Visoka poslovna kola strukovnih studija Leskovac

SPORT I NASILJE

seminarski rad

mentor mr Valentina Vukosavljevi Pavlovi

Leskovac, oktobar 2015. godine

2
Sadraj

Uvod ................................................................................................................................................3
Sport i nasilje ..................................................................................................................................4
1. Agresivnost profesionalnog sporta motor uspeha ........................................................4
2. Osvajanje uspeha u sportu nasilnim metodama ..............................................................6
3. Fizika kultura kao kompenzacija od moguih oblika agresije i nasilja ........................8
4. Oblici agresije i nasilja u sportu ....................................................................................10
Zakljuak .......................................................................................................................................13
Literatura .......................................................................................................................................14

Uvod
Jedan od najveih problema sa kojim se suoava naa zemlja i veoma kontraverzna tema koja je
u Srbiji jo uvek tabu, a samim tim i glavni pokreta nasilja kojim je naa zemlja izloena u
poslednjih nekoliko godina je pojava huliganizma i nasilja na sportskim priredbama ime se
naruava i postojei poredak u dravi, ali prevashodno bezbednost aktera i posmatraa na
ovakvim sportskim priredbama. Treba navesti i to da usled velikog broja na ovakvim
priredbama, organi reda nisu u stanju da kontroliu velike mase ljudi pa zbog toga nekad
ponekad i njihovom krivicom dolazi do obrauna navijakih grupa sa policijom. Ono sto je
navelo vladu Srbije a samim tim i dravu Srbiju da se uhvati u kotac sa ovim problemom je
pokuaj ubistva andarma Neboje Trajkovia, a i kasnije pogibije francuskog dravljanina i
navijaa fudbalskog kluba Tuluz, Brisa Tatona, koje je stavilo do znanja da je dolo krajnje
vreme da se jednom za svagda stane na kraj huliganima i ekstremistima u Srbiji.
Ipak, da bi se dolo do odreenog stava na ovu temu, morali bi da se pozabavimo uzrocima a ne
posledicama, ta danas predstavlja sport, i ta je dovelo do poistoveivanja istog sa agresijom,
bilo na terenu, bilo oko terena u samom poimanju sporta, to je i svrha ovog rada.

Sport i nasilje
1. Agresivnost profesionalnog sporta motor uspeha
Savremeni profesionalni sport skoro da ne moe opstati bez uporne borbe za uspehom,
rezultatskim rekordom, ujedno i drutvenim (domaim i meunarodnim) prestiom, te time
dananji sport ne moe bez agresivnog napada i korienja latentnih i otvorenih metoda i
sredstava u svrhu dolaenja do planiranog cilja. Agresivna igra postala je vrlina savremenog
sporta koja se javno afirmie.1 Ona se ne odnosi samo na ofanzivnu nego i na defanzivnu
utakmicu ili takmienje, tj. zasnovana je na borilakom nagonu koji se prvo izraava na strategiji
onemoguavanja, po svaku cenu, protivnika da doe u ansu koja vodi do pobede.
Dakle, prvo se postavlja zadatak na odbrani iskljuivanju gubitka, pa onda na strategiji da se i
kroz iglene ui doe do pobede. Takva kalkulativnost je opasna za lepotu igre, ali i za ovekov
fizioloki organizam kao trajnu fiziku sposobnost za bavljenje sportom, zbog verovatnih tekih
povreda. Sport je time postao oblik industrijske robe tejlorovske izraunljivosti koja prolazi ili ne
prolazi u sportsko-trinoj konkurenciji. Zato sport, sve vie, postaje mukotrpan rad i to bez
slobodnog vremena, bez spontaniteta igre, i ne samo bez zabave u njemu i njim nego i sa malo
mogunosti zabave posle njega. Kondicija, snaga i brzina pobeuju leernost, lakou pokreta i
razigranu matu. U fudbalu su, npr., danas postala dva kljuna igraa golman (sa zadatkom da
ne primi gol) i gol-igra (da zabije gol protivniku), to znai najpre i najsigurnije doi do
rezultata. Time sport i sportska takmienja postaju kopija globalne svetske (ekonomske, politike
i vojne) utakmice u nadmoi jednih u odnosu prema drugima. Jedino postaje vano pobediti, i to
utoliko vie ukoliko je protivnik bolji. A to se postie agresivnom igrom u napadu i u odbrani. To
je pojava u kojoj se preko sporta obavljaju i izvravaju drutveni, ekonomski i politiki poslovi
(pobeda, poraz, napad, odbrana, otpor, rasturanje i razbijanje protivnika, bacanje na kolena i sl.),
da bi istovremeno sportsko takmienje gubilo izvorne osobine igre kao to su: zanos, prirodnost,
radost, oseajnost. Zato nije ni najmanje sluajno to to se u sportu gaji agresivnost.2
1

Kokovi, D., Doba nasilja i sport, Sports World, Novi Sad, 1990, str. 16.

Ibid.

5
Agresivnost sporta, dakle, potie iz drutvene strukture u kojoj se, po vladajuem poretku
vrednosti, organizuje i stimulie odgovarajui sport, a koji podstie bioloku prirodu i psihu
oveka da se bori i nadjaa protivnika i tako dolazi do eljenog rezultata, i u psiholokoj estini i
ushienosti zadovolji svoje strasti (pre svega materijalne interese i strasti slave).

A da bi se

agresija manifestovala, mora imati nesumnjiv izvor energije u oveku. Kod sportista javlja se
nagomilana energija koja se u borbenim takmienjima prazni agresivnom igrom, da bi kod
vatrenih

navijaa

nagomilano

nezadovoljstvo

njihovom

svakodnevnom

egzistencijom

eksplodiralo na stadionima. 4
Postavlja se pitanje koliko su agresivne radnje stvar nagona i to da li su vie vezane za pojedinca
ili za grupu ili drutvenu organizaciju. Rudi Supek, kritikujui tradicionalne psihoanalitike
teorije koje uzimaju samo jedan ili dva nagona kao stalni izvor agresivnog ponaanja, istie da se
agresivnost pojedinca zna prenositi na drutvenu organizaciju ili drutvenu grupu, ali da biva i
obrnuto kad drutvena organizacija ili grupa raaju agresivnosti i prenose ih na pojedinca, to
opet ne znai da svaka drutvena organizacija nuno akumulira i kanalie agresivnost. Samo one
organizacije koje po svojoj strukturi ne samo kanaliu nego i raaju, stvaraju, upotrebljavaju i
primenjuju silu i nasilje, snano deluju na pojedince da se u razliitim oblicima drutvenih
odnosa agresivno ponaaju. A sam grupni ivot, kae Supek, pogoduje agresivnom ponaanju
pojedinaca, ak ih pospeuje, ali ih moe i obuzdavati i kanalisati u pravcu racionalne saradnje ili
tolerantne konkurencije. 5
Moni postindustrijski drutveni sistemi koji organizuju veoma produktivnu i efikasnu
proizvodnju u kojoj se mnogo bolje zarauje nego ikada u prolosti, ipak, uz tu materijalnu
proizvodnju, proizvode bol, frustracije i nemo na individualno psiholokom planu.6 Otuda,
prema Markuzeu, proizilazi da odgovornost za organizaciju ovekovog ivota lei u drutvenom
sistemu, tj. u ukupnim drutvenim ustanovama koje odreuju, zadovoljavaju i kontroliu njegove
potrebe. Agresivni podsticaj udara u prazno ili zapravo mrnja se sukobljava sa nasmejanim
3

Ibid.

Ibid.

Ibid, str. 17.

Jeroti, V., ovek i njegov identitet, Medicinska knjiga, Gornji Milanovac, 1989, str. 8.

6
kolegama, zaposlenim takmiarima, poslunim slubenicima, korisnim drutvenim radnicima
koji svi vre svoju dunost i koji su nevine rtve.7 Sportisti, inae, postaju najposluniji
slubenici ili radnici, posebno zbog podudaranja linih interesa sa interesima monih drutvenih
ustanova, gde se uspeh nastoji postii svim sredstvima iako u okviru reglementiranih pravila i
normi sportskih takmienja, a i ne tako retko skrivenim zaobilaenjem te sportske reglementacije
na domaem i meunarodnom planu. Prema tome, agresivnost u sportu i agresivnost koja
proistie iz sporta direktno su izvedeni iz strategije osvajanja svih prostora ljudske egzistencije
koju namee struktura ekonomske moi i politike vlasti globalnog drutva.8

2. Osvajanje uspeha u sportu nasilnim metodama

Savremena civilizacija prepuna je razliitih oblika nasilja, i to kako u realnom ivotu ljudi tako i
u imaginarnim formama sa poplavom masovne kulture. Profesionalni sport, i to u veoma
razliitim oblicima ispoljavanja, ne iskljuuje se iz tih tendencija savremenog sveta. Utakmice,
spektakularni plesovi i opasne trke, masovne izlobe i sastanci, sve je to potrebno i kao
kompenzacija i da bi se pokrenule animalne potrebe iz njihove nepokretne obamrlosti. 9
U savremenom razvijenom svetu svaku volju za uspehom obavezno prati sticanje profita. Zato
nije sluajno to to se sportska igra, utakmica, takmienje, pretvaraju u agresivnu borbu za
rezultat, rekord, presti. U to se ukljuuje i publika, i bez sopstvene koristi upotrebljava sva
dostupna sredstva da bi ostvarila slast pobede. Ako nema smrti ili opasnosti od smrti, publika
smatra da je prevarena. Miroljubive igre kao to je koarka ili konjske trke moraju biti praene
klaenjem, da bi bile isto tako uzbudljive kao rodeo ili mototrke. 10 Sportski stadioni postaju
arene za ispoljavanje nagomilane i potisnute agresije koja lako eksplodira u najsurovije oblike
nasilja. To se, pre svega, deava kod mlade generacije a pogotovu onih njenih slojeva koji u
realnom ivotu ne zadovoljavaju potrebe prema svojim aspiracijama. A kada se ne zadovoljavaju
na pravi nain neke osnovne potrebe kao to su glad, e, seks i dr., onda, pored toga to te
7

Marcuse, H., Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1955, str. 50.

Ibid.

Kuvai, I., Obilje i nasilje, Naprijed, Zagreb, 1979, str. 34.

10

Kokovi, D., Doba nasilja i sport, Sports World, Novi Sad, 1990, str. 28.

7
potrebe naprosto kljuaju u ovekovoj prirodi, javljaju se i sekundarne ili derivativne potrebe kao
to su takmienje, borbenost, uspenost, ekspanzivnost, s ispoljavanjem u agresivnoj formi koja
ide sve do najekstremnijih oblika nasilja. No, uopte sa otuenjem sportske igre od bitnih
svojstava istinske igre javljaju se razliiti oblici nasilja koji provociraju publiku, posebno
navijaka jezgra koja se znaju vandalistiki i destruktivno ponaati.11
,,U sportskom svetu, pa i kod nas, sportski susreti se sve vie legitimiu brutalnou.
Zanemarivanje pravila ponaanja dovodi do sve izrazitijeg nasilnikog ponaanja. U tom pogledu
fudbalski susreti su na prvom mestu. To se, pogotovu, dogaa u nekim odluujuim momentima
takmienja, kada je u pitanju osvajanje odreenog mesta, posebno prvog, ili jo vie kada je u
pitanju opstanak na odreenom rangu takmienja, npr. opstanak u prvoj ligi. Tada se ne biraju
sredstva, samo da se done do planiranog i eljenog rezultata. Evo kako to Ljubodrag Simonovi,
bivi vrhunski koarka, kae: ,,Ako situacija na tabeli ne obeava nita dobro, onda se na
pobedu ide po svaku cenu. Kada je u pitanju opstanak u ligi, onda nema ni za koga pardona. Ma
da ti je roeni burazer, ima sve zube da mu izbije!.12
Veoma je irok dijapazon oblika upotrebe nasilja u profesionalnom pa i u poluprofesionalnom
sportu. U stvari, svi oni oblici koji se koriste da bi se dolo do planirano-eljenog rezultata, a
izvan su fair-play sportske igre kao nadmetanja i konkurencije u kvalitetu igre, predstavljaju
manje-vie oblike skrivenog ili otvorenog nasilja u sportu. No, pored toga to postoje razliiti
oblici skrivenog nasilja u sportu, nisu retke pojave otvorenog brutalnog nasilja u kojima se gube
ivoti ljudi, i to ne samo onih koji se nau u direktnom meusobnom sukobu zbog sporta ili oko
njega nego i nevinih i mirnih posmatraa sportskih utakmica. Ali, istina je kako to zakljuuje
Kristofer La, da nasilje gomile ne proizlazi, kako se to esto jednostavno smatra, iz same
prirode nasilnosti modernog sporta i navike da se takav sport shvata preozbiljno, nego, naprotiv,
to se sport i sportska igra ne shvataju u duhovnoj meri ozbiljno, a i to nema pravila koja bi na
pravi nain obavezivala ni igrae ni gledaoce.13

11

Ibid.

12

Ibid.

13

Lasch, C., Narcistika kultura, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 70.

3. Fizika kultura kao kompenzacija od moguih oblika agresije i nasilja

Fizika kultura jeste, posebno kod mlade generacije, delatnost i nain korienja jednog dela
slobodnog vremena koji direktno doprinosi fizikopsiholokom zdravlju, energiji i linoj
stabilnosti pojedinaca pa i drutvenih zajednica u kojima pojedinci egzistiraju. Kontinuirano
aktivno odnoenje prema vlastitom telu ne stvara samo bolje prednosti fiziko-bioloke
spremnosti oveka nego, uporedo s tim, i bolju psiholoku uravnoteenost kod istog tog oveka.
A izvedeno iz toga, to takoe doprinosi uspostavljanju boljih odnosa meu ljudima u razliitim
formama ljudskih zajednica. Odreeni oblici fizike kulture odigravaju se u spontanitetu igre i
oputenosti zabave, gde se ovek istovremeno fiziki rekreira i psihiki relaksira. ak i onda
kada se ovek samostalno fiziki rekreira, izolovano od drugih, stvaraju se izvesne pretpostavke
njegove vee drutvenosti, po principu, vee pokretljivosti na osnovu te rekreacije i time vee
mogunosti susretanja sa drugim ljudima. To posebno ima vrednost u vreme ovekove fizike
pasivnosti posle svih obaveza koje proistiu iz nunog rada i drugih prateih obaveza
svakodnevne egzistencije, line i porodine. 14
Stvaranjem potrebe za negovanjem u drutvu fizike kulture, pogotovu kroz razliite forme
rekreacije kod raznih kategorija graana, posebno mladih, u dananje vreme raznih devijantnih
tendencija, predstavlja preventivnu meru u pogledu izbegavanja onih iskuenja mladih koja ih
direktno vode u destruktivne i autodestruktivne pojave individualnog i grupnog karaktera. Za
razliku od fizike rekreacije, kao fizikog vebanja ,,za svoju duu, profesionalni sport,
masovan (po publici) i strogo institucionalizovan, predstavlja jo, kroz razliite oblike agresije i
nasilja, ,,oduak od raznih frustracija i uopte drutvenih zategnutosti. Tu ulogu savremenog
sporta dobro uoava Boo Miloevi kada kae: ,,Masovan i dobrim delom, drutveno
institucionalizovan (organizovan) nain za ublaavanje drutvenih i, posebno, radnih frustracija
izraava se u sportu i aktivnostima oko njega. U tom pogledu, sport se pojavljuje kao moderna
delatnost u kojoj se saima nasilje (agresija), kao oduak kriznim (napetim) odnosima u raznim
segmentima globalnog drutva i, posebno, u uslovima rada. 15 Razliiti oblici agresije i nasilja
koji esto nastaju zbog frustracija sa kojima se ovek sree u svakodnevnom ivotu, nisu
14

Kokovi, D., Doba nasilja i sport, Sports World, Novi Sad, 1990, str. 36

15

Ibid, str. 42.

9
nezavisni ni od pasivnog gubljenja vremena kada ovek ne zna ni gde je ni kuda e. ,,Neke
situacije pokazuju naroitu tenju da izazivaju agresivnost i svaki e pojedinac u tim situacijama
pokazati stepen agresivnosti. Ali znaajan je momenat da neki pojedinci u odreenoj situaciji
pokazuju vie agresivnosti nego drugi i mogu po pravilu da je pokazuju vie u mnotvu
raznovrsnih situacija. Dovedeni smo do zakljuka da takvo karakteristino ponaanje izraava
osobinu agresivnosti kod datog pojedinca.16 A sportska takmienja danas, naroito na osnovu
svoje organizacije i usmerenja, permanentno stvaraju pretpostavke za agresivno ponaanje
sportista igraa i publike, gde se ide do najsurovijih oblika nasilja. Drutvo ne stvara
preventivne mere kako bi eleminisalo te situacije koje pretpostavljaju uslove za ispoljavanje
agresivnosti, nego, naprotiv, te agresivne pojave smatra nekim oblikom ventila sigurnosti za
oduivanje agresije, tj. manje opasnim za drutvo ako se odigrava na stadionima, uopte
sportskim borilitima, nego ako se to dogaa na trgovima i ulicama sa uperenou protiv
vladajueg poretka vrednosti. Ukoliko drutvo vie zanemaruje amatersko bavljenje sportom,
fiziku rekreaciju i uopte fiziko vaspitanje kroz kolski sistem, a naspram toga preforsirano
profesionalizuje, institucionalizuje i komercionalizuje vrhunski (manjinski) sport, utoliko vie
stvara uslove omasovljenja pasivno-posmatrakog i euforino navijakog bavljenja sportom. Eto
prilike da mnogi frustrirani pojedinci organizovani u buntovnike grupacije ispoljavaju svoje
impulsivne navijake strasti, usmeravajui ih u raznorodne oblike agresije i nasilja.
Moramo biti svesni i toga da agresija, kao i nasilje u sportu nisu nezavisne kategorije od
globalnog drutva kojem inae pripadaju. ,,Naime, nasilnitvo u sportu nije mogue posmatrati
izvan konteksta drutvenog nasilja uopte, jer je ono samo jedan od njegovih segmenata, za koji
je javnosti vie nego za druge oblike pribavljen atribut normalnosti i abolicije. No, moramo biti
svesni istine da drutveno organizovanje i stvaranje preduslova negovanja fizike kulture nije
dovoljan uslov interiorizovanja linih potreba za bilo koji oblik fizike aktivnosti, ako u drutvu
nedostaje niz drugih uslova za zadovoljavanje i dalje razvijanje raznovrsnih ljudskih potreba. To,
u stvari, predstavlja samo palijativnu meru gde ovjek samo trenutno, samozadovoljavajui se,
odlae svoju nevoljnu poziciju u drutvu. Prema tome, kompenzaciona uloga koju fizika
rekreacija moe imati od svih ljudskih nevolja koje oveka sreu u svakodnevnoj egzistenciji
nije dovoljna za ostvarivanje njegove sree i slobode, jer su opet vee mogunosti da takvi uslovi
16

Ibid, str. 42.

10
ivota oveka usmere u destruktivno ili autodestruktivno, a moe i jedno i drugo, ponaanje i
delovanje. ,,Ako on (ovek) doivljava samo nepotpuno zadovoljene veine svojih potreba,
stalno zadovoljavanje jedne odreene potrebe moe dovesti do fiksacije na tu potrebu. Njegov
prag izazivanja te potrebe postaje sve nii i nii i on e uporno teiti ka traganju za
zadovoljenjem te potrebe u svojim odnosima sa stvarima i ljudima.17 A sama fiksacija za tu
usmeravajuu potrebu lako proizvodi agresiju i upotrebu nasilnih metoda i sredstava da se
potreba zadovolji bez obzira na to koliko postizanje cilja moe unesreiti druge ljude.

4. Oblici agresije i nasilja u sportu

Kada je re o agresiji i nasilju u sportu, onda ono prvo to se namee u promiljanju ove pojave
odnosi se na same sportiste, odnosno kako sve to raznim represivnim mjerama deluje na
sportiste, sportske pripreme i sportska takmienja da bi se iz sportista izvukao maksimum
energije i uinka za postizanje to boljeg rezultata, rekorda, a odatle profita i posebno
drutvenopolitikog prestia. Aleksandar Kerkovi iznosi neka socioloka tumaenja nasilja u
sportu, a koja se odnose na sportiste u pogledu toga kako bi se to vie izvukao sportski uspeh iz
sportskih takmienja. Pre nego to izloimo est oblika nasilja u sportu, koje istie A. Kerkovi,
a koja se, pre svega, odnose na agresiju i nasilje nad samim sportistima, namee se potreba da se
prvo ukae na njegovu sledeu tvrdnju: ,,Mahnita trka ka komercionalizaciji i profesionalizaciji
sporta dovela je do toga da on postane unosan posao u kojem moe dobro da se zaradi. Tako smo
poeli sve vie da se udaljujemo od stvarnih vrednosti sporta; za uzvrat, dobili smo sportska
takmienja koja se sve vie odlikuju nasiljem i brutalnou. Anomalije u sportu, prema
Kerkoviu, mogu biti: 18

Agresivno i nasilniko ponaanje nad sportistima javlja se kod svih kategorija, od

vrhunskog do amaterskog sporta. To obuhvata: izgrede sportista, to posebno dokazuju
brojne kazne prema njima; agresije na sudije, ak do ubistava sudija zbog dosuivanja
penala ili prekida utakmica zbog fizikog napada na sudije; te nasilja igraa jednog tima
nad igraima drugog tima, kao i publike prema sportistima i obrnuto.

17

Ibid, str. 43.

18

Ibid, str. 48.

11

Preterana duina i intenzitet treninga sve vie optereuje i iscrpljuje organizam sportista.
Sve je usredsreeno na uspeh, to sportisti prihvataju zbog sopstvenih zarada, gde se ak
privremeno zaleuju povrede i bolest samo da bi se postigao trenutni uspeh, nezavisno od
rizika trajne onesposobljenosti.

Doping-kontrola ugroava organizam sportista i istovremeno dovodi do manipulacije

takmienjem. Da bi se postigao rezultat i to bez realne zasluge, koriste se: vitaminske
injekcije, sredstva za umirenje, transfuzije krvi, lokalni anestetici, elektrostimulacije i dr.
To dovodi do sumnje u etiku lekara, specijalista sportske medicine, pogotovo to te
represivne mere dovode u pitanje zdravlje, pa ak i ivot sportista.

Trening i takmienja sa nehumanom orijentacijom obuhvataju i decu ak predkolskog

uzrasta, kao to je npr. rana sportska specijalizacija. Naime, sa decom radi se kao sa
istim biolokim materijalom ili, jo gore, kao sa stvarskim predmetom samo da bi se
otkrili i pripremili budui svetski takmiari i eventualni rekorderi. Kerkovi istie da se
svugde u svetu vodi borba za skraenje radnog vremena, a za uzvrat tome produetak
treninga i svih obaveza u vezi sa sportom, do te mere da mladi sportisti treniraju i 50
asova nedeljno.

Usavravanje sportskih rekvizita i sprava ide na raun zdravlja sportista. Sportski

rekviziti i sprave ubrzavaju stizanje do cilja (uspeha), ali isto tako ugroavaju ivot. Nije
sluajno da je as alpskog skijanja Karl Schanz posle slasti pobede sa zadrkom straha
rekao: Uspeo sam preiveti!, a da drugi nisu imali ni ansu da to za sebe kau, kao John
Semmelink i Toni Mark, jer nisu preiveli svoj pokuaj da dou do uspeha. Tome treba
dodati jo neto, a to je da rekviziti i sprave teraju takmiare u pobedu po cenu gubitka
ivota, gde takmiar jo krade pobedu rekvizitima ili spravama po kriterijumu, kako je to
Brana Crnevi sarkastino izrekao: Mrzim trke, konj pobeuje, a jaha dobija venac.

Psiholoka priprema profesionalnih sportista kao motivacija za postizanje eljenog

rezultata predstavlja pravi psiholoki doping. To je tipini psiholoki presing na
sportiste, to oni koriste kao kompenzaciju u pravcu potpuno hladnokrvne i bezoseajne
agresije na protivnike igrae, gde se koristi nekontrolisana energija na utrb spontane i
kreativne igre samo da se doe do (ne)zasluenog rezultata, uspeha.

12

Zakljuak
U radu se nastojalo pokazati koliko savremeni masovno-profesionalni sport sobom nosi ne samo
agresivno osvajanje uspeha kao rezultata u svrhu prestia nego i pitanje drskosti agresivnog, ak
i putem otvorenog nasilja, ponaanja i odnoenja prema drugome (sportskom protivniku) bez
sutinskih svojstava spontano-stvaralake igre. Igra je zapostavljena u dananjem sportu;
ostvaruje se neka druga igra oko prave igre. Osnovni cilj jeste pobediti, po svaku cenu, ili u

13
krajnjem ne izgubiti. A da bi se to postiglo, dozvoljena je upotreba raznih sredstava koja
dovode do gubitaka rasplamsane istinske igre.
Iza takvih agresivnih i nasilnikih tendencija stoje, pre svega, ekonomski interesi, gde sami
sportisti (igrai), dobrovoljno prodajui vlastito telo, postaju sami destruktivni a i
autodestruktivni a sve u cilju osvajanja zacrtanog uspeha, rekorda i prestia koji im donosi
materijalno bogatstvo. Tako su agresija i nasilje kod sportista, na neki nain, iznuene ili
izvedene pojave, gde su glavni stratezi ekonomske i politike sile koje vladaju u savremenom
masovnom sportu.

Literatura
Jeroti, V., ovek i njegov identitet, Medicinska knjiga, Gornji Milanovac, 1989.
Kokovi, D., Doba nasilja i sport, Sports World, Novi Sad, 1990.
Kuvai, I., Obilje i nasilje, Naprijed, Zagreb, 1979.
Lasch, C., Narcistika kultura, Naprijed, Zagreb, 1986.
Marcuse, H., Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1955.

14