Dr inz.

Vlatko Brcic OTPORNOST MATERIJALA

Dr in!. VLATKO BReIC

OTPORNOST MATERIJALA

SESTO IZDANJE

IRO »GRADEVINSKA KNJIGA« BEOGRAD, 1989.

ISBN 86-395-0127-0

Za IRO "Gradevinska knjiga", Milan Visnju: glavni urednik, Milica Dodic odgovorni urednik, Olga V asiiievic urednik, Java Karadiic tehnicki urednik

Tiraz: 1.000

Stampa: Stamparija .Bakar"> Bor

PREDGO VOR 5ESTOM IZDANJU

" Sesto izdanje o.vog .ud~benika je preslikano peto izdanje u kome su prethodno izvrsene popravke prirnecenih gresaka,

Auto~~ je p!'ija~n~ duzno.st da s~ ko!ekt_i.vu ~RO Gr~devinska Ienjiga zahvali na predusretljivosti I brizi oleo pnpreme I objavljivanja ovog izdanja.

Beograd, Januara 1989.

V. Brcic

PREDGOVOR PETOM IZDANJU

Peto izdanje ovog udtbenika je preslikano cetvrto izdanje tc kame su prethodno izvrsene popravke primecenih gresaka.

Autoru je prijatna duinost da se kolektivu IRO Gradevinska knjiga tahvali na predusretljivosti i brizi aka pripreme i objavljivanja ovog izdan]a.

Beograd, septembra 1984.

V. Brcic

PREDGOVOR CETVRTOM IZDANJU

Cetvrto izdanje ovog udibenikaje preslikano trece izdanje u kome su prethodno izvrsene popravke primecenih gresaka; i gde je u celom tekstu izvrsen prelaz od starog sistema mera na novi internacionaini sistem mera (nSI").

Autor ima prijatnu duinost da se kolektivu Izdavackog preduzeca Gradevinska knjiga zahvali na predusretljivosti i brizi oko pripreme i objavljivanja ovog izdanja.

Beograd, maja 1982.

V. Brac

PREDGOVOR TRECEM IZDANJU

Trece izdanje ovog udtbenika je preslikano drugo izdanje u kome su prethodno izvrsene popravke primecenih gresaka. Kao prosirenje dodata je Glava 14 "UVOD U ELASTOPLASTICNU ANALIZU GREDNOG NOSACA". Ova materija je uvedena kao dopuna, saglasno najnovijem nastavnom programu predmeta Otpornost materijala, sa namenom da studentima pruzt osnovne podatke potrebne za razumevanje dimenzionisanja po teoriji sloma.

Autoru je prijatna duinost da se zahvali dr. J. Lazicu, vanrednom profesoru Gradevinskog fakulteta u Beogradu na recenziji dopunskog teksta, a kolektivu Izdavackog preduzeca Gradevinska knjiga na predusretljivosti i brizi oko pripreme t stampanja ovog izdanja.

Beograd, februara 1978. V. Breie

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Drugo izdanje ovog udibenika je preslikano prvo izdanje u kome su prethodno izvrsene popravke primecenih gresaka. Jedino prosirenje je Dodatak 3, gde su dati osnovni pojmovi i podaci 0 primeni oznaka pomoeu indeksa, sa primenama u analizi napona i deformacije.

Autor ima prijatnu duinost da se kolektivu Izdavackog preduzeea Gradevinska knjiga zahvali na predusretljivosti i brizi oko prlpreme i stampanja ovog izdanja.

Beograd, novembra 1974. V. Breit

PREDGOVOR

Predloieni tekst udibenika Otpornost materijala predstav/ja materiju koja je obuhvacena nastavnim program om toga predmeta na Gradevinskom fakultetu u Beogradu, i po kome se uz izvesne modifikaeije predaje poslednjib dvadeset godina.

Osnovna koneepeija ovog teksta pok/apa se u delu koji se odnosi na analizu napona t deformacije kao i pridruienim poglavljima (veze napona i deformaeije, teoreme 0 deformacionom radu, osnovi dimenzionisanjay u celini sa materijom koju su u nastavu uyel! Milan -Durie i Dragos Radenkovic, profesori Gradevinskog fakulteta u Beogradu, i pub/ikova/i u skriptama izdatim prvi puta 1953. godine. Prihvatajuci ovakvu koncepcifii kao osnovu autor je u tom delu zadriao vee! deo teksta i izvrsio samo izvesna skraeenja i neke dopune. Preostali deo teksta; izuzev poslednje pog/avlje, je standardna teorija grednog nosaca data deduktivno, polazeci od osnovnih jednacina teorije elastiinosti, a dajuei paralelno, gde god je to bilo moguce, i nacin izvodenj4_ kakav je uobiiujen u elementarnoj Otpomosti materijala. Poslednje poglavlje, pod naslovom "Uvod u teoriju tankozidnih stapova otvorenih profila", obraden je u celini prema knjizi N. Hajdina, navedenoj u spisku literature pod hr. 5.

Prvo poglavlje teksta obuhvata analizu napona, dajuei najpre osnovne pojmove, pretpostavke i stavove, a zatim potpunu analizu napona izvodenu veeim delom u vektorskom obliku.

U drugom poglavlju obradena je analiza deformacije, zadriavajuci se na slucaju infinitezimalne deformacije. Date su veze izmedu komponenata deformacije i pomeranja, izraiunavanje funkcija pomeranja i jednadne poklapanja deformacija.

U oba prva poglavlja naglasen jetenzorski karakter stanja napona i stanja deformacije i uveden pojam i neka osnovna svojstva mat rica tenzora I1 reda.

Trece poglavlje se odnosi na veze izmedu napona i deformacije, tj. na mehanitko ponasanje materijala pod opterecenjem. Dat je pojam i objasnjen smisao uvodenja idea/nih tela, a posebno su obradeni slucafevi idealno elastiinog i idealno plasticnog tela. Informativno su data i neka osnovna svojstva viskoelastienih tela kao i pregled nekih savrementb eksperimentalnih metoda. Prva tri poglav/ja sacinjavaju prvi, uvodni deo kursa.

Drugi deo kursa odnosi se na analizu naprezanja grednog nosaia. U eetvrtom poglav/ju obradeni su, koristeci Saint-Venant-ovu poluobratnu metodu, slueajevi Iinearnog stanja napona (aksijalno naprezanje, cisto pravo i koso savijanje, ekscentricno naprezanjey,

Peto poglavlje obuhvata torziju grede prolzvoljnog popreinog preseka, sa posebnim osvrtom na elipticni, kruini i pravougaoni presek. Obradena je primena membranske analogije na torziju uskog pravougaonog preseka i na pribliino

2

resenje problema torzije otvorenih tatikozidnili profila. Izloieno je resenje problema torzije kod zatvorenih tankozidnih profi/a i napomenuta mogucnost resavanja problema torzije metodom deformacionog rada.

Sesto poglavlje odnosi se na Cisto smicanje.

Sedmo poglavlje obrau.ije problem savijanja grednog nosaca silama. Jz opstih jednacina izvedena su resenja za elipticni i pravougaoni presek i izloiena tehnicka teorija savijanja. Obradena je deformacija grede pri savijanju, date met ode resavanja za odredivanje elasticne linije i kratak uvid u elementarnu teoriju savijanja krivih stapova.

U osmom poglavlju obradeni su neki karakteristicni slucajevi sloienog naprezanja grednog nosaca.

Deveto poglavlje se odnosi na staticki neodredene sisteme, obradujuci karakteristicne slucajeve metodom sila.

U desetom poglavlju se daju pojmovi 0 deformacionom radu, osnovni stavovi i teoreme, primena na odredivanje pomeranja i resavanje staticki neodredenih problema, kao i principi 0 minimumu energije.

Jedanaesto poglavlje obraduje teoriju dimenzionisanja, dajuei hipoteze 0 slomu i opstu metodologiju dimenzionisanja pri statickom i dinamickom opterecenju.

Dvanaesto poglavlje obuhvata uticaj aksijalnih sila na savijanje i problem stabilnosti vi/kill stapova. ukljucujuci analizu Euler-ovih slucajeva i metodologiju ditnenzionisanja u elasticnoj i plasticnoj oblasti.

U trinaestom poglavlju dat je uvod u opstu teriju tankozidnili stapova otvorenog profi/a obradujuci veze izmedu presecnih sila i deformacije, kao i diferencijalne jednadne aksijalnog naprezanja, savijanja i torzije stapa. Posebno je obraden problem sprecene torzije, data je analiza geometrijskili karakteristika profi/a, .kao i kratak osvrt na resavanje diferencijalne jednacine sprecene torzije.

Kao zasebno obradeni su u Dodatku momenti inercije ravnih povrsina i presecne sile kod linijskili nosaca, ogranicujuci se na materiju vezanu za primenu u Otpornosti materijala.

Veoma nagli razvoj Mehanike neprekidnih sredina poslednjih godina, narofito u oblasti vezanoj za analizu mehanickih karakteristika materijala, zatim razvoj eksperimentalnili metoda sa sirokim mogucnostima merne tehnike zahvaljujuci elektronici i savremenoj optici, k'a~ i potpuno nove mogucnosti u tehnici raiunanja i obradi podataka koje pruza izuzetno dinamican uspon elektronskih raiunara, stvaraju potrebu i osnovu za radikalnu modernizaciju kursa iz Otpornosti materijala. Svestan ove Cinjenice autor daje predloieni tekst kao privremeni udibenik, sa ieljom da studentima pruii potpunu materiju saglasnu postojecem nastavnom programu, ali i sa namerom da u relativno b/iskoj buducnosti pride radu na njegovoj modifikaciji.

Autoru je prijatna duinost da se zahvali profesorima M. Duricu i /II. Hajdinu za trud uloien pri recenziji udibenika, svojim asistentima J. Lazicu i Z. Bojovicu za pomoc pri numerickoj obradi zadataka, kao i kolektivu Beogradskog grafickog zavoda na svestranoj brizi oko sto bolje opreme udibenika.

Beograd, juli 1970.

V. Brcit

3

UVOD

Pod uticajem spoljnih sila sva se tela vise iIi manje deformisu, tj. menjaju svoj oblik i zapreminu. Odavde sledi da cela zapremina tela nije ispunjena materijom, vee da je telo sastavljeno od odvojenih delica, molekula, koje su medusobno povezane privlacnim, intermolekularnim silama. Pri deformaciji tela menja se medusobni polozaj molekula, menjaju se i unutrasnje sile tezeci pri tome da uspostave prvobitni raspored molekula.

U sustini telo, dakle, predstavlja tzv, diskretnu sredinu. Pored toga, iz termodinamike je poznato da rnolekulc iz kojih je telo sastavljeno ne miruju, vee da trepere oko svojih osnovnih ravnoteznih polozaja, To znaci da bi teorijski najispravniji put za resavanje problema uticaja spoljnih sila na naprezanje i deformaciju bio taj da se razmatranje svede na oblast klasicne, eventualno i talasne mehanike. Medutim, zbog raznih matematickih i principijelnih teskoca nije se do danas ovim putem daiexo uospelo,

Umesto koncepcije t., diskretnoj strukturi matorije usvaja se ovde da tela predstavljaju neprekidnu sredinu, kontinuum, pa se stoga govori 0 Mehanici neprekidnih sredina. Prema ovoj koncepciji usvajamo da se unutarnje sile, koje predstavljaju rez·u~~?.:. dejstva spoljnih sila, mogu definisati sarno kao povrsinske sile preko zamisljenih presecnih povrsina u telu, pa time u stvari ponasanje mnostva molekula ZUlllt::iljUJt:mo nekim prosecnim vrednostima, odnosno, usvajamo primenu odredenih static~:::Jll zakonitosti.

U kursevima Mehanike uvodi se kao osnova za razmatranje model krutog, nedeformabilnog tela, pa se na njemu izvode svi zakoni i principi Statike i Dinamike. Medutim, stvarna tela su deformabilna, pa je potrebno da se nade veza izmedu spoljnih sila, oblika tela i vrste materijala s jedne strane, sa naprezanjima (unutrasnjim silama) i deformacijom tela, s druge strane, Nauka koja se bavi iznalazenjem ovih zakonitosti zove se Teorija elasticnosti, i ona je jedna od grana Matematicke fizike. Ona polazi od ogledom utvrdenih osobina materijala i primenjuje zakone Mehanike,

Medutim, sloZeni matematicki aparat kojim se koristimo u Teoriji elasticnosti cini njena razmatranja skoro nepristupacnim mnogim inzenjerima u praksi. No znatan deo njenih zakljucaka koji se odnose bas na mnoge tehnicki vazne probleme, moze se izvesti elementarno, uvodeci izvesne hipoteze 0 deforrnaciji tela. Skup ovakvih zakljucaka cini jednu posebnu tehnicku disciplinu, Otpornost materijala. Nedostatak ove discipline je u rproizvoljnosti osnovnih pretpostavaka, usled cega nije uvek jasno do I koje mere su ovako izvedeni zakljucci primenljivi za tehnicku .praksu, Radi toga se Otpornost materijala moze koristiti samo za probleme gde postoji dugogodisnje i isprobano iskustvo, i kao podloga za dalja, dublja istrazivanja,

4

Teorija elasticnosti, kao grana matematicke fizike, i Otpornost materijala razvijale su se u prvoj polovini XIX veka, zasnovane na ranijim radovima Galileja, Mariotte-a, Hooke-a, Bernoulli-a, Euler-a i drugih. Ovu su oblast razvili veliki francuski matematicari, kao Cauchy, zatim Navier (koji je 1825. izdao prvi "Kurs otpornosti materijala"), pa Poisson, Lame (koji je 1852. godine izdao prvi kurs Teorije elasticnosti), i kasnije Clapeyron, Saint-Venant, Green, Maxwell, Lord Kelvin, Rayleigh, Mitchell, Timosenko. Mushelisvili, i mnogi drugi. (Ovaj istorijat iscrpno je opisan u delu S. P. Timoshenko: History of Strength of Materials (Istorija otpornosti materijalaj),

Razvoju Teorije elasticnosti u XIX veku mnogo je doprinelo uvodenje u matematiku inf'initezimalnog racuna, cime Se omogucila uspesna analiza u oblasti Mehanike neprekidnih sredina.

U novije vreme pocele su se razvijati i neke paralelne naucne discipline, zasnovane na intezivnim studijama, teorijskim i eksperimentalnim, 0 mehanickim karakteristikama materijala. U najsirem planu to je opsta Mehanika neprekidnih sredina, koja obuhvata kako mehaniku cvrstih tela tako i mehaniku fluida, a unutar koje se razvijaju neke posebne naucno-tehnicke discipline kao Teorija plasticnosti, Teorija viskoelasticnosti i dr. koje obraduju probleme vezane za iznalazenje veza izmedu napona i deforrnacije izvan granice elasticnosti, odnosno u zavisnosti od vremena. U najnovije vreme ovakva razmatranja se prosiruju na siroku oblast raznih kategorija tzv. idea/nih tela, koje su dovoljno siroke da dosta dobro aproksimiraju ponasanje stvarnih materijala, a dovoljno jednostavne za matematicku obradu. Ova izueavanja obrazuju jednu posebnu naucnu disciplinu, Reologiju. U okviru ovog kursa bice neki od ovih problema obuhvaceni sarno informativno,

Poslednjih godina sve vise uzimaju maha i brojne eksperimentalne metode kojima se vrsi analiza napona i deformacije bilo na modelima bilo na samim konstrukcijama, Tim putem proveravaju se cesto rezultati dobijeni teorijski putem Teorije elasticnosti iii Otpornosti materijala, a cesto se tim putem dolazi do podataka 0 naponima iii deformaciji na konstrukcijama koji Se teorijskim putem uopste ne bi mogli dobiti. Medu eksperimentalne met ode mozemo ubrojiti i metode analogije, gde se posmatranjem nekog fizickog procesa, mereci neku fizicku velicinu, npr. elektricni napon, deformaciju membrane i sl., dolazi do podataka 0 toku neke funkcije potrebne za izucavanje napona iIi deforrnacije na posmatranom telu. U okviru ovog kursa bice eksperimentalne met ode i met ode analogije takode obuhvacene samo informativno.

5

NAPOMENA: INTERNACIONALNI SISTEM MERNIH JEDINICA

Od 1. januara 1981 godine u naso] zemlji obavezna je primena mernih jedinica prema internacionalnom sistemu ("SI" sistem). Kako je u udzbeniku Otpornost materijala koriscen dosada primenjivan sistem mernih jedinica, dajemo ovde ukratko podatke za merne jedinice koje su od interesa u Otpornosti materijala

Osnovne jedinice u Sf sistemu, koje se primenjuju u Otpornosti materijala, su: za duzinu metar ("m"), za masu kilogram ("kg"), za vreme sekunda ("s"). Iz ovih osnovnih jedinica izvode se razne vrste izvedenih jedinica (npr., za povrsinu, zapreminu, silu, napon, rad, brzinu, ubrzanje, itd.), kao i razne velicine decimalnih mernih jedinica dodavanjem predmetaka, kao na primer:

mega M 106

kilo k 103

hekto h 102

deka da 10

deci d 10-1

centi c 10-2

mili mikro

m

10-3 10-6, itd.

U primenama u gradevinarstvu od znIMSaja su jedinice za situ, napon, rad (energiju), brzinu i ubrzanje. Promene u redu velicine, na koje treba 1'0- sebno ukazati, nastupaju u jedinicama za situ i napon.

Jedinica za silu u SI ~ .emu je njutn ("N"). To je sila koja masi od jednog kilograma daje ubrzanje od 1 metra u sekundi na kvadrat. U poredenju

sa kilopondom va!i: I

I IN=0,1019716kpI'IId0,lkp

Za prakticne primene u gradevinarstvu ova jedinica je suvise mala, pa je pogodnije koristiti jedinicu

1 kilonjutn ("kN") = 1 03 N .: J 0 1,9716 kp I'IId 102 kp I'IId 100 kp •

Jedinica za napon u SI sistemu je paskal ("Pa"). To je napon koji proizvodi sila Od jednog njutna na povdini od 1 m2. tj.

I Pa.:.N/m2 Uporedenje sa do sada uobieajenom jedinicom kp/cm2: 1 Pa » 1,019716. 10-s kp/cm2

I ova jedinica je suvi~e mala za primene u gradevinarstvu, pa je pogodnije da se koristi jedinica megapaskal ( .. MPa"). gde je

1 MPa= 106 Pa-IO,19716 kp/cm21'11d IOkp/cm2 Jedinica za rad (ili energiju) je dIul (,,1") gde je

I I=Nm=O,1019716kpmI'lld0,1 kpm Za prakticne primene pogodnija je jedinica kilodful ("kJ"): 1 kJ = 101,9716 kpmss 102 kpm

Kod jedinica za brzinu (m/s) i ubrzanje (m/s2) nema razlike prema dosadanjim jedinicama,

6

IDE 0

ANALIZA NAPONA I DEFORMACIJE

(Milan Durie, Dragos Radenkovie, Vlatko Brcic)

1. ANALIZA NAPONA

1.1. POJAM NAPONA I STANJA NAPONA

U napregnutom telu, tj. telu opterecenorn spoljnim silama, pojavljuju se, na odreden nacin rasporedene, unutrasnje sile, Spoljne sile mogu na telo delovati dodirorn preko spoljne povrsine (povrsinske sile), iii pak deluju na daIjinu, neposredno na citavu mast! tela (zapremlnsk:e sile) , kao npr. gravitacija (sopstvena tezina) iii inercijalne sile pri rotaciji iii ubrzanom kretanju tela.

Velicina pcvrsinskili sila nezavisna je od mase tela. Njihovo dejstvo rnozerno razmatrati analizirajuci stanje u nekoj tacci A povrsine, i maloj povrsini 6. F oko te tacke, Uticaj koji se od

spoljnih sila prenosi na posmatrano telo preko povrsine 6. F moze se uvek re-

dukovati na glavni vektor 6. P i glavni moment 6. Ai (sl. I). Ako sada sprovedemo granicni prelaz 6. F-'>-O tako da ta povrsina stalno sadrZi tacku A, te-

:lice nuli i velieine 6. Ai i 6.;' Pri tome usvajamo da je

_,.

lim 6.M =0' t.F-+O 6. F '

_,.

. 6.P -+

lim -=Pn (1.1) t.F'-+O 6. F

SL 1

-->

gde je P« neki konacan vektor koji se nazi va specificno opterecenje u tacci A.

To je vektorska velicina dirnenzije sila/povrsina, npr. N /cm2• Ovaj vektor odredujerno ili pornocu projekcija u pravcu norrnale i u dva pravca u tangencijalnoj ravni, ili pak pornocu projekcija Pnx Pny i Pnz u pravcima koordinatnih osa x, y i Z. U drugorn slucaju irnamo .ada relaciju:

-)0. -)0 -)0- ~

Pn = Pnx i + Pny j + Pnz k

(1.2)

_,. ->

gde su i , j j k ortovi koordinatnih osa x, y i z.

Ako je d najveci precnik povrsine 6. F, tada je sama POVl sina 6. F velicina reda di, a rezultanta sila koje se preko nje prenose je mala velicina rada d2 iIi viseg kada 6. F tezi nuli.

9

Zapreminske sile deluju na sve delice tela i u vecini slucajeva su proporcionalne njihovoj masi. Ako oko neke tacke A u telu uocimo delic zapremine dV, tada je zapreminska sila koja deluje na nju prikazana izrazom

(1.3)

gde je F sila na jedinicu mase (koja u opstem slucaju moze da se menja s polozajem tacke), a p je gustina tela na tom mestu. Ako su X, Y i Z kom-

_.,

ponente vektora F u pravcima koordinatnih osa, tj.

-+ -40 -+ -+-

F=Xi+Yj+Zk

(1.4)

onda su komponente zapreminske sile X p d V, Y pd V, Z P d V.

Sila na jedinici mase F i gustina p uvek su konacne velicine, Prema tome, ako je d najveci precnik delica tl V, tj. njegova zapremina je mala velicina reda ds, zapreminska sila koja deluje na delic najvise je reda ds (iIi viseg, ako

_.,

su F i q male velicine).

Za unutrasnje sile, koje se u telu javljaju kao rezultat dejstva spoljnih sila, pretpostavljamo da deluju preko nekih zamisljenih povrsina, Posmatramo Ii, npr., zategnuti stap (s1. 2) neki zamisljeni presek AB, tada se dejstvo

SI.2

dela I na deo II prenosi silama za koje zamisljamo da su na odreden nacin rasporedene po pOV! sini AB preko koje dejstvuju,

ll~

Sl. 3

10

U telu koje se nalazi u ravnotezi pod dejstvorn spoljnih sila uocimo tacku A i neku presecnu ravan kroz nju (sl, 3), kojom je telo podeljeno na delove I i II. Ako uklonimo deo II, moramo uticaj ovog dela na deo I zameniti silama koje se prenose preko presecne povrsine, Raspored ovih unutrasnjih srla po povrsini nije za sada nicim odreden. Polozaj presecne ravni u prostoru neka je odreden

_.,

vektorom spoljne normale n.

Posmatrajmo sada u presecnoj ravni elemenat povrsine tl F koji sadrzi tacku A. Preko njega se prenose unutrasnje sile koje mozemo u A reduko-

vati na redukcionu rezultantu D.. P i redukcioni spreg tl M. Kolicnik tl M/tlF

tezi nuli sa !:::.. F, pa ga u daljem necerno razmatrati, a kolicnik !:::.. Pj!:::..F nazi vamo srednji napon na elementu povrsine !:::.. F. Ako sada sprovedemo granicni prelaz tako da !:::.. F -+0, a da je pri tome tacka A stalno unutar povrsine !:::.. F, tada granicnu vrednost

. !:::..p iF

Pn = lim -- = -.-

t, F-;{)!:::.. F dF

(1.5)

nazivamo napon u tack! A a za presecnu ravan ctja je normala n. Dimenzija napona je sila/povr sina (npr. N/rn2, N/m2, i sl.), a razlazemo ga obicno u normalni napon CJn i tangencijalni (iIi smicuCi) napon 'n' Ovaj poslednji, koji se jos zove i totalan tangencijalan napon, obicno razlazemo jos u komponen-

-+ -

te 'nl i "nm II pravcima lim u ravni preseka. Tada je

~ -+ -+ -+

Pn = CJn n + 'nIl + 'nm m

(1.6)

gdc su ;, 7 i III ortovi, a Pn je tzv. tot alan napon. Projekcije CJn, 'rnl i 'nm su pozitivne, ako komponcnte vektora u tim pravcirna imaju smer jedinicnih

vektora n, I i m,

Da smo posmatrali obrnuto, tj. uticaj dela I na deo II, dobili bismo u A napon istc vclicine ali suprotne orijentacije, no sad je i vektor spoIjne norrnale orijentisan na suprotnu stranu, tako da mozemo pisati

-+

P-n = - Pn (1. 7)

Ako se napon tacaka u telu odreduje u odnosu na neki koordinatni sistern Oxyz; jasno je da co naponi biti funkcije koordinata, tj.

CJt! ern (x, )', z):

'nl = 'nl (x, y, z);

'nm = 'nm (x, )" z)

}

( I.S)

_,.

Pn = Pn (x, )" z)

Pojam napona vezan je, dakle, ne sarno za tacku vee i za presecnu ravan kroz tacku. Kako se kroz svaku tacku A moze povuci beskonacno mnogo ravni (kojc obrazuju prostorni snop ravni kroz tu tacku), postojace za tacku A

i skup od beskonacno mnogo vektora Pn. Skup svih tih vektora Pn u tacki A nazivamo stanjem napona u tacki A, PI ema tome, stanje napona u tacki zahteva poznavanje beskonacno vclikog broja podataka. Zadatak koji cemo u daljem tckstu analizirati sastoji se u odredivanju potrebnog i dovoIjnog broja podataka kojima bi stanje napona u tacci bilo potpuno i jednoznacno odredeno,

1.2, OSNOVNA HIPOTEZA OTPORNOSTI MATERIJALA

Mada se u Teoriji elasticnosti i Otpornosti materijala tela tretira kao elasticno, ipak poncki stavovi i zakljucci Mehanike krutog tela imaju ovde vcorna vaznu primenu. Sva tela koja miruju ponasaju se kao kruta, jer im se

11

rastojanja izmedu pojedinih tacaka ne menjaju, Pre rna tome, posto je deformacija tela zavrsena i ono preslo u stanje relativnog mirovanja, za njega vaze svi stavovi i zakoni Mehanike krutog tela. No domen zakljucaka iz Mehanike krutog tela u Mehanici neprekidnih sredina bitno se prosiruje hipotezom da i za svaki elementarni deo, koji zamisljamo izdvojen iz nekog napregnutog deformabilnog tela, VaZe za skup unutrasnjih i spoljnih sila koje ga napadaju, odnosno prenose se preko presecnih povrsina ovog delica, isti zakoni Mehanike kao i za kruto telo. Ova hipoteza naziva se osnovna hipoteza Otpornosti materijala.

Kakav je raspored napona po presecnim povrsinama nije poznato, i zato se u posebnim slucajevima cine izvesne pretpostavke. Tada se iz statickih uslava ravnoteze kakvi vaze za kruto telo odreduju naponi na odredenim mestima i za odredene presecne ravni. U opstem slucaju nije iz statickih uslova ravnoteze mogucno odrediti unutarnje sile, napone, jer je mogucno naci beskonacno mnogo mogucnih sistema sila koje bi se prenosile preko presecnih povrsina, a koje bi se datim silama stajale u ravnotezi. Dakle, zadatak nije staticki odreden. Da bi sa takav zadatak mogao resiti potrebni su jos i dopunski uslovi 0 deformaciji tela.

Cincci izvesne pretpostavke 0 velicini i rasporedu unutrasnjih sila mogucno je odrediti napone i sarno iz statickih uslova ravnoteze, tj. zadatak uciniti staticki odredenim. U Otpornosti rnaterijala, za razliku od Teorije elasticnosti, najcesce polazimo bas tim putem.

1.2.1. PRIMERI ZA ODREDIVANJE NAPONA IZ STATICKIH USLOV A RA VNOTEZE

a. Aksijalno naprezanje stapa. Cilindrican stap, prikazan na sl. 4, zategnut je na krajevirna dvema silama velicine P, a koje deluju u tezistima osnova stapa, Za stap je vezan koordinatni sistem xyz tako da je z osovina stapa, a x i y leze u ravni poprecnog preseka stapa, Velicina poprecnog preseka neka je F.

-, \ \ \

-;7("-;---

i- / I I

Cf/ i / Cf"

'/

i y~

dF

i

¢

Sl. 4

Ravni upravnom na osovinu polozenu kroz tackuM podeljen je stap na dva dela. Svaki od ovih delova pod uticajem spoljne sile i unutrasnjih sila koje se prenose preko presecne povrsine mora stajati u ravnotezi. Prema tome, redukciona rezultanta svih unutrasnjih sila na teziste poprecnog preseka mora biti jedna sila u pravcu osovine stapa suprotnog smera od spoJjne sile koja na taj deo napada. Iz ovog statickog uslova ravnoteze jos je nemoguce odrediti raspored i velicinu unutrasnjih sila po povrsini. Eksperimenti i teorijska ispi-

12

tivanja su pokazala da, u koliko se presek uzrne dovoljno udaljen od krajeva stapa, da je pravac unutrasnjih sila paralelan sa osovinom stapa, tj. da u bilo kojoj tacki poprecnog preseka postoji samo normalna komponenta totalnog napona, a da je tangcncijalna komponenta jednaka nuli. Ako velicinu normalnog napona u tacki M sa koordinatom x, y obelezimo sa O'z;(x, y) (normalni napon u tacki M za presecnu ravan sa normalom z), to je rezultanta unutrasnjih sila koje se prenose preko element a povrsine oko te tacke Uz (x, y) dF, a

preko citavog poprecnog prescka J crz (x, y) dF. Uslov ravnoteze Ievog dela

F

stapa glasi:

J crz (x, y) dF-P= 0

F

Ni iz ovog uslova sc jos ne moze odrediti velicina napona crz (x, y). Cineci dalju pretpostavku koja je opravdana u slucajevirna cilindricnog stapa, da je norrnalan napon u svim tackarna poprecnog prcseka jednak, Vz (X, y) const, gornja jednacina daje:

P F

(a)

Prema tome, u slucaju aksijalno naprcgnutog stapa je napon u svim taekama, dovoljno udaljenim od krajeva, a za presecne ravni upravne na njegovu osovinu, jcdnak i clat izrazom (a). Zbog toga sc kratko govori 0 naponu iii naprezanju u stapu pri cemu se misli na napon u pojedinirn tackarna stapa za prcsccne ravni upravne na osovinu stapa.

Ako stap nijc cilindrican ili ako na nekorn mestu ima zarez (sl. 5) tad a prethodne prctpostavke gube vaznost. Naponi u tackama poprecnog prcscka

z

- ----cJ

SI. 5

koji prolazi kroz sredinu zareza, a koje se nalaze blize krajcvirna, mogu biti dva i tri puta yeti nego u tezistu preseka, kako je prikazano na slici. Ova pojava se nazi va koncentracija napona.

b. Cislo savijanje. Posmatracemo stap napadnut na krajevima sa dva

sprega ciji su vektori Wl upravni na osovinu stapa, Neka je stap pravougaonog poprecnog preseka sirine b i visine h. Kordinatna osa z se poklapa sa uzduznom osom stapa, a ose x i y su tezisne ose simetrije poprecnog preseka

(s1. 6). Spregovi Wl leze u ravni yz. Preko presecne povrsine polozene kroz tacku M (x, y) upravno na osu stapa prenose se unutrasnje sile, redukovane na teziste, moraju dati moment u pravcu x-ose, Kako tangeneijalne komponente totalnog napona ne mogu dati takav moment (one stvaraju moment oleo

13

z-ose), to cemo i u ovom slucaju pretpostaviti da su u svim tackama poprecnog preseka jednake nuli. Kako su sve sile koje napadaju na levi ili desni deo stapa u tom slucaju paralelne sa Z osom, to su tri, od sest statickih us-

lova ravnoteze identicki ispunjeni. Komponente glavnog vektora u pravcu x i y ose i komponenta glavnog momenta u pravcu z ose je svakako jednaka nuli. Uslovi da komponenta glavnog vektora u pravc.i z ose i komponente glavnog momenta u pravcima x i y osa svih sila koje napadaju na levi deo grede bude jednak nuli, glasi

j (jz (x, y) dF = 0 1
F
jy(jz(X, y)dF-5JR=O
l (b)
f
F I
jX(jz(x,y)dF=O
F J Iz ovih uslova jos je nemoguce odrediti (jz (x, y). Najprostija pretopstavka koja se mofe uciniti 0 rasporedu normal nih napona je

(jz(x, y)=C.y (c)

Kada se to unese u (b), dobijamo:

c· jydF=O

F

)

I

}

I

J

(d)

c. jxydF=O

F

Kako su ose x i y tezisne ose poprecnog preseka, to je staticki moment povrsine poprecnog preseka za te ose nula, tj.

jydF=O

F

14

Vrednosti ostalih integrala su:

b h

+"2 +"2

J xydF = J J xydxdy = J xdx J ydy = 0

F b"

-"2 -"2

Iz jednacina (d) tada dobijamo

bhs C·--Wl=O; 12

tj. izraz za napon je

129'R

uz=--y

biz 3

(e)

Odavde vidimo da je napon Uz Iinearno proporcionalan sa ordinatom y, pa se lako moze crtati raspored napona po povrsini poprecnog preseka (vidi s1. 6). Ekstremne vrednosti napona javljaju se za y ± h/2:

max Uz

6Wl bhz

min C1z

6Wl bhz

c. Torzija stapa kruinog poprecnog preseka. Treci karakteristican oblik opterecenja stapa je opterecenje spregovima koji leze U ravni osnova. Posmatraceme slucaj stapa kruznog poprecnog preseka, Kako su normalni naponi u ravni poprecnog preseka paralelni osi stapa, oni nemaju momenta oko te ose

->

te ne mogu osigurati ravnotezu spoljnom momentu Wlt• Moze se pretpostaviti

da ovi normalni naponi ne postoje, Komponenta napona smicanja u pravcu potega r koji spaja td.ste poprecnog preseka sa posmatranom tackom M sece osu stapa i ne daje moment za nju. Pretpostavicemo da je i ova komponenta jednaka nuli, Tada je totalan napon smicanja u svakoj tacci poprecnog preseka upravan na pravu koja spaja tez,sta poprecnog preseka sa torn tackom (s1. 7).

\

\ 0::

\ --t----I

z/

/

i y~

SI. 7

15

Zbog simetrije grede i opterecenja moraju naponi u svim tackama koje su na istom rastojanju od tezista biti jednaki. te je funkcija sarno potega r:

'Tz = 'Tz (r)

(f)

Pretpostavljeni raspored unutrasnjih sila sam po sebi osigurava neke od uslova ravnoteze. Glavni vektor i komponente glavnog momenta u pravcima x i y osa svakako ne postoje. Ostaje da se postavi uslov da komponenta glavnog momenta u pravcu Z ose bude jednaka nuli. Taj uslov glasi:

J r 'Tz (r) dF-'iJJlt = 0 F

(g)

Najprostija pretpostavka 0 rasporedu napona duz precnika je: 'z(r)=cr

(h)

gde je c jos neodredena konstanta, Ako element povrsme izrazimo u polarnim koordinatama, odnosno stavimo dF = rd cp dr, unoseci pretpostavku (h) u jedn. (g) dobijamo:

211: R

C J r2dF= c J J rs d e dr =c J dcp J r3 dr= c2 7tR4 ='iJJlt;

F F 0 0 4

Tada je

2'iJJlt

'z= r

7t'R4

Ako velicinu napona smicanja 'Tz nanesemo u izvesnoj razmeri u svima tackama duz jednog precnika poprecnog preseka, to krajnje tacke tih vektora Ide na jednoj pravoj koja sece osovinu stapa (vidi s1. 7). U osi je smicuci napon nula, Najveci nap on javlja se na obimu poprecnog preseka gde je r = R,

(i)

i iznosi:

max r,

(j)

1.3. HOMOGENOST STANJA NAPONA U OKOLINI TACKE

U opstem slucaju napon je u razlicitim tackama, a za paralelne presecne ravni razlicit, tj. za paralelne presecne ravni napon je funkcija koordinata:

_,. _,.

Pn = Pn (x, y, z)

(1.9)

Ako je Pn (x, y, z) = const, tj, ako u svim tackama tela za paralelne presecne ravni imarno iste napone, kazemo da je stanje napona homogeno. Velicina napona ovde ne zavisi od polozaja tacaka, vee sarno od polozaja presecne

_,.

ravni. U buducim razmatranjima cemo pretpostavljati da je Pn (x, y, z) neprekidna funkcija koordinata.

Iz pretpostavke neprekidnosti sledi da se u dvema bliskim tackama, a za paralelne presecne ravni, naponi veoma malo razlikuju. Prema tome, ako pos-

16

mat ramo malu okolinu tacake A, mozemo pretpostaviti da je za paralelne presecne ravni velicina napona u svim njenim tackama priblizno jednaka (do malih velicina prvog reda), tj, U okolini tacke stanje napona je homogeno.

Pretpostavka 0 homogenosti stanja napona u okolini tacke nije opravdana u svim slueajevima i u svim taekama tela. Ta primedba se odnosi narocito na bIisku okolinu napadnih tacaka koncentrisanih sila i uopste na mestu gde se javija jaca koncentracija napona.

Definicija napona, osnovna hipoteza Otpornosti materijala i pretpostavka o hornogenosti stanja napona u okolini tacke su osnova analize napona u napregnutom telu. Svi stavovi koje cemo izlagati u ' daljem tekstu slede kao posledica ovih pojmova i pretpostavki.

1.4. OSNOVNI STAY ANALIZE NAPONA (ILl STAY o KONJUGOVANOSTI NAPONA)

Uzmimo da smo iz napregnutog tela u okolini tacke M isekli elementarni tetraedar (s1. 8). Preko njegovih strana prenosc se unutrasnje sile koje izrazavamo putem napona. Na osnovu osnovne hipoteze Otpornosti materijala smemo na ovakav tetraedar primeniti zakone Mehanike krutog tela, pa cemo tako do-

SI. 8

biti izvesne veze izmedu napona na stranama tetraedra. Mcdutim, na osnovu pretpostavke 0 homogenosti stanja napona u okolini tacke zakljucujemo da su naponi na stranama tetraedra jednaki (iIi skoro jednaki) naponirna u posmatranoj tacci za paralelne presecne ravni. Prema tome, mozemo uspostaviti veze izmedu napona u jednoj tacci za razne presecne ravni.

Za tctraedar prikazan na s1. 8 primenicemo staticke uslove ravnoteze, na P.r. da je glavni moment jednak nuli. Koristicemo pri tome metodoIogiju i simboliku vektorskog racuna,

Polozaj temena A, B i C prema temenu 0 neka je odreden vektorima

_,. _,. _,.

polozaja e1, ez i e3•

2 Otpornost materijala

17

->- ->-

Napon u svim tackama strane tetraedra odredene vektorima ez i e3, Ciju

_,. ......

cemo spoljnu normalu obek zlti sa nl, oznacicemo sa PI. Rezultanta unutrasnjih sila koje se prenose preko ove povrsine prolazi kroz njeno teziste SI. Na-

--)00 ~ _.. --')0>

pone na stranama koje su odredene [vektorima e3 i ej, odnosno el i ez, obele-

zicemo sa pz i P3' a tczista tih strana sa Sz i S3. Napon na cetvrtoj strani

_,.

tetraedra ABC obelezavamo sa P4' a teziste sa S4. Polczaj tezista SI, Sz i S3 prema tacki 0 odreden je vektorima polozaja

-+ -+

-+ -+

ez + e3• e3 + e1• e1 + ez

---,

3 3 3

a polozaj tezista S4 prema istoj tacci 0 vektorom polozaja

Polozaji tezista Sl, Sz i S3 prema tdistu S4 odredeni su tada vektorima

Pod uticajem unutrasnjih sila koje se prenose preko granicnih povrsina tetraedra mora se ovaj nalaziti u ravnotezi. Rezultante koje deluju u tezistima povrsina OBC, OAC i OAB su:

Uslov ravnoteze da gIavni moment u odnosu na tacku S4 bude jednak nuli glasi:

1~ ~-+ -+- --70- ~.~ ~ ~ -+.-+ ~

-6" {el x PI I e2 x e31 + ez x Pzl e3 x e1 1+ e3 x P31.el x ezl } = 0

Skalarnim mnozenjem ove jednacine sa -;3' odnosno postavljajuci uslov da moment svih sila s obzirom na osu kroz tacke S3 i S4 bude jednak nuli, dobijamo:

-+-+ -+ -+ -+ --»-+ -+ ~-+

e3 (el x PI) I e2 x e31 + e3 (e2 x pz) I e3 x el 1=0

_,. _,. _,.

jer je e3 (e3 x P3) = O. Kako je

-+ -+ -4 -+ -+ -+ -+ -+ -+-+

e3 (el x PI) = (e3 x el) PI = I eJ x el I nz PI

-+ -+ -+- -+ -+. -+ .-.+ -+ -+-+

e3 (e2 x Pz) = (e3 x e2) P2 = -I e3 x e21 n1 P2

18

'-.

to iz gornje jednacine dobijamo

~-+ -+~

nz Pl-nl PZ = 0

odnosno

(LlO)

Ovom jednacinom iskazan je osnovni stav analize napona, iIi stav 0 konjugovanosti napona: U bilo kojoj tacci napregnutog tela projekeija totalnog

napona za ravan sa normalom ~ na pravae ;z jednaka je po velicini i po znaku

...... ......

projekeiji totalnog napona za ravan sa normalom nz na pravae n1•

Posmatrajmo sada kao specijalan slucaj dve medusobno upravne presecne

...... ......

ravni sa normalama (1) i (2), u kojima se pojavljuju naponi PI i pz (s1. 9).

-

SI.9

......

Projekeija napona PI na pravac (2) je komponenta napona smieanja u ravni sa

normalom (1) u praveu (2), "IZ, koja je upravna na presecnu pravu obe ravni.

......

Projckcija napona pz na pravac (1) je komponenta napona smieanja u ravni sa

norrnalom (2) u praveu (1), "21' tj. na osnovu ovog stava mora biti

(1.10')

Da bi ove projekcije bile jednake i po znaku, moraju obe komponente delovati iii ka presccnoj pravoj ovih ravni iii od nje. Ovo je stav 0 konjugovanosti napona smicanja: U dverna medusobno upravnim ravnima komponente napona smicanja koje su norrnalne na presecnu pravu tih ravni jednake su po velicini, a obe imaju smer iii ka presecnoj pravoj iii od nje,

2*

19

1.5. KOMPONENTALNI NAPONI. TENZOR NAPONA

Iz osnovnog stava analize napona lako se moze zakljuciti da je za poznavanje stanja napona u nekoj tacci tela izlozenog dejstvu spoljnih sila potrebno poznavati napon u toj tacci za tri presecne ravni koje se ne seku duz iste prave. Dakle, velicinu napona za bilo koju ravan koja prolazi kroz datu tacku mozemo izraziti pomocu napona koji postoje za tri unapred date presecne ravni.

~ -+- -+

Ako su naponi PI' pz i P3 (vidi s1. 8) poznati, mogucno je primenom

stava analize napona odrediti napon P4 za bilo koju cetvrtu presecnu ravan

-+ -+

zadatu jedinicnim vektorom spoljne normale. Za poznavanje vektora PI' pz i P3

potrebno je znati 3 x 3 = 9 skalarnih velicina. Medu njima postoje tri relacije oblika

-+- -+ -+-+

ni p, = n, Pi (i, j = 1, 2, 3)

pa ostaje svega sest medusobno nezavisnih velicina. Tih sest velicina kojim je stanje napona u tacci odredeno, zovemo komponente stanja napona ili komponentalni naponi.

, I I

'r .. .r: ';rl

-- ... ..d .... '-1

1

b 1 " 'rxy

'ryz /)----.li.--77,;---- ---.-

/ 'rzy " 'rzx

/ <J--f(

/ "

/ I I

Sl. 10

Usvojicemo tri ravni Dekartovog koordinatnog sistema kao tri ravni kojima

-+ ->- .-

f·· odredujemo stanje napona u taeci, Razlozicemo komponente vektora Px, Py, PZ'

20

- .

. ./

koji dejstvuju u tim ravnima, na komponente u pravcima koordinatnih osa (s1. 10).

_,. -+ _,. -+ 1
Px = CIx i + "Xyj + "xz k
-+ _,.. _,. ...... ~ (1.11)
py = "yx i + CIyj + "yz k
_,. ...... _,. -+ J
pz = "zx i + "zyj + CIz k Na osnovu stava 0 konjugovanim naponirna smicanja imamo

(1.12)

Znak komponentalnih napona odredujemo prema konvenciji 0 znaku napona: Na elementu POVI sine sa smerom spoljne normalc u smeru koordinatne ose pozitivni komponentalni naponi deluju u pozitivnom smeru koordinatnih osa. U suprotnom slucaju, ti.

kada je spoljna normala orijentisana suprotno od koordinatne ose, pozitivan napon je onaj koji dcjstvuje u smer u suprotnom od koordinatne osc. Odavde sledi da ce normalni napon biti usvojen kao pozitivan ako zateie svoju presccnu ravan, a negativan ako dejstvuje kao pritisak (vidi s1. 11).

Uzmimo da su nam poznati komponentalni naponi CIx, "xy, ... '''zy· Potrazicemo izraze za normalni i tangencijalni napon za neku ravan kojoj spoljna normala zatvara s koordinatnim osama uglove «, ~ i y. Tada je

y

'Lxz Sl. 11

-+- -+ ~ -+

n = cos (X i + cos ~ j + cos 'Y k

a projekcije napona Pn u pravce x, y, z su:

-+~ -+-+

Pnx = Pn i = Px n

(stav 0 konjugovanim naponima)

-+"-t- -+-+

Pny = Pnj = .Py n

-+-+ -+~

Pnz = Pn k = pz n

U razvijenom obliku ove jednacine glase:

Pnx = crx cos (X + "xv cos ~ + "xz cos 'Y }

Pnv = "vx cos (X + cry cos ~ + "yz cos y

Pnz = "zx cos (X + "zv cos ~ + crz cos 'Y

(1.13)

21

Ovo su Cauchy-eve jednacine (Cauchy, 1822.), a one se mogu izvesti i posmatranjem ravnoteze elementarnog tetraedra kome su tri strane paralelne koor-

z~ i i I

....

normalu n i«, ~,y) (sl. I1a). Ako u

tom slucaju obelezimo povrsinu kose strane sa dF, bice velicine preostale tri povrsine: dF cos ct., dFcos~ i dFcosy, pa uslov ravnoteze sila gIasi:

dinatnim ravnima, a cetvrta ima spoljnu

y

-----{>

-+ -> .....

Pn dF - Px dF cos ct. - Pv dF cos ~ -

-PzdFcos y=O

odnosno

-+- -+ -+ -+

Pn = Px cos ct. + Pv cos ~ + pz cos Y

(1.14)

SI. 11 a Na s1. lia prikazana je dispozicija ovih sila.

Razlaganjem jednacina (1.14) u skalarni oblik dobijaju se jednacine (1.13), tj, jedn. (1.14) u stvari je vektorski oblik Cauchy-evih jednacina,

_,.

Kada su odredene projekcije napona Pn na pravce koordinatnih osa, velicina totalnog napona bice:

_,. 12 2 2

I Pn I = V pnx + pny + Pnz

(1.15)

Njegov pravac odreden je kosinusima uglova sto ih on zatvara sa koordinatnim osama:

(-+ ""'x) = Pnx .

cos Pn, _,.'

I Pn I

-+ _,. Pnv' _,. -+ Pnz

cos(Pn' y)=--:::::;:-;, cos(Pn, z)=-

I Pnl IPnl

(1.16)

Iz jedn. (1.13) mozemo izvesti izraze za normalni tangencijalni napon za presecnu ravan kojoj normala zatvara uglove ec, ~ i y sa koordinatnim osama. Normalni napon O'n dobijamo kao skalarni proizvod vektora totalnog

-+ _,.

napona Pn i orta normale n:

_,. _,.

O'n = Pn n = Pnx cos ct. + Pnv cos ~ + Pm cos 'Y

Zbog jedn, (1.13) bice

O'n = (O'x cos ct. + "xv cos ~ + "xz cos y) cos ct. + + ("vx cos ct. + O'vcos ~ + "vz cos y) cos ~ + + ('zx cos ct. + "zy cos ~ + O'z cos y) cos y

22

pa je konacno:

an = O'x COS2 ex + O'v COS2 ~ + O'z COS2 Y +

+ 2 ("XV cos ex cos ~ + "vz cos ~ cos Y + "zx cos Y cos ex)

(1.17)

Izraz .za komponentu "nl tangencijalnog napona u smeru odredenom ortom l(exl> ~l> Y1) dobicemo slicno, mnozeci vektor totalnog napona P: skalar-

-+

no vektorom I. Dobijamo:

"nl = Pnx cos exl + Pnv cos ~l + Pnz cos Yi

pa je prema (1.13):

'rnl = O'x cos ex cos exl + O'v cos ~ cos ~l + O'z cos Y cos Yl + + "xv (cos ex cos ~l + cos ~ cos exl) +

+ "vz (cos ~ cos Yl + cos Y cos ~l) +

(1.18)

Dakle, ako nam je poznato devet velicina O'x, "xv, ... , "zv (od cega je samo sest medusobno razlicitih), tj. ako SJ. nam poznati komponentalni naponi za tri medusobno upravne ravni, stanje napona u toj tacci potpuno je odredeno.

Iz matematike je poznato da se ma kakav skup od devet elemenata, sa matricom simetricnom u odnosu na glavnu dijagonalu, gde se elementi toga skupa transformisu iz jednog pravougaonog Dekartovog koordinatnog sistema u drugi saglasno obrascima (1.17) i (1.18), naziva simetricnim tenzororn II reda.

Devet skalara, koja nazivamo komponentama tenzora, piserno cesto u obliku kvadratne sheme koju nazivarno matricom tenzora napona, iIi krace tenzor napona. Taj tenzor pisemo u obliku:

(1.19)

Napomena: Komponentalni naponi pisu se ponekad i drugacijom simboIikom. U tim slucajevima ima tenzor napona oblike koje dajemo ovde u tekstu, a iz kojih su jasni sirnboli za pojedine komponente napona:

(S)~{ Xx Xv Xz {"n O'xv GU}
Yx Yv Y, } (8) = O'i1 = O'vx O'vv O'vz (1.20)
Zx Zv Zz O'zx O'zv O'zz
23 Matrica tenzora napona simetricna je u odnosu ria glavnu dijagonalu.

Tenzori sa devet komponenata, kao sto je tenzor napona, zovu se tcnzori drugog reda, pa kazemo da je tenzor napona simetriian tenzor drugog reda. On u potpunosti odreduje stanje napona u posmatranoj tacci napregnutog tela.

Opsta svojstva tenzora proizvoljnih redova izucavaju se u posebnoj grani matematike, tenzorskom racunu. Mi se U okviru ovog kursa necemo sluzit] tenzorskim racunom, ali napomenimo usput da se vektori tretiraju kao tenzori prvog reda, a skalari kao tenzori nultog reda. Simetricni tenzori drugog reda igraju vaznu ulogu u analizi napona i deformacije, pa se ova cela materija moze obradivati na jednoj jedinstvenoj metodologiji, koristcci opsta svojstva simetricnih tenzora drugog reda. U kasnijim razmatranjima cemo videti da je i stanje deformacije u tacci napregnutog tela odredeno takode simetricnim tenzorom drugog reda koji nazivamo tenzorom deformacije.

Vektori napona za sve mogucne presecne ravni kroz datu tacku obrazuju u opstem slucaju jedan prostorni snop, pa se takvo najopstije stanjc napona naziva prostorno stanje napona. Postoje, medutim, slucajevi kada vektori napona za sve mogucne presecne ravni llzc u jednoj ravni (ravno stanje napona) odnosno kada svi ti vektori imaju isti pravac, tj. kolinearni su (/inearno stanje napona). Pre nego sto prederno na dalju analizu prostornog stanja napona zadizacemo se na specijalnim slucajevima linearnog i ravnog stanja napona, koji su za tehnicku praksu od velikog znacaja,

1.6. LINEARNO STANJE NAPONA

Stanje napona u nekoj taeci je linearno, ako naponi za bilo koju presecnu ravan imaju isti pravac, .tj kolinearni suo Potreban i dovoljan uslov za to jc

taj da su naponi P:e, Pll i P: kolinearni, tj. da postoje veze

(1.21)

gde su A fL skalari. Jednacina

~-+ -)00 -+-

I'll = P:e cos IX + I'll cos ~ + pz cos r

koja je u stvari vektorski oblik Cauchy-evih jednacina (1.13), sada prelazi U oblik

~ ~

Pn = (cos IX + A cos ~ + fL cos r) P:e

->- -+

Kako je izraz u zagradi skalar, to je I'll kolinearan sa P:e.

Iz prethodnih jednacina lako se vidi da su u determinanti

24

clanovi jedne vrste proporcionalni clanovima ostale dye vrste. Prema tome je vrcdnost determinanti svih subdeterminanti koje se mogu iz nje naciniti jednaka nuli.

Pravac u kome deluju naponi odreden je bilo kojim od komponentalnih

napona, npr. pz. ,

Za pravac x ose koordinatnog sistema Oxyz usvojimo pravac u kome

deluju naponi. Napon pz u ravni cija je norrnala osa x deluje tad a u pravcu

~ ~

to ose. Komponente napona su Px (az, 0, 0). Kako je projekcija napona pxna

pravac normale ;;; bilo koje ravni koja prolazi kroz osu x jednaka nuli, to

~

na osnovu osnovnog stava analize napona Pm ne moze irnati komponentu 11 pravcu ose X. Kako je pak pretpostavljeno da je stanje napona u tacci line-

~

arno, to napon Pm ne moze imati ni kornponente upravne na osu X, i prerna

tome mora biti jednak nuli. Dakle, sve ravni koje prolaze kroz osu x su no-

napregnute (sl. 12). Prema tome su i naponi py i P: jednaki nuli. Za ovako usvojen koordinatni sistem stanja napona odredeno je jednim brojern, az. Jcdino je taj broj u tenzoru napona razlicit od nule.

__,.

Kako napon za proizvoljnu presecnu ravan sa normalom n ima pravac x

ose, to je ;n I = Pnz, a na osnovu jedn. (1.13) je

Pn = az cos IX

( 1.22) ( 1.23)

Normalni napon je prema (1.17)

Totalni napon smicanja lako se nalazi iz relacije Tn = V Pn2- an2

(1.24)

SI. 12

koja, naravno, vaZi za najopstiji slucaj prostornog stanja napona. Izlazi da je

Tn = Gx COS IX sin ex (1.25)

25

1.7. RAVNO STANJE NAPONA

1.7.1. KOMPONENTALNI NAPONI PRI RAVNOM STANJU NAPONA

Ako naponi u nekoj tacci za bilo koju presecnu ravan leze u jednoj ravni, stanje napona je ravno. Potreban i dovoljan uslov za to je taj da

~~__.. ~-i-

naponi Px, Pv i pz !eze u toj ravni, Ako pretpostavimo da, recimo, Px i Pv

-+ _,. _,.

nisu kolinearni, onda zbog komplanaranosti napona Px, Pv i pz mozemo US7 postaviti vezu

gde su 'A (.L skalari. Ako ovaj izraz unesemo 11 jedn. (1.14) dobijamo

Pn = (cos ex. + 'A cos y) Px + (cos ~ + (.L cos y) Py

No kako su izrazi u zagradama opet skalarne velicine, sledi da je i napon Pn

-+ _,.

komplanaran sa Px i Pv' Uslov komplanarnosti ovih vektora mozemo izraziti u obliku

't'xz I

't'yz =0

crz I

(1.26)

-+ _,. -+

PX<Pv x pz) = 't'vx cry

Ako ravan u kojoj Ide naponi usvojimo za xy ravan koordinatnog sistema Oxyz, to su s obzirom na to da je stanje napona ravno, projekcije na-

..... -+

pona Px i Pv na pravac z ose, 't'xz = 't'vz = O. Prema tome je na osnovu stava 0

konjugovanosti napona smicanja i 't'zx = "zv = O. Kako napon P: ne moze irnati

-00

ni komponentu u pravcu Z ose, to je i crz = O. Sve tri komponente napona pz

_,.

su jednake nuli, te je i napon pz jednak nuli. Ravno stanje napona odredeno je sa dva vektora koji !tze u jcdnoj ravni, za cije su odredivanje potrebna cetiri skalara, no zbog stava 0 konjugovanosti nap one smicanja sarno su tri medusobno nezavisna. Tenzor napona ima sada oblik

{ crx 't'}

(S) = 't' cry

(1.27)

pri cemu je "xv = 't'vx = ".

Cauchy-eve jednacine svode se na oblik

Pnx = crx cos ex. + 't' cos ~ } Pnv = -r cos ex. + cry cos ~

(1.28)

26

a izrazi (1.17) i (1.18) za normalni i tangencijalni napon sada su

CJ'n,= CJ'x cos2 ()(, + CJ'y coss ~ + 2 l' cos ()(, cos ~ (1.29) 1'nz = CJ'x cos ()(, cos ()(,1 + CJ'y cos ~ cos ~1 + l' (cos ()(, cos ~1 + cos ~ cos ()(,l) (1.30) Poslednje dve jednacine odreduju naprezanje u ravni cija normala zaklapa uglove ()(, i ~ sa koordinatnim osama. Ako su poznati naponi u ravnima upravnim na nenapregnutu ravan Oxy, lako odredujemo i napon u ma kojoj proizvoljnoj ravni.

Posmatrajmo neku presecnu ravan cija normala kzi u ravni Oxy (s1. 13), tj, ravan koja prelazi osom z: Ako sa cp obekzimo ugao izrnedu pozitivnog smera ose x i spoljne normale, tj.

cos ()(, = cos cp; cos ~ = sin cp; cos ()(,l = sin cp; cos ~1 = -cos cp,

izraz za normalni napon sada je

CJ'n = CJ'x cosz cp + CJ'y sin2 cp + 2 l' sin cp cos cp

Uvrstimo li ovamo relacije

1

coss cp = - (1 + cos 2 cp);

2

sins cp = _!_ (I-cos 2 cp) 2

prelazi ovaj izraz u

CJ'n = _!_ (CJ'x + CJ'y) + _!_ (CJ'x-CJ'y) cos 2 'P + -r sin 2 cp

2 2

(1.31)

Slicno se za tangencijalni napon dobija

1'nl = 1 (CJ'x-CJ'y) sin 2 Cp-1' cos 2 cp 2

(1.32)

y~

I i

-

n

/ Z /

ti

SI. 13

27

Usvojenom oi ijentacijom jcdinicnog vektora usvojen jc za pozitivan smer napona smicanja na kosoj ravni onaj koji treba obrnuti za 900 u pravcu suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi se poklopio sa pozitivnim smerom normalnog naporta ..

1.7.2. MOHR·OV KRUG. GLAVNI NAPONI PRI RAVNOM STANJU NAPONA

Do sad a smo proucavali kako se pri zadatom polozaju presecne ravni kroz jcdnu tr.cku tela moze odrediti velicina napona u toj tacci, tj. kako sc pri zadatom uglu tp mogu odrediti velicine Cl'n i 1'n. Moze se postaviti i obrnuto pitanje: kako se pri zadatim naponima Cl'n i 1'n moze odrediti polozaj presccnc ravni u kojoj so ti naponi pojavljuju? I ovaj zadatak je resen jednacinama (1.31) i (1.32). Kada su poznati komponentalni naponi Cl'n i 1'n, to u jednacinc

ulaze kao nepoznate cos 2 tp i sin 2 tp. Ove jednacine uvek imaju resenje, ali ako su naponi Cl'n i 1'n zadati proizvoljno, resenje ovih jednacina, uopste, nece zadovoljiti trigonometrijski uslov

U jednoj tacci napregnutog tela mogu se pojaviti sarno oni naponi Cl'n 1'n

za koje ovaj sistem od tri jcdnacine ima resenje.

Kada prvo dye jednacine kvadriramo i saberemo, uzimajuci u obzir trigonomctrijski uslov, dobijamo:

(1.33)

Sarno one vrednosti Cl'n i 1'n koje zadovoljavaju ovaj uslov mogu se pojaviti kao normalni i tangencijalni napon u nekoj od presecnih ravni postavljenoj kroz tacku u kojoj su komponcntalni naponi Cl'z; Cl'1I i 1'. Ako u koordinatnom sistemu (e, 't) nanesemo vrednosti Cl'n kao apscise, a 1'n kao ordinate neke tackc za svc moguce orijentacijc presc cnih POVl sina u jednoj tacci tela u kome vlada ravno stanje napona, onda je geometrijsko mesto tih tacaka krug cija je jednacina data izrazom (1.33). Centar kruga nalazi se na Cl' osovini udaljen od koordinatnog pocetka za (Cl'; + Cl'1I)/2, a poluprecnik mu je:

r(-;;=~)2 ._-

r=\1 T +1'2

28

Ovaj krug se naziva Mohr-ov krug napona (sl. 14).

SI. 14

I

Mohr-ov krug konstruise se na taj nacin sto se spajanjem tacaka e (ax,

-1') i D(ay, 1') dobija tacka 01, centar Mohr-ovog kruga, iz koje se sam krug opisuje poluprecnikom 01 C. Pri tome pozitivan komponentalan napon smicanja u ravni cija je normala x osa treba naneti u pravcu negativne -r ose, jer je prema konvenciji 0 znaku napona srnicanja u kosim ravnirna negativan. Pozitivan komponentalni napon smicanja l' u toj ravni treba obrnuti za 90° u pravcu kazaljke na satu da bi se poklopio sa pozitivnim pravcem normalnog napona.

. Putem Mohr-ovog kruga lako se odreduje i velicina napona u nekoj

kosoj ravni cija normala zatvara ugao cp sa pozitivnim pravcem x ose. Iz leve presecne tacke A kruga i e-ose povucemo pravu koja sa pravom AC zaklapa ugao cp Uglovi se nanose u pravcu suprotnom od pravca kazaljke na satu. Koordinate presecne tacke ove prave sa krugom odreduju normalni i srnicuci napon u kosoj ravni. Ugao BAC obelezen je sa IXI• Uglovi BOt C i MOl e kao centralni uglovi kojima odgovaraju periferijski uglovi IX! i cp jednaki su 2 IXI i 2 cpo Apscisa taeke M data je sa sl. 14:

a:z; + ay + r cos 2 IXI cos 2 cp + r sin 2 IXI sin 2 cp 2

Kako je iz trougla 01 ec'

to je

a +a a-a .

an =:z; 11 +:z; 11 cos 2 cp + l' SIIl 2 cp

2 2

29

Is;o tako je

Tn r- sin (2 cp- 2 Q(I) = r cos 2 Q(I sin 2 cp-r sin 2 Q(l cos 2 'P

U -u

't"n= x Y sin 2CP-TCOS 2 cp

2

cime je konstrukcija dokazana,

Mohr-ov krug pruza preglednu sliku 0 rasporedu napona u nekoj tacci tela. Jasno je da se normalni napon menja od minimalne vrcdnos.i uz kojoj odgovara A, do maksimalne vrednosti Ul kojoj odgovara tacka B Mohr-ovog kruga. U ravnima u kojima se javljaju naponi Ul i U2 nerna napona srnicanja. Normalni naponi ovde su istovrerneno i totalni naponi. Napone UI i Gz nazivamo glavni naponi, a ravni u kojima se javljaju ravni glavnih napona. Njihovi pravci nazivaju se glavne ose ravnog stanja napona.

Velicine glavnih napona Iako se dobijaju iz Mchr-ovog kruga:

00 ux+ Uy I(Ux-cry)2--

ul = 1 +r=--2--+ V --2-- +,,2

( 1.34)

-0 ux+Gy l(ux-uy)2

U2= 01-r=--2--\1 --2- +,,2

Pravac napona UI zaklapa ugao Q(l sa pravcem x-ose, Taj ugao Q(l odreden je izrazima:

(1.35)

si 15

30

Ugao koji zaklapa napon Uz (normala na ravan u kojoj se javlja uz) sa x osom obelezimo sa Q(z. Iz sl. 15 je jasno da je 2 Q(2 = = 1800 + 2 Q(I' odnosno Q(z = = 900 + Q(I' te je:

sin 2 Q(2 = -sin 2 Q(I;

(1.36)

Ravni u kojima se javljaju gIavni naponi leze upravno jedna na drugu.

Za oba glavna napona je

sin 2 21"

tg 2 1X!,2 = ---'-

cos 2 IX! cos 2 1X2 ux-cry

Rezultate prikazane jednacinama (1.34) i (1.37) mogli smo dobiti trazsci ekstremne vrednosti normalnog napona Un = Un (tp), prema poznatom uslovu za ekstremum: d uu/ d tp O.

Iz Mohr-ovog kruga nadalje sledi da je najveci napon smicanja koji se moze pojaviti u ravnirna upravnim na nenapiegnutu ravan

( 1.37)

a.

(1 ) Gx t--?i'''''-'-:-II'----<>

( 1.38)

b.

~I_/ /-T-/ -'---'-1t----t:>G x B /~>Fil==;;:-'

/

't> 0 : Gx> 6y '[>0 Gx < ely
sin2'" 1 > 0 : cos2"'1 > 0 sin2oG1> 0 :cos2oG1< 0
0 < 20Gl < 900 90° < 20GI < 180°
0 < "'1 < 450 45° < 90°
oLl< c.

'«0 Gx<Gy

sin2oG1< 0 . cos2«:1 < 0 180° < 2 "'1 < 270° 90° < 0(, 1 < 1350

Sl. 16

d.

-rA'~

~ Gy

'( < 0

sin2oGl<0 'cos20(,1>0

2700 < 2 "'1 < 3600 1350 < oil < 1800

31 .

Oyaj napon deluje u ravni CIJa normala zaklapa ugao (Xl + 45° sa x osom, odnosno u ravni cija normala polovi ugao izmedu glavnih napona. U ravni maksimalnog napona smicanja postoji i normalan napon koji ima vrednost

(erX + ery)/2. .

Pravci glavnih napona odredeni su izrazom (l.3 7) koji daje dve vrednosti. Koja od njih odgovara maksimalnom naponu odreduju znaci sinusa i kosinusa dati izrazom (l.35). Znak ovih velicina zavisi od znaka napona smicanja ... i odnosa velicina normalnih napona erx i ery. Mogucna su cetiri slucaja a, b, c i d, kako je to pokazano na sl. 16.

Ako pravu AB koja spaja temena kvadrata na kojima deluju naponi smicanja -r nazovemo dijagonala smicanja, mozemo postaviti sledece prakticno pravilo za odredivanje pravca maksimalnog napona:

Maksimalni napon ima pravac koji leii izmedu dijagonale smicanja i algebarski veceg normalnog napona.

1.7.3. PRIMER! LINEARNOG I RAVNOG STANJA NAPONA

a. Primeri linearnog stanja napona. Ranije su, u cl, 1. 2. l., posmatrana tri karakteristiena slucaja opterecenja stapa i odredeni naponi u nekoj tacci za prcsecnu ravan xy upravnu na osu stapa. U slucaju aksijalnog naprezanja i

Cistog savijanja pretpostavljeno je da napon P; deluje u pravcu normale na ra-

_,.

van na koju se odnosi, tj. da je "'zx = "'Zy = 0, a da je I pz I = erz. Cineci pretpostavke 0 rasporedu napona odredena im je velicina u oba slucaja. Za poznavanje stanja napona potrebno je jos odrediti napone u presecnim ravnima paralelnim drugim dvema koordinatnim ravnima.

Na s1. 17 prikazan je deo prizmaticnog stapa pravougaonog popreenog preseka presecen sa ravni paralelnom ravni xz. Preko elementa povrsine opi-

/1' I / I / I

I I

I I I

I I r

'-0-'+-,-,-+---'---'-

J----+-~.%-~- -

/ I 'tyz~Ly?<

/ }---+..:-M f--

/ / I /

h

Sl. 17

sanog oko tackeM prenose se naponi erv' "'VII i "'vz' Kako je za napon "'zv vee pretpostavljeno da je jednak nuli, to je i "'VII = 0. Posto na stap ne deluju nikakve spoljne sile u pravcu x i y ose, to rezultante unutrasnjih sila koje se

·32

'.

prenose preko presecne povrsine F': J cry dF' i J "xy dF' : moraju biti jednake

F F'

nuli. Kako je na granicnim povrsinama za y = ± h/2, cry = "yx = 0, mozemo pretpostaviti da su oni i u svim drugim tackama jednaki nuli, tj, da su ravni sa normalom y nenapregnute. Slicno mozemo pretpostaviti i za ravni eija je normala x osa. Mozemo reci da je u svim tackama aksijalno napregnutog stapa i stapa napregnutog na cisto savijanje stanje napona linearno. Razumljivo je da pri tome treba imati u vidu da su svi zakljucci izvedeni iz statickih uslova ravnoteze cineci pretpostavke 0 rasporedu i velicini napona, koje nisu, za sada nicim dokazane.

b. Torzija stapa kruinog poprecnog preseka. Na s1. 18 a prikazan je deo cilindricnog stapa kruznog poprecnog preseka koji je opterecen torzijom. Iz toga dela, ravnima koje pro laze kroz osu stapa a zaklapaju ugao d ~ i dvema cilindricnim povrsinama poluprecnika r i r + dr izdvojena je elementarna zapremina prikazana na s1. 18 b. U ravni poprecnog preseka pojavljuje se napon "r> cija je velicina odredena ranije (u 151. 1.2.1 c), a koji deluje upravno na poteg r. Isti toliki napon smicanja mora se pojaviti i u presecnoj ravni koja prolazi kroz osovinu stapa, U elementima cilindricnih povrsina ne moze biti napona smicanja, jer u elementima upravnim na njih nema komponente napona smicanja u pravcu pot ega r. Kako ne postoji neki razlog da se u tim elementima pojavi normalni napon, mozemo pretpostaviti da su te ravni nena-

/I' /0

/ !

;'/ t

, I

I ! !, z

z

,_.--p.

e

dz

a.

b.

Sl. 18

pregnute. Svi komponentalni naponi leze u jednoj ravni upravnoj na poteg r, tj. stanje napona u pojedinim tackama je ravno.

Moze se pokazati isto tako da ce stanje napona u tackama stapa biti ravno i onda kada je izlozen savijanju silama (t], izlozen dejstvu poprecnih sila)

c. Cilindriina cev sa tankim zidovima (kotlovska formulats

Cilin dricna cev male debljine a, prikazana na s1. 19, opterecena je unutrasnjim pritiskom p (kg/ems). Polupreenik srednje povrsine cilindra neka je R.

3 Otpornost materiiala

33

Na sl, 19 prikazan je element isecen iz cilindra dvema ravnima upravnim na osovinu cilindra na razmaku dz, i dvema povrsinama koje pro laze kroz osovinu, a zaklapaju ugao d cpo Spoljni element POV! sine abed je nenapadnut spoljnim silama, a na unutrasnji a' b' e' d' napada spoljno opterecenje p u praveu normale na element. Kako je debljina zida mala, mozemo pretpostaviti da se u presecnim povrsinama paralelnim srednjoj povrsini ne pojavljuje napon

Q.

e.

f.

SI. 19

smicanja. Tada ni u presecnim povrsinama aa'bb' i aa'ce' ne mogu postojati komponente napona smicanja upravne na presecne prave ab, odn. ac. Zbog simetrije moraju i komponente napona smicanja paralelne tim pravcima biti jednake nuli. Postoje sarno normalni naponi 0"1 i 0"2' za koje pretpostavljamo da su jednako podeljeni po citavoj debljini zida 0, koja je inace mala.

Velicinu napona 0"2 lako nalazimo iz uslova ravnoteze dela prikazanog na s1. 19 c. Rezultanta spoljnih sila koje napadaju na taj deo je:

P=pR2rc

a rezultanta unutrasnjih sila koje se prenose preko presecne povrsine je

tako da je

(a)

Napon 0"1 nalazimo iz uslova da je zbir svih sila koje napadaju na element na s1. 19 die u pravcu normale na srednju povisinu jednak nuli. Rezultanta spoljnih sila koje napadaju na element je

pRdcp dz

34

Unutrasnje sile (jr i) dz koje se prenose preko elemenata aa'bb' ee'dd' daju komponentu u pravcu normale (sl. 19 f)

crl 'i) dzd <p

Tako dobijamo

cr! (; dzdcp- pRdcp dz = 0;

(b)

d. Torzija cevi sa tankim zidovima. Neka je data cilindricna cev male debljine 'i) (s1. 20 a), gde je poluprecnik srednje povrsine (kruznog) cilindra R. SiIe na oba kraja cevi redukuju se s obzirom na tezista osnova na rezultantu P u pravcu osovine cevi i na spreg momenta WCt u ravni osnove. Ovde irnamo, dakle, kombinaciju aksijalnog naprezanja i torzije.

Usled ahijalnog naprezanja, prerna onome ~to je ranije receno, u svim tackama presekaupravriih na osovinu cevi javlja se normalni napon

P P

(jz=-=-·--

F 2R7t'i)

(c)

dok ce sve ravni paralelne sa osovinom cev' biti nenapregnute.

Usled torzije u tackama preseka upravnih na osovinu cevi javlja se napon smicanja upravan na pravu koja spaja teziste preseka sa tom tackom.

SI. 20

Ranije smo pretpostavili (cl, 1.2.1. c) da je '1' linearna funkcija potega; ovde mcdutim, zbog male debljine cevi, mozemo ovu promenu zanemariti i smatrati da je napon 't konstantan po citavom poprecnorn preseku. U tom slucaju mora biti 2 R 7t'i) . '1' • R = ffi(t, odnosno

WIt

'1'= _._-

2 R2 7t'i)

(d)

3*

35

jednako u svim tackama cevi, U ravnima koje polaze kroz osovinu Z, i prema tome su upravne na poprecni presek, postojace prema stavu 0 konjugovanosti napona smicanja odgovarajuci napon smicanja r. Elemente cilindricnih povrsma smatracemo .nenapregnutim,

Isecicemo iz zida element sa dve ravni upravne na osovinu cilindra i dve ravni koje prolaze kroz osovinu cilindra, kao sto je pokazano na s1. 20 a. Ovaj element prikazan je u vecoj razmeri na s1. 20 b, gde su naznaceni i naponi koji deluju ua njegovim stranama. S obzirom da je elemenat veoma malen, mozerno cilindricne povrsine zameniti odgovarajucim tangencijalnim ravnima, pa vidimo da su nam tako u svakoj tacci dati naponi za tri medusobno upravne ravni, tj, da je dato stanje napona u svakoj tacci, Jasno je da je stanje napona u svirn tackama cevi ravno (vidi sl. 20 c) i da je homogeno u citavom telu.

S obzirom na jedn. (1.34) velicine glavnih napona sad a su

1

Cl'1,Z =-(Cl'z± VCl'l + 4 "t'2) 2

(e)

Oni leze u tangencijalnoj ravni na cilindricnu povrsinu u posmatranoj tacci, a a uglovi koje oni zaklapaju sa izvodnicom cilindra su prema jedn. (1.37):

-2"t' tg 2 "'1'Z =-Cl'z

(f)

1.8. PF.OSTORNO STANJE NAPONA

1.8.1. GLAVNI NAPONI I INVARIJANTE STANJA NAPONA

Slicno hi) : ked ravnog tako i kod prostornog stanja napona postoje ravni u kojima su tangencijalni naponi jednaki nuli. To su ravni gIavnih napona. Velicinama i pravcrrna glsvnih napona stanje napona ]e opisano nezavisno od izbora koordinar-v ; sistema, i na taj nacin mozemo dobiti mnogo jasniju predstavu 0 stanju napona u posmatranoj tacci.

Posmatrajmo ravan sa normalom -; (s1. 21) i ravan cija normala -;, zaklapa sa normalom -;; ugao d q>. Napon P'n ima komponente: normalnu ««.

'[ n"+ a'r nil d<p atp

SI. 21

36

komponentu totalnog napona smicanja Tn' upravnu na presecnu pravu obe ravni (koje leze u ravni odredenoj normalama -; i ;(), i komponentu napona smicanja T; paralelnu toj pravoj. Velicina normalnog napona u ravni sa nor-

_,.

malom n' je

a komponente smicuceg napona:

Primenom osnovnog stava analize napona dobijamo

pn cemu je stavljeno: cos d cp = 1; sin d cp = d cpo Odvde sledi, ako se jos zanemare male velicine viseg reda;

( 1.39)

Prema tome, velicina promene normalnog napona u nekoj taeci napregnutog tela pri obrtanju presecne ravni jednaka je dvostrukoj vrednosti komponente napona smicanja upravne na pravu oko koje se obrtanje vrsi.

Iz ovog stava sledi da u slucaju prostornog stanja napona normalni napon dostiie ekstremnu vrednost u ravni u kojoj je napon smicanja jednak nuli. Moze se :'Jokazati (mi to ovde necemo uciniti) da u slucaju prostornog stanja napona u svakoj tacci tela postoje uvek tri medusobno upravne ravni u kojirna nema napona smicanja, tj, u kojirna je normalni napon ujedno i totalan napon. Te ravni nazivamo ravnima glavnih napona, a napone glavnim naponima. Jedan od njih je maksimalan normalni napon, belezimo ga sa 0'1' drugi je minimalan, belezimo ga sa 0'3' a treci je jedna, samo u analitickom srnislu ekstremna vrednost norrnalnog napona koju nazivamo srednji glavni napon, a belezimo ga sa 0'2' Prema tome je 0'3 <: 0'2 <: 0'1'

Da bisrno odredili velicine i pravce glavnih napona u nekoj tacci u kojoj je tenzor napona poznat, polazimo od Cauchy-evih jednacina (1.13).

Kako u ravnima glavnih napona totalni naponi padaju u pravac nor-

_,. _,.

male na tu ravan, tj. Pt==O'i, to su projekciije glavnih napona jednake

Pix = O't cos IXt; Piy = O't cos ~t;

(i= 1, 2, 3)

37

gde su O'i (i = 1, 2, 3) glavni naponi, a (Xi, ~! i '(i su uglovi sto ih glavni naponi zatvaraju sa koordinatnim osama. Unoseci ove vrednosti u Cauchy-eve jednacine (1.13) dobijamo:

"xz cos '(i = 0

"yz cos '(i = 0

Za kosinuse smerova vaz! pored toga jos i jednacina

cosa (Xi + coss ~i + COS2 '(i = 1

Iz jednacina (a) i (b) treba da se odrede cetiri nepoznate:

cos ~t, cos '(i,

(i= 1, 2, 3)

}

(a)

(b)

Prve tri jednacine su po kosinusima homogene jednacine pa ce imati resenje razlicito od trivijalnog samo ako je determinanta koeficijenata jednaka nuli, tj.

=0

(lAO)

Ovakav oblik jednacina cesce se javlja u matematickoj fizici i naziva se "sekularna jednacina", To je kubna jednacina za koju se moze pokazati da ima uvek tri rea Ina korena. U nasem slucaju ovi koreni bice tri trazena glavna napona O'i' U razvijenom obliku jednacina (lAO) glasi:

gde su uvedene oznake:

10'

g2= Y

"zy

"xz I + I O'a: "xy I =

O'z "ya: O'y

O'a: "Xy "a:z = O'x O'y O'z + 2 "a:y "yz "zx-
g3= "ya: O'y "yz 2 2 2
-O'xTYZ-O'yTzx-O'zTxy=IIIa
"zx "zy O'z (1.41)

I

I I

J

(1.42)

Kad je ispunjen uslov (lAO) jednacine (a) imaju resenje razlicito od trivijalnog. Poznato je, medutim, da se resenja homogenog linearnog sistema

38

jednacina ne mogu dobiti eksplicitno vee samo u vidu proporcije. Resenja su proporcionalna sa kofaktorirna elemenata ma koje vrste u determinanti sistema (lAO), tj,

cos ct.t

cos v,

(1.43)

cos

I (cry-(J'i) 'ryz I

'rZy «(J'z-cri)

I 'ryz 'rYXI

«(J'z - crt) 'rzx

l'ryX «(J'y-O"t) I

'rzx 'rzy

Iz ovih odnosa i uslova (b) mogu se dobiti pojedinacne vrednosti za cos ct.t, cos ~t, cos Yi (i 1, 2, 3). To su kosinusi pravaca glavnih napona O"t.

Velicine komponenata tenzora napona (1.19) zavise od izbora koordinatnog sistema. Rotacijom koordinatnog sistema svi se komponentalni naponi u opstem slucaju menjaju. Medutim, glavni naponi su velicine karakteristicne za stanje napona u tacki, pa su, naravno, nezavisne od izbora koordinatnog sistema, ti. ne menjaju se pri rotaciji koordinatnog sistema. Prema tome i velicine gl' g2 i g3 U jednacini (1.41) ostaju nepromenjene (invarijantne) pri rotaciji koordinatnog sistema. Te se velicine nazivaju prva, druga i treca invarijanta stanja napona. Ona se poneka oznacavaju sa Ia IIa Ill.,

Ako kao ose Dekartovog koordinatnog sistema usvojimo ose glavnih napona (J'l, (J'2' (J'3' svi ranije izvodeni obrasci se pojednostavljuju, jer otpadaju clanovi sa tangencijalnim naponima.

Tenzor napona ima sada oblik

{'(J'

(S)~ ~'

o

(1.44)

o

a invarijante napona su

gl =(J't + (J'2+ 0"3=Ia }

-! = (J't (J'2 + 0"2 (J'3 + (J'3 O"t=IIa

g3 = O"t (J'20"3==IIIa

(1045)

Cauchy-eve jednacine sada glase:

Pnl (J't cos (n, 1) Pn2 = (J'2 cos (n, 2) Pn3 = 0"3 cos (n, 3)

Intenzitet totalnog napona dobija se iz izraza:

}

( 1.46)

2 2 2' 2 2 2 2

pn = pnt + pn2 + pn3 = (J't cosz (n, 1) + (J'2 cosz (n, 2) + (J'3 cos2 (n, 3)

Izraz za normalni napon sada glasi:

(J'n = (J't cos2 (n, 1) + (J'2 coss (n, 2) + (J'3 cos2 (n, 3)

(1.47)

(1.48)

39

Izraz za tangencijalni napon 't"nz je:

't"nZ = 0"1 COS (n, 1) cos (I, 1) + 0"2 COS (n, 2) cos (I, 2) +

+ 0"3 COS (n, 3) cos (I, 3)

(1.49)

1.8.2. MOHR-OVI KRUGOVI PRI PROSTORNOM STANJU NAPONA

Poznato je od ranije da je u slucaju ravnog stanja napona geometrijsko mesto tacaka u koordinatnom sistemu (0", -r) cije su apscise normalni, a ordinate tangencijalni napon za sve moguce presecne ravni krug, nazvan Mohr-ov krug napona za posmatranu tacku tela. Potrazicemo sada analogue Mohr-ove krugove za prostorno stanje napona.

Napisimo jednacine (1.47), (1.48) i (b):

O"n = 0"1 cos2 (n, 1) + 0"2 COS2 (n, 2) + 0"3 COS2 (n, 3)

1 = cos2 (n, 1) + cos2 (n, 2) + coss (n, 3)

Ovo su tri Iinearne jednacine po cose (n, i), i njihovo resenje odreduje pravac normale. Ako drugu od njih pomnozimo sa [-(0"2 + 0"3)]' a trecu sa 0"20"3 i saberemo, izlazi:

iIi

Slicno je

( 1) 't"n2+ (crn-0"2) (O"n-0"3) coss n, = ------~

(0"1-0"2) (0"1-0"3),

( 2) 't"n2+ (O"n-0"3) (O"n-O"I)

coss n, = -'-'-_--'--'.:.._.......::;'-..

(0"2-0"3) (0"2-0"1)

( 3) 't"n2+ (O"n-O"I) (O"n-0"2)

COS2 n, = -'-'----'--'.:.._--'-'-'-...:.:.___;:::_

(0"3-0"1) (0"3-0"2)

(1.50)

Kako su COS2 (n, i):> 0, a 0"1:> 0"2:> 0"3' sledi da ce jednacine (1.50) biti zadovoljene ako je

't"n2 + (O"n-0"2) (O"n-0"3»0 't"n2 + (O"n-0"3) (O"n- 0"1) <: 0 't"n2 + (O"n-O"I) (O"n-0"2):> 0

40

}

(1.51)

,.

Ove tri nejednacine vezane su za tri kruga. Ako sa Xc i Ye obelezimo koordinate sredista kruga, a sa R njegov poluprecnik, pa za krug usvojimo simbol K[xe, Ye, R], prethodne nejednacine odnose se na krugove:

o 0'2-0'3]. K [0'3 + 0'1

, 2 ' 2 2 '

o .0'1 -0'3J .

, 2 '

K [0'1 + 0'2, 0 0'1-0'2J

3 2 '2

Prva od nejednacina (1.51) predstavlja tacke van prvog kruga, druga tacke unutar drugog kruga, a treca tacke van treceg kruga. Prema tome, sve tri' nejednacine bice simultano zadovoljene za sve tacke koje se nalaze izvan prvog i treceg, a unutar drugog kruga. Obicno se zbog simetrije crtaju sarno polukrugovi (sl. 22). Sarno onaj

par vrednosti (O'n, 't'n) koji

predstavlja kordinate tacaka

koje padaju unutar (na slici

srafirane) povrsine moze se pojaviti kao normalni i tangencijalni napon za neku presecnu ravan u tacci u kojoj je stanje napona odredeno poznatim glavnim naponima 0'1' 0'2 i 0'3' Postoje i kon-

strukcije kojima se moze us- 0 63

postaviti veza izmedu tacke

unutar sraf'irane povrsine i

presecne ravni koja odgovara

toj tacci, no mi se ovde u

te detalje necemo upustati.

(1.52)

Sl. 22

1.8.3. GLAVNI NAPONI SMICANJA PRI PROSTORNOM STANJU NAPONA

Ordinate temena tri Mohr-ova kruga (s1. 22) predstavljaju tzv. glavne napone smicanja priprostornom stanju napona. Lako se nalazi da su im vrednosti:

(1.53)

Indeksi uz glavne napone smicanja nemaju ovde znacenje koje imaju indeksi uz komponentalne napone smicanja. Tako, na pr., 't'12 ne znaci napon u ravni eija je normala 1, a u pravcu 2. Razume se da je 't'12 = O.

Moze se pokazati da, slicno kao i kod ravnog stanja napona, naponi ,.12, ,.23 i ,.31 leze u ravnima koje polove uglove izmedu osovina 1-2, 2-3, odnosno 3-1 glavnih napona. Isto tako, sabiranjem jednacina (1.53) lako nalazimo da je

(1.54)

41

1.8.4. ELIPSOID NAPONA, POVRS DIREKTRISA I POVRS NAPONA

Osim Mohr-ovih krugova postoje i druge mogucnosti da se stanje napona u tacci ocigledno prikaze, To su sledece povrsi: Lame-ov elipsoid napona, Lameova povrs direktrisa i Cauchy-eva povrs normalnih napona. Ove povrsi su generalizacija analognih ravnih povrsina (elipsa napona i dr.) kod ravnog stanja napona.

Ako je prostorno stanje napona u nekoj tacci M zadano glavnim napo-

_,.

nima 0"1' O"z i 0"3' pa ako iz te tacke M nanesemo vektore totalnih napona Pn za sve mogucne presecne ravni kroz M, krajnje taeke ovih vektora obrazovace povrs elipsoida sa jednacinom:

(1.55)

Obrnuto, svakoj tacci na povrsi elipsoida odgovara vektor totalnog napona za neku presecnu ravan kroz tacku M. Ovaj elipsoid se nazi va Lame-ov e!ipsoid napona. U opstem slucaju to je troosni elipsoid cije su poluose a = 0"1' b = o"z, C = 0"3' Ako su dva od glavnih napona mcdusobno jednaka, elipsoid je rotacioni, a ako su sva tri glavna napona po velicini jednaka, elipsoid prelazi u loptu. Za slucaj ravnog stanja napona jedna od osovina elipsoida je nula, pa elipsoid degenerise u elipsu napona sa jednacinom

Na s1. 23 prikazana je elipsa napona.

SI.23

42

(1.56)

Elipsoid napona nam daje veoma preglednu sliku 0 skupu vektora napona za razne preseene ravni kroz tacku M tela. Medutim, ako uocimo vektor polozaja bilo koje tacke K na elipsoidu, mi ne znamo na koju se presecnu ravan odnosi totalan vektor napona predstavljen tim vektorom, Na ovo pitanje daje nam odgovor jedna druga povrs drugog reda koja se naziva Lameova povrs direktrisa, a ima jednacinu:

(1.57)

Ova povrs una osobinu da je vektor polozaja bilo koje tacke N kolinearan sa vektorom napona za ravan paralelnu tangencijalnoj ravni povrsi (1.57) u posmatranoj tacci N. Ova POVIS moze da bude troosni elipsoid, kao i kombinacija od jednog jednogranog i jednog dvogranog hiperboloida, zavisno od toga kakvi su znaci pojedinih glavnih napona. U detaIjniju analizu ovog problema se ovde necemo upustati,

Ako nas interesuje pravac i velicina vektora totalnog napona za ravan

sa zadatom normalom ;, povucicerno na povrs direktrisu tangencijalnu ravan paralelnu sa zadatom ravni; kroz tacku dodira N povucicemo iz koordinatnog

---+

pocetka M pravu do preseka K sa elipsoidom napona; vektor MK predsta-

vlja trazeni totalni napon.

Najzad, pornenimo i trecu od povrsi vezanu za stanje napona u po smatranoj tacci. Vtzimo za tacku M koordinatni sistem kao i u prethodnim slu-

-+

cajevima i nanesimo iz koordinatnog pocetka u pravcima normala n za raz-

licite presecne ravni vektore ;n cija je duzina

( 1.58)

gde je I an I apsolutna vrednost odgovarajuceg normalnog napona. Lako se moze pokazati da koordinate ~, 'l) i ~ krajnjih tacaka ovog vektora zadovoIjavaju jednacini

(1.59)

Ova povrs je u opstem slucaju ili troosni elipsoid, ako su sva tri glavna napona istog znaka, iIi kombinacija jednog dvogranog i jednog jednogranog hiperboloida sa zajednickirn asimptotskim konusom, ako je jedan od glavnih napona suprotnog znaka od ostala dva. Ova povrs naziva se Cauchy-eva povrs norma/nih napona ili krace, povrs napona. I ona daje odredenu predstavu 0 prostornom rasporedu i velicini vektora napona u tacci za razne presecne ravni kroz nju.

Za slucaj ravnog stanja napona je

(1.60)

tj, imamo elipsu ako su a1 i az istog znaka, ili dva para hiperbola sa zajednickim asimptotama, ako su a1 i az suprotnih znakova,

43

1.8.5. OKTAEDARSK.E RAVNI I OKTAEDARSKI NAPONI

Oktaedarski naponi u tacci su naponi u odnosu na ravni koje sa pravcima gIavnih napona zaklapaju jednake uglove. U osam koordinatnih oktanata mozemo obrazovati osam takvih ravni, one obrazuju oktaedar, a zovu se oktaedarske ravni. Naponi koji postoje na njima zovu se oktaedarski naponi.

Normale na oktaedarske ravni imaju kosinuse smerova

1 cos IX = cos ~ = cos y = ± V3

Uvrstimo Ii ove vrednosti u izraz (1.48) za normalni napon, dobijamo za oktaedarski normalni napon izraz

(1.61)

(1.62)

Ako pak vrednosti (1.61) za kosinuse smerova uvrstimo u izraz za totalni tangencijalni napon

-(0'1 coss IX + 0'2 cos2 ~ + 0'3 coss y)2 dobijamo za kvadrat tangencijalnog oktaedarskog napona:

(1.63)

Oktaedarski normalni i tangencijalni napon imaju svoju primenu u Teoriji plasticnosti,

1.8.6. RAZLAGANJE TENZORA NAPONA U SFERNI I DEVIJATORSKI DEO

Oktaedarski normalni napon zove se jos i srednji normalni napon, obelezava se sa as i jednak je jednoj trecini prve invarijante stanja napona, odnosno aritrnetickoj sredini normalnih napona.

Zamislimo sada u datoj tacci napregnutog tela stanje napona koje je definisano tenzorom napona

{as

(Sf) = :

o

(1.64)

o

U ovom slueaju su sva tri glavna napona medusobno jednaka, tj. bice i svi totalni . naponi, za sve presecne ravni kroz datu tacku medusobno jednaki. Sada ce i Lame-ov elipsoid napona, Lame-ova povrs direktrisa i Cauchy-eva

44

povrs normalnih napona biti lopte, pa se stoga tenzor napona oblika (1.64) naziva sferni tenzor. Stanje napona definisano sfernim tenzorom naziva se i hidrostaticki pritisak. Za takvo stanje napona Mohr-ovi krugovi degenerisu u tacku,

Uvesti cemo sada definiciju operacija sabiranja i oduzimanja tenzora.

Zbir (iii razlika) dva tenzora istog reda je tenzor kome su elementi jednaki zbiru (iii razlici) odgovarajucih elemenata data dva tenzora.

Ako sada posmatramo tenzor napona

pa njemu oduzmemo, a zatim dodamo sferni tenzor (1.64), dobijamo relaciju-

'T:xy 'TXZ} {as 0

(ay-as) 'Tyz + 0 as

'Tzy (O'z- as) 0 0

••

(S) = 'Tyx

'Tzx

(1.65)

Odavde vidimo da se tenzor napona uvek moze prikazati kao zbir dva tenzora: drugi je sferni tenzor, a prvi se naziva devijator. Stoga kazemo da se tenzor napona moze razloziti u svoj sferni i devijatorski deo. Ovo razlaganje ima svoje veliko znacenje u Mehanici neprekidnih sredina, posebno u Teoriji plasticnosti i Reologiji uopste. Kako cerno kasnije pokazati, usled dejstva devijatorskog dela tenzora napona menja se sarno oblik element a tela a ne i zapremina, pa je taj deo tenzora napona velicina kojom moze da se karakterise pocetak procesa plasticnog tecenja materijala, Usled dejstva sfernog del a tenzora napona menja se sarno zapremina elernenta, a ne i njegov oblik.

Mogucnost razlaganja u sferni i devijatorski deo je jed no karakteristicno svojstvo svih simetricnih tenzora drugog reda.

1.9. VEZE IZMEDU NAPONA I SPOLJNIH SILA

Do sad a smo razmatrali stanje napona u pojedinim tackama tela, trazeci veze koje se javljaju izmedu napona za pojedine presecne ravni. Medutim, u Teoriji elasticnosti i Otpornosti materijala jedan je od osnovnih zadataka da se odredi stanje napona u pojedinim tackama tela ako su zadane spoljne (povrsinske i zapreminske) sile koje deluju na telo. Za resenje ovog problema potrebno je da se nadu veze izmedu napona i spoljnih sila,

1.9.1. VEZE IZMEDU NAPONA I POVRSINSKIH SILA (pOVRSINSKI USLOVI)

Da bisrno uspostavili vezu izmedu napona i povrsinskih sila posrnatrajmo elementarni tetraedar (s1. 24) kome su tri strane paralelne koordinatnim ravn 'rna, a cetvrta, cija je normala

-; = cos IX T + cos ~ 7 + cos "( k

45

neka je na povrsini tela. Na ovoj strani deluje povrsinsko opterecenje intenziteta Pn, dok na ostale tri strane deluju naponi Px, py i ;,. Prema ranije uvedenoj osnovnoj hipotezi Otpornosti materijala ocigledno da za ovako zamisljenu zapreminu mozemo prirneniti uslove ravnoteze iz Statike krutog tela.

-

n

_~ dFcos ~

--- y

Po

+

Sl.24

Neka je velicina kose povrsine dF. Tada ostale tri strane tetraedra irnaju povrsine dFcos 0:, dFcos ~ i dFcos y. Postavljajuci uslov da je glavni vektor svih sila jednak nuli dobijarno jednacinu

~ -+ .....-)0 -+

Pn dF-px dF cos O:-Py dFcos ~-Pz dF cos Y = 0

odnosno nakon sredivanja:

~-+- ~ -)-

Pn = Px cos 0: + py cos ~ + pz cos Y

(1.66)

u skalarnom obliku:

Pnx = crx cos 0: + "xy cos ~ + "xz cos y Pny = "YX cos 0: + cry cos ~ + "YZ cos Y Pnz = "Z[t cos 0: + "zy cos ~ + crz cos Y

}

( 1.67)

Ove jednacine se nazivaju povrsinski uslovi za napone ili granicni uslovi za napone, krace - povrsinski uslovi (Cauchy). To su u stvari ranije izvedene Cauchy-eve jednacine, sarno za element kome jedna strana pada u povrsinu tela. Povrsinski uslovi moraju biti zadovoljeni u svakoj tacci povrsine napregnutog tela.

1.9.2. VEZE IZMEDU NAPONA I ZAPREMINSKIH SILA (JEDNACINE RA VNOTEZE)

Veze izmedu napona i zapreminskih sila naci cemo posmatrajuci ravnotezu elementarnog kvadera isecenog iz tela u okolini posmatrane proizvoljne tacke M (s1. 25).

Kako su ivice kvadera infinitezimalne, mozemo uzeti da su naponi na stranama kvadera raspodeljeni ravnomerno, pa ce na njima postojati sile kako

46

je prikazano na s1. 25. No ovde moramo uzeti u obzir i razlike u naponima na suprotnim stranama kvadera. Naime, kao sto je i na pocetku pogJavlja 0 analizi napona receno, ako je dijagonala d isecena u kvadera mala velicina prvog reda, onda je povrsinska sila koja se prenosi preko jedne od njegovih stranica mala velicina reda d2, a zapreminska sila koja deluje na kvader mala

a-

I t: +..ll. dz [dx dy

) z Clz

, \.

-------'--- ----

'\

'\

SI.25

velicina reda d», Posto je prirastaj napona u dvema bliskim tackama prema velicini napona mala velicina prvog recta, to ce sila koju dobijamo mnozenjem dimenzija napona sa odgovarajueom elementarnom povrsinorn biti teda d3 tj, samerljiva sa zapreminskom silom, Prema tome, dok se radilo 0 vezama izmedu samih napona uslove ravnoteze smo postavljali zanemarujuci zapreminske sile i prirastaj napona izmedu tacke M i stranice tetraedra. Medutim, kao sto cemo odmah videti, u uslovu ravnoteze elementarnog kvadera sile reda d2 ce se rnedusobno ponistiti tako da ce zapreminske sile i sile usled prirastaja napona ostati u jednacini kao male velicine najnizeg reda, sto narn omogucuje da uspostavimo veze izmedu napona i zapreminskih sila,

Imajuci ovo u vidu postavieemo uslove ravnoteze za elementarni kvader na s1. 25. Neka je -P:r; intenzitet napona koji deluje na stranicu cija je normala u negativnom pravcu x-ose, tako da je rezultanta unutrasnjih sila koje

se preko ove stranice prenose _'Px dydz. Napon u suprotnoj stranici razlikovace se za prirastaj koji odgovara pomeranju presecne ravni, a imace supro-

-

..... 0 p

tan smer, tj. bice Px+_x dx, tako da je ovde rezultanta unutrasnjih sila ·ox

47

_,.

(P: + °o:Z dX) dydz. Slicno imamo i za stranice eije su normale u pravcu y,

odnosno z ose. Zapreminska sila koja deluje na kvader neka je

~ ~ -+ -+

F P dV = P (Xi + Yj+Zk) dxdydz

Da hi kvader pod uticajem svih sila bio u ravnotefi mora glavni vektor ovog sistema biti jednak nuli, tj.

~ (~o;) _..

-pzdxdy+ Pz+ 0; dz dx dy s-F'o dx dy dz r-ts

Ako ovu jednacinu ravnoteze sredimo i podelimo sa dxdydz, dobijamo:

-+ _,. _,.

o Px 0 Pv 0 pz F'-'" 0

-+-+-+p =

ox oy oz

(1.69)

-+ -+ -+ -+

Uzmemo li u obzir da je Px = (Jx i + "Xyj + "xz k, tj

_,. _,. _,.

onda, skalarnim mnozenjem jednacine (1.69) sa i, j, k, dobijamo uslove ravnoteze u skalarnom obliku:

o (Jx 0 "XY 0 "xz X 0

-+-+--+p =

ox oy o z

o "vx 0 (Jy 0 Tyz Y 0

--+-+--+p =

ox oy oz

o Tzx 0 "zy 0 (Jz Z 0 -+--+-+p =

ox oy oz

(1.70)

Ove jednacine iskazuju vezu izmedu napona i zapreminskih sila i nazivaju se Navier-ove jednacine ravnoteze (Navier, 1821).

Da smo kao uslov ravnoteze postavili uslov da je glavni moment svih sila jednak nuli, dobili bismo stay 0 konjugovanosti napona smicanja, koji smo ranije izveli kao specijalan slucaj osnovnog stava analize napona (a koji je.J~kode bio izveden koriscenjem uslova ravnoteze),

48

Rezultat koji smo dobili pokazuje da same veze izmedu napona i spoljnih sila nisu dovoljne da se za zadane spoljne sile odredi stanje napona 1.1 pojedinim tackama tela. Nairne, za poznavanje stanja napona pot reb no je poznavati sest komponentalnih napona CJ:e, CJy,"" '"JIZ' t], sest funkcija koordinata. No rni imamo na raspolozenju same tri diferencijalne jednacine (1.70) kojima su ove funkcije odredene unutar tela, kao i granicne uslove (1.67) na povrsini, koje koristimo za odredivanje integracionih konstanata pri integraciji jednacina (1.70). Prema tome, zadatak odredivanja napona ovim putem je staticki neodreden, Kao dopunske uslove treba da se uvedu jednacine kojima je odredena deformacija tela, kao i veze izmedu napona i deformacije,

4 Otpomost materiiala

2. ANALIZA DEFORMACIJE

2.1. POJAM DEFORMACIJE. POMERANJE TACAKA

Pod utcajem spoljnih sila tela se deformisu, menjaju svoj oblik i zapreminu.

Posmatrajmo tela koje je napadnuto spoljnim silama i prema tome deformisano. Uocimo u takvom telu neku tacku M (s1. 26) kojoj je polozaj u prostoru odre-

-to

den vektorom polozaja r u odnosu na proizvoljno odabran koordinatni poceta O.

"

SI.26

Prilikom deformacije tacka Sf': pomeri tako da je njen novi polozaj odreden vektorom polozaja ? Ako Je M M'i =;, vaZi relacija

(2.1 )

50

Vektor S nazivamo pomeranje zapremine, tj. deformacija tela biti njegove tack~.

U opstem slucaju su pomeranja pomeranja bice funkcija koordinata:

tacke. Ocigledno da ce promena oblika i odredena ako poznajemo pomeranje svake

razlicitih tacaka razlicita, tj. vektor

_,..

S = S (x, y, z) (2.2)

Vektor s razlazemo u komponente u pravcima koordinatnih osa x, y, z, Ove komponente obicno se obelezavaju sa u, v i w, tako da je

-+

s+ u i v v j-v w k (2.3)

Naravno da su i funkcije u, v i w koje nazivamo komponentalna pomeranja, takode funkcije koordinata x, y, z. U koliko pretpostavirno da tokom deformacije nece u telu biti preseka iii prekida, tj, da je sacuvan kontinuitet tela i nakon deformacije, moraju funkcije u, v i w biti takcde neprekidne funkcije koordinata. Za ove funkcije jos cemo pretpostaviti da su diferencijabilne, tj. da irnaju izvode do onog reda koji nam u daljim izvodenjima bude potreban. Pored toga cemo u daljim razmatranjima pretpostaviti da su ova pomeranja veoma mala prema dimenzijama tela, tako da se njihovi kvadrati i proizvodi njih i njihovih izvoda rnogu zanemariti. Prema tome, ogranicavamo se na slucaj tzv. infinitezimalne ili male deJormacije. Slucajevi kada je deformacija velika ("konacna deforrnacija") proucavaju se posebno, no za materijale i konstrukcije u gradevinarstvu pretpostavka 0 malim deformacijama gotovo je uvek ispunjena i mi cemo se tokom celog ovog kursa ograniciti na takve deformacije,

Rezultujuca pomeranja proizvoljne tacke u napregnutom telu nastaju:

a. usled porneranja tela tretiranog kao kruto tela (tj. translacija i rotacija) j

b. pomeranja usled ciste deformacije tela.

Oznacimo Ii porneranja usled translacije sa so' tada mozemo pisati

(2.4)

Izraz za pomeranje u slucaju male prostorne rotacije tela oko jedne ose poznat je iz Mehanike krutog tela:

Srot =Ul X r

(2.5)

gde je sa

-).0 -)0 --r -?-

co = Ulx i + Ulyj + Ulz k

oznacen vektor rotacije (tj, vektor koji ima pravac osovine rotacije, a orijentaciju saglasnu pravilu desnog zavrtnja), a

-). ~

r s- xi-v y j-v z k

4'

51

je vektor polozaja neke tacke prema koordinatnom pocetku 0 kojeg uzimamo da lezi na osovini rotaaije (s1. 27). Razvijanjem vektorskog proizvoda (2.5) dobijamo:

.. + --? -~ -+

STot = Urot i + Vrotj + Wrot k =

_,. _,. _,.

i j k

Wz Wy Wz x y z

o

SI. 27

a odavde komponentalna pomeranja usled male rotacije tela:

U= --W;:: Y+WyZ }

V= wzx -wzz

W= -wyx+<.t)zY .

(2.6)

Prema tome, rezultujuca komponentalna pomeranja mozemo simbolicno pisati u obIiku

U=Uo

V= "o+ wzx -wzz

w=wo-wyx+<uzY

~ _..___,

transl. rotacija

+Vdef +wdef

~~

(2.7)

Iz Mehanike krutog tela je poznato da se translacija i rotacija mogu zameniti jednom rotacijom oko trenutnog centra rotacije, pa se i svako malo pomeranje moze razloziti u komponente usled rotacije i usled ciste deformacije. Kolike S11 komponente pomeranja us led ciste deformacije bice predmet razmatranja 11 narednim poglavljima.

52

2.2. DILATACIJA I KLIZANJE. STANJE DEFORMACIJE U OKOLINI TACKE

Neposrednim razmatranjima moze se lako zakljuciti da se izrnedu poznatih komponenata napona i komponenata porneranja ne moze uspostaviti nikakva direktna veza. Tu tvrdnju mozerno lako proveriti na primeru aksijalno zategnutog stapa za kojeg cemo uzeti da je na jednorn kraju ucvrscen. Posmatramo Ii tacke na geometrijskoj osovini stapa, onda znamo da one irnaju porneranja sarno u svom pravcu i to u toliko vcca u koliko je tacka udaljenija od ukljestenog kraja. Medutirn, poznato je da u svim tackama stapa postoji stanje napona koje je homogeno i linearno, dakle, ne postoji nikakva direktna zavisnost izmedu pomeranja i napona.

No videcemo da se deforrnacija moze, osim pomeranjima, izraziti jos i drugim velicinama koje daju neposrcdan uvid u deformaciju tela u okolini ma koje tacke. Ove velicine su dilatacije i klizanja. Logicno je da se izrnedu stanja napona u nekoj tacci i .deforrnacije u njenoj okolini moze uspostaviti .. eka neposredna veza. Pomenute velicine ornogucavaju uspostavljanje takve neposredne veze, pa je vazno da se te velicine prouce dctaljnije.

Posmatrajmo u naprcgnutom telu neku tacku M i njoj blisku (ali ne i beskonacno blisku) okolinu unutar koje uocimo neku drugu tacku N. Neka je velicina vlakna MN jednaka I. Oznacirno sa (j, 1 izduzenje ovog vlakna usled deformacije. Velicina (j, 1/1 tada se zove srednje izduzenje duzi u okolini tacke M u praveu MN. Ako sada po tom praveu sprovederno granicni prelaz M -l> N, tada Isl]! tezi nekoj gr anicnoj vrednosti koju nazivarno specificno izduzenje iii dilatacija u tacki M za pravae M N. Obelezavamo je sa EMN, tj.

(j,/ EMN= lim

I_,. 0

(2.8)

Pojam dilatacije vezan je dakle za tacku i za pravae kroz tu tacku; u opstem slucaju bice za razne pravee kroz istu tacku dilatacije razlicite, Jasno da su i za razlicite tacke, a za neki odabrani pravac u opstem slucaju dilataeije razlicite, tj.

En=En(X,y,Z)

(2.9)

Dilataeija je bezdimenzionalna velicina i najcesce se daje u procentima iii u broju jedinica duzine u odnosu na milion takvih jedinica ("mikrodilatacija", na pr. 150.10-6 ern/em). Dilataeijama su zadati izvesni podaei 0 promeni duzi u okolini posmatrane tacke. Medutirn, pri deforrnaciji menjaju duzi ne same svoju duzinu vee i pravac, Za poznavanje deforrnacije u okolini tacke potrebni su nam i podaei 0 prorneni pravca bilo koje duzi povucene kroz tacku, iIi 0 prorncni uglova izmedu ovih pravaca. Te podatke daju nam klizanja.

Posrnatracerno u okolini tacke M napregnutog tela dye medusobno upravne prave T i ;;; orijentisane tako da cine desni koordinatm sistem,

_,. --

Uocimo na pravoj I neku tacku A, a na pravoj m tacku B (sl. 28). Posle

deforrnacije tacka M se pomeri, a prave lim nisu vise prave vee su zakrivljene, Ugao A' M' B' vise ne mora da bude pray, V(C trpi neku pro menu. Prema konvenciji usvajamo da je ta promena -1. A' M' B' -1.AMB pozitivna, ako je

53

prvobitni ugao AMB pretrpio smanjenje. Ako sada sprovedemo granicni prelaz tako da tacka A tez! polozaju M po pravoj I, a tacka B istom polozaju M po pravoj m, tada se granicna vrednost

~~-. ------, promeneugla nastala usled deformacije naziva klizanje u tacki M, izmedu

Klizanje se moze, dakle, definisati i kao promena prvobitno pravog ugla izmedu elementarnih duzina dl i dm koje smatramo take malim da se i nakon deforrnacije mogu tretirati kao prave. Kod male deformacije mozemo usvojiti da elementi M' A' i M' B' zauzimaju polozaje koji su u odnosu

SI. 28 na prvobitne pravce 7 i ;;; okrenuti za polovinu ugla klizanja rIm'

U razlicitim tackama za iste prave klizanja S11 razlicita, tj.

, M

,

-,

_.... _-_.--

-+ -+

pravaca 1 i m. Obelezavamo ga sa rIm,

pa je

rIm = lim <t A' M' B' -~

A,B-+M 2

(2.10)

rIm rzm (x, y, z)

(2.11)

Deformisani oblik tela u okolini neke tacke M bice poznat ako su poznate dilatacije i klizanja za sve moguce prave kroz posmatranu tacku. Skup svih dilatacija i svih klizanja za sve mogucne prave kroz posmatranu tacku nazi va se stanje deformacije u taeci M. U opstem slucaju je stanje deformacije u svakoj tacci razlicito, tj. to je pojam vezan za tacku,

Kod aksijalno zategnutog ili pritisnutog stapa su u svim tackama i za sve medusobno paralelne prave dilatacije i klizanja medusobno jednaka. Takva deformacija tela naziva se homogena deformacija. Kako je i stanje napona u svim tackama aksijalno napregnutog stapa jednako, to se sve tacke stapa nalaze pod istim uslovima u pogledu napona i deformacije. Odavde vee mozemo ocekivati, a to se potvrduje i ogledima, da se izmedu stanja napona (o, 't') i stanja deformacije (e, r) moze ovde uspostaviti direktna veza. Kasnije cemo videti kako se ova veza moze uspostaviti polazeci od eksperimentalnih podataka.

U opstem slueaju je deformacija u telu nehomogena, U nekim specijalnim slucajevima, kao na pr. kod aksijalno napregnutog stapa, moze deformacija biti homogena. Medutim, u beskonacno maloj okolini tacke, zbog kontinuiteta tela i nakon deformacije, mozemo usvojiti da je deformacija uvek homogena.

Kako se kroz jednu tacku moze povuci beskonacno mnogo pravih, to bi za poznavanje sranja deformacije u tacki bilo potrebno beskonacno mnogo podataka. Jedan od osnovnih zadataka analize deforrnacije je odredivanje potrebnog i dovoljnog broja podataka kojim je stanje deformacije u okolini tacke odredeno.

Ranije smo videli da se deformacija tela moze opisati pornocu pomeranja tacaka, a sada smo pokazali i drugi nacin za opisivanje deformacije, pomocu

54

dilatacija i klizanja. Logicno je da ova dva naoma za opisivanje deformacije moraju biti medusobno u nekoj vezi, jer ako znamopomeranje svake tacke tela mozemo .naci i deformaciju u okolini bilo koje tacke tela, i obrnuto, ako nam je poznatadeformacija delica u okolini svake tacke tela, mozemo sakupljanjem ovih delica, tj, integrisanjem, naci i deformisani oblik citavog tela. Uspostavljanje ovih veza je drugi glavni zadatak analize deformacije.

2.3. VEZE IZMEDU KOMPONENTALNIH POMERANJA

I KOMPONENTALNIH DEFORMACIJA. TENZOR DEFORMACIJE

Zamislimo u blizini tacke M tela beskonacno mali kvader sa ivicama paralelnim koordinatnim osama (sl, 29), i posmatrajmo promenu njegovih stranica i uglova. Posmatracemo najpre te prornene za velicine u ravni xy.

c-, y
"'0
>1 >- y
>- corn
>I~t=f
(1) ro \_

I B
x >

x

M

Sl. 29

U pravcima koordinatnih osa imamo tada element arne duzi dx i dy pa posmatramo promenu velicina tih duzi i promenu ugla koji one zatvaraju, tj. posmatracemo izraze za dilatacije E:x i E:y, i klizanje "(xy'

Dilatacija: Prema definiciji dilatacije je:

Ou

dx+u+ dx-u-dx

/l(dx) Ox o u

E: =--=------:------=-

a: dx Ox

55

Analogne izraze dobijamo i za dilatacije Ell Ez, tj. bice

OU

E =-'

x ox'

ov

E =-'

II oy'

ow

Ez=-

oz

(2.12)

Klizanje: Prema ranije usvojenoj definiciji klizanja bice

'(Xv= <t A' M' AU + <t B' M' B"

(vidi 81. 29). Kako su posmatrani uglovi mali jer pretpostavljamo da je deformacija infinitezimalna, mozemo ih zameniti njihovim tangensirna, pa tada nakon zanemarenja rnalih velicina drugog reda dobijarno:

ov d. OUd

- x - y

ox o y ov o u

'(xlI=--+--=-+

dx dy ox o y

Analogni izrazi dobili bi se i za druge dye ose, tj. imacerno:

OV ow '(yz=oz+oy;

ow o u '(zx=-+ox o z

(2.13)

Tri dilatacije Ex' Ell i Ez, i tri klizanja '(XII' '(liZ i '(Zll nazivamo komponentalne deformacije.

U slucaju male homogene deformacije, vazi, kako se moze pokazati, zakon superpozicije, tj. da se rezultujuca porneranja mogu dobiti superponirajuci po meranja nastala usled pojedinacnih uticaja. Ta pomeranja su kod male dcforrnacije isto tako nezavisna i od redosleda ovih operacija. Na taj nacin, posmatrajuci komponente du', dv' i dw' relativnog pomeranja tacke M, (dx, dy, dz) prema tacci M (0, 0, 0), vidi -sl. 29, kao rezultat dejstva svih komponentalnih deformacija Ex, EII, ••• , '(XII' za slucaj male deforrnacije dobijamo izraz (koji sledi kao posledica definicije pojmova dilatacija i klizanja):

du' = Ex dx + _!_ '(xII dy + _!_ '( xz dz

2 2

dv' = _!_ '(yx dx + Ey dy + _!_ '(yz dz

2 2

dw' = _!_ '(zx dx + _!_ '(Zy dy + Ez dz

2 2

Ako uvedemo oznaku M Mj = dr (vidi sl. 29), pa ako uglove sto ih

--+

prava M M, zaklapa sa koordinatnim osama obelezimo sa 01., ~ i ,(, bice

dx = dr cos 01.; dy = elr cos B; dz = dr cos '(,

56

a prethodne jednacine prelaze u oblik

1 1

du' = Ex dr cos 0(. + - Y Xtl dr cos ~ + - Y xz dr cos Y

2 2

1 1

dv' = - Y tlX dr cos 0(. + Ell dr cos ~ + -. Y yz dr cos Y

2 2

1 1

dw' = - Yzx dr cos <lit + - Yzt/dr cos ~ + Ez dr cos Y

2 2

(a)

- ...

Prava M M, odredena je jedinicnim vektorom

_,_ --p. -t- --to

n = cos 0(. i + cos ~ j + cos Y k

(b)

Iz jednacine (a) vidimo da su za tacke na pravoj odredenoj jedinicnim vektorom (b) relativna komponentalna pomeranja usled ciste deformacije delica proporcionalna odstojanju dr od tacke M. Dakle, pomeranja svih tacaka kojc Ide na jednom pravcu karakterisana su vektorom koji predstavlja pomeranjc tacke na jedinicnom rastojanju. Ovaj vektor nazivamo vektorom deformacije i obelezavamo ga sa

.;:;;

-+ eli «-> dr

Njegove komponente u pravcima koordinatnih osa su

ail dfIQI ""-; or

{IV' dfar ==-; dr

dw' dfa.-dr

Tada, deleci jednacine (a) sa dr dobijamo:

1 1

dnx = Ex cos 0(. + - Y X'l/ cos ~ + - Y ez cos Y

2 2

1 1

dnu =-Yuxcos IX+EUCOS ~ + -Yvzcosy

2 2

1 1

dnz=--Yzxcos O(.+-YZYcos ~+EzCO'S Y

2 2

(2.14)

Jednacine (2.16) su po svojoj strukturi potpuno analogne Cauchy-evim jednacinama (1.13) iz analize napona.

-+

Vektor deformacije dn koji karakterise relativna pomeranja usled <Siste

_,..

deformacije na pravcu n, zavisi od toga pravca na isti nacin kao ~to vektor

57

napona Pn zavisi od pravca normale na presecnu ravan, Na taj nacin mozemo pisati i vektore deformacije koji odgovaraju koordinatnim osama x, y, z:

_,. _,. 1 _,. 1 -+ dx = E:x i + 2 Y xy j + 2 y xz k

-+ 1 ->1 _,.-+ dz = - y z» i + - Y zy j + E:z k

2 2

-+ -+ -+

U analizi napona ovim vrednostima odgovaraju vektori napona Px, Py i Pe - Prema tome, postoji potpuna matematicka analogija izmedu obrazaca iz stanja napona i stanja deformacije, ako se sarno umesto komponentalnih napona crx, 1

i 't'zx, uzmu komponentalne deformacije

1 . 1 K r-

- Yyz 1·_ yzx. ao neposredna posledica toga sledi stay da ce stanje del or-

2 2

macije u tacci biti potpuno odredeno ako su poznate kornponentalne deformacije za tri prave kroz tu tacku, uz uslov da ne h ze u jednoj ravni. Na taj nacin smo u stanju da, analogno obrascima izvedenim u analizi napona, napisemo obrasce za dilatacije i klizanja za proizvoljne pravce, da uvedemo pojam matrice tenzora deformacije, pojam glavnih dilatacija i glavnih osa deformacije, da korist.mo geometrijsku predstavu 0 stanju deformacije putem Mohr-ovih krugova i povrsi II reda, itd. U narednom tekstu cemo sprovesti takva razmatranja.

Slicno kao i kod napona tako se i ovde moze pokazati, kao sto je ranije vee receno, da na bazi poznatih dilatacija i klizanja za tri medusobno upravna pravca kroz posmatranu tacku mczemo odmah pisati izraze za dilataciju i klizanje za rna koje dr uge pravce kroz tu tacku. Na taj nacin, posmatrajuci pravce

;; (IX, ~,y) i r( ct.!, ~J> y,) dobijamo za dilataciju i klizanje izraze;

E:n = E:x coss ct. + E:y cos2 ~ + E:z cosz Y + y xy cos IX cos ~ +

+ y yz cos ~ cos y + Yzx cos Y cos ct.

(2.15)

111

- Y nl = E:x cos ct. cos ct., + - y xy cos ct. cos ~l + - Y xz cos ct. cos y, +

2 2 2

1 1

+ - Y yx cos ~ cos ct.1 + E:y cos ~ cos S, + - Y yz cos ~ cos y, +

2 2

1 1

+ - Yzx cos Y cos ct.1 + - Yzy cos Y cos ~l + E:z cos Y cos Yl 22·

(2.16)

58

1

Prema tome, velicinama €Z, £Y' ••• ' - YI/Z potpuno je odredeno stanjc 2

deformacije u okolini posmatrane tacke,

Ranije smo rekli da je stanje napona tenzorska velicina koja se moze opisati sa tri vektora (naponi ;;:, py, pz za tri koordinatne ravni), a posto je matrica tenzora napona simetricna, sa sest skalara, tj. sest komponentalnih napona. Na osnovu analogije jasno je da je i stanje deformacije u tacci takode tenzorska velicina odredena simetricnom matricom sa ~est medusobno nezavisnih skalarnih velicina, komponentalnih deforrnacija u pravcima koordinatnih osa. Na taj nacin dolazimo dopojma matrice tenzora deformacije, odnosno bate, tenzora deformacije, koji se pise u obliku:

1 I
€z "2YzII "2Yzz
1 1 !'", .. ,:)
(D)= "2YYZ €y "2 YI/Z iIi (D)="-1,= €IIZ €w €I/Z (2.17)
€ZZ €ZII €U
I 1
"2Yzz "2YzII €z Napomena: Pri opstem razmatranju veza izmedu napona i deformacije ulazi kod nekih vrsta materijala (na pro kod tzv. viskoelasticnih tela) i promena komponentalnih napona i deformacija s vremenom, pa se pored tenzora napona i tenzora deformacije uvodi i "tenzor brzine prirastaja': napona i "tenzor brzine" deformacije:

{ €:z::z: ~:z:y ~zz}

~(' = ': ~.W ~I/Z

€zz €zy €u

(2.18)

Svi ovi tenzori spadaju u klasu simetricnih tenzora II reda svi oni imaju odredena zajednicka svojstva.

Jednacine (2.12) i (2.13) predstavljaju veze izmedu komponenata pomeranja i komponenata deformacije. Ako je jedna od tih grupa poznata, druga se moze izracunati: ako su poznate komponente pomeranja, dobijaju se komponente deformacije prostim diferenciranjem, Medutim, ako su poznate komponente def'ormacije, treba da se komponcnte pomeranja trlUe integracijom iz sistema parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.12) i (2.13), ~to je znatno teZi zadatak 0 kome ce biti govora kasnije,

S9

2.4. GLAVNE DILATACIJE, INVARIJANTE DEFORMACIJE

Kako je- stanje deformacije, slicno kao i stanje napona, tenzorska velicina, to sve one sto je ranije govoreno 0 stanju napona vazi i u analizi deformacije. To se medu ostalim odnosi i na pojam glavnili osa: u svakoj tacci napregnutog tela uvek postoje tri medusobno upravna pravca koji i posle deformacije ostaju medusobno upravni, tj. izmedu kojih su klizanja jednaka nuli. Ovo su glavni pravci stanja deformacije (iIi glavne ose), a odgovarajuce dilatacije su glavne dilatacije. One predstavljaju ekstremne vrednosti dilatacija. Obelezimo ih sa E1, E2, E3, pri cemu je prema konvenciji E1;;;' E2;;?: E3. Dilatacija EI je najveca od svih dilatacija, a dilatacija E3 je najmanja od svih dilatacija u posmatranoj tacci. Dilatacija E2 je neka srednja vrednost, ali koja predstavlja u matematickom smislu takode ekstrernnu vrednost. Slicno kao i kod napona tako i ovde glavne dilatacije dobijamo iz sekularne jednacine:

(EX-Ei) 1 1
2YXY 2Yxz
1 (Ey-Ei) 1 =0 (2.19)
2YYX 2 Yyz
1 1 (Ez-Ei)
2Yzx 2YZY ciji koreni odreduju velicine glavnih dilatacija, dok njihove pravce dobijamo, iz jednacina

cos cos cos (2.20)
1 1 1 1
(Ey-Ei) 2 Yyz 2 Yyz 2YYX 2YYX (Ey-Ei)
(Ez-Ei) (Ez-Ei) 1 1 1
2 Yzy 2Yzx => 2YYZ relacije

cos2 ai + cos2 ~i + cos2 Yi = 1

Kao sto je bilo receno ranije, jednacina oblika (2.19) ima uvek tri rea Ina korena; u razvijenom obliku ona glasi:

(2.19')

Koeficijenti e1, e2 i e3 su i ovde invarijantne velicine, nezavisne od rotacije koordinatnog sistema, a zovu se prva, druga i treca invarijanta stanja defor-

60

macije. Njihove vrednosti dobijaju se razvijanjem determinante u sekularnoj jednacini (2.19), te tako imamo izraze:

1 I
ev 2 '(vz ez 2"(zZ e:z 2"(1/Z
e2= + +
1 1 1
2 "(zy e:z 2Yzz e:z 2"(zV e:1/ 1 1
e:z 2Yzv => 1
= e:ze:1/e:z-+- -YzuYuzYzz-
e3 1 1 - 4
=> ev 2YYZ
1
1 1 -- (e:z y2 + ev y2 + ez y2 ) == III.
4 yz IX xy
2Yzz 2"(Z1/ e:z (2.21)

Ako izvrsimo rotaciju koordinatnog sistema tako da se ose poklope sa pravcima glavnih dilatacija, obrasci se pojednostavnjuju. Tako tenzor deformacije dobija oblik

{ el 0 O}

(D)= 0 e:2 0

o 0 e3

Dilatacija i klizanje u proizvoljnim pravcima dati su izrazima:

en = el cosz at + e2 coss ~ + e:3 cos2 Y }

~ Y nl = el cos IX cos IXI + e:2 cos ~ cos ~1 + e:3 cos Y cos YI

Invarijante stanja deformacije sada su

(2.22)

(2.23)

(2.24)

Prva invarijanta stanja deforrnacije ima svoje odredeno fizicko znacenje, ona predstavlja tzv. kubnu dilataciju. Uzmimo u okolini posrnatrane tacke elementarni kvader kome ivice I, min padaju u pravce glavnih diJatacija. Posle deformacije ivice ce postati I (I + e:l), m (I + e:2) i n (I -+ e:3)' pa ce, posto ivice ostaju i posle deformacije medusobno upravne, zapremina kvadera posle deformacije biti

61

Promena elementarne zapremine po jecnmci zapremine, kao jedna od velicina koje karakterisu stanjc deformacije u okolini tacke, cesto se koristi u Otpornosti materijala, naziva se kubna dilatacija i obelezava simbolom e. Na osnovu gornje def'inicije mozemo lako lzracunati:

Kad izvrsimo mnozenje i uzmemo u obzir da je deformacija infinitezimalna, tj. da su male velicine drugog i visih redova zanernarljive, dobijamo:

(2.25)

tj, pri infinitezimalnoj deformaciji prva invarijanta stanja deforrnacije predstavlja kubnu dilataciju,

2.5. RAVNO STANJE DEFORMACIJE

Ako Je jedna od glavnih dilatacija nula, onda u toj tacci imarno ravno stanje deformacije. Taj slucaj nastupa kad je determinanta matrice tenzora deformacije jednaka nuli. Tada su pomeranja svih tacaka usled ciste deformacije u okolini posmatrane tacke .M paralelne ravni upravnoj na glavnu osu za koju je dilatacija nuli, i nezavisna su od odstojanja od te ravni.

. Ravan upravnu na pravac za koji je dilatacija jednaka nuli uzimamo kao

koordinatnu ravan Oxy, te cemo posmatrati samo relativno pomeranje tacaka ko,je leze u toj ravni.

. Sa tako odabranom ravni Oxy dobija tenzor deformacije oblik:

r 1 0 1
ex s>
(D)-jl 0 I (2.16)
2"(YX ey
0 0 0
gde je
ou ov ou ov
ex=-; ey= ; "(xy = oy +
ox oy ox Prema tome, za odredivanje stanja deformacije u tacci pri ravnom stanju deformacije potrebno je znati tri podatka: tri elementa iz tenzora deformacije ex, ey, "(xy, ili neka druga tri njima ekvivalentna podatka.

Ovde postoji dotpuna formalna analogija sa ravnim stanjem napona, pa cemo bez detaljnije analize ispisivati obrasce i koristiti geometrijsku interpretaciju putem Mohr-ovih krugova i povrsi, odnosno krivih, drugog reda.

62

PI etpostavimo da su nam poznate komponentalne deformaoije Ex, Ey i y xy.

'""'

Tada 8U izrazi ,za dilataciju i klizanje u proizvoljnorn pravcu 1: (sl. 30) pod

uglorn cp prema osi x:

(2.27)

(2.28)

y

x

Sl. 30

Glavne dilatacije date su izrazima:

Yxy

(2.29)

Kako ravno stanje napona, tako se i ravno stanje deformacije prikazuje graficki pomocu Mohr-ovih krugova (sl. 31) u koordinatnom sistemu (E' ~ y),

odakle se mogu naci dilatacije i klizanja za proizvoljne pravce, kao i velicine pravci glavnih dilatacija.

Receno je ranije da je stanje deformacije u tacci potpuno odredeno podacima Ex, Ey i _!_ y xy. Posmatrauci obrazac (2.27) za dilataciju En mozemo

2 '

uociti da je rnogucno izracunati velicine Ex, Ey _!_ Y xY' ako su dilatacije En

2

u tri pravca odredena poznatim uglovima CPi (i 1, 2, 3). Na taj nacin dobijamo 1

tri Iinearne jednacine sa tri nepoznate Ex, Ey i y xy. To se veoma eesto

2

63

kcristi kod eksperimentalnog odredivanja stanja deformacije pomocu tzv. rozeta deformacije, gde se eksperimentalnim putem mere dilatacije u tri pravca u unapred datim uglovima i odatle izracunavaju komponentalne deformacije

o

Sl. 31

e:z, '3y i _!_ '(zy, a onda prema potrebi odreduju i glavne dilatacije. Merenja

2

dilatacija sprovodi se ovde obicno pomocu elektrootpornih mernih traka koje rade na principu merenja promene elektricnog otpora nastale usled deformacije tela. Merna traka je prilepljena na povrsini konstrukcije pa prati njenu deformaciju, tj. menja svoju duzinu, a time i velicinu elektricnog otpora. Ova promena elektricnog otpore registruje se elektronskim mernim instrumentima tako da je stepen tacnosti merenja visok. Dotaljnije 0 mernim trakama bice govora kasnije, prilikom opisivanja eksperimentalnih metoda uopste,

2.6. GEOMETRIJSKO PRIKAZIVANJE STANJA DEFORMACIJE U OKOLINI TACKE

Za prikazivanje prostornog stanja deformacije u okoIini tacke mozemo se, kao i kod prostornog stanja napona, koristiti Mohr-ovim krugovima koji su u stvari graficki prikaz simetricnih tenzora II reda.

64

U slucaju prostornog stanja deformacije srafirane povrsme (vidi s1. 32) izrnedu tri Mohr-ova kruga daju sve moguce parove velicina (€n , ~ Y nl) za dato stanje deformacije u tacki odredeno glavnim dilatacijama €1' €2' €3 •

E

E

Sl. 32

Iz graficke predstave pomocu Mohr-ovih krugova mozemo veoma pregledno uociti tzv, glavna klizanja (analogno glavnim smicucim naponima), cija je velicina:

1 23 _ €2-€3. -y ---,

2 2

(2.30)

Ovde je, na pr., y12 klizanje izmedu pravaca u ravni 012 koja polovi ugao izmedu glavnih osa 1 i 2 i njemu upravnog ugla u istoj ravni, Slicno kao kod napona tako i ovde vazi relacija

y12 +y23 + y31 = 0 tj. zbir glavnih klizanja je jednak nuli.

Veoma ociglednu predstavu 0 stanju deformacije u tacci daju nam elipsoid deformacije i reciprocan elipsoid deformacije.

U slucaju prostorne homogene deformacije lopta poluprecnika r prelazi u troosni elipsoid sa poluosama r (1 + ex), r (1 + €y) i r (1 + e:z), tj. ima jednacinu:

(2.31)

(2.32)

5 Otpornost materijala

65

Tri medusobno upravna precnika lopte koji leze u pravcima glavnih osa dilatacije prelaze nakon deformacije tela u ose elipsoida, no s obzirom na rotaciju tela kao celine uopste ne Ide u pravcima glavnih osa dilatacije. Ovaj elipsoid se zove elipsoid deformacije. U opstem slucaju male deformacije mozemo deformaciju u okolini tacke smatrati homogenom. Prema tome, ako u okolini neke tacke M opisemo Ioptu dovoljno malog poluprecnika, ona ce prilikom deformacije preci u elipsoid kojim je stanje deformacije u toj tacci ocigledno prikazano.

Ako pak u slucaju prostorne homogene deformacije zamislimo u okolini neke tacke elipsoid sa poluosama

r r r

a= b=--; c=--

1 + C:x 1 + C:y 1 + C:z

koje leze u pravcima glavnih dilatacija, onda nakon deformacije on prelazi u loptu poluprecnika r. Ovaj elipsoid se zove reciprocan elipsoid deformacije, te i on daje na odreden nacin ociglednu predstavu 0 strukturi deformacije u okolini posmatrane tacke,

U slucaju ravnog stanja deformacije imamo elipsu deformacije i reciprocnu elipsu deformacije.

Najzad, za ocigledno prikazivanja stanja deformacije u tacki sluzi i povrs deformacije koja se konstruise slicno Cauchy-evoj povrsi normalnih napona, tako da se u pravcu svakog linijskog elementa iz posmatrane tacke nanese velicina obrnuto proporcionalna dilataciji za taj pravac, tj.

k rn=VIc:nl

(2.33)

Na ovaj naein dobija se povrs II reda sa jednacinom

c:XXZ+ c:yyz + C:zzz + "(Xli xY + "(yzyz+ "(zxzx = ± kz

(2.34)

Glavne ose ove povrsi daju pravce glavnih dilatacija, pa ako koordinatne ose poklopimo sa tim pravcima bice jednacina elipsoida

(2.35)

2.7. RAZLAGANJE TENZORA DEFORMACIJE U SFERNI I DEVIJATORSKI DEO

Analogno kao i kod stanja napona tako se i kod stanja deformacije moze
tenzor defonnacije D razloziti 11 sferni i devijatorski deo:
1 1 (C:x-C:s) 1 1 0 0
C:x 2"(X1/ 2"(xZ 2"(XY i"(xZ es
(D=) 1 1 1 (C:y--C:8) 1 0 0 (2.36)
2"(YX C:y 2"(YZ 2"(YX 2"(YZ + es
1 1 1 1 (C:z-C:s) 0 0
2"(zz 2"(Z1/ C:z 2"(zX 2"(Z1/ es
66 Ovde je velicina

srednja dilatacija. Sferni deo tenzora deforrnacije daje deforrnaciju koja se sastoji samo u prorneni zapremine bez promene oblika, dok je kod devijatorskog dela tenzora deforrnacije obrnuto, on daje sarno promenu oblika bez promene zapremine. Da je to tacno moze se videti neposredno: kod sfernog tenzora .. su klizanja jednaka nuli, tj. uglovi se pri deformaciji ne rnenjaju, pa to znaci da elemenat zapremine rnenja sarno zapreminu a ne i oblik. S druge strane znamo da zbir dijagonalnih clanova u matrici tenzora deformacije daje kubnu dilataciju. To vazi za rna kakav tenzor deformacije. Za devijatorski deo bice tada kubna dilatacija

edev= (Ex-E8) + (Ey-E8) + (Ez-E8) = Ex + Ey+ Ez-3 E8 = 0 tj, pri ovakvoj deformaciji nema promene zapremine.

2.8. NALAZENJE POMERANJA PO ZADATIM KOMPONENTALNIM DEFORMACIJAMA

Kada su narn poznata koroponentalna pomeranja u, v W, nalazimo kornponentalne deformacije iz jedn. (2.12) i (2.13):

ou

E =_.

x 0 x'

ov

E =_.

Y oy'

ow Ez=-; oz

au ov Yxy=--+-; oy Ox

ov Ow Yyz=-+-; o z o y

Medutim, obrnuti zadatak, da se iz zadatih kornponentalnih deforrnacija odrede pomeranja u, v i w, nije vise tako jednostavan. On se svodi, kako cemo kasnije videti, na problem integracije totalnih diferencijala. Ovaj zadatak resava se jednoznacno prostim kvadraturarna, ali pri tome:

a. sest funkcija Ex, ... , YYol ne mogu biti zadate potpuno proizvoljno vee moraju zadovoljiti odredene uslove, i

b. osim kornponentalnih deformacija moraju biti zadati i uslovi kojima je odreden polozaj tela u prostoru.

Kao sto je poznato iz Matematike, ako su zadate tri funkcije P, Q i R koje predstavljaju parcijalne izvode neke funkcije cp (x, y, z), tako da je

R= ocp oz

(2.37)

tj, totalni diferencijal funkcije dat izrazom

d cp =P dx + Q dy + R dz,

s-

67

onda se sarna funkcija cP moze odrediti, do na jednu proizvoljnu konstantu, pomocu obrasca

x y • z

cp(x,y,z) =J P(x,y,z)dx+ J Q(xo,y,z)dy +JR(xo' Yo, z)dz+C (2.38)

Yo

Medutim, pri tome funkcije P, Q i R ne mogu biti zadate proizvoljno. Da bi one bile stvarno parcijalni izvodi neke funkcije cp (x, y, z) potrebno je i dovoljno da bude identieki

oQ oR d;= oy;

oR oP

(2.39)

ox oz

To su uslovi integrabilnosti totalnog diferencijala. Integraciona konstanta u (2.38) odreduje se iz granicnog uslova, na pro da je cp = CPo u tacci (xo, YO' zo).

Da bismo na osnovu obrasca (2.38) nasli funkcije u, v i w, treba da poznajemo njihove prve izvode. Medutim, poznate funkcije e:x,· •• , y us daju nam sarno neke od tih izvoda direktno, dok se ostali moraju odrediti posredno, sto se takode moze uciniti koriscenjem obrasca (2.38). Po stupak za odredivanje je sledeci:

Nalazenje funkcije u:

Ovde je neposredno dato;

OU

-=e:

o x x

Da bismo nasli izvod oull> y prethodno nalazimo njegove parcijalne izvode:

(2.40)

ou oy

o (OU) 1 ,~. (dU OW) 1 0 (OU OV)

{jz oy =2 oy oz + ox +2 oz oy + ox -

_ _!_ ~ (OV + OW) =_!_ (_ OYYZ + OYzx + OYxY)

2 ox OZ o y 2 ox oy OZ

Kad S11 nam vrednosti (2.41) poznate, prime nom obrasca (2.38) nalazimo i sam izvod ou/oy.

Slicno nalazimo i izvod ou/oz:

(2.41 )

OU oz

o (OU) 0 (' OU) 0 e:x

ox -;;; = oz ox = oz

~ (OU)= 0 (OU)=_!_ (_ OYyz+ OYzx + OYxy)

oy o z oz oy 2 ox o y o z

~ (OU) =~ (OU + 0 W)_~ (OW) = oYzx_~

OZ OZ oz o z ox ox oz o z ox

(2.42)

68

Nakon 8tO smo na ovaj nacin odredili

ou OU au

ox' oy' oz'

ponovnom primenom obrasca (2.38) nalazimo i samu funkciju u.

Nalazenje funkcije v:

Sada imamo

01' au ox Yxy- oy

jer je izvod ou/oy vee ranije odreden prilikom nalazenja funkcije u. Nadalje, neposredno sledi da je

(2.43)

01'

=e;

oy u

Konacno, slicno kao ranije, izvod o1'/oz odredujemo pomocu njegovih parcijalnih izvoda:

(2.44)

° (01') ° (01')

ox oz =oz ox

01' oz

° (01') ° (01') °

oy oz = oz oy = o z

~ (O1')=~ (01' + OW)_J_ (OW)= oYyZ_~

OZ o z o z o z oy oy o z o z ° y

(2.45)

crme su svi parcijalni izvodi funkcije v poznati, pa samu funkciju nalazimo primenom obrasca (2.38).

Nalazenje funkcije w:

Kako su svi parcijalni izvodi funkcija u i v ranije radeni, mozemo izvode funkcije W naci neposredno iz (2.12) i (2.13):

ow OU

ox =Yzx- oz

ow 01' oy =Yyz- oz

ow

-=e;

oz z

(2.46)

a primenom obrasca (2.38) nalazimo tada i funkciju w.

Prilikom ovakvog odredivanja funkcija u, v i W javlja se sest integracionih konstanata, tri pri nalazenju parcijalnih izvoda ou/oy, ou/oz i o1'/oz,a

69

tri pri nalazenju samih funkcija. Za odredivanje ovih konstanata, tj. za jednoznacno resenje zadatka, potrebno je da osim komopentalnih deformacija jos poznajemo i sest uslova kojim je odreden polozaj tela u prostoru.

Nairne, vee ranije je bilo receno da u deformabilnom telu pomeranja u opstem slucaju nastupaju usled promene oblika tela i usled toga sto je telo kao celina, tj. kao kruto telo promenilo svoj polozaj u prostoru. Sarna deformacija tela: opisana je komponentalnim deformaoijarna, kojei se ipojavljuju u jednacinama (2.12) i (2.13), ali ukupna pomeranja time jos nisu odredena, jer rna kakva pomeranja dobili usled same deformacije, uvek mozemo da im dodamo pomeranja tela kao celine koja su, kako je poznato iz Mehanike krutog tela data jednacinama:

-COzY + COv z }

v = Vo + cozx -COxZ

W = wo-coy x + CJ.)xY

U=Uo

(2.47)

Dodajuci ova pomeranja ukupnim pomeranjima u jednacinama (2.12) i (2.13) nece se nista promeniti. Prema tome, da bi komponentalna pomeranja, a time i polozaj tela u prostoru posle deformacije bili potpuno odredeni, mora biti' zadato jos sest uslova iz kojih odredujemo sest konstanata uo"'" COz iz jednacina (2.47), a to bas i jesu integracione konstante koje se pojavljuju u opstem integralu sistema parcijalnih jednacina,

2.9. USLOVI POKLAPANJA DEFORMACIJA

Napomenuli smo ranije da sest funkcija ex, ••• , YYZ' koje prikazuju komponentalne deformacije, ne mogu biti zadate potpuno proizvoljno. To je vee unapred jasno iz najgrubljeg fizickog razmatranja. Zamislimo naime, da je telo presecima izdeljeno na element arne kvadere. Deformisanjem oblik svakog od ovih kvadera prema njegovom polozaju u telu potpuno je odreden njegovim komponentalnim deformacijama. Ako bi komponentalne deformacije bile zadate potpuno proizvoljnim funkcijama, u opstem slucaju se iz ovako deformisanih kvadera ne bi tela nikako moglo sastaviti kao celina, jer bi se postupnim nizanjem kvadera razilazile tacke na naspramnim povrsinama susednih kvadera koje su pre deformacije bile koincidentne. Znaci, da bi sest zadatih funkcija stvarno mogle da budu komponentalne deformacije, moraju izmedu njih postojati neke veze, neki uslovi koji obezbeduju da se iz njih mogu pomeranja jednoznacno odrediti. To su u stvari uslovi integrabilnosti (2.39), jer kao sto se moze pokazati, jednacine imaju jednoznacna resenja jedino ako su ovi uslovi ispunjeni. Ispisacemo ove uslove eksplicitno;

70

Da bi se na osnovu izraza (2.41) mogao odrediti izvod mora da bude

(a)

(b)

o [0 (0 U)] 0 [0 (0 U)]

oX oz oy = oz 0; oy

(c)

Odavde sledi da desne strane izraza (2.41) moraju zadovoljiti uslovima:

02 Ex 02 EV 02 '(xv

--+--=--

oy2 OX2 ox oy

02EV =_!_ ~ (_ o'(zx + o '(xv + o'(vz)

o x oz 2 oy a y o z ox

02 Ex =_!_ _!_ (_ o'(YZ + o'(zx + o '(xv)

o y OZ 2 0 x . 0 x 0 y 0 z

(2.48)

Nadalje, da bi se iz izraza (2.42) mogao odrediti izvod ou/oz mora da bude

0: [oOx (~:)J= oOx [0: (~:)] o~ [OOy e:)J=o: [:z (~;)J oOx [oOz (~;)J= o~ [Oox (~:)]

Cd)

(e)

(f)

Posto su uslovi (c) i (d) u stvari identicni, to uporedivanjem desnih strana izraza (2.42) dobijamo samo jos dva nova uslova:

02EZ =_!_ ~ (- o'(Xy + o'(YZ + o'(zx) I

o x o y 2 OZ OZ ox a y

02 Ex 02 Ez 02 '(xz

--+--=--

OZ2 OX2 ox OZ

(2.49)

71

Najzad, da bi se iz (2.45) mogao odrediti izvod ovjoz mora da bude

0: [o~ (~:)]= oox [Ooy (~:)] ooz [0: (~ :)] = 0: [Ooz (~ :)] o ~ [Ooz (~:)] = ooz [oOx ( ~ : ) ]

(g)

(h)

(i)

uporedujuci desne strane izraza (2.45) vidimo da sarno jednacina (h) daje jos sarno jedan novi uslov:

02 ey 02 02 Y yz

--+ =--

o Z2 0 y2 oy oz

(2.50)

dok (g) i (i) daju uslove identicne sa (b) i (c).

Uslovi integrabilnosti izmedu samih funkcija u, v i w ispunjeni su samim tim sto smo ih pri izvodenju ovih izvoda koristili, tako da oni ne daju nikakve nove veze izrnedu komponentainih deformacija.

Jednacine (2.48), (2.49) i (2.50) sredeno napisane glase:

02 ey 02 ez 02 Y yz

--+--=--

o Z2 0 y2 0 Y 0 z

)

I I

02ey =_!_!_ (_ OYzx+ oYXy + OYyz)

oz Ox 2 oy o y o z ox

02ez =_!_!_ (_OYxy + oYYZ + OYzx_) I

o x o y 2 OZ o z ox o y J

02ex = I 0 (_OYYZ + OYzx + OYxv)

o y oz 2 ox ox o y oz

(2.5 I)

02 ez 02 ex 02 Yzx

--+--=--

OX2 OZ2 OZ ox

Ovih sest jednacina nazivaju se Saint-Venant-ovi uslovi kompatibilnosti iIi uslovi poklapanja deformacija. Oni moraju biti ispunjeni u svakoj tacci tela da bi zadate komponentaine deformacije bile stvarno moguce, tj, da bi se iz njh pomeranja mogla stvarno odrediti.

Postupak odredivanja komponentalnih pomeranja na osnovu zadatih komponentalnih deforrnacija pokazacemo na primeru Cistog pravog savijanja prizmaticnog stapa.

72

U ovom slucaju su komponentalne deforrnacije, kao sto cemo kasnije videti, date izrazima:

EX = Ey = - v ay; Ez = a . y YXy=yyz=yzx=O

Posto su svi drugi izvodi ovih funkcija nule, odrnah vidimo da su uslovi poklapanja deforrnacija zadodvoljeni. Prerna tome, iz zadatih komponentalnih deformacija mozemo odrediti pomeranja. Kao koordinatni pocetak uzecemo tacku (xo, Yo, zo)'

Nalaienje funkcije u:

ou -=-vay

ox

oOx (~;) = - v a

o:e~)=O ~(OU)=O

oz oy

~ (OU)= 0

ox o z

~ (OU)= 0

oy o z

~(OU)=O

oz o z

Odavde je

(2.52)

x

~yU --J

u =v a dx+ C, = -vax'-y

o

x y z

U=- J v ay dx + J -ydy+ J~dZ+C3=-vaxy-yy+~z+cxo 000

Nalazenje funkcije v:

ov

=vax+y ox

ov

-= -vay

oy

~ (OV)= 0

ox o z

o (OV) _ 0

oy oz

o~ (~~)=-a

.......

z

ov J

-= -adz+C4=-az-cx

oz

o

73

Odavde je

x }1

V= J (vax+y)dx + J -vay dy + J (-az-(I;) dz+Cs= 000

== .~ va (X2_Y2_+Z2)+~0+YX-(I;Z

Nalaienje funkcije w:

ow

ox =-~

ow -=az+(I;

oy

ow -=ay

OZ

x y z

w= J -~dx+ J (az+(I;)dy+ J aydz+C6=ayz+yo-~x+(I;y 000

Sest integracionih konstanata (1;0' ••• ' Y koje se pojavljuju u izrazima za u, v i w odredicemo iz uslova da stap kao celina ne rnenja prilikorn deformacije svoj polozaj u prostoru. Polczaj stapa fiksiracemo na sledeci nacin:

Prvo cemo uzeti da je teziste levog kraja grede nepomerljivo. To nam daje tri uslova:

Za: x = y = z = 0 f ~: o 1 w=o

Zatirn cerno zahtevati da teziste desnog kraja grede ostane na osi z. Ovo daje jos dva uslova:

Za x=y=o,

z=! { u=O v=o

Najzad, treba da sprecimo obrtanje stapa oko z-ose, sto narn daje poslednji uslov:

Za x=y=z=O ou = 0 oy

Odredujuci na osnovu ovih uslova integracione konstante 0:.0' .•• ' Y nalazirno:

Iz prva tri uslova:

Iz druga dva uslova:

(1;0= ~o=Yo= 0

~= 0; (1;= I a! 2

Iz poslednjeg uslova: y = o.

74

Tako su konacno odredeni izrazi za pomeranja: u=-vaxy

v= ~ v a [(X2_Y2)+~ (lZ-Z2)] 1

W=- ay (2 z-l)

2

Mofemo jos naci pomeranja osovine grede. Ovde je x = y = 0, pa je u=w=O

1

v = - a (lz-z2)

2

tj. parabola drugog reda. Ovo je tzv. elasticna linija grede za slucaj opterecenja cistim savijanjem. Ako su pomeranja v vrlo mala, njenu krivinu nalazimo iz izraza

02 V

--=- a=const. OZ2

tj. sa tacnoscu do malih velicina prvog reda mozemo smatrati da je ova elasticna linija krug.

3. VEZE IZMElE>U NAPONA I DEFORMACIJE

3.1. STRUKTURA MATERUALA. POJAM IDEALNIH TELA

U analizi napona posmatrali smo ravnotezu elementarne zapremine, a u analizi deformacije geometrijske odnose, ne upustajuci se u mehanicke karakteristike materijala, Naravno da veza izmedu napona i deformacije, tj, ponasanje materijala pod opterecenjem, zavisi bas od tih karakteristika, a da bismo ove karaktcristike mogli bolje opisati potrebno je da sc ukratko osvrnemo na strukturu materijala.

Po svojoj strukturi mogu se cvrsta tela podeliti na amorfne, kristalne i kristalaste materijale. Amorfna tela (kao na pro staklo, smola, guma) pokazuju u svim pravcima jednaka elasticna svojstva, tj. u svim pravcima se jednako ponasaju, Ova osobina naziva se izotropija. Za razliku od amorfnih tela imaju kristali izrazena razlicita svojstva u razlicitim pravcima, tj. gledano u razlicitim pravcima razlicito se ponasaju. Ovo svojstvo nazi va se anizotropija. Treca kategorija materijala su oni koji su sastavljeni od veoma sitnih kristala, razlicitih dimenzija i orijentacija. Takva struktura se naziva kristalasta (npr. celik i drugi metali). Svaki pojedini kristalic ovde je anizotropan, ali zbog njihovog nepravilnog rasporeda u masi telo se kao celina ponasa kao izotropno telo,

Posebni oblik anizotropije pokazuju izvesni anorganski materijali kao na pro drvo iii koza. Oni imaju molekule orijentisane u pravilno rasporedenim pravcima (vlaknima), pa su elasticne karakteristike razlicite u pravcima vlakana iIi upravo na njih.

Pored toga tela se mogu podeliti na homogena i nehomogena. Homogena tela su ona koja po citavoj zapremini imaju jednaku strukturu. Amorfna tela i pojedinacni kristali obicno su homogeni, dok na pr. be ton, kao materijal sastavljcn od zrnaca peska, sljunka i cementne mase, prcdstavlja nehornogenu strukturu.

Zbog svoje razlicite strukture razliciti materijali u prirodi pokazuju veoma razlicite mehanicke osobine, tj, razlicito se ponasaju pod uticajcm spoljnih sila. No i jedan isti materijal se u razlicitim uslovima razlicito ponasa, na pr. pod povisenom temperaturorn, pod dinamickim opterccenjem i dr., a i pod razlicitim intenzitetom opterecenja.

Ovakve pojave nisu do sada uglavnom ni kvalitativno objasnjenje polazeci od poznate strukture materijala i osnovnih zakona fizike, Ovim putem nisu se mogle analiticki formulisati veze izrncdu napona i deformacije, vee se ovde oslanjamo na rezultate eksperimenata.

76

Ispitivanje materijala veoma je usko povezano sa Otpornoscu materijala i Teorijom elasticnosti, jer iz tih osobina treba da se izvuce sve one sto je osnovno i bitno da se izmedu napona i deformacije uspostave veze koje su dovoljno jednostavne za racun a dovoljno opste da zadovolje nase potrebe za proracun konstrukcija od raznih tehnickih materijala. Na taj nacin, propisujuci odredeno ponasanje tela pod opterecenjem, tj. uspostavljajuci odredene veze izmedu napona i deformacije, mi definisemo razna idealna tela. U otpornosti materijala dva takva tela igraju osnovnu ulogu: idealno elastic no iIi Hookovo telo, i idealno-plasticno iii ISaint-Venant-ovo zelo. Svi zakoni Otpornosti materijala baziraju se uglavnom na ideaIizovanim pretpostavkama 0 osobinama ova dva tela. Realna tela u prirodi nikada u potpunosti ne zadovoljavaju uslovima kakvi se propisuju ovakvim idealizacijama, ali za prakticne potrebe tehnike u normalnim uslovima mogu se ovakve idealizacije prihvatiti sa dovoljnom sigurnoscu u odnosu na stcpen tacnosti rezultata.

Napomenucemo usput da pored idcalno elasticnog i idealno plasticnog tela postoje i mnoge druge idealizacije, kao na pr. viskozan fluid (Newton-ov materijal) na kome je zasnovana klasicna hidromehanika, zatim neki slozeni materijali kao na pr. viskoelastican materijal (Kelvin-ov iii Voigt-ov materijal), elastoviskozan fluid (M axwell-ov materijal) i mnogi drugi slicni i jos slozeniji materijali kojima se pokusava u dostupnom matematickom obliku podrazavati mehanicko ponasanje materijala vaznih u tehnickoj primeni (beton, asfalt, zemljiste i dr.).

Klasicna mehanika neprekidnih sredina bavila se sa dva idealna tela, Hooke-ovo telo i Newton-ov fluid. Izvanredna jednostavnost veza izmedu napona i deformacije kojima su ova dva tela karakterisana, omogucila je razvoj dye veoma vazne i razvijene grane ove nauke: teorije elasticnosti i hidromehanik:e. Znatno kasnije se javila i tek u najnovije vreme razvila i treca grana mehanike neprekidnih srcdina, teorija plasticnosti. Idealno telo kojim se ova disciplina bavi vee je neuporedivo slozenije; tacnije receno ovde so radi 0 vise razlicitih idealnih tela sa vise iii manje slicnim osobinama ciji je osnovni predstavnik Saint- Venant-ovo telo,

Stvarno ponasanje materijala pri razlicitim tehnoloskim proeesima ni izdaleka se ne moze opisati osobinama pomenuta tri idealna tela. Za resavanje niza zadataka koje razvoj tehnike postavlja bilo je potrebno da se definise niz novih idealnih tela cije su osobine znatno slozenije, U tom smislu razvlja se poslednjih godina posebna grana Mehanike neprekidnih sredina, Reologija koja kao osnovni zadatak ima razmatranje skupa takvih tela, ukljucujuci kao .posebne slucajeve idalno elasticno telo, idealno plasticno telo i viskozan fluid. U domen Mehanike neprekidnih sredina, kao grane Matematicke fizike, spada resavanje problerna rasporeda napona i deformacije u bilo kom idealnom telu kad su njegove mehanicke karakteristike vee poznate, dok u zadatak Reologije spada upravo definisanje ovakvih osobina, veza izmedu napona i deforrnacije za razlicita tela. Naravno da se ova dva zadatka moraju rosavati paralelno, U okviru ovog kursa mi cemo ove probleme pominjati same informativno.

Veze izmedu napona i deformacije iskazuju se odredenim mate~atickim vezama izmedu tenzora crtj i f:tj, odnosno njihovih izvoda po vremenu crtj i f:tj. Kod idealnih materijala uzmimo da su te veze linearne.

77

Isti materijal se pri razlicitim opterecenjima ponekad tretira razlicito, na pro celik usvajamo kod niskih temperatura kao idealno elasticno telo, iznad granice velikih razvlacenja kao idealno plasticno, a u najnovije vreme usvaja se u fazi neposredno prcd slom kao viskoelasticno telo,

3.2. EKSPERIMENTALNI PODACI 0 VEZI IZMEDU NAPONA I DEFORMACIJE

Ekperimentalna ispitivanja za iznalazenje veza izrnedu napona i deforrnacije izvode se po pravilu na aksijalno zategnutim stapovima (epruvetama) iz ispitivanog materijala, Ponekad se dopunski pcdaci dobijaju ogledom pritiska iIi torzije. Generalisanjcm zakljucaka dobijenih ovakvim razrnatranjima definisu se tada veze izmedu napona i deforrnacije za opsti slueaj.

Ogled koji daje osnovne podatke 0 vezi izmedu napona i deformacije je istezanje celicnog stapa, tj. epruvete specijalnog oblika izlozene dejstvu istezanja u masini za zatezanje. Na dijagramu se tada daju pcdaci 0 vezi izmedu dilatacije E=t:.l/l i napona «-s Pl F. Na sl. 33 pr ikazan je ovaj dijagram na

M

E

o

81. 33

kome se mogu uociti sledece karakteristicne oblasti: Pocetni deo dijagrama je prava _linija sto znaci da dilatacije ovde rastu proporcionalno naponu. Napon koji odgovara tacki P nazivarno granicom proporcionalnosti i obeleza~amo ga sa crp• Dakle, dokle god napon u stapu ne dostigne granicu propor-

78

cionalnosti veza izmedu napona i odgovarajuce deformacije je linearna. Pri tome, ako bismo stap resteretili, primetili bismo da se on u potpunosti vraca u svoje prvobitno stanje, tj, da deformacije po prestanku opterecenja potpuno nestaju. Ovakve se deformacije nazivaju elasticne deformacije, a osobina tela

-, da se po prestanku opterecenja vraca u potpunosti u prvobitni oblik nazi va se elasticnost.

Pri daljem povecanju napona iznad granice proporcionalnosti veza izmedu napona u stapu i odgovarajuce dilatacije nije vise Iinearna, no jos uvek deformacije po prestanku opterecenja potpuno iscezavaju, sve dok napon u stapu ne dostigne izvesnu vrednost crE koja se naziva granica elasticnosti.

Od tacke E nadalje deformacije sve brze rastu, sve do tacke T', kad pri naponu crT' stap odjednom prestaje da pruza otpor daljem razvlacenju, materijal kao da je poceo da tece, dilatacija raste a da napon u stapu pri tome opada do vrednosti crT' I pri ovoj vrednosti napona materijal nastavlja da tece, tj. deformacije donekle rastu bez povccanja napona. Napon crT' naziva se gornja granica tecenja, a napon crT donja granica tecenja ili kratko granica tecenja. Umesto granica tccenja cesto se u slucaju zatezanja kaze granica razvlacenja ili granica ve/ikih izduienja, a u slucaju pritiska granica gnjecenja.

Posto je dostignuta izvesna granica pri naponu tecenja materijal opet pocinje da pruza otpor razvlacenju, dilatacija raste uz povecanje napona. Ovu pojavu nazivamo ocvrscenje materijala. Ovo biva sve dotle dok ne do demo do tacke M posle cega liZ izvesno smanjenje napona naglo dolazi do sloma. Napon koji odgovara tacki M naziva se jacina materijala i obelezava se sa crM, a napon koji odgovara tacki S naziva se napon pri slomu i obelezava sa crs.

Na citavom delu dijagrama od tacke E pa na dalje mozemo primetiti da, ako stap rasteretimo, on se ne vraca u prvobitno stanje, vee rasterecenje ide priblizno paralelno liniji OP, dakle, od ukupne deformacije jedan deo se vraca (elasticna deformacija ee), dok drugi deo eP trajno ostaje. Ovakve trajne deformacije zovu se plasticne deformaeije, a osobina materijala da se moze trajno deformisati naziva se plasticnost, Kao sto vidimo, isti materijal se moze ponasati i kao elastican i kao plastican, u zavisnosti od toga koliki su naponi.

U tehnickim propisima obicno se u dijagramu (s, e) navode samo tacke E, T, MiS, pa dijagram ima oblik kako je prikazano na s1. 34.

Pri izboru oblika epruvete i nacina opterecivanja nastoji se da se postigne homogeno stanje napona u citavoj epruveti, iii barem u njenom najvecem delu.

Pri razmatranju veze izmedu napona i dilatacije kod aksijalno napregnutog stapa dolazi se do jos jedne klasifikacije materijala, zilavih i krtih materijala, Zilavi materijali su oni koji imaju izrazite oblasti elasticnih i plasticnih deformacija i sposobnost da pre sloma pretrpe znatne plastiene deformacije. Krti materijali (kamen, staklo) se odlikuju malom sposobnosti deformacije, sa povecanjem napona deformacije rastu veoma sporo i onda naglo dolazi do sloma. Ova vrsta materijala bolje podnosi pritisak nego zatezanje.

Pored toga postoje i plasttcni materijali (na pro glina, smola, asfalt) koji uopste ne daju otpor deformisanju.

Treba medutim naglasiti da je ova podela sasvim uslovna. Naime, dijagrami (e, c) karakterisu ponasanje materijala pri linearnom stanju napona, na sobnoj temperaturi i za brzinu deforrnacije uobicajenu pri ispitivanju rnaterijala. Pod drugim uslovima ovi isti materijali mogu pokazivati sasvim druge

79

karakteristike. Po pravilu povisenje temperature pojacava zilavost a zatim plasticnost, snizavanje temperature izaziva krtost. Slicno tome pri sporim defor-

e

SI.34

macijama pojaeana je zilavost, a vrIo brzim krtost. Hidrostaticki pritisak kome je tela izloZeno povecava sposobnost za 'plastienu deformaciju, iako pod samim hidrostatiekim pritiskom, pa ma kako velik on bio, uopste ne dolazi do plasticnih deformacija. Na primer, kamen se smatra vrlo krtim, medutim poznato je da su tokom drugih geoloskih perioda blokovi stena pod ogromnim pritiscima i velikim temperaturama u unutrasnjosti Zemljine kore pretrpeli izvanredno velike plastiene deformacije. Isto tako <5elik na visokim temperaturama postaje sasvim plastican i zatim tecan, dok na vrlo niskim temperaturama pokazuje osobine krtog materijala. Stoga bi u stvari bilo pravilnije govoriti 0 stanjima u kojima se nalazi naterijal (krtom, plastienom, zilavom). Ipak se ranije navedena podela materijala ob.cno koristi, jer odgovara normalnim uslovima pod kojima se ovi materijali primenjuju u tehnici (narocito u gradevinarstvu).

3.2.1. VEZA IZMEDU NAPONA I DEFORMACUE PRI LINEARNOM STANW NAPONA HOOKE-OV ZAKON. VEZE ZA SLUCAJ PLASTICNIH DEFORMACUA

Posmatrajuci ponasanje <5elicnih opruga pod opterecenjem Hooke je dosao do svog zakona koji se odnosi na vezu izmedu napona i deformacije pri linearnom stanju napona. Taj zakon mozemo napisati u obliku:

(j' s=-

E

(3.1)

80

gde je E modul elasticnosti (ili Young-ov modul). Taj modul predstavlja koef'icijent proporcionalnosti izmedu napona i dilataeije. Ima dimenziju napona (na pr. MPa ) i U dijagramu napona i dilataeije (vidi sl. 33) predstavlja tangens ugta izmedu pocetnog dela linije dijagrama i e osovine. U poredenju sa naponom E je obicno vrlo veliki broj, na pro za celik je E=2,1-105 MPa. Ovo bi znacilo da bi za izduzenje ceIicne sipke poprecnog preseka 1 cm2 i duzine 100 em bila potrebna sila od 21 leN za izduzenje od 1 mm,

Ova veza dobijena je eksperimentalnim putem. Istim putem je nadeno da je poprecna dilataeija do graniee elasticnosti linearno proporcionalna negativnoj poduznoj dilataeiji. Ako poprecnu dilataeiju obelezimo sa ep, tada ovaj zakljucak mozemo pisati u obliku

(3.2)

Koeficijent proporcionalnosti v naziva se Poisson-ov koeficijent iIi koeficijent bocne kontrakcije. To je neimenovan broj i ima za vecinu gradevinskih materijala vrednost 1/3, dok nema ni jednog materijala za koji je on manji od nule iIi veci od 1/2.

Umesto Poisson-ovog koeficijenta ponekad se uvodi Poissonov broj m= 1/'1, a umesto modula elasticnosti koeficijent elasticnosti IX = 1/ E. Mi cemo u buduce zvati koefieijentima elasticnosti sve velicine kojima se karakterise veza izmedu napona i dilatacije, kao na pro E i v ili m i IX, i dr. Ove velicine, koje se nazivaju i konstante elasticnosti, karakteristicne su za pojedine vrste materijala u datim uslovima,

Relacija izmedu napona i dilatacije je linearna. Ponekad, medutim nije to u potpunosti zadovoljeno, pa postoje i razni obliei nelinearnih veza izmedu napona i dilataeije.

U slucaju elasticnih deformacija svakom zadatom naponu 0' bilo pri opterecenju, bilo pri rasterecenju, odgovara jedna odredena dilatacija e. Medutim, kod plasticnih deformaeija je karakteristicno da veza izmedu napona i dilatacije nije jednoznacna, jer ako je pri nekom naponu O'>O'E doslo do deformacije eC + eP, onda deo eP deformacije ostaje i kada 0' opadne, tj. kad se promeni. Prema tome, u slucaju plasticnih deformacija mora se veza izmedu napona i dilatacije dati posebno za fazu opterecenja, a posebno za fazu rasterecenja. U slucaju prostornog stanja napona veze izmedu napona i deformaeije prineipijelno su drugacije za elasticnu i za plasticnu oblast.

U slucaju plasticnih deformacija stapa poprecna dilatacija ~tapa takode je linearno proporcionalna poduznoj diIataciji. Ovu cinjenicu mozemo prikazati relacijom

p 1

e:p=--eP

2

(3.3)

tj, kod plasticnih deformacija je Poisson-ov koeficijent '1= 1/2. Eksperimentima je isto tako konstatovano da se kod plasticnih deformacija zapremina ne menja, tj. kubna dilatacija je jednaka null:

eP=O

(3.4)

Moze se pokazati da su u slucaju malih deformacija relacije (3.3) i (3.4) ekvivalentne,

6 Otpornost materijaia

81

3.2.2. UTICAJ VREMENA I TEMPERATURE NA PONASANJE TELA POD OPTERECENJEM

U dosadanjim razmatranjima ogranicili smo se pri ispitivanju veza izmedu napona i deformacije na oglede sa standardnim trajanjem opterecenja i na sobnu temperaturu, a pri tome je uzimano u obzir ponasanje matcrijala pri optcrecenju i jos eventualno pri rasterecenju,

Medutim, stvarno ponasanje materijala pri opterecenju znatno je slozenije, narocito ako se uzme u obzir uticaj brzine i trajanja opterecenja kao i prethodna istorija deformacije (sto como zajednickim imenom nazvati uticaj vremena), kao i uticaj temperature. Ogledi u tom smislu pokazuju na niz pojava od kojih su neke vazne za tehnologiju pojedinih materijala, no koje se pri definisanju idealnih tela obicno ne uzimaju u obzir, Od pojava u vezi sa uticajem vremena navescemo ovde puzenje, relaksaciju, Bauschinger-ov efekt i elasticni histerezis.

l. Pu zenje. Ogledi pokazuju da deforrnacija ne dosti~e svoju konacnu vrednost neposredno po nanosenju opterecenja. Kada se probni stap optereti i i odrzi duze vreme pod opterccenjem, defonnacije rastu i dalje, pa cak i ako nije dostignuta ni gianica elasticnosti pri opterecenju (s1. 35 a). Ova pojava naziva se puienje. Ono prestaje nakon duzcg vremcna.

2. Relaksacija napona. Relaksacija napona je smanjivanje napona tokom vremena ,pri istoj dilataciji. Napon se smanjuje na onu vrednost pr i kojoj b: za isto vreme usled puzenja nastupila data dilatacija (s1. 35 b).

6 E

6 = ccnst

----_.

(5 E

o

a.

b.

Sl. 35

Puzenje moze u znatnoj meri izmeniti raspored napona u konstrukciji.

Ono je najjace kod metala pri visokim tempcraturama (gde moze da dovede i do sloma). Od gradevinskih materijala u normalnim uslovima puzenje je najjace razvijeno kod betona.

3. Bauschinger-ov efekt. Ako se celicni stap optereti preko gran ice clasticnosti i zatim rastereti, prime ceno je da se pri ponovnom opterecenju ova granica povisava. To isto vazi J za granicu tccenja. Na sl. 36 je prikazana veza izmedu napona i deforrnacije u tom slucaju. Vidi se da je nakon raste-

82

recenja (koje se zbiva linearno) pri ponovnom opterecenju granica elasticnosti u polozaju C, vise nego ranije kod T, i tek posle C pocinju velike dcformaclje. Ova se granica moze jos vise povisiti ako se posle prvog opterecenja materijal pusti da miruje izvesno vreme.

Ako se na ovaj nacin granica tecenja pri zatezanju povisi, tada se pri pritisku snizava odgovarajuca granica pritiska.

Ove pojave i jos izvestan broj pojava usko vezanih s njima zovu se jednim imenom Bauschinger-ov efekt. Tu dolazi u obzir uticaj prethodne istorije deforrnacije. Kad je u materijalu jednom doslo do plasticnih deformacija ne mozerno predvideti njegovo dalje ponasanje ako ne znamo njegovu prethodnu istoriju.

4. Elasticni histerezis. Iz s1. 36 mozemo videti da se pri rasterecenju i ponovnom opterecenju stapa iznad granice elasticnosti dilatacija ne menja

6

e."'"

E

Sr. 36

SI. 37

potpuno linearno s vremenom vee malo zaostaje, te se u dijagramu obrazuje petlja ABC.

Slicno tome.ako sc stap uzastopno opterecuje i rasterecuje i do ± c, dijagram ce imati petlju oblika prikazanog na s1. 37. Ova pojava zaostajanja dilatacije za naponom naziva se elasticni histerezis. Povrsina petlje predstavlja rad utroscn pri jednom ciklusu opterecenja koji se unutrasnjim trenjem pretvara u toplotu. Pri ponavljanju ciklusa povrsina petlja se polako povecava sve dole ne dode do sloma.

Utica} temperature na veze izmedu napona i deformacije veorna je slozen On olaksava pojavu plasticnih deformacija (snizava granicu elasticnosti i tecenja i pojacava puzenje). On moze da izazove promenu unutrasnje strukture materijala (na pr. kaljenje celika, livenje i sl.).

83

U granicama temperaturnih promena kakve obicno dolaze u gradevinarstvu mozemo usvojiti da je dilatacija usled temperature proporcionalna promeni temperature, tj.

(3.5)

gde je c keoficijent linearne dilatacije. Dilatacije nastale usled temperature obicno se superponiraju diIatacijama nastalim usled napona.

Neravnomeran raspored temperatura u telu, iii promena temperature u telu kome je deformacija sprecena nekim spoljnim vezama, moze da izazove nova, dodatna naprezanja u telu, tzv. termicke napone.

3.3. IDEALNO ELASTI~NO TELO

3.3.1. GENERALISANI HOOKE-OV ZAKON ZA HOMOGENO, IZOTROPNO IDEALNO ELASTICNO TELO

Uz pretpostavku homogenosti i izotropije mozemo osobine ideal no elasticnog tela definisati ovako:

l. Osnova za definiciju ;r1eall''' elasticnog tela je linearna veza izmedu napona i dilatacije u slucaji: aksijalno napregnutog stapa (0' < O'p), u pravcu osovine stapa i uprav-v. .ia nju (Hooke-ov zakon). Ako osu stapa usvojimo kao Z osu koordinatnog sistema mozemo pisati:

I ".=-0'.; E ~

(3.6)

Da bisrno osobinu idealno elasticnog tela navedenu pod 1. (tj. Iinearnost veza izmedu napona i dilatacije) prosirili i na prostorno stanje napona kada su sva tri glavna napona razlicita od nule, smatracemo jos:

2. Da su dilatacije (3.6) koje izaziva jedan od glavnih napona nezavisne od druga dva glavna napona, tj. da vazi zakon superpozicije, i

3. Da se pravci glavnih dilatacija poklapaju sa pravcima glavnih napona. Na osnovu ovako definisanih osobina 1, 2 i 3 mozemo uspostaviti vezu izmedu napona i deformacije kod idealno elasticnog tela u slucaju proizvoljnog stanja napona, tj. generalisani Hooke-ov zakon.

Zamislimo elementarni kvader isecen iz napregnutog tela sa ivicama paralelnim pravcima glavnih napona u datoj tacci tela. To ce ujedno biti i pravci glavnih dilatacija. Na stranama kvadera dejstvuju naponi 0'1' 0'2 i 0'3 (sl. 38). Svaki od glavnih napona izazvace dilatacije koje, s obzirom na 2., ne zavise od velicine druga dva glavna napona i koje imaju vrednosti prema

84

jedn. (3.6), gde velicine E i v ne zavise od posmatranog pravca, jer telo smatramo izotropnim. Prema tome imamo:

(3 )

SI. 38

Usled 0'2:

N 1 €2= -0'2

E

N V

€3 = ---0'2

E

Sabiranjem dobijamo odatle:

1

€1 =- [O'l-V (0'2 + 0'3)] E

1

€2 = - [0'2-V (0'3 + 0'1)] E

1 €3=-[0'3-V(0'1 +0'2)] E

(3.7)

3.3.2. VEZE IZMEDU NAPONA I DEFORMACUE ZA PROIZVOLJNO ORIJENl1SAN KOORDINATNI TRUEDAR

Kad su poznate veze izmedu glavnih napona i glavnih dilatacija lako je naci veze i izmedu komponentalnih napona crx, ••• ) "liZ' i deformacija ex, .. . . , Y"z Za proizvoljno orijentisan koordinatni trijedar.

85

Da bismo nasli vezu izmedu normalnih napona i dilatacija uzecemo u obzir izraz za normalni napon u zavisnosti od glavnih napona:

O"X=0"ICOS2(X, 1) + 0"2COS2(X, 2)+ 0"3 cos2(x, 3) (a)

Analogno je

e:X = e:t cosa (x, 1) + e:2 coss (x, 2) + e:3 cos2 (x, 3) (b)

Ako sada jednacine (3.7) redom mnozimo sa coss (x, 1), coss (x, 2) i cos2 (x, 3) i saberemo, dobijamo:

e:1 cos2 (x, 1) + e:2 cos2 (x, 2) + e:3 coss (x, 3) = 1

= - {O"t cosz (x, 1) + 0"2 cos- (x, 2) + 0"3 cosz (x,3)-v [0"1 (coss (x, 2) + cos- (x, 3» +

E

T0"2(COS2(x, 3) + cos" (x, 1»+0"3 (cos2(x, 1) + cos2(x, 2»]}.

Uzimajuci u obzir jednacine (a) i (b) kao i jednacinu cos2 (x, 1) + coss (x, 2) + cos- (x, 3) = 1

imamo:

1

e:x= - {O"x-V [0"1 + 0"2 + 0"3-0"1 cos2 (x, 1)-0"2 cos2 (x, 2)- 0"3 cos? (x, 3)]} E

sto, s obzirom na invarijantnost izraza 0"1 + 0"2 + 0"3 daje: 1

e:x = - [O"x-v (O"x + 0"11 + O"z-O'x)] E

tj,

1

e:x = - [O':.;-v (0'11 + 0":;)] E

1

I!:u = - [0"11-" (0":; + O"x)] E

1

e:z = - [O"z-v (O'x + O"y)] E

Vezu izmedu tangencijalnih napona i klizanja dobicemo uzimajl.l6i u obzir da je

't'Xll = 0"1 cos (x, 1) cos (y, 1) + 0"2 cos (x, 2) cos (y, 2) + 0"3 cos (x, 3) cos (y. 3)

1

-'(xu = e:l cos (x, 1) cos (y, 1) + e:2cos(x, 2) cos (y, 2) + e:3 cos (x, 3)cos(y, 3).

2

Pomnozimo (3.7) uzastopno sa cos (x, 1) cos(y, 1), cos (x, 2) cos(y, 2) i cos (x, 3) cos (y, 3) i saberimo, pa izlazi:

(3.8)

1 1

-'(Xll=-{'t'Xy-V[O"I(COS(X, 2)cos(y, 2)+cos(x, 3)cos(y, 3»+

2 E

+ 0"2 (cos (x, 3) cos (y, 3) + cos (x, 1) cos (y, 1» +

+ 0"3 (cos (x, 1) cos (y, 1) + cos (x, 2) cos (y, 2»)]}.

86

Kako je zbog ortogonalnosti osa x i y

-+--+

i j = cos (x, 1) cos (y, 1) + cos (x, 2) cos (y, 2) + cos (x, 3) cos (y, 3) = 0

prelazi prethodna jednacina u

iIi konacno

2(I+v)

'(X1I= E 1'xy

'lnalogno je i za druge ose, pa mozemo pisati:

(3,9)

Jednacine (3.8) i (3.9) daju veze izmedu komponenata napona i deformacije za proizvoljni koordinatni trijedar.

Posto veze (3.9) vaze za bilo koja dva medusobno upravna pravca to Ce i veza izmedu glavnih smicucih napona i glavnih klizanja biti data U obliku

2 (1 + v)

'1/23 = 1'23' IE'

(3.9,)

Sabiranjem jednacina (3.7) dobijamo:

tj. vezu izmedu srednjeg normalnog napona i kubne dilatacije:

3(1-2v)

e = (J,.

E

(3.10)

Iz ove jednacine vidimo da mora biti v <: 1/2, jer bi u protivnom e i a, imali razlicite znakove, sto bi znacilo da bi se pod pritiskom zapremina povecala i obrnuto, sto je nemoguce.

Iz dosadanjih jednacina vidimo da se u slucaju izotropnog idealno elasticnog tela rnogu sve vcze izmedu napona i deforrnacije izraziti sarno pomocu konstanata E i v, Odavde sledi da u tom slucaju ne moze da postoji vise nego dve nezavisne konstante elasticnosti. Iz raznih prakticnih razloga u tehnickoj praksi uvode se i drugacije, transforrnisane oznake. Tako na pro uvodimo:

E G=---

2 (1 + v)

(3.11)

87

kao konstantu koju nazivarno modul klizanja. Slicno tome se i koeficijent na desnoj strani jednacine (3.10) oznacava sa

k = E (3.12)

3 (1-2v)

gde se k naziva modul kompresije.

Ma koja dva od cetiri koeficijenta E, v, G i k mozemo koristiti pri pisanju veza izrnedu napona i deforrnacije.

Uvodenjern konstanata G i k dobijarno umesto jednacina (3.8), (3.9) i (3.10) sledece jednacine

1

Ex = - [crx-v (cry + crz)] E

1

Ey -[O"y-v(O"z+O"x)] E

1

Ez= - [O"z- V (0"10 + O"y)] E

1

e=-O"s·

k

1 YXY=-"Xy G

1

Yyz = - "vz G

1

Yzx=-Tzx

G

(3.13)

(3.14)

Mogucno je postaviti i obruuti zadatak, da se komponentalni naponi izraze pornocu komponentalnih deforrnacija. Tada se resavanjem jednacina (3.13) dobija:

0"10= 2 G (Ex+-V-e) 1-2v

O"y= 2G(EY + __ V_e) 1-2v

o"z = 2 G (Ez + __ v - e) 1-2v

(3.15)

ovde je koriscena oznaka e = Ex + Ey + Ez za zbir diIatacija.

Upotreba konstanata E, G, v i k uobicajena je u tehnici. No u teoriji elasticnosti cesto se urnes to njih upotrebljavaju tzv. Lameove konstante A i [L, definisane sa:

E [L=2(1+v)=G;

vE

A=------

(1+v)(1-2v)

2Gv 1-2v

(3.16)

Koriscenjem ovih oznaka jednacine (3.15) prelaze u oblik:

O"X=2[LEX+Ae "xv = [LYxv }
O"y= 2 [L Ey+ Ae "vz = [L Yyz
O"z= 2 [L Ez+ Ae "zx= [LYzx 88

(3.17)

3.3.3. VEZE IZMEDU NAPONA I DEFORMACIJE KOD ANIZOTROPNIH HOMOGENIH TELA. DOPUNSKE NAPOMENE 0 USVOJENOJ DEFINICIJI IDEALNO ELASTICNOG TELA. UTICAJ TEMPERATURE

Homogeno, izotropno i idealno elasticno telo definisano je svojstvima navedenim u cl. 3.3.1. Iz ove definicije dobili smo sest jednacina kao veze izmedu komponcnata napona i deformacije. Mcgue je, medutim, i obrnut put. Cesto se veza izmedu napona i deformacije pri linearnom stanju napona generalise na prostorno stanje napona u obliku:

iIi u matricnom obliku

EX Cll Cl2 C13 Cl4 Cl5 Cl6 ax
r::y C21 C22 C23 C24 C25 C26 ay
Ez C31 Cn C33 C34 C35 C36 az
Yxv C41 C42 C43 C44 C4S C46 "Xy
Yyz CSI C52 CS3 CS4 CSS CS6 "yz
Yzx C61 C62 C63 C64 C65 C66 "zx
odnosno:
{r::}=[c]{a} (3.18)

Generalisani Hooke-ov zakon pisan U obliku (3.18) predstavlja opstiju definiciju idealno elasticnog tela nego sto je ona koju smo imali ranije, zato sto je ovim jednacinama obuhvacen i slucaj anizotropnih tela. Kao 8tO se moze pokazati (mi to ovde necemo uciniti) u slucaju najopstije anizotropije od 36 koeficijenata elasticnosti Cij sarno je 21 od njih medasobno nezavisan, zbog simetrije matrice u (3.18):

Pored toga, u slucaju anizotropnih tela vise se ne poklapaju pravci glavnih napona i glavnih dilatacija.

Postoji izvestan broj specijalnih oblika anizotropije, kada postoji simetrija elastienih svojstava u odnosu na izvesne ravni ili pravce u prostoru. Od ovih

89

specijalnih slucajeva spomenucemo jedan koji je od veceg znacaja za gradevinsku praksu, To je tzv, ortogonalna anizotropija iii krace, ortotropija. Taj slucaj nastupa kada u svakoj tacci tela postoje tri medusobno upravne ravni elasticne simetrije. U matrici (3.18) su tad a neki clanovi jednaki nuli, pa imamo:

EZ

'(Xy '(yz

'(ZX

o

o

(3.19)

CIl CI2 Cu 0 0 0

C21 C22 Cn 0 0 0

~l ~2 ~3 0 0 0

U ovom slucaju postoji devet medusobno nezavisnih konstanata elastienosti c'i' Kroz svaku tacku tela prolaze tri medusobno upravne glavne oSe elasticnosti. Pri deformaciji elementarni kvader menja velicinu, ali ostaje pravougaoni, U razvijenom obliku jednacine (3.19) glase:

o 0

o 0

o C44 0 0

o 0 css 0

EX = CIl O'x + c!2 O'y + cl3 O'z '( xy = c44 "xy }
Ey = C21 O'x + C22 O'y + C23 O'z '(yz=CSS"yz (3.19')
EZ = C31 0' x + cn O'y + C33 O'z '(zx = C66 "zx o

Umesto opstih simbola cli mogu se ove veze izraziti simbolima koji su uobieajeni u tehnici. To su moduli elasticnosti, Poisson-ovi koeficijenti i moduli klizanja (ovde u generalisanom znacenju), Sa ovakvim oznakama dobijamo relacije:

1 VI2 V13

E=-O'--O'--O' xExEyEz

1 2 3

1 '(xlI=G"XY 12

1 '(IIZ=G-"YZ 23

(3.19")

gde su EI, E2, E3 moduli elasticnosti u pravcima x, y i z; V12• V23, V31 Poisson-ovi koeficijenti koji karakterisu poprecne kontrakcije, a G12, G23, G3l moduli smicanja koji karakterisu promenu uglova izmedu osa x i y, y i z, z i x.

Moze se pokazati da zbog simetrije postoje medu modulima elasticnosti i Poisson-ovim koeficijentima veze:

90

(3.20)

Ovaj tip elasticne simetrije (ortotropija) javlja Se u tehnici kod slojevi tog drva, "s~ndvic" ploca, ortotropnih (dvodimenzionainih) ploca kod mostova i dr., a u kristalograf'iji kod kristala rornbskog sistema.

Od interesa je da pokazemo jos jednu definiciju izotropnog idealno elasticnog tela ekvivalentnu ranijoj. Nairne, telu mozemo pripisati osobine:

a. da se pravci glavnih napona i glavnih dilatacija poklapaju.

b. da je veza izmedu kubne dilatacije i srednjeg normalnog napona data izrazom

1

e=r=o«.

k

c. da izrnedu glavnih: klizania i glavnih smicucih napona vafe relacije:

,,12 ,,23 ,,31

-=-=-=G

,12 ,23 ,31

Iz jedn, a. dobijamo tri veze izmedu napona i deformacije; iz b. jednu, i najzad, iz c. dve, tj, ukupno sest veza, koliko je upravo i potrebno da bi se uspostavio jednoznacan odnos izrnedu napona i deformacije. Da uslov c. daje svega dve nezavisne veze iako su napisane tri jednacine, mozemo uvideti uzimajuci u obzir da je

,,12 + ,,23 + ,,31 =.0; ,12 + ,23 + ,31 = 0

pa iz proporcije

sleduje

,,31 -=G. ,31

Jednacine (3.13) vaze za slucaj kada je priIikom deformacije temperatura u telu ostala nepromenjcna. Medutim, cesto treba da se uzme u obzir i uticaj temperature na deformaciju. To cinimo prosto superponirajuci dilatacije usled napona na dilatacijama usled temperature, tako da dobijamo:

1 ,yz= (j"YZ

1

'ZX= (j"zx

(3.21)

1

I1:x = - [crx-v (cry + crz)] + ell t E

1

11:1/ = E [cr1/-v (crz + crx)] + ell t

1 'XY= (j"XY

Ove jednacine se nazivaju Neumann-Duhamel-ove jednacine. Pored toga imamo jos vezu izmedu kubne dilatacije i srednjeg normalnog napona:

1 e=-crs+3cllt k

(3.22)

91

U ovim jednacinama je c, zbog pretpostavke 0 homogenosti i izotropiji, konstantno za dati materijal, no zato /). t moze u opstem slucaju biti funkcija koordinata, jer temperatura ne mora da bude ista po celoj zapremini tela.

Kao idealno elasticno telo definise se tela za koje vazi generalisani Hooke-ov zakon (3.18), tj. gde su veze izmedu napona i deformacije 1inearne. Postoje, medutirn, i tzv. nelinearno elasticna tela. Kod ovakvih tela se veze izmedu napona i deformacije izrazavaju kao linearno nezavisne funkcije triju invarijanata napona (ili invarijanata deformacije), koje ovde igraju ulogu promenljivih koeficijenata elasticnosti, Ovde se javljaju tri Iinearno nezavisna koeficijenta, a ne dva kao kod Hooke-ovog tela, jer se ovde i u slucaju izotropnog tela moze dogoditi da se pravci glavnih napona i gIavnih dilatacija ne poklapaju. U Otpornosti materijala ovakve teorije za sada nisu nasle svoju primenu, pa ih ovde vise necemo razmatrati.

3.4. IDEALNO PLASTICNO TELO

3.4.1. USLOV PLASTICNOG TECENJA

Iz dijagrama napona i dilatacije (s, cr) vidimo da u slucaju linearnog naponskog stanja dolazi do osetnih plasticnih deformacija kada napon u stapu dostigne granicu tecenja crT' Pita se sada, kada ce doci do osetnih plasticnih deformacija u slucaju proizvoljnog prostornog stanja napona? Odgovor na ovo pitanje dobijen je na osnovu eksperimenata,

Na osnovu mnogobrojnih eksperimenata koje je izvrsio, dosao je svajcarski inzenjer Tresca (1864) do zakljucka da u okolini neke tacke dolazi do plasticnog tecenja kada rnaksimalni smicuci napon

u toj tacci dostigne izvesnu kriticnu vrednost kt, tj. kada je

(3.23)

Ovde je usvojeno crt:> 0'2:> cr3, a kt je konstanta koja zavisi od vrste materijala. Srednji normalni napon nema prema ovom uslovu nikakav uticaj na pocetak plasticnog tecenja,

Veza u oblika (3.23), iii uopste, rna kakva jednacina oblika

(3.24)

koja pokazuje kada ce u nekoj tacci napregnutog tela doci do plasticnog tecenja materijala, naziva se uslov tecenja. Saint-Venant. koji je 1870. godine dao prve teor ijske osnove za proracun napona i deformacije u plastienoj oblasti, usvojio je jednacinu (3.23) kao uslov tecenja, pa se po njemu on cesto nazi va Saint-Venant-ov uslov tecenja, a telo koje se ponasa kao idealno plasticno zove se stoga Saint-Venant-ovo telo.

92

Kasnije 8U T. Huber, H. Hencky i R. Mises postavili uslov tecenja u kome se uzima u obzir i uticaj srednjeg normalnog napona 0"2' Taj usiov poznat je pod imenom Huber-Hencky-Mises-ov uslov tecenja, i on glasi:

(3.25)

gde je k2 neka konstanta koja zavisi od materijala.

Fizicka interpretacija ovog uslova je u tome da plasticna deformacija nastupa kada deo energije deformacije, koji se trosi na promenu oblika (bez promene zapremine), dostigne neku kriticnu vrednost. To se moze izraziti i pomocu oktaedarskog smicuceg napona. Imali smo ranije izraz (1.63):

pa sledi zakljucak da se pocetak plasticne deformacije prema uslovu (3.25) moze ocekivati kada oktaedarski smicuci napon u posmatranoj tacci dostigne

vrednost ~ ~ . k2•

Izraz za energiju deformacije koja se trosi na promenu oblika bice izveden kasnije, u poglavlju 0 deforrnacionorn radu. Ranije smo, rnedutim, vee napomenuli da se do izraza za taj deo deforrnacionog rada dolazi preko devijatorskog dela tenzora napona.

Ako na aksijalno napregnut stap primenimo St. Venant-ov usiov plasticnog tecenja, tada zbog 0"3 = 0 imamo:

No s druge strane znamo da tecenje nastupa kada je normalni napon 0", jednak naponu tecenje O"T, tj. kada je

. 1

k, = - crT 2

(3.26)

Iz Huber-Hencky-Mises-ovog uslova plasticnog tecenja dobijamo za linearno stanje napona

tj.

(3.27)

Iz samih ogled a na aksijalno napregnutom stapu ne moze se zakljuciti koji od ova dva uslova, (3.26) i (3.27), bolje odgovara stvarnosti. Medutirn, dodatni ogledi izvedeni pornocu torzije pokazuju da se kod vecine materijala kao sto su na pro metali, Huber-Hencky-Mises-ov uslov tecenja bolje sIde sa rezultatima eksperimenata nego Saint- Venant-ov.pa se on uglavnom i uzima u obzir pri definiciji ideal no plastienog tela.

93

3.4.2. VEZE lZMEDU NAPONA I DEFORMACUE KOD lDEALNO PLASTlCNOG TELA

Osobine idealno plasticnog tela def'inisemo na sledeci nacin:

1. Dijagram (E, c), vidi sl. 39, iza racke A zamenjujerno horizontalnom pravom Iinijorn cr=crT, paralelno osi E" To z naci da smatramo. kad je dosti-

,,,,,,,- ... ,
/
/
/
/
I
I
I
I
I GT
I
I
"".' I
I E
0
Sl. 39 gnuta granica tecenja crT, materijal teee bez ocvrscenja sve do sloma, tj. rie pruza vise nikakav otpor deformaciji; pri povecavanju dilatacije napon se vise ne povisava.

Logicno prosirenje osobine koju pripisujemo idealno plasticnorn telu za prostorno stanje napona je to da, kada je postignuto one stanje napona pri kome nastupaju plasticne deformacije, bez obzira na velicinu deformacije mora izrnedu glavnih napona ostati u vaznosti relacija (3.25), tj,

.~ /

(3.28)

Pri daljem toku plasticne deformacije mogu se velicine pojedinacnih glavnih napona menjati, ali samo tako da pri tome ostane sacuvana relacija (3.28).

Kako ovim trazirno da veza (3.28) izrnedu glavnih napona mora biti zadovoljena bez obzira na stanje deformacije, to U ovako definisanom plasticnom telu ne moze veza izmedu napona i deforrnacije biti jednoznacna ni pri sarnom opterecivanju. Ovo se vidi neposredno na primeru aksijalno napregnutog stapa.

2. Uzecemo da se za izotropne materijale i kod idealno plasticnog tela poklapaju pravci glavnih napona i glavnih dilatacija.

3. Usvajamo da je kod idealno plasticnoz tela kubna dilatacija jednaka nuli.

94

4. Usvajamo da su i ovde glavni naponi smicanja proporcionalni glavnim klizanjima, tj. da za idealno plasticno telo vaze relacije:

~12 ~23 ~31 1

-=-=

"'(12 "'(23 "'(31 2 cp

Velicina 1/2 cp, koja odgovara modulu klizanja kod idealno elasticnog tela, tj. tame je to konstanta, nije kod idealno plasticnog tela konstanta karakteristiona za materijal, vee je to funkcija koordinata:

(3.29)

cp=cp(x, y, z)

koja se odreduje iz uslova zadatka u svakom pojedinacnom slueaju.

5. Usvajamo da je kod idealno plasticnog tela veza izmedu napona deformacije u fazi rasterecenja ista kao kod idealno elasticnog tela.

Osobinama 1-5 potpuno su definisane veze izmedu napona i deformacije kod idealno plasticnog tela.

Za idealno elasticno telo pisali smo ranije sest jednacina pomocu kojih su se iz poznatih deformacija mogli izracunati naponi, i obrnuto. Medutim, na osnovu dosadanjih razmatranja i osobina od 1 do 5 moze se pokazati da kod idealno plasticnog tela ima same pet uslovnih jednacina, sto znaci, ako je na pro u nekoj tacci poznato sest komponentalnih napona, moze se jedna od komponentalnih deformacija odabrati proizvoljno, pa ce tek onda biti jednoznacno odredeno pet ostalih kornponenata deformacije.

Uslov pod 4. mozemo pisati u obliku:

E1-E2 = cp (0"1-0"2); E2 - E3 = cp( 0"2- 0"3); E3 -E1 = cp (0"3 - O"t) a uslov pod 3. glasi:

(3.30)

(3.31)

Iz (3.30) i (3.31) mozemo odrediti tri nepoznate E1, E2 E3. Resavanjern po

nepoznatima Ej, E2 i E3 dobijamo tada:

(3.32)

Odavde se mogu, slicno kao i kod idealno elasticnog tela, izvesti veze izmedu napona i deforrnacije kod idealno plasticnog tela za ravni proizvoljnog koordinatnog trijedra x, y, z. Dobijamo:

EX = 'P (O"x-O"s) Ey = 'P (O"y- O"s) Ez = cp (O"z--O"s)

"'(yZ = 2 Cp~yz "'(zx = 2 cp~zx

(3.33)

Ovo su Hencky-eve jednacine; one predstavljaju sest veza izrnedu napona i deformacije, ali valja imati na umu da ovde figurise neodredena funkcija cp (x y, z) koja se odreduje svaki puta posebno iz uslova zadatka koji resavamo,

Ovo je najprostija varijanta definicije idealno plasticnog tela kako ju je predlozio Hencky (1924) u svojoj Teoriji plasticnosti, Medutim, postoje i

95

mnoge druge definicije (ili "teorije plasticnosti"). Na pr., ako vezu (s, 0') uzmemo u obliku

O'=A+Be:

(vidi s1. 40), dobijamo mnogo bolju vezu izmedu napona i deformacije, i sada te veze postaju jednoznacne (ne u istom smislu kao kod idealno elasticnog

I I I

I

I

I

I

I

I

E

o

SI.40

tela, jer veze pri opterecenu rasterecenju u ovom slucaju ostaju medusobno razlicite ).

E

o

SI.41

Pri resavanju prakticnih zadataka mora se ponekad posebno resavati deo tela koji se nalazi unutar oblasti elasticnih deformacija, a posebno deo koji je izlozen plasticnim deformacijama, tako da se u tom smislu razvijaju

96