SADRAJ

SADRAJ..................................................................................................................... 1
UVOD.......................................................................................................................... 2
1.

KARAKTERISTIKE TURISTIKE DESTINACIJE...........................................................3

2.

KULTURNO ISTORIJSKI SPOMENICI GRADA KRAGUJEVCA.......................................8

3.

TURISTIKA ORGANIZACIJA GRADA KRAGUJEVCA...............................................12

5.

KADROVI U FUNKCIJI UNAPREDJENJA TURIZMA...................................................13

ZAKLJUAK............................................................................................................... 17
LITERATURA.............................................................................................................. 18

UVOD

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

Boravak turista od dolaska na destinaciju do njihovog povratka, predstavlja jedinstveni doivljaj,
iako se on sastoji od velokog broja raznorodnih usluga, iji davaoci pripadaju najrazliitijim
delatnostima. Ovi ponuai svoje usluge I proizvode, kao to su smetaj, ishrana, zabava, izleti,
rekreacija, posete priredbama, muzejima i sl., prodaju nezavisno jedan od drugoga, ali sa istim
krajnjim ciljem zadovoljenja elja posetilaca. Nivo turistike destinacije, zbog brojnosti i
disperzije zadataka i funkcija, zahteva, pre svega, dobru koordinaciju u okviru javnog sektora, a
zatim i meusektorsku saradnju i partnerstva sa subjektima iz poslovnog i civilnog sektora.
Brojni kreatori parcijalnog turistikog proizvoda moraju biti svesni meuzavisnosti postavljenih
ciljeva, kao i injenice da od njihovog odnosa aktivnog partnerstva zavisi ostvarenje generalnih
ciljeva koji se postavljaju za integrisani turistiki proizvod, onaj koji e kao konaan turisti
izabrati na datoj destinaciji. Ovi divergentni interesi moraju da se pomire na nivou destinacije na
taj nain to e se postaviti jedinstven cilj za integrisani turistiki proizvod, odnosno set
proizvoda destinacije, za ije e se ostvarenje zalagati svi nosioci ponude.
Na tim osnovama pojavila se potreba za osnivanjem posebne organizacije koja bi predstavljala
turistiki proizvod i destinaciju u celini, informisala javnost i obavljala najrazliitije poslove
vezane za spoljanji marketing i unutranji razvoj turistike destinacije, u cilju poveanja njene
konkurentnosti. Optimalni model upravljanja treba da obezbedi poveanje turistike potronje i
profita davalaca usluga, to ne znai nuno i poveanje broja dolazaka i noenja, ve poveanje
kvaliteta ponude za prihvatljiv broj turista, uz obezbeenje ekoloke, socio-kulturne i ekonomske
odrivosti turistike destinacije.

1. KARAKTERISTIKE TURISTIKE DESTINACIJE

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

Destinacije su meusobno veoma razliite prvenstveno u odnosu na prostorni okvir koji
obuhvataju, odnosno prema tipu i nivou kojem pripadaju. Bez obzira na obim razlika izmeu
pojedinih destinacija, po bilo kojem kriterijumu, veina destinacija poseduju izvesne zajednike
karakteristike od kojih posebno treba izdvojiti sledee1:
1) Destinacije su specifina meavina osnovnih komponenata/elemenata
2) Destinacije predstavljaju kulturne vrednosti odnosno imaju kulturnu privlanost
3) Destinacije su neodvojive to znai da se turistiki proizvod stvara na mestu na kojem
se i troi
4) Destinacije ne koriste samo turisti ve one mogu biti koriene i od strane ostalih grupa,
odnosno destinacije su objekt viestrukog korienja
Destinacija, kao specifina meavina osnovnih komponenata, sastoji se iz prethodno navedenih i
opisanih elemenata. I u ovom kontekstu treba istai jednu od bitnih osobenosti poslovanja u
turizmu, koja se posebno odraava na upravljanje turistikom destinacijom potrebu za
usklaenim delovanjem svih sastavnih elemenata turistike destinacije kako bi se obezbedilo
odgovarajue zadovoljavanje potreba turista. Izostanak jednog od elemenata ili njegov
neodgovarajui kvalitet ima kao posledicu nezadovoljstvo turista ukupnom meavinom
elemenata na nivou destinacije, odnosno marketinki gledano, turistikim proizvodom
destinacije koji svaki turista formira u skladu sa sopstvenim potrebama, a koji se u sutini svodi
na objedinjeni/integrisani turistiki proizvod2.
Turisti smatraju destinacije atraktivnim i vrednim ulaganja vremena i fi nansijskih sredstava
kako bi ih posetili. To je razlog da destinacije budu smatrane kulturnim vrednostima, odnosno da
imaju kulturnu privlanost. Promena elja i potreba na strain turistike tranje se uobiajeno
odraava na destinacije ve uvedene na turistiko trite.
S obzirom na injenicu da su potencijalnim turistima uvek na raspolaganju nove destinacije kao
cilj putovanja, postoji stalna pretnja ve uvedenim destinacijama da mogu biti ugroene na
1 Cooper, C., i dr., Tourism Principles and Practice, Longman, 2000., str. 102-103
2 Popesku, J., Marketing u turizmu, Visoka turistika kola strukovnih studija, Beograd, 2009., str. 96
3

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

tritu. To je i razlog da se tei postizanju diferenciranja destinacije u odnosu na ostale, odnosno
ka isticanju jedinstvenih prednosti koje destinacija poseduje. Turista mora biti prisutan na mestu
odnosno u destinaciji gde se stvara i koristi turistiki proizvod odnosno oblikuju efekti turistike
aktivnosti. Ta injenica je povezana i sa karakteristikama usluge kao osnovnog predmeta
razmene u turizmu. Pod delovanjem poseta turista, koje su uobiajeno sezonski usredsreene,
moe doi do promena u destinaciji. Istovremenost procesa stvaranja i potronje usluga, to
podrazumeva tzv. Neodvojivost destinacija, utie i na mogui obim stvaranja usluga u
destinaciji, istie znaaj lokacije (prostora), ograniava izbor alternativa od strane potroaa,
utie na izbor naina prodaje i uzrokuje visok stepen meuzavisnosti izmeu marketinga i
proizvodnje odnosno stvaranja usluga.
Elemente turistike destinacije moe koristiti kako lokalno stanovnitvo tako i turisti. U
zavisnosti od stepena korienja ovih elemenata razlikuju se objekti i usluge koje koristi
apsolutno domae stanovnitvo ili prevashodno turisti ili se koriste od strane obeju grupa u
destinaciji. Naravno da e obim odnosa u korienju zavisiti i od sezonalnosti turizma u
konkretnoj turistikoj destinaciji. Sledei problem jeste odnos turizma sa ostalim privrednim i
neprivrednim aktivnostima (poljoprivreda, umarstvo, zatita prirode, proizvodnja energije i sl.)
u destinaciji. U okviru tog odnosa mogu se pojaviti konflikti ije reenje moe odrediti poloaj i
efekte turizma u dugogodinjem razdoblju3.
Polazna tacka za odredivanje elemenata turisticke destinacije moraju biti potrebe turista, koje
treba zadovoljiti u destinaciji i odgovarajuci set materijalnih i nematerijalnih komponenti,
kojima se moze obezbediti zadovoljenje istih. Moguce je identifikovati sirok spektar elemenata
neke destinacije, ali medu autorima postoje oprecna misljenja o elementima turisticke
destinacije. Richie i Krauch smatraju da je podela elemenata turisticke destinacije
zasnovana na resursima i atrakcijama, koji podsticu osnovnu zelju turiste za putovanjem u
izabranu destinaciju.
Prema tome, osnovni elementi turisticke destinacije su: fiziografija (prirodni faktori),
kultura i istorija, aktivnosti, specijalni dogadaji, suprastruktura, tipovi zabave i snaga trzisnih
veza. Pored osnovnih, postoje pomocni elementi medu kojima su: infrastruktura, ljudi,
3 Laws, E., Tourism Marketing, Stanley Th ornes (Publishers) Ltd, Cheltenham, 1991., str. 140
4

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

pristupacnost, znanje, finansijski kapital, gostoprimstvo, preduzetnistvo i politicka volja. Sa
druge strane, Inskeep navodi slicnu klasifikaciju elemenata turisticke destinacije, koja
obuhvata: prirodnu, kulturnu i socio-ekonomsku sredinu u ulozi sistemskog jezgra, hotelijerstvo,
transport, turisticke atrakcije i delatnosti, infrastrukturu i institucionalne elemente4.
Jedna od najprihvacenijih klasifikacija elemenata turisticke destinacije je tzv. ,6A" okvir, koji
ukljucuje5 :

atrakcije (attractions) - prirodne, antropogene, umetnicke, socijalne, sa svrhom izgradene

atrakcije, naslede i specijalni dogadaji;

pristupacnost (accessibility) - ceo transportni sistem se sastoji od puteva, terminala

i vozila;
pogodnosti (amenities) - smestajni i ugostiteljski objekti, trgovine i druge turisticke

usluge;
dostupni paketi (available packages) - unapred dogovoreni putem posrednika;
aktivnosti (activities) - sve aktivnosti, koje su na raspolaganju u destinaciji i sve sto turisti

mogu raditi tokom boravka u istoj, i

pomocne usluge (ancillary services) - usluge koje koriste turisti, kao sto su banke,
telekomunikacione, posta, prodavnica novina, bolnice i dr.

S obzirom na postojanje razlicitih tumacenja elemenata turisticke destinacije, moze se

zakljuciti da svaki od navedenih ne moze pojedinacno da doprinese zadovoljenju potreba
turista. U cilju postizanja sveukupnog zadovoljstva turiste tokom boravka u destinaciji,
neophodno je obezbediti sinergijsko delovanje svih elemenata. Osim toga, zadovoljenje
turistickih potreba je vazan faktor rasta prihoda od ove delatnosti u destinaciji.
Glavni problem u ostvarenju sinergijskog efekta elemenata turisticke destinacije je
fragmentiranost

decentralizovanost ponude, sto se moze prevazici aktivnijom ulogom

destinacijskog menadzmenta.

4 Inskeep E. (1991). Tourism Planning: An Integrated and Sustainable Development Approach. New York:
Van Nostrand Reinhold, str. 48

5 Buhalis, D. (2000). Marketing the competitive destination of the future. Tourism Management,str. 98
5

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

Analizirajuci

savremene

najprihvatljivijih

resenja,

metodologije
sa

elemenata

stanovista

postizanja

destinacije
optimalnog

pronalazenje

turistickog

razvoja

destinacije, UNWTO je razvila FAS metodologiju. Ova metodologija je zasnovana na

identifikovanju i

klasifikovanju razlicitih

relevantnih elementa

formiranja turisticke

ponude destinacije u 3 grupe: Faktori (F-factors), Atraktori (A-Attractors) i Podrska (Ssupport).

Faktori predstavljaju resurse koji trenutno ne privlace dovoljan broj turista i jos uvek nisu
ukljuceni i uvrsteni u listu turistickih atraktora, ali poseduju potencijal za to. Oni, zapravo,
imaju za cilj da daju odgovor na pitanje da li je i u kojem obimu moguc razvoj pojedinih
oblika turizma na odredenom prostoru. Sastoje se iz dva osnovna elementa:
1. prirodnih faktora, koji poseduju potencijal da postanu turisticki atraktori, a samim
tim i nosioci buduceg turistickog razvoja, i
2. ljudi i kapitala kao faktora koji su kljucni jer, u zavisnosti od procene, mogu da olaksaju
ili otezaju pretvaranje turistickih faktore u atrakora.
Kada govorimo o faktorima, kao elementima razvoja turisticke destinacije, na podrucju grada
Kragujevca, mozemo reci da oni imaju generalno dobar turisticki potencijal, s tim da ne mogu
svi da postanu atraktori, ali mogu umnogome da povecaju atraktivnost prostora i vec
postojecih atraktora. U prilog tome treba pomenuti, pre svega, pozitivan uticaj prirodnih faktora
razvoja turisticke destinacije. Tu se najpre misli na pozitivno dejstvo klimatskih parametara i
oblika reljefa na razvoj turizma na podrucju Kragujevca.

Sto se tice klimatskih karakteristika, Kragujevac se nalazi u umereno-kontinentalnom

pojasu,

sa

prosecnom

temperaturom

vazduha

od

oko

11,5C,

uz

mesecne

temperaturne amplitude od 28C (-0,5C je prosek januara, a 27,5C je prosek jula meseca).
Kolicina padavina je oko 640mm godisnje, vazdusni pritisak oko 1.000 mbara, dok je vlaznost
vazduha oko 65%. Svi prethodni izlozeni osnovni klimatski parametri se uklapaju u predvidene
6

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

optimalne vrednosti elemenata klime6, izuzimajuci vlaznost vazduha, koja belezi blago
odstupanje od preporucenog proseka (56-60%). Zbog slabo izrazene vertikalne razudenosti
reljefa, dejstvo klimatskih elemenata je podjednako izrazeno na citavoj teritoriji,
izuzimajuci prostor koji obuhvata teritoriju grada i u kome vladaju specificni mikroklimatski
uslovi.
Oblici reljefa ne predstavljaju ogranicavajuci faktor razvoja turizma na podrucju grada
Kragujevca, sto je uglavnom i karakteristika vecine urbanih celina u nasoj zemlji, o cemu jasno
pokazuje i kretanje nadmorske visine od 130 do 334mnv u samom urbanom delu. Ruralna
podrucja odlikuju se blago zatalasanim povrsinama nagiba od 5 do 10, sto pogoduje razvoju
brojnih oblika rekreativnog turizma, koji upotpunjuju i ogranci sumadijskih planina (Rudnik,
Crni vrh i Gledicke planine). U analizi reljefa nije moguce izdvojiti nijedan zaseban turisticki
motiv koji bi mogao da postane turisticka atraktivnost, ali generalno posmatrano svi oblici
reljefa mogu integralno da se povezu u jednu turisticki prihvatljivu pejzaznu celinu, koja moze
da se, u kombinaciji sa drugim, prirodnim i antropogenim atraktivnostima, iskoristi za
razvoj turizma.
Antropogeni faktori su uglavnom ukljuceni u ponudu turizma grada Kragujevca, tako da imaju
izgraden karakter atraktora u skladu sa koriscenom metodologijom, pa ce o njima biti vise reci
u narednom izlaganju. Pored prirodnih i antropogenih faktora, neophodno je pomenuti i uticaj
humanih resursa i resursa kapitala, koji treba da podstaknu turisticki razvoj. Sto se tice
strukture humanih resursa, njihov znacaj za razvoj turizma je kljucan.

Na podrucju grada Kragujevca postoji razvijen sistem obrazovanja za skolovanje kadrova iz

oblasti turizma i komplementarnih delatnosti, koji mogu da budu ukljuceni u sve segmente
razvoja turizma kao privredne grane i delatnosti. Ono sto je neophodno izmeniti u narednom
periodu je uspostavljanje konkretnije saradnje izmedu nosioca razvoja turisticke destinacije
Kragujevac i obrazovnog sektora, pre svega Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu,
gde postoji modul za obrazovanje turistickih kadrova (kako na osnovnim, tako i na master
6 Milenkovic, S. (2009). Turizam i ekonomija. Kragujevac: Ekonomski fakultet
7

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

studijama). Ova saradnja treba da doprinese kvalitetnijoj i trzisno prihvatljivoj izgradnji i
profilisanju Kragujevca kao turisticke destinacije na domacem i inostranom trzistu.
Da bi se iskoristio i pravilno valorizovao identifikovan resursni potencijal, neophodan je i
priliv odgovarajuceg kapitala. U prethodnom periodu, kapital je bio prevashodno rezultat
individualnih, sistemski i institucionalno neorganizovanih, kretanja. Da bi se to korigovalo,
u narednom periodu je potrebno da turizam postane jedna od prioritetnijih grana i
delatnosti razvoja Kragujevca, kako bi institucionalno bio podstaknut priliv kapitala u ovaj
sektor. Podaci koji

su

prezentovani u

uvodnom

delu

potvrduju

prethodno

iznetu

tvrdnju, jer turizam multiplikativno deluje na razvoj brojnih privrednih grana i delatnosti
(ostvaruje ucesce od 9% u ukupnom svetskom BDP-u).

2. KULTURNO ISTORIJSKI SPOMENICI GRADA

KRAGUJEVCA
Grad Kragujevac se nalazi u centralnom delu umadije, juno od glavnog grada Beograda od
koga je udaljen 140km autoputem E10. Prostire se na povrini od 835 kvadratnih kilometata,
broji 180 252 stanovnika i po veliini je prvi grad u umadiji, a etvrti u Srbiji. Nalazi se na
prosenoj nadmorskoj visini od 180m. Grad se prostire na obalama reke Lepenice, u
kragujevakoj kotlini, gde se dodiruju ogranci umadijskih planina: Rudnik, Crni vrh i Gledike
planine. Kragujevac sa svojom okolinom ima bogate prirodne resurse koji pruaju mnogobrojne
mogunosti

za

razvoj

tranzitnog,

stacionarnog,

poslovno-manifestacionog,

sportsko-

rekreativnog, lovnog i ribolovnog, zdravstvenog i seoskog turizma7.

Kneev arsenal je jedinstveni vojno industrijski i arhitektonski kompleks u Srbiji i Evropi. Ova
svojevrsna ambijentalna celina sastoji se od fabrikih zgrada i radionica, sa kraja XIX i poetka
XX veka. Proglaen je za kulturno dobro od velikog znaaja 1979. godine8. Najvee industrijsko
preduzee Srbije u XIX veku, Topolivnica, nastala je od nekadanjeg Starog Miloevog Arsenala
7 Zvanini sajt grada Kragujevca., www.kragujevac.rs
8 Turistika organizacija grada Kragujevca, www.gtokg.org.rs
8

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

i od

tada, metalska industrija je osnov privrednog razvoja grada, a

grad postaje nosilac industrijskog progresa Srbije. U
kompleksu Vojnotehnikog zavoda, u objektu aurnice,
1884. godine zasijala je prva elektrina sijalica u tadanjoj
Srbiji i te je godine u Topolivnici proradila i prva elektrina

maina. Industrijska arhitektura, karakteristina za izgradnju Kneevog Arsenala, preuzeta je od

Nemake i Francuske. Karakteriu je crvena opeka, drveni doksati i stepenita, izlomljeni
krovovi pod crepom i visoki dimnjaci, koji ine skladnu celinu. Glavna zgrada je jednospratna,
simetrina, sa visokim dvodelnim prozorima, krovnim frizom i upljikavim ukrasima od
naizmenino slagane cigle ispod spratnih prozora. Sa obe strane ulaza, nalazi se po jedna
topovska cev na betonskom postamentu. Smatra se da je inenjer Todor Toa Selakovi imao
najvie uticaja na izgradnju ovog vojnotehnikog kompleksa.
Autentinost najstarije srpske industrije sauvana je u neposrednom gradskom jezgru i to
predstavlja idealan poloaj za konzerviranje i valorizaciju u kulturne, umetnike i turistike
svrhe. Tako valorizovan prostor bi bio finansijski samoodriv, prepoznatljiv, gradski brend i
neodvojiv deo gradske celine. U Kneevom arsenalu nalazi se muzej Stara livnica koji ima
svojevrsnu postavku orua i oruja i pratee opreme iz XIX i XX veka, prepravljanih ili
proizvedenih u kragujevakoj fabrici oruja. Poslednjih godina Kneev arsenal je posebno
intresentan filmskoj i muzikoj industriji pa su na ovoj lokaciji snimani brojni muziki spotovi,
ali i domai i inostrani filmovi i serije, poput flma italijansko irske koprodukcije, koji prikazuje
izgradnju verovatno najpoznatijeg broda u istoriji, Titanika.
Kulturno istorijski kompleks Miloev venac obuhvata deo centralnog gradskog podruja u
kojem se nalaze najznaajniji objekti izgraeni u vreme kada je Kragujevac bio prva prestonica
moderne srpske drave (1818 1841). Ime je dobio po Knezu Milou Obrenoviu koji je
Kragujevac proglasio za glavni grad tek osloboene Srbije. Najznaajnije znamenitosti su
skoncentrisane na levoj i desnoj strani Lepenice, najvee reke u kragujevakoj kotlini, duge oko
48 km, ije obale u centru grada povezuju stari armirano betonski mostovi, prvi te vrste u
Srbiji. Centar nove prestonice Srbije razvio se u obliku elipse. Tu su nastale prve dravne
graevine: dvor sa konacima, crkva, arsenal, zatvor ili aps, kasarne, pitalj, apoteka,
Gimnazija, Licej, Teatar Dvorski kompleks nije sauvan. Miloev konak je sruen 1941.
9

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

godine tokom bombardovanja (u to vreme je bio Oficirski dom), a mnogo pre njega izgoreo je i
Ljubiin konak (areni konak) i sruene su vojne barake. Meutim, i danas su ouvani pojedini
objekti izgraeni u periodu od 1818. do 1841. godine, u drugoj polovini XIX i do poetka XX
veka.
Amidin konak je jedina do danas sauvana zgrada iz kompleksa Miloevog dvora i u sklopu je
Narodnog muzeja. Ime je dobila po upravniku kneevog dvora, Simi Milosavljeviu Patrmcu,
zvanom Amida (ujak). Amidin konak je sagraen 1818. godine i reprezent je balkansko
orijentalnog stila. Konak je sluio za smetaj momaka koji su sainjavali kneevu pratnju, kao i
za prihvatanje nahijskih knezova i drugih vienijih namernika prilikom njihovog dolaska kod
kneza u Kragujevac.
Stara (Pridvorna crkva) podignuta je 1818. godine, na mestu gde
je nekad bilo groblje. Knez Milo Obrenovi kao ktitor ovog
hrama nije alio materijalnih sredstava, angaujui najbolje
majstore za gradnju crkve. Posveena je Silasku Svetog Duha na
apostole. Zadubina kneza Miloa rekonstruisana je nekoliko puta.
Godine

1829.

prvi

put

su

zazvonila

zvona

sa

ove

crkve.

Stara crkva je bila prva mitropolitanska, katedralna i dvorska crkva u osloboenoj Srbiji. U
njenoj porti su proklamovane gotovo sve vane odluke za srpski narod, hatierifi, ustavi. Tu je
odrana Sretenjska skuptina 1835. godine na kojoj je donet Prvi srpski Ustav. Sva skuptinska
zasedanja do 1859. godine su odravana u porti crkve, a od te godine u novoizgraenoj
skuptinskoj zgradi.

Zgrada Stare skuptine se nalazi kraj Stare crkve. Skuptinska zgrada, koja je do danas sauvana,
podignuta je 1859. godine. itavom zgradom dominira prostrana sala sa stubovima koja je
sluila za skuptinska zasedanja. U toj sali su donoene vrlo vane dravne odluke tokom XIX
veka. Ovde su 1878. godine su proitane odredbe Berlinskog ugovora, koji je Srbiji i Crnoj Gori
doneo nezavisnost.

10

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

Konak kneza Mihaila sagraen je 1860. godine. Krajem XIX veka u njemu se nalazio Oficirski
dom. Danas su u njoj uprava Narodnog muzeja i muzejska biblioteka.
Zgrada Gimnazije jedna je od najmonumentalnijih kolskih zgrada podignutih u Srbiji u XIX
veku. Sagraena je 1887. godine i tada je prva Gimnazija u Srbiji, osnovana 1833. dobila svoju
zgradu. Iz njenih uionica su 21. oktobra 1941. godine Nemci izveli na streljanje veliki broj aka
i profesora. Jedna od uionica je pretvorena u Spomen uionicu, posveenu ovom traginom
dogaaju.
Zgrada Teatra je izgraena 1928. godine, za potrebe prvog pozorita u Srbiji. Na poziv Kneza
Miloa u jesen 1834. godine u Kragujevac dolazi Joakim Vuji, koji 1835. godine osniva
Knjaesko serbski teatar. Zgrada pozorita izgraena je izmeu dva rata. Ispred zgrade se nalazi
spomenik Joakimu Vujiu.
Zgrada gradske trnice je sagraena 1828/29.god. kao najlepa pijana hala u Srbiji, a jedna je
od prvih pokrivenih u tadanjoj Evropi. Zgrada do danas nije promenila namenu.
Spomenik palim umadincima se nalazi u Malom parku, kod gradske Trnice. Ovaj spomenik
postavljen je 1932. godine i delo je poznatog vajara Antuna Augustinia. Posveen je borcima
palim u ratovima za osloboenje od 1804. do 1918. godine.
Spomen park Kragujevaki oktobar nalazi se na prostoru na kojem su nemaki vojnici 21.
oktobra 1941. godine streljali nekoliko hiljada Kragujevana, mukaraca, ena i dece. Povod za
streljanje u umaricama bili su nemaki gubici u borbi sa etnikim i partizanskim jedinicama na
putu Kragujevac Gornji Milanovac. U spomen na rtve streljanja, itav prostor umarica je
pretvoren u Spomen park, koji se prostire na 352 hektara. Spomen park Kragujevaki oktobar
osnovan je 1953. godine i u njemu se, kraj Spomenika streljanim acima i profesorima svake
godine odrava manifestacija Veliki kolski as.

3. TURISTIKA ORGANIZACIJA GRADA KRAGUJEVCA

11

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

Istrorija razvoja modela upravljanja turizmom pokazala da su trini trendovi u poslednjih 30
godina nametnuli potrebu organiziranja upravljanja na nekoliko razmera, gde je iz praktinih
razloga poeljno (no ne i nuno) da ona korespondira s administrativnim organizacijskim
jedinicama neke drave. Danas su ope prihvaene razine upravljanja u turizmu sledee9:
1. Nacionalne turistike organizacije (NTO) koje su odgovorne za marketing turizma na
nacionalnoj razini i, eventualno, utvrivanje glavnih stratekih pravaca i ciljeva
2.

nacionalnog turizma.
Regionalne menadment organizacije (nadalje RMO) koje su odgovorne za menadment
i marketing turizma u odreenoj geografskoj regiji utvrenoj za tu svrhu. Te regije esto,
no ne uvek, odgovaraju administrativnim poput pokrajina, evropskih NUTS regija ili
drugim jedinicama ovisno o nomenklaturi, razvojnim i administrativnim specifinostima.
RMO je u odnosu na NTO okrenut operativnim aktivnostima uz odreene strateke
elemente (usklaivanje sa strategijama vieg reda, koordiniranje strategija niih redova

izmeu lokalnih DMO-a i slino);

3. Lokalne destinacijske menadment organizacije (DMO) su odgovorne za menadment
i/ili marketing turizma na manjem geografskom podruju. Aktivnosti lokalnog DMO-a su
najee u potpunosti operativne prirode, osim u sluaju destinacija iji brend ima
globalnu atraktivnost pa zbog svoje snage imaju potrebu preuzeti vee ovlasti u okviru
regije;
4. Turistiki informacijski centri koji deluju u sklopu DMO organizacija orijentisani su
iskljuivo na pruanje usluga posjetiteljima. U tom smislu moemo zakljuiti da su misije
jedinica na razliitim razinama danas u turistikim sustavima turistiki najkonkurentnijih
drava i regija sljedee:
Gradska turistika organizacija Kragujevac osnovana je u decembru 2005. godine, u skladu sa
Zakonom o turizmu iz 2005. godine, kao budetska, neprofitabilna organizacija. Osnovna
delatnost GTO je promocija grada, tj. predstavljanje grada na sajmovima, kao i u medijima, sa
ciljem da se ostalim gradovima u zemlji i inostranstvu, turistikim agencijama, kao i
organizacijama, Kragujevac predstavi kao turistika destinacija koju svakako treba posetiti, ne

9 Buhalis, D. (2000). Marketing the competitive destination of the future. Tourism Management, str.97
12

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

samo zbog Spomen parka, ve i kao prvu prestonicu moderne Srbije, grad univerziteta, mladosti,
velikih kulturnih i sportskih manifestacija, prvog Dejeg karnevala, prvog Akvarijuma i sl10.
Kragujevac je bogat kulturno-istorijskim spomenicima, koji arhitektonski i istorijski pripadaju
razliitim periodima (klasicizam, barok, secesija, belle-epoque, neoklasicizam, balkanski stil), a
gotovo svima je zajedniko da jo uvek imaju istu namenu i funkciju kao i u periodu kada su
graeni (Gimnazija, Sud,Trnica, Stara crkva, stari kameni most...), dok su ostale pretvorene u
muzeje (Topolivnica, Amidin konak, Prva vojna bolnica...). Promocija grada, tj. razvoj turizma,
znai povean promet posetilaca iz drugih krajeva, koji se zadravaju u naem gradu i troe
odreena sredstva na smetaj, hranu, pie, kao i kupovinu, bilo da je u pitanju klasian oping
ili kupovina suvenira i proizvoda umetnuke vrednosti koji se mogu kupiti u naem Turistikoinformativnom centru. Upravo ta njihova potronja, predstavlja priliv sredstava naem budetu i
samim tim njegovo uveanje, koje znajui da mnogi gradovi ive od turizma, nije zanemarljivo.
Poznato je da ukoliko se vie razvija, turizam za sobom povlai i razvoj mnogih delatnosti
(ugostiteljstvo,

proirenje

kapaciteta,

razvoj

starih

zanata,

aktiviranje

nezaposlenog

stanovnitva), a samim tim i sveukupne privrede.

5. KADROVI U FUNKCIJI UNAPREDJENJA TURIZMA

Ljudski - intelektualni kapital, kao proizvod znanja, iskustva, umea, kreativnosti, entuzijazma i
inovativnosti zaposlenih, predstavlja osnovnu pokretaku snagu razvoja i napretka drutva i
nosilac je svih privrednih i drutvenih aktivnosti. Zaposleni predstavljaju najvee bogastvo i
kljuni faktor svega stvaralakog bez kojeg nema ostvarivanja konkurentske prednosti, a time ni
uspeha kompanije.
Oni su ti koji kreiraju i isporuuju proizvod (uslugu), kontroliu kvalitet, upravljaju finansijskim
sredstvima, utvruju ciljeve poslovanja preduzea i strategije za njihovo sprovoenje. Od
njihovih sposobnosti, znanja i vetina zavise rezultati poslovanja kompanije. Kompanija je

10 www.kragujevaconline.rs
13

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

uspena samo ukoliko su uspeni i dobri pojedinci u njoj. Ljudski potencijal, kao kljuni resurs u
kreiranju turistikog uslunog proizvoda, obuhvata11:

zaposleno osoblje, ukljuujui i one koji vre funkciju upravljanja u turistikom

preduzeu i
korisnike turistikih usluga,

Korisnici turistikih usluga i zaposleni u turistikoj organizaciji upueni su jedni na druge,

odnosno izmeu njih postoji visok stepen meusobnih komunikacija koji se u znaajnoj meri
odraava na kvalitet ukupnog turistikog uslunog proizvoda. Kada se govori o kvalitetu
zaposlenog osoblja misli se prvenstveno na one pojedince koji su spremni da stiu i u praksi
primenjuju znanje i da uenje doivljavaju kao proces koji neprestano traje, odnosno kao
sastavnu komponentu ivota i rada.
Tako shvaeni ljudski resursi imaju dominantno mesto u poslovnoj politici svake kompanije koja
eli dobre rezultate i poslovnu reputaciju, jer su oni klju stvaranja novih ekonomskih vrednosti
na tritu. Da bi se iskoristila znanja pojedinaca potreban je kvalifikovan i profesionalan
menadment i efikasna organizacija koja e iz svakog pojedinca izvui maksimum znanja i
sposobnosti i voditi ih ka odreenom cilju (upravljanje znanjem). Ljudski potencijal stoga
predstavlja kritian i kompleksan zadatak menaderskih struktura preduzea u smislu pravog
odabira, obuke i usavravanja ljudi. Znanje se ne stie samo u uionicama kroz redovno
obrazovanje. Njega treba posmatrati kao dinaminu aktivnost usmerenu na promene u
sadanjosti i budunosti, promene koje dovode do pozicije koja garantuje uspeh. Zahteve za
znanjem u savremenim uslovima diktira trite, koje daje kljune impulse u kom pravcu treba
usmeravati aktivnosti organizacije i u segmentu znanja. Formalne kvalifikacije, sticane kroz
redovno kolovanje u predhodnom periodu, postaju neadekvatne i sve se manje uzimaju u obzir
prilikom angaovanja novih kadrova u radni odnos. Sve vie prednost imaju kadrovi koji
raspolau novim znanjem, optim i specijalizovanim.

11 Pokraji M, D., Ekonomika preduzea, igoja tampa,Beograd, 2002., str. 175

14

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

Savremeni drutveno ekonomski razvoj uticao je da se razvije potpuno novi pristup o ulozi
ljudskog potencijala u ukupnom procesu privreivanaja. Taj pristup oznaava povratak oveku
kao kompleksnom i jedinstvenom, emocionalnom i iracionalnom a ne iskljuivo racionalnom
biu. Uvaavanje i potovanje znanja, obrazovanja, odgovornosti, meusobnog poverenja,
koordiniranog delovanja razliitih funkcija i aktivnosti i adekvatno motivisanje pretpostavke su
bez kojih misija upravljakih struktura turistikog preduzea nije ostvarljiva. Upravljanje
ljudskim resursima, kao najvaniji element sistema upravljanja kvalitetom, predstavlja
kompleksnu aktivnost koja povezuje zaposlene u preduzeu, razvija i pospeuje njihovu
motivisanost, fleksibilnost i kvalitet rada i objedinjuje potrebe, elje i oekivanja turista, interese
zaposlenih i ciljeve preduzea. Sve te aktivnosti usmerene su na realizaciju definisane politike i
utvrenih ciljeva turistikog preduzea i imaju za cilj:

stvaranje kompetentnog rukovodeeg tima koji e sa uspehom voditi turistiko preduzee

u pravcu postizanja liderske pozicije na tritu. Ovo, pre svega, podrazumeva
angaovanje lidera, inovatora i kreativaca, jednom reju vizionara koji e predvoditi

zaposlene u ostvarivanju konkurentske prednosti na tritu;

obezbeivanje kvalifikovanog osoblja koje e biti u stanju da efikasno obavlja zadatke i
poslove definisane politikom turistikog preduzea. Ovo zahteva uspostavljanje
funkcionalne organizacione strukture, efikasan i racionalan model angaovanja radnika i
koordinaciju svih linija poslovanja, pri emu se mora voditi rauna o razliitim
psiholokim kategorijama ljudi, njihovoj etnikoj i kulturnoj pripadnosti i razliitim
sredinama odakle dolaze. Te razliitosti menadment ljudskih resursa treba da uvai i

ukomponuje u jedinstvenu celinu;

izgradnju skladnih meuljudskih odnosa, koji proizilaze iz izuzetno naglaene uloge
interpersonalnih kontakata zaposlenih sa gostima hotela, dobavljaima i drugim

subjektima koji imaju znaajan uticaj na ostvarivanje zadovoljstva gostiju;

motivisanost zaposlenih u cilju izvravanja radnih zadataka i poslova (system
nagraivanja, obuka, usavravanje, razvoj, beneficije i sl.).

Navedene aktivnosti upravljanja ljudskim resursima ukazuju da je osnovna uloga menadmenta

angaovanje pravih osoba na pravom mestu, stvaranje uslova zaposlenima da se usavravaju i
napreduju u poslu, da se adekvatno vrednuje njihov rad i da se obezbedi pravilna koordinacija

15

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

svih aktivnosti. Time se stvaraju uslovi za realizaciju definisane politike i utvrenih ciljeva
turistikog preduzea12.
Kao posledica neadekvatnog upravljanja ljudskim resursima mogu se pojaviti problem sledee
vrste:

nekompetentnost (nestrunost) menaderskog tima;

nepravilna selekcija kandidata i izbor neadekvatnih kadrova, posebno onih na prvoj liniji

usluivanja, to se moe veoma negativno odraziti na kvalitet ukupne usluge;

nedovoljno stimulativan sistem nagraivanja i slaba motivisanost zaposlenih;
slaba komunikacija sa gostima hotela;
nepostojanje timskog rada i nedovoljna ovlaenja niih nivoa rukovoenja i zaposlenih.

Proces upravljanja ljudskim resursima obuhvata:

planiranje ljudskih resursa,
dobru i pravilnu regrutaciju kadrova,
adekvatnu selekciju kandidata, zapoljavanje i njihovo rasporeivanje na odgovarajua
radna mesta,
podrku i razvoj (trening, usavravanje i timski rad zaposlenih),
vrednovanje i motivaciju zaposlenih,
komuniciranje.
Funkcija upravljanja ljudskim resursima obuhvata i: planiranje privilegija, planiranje ponaanja
zaposlenog osoblja, ukljuivanje zaposlenih u dizajniranje i implementaciju reenja, izgraivanje
radnog tima i discipline, zatitu zdravlja i sigurnost zaposlenih, odlazak radnika iz preduzea itd.

ZAKLJUAK
Turisticka destinacija predstavlja osnovu razvoja turisticke ponude jedne oblasti. U

12 Ratkovi, R., Organizacija i tehnika hotelskog menadmenta, Hotelsko, poslovanje, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2007., str. 76

16

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

zavisnosti od toga na koji nacin je turisticka destinacija izgradena, na koji nacin
su identifikovani, inventarizovani i vrednovani njeni sastavni elementi, zavisi i uspeh koji
je ta destinacija postigla na turistickom trzistu, meren kroz broj turistickih dolazaka, broj
ostvarenih nocenja, ali i doprinos razvoju lokalne ekonomije, sto u poslednje vreme postaje
glavni doprinos formiranja turisticke ponude jednog podrucja. Primena FAS metodologije na
najjednostavniji, ali i na najprihvatljiviji nacin daje odgovor na pitanje koji uslovi moraju da
bude ispunjeni, da bi jedno turisticko mesto moglo da postane turisticka destinacija.
Analizirajuci elemente opisane metodologije na primeru grada Kragujevca zakljucujemo da
postoje, pre svega antropogene atraktivnosti, koje je moguce iskoristiti u funkciji izgradnje
turisticke

destinacije.

Najvecu

vrednost

imaju

dva

istorijska

kompleksa

(Spomen

park ,Kragujevacki oktobar" i ,Milosev Venac") i industrijski objekti (od Topolivnice do

FIAT-a), koji predstavljaju jedinstvene antropogene celine na podrucju Srbije. Pored njih, veci
broj manjih atraktora (antropogenih i prirodnih), koji mogu da budu dopuna prethodno
navedenim, treba da u potpunosti izgrade Kragujevac kao prepoznatljivu i prihvatljivu turisticki
destinaciju. Da bi se to ostvarilo, neophodno je obezbediti odgovarajucu institucionalnu
podrsku razvoja turizma, koja uz, relativno dobre faktore (prirodne i ljudske) koji postoje
na ovom podrucju, treba da na ekonomski

najprihvatljiviji

nacin

omoguci

pravilnu

valorizaciju prethodno identifikovanih atraktivnosti.

U skladu sa prethodno navedenim, u radu smo dosli do zakljucka da razvoj turizma na
podrucju grada Kragujevca ima dobar potencijal i da u narednom periodu Kragujevac treba
da postane destinacija, pre

svega

gradskog turizma, sa

karakteristicnim oblicima:

tranzitni, poslovni, kulturno-istorijski i manifestacioni. Zbog velikog potencijala turisticke

traznje koji ima sam grad Kragujevac, potrebno je iskoristiti i atraktivnosti u ruralnom
predelu kroz razvoj kompatibilnih oblika turizma (ruralni, izletnicki, sportsko-rekreativni,
lovni i ribolovni).

LITERATURA

17

Aspekti upravljanja turistikom destinacijom

1) Buhalis, D. (2000). Marketing the competitive destination of the future. Tourism
Management
2) Zakon o turizmu, Sl. Glasnik RS 36/09, Beograd, 2009.
3) Inskeep E. (1991). Tourism Planning: An Integrated and Sustainable Development
4)
5)
6)
7)
8)

Approach. New York: Van Nostrand Reinhold

Laws, E., Tourism Marketing, Stanley Th ornes (Publishers) Ltd, Cheltenham, 1991.
Milenkovic, S. (2009). Turizam i ekonomija. Kragujevac: Ekonomski fakultet
Milisavljevi, M., Liderstvo u preduzeima, igoja tampa, Beograd, 1999.
Pokraji M, D., Ekonomika preduzea, igoja tampa,Beograd, 2002.
Popesku, J., Marketing u turizmu, Visoka turistika kola strukovnih studija, Beograd,

2009.
9) Ratkovi, R., Organizacija i tehnika hotelskog menadmenta, Hotelsko, poslovanje,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.
10) Strategija odrivog razvoja turizma grada Kragujevca 2013-2018
11) Cooper, C., i dr., Tourism Principles and Practice, Longman, 2000.
12) www.kragujevac.rs
13) www.gtokg.org.rs
14)
www.kragujevaconline.rs

18