UNIVERZITET UNION U BEOGRADU

BEOGRADSKA BANKARSKA AKADEMIJA

Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije

SEMINARSKIRAD
Strategijski menadment
Biznis plan

Predmet:
Tema:

Profesor:

Student:

Prof. dr Zvonko Brnjas

Marko Matijevi
broj indeksa: 2007/69

Beograd, 2009.

SADRAJ
UVOD.........................................................................................................................................1
1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE BIZNIS PLANA.........................................................1
2. POTREBA ZA KONCEPTUALNIM PLANOM...............................................................1
3. PRISTUP IZRADE KONCEPTA I BIZNIS PLANA........................................................2
4. PRAKTIAN PRIMER IZRADE BIZNIS PLANA.........................................................3
4.1. Rezime biznis plana.........................................................................................................3
4.2. Opis firme........................................................................................................................4
4.2.1. Karakter i motiv preduzetnika.........................................................................................4
4.2.2. Raspoloiva materijalna osnova......................................................................................4
4.2.3. Rukovodei tim................................................................................................................4

4.3. Analiza trita...................................................................................................................5

4.3.1. Analiza okruenja............................................................................................................5
4.3.2. Analiza trita nabavke....................................................................................................5
4.3.3. Analiza trita prodaje.....................................................................................................5
4.3.4. Ocena proizvodnog potencijala.......................................................................................5

4.4. Program proizvodnje i proizvodni plan...........................................................................5

4.4.1. Opis tehnologije..............................................................................................................5
4.4.2. Faze tehnolokog procesa................................................................................................5
4.4.3. Linija za proizvodnju eksera za graevinsku industriju...................................................6
4.4.4. Lokacija predvienog poslovanja....................................................................................6
4.4.5. Struktura poslovnog objekta............................................................................................7
4.4.6. Struktura potrebne opreme..............................................................................................7
4.4.7. Struktura potrebnih zaliha materijala..............................................................................7
4.4.8. Proizvodni plan...............................................................................................................7

4.5. Plan ljudskih resursa........................................................................................................8

4.5.1. Izbor unutranje organizacije..........................................................................................8
4.5.2. Potrebna struktura zaposlenih.........................................................................................8

4.6. Prodajni plan....................................................................................................................8

4.6.1. Analiza prodaje...............................................................................................................8
4.6.2. Formiranje cene proizvoda..............................................................................................9

4.7. Marketing plan.................................................................................................................9

4.7.1. Proizvod..........................................................................................................................9
4.7.2. Ciljna grupa....................................................................................................................9
4.7.3. Ciljno trite....................................................................................................................9
4.7.4. Cena..............................................................................................................................10
4.7.5. Konkurencija.................................................................................................................10
4.7.6. Kanali distribucije.........................................................................................................10
4.7.7. Promocija......................................................................................................................10

4.8. Finansijski plan..............................................................................................................10

4.8.1. Predraunska vrednost investicije.................................................................................10
4.8.2. Konstrukcija finansiranja ulaganja...............................................................................11
4.8.3. Otplata kredita...............................................................................................................11
4.8.4. Analiza plana prihoda...................................................................................................12
4.8.5. Analiza plana rashoda...................................................................................................12
4.8.6. Projekcija bilansa uspeha..............................................................................................13
4.8.7. Plan potrebnih obrtnih sredstava...................................................................................14
4.8.8. Finansijski novani tok..................................................................................................14

5. REALIZACIJA BIZNIS PLANA......................................................................................15

ZAKLJUAK.........................................................................................................................15
LITERATURA........................................................................................................................17

UVOD
Biznis (poslovni) plan - BP je znaajan univerzalni dokumenat koji se izrauje u
predinvesticionom periodu, i prethodi studiji izvodljivosti. To je dokumenat koji detaljno
opisuje preduzetniki projekat i procenjuje ekonomsku i finansijsku dimenziju kako bi se
razumela izvodljivost i profitabilnost aktivnosti koje se planiraju.
Razlozi za pisanje BP mogu se posmatrati sa stanovita budueg preduzetnika: da
stekne bolji uvid u poslovanje u koji hoe da ue, da unese promene u projekat pre njegovog
zapoinjanja kako bi se poveala verovatnoa uspeha i profitabilnost, da izbegne ulaganje
novca i vremena u neprofitabilne poslove, i da omogui pristup eksternim izvorima
finansiranja; i sa stanovita potencijalnog investitora: da razume prirodu ulaganja, da proceni
izvodljivost i ekonomsku podobnost projekta, i da stekne pravi utisak o menaderskom timu.

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE BIZNIS PLANA

Vlasnici preduzea bi trebalo uvek da piu plan za sebe. Spoljanji konsultant nikada
nee razumeti preduzee kao njegov vlasnik, i samim tim plan nee biti od koristi. Biznis plan
je zapravo napisani rezime prolih, sadanjih i buduih aktivnosti preduzea-preduzetnika,
odnosno najefikasniji nain da iz prolosti (sadanjosti) stignemo u budunost.
BP ima dve vrste namena: internu, i eksternu. 1 Interna namena plana se ogleda u
tome, da je to dokument koji slui kao standard sa kojim se mogu porediti tekui rezultati
nakon to je posao startovao. Redovno poreenje planiranih i aktuelnih aktivnosti omoguava
blagovremeno identifikovanje problema pre nego to postanu nereivi (neupravljivi). Pre
svega namenjen je preduzetniku da vidi da li da krene sa biznisom, odnosno da vidi da li je
ideja dobra, isplativa i finansijski odriva. Eksterna namena BP se ogleda u tome da je on
obavezujui dokument ukoliko se eli obezbeenje dodatnih izvora finansiranja, pozajmica
kapitala od investitora, banaka ili velikih kompanija. BP moe da bude namenjen i drugim
spoljnim institucijama (dravni organi, komore i sl.) koje na bilo koji nain uestvuju u
realizaciji poduhvata.
U zavisnosti od investitora i njihovih specifinosti, koji odobravaju finansijska
sredstva za realizaciju konkretnih projekata, u oblasti pisanja BP vlada veliko arenilo. U
ovom radu je napravljen pokuaj da se raznolikost, koja je prisutna u sadrajima tipinih BP,
na jedan sistematian nain prevazie. Osnovni elementi BP su: naslovna strana, rezime, opis
firme (profil kompanije), analiza trita (analiza grane, delatnosti), program proizvodnje i
proizvodi plan, plan ljudskih resursa, prodajni plan, marketing plan, plan realizacije biznisa
(projekta), finansijski plan, ocena efikasnosti biznisa, plan budueg razvoja, dodatak.2

2. POTREBA ZA KONCEPTUALNIM PLANOM

Nauno je utvreno i praktino dokazano da svaki preduzetniki projekat treba prvo
paljivo koncipirati (osmisliti) a zatim ga to objektivnije planirati, ukoliko se tei njegovoj
efikasnoj i efektivnoj realizaciji.3 Zbog unapred nesagledanih uslova i efekata odabranog
poduhvata, njegovi nosioci su esto doivljavali neprijatne ekonomske i druge posledice. U
naim uslovima privreivanja, svaki ozbiljan preduzetnik ne bi smeo da osnuje novu ili da
1

Jovanovi, P., Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 2001. god.

Jovanovi, A., Upravljanje projektima, autorizovana predavanja, Bor, 2003. god.
3
Grupa autora: Biznis obuka i izrada poslovnih planova, Fakultet za menadment, Novi
Sad, 2002.
2

poslovno preusmeri postojeu firmu, ukoliko prethodno ne koncipira i zatim planira novi
poduhvat. U tom procesu, ukoliko krajnji rezultat koncipiranja bude pozitivan, preduzetnik
moe pristupiti planiranju biznisa i obezbeivanju materijalnih, kadrovskih, legalizacionih i
drugih uslova za njegovu realizaciju. Kroz koncipiranje se vri svojevrsna racionalizacija
preduzetnikih trokova, jer ga ono blagovremeno odvraa od daljih ulaganja ukoliko se
pokae da je odabrana poslovna ideja neizvodljiva ili trino neefektivna. Zato koncipiranje
novog poduhvata predstavlja prvu i nezaobilaznu fazu savremenog preduzetnitva i
eliminatorni uslov za prihvatanje ili naputanje odabrane poslovne ideje. Savremeno
koncipiranje novog biznisa karakteriu faze: idejno koncipiranje novog biznisa, razrada
faktora novog biznisa i procena efektivnosti koncipiranog biznisa, kao to je prikazano na
slici 1.4 Sadraji ovih faza su komplementarni i meusobno uslovljeni, a njihovo sintetizovano
dejstvo se svodi na zavrni in kojim se prihvata ili odbacuje razmatrani poduhvat.
Slika 1. Faze koncipiranja preduzetnikog poduhvata
Koncipitanje
preduzetnikog
biznisa

1. Idejno
koncipiranje biznisa

2. Razrada
faktora biznisa

3. Procena
efekata biznisa

Kada potencijalni preduzetnici nameravaju da osnuju i vode male firme, poeljno je da

elaboriran koncept svog budueg poduhvata adekvatno verifikuju. To mogu uiniti tako to e
o elaboriranom konceptu traiti miljenje od kvalifikovanog strunjaka za obuhvaenu oblast
poslovanja. Tako dobijeno eksterno miljenje ne obavezuje preduzetnika, ali mu svakako
moe dobro posluiti kao potvrda ispravnosti njegovih poslovnih namera ili kao putokaz za
korigovanje koncipiranog budueg malog biznisa. Elaboriran koncept biznisa, predstavlja
osnov za izradu BP. U takvoj situaciji, planiranje biznisa se svodi na detaljnu i konkretnu
razradu koncipiranog biznisa. Drugi pristup u izradi BP je korienje neelaboriranog koncepta
koji obuhvata korienje neproverene poslovne ideje.5 Njegovi nosioci su potencijalni i
aktuelni preduzetnici, uz neobavezno sadejstvo saradnika. Stoga ovaj konceptualni pristup
planiranju biznisa, u odnosu na elaborirani, ima znaajne nedostatke pa ga zato treba
izbegavati.

3. PRISTUP IZRADE KONCEPTA I BIZNIS PLANA

Pri izradi koncepta sopstvenog biznisa i BP za taj poduhvat, preduzetnik se moe
opredeliti za jedan od tri pristupa, i to za: individualni, ekspertski ili konsultativni. 6
Individualni pristup podrazumeva situaciju u kojoj potencijalni preduzetnik potpuno
samostalno priprema koncept svog biznisa, a nakon toga i izradu BP. Kod ovakvog pristupa se
podrazumeva da preduzetnik raspolae dovoljnim fondom znanja iz koncipiranja biznisa i
izrade BP i da uz to dobro poznaje strukturu i karakter odabranog poduhvata. Ovakav pristup
se ne preporuuje preduzetniku prvenstveno zbog realne opasnosti subjektivne obrade i
pojaanog rizika u realizaciji tako postavljenog poduhvata. Ekspertski pristup podrazumeva
da potencijalni preduzetnik preputa da, za njegove potrebe, koncept malog biznisa i izradu
BP saine odabrani spoljni saradnici. I ovaj pristup se ne preporuuje potencijalnom
preduzetniku, prvenstveno zato to se on stavlja u neprirodnu ulogu verifikatora dokumenta
4

Radovanovi, T., Osnivanje i voenje malog biznisa, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Beograd, 2004.
Isto
6
Radovanovi, T., Menadment malog preduzea, Prometej, Novi Sad, 2005.
5

koji su za njega pripremili spoljni saradnici kao eksperti. Ovakav pristup ima znaaj kada se
radi o projektima gde je potrebno visokostruno poznavanje konkretnih zadataka koje
preduzetnik ne razume i za koje nije kvalifikovan. Konsultativni pristup se odnosi na
neposrednu izradu od strane samog potencijalnog preduzetnika, uz metodoloku instruktau
kvalifikovanih konsultanata. U ovom sluaju potencijalni preduzetnik se stavlja u ulogu
neposrednog tvorca koncepta sopstvenog poduhvata i BP, a konsultanti slue kao svojevrsni
navigatori i verifikatori. Ovaj pristup ima prednosti u odnosu na prethodna dva pristupa, pa se
zato esto preporuuje.

4. PRAKTIAN PRIMER IZRADE BIZNIS PLANA

4.1. Rezime biznis plana
Tabela 1. Podaci o preduzetniku kao investitoru
Prezime, ime i zanimanje preduzetnika
Petrovi Petar, dipl. ing.
Adresa stanovanja preduzetnika
Ulica I bb, Pirot
Naziv i sedite planirane firme
OD "XYZ", Pirot
Obezbeena osnovna sredstva za biznis
3.000.000 dinara
Naziv odabrane poslovne ideje
Proizvodnja eksera i ianih ograda
Kvalifikovanost preduzetnika za biznis
Pozitivan, (preduzetnik struan i bez dugova)
(poslovni bonitet)
Motiv (cilj) bavljenja biznisom
Porodino prihodovanje preko samostalne firme
Konsultanti u pripremi biznis plana
Mr Jovanovi Ivan, dipl. ing., Takovska 5/4 Pirot
1) Petrovi Petar, dipl. ing.-vlasnik i direktor firme
(7-ogodinje iskustvo u ovoj oblasti proizvodnje)
Menadment tim
2) Petrovi Petra, tehn.-zamenik direktora
(supruga vlasnika sa 5-ogodinjim iskustvom)
Tabela 2. Podaci o sainjenom biznis planu
Naziv biznis plana
Biznis plan proizvodnje eksera i ianih ograda u OD "XYZ"
Datum registrovanja firme
April, 2009 godine
Period organizovanja firme
IX - XII 2009.
Osnovni proizvodi/usluge firme
Tesarski ekseri i iane ograde
Godinje koliine proizvoda/usluga
300.000 kg eksera i 162.000 m2 iane ograde
Ciljno trite prodaje
Obezbeeno (poznati kupci)
Ciljno trite nabavke
Obezbeeno (domae trite)
Period praenja poslovanja
5 godina (od V2 2009. do V2 2014. godine)
Broj zaposlenih u firmi
10 radnika
Cene u biznis planu
Dinar
Prosean godinji prihod i rashod
Prihod: 21.705.000 din; Rashod: 18.590.841 din
Predraun ukupnih ulaganja
7.500.000 din
Uee preduzetnika u investicijama
3.000.000 din (40%)
Uee kredita/pozajmica u
4.500.000 din (60%)
ulaganjima
Pozitivna (stopa akumulativnosti: 29,9%; vreme vraanja
Ekonomska ocena biznisa (statika)
ulag. 3 god.)
Ekonomska ocena biznisa (dinamika) Pozitivna (rok vraanja: 2,7 god; neto sadanja vrednost za

Ocena rizika novog biznisa

Senzitivna analiza (analiza
osetljivosti)
Drutvena ocena novog biznisa
Zakljuna ocena novog biznisa

i=10% je: 8.427 dinara; interna stopa povraaja: 50%

Pozitivna (prag rentabilnosti: 58,7% ili 12.605.000dinara;
osetljivost na promenu cena: 85,7%; )
Pozitivna (pad ukupnog prihoda mogu do 26%; poveanje
materijalnih trokova i plata malo utiu na projekat)
Pozitivna (sa ekolokog i socijalnog aspekta)
Pozitivna (sa aspekta opravdanosti i izvodljivosti)

4.2. Opis firme

4.2.1. Karakter i motiv preduzetnika
Ja, Petar Petrovi, kao osniva budueg preduzea (ortako drutvo) OD "XYZ" sa
seditem u Pirotu, dajem o sebi sledee podatke: Roen sam 1976. godine u Pirotu. Tokom
kolovanja stekao sam diplomu inenjera industrijskog menadmenta. Radei u radnji svog
oca, koji se bavi slinom delatnou, stekao sam 7-ogodinje iskustvo u ovoj oblasti
proizvodnje. Osnovni razlog za osnivanje ovog preduzea je realizacija programa proizvodnje
eksera i ianih ograda, kao i spajanje sa (samostalna trgovinska radnja) STR "UVW" iji je
vlasnik moj otac, i stvaranje OD "XYZ".

4.2.2. Raspoloiva materijalna osnova

U odabranu proizvodnju spreman sam da ukljuim odgovarajuu linu imovinu, ija
vrednost iznosi 3.000.000 dinara, kao to je prikazano u tabeli 3.
Tabela 3. Raspoloiva ukupna lina imovina za biznis
Nomenklatura imovine
J. mere
Graevinski objekat
Automat za proizvodnju eksera
Maina za otrenje alata
Dostavno vozilo

m
kom
kom
kom

Koliin a
420
1
1
1
-

Vrednost (din)
1.700.000
913.000
231.000
156.000
3.000.000

Navedena imovina je celokupna imovina kojom ja raspolaem. Ostatak potrebnih

sredstava u iznosu od 4.500.000 dinara planiram da obezbedim zaduenjem kod Fonda za
razvoj Srbije.

4.2.3. Rukovodei tim

Menadment tim, budueg preduzea OD "XYZ", sainjavaju: Petrovi Petar, inenjer
industrijskog menadmenta-vlasnik i direktor preduzea, sa 7-ogodinjim iskustvom u ovoj
oblasti proizvodnje, i Petrovi Petra, ekonomski tehniar-zamenik direktora, vlasnikova
supruga, sa 5-ogodinjim iskustvom u istoj oblasti proizvodnje.

4.3. Analiza trita

4.3.1. Analiza okruenja
Analizirajui okruenje preduzea i mogunost za plasman gotovih proizvoda, a u
saradnji sa odgovarajuim ekspertima, odluio sam se za proizvodnju eksera i ianih ograda
jer su ovi proizvodi deficitarni na lokalnom i irem tritu. Razlog vie zato sam se opredelio
za ovu proizvodnju je steeno iskustvo u ovoj oblasti, kao i to to je delom rada STR "UVW"
uspostavljen kontakt sa potencijalnim dobavljaima i kupcima. Takoe, ova proizvodnja je
ekoloki opravdana, jer nema negativan uticaja na ivotnu sredinu i uslove rada.

4.3.2. Analiza trita nabavke

Za planiranu proizvodnju neophodno je godinje obezbediti: svetlovuenu iciu 1,83,4mm, koja slui za proizvodnju eksera, a isporuuje se u koturovima; pocinkovanu i
plastificiranu icu od 2-2,5mm, koja slui za proizvodnju iane ograde. Domae trite je
dobro snabdeveno ovim repromaterijalom, pa sa te strane ne treba oekivati osetnije zastoje u
proizvodnji. (Poeljan je tabelarni prikaz potencijalnih dobavljaa).

4.3.3. Analiza trita prodaje

Proizvedenu koliinu planiram da plasiram, prvenstveno, kupcima iz blieg okruenja
zbog niskih transportnih trokova; kao i kupcima velikih potroakih centara (Ni, Leskovac,
Zajear,...), zbog velike potranje za ovim proizvodima. Najvei broj naih kupaca e biti
preduzea graevinske operative i stovarita graevinskog materijala. (Poeljan je tabelarni
prikaz potencijalnih kupaca).

4.3.4. Ocena proizvodnog potencijala

Polazei od ispitane lokalne konkurencije u ovoj oblasti, lino cenim da planiranim
obimom i kvalitetom proizvodnje ovih proizvoda mogu biti konkurentan na tritu.

4.4. Program proizvodnje i proizvodni plan

4.4.1. Opis tehnologije
Tehnologija planirane proizvodnje zasnivae se na dostignuima struke iz oblasti
proizvodnje eksera i ianih ograda. Tehnoloki projekat izrade eksera podrazumeva izradu
graevinskih eksera sa uputenom nareckanom glavom sa primenom u graevinskoj i drvnoj
industriji. Navedene vrste eksera izrauju se iz nisko ugljenine svetlovuene eline ice
izraene prema JUS C.B6.010 i pakovana u koturovima. Linija za izradu graevinskih eksera
prenika 1,2-6,0 mm i duine od 15,0-200,0 mm se sastoji od automata tipa AB4115, vitla,
maine za otrenje noeva za eksericu i maine za odmaivanje eksera. Nakon odmaivanja
ekseri se mere na mehanikoj vagi i pakuju u kartonske kutije. U svakom isporuenom paketu
ne sme da bude vie od 2% eksera koji u svemu ne odgovaraju standardu.

4.4.2. Faze tehnolokog procesa

Tehnologija proizvodnje eksera sastoji se od est faza, kao to je prikazano na slici 2.
5

Slika 2. Faze u planiranoj proizvodnji eksera

Nabavka

Proizvodnja

Otrenje

Merenje i
pakovanje

Plasman

Odmaivanje

4.4.3. Linija za proizvodnju eksera za graevinsku industriju

Linija za proizvodnju eksera sastoji se iz: Automata AB4115, vitla, maine za otrenje
noeva za eksere i maine za odmaivanje. Automat AB4115, prua iroke mogunosti
izrade eksera razliitih debljina i duina. Konstrukcija automata prua lak pristup najvanijim
mehanizmima maine, veliku brzinu izrade, brzu zamenu alata, bezopasno opsluivanje
maine, mali nivo buke pri radu, malu povrinu prostora pri montiranju maine. Po svojoj
konstrukciji to je horinzontalna presa sastavljena od tri osovine, koje su meusobno povezane
koninim zupanicima. Pogon je elektromotorni, snage 4,6 kW. Glavni mehanizam je izraen
od visokokvalitetnih materijala to garantuje dug vek rada. Teina automata je 2.050 kg, a
osnovni gabarit 1,310 x 1,610 x 1,180 mm. Vitlo se sastoji od vertikalne slobodno obrtne
osovine oko koje su uspravno nasaena peraja. Kotur ice se postavlja na vitlo, a vrh ice se
runo ispravlja i uvlai meu valjie automata. Dalji rad je automatski. Maina za otrenje
noeva za eksericu. Radni deo maine je smeten na radnom stolu. Pogon je elektromotorni
snage 1,5 kW. Najvaniji element maine je centralna osovina sa 4 klizita za brusne ploe,
abloni za otrenje i podloga sa dijamantskim vrhom za oblikovanje brusne ploe. Kapacitet
brusne maine je otrenje 5 pari noeva na sat. Osnovni gabariti maine su
600 x 400 x 1,500 mm. Maina za odmaivanje eksera sastoji se od: postolja, elektromotora
i redukatora, bubanja za prijem eksera. Prenos snage sa izlaznog vratila motoreduktora na
osnovu bubnja vri se kainim prenosom. Elektromotor je snage 1,1 kW, sa 54 obrtaja/min.
Odmaivanje graevinskih eksera vri se smesom od trine i nafte. Kapacitet odmaivanja je
50-90 kg na jedan sat. Pored ove linije, bie nabavljena i linija za proizvodnju ianih ograda.

4.4.4. Lokacija predvienog poslovanja

Za odabranu proizvodnju koristiu raspoloivi poslovni prostor u uem centru grada
povrine 420 m2, od ega je 200 m2 namenjeno trgovini na veliko i malo, a 220 m2 za
proizvodnju, smetaj repromaterijala i gotovih proizvoda, kao to je prikazano na slici 3.
Slika 3. Lokacija i objekti za proizvodnju eksera i ianih ograda
A

3
2

4
1

Legenda:
A zemljite
B lokalni put
1. prodavnica
2. skladite
3. proizvodni pogon
4. prostor za manipulaciju
5. ograda

Pomenuta lokacija ima dobru putnu vezu, a od infrastrukture telefonsku liniju, elektro,
vodovodnu i kanalizacionu instalaciju, pa su time obezbeeni glavni uslovi za proizvodnju.
6

4.4.5. Struktura poslovnog objekta

Poslovni objekat predvien za ovu proizvodnju pored proizvodnog pogona, imae i
magacinski prostor neophodan za skladite repromaterijala i gotovih proizvoda, kao i prodajni
prostor. Proizvodni pogon sastojae se iz tri dela, kao to je prikazano na slici 4.
Slika 4. Struktura proizvodnog objekta
1
2

Legenda:
1. proizvodni program
2. magacinski prostor
3. prodajni prostor

4.4.6. Struktura potrebne opreme

Analizom trita za nabavku opreme odluio sam se za liniju-automat za proizvodnju
ianih ograda proizvoaa "Metal Mag" iz Novog Sada, koja kota 1.920.000 dinara.

4.4.7. Struktura potrebnih zaliha materijala

Zahtevane koliine zaliha repromaterijala, na godinjem nivou, prikazane su u tabeli 4.
Tabela 4. Potrebne trajne zalihe repromaterijala
Nomenklatura zaliha
Vreme potronje (god)
Plastificirana ica
Poncinkovana ica 2 mm
Poncinkovana ica 2,2 mm
Poncinkovana ica 2,5 mm
Svetlovuena ica o 1,8-3,4

1
1
1
1
1

Jedinica mere

Koliina

kg
kg
kg
kg
kg

44.500
44.500
44.500
44.500
300.000

4.4.8. Proizvodni plan

Obezbeenje potrebnih novanih sredstava planirani su za period od 01. 15.06.2009.
god., izvoenje projekta od 16. 30.07.2009. god., a poetak redovne proizvodnje
01.08.2009. god. Posmatrani planski period je 5 godina. Planirana godinja proizvodnja iznosi
300.000 kg tesarskih eksera i 162.000 m2 ograde od ice, kao to je prikazano u tabeli 5.
Tabela 5. Plan godinje proizvodnje od 2009. do 2013. god.
Nomenklatura proizvoda
Jed. mere
iana ograda 2mm
iana ograda 2,2mm
iana ograda 2,5mm
iana ograda
Tesarski ekseri

m
m2
2
2
kg

Koliina
40.500
40.500
40.500
40.500
300.000

4.5. Plan ljudskih resursa

4.5.1. Izbor unutranje organizacije
Saglasno karakteru i obimu planirane proizvodnje, pripremljen je adekvatan model
unutranje organizacije u preduzeu, kao to je prikazano na slici 6.
Slika 5. Projektovana unutranja organizacija proizvodnje eksera i ianih ograda
Direktor preduzea

Proizvodni radnici
I smena

Komercijalista

Proizvodni radnici
II smena

4.5.2. Potrebna struktura zaposlenih

Trenutno u STR "UVW", na neodreeno vreme, radi 7 radnika kvalifikacione
strukture NK, KV, SSS. Svi oni nastavljaju dalji rad u preduzeu OD "XYZ" na radnim
mestima na kojima su bili rasporeeni u radnji. Nakon realizacije ovog programa bie
zaposleno jo 10 novih radnika, sa evidencije nezaposlenih sa kvalifikacionim strukturama,
kao to je prikazano u tabeli 6.
Tabela 6. Struktura zaposlenih u planiranom biznisu
Kvalifikaciona struktura

Broj radnika

VSS
SSS
KV
NK
Ukupno

1
2
6
1
10

Funkciju direktora lino u obavljati kao vlasnik radnje. Komercijalne poslove

realizovae supruga kao ekonomski tehniar. Proizvodne poslove, u dve smene, realizovae 8
radnika. Mesene neto zarade zaposlenih, u proseku, iznosie oko 13.800 din/rad/mes, za ceo
planirani period praenja. Kada se prerauna sa poreskim koeficijentom (PK) koji kod nas u
ovom trenutku iznosi oko 1,45 dobija se bruto mesena zarada od oko 20.000 din/rad/mes.

4.6. Prodajni plan

4.6.1. Analiza prodaje
Analizirajui trite prodaje, mogunosti nabavke repromaterijala i opreme, sastavio
sam prodajni plan, koji je prikazan u tabeli 7. Prodajni plan nema rastui karakter tj. nivo
proizvodnje je konstantan u planiranoj petogodinjoj proizvodnji.

Tabela 7. Plan prodaje proizvoda u projektovanih pet godina

Koliine po godinama
Planirani finalni
Jed.
proizvodi
mere 1/2 2009
2010
2011
2012
iana ograda 2 mm
iana ograda 2.2 mm
iana ograda 2.5 mm
iana ograda
Tesarski ekseri

m
m2
m2
m2
kg

20.250
20.250
20.250
20.250
150.000

40.500
40.500
40.500
40.500
300.000

40.500
40.500
40.500
40.500
300.000

40.500
40.500
40.500
40.500
300.000

2013
40.500
40.500
40.500
40.500
300.000

1/2

2014

20.250
20.250
20.250
20.250
150.000

4.6.2. Formiranje cene proizvoda

Procenjene jedinine cene su utvrene na tritu i iznose kao to je prikazano u tabeli
8.
Tabela 8. Prodajne cene proizvoda na tritu
Nomenklatura
Jedinica mere
proizvoda
iana ograda 2 mm
iana ograda 2.2 mm
iana ograda 2.5 mm
iana ograda
Tesarski ekseri

m2
m2
m2
m2
kg

Koliina

Jedinina prodajna cena (din)

40.500
40.500
40.500
40.500
300.000

48,00
50,00
52,00
60,00
44,00

4.7. Marketing plan

4.7.1. Proizvod
Tesarski ekseri izrauju se iz niskougljenine svetlo tvrdo vuene eline ice, koja je
izraena prema JUS C.B6.010 standardima, pa je takav proizvod veoma traen na domaem i
inostranom tritu. Ukoliko finansijski rezultati budu pozitivni planiram poveanje obima
proizvodnje, kao i proirenje trita prodaje.

4.7.2. Ciljna grupa

Ciljnu grupu ini stanovnitvo Pirotskog okruga, pre svega zbog niih transportnih
trokova, kao i stanovnitvo Nikog okruga. Proizvodi su namenjeni, uglavnom za preduzea
graevinske struke i stovarita graevinskog materijala. Ukupan procenat biznisa bi bio:
privatni sektor oko 35%, maloprodaja 25%, veleprodaja 30%, dravne institucije (javna
preduzea) 5%, ostalo 5 %.

4.7.3. Ciljno trite

Zbog transportnih trokova opredelili smo se za lokalno trite jer se na taj nain
obezbeuju najnii transportni trokovi. Sa proirenjem obima proizvodnje trite prodaje bi
se proirilo na: susedne regione (Niki, Zajearski, Borski...), ire domae trite, trite
bivih YU republika, inostrano trite - u perspektivi (Bugarska, Italija, Nemaka, ...).

4.7.4. Cena
Prodajna cena zavisi od svih trokova uslovljenih postojanjem preduzea i njegovih
poslovnih kapaciteta. Cene naih proizvoda skoro su identine cenama konkurenata.
Proizvodi bi se pakovali u kartonske kutije razliitih teina, dostavljali bi se maloprodaji i
veleprodaji, pa od toga zavisi i visina cene. Stalnim kupcima bi se obezbedio i odgovarajui
rabat koji bi se kretao do 15% prodajne cene.

4.7.5. Konkurencija
U okruenju postoje nekoliko proizvoaa koji, svojim kapacitetima, ne mogu da
zadovolje potroake potrebe trita, pa se moe konstatovati da konkurencija nema veliki
uticaj na plasman proizvoda. Ovakav trend i poveanje tranje izraeni su i van pomenutog
lokalnog okruenja, tako da praktino ne postoje prepreke za ulazak na prodajno trite.

4.7.6. Kanali distribucije

Kanali distribucije su direktni i indirektni. Direktni kanali distribucije bi bili za
poznatog kupca (za kupce sa kojima je STR "UVW" ve postigla poslovnu saradnju), dok bi
indirektni bili preko maloprodajnih i veleprodajnih centara. Za transport sam obezbedio svoje
dostavno vozilo, tako da se na taj nain smanjuju trokovi transporta. Sve to utie, u krajnjoj
distanci, na formiranje nie cene, to poveava njegovu konkurentnost na tritu.

4.7.7. Promocija
Reklama i propaganda bie sastavni deo rada i poslovanja preduzea. Reklamiranje
proizvoda e se obavljati preko: lokalnog lista "Soboda", lokalnih televizijskih i radio stanica
(RTV "Pirot", RTV "Tanuki", TV " -kanal"), dostavljanjem letaka, odgovarajue sadrine, u
potanska sandueta, itd.

4.8. Finansijski plan

4.8.1. Predraunska vrednost investicije
Predraunska vrednost ove investicije iznosi 7.500.000 din., od ega je obezbeeno
3.000.000 i neobezbeeno 4.500.000 din., to se vidi u tabeli 9. Pri tome nisu uzeti u obzir
trokovi registracije firme, jer su oni neznatni u odnosu na izloena ukupna ulaganja.
Tabela 9. Predraunska vrednost investicije (PVI)
Vrsta
ulaganja

Nomenklatura ulaganja

Graevinski objekat
Automat za proizvodnju eksera
1. Ulaganja u
Maina za otrenje alata za eksere
osnovna
Dostavno vozilo
sredstva
Linija-automat za proizvodnju ianih ograda
S (1)
2. Ulaganja u Trajna obrtna sredstva
obrtna sred. S(2)
Obezbeeno ulaganje
3. Ukupno
Neobezbeeno ulaganje
ulaganje
S (1+2)

Jedini ca
Vrednost
Koliina
mere
(.000 din)
m1
420
1.700
kom
1
913
kom
1
231
kom
1
156
kom
1
2.700
5.700
1.860
1.860
3.060
4.500
7.560

Obezbe.
(+,-)
+
+
+
+
+.
+
+-

10

4.8.2. Konstrukcija finansiranja ulaganja

Nedostatak novanih sredstava neophodnih za realizaciju planirane proizvodnje
obezbediu zaduenjem kod Fonda za razvoj Srbije. Izvori finansiranja prikazani su u tabeli
10.
Tabela 10. Izvori finansiranja investicije (din)
Uesnici u
Obezbeena
Neobezbeen a
finansiranju
sredstva
sredstva
Sopstveno uee
Fond za razvoj Srbije

3.060.000
3.060.000

4.500.000
4.500.000

3.060.000
4.500.000
7.560.000

40
60
100

4.8.3. Otplata kredita

Kredit od 4.500.000 din, mogu obezbediti pod sledeim uslovima: rok otplate 5
godina, grejs period 1 godina, kamatna stopa 5%, tromeseni obraun anuiteta i plaanje
kamate. Obraun obaveza po kreditu prema uslovima Fonda za razvoj Srbije dat je u tabeli 11.
Tabela 11. Obraun obaveza po kreditu (din)
Godina
Period
Anuitet
2008

III
IV

Svega:
2009

I
II
III
IV

Svega:
2010

I
II
III
IV

Svega:
2011

I
II
III
IV

Svega:
2012
Svega:
Ukupno:

I
II

327.582
327.582
655.164
327.582
327.582
327.582
327.582
1.310.328
327.582
327.582
327.582
327.582
1.310.328
327.582
327.582
327.582
327.582
1.310.328
327.582
327.582
655.164
5.241.312

Kamata
32.004
32.004
64.008
32.004
32.004
32.004
32.004
128.016
32.004
32.004
32.004
32.004
128.016
32.004
32.004
32.004
32.004
128.016
32.004
32.004
64.008
512.064

Otplata
295.578
295.578
591.156
295.578
295.578
295.578
295.578
1.182.312
295.578
295.578
295.578
295.578
1.182.312
295.578
295.578
295.578
295.578
1.182.312
295.578
295.578
591.156
4.729.248

Ost. duga
5.241.312
4.913.730
4.586.148
4.258.566
3.930.984
3.603.402
3.275.820
2.948.238
2.620.656
2.293.074
1.965.492
1.637.910
1.310.328
982.746
655.164
327.582

11

4.8.4. Analiza plana prihoda

Obzirom na ranije utvrenu kontinuiranu godinju koliinu finalnih proizvoda i na
procenjene njihove jedinine cene prodaje (JCP), dobijen je pregled ukupnih godinjih
prihoda u planskom periodu, koji je isti za sve godine, kao to je prikazano u tabeli 12.
Tabela 12. Pregled ukupnog godinjeg prihoda u planskom periodu
JCP
Jed.
Vrste proizvoda
Koliina
mere
(din)
m2
m2
m2
m2
kg
-

iana ograda 2 mm
iana ograda 2.2 mm
iana ograda 2.5 mm
iana ograda
Tesarski ekseri
Ukupan prihod

40.500
40.500
40.500
40.500
300.000
-

God. prihod
(din)

48,00
50,00
52,00
60,00
44,00
-

1.944.000
2.025.000
2.106.000
2.430.000
13.200.000
21.705.000

4.8.5. Analiza plana rashoda

Pratee trokove ine: direktni materijalni trokovi, trokovi amortizacije, trokovi bruto
zarada, nematerijalni trokovi i trokovi poreza i doprinosa, prikazano tabelama 13-16.
Tabela 13. Direktni materijalni trokovi proizvodnje
Vrste trokova

Jed. mere

Koliina

kg
kg
kg
kg
kg

44.550
44.550
44.550
44.550
300.000
-

Plastificirana ica
Poncinkovana ica 2 mm
Poncinkovana ica 2.2 mm
Poncinkovana ica 2.5 mm
Svetlovuena ica Fi-1.8-3.4
Trokovi ambalae
Trokovi transporta
Trokovi elektrine energije
Trokovi odravanja

Tabela 14. Godinji trokovi amortizacije (din)

Nabavna
Godine
Vrsta sredstava
vrednost
otpisa
(din)
Graevinski objekti
Oprema

1.700.000
4.000.000
5.700.000

JCN
(din)

Godinji
rashod (din)

36,00
28,00
30,00
32,00
28,00
-

1.603.800
1.247.400
1.336.500
1.425.600
8.400.000
240.000
651.150
371.520
128.500
15.404.470

Stopa otpisa
(%)

Godinji
iznos (din)

Ostatak
vrednosti
(din)

2,5
15
-

42.500
600.000
642.500

1.487.500
0.000 1.000
2.487.500

40
6-7
-

Tabela 15. Godinji trokovi bruto zarada zaposlenih (din)

Jed. mesena neto
zarada

Jed. mesena
bruto zarada

Broj zaposlenih

Broj meseci

Godinji iznos

13.800

20.000

10

12

2.400.000

12

Tabela 16. Godinji nematerijalni trokovi (din)

Vrsta trokova

Godinji iznos

Trokovi reprezentacije
Trokovi platnog prometa
Razne takse
Ostali trokovi

80.000
100.000
30.000
50.000
260.000

Trokovi poreza i doprinosa su procenjeni na 60.000 din. Ukupni godinji trokovi su

isti za svaku plansku godinu i iznose kao to je prikazano u tabeli 17.
Tabela 17. Ukupni godinji trokovi (din)
Vrsta trokova

Godinji iznos

Materijalni trokovi
Trokovi amortizacije
Trokovi zarada zaposlenih
Nematerijalni trokovi
Trokovi poreza i doprinosa
Kreditne kamate

15.404.470
642.500
2.400.000
260.000
60.000
128.016
18.894.986

4.8.6. Projekcija bilansa uspeha

Projekcija bilansa uspeha u planskom periodu je sainjena primenom
knjigovodstvenih propisa uz korienje prethodno dobijenih iznosa prihoda i rashoda,
prikazano u tabeli 18.
Tabela 18. Projekcija bilansa uspeha u planskom periodu (u .000 din)
Stavke / godine
1. Ukupni prihodi
2. Ukupni rashodi
- Trokovi materijala
- Trokovi ambalae
- Trokovi transporta
- Trokovi elekt. energije
- Trokovi odravanja
- Trokovi amortizacije
- Trokovi bruto zarada
- Nematerijalni trokovi
-Trokovi poreza i doprinosa
- Kreditne kamate
3. Bruto dobit
4. Porez na dobit
5. Neto dobit
6. Rezervni fond
7. Dobit za raspodelu

1/2

2009.

2010.

10.853
9.384
7.007
120
326
186
64
321
1.200
130
30
1.469
147
1.322
66
1.256

21.705
18.831
14.013
240
651
372
129
643
2.400
260
60
64
2.874
287
2.587
129
2.458

Iznosi po godinama
2011.
2012.
21.705
18.895
14.013
240
651
372
129
643
2.400
260
60
128
2.810
281
2.529
126
2.403

21.705
18.895
14.013
240
651
372
129
643
2.400
260
60
128
2.810
281
2.529
126
2.403

2013.

2014.

21.705
18.895
14.013
240
651
372
129
643
2.400
260
60
128
2.810
281
2.529
126
2.403

21.705
18.831
14.013
240
651
372
129
643
2.400
260
60
64
2.874
287
2.587
129
2.458

13

Neto dobit (ND) se obraunava tako to se koeficijentom (PK), koji kod nas trenutno
iznosi tako to se uzme 5% od neto dobiti. Sredstva za rezervni fond se izdvajaju tako to se
uzme 5% od neto dobiti.

4.8.7. Plan potrebnih obrtnih sredstava

Tabela 19. Plan potrebnih obrtnih sredstava (din)
Vrste
stavki

Vrste obrtnih sredstava

Zalihe materijala
Nedovrena proizvodnja
Gotovi proizvodi
Potraivanja od kupaca
Sredstva na iro raunu
Ukupno (A)
Dobavljai
Amortizacija
Bruto zarade
Obaveze iz dobiti
Ukupno (B)

Sabirne
stavke

Odbitne
stavke
Potrebna
sredstva

Ukupno (A-B)

Godinje
potrebe ()
14.013.300
18.894.986
18.894.986
21.705.000
21.705.000

Dani
vezivanja
30
5

14.013.300
642.500
2.400.000
417.000
-

12
30
30
30
-

30
12
12
12
-

Potreban
iznos ()
1.167.775
262.430
157.458
904.375
120.583
2.612.622
467.110
53.542
400.000
34.750
755.402

1.857.220

15
2

Koeficijent
obrta
12
72
120
24
180

4.8.8. Finansijski novani tok

Tabela 20. Finansijski novani tok (din)
Finansijski novani tok

2009

2010

EURO/god
2011
2012

2013

2014

I PRILIV
18.412.500 21.705.000 21.705.000 21.705.000 21.705.000 26.052.500
1. Ukupni prihod
10.852.500 21.705.000 21.705.000 21.705.000 21.705.000 21.705.000
2. Izvori finansiranja
7.560.000
0
0
0
0
0
2.1. Sopstveno finansiranja
3.060.000
2.2. Kredit
4.500.000
3. Ostatak vrednosti
0
0
0
0
0 4.347.500
projekta
3.1. Osnovna sredstva
2.487.500
3.2. Obrtna sredstva
1.860.000
II ODLIV
16.769.235 19.066.634 19.715.798 19.715.798 19.715.798 19.066.634
1. Investicije
7.560.000
0
0
0
0
0
1.1. Osnovna sredstva
5.700.000
1.2. Obrtna sredstva
1.860.000
2. Poslovni rashodi
9.032.235 18.064.470 18.064.470 18.064.470 18.064.470 18.064.470
2.1. Materijalni trokovi
7.702.235 15.404.470 15.404.470 15.404.470 15.404.470 15.404.470
2.2. Bruto zarade
1.200.000 2.400.000 2.400.000 2.400.000 2.400.000 2.400.000
2.3. Nematerijalni trokovi
130.000
260.000
260.000
260.000
260.000
260.000
3. Porezi i doprinosi
30.000
60.000
60.000
60.000
60.000
60.000
4. Obaveze
655.164 1.310.328 1.310.328 1.310.328
655.164
4.1. Kamate
0
64.008
128.016
128.016
128.016
64.008
4.2. Otplata
0
591.156 1.182.312 1.182.312 1.182.312
591.156
5. Porez na dobit
147.000
287.000
281.000
281.000
281.000
287.000
III NETO PRILIV I-II
1.643.265 2.638.366 1.989.202 1.989.202 1.989.202 6.985.866
IV Kumulativni neto priliv 1.643.265 4.281.631 6.270.833 8.260.035 10.249.237 17.235.103

UKUPNO
131.285.000
119.377.500
7.560.000
3.060.000
4.500.000
4.347.500
2.487.500
1.860.000
114.049.897
7.560.000
5.700.000
1.860.000
99.354.585
84.724.585
13.200.000
1.430.000
330.000
5.241.312
512.064
4.729.248
1.417.000
17.235.103

14

5. REALIZACIJA BIZNIS PLANA

Za uspenu realizaciju biznis plana naroito je vano da se, u procesu animiranja i
privlaenja potencijalnih partnera i finansijera, kao i u toku procesa pregovaranja sa njima,
pristupi fazno i postupi selektivno. Pokazalo se da nikako nije uputno odmah i svim
potencijalnim partnerima davati kompletan biznis plana, ve se sugerie njegova klasifikacija
na tri dela, i to: rezime sa pismom o namerama, BP bez dodatka, i dodatak. 7 Rezime biznis
plana treba da ukae da je projekat trino atraktivan, investiciono siguran, obostrano
profitabilan i za potencijalnog partnera i za investitora. Biznis plan treba da prui
argumentaciju navoda iz rezimea. Da pokae kako je projekat optimalno, kvantitativno i
kvalitativno dimenzionisan i to: menaderski, organizaciono, tehnoloki, proizvodno, trino marketinki i kadrovski. Dodatak, sa posebnim dodatnim kljunim detaljima i klasifikovanim
poslovnim podacima, treba da potvrdi da je projekat realno izvodljiv. On se neposredno
odnosi na poslovnu politiku (know-how), pozicioni kapital (good will) i potencijal firme (ko
su kupci i dobavljai).
Proces realizacije je preporuljivo voditi kroz sledee tri faze: prva faza je dostava
rezimea sa pismom o namerama ciljano na sve direktno ili indirektno potencijalne poslovne
adrese, kao to su: poslovne banke i institucionalni razvojni fondovi, privredne komore i
druga poslovna i strukovna udruenja, privatni investicioni fondovi, postojei poslovni
partneri (kupci i dobavljai), potencijalni poslovni partneri (proizvoai i prodavci opreme,
alata, repromaterijala), i svi drugi neformalni kontakti (roaci, prijatelji, i sl.); druga faza je
dostava biznis plana selektivno, zainteresovanim, potencijalnim partnerima i/ili kreditorima,
uz pregovore radi utvrivanja stepena njihove zainteresovanosti, kao i okvirnim uslovima pod
kojim su spremni za poslovnu saradnju; trea faza je stavljanje na uvid dodatka samo onim
selektiranim eksternim subjektima sa kojima se ulo u zavrnu fazu pregovora, nakon
njihovog neposrednog izjanjavanja o spremnosti za realizaciju projekta. Potrebno je da se
definiu konani modaliteti meusobnih odnosa u realizaciji projekta.

ZAKLJUAK
Ciklus razvoja investicionog projekta sastoji se od predinvesticionog perioda, perioda
investiranja, i radnog perioda. U predinvesticionom periodu celokupna aktivnost odvija se
kroz nekoliko faza, izradom odgovarajuih studija: opportunity study (studija mogunosti),
pre-feasibility study (prethodna studija opravdanosti predstudija izvodljivosti), i feasibility
study (studija opravdanosti-studija izvodljivosti). Period investiranja karakterie izrada
investiciono-tehnike dokumentacije, izbor izvoaa radova, gradnja, montaa opreme, ostali
investicioni zahvati, osposobljavanja kadrova, putanje kapaciteta u rad. U radnom periodu do
izraaja dolazi korienje instaliranih kapaciteta i ostvarenje proizvodnih i finansijskih
rezultata. Poslovni efekti koji se postiu u ovom periodu ukazuju na profitabilnost projekta i
opravdanost investiranja.
Biznis (poslovni) plan je znaajan univerzalni dokumenat koji se izrauje u
predinvesticionom periodu i prethodi studiji izvodljivosti. To je dokumenat koji detaljno
opisuje preduzetniki projekat i procenjuje ekonomsku i finansijsku dimenziju kako bi se
razumela izvodljivost i profitabilnost aktivnosti koje se planiraju.
Razlozi za pisanje BP mogu se posmatrati iz ugla budueg preduzetnika i
potencijalnog investitora. Preduzetnici BP piu kako bi mogli da steknu bolji uvid u
poslovanje u koje ele da uu, da unesu eventualne promene u projekat pre njegovog poetka,
7

Lalovi, M., Uputstvo za izradu biznis plana, Seminar u Beogradu, avgust 2002. god.

15

da izbegnu ulaganje novca i vremena u neprofitabilne poslove, i da omogue pristup

eksternim izvorima finansiranja (ovo je glavni razlog pisanja BP za primer koji je prikazan u
radu). Potencijalni investitori BP koriste kako bi razumeli prirodu ulaganja, procenili
izvodljivost i ekonomsku podobnost projekta, i stekli pravi utisak o menaderskom timu.
Zbog toga se moe zakljuiti da BP ima internu i eksternu namenu.
Nauno je utvreno i praktino dokazano da svaki preduzetniki projekat treba prvo
paljivo koncipirati (osmisliti) a zatim ga to objektivnije planirati, ukoliko se tei njegovoj
efikasnoj i efektivnoj realizaciji. Ukoliko krajnji rezultat koncipiranja bude pozitivan,
preduzetnik moe pristupiti planiranju svog biznisa i obezbeivanju materijalnih, kadrovskih,
legalizacionih i drugih uslova za njegovu realizaciju, a ukoliko se pokae da je odabrana
poslovna ideja neizvodljiva ili trino neefektivna preduzetnik se blagovremeno odvraa od
daljih ulaganja.
Pri izradi koncepta sopstvenog biznisa i BP za taj poduhvat, preduzetnik se moe
opredeliti za jedan od tri pristupa, i to za: individualni, ekspertski ili konsultativni.
Individualni pristup podrazumeva situaciju u kojoj potencijalni preduzetnik potpuno
samostalno priprema koncept svog biznisa, a nakon toga i izradu BP; ekspertski da
potencijalni preduzetnik preputa izradu koncepta i BP spoljnim saradnicima; a konsultativni
se odnosi na neposrednu izradu od strane samog potencijalnog preduzetnika, uz metodoloku
instruktau kvalifikovanih konsultanata.
U poslovnoj praksi u oblasti pisanja BP vlada veliko arenilo. Ovom radom je
napravljen pokuaj da se raznolikost, koja je prisutna u sadrajima, na jedan sistematian
nain prevazie pisanjem BP kroz 13 taaka: naslovna strana, rezime, opis firme (profil
kompanije), analiza trita (analiza grane, delatnosti), program proizvodnje i proizvodi plan,
plan ljudskih resursa, prodajni plan, marketing plan, plan realizacije biznisa (projekta),
finansijski plan, ocena efikasnosti biznisa, plan budueg razvoja i dodatak.
Sve dok se ne prihvati jedinstvena metodologija za izradu BP, prilikom izrade za svaki
konkretni sluaj, izraivai se "obavezno" moraju konsultovati sa svakim davaocem uputstava
za njegovu izradu (uglavnom banaka), radi zajednikog definisanja svih detalja, ime se
skrauje vreme njegove izrade i poveava efikasnost rada.
U procesu animiranja i privlaenja potencijalnih partnera i finansijera kao i u toku
procesa pregovaranja sa njima, za uspenu realizaciju BP, naroito je vano da se pristupi
fazno i postupi selektivno. Za fazni pristup realizacije sugerie se klasifikacija BP na tri dela, i
to: rezime sa pismom o namerama, BP bez dodatka, i dodatak. Proces realizacije je
preporuljivo voditi kroz tri faze: dostava rezimea sa pismom o namerama, Dostava BP
selektivno samo zainteresovanim stranama i stavljanje na uvid dodatka samo onim subjektima
sa kojima se ulo u zavrnu fazu pregovora.

16

LITERATURA
1. Grupa autora: Biznis obuka i izrada poslovnih planova, Fakultet za menadment, Novi
Sad, 2002.
2. Jovanovi, A., Upravljanje projektima, autorizovana predavanja, Bor, 2003. god.
3. Jovanovi, P., Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 2001. god.
4. Lalovi, M., Uputstvo za izradu biznis plana, Seminar u Beogradu, avgust 2002. god.
5. Popovi, B., Zipovski, D., Poslovni plan, vodi za izradu, Centar za izdavaku delatnost
ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2008.
6. Radovanovi, T., Menadment malog preduzea, Prometej, Novi Sad, 2005.
7. Radovanovi, T., Osnivanje i voenje malog biznisa, Nacionalna sluba za zapoljavanje,
Beograd, 2004.

17