Odstampano dana: 2007-12-07

6.

TRANSPORT

6.

TRANSPORT ....................................................................................................................................0

6.1

UVOD............................................................................................................................................1

6.2

PODELA TRANSPORTA ............................................................................................................2

6.2.1

Zelezniki ..............................................................................................................................2

6.2.2

Drumski .................................................................................................................................3

6.2.3

Vodni .....................................................................................................................................4

6.2.4

Avio (vazduni) .....................................................................................................................5

6.2.5

Cevni......................................................................................................................................5

6.3

KARAKTERISTIKE VIDOVA TRANSPORTA.........................................................................5

6.4

SPOLJANJI TRANSPORT.........................................................................................................8

6.4.1

Izbor transportnog vida..........................................................................................................8

6.4.2

Izbor prevoznika ..................................................................................................................10

6.4.3

Kadrovi i obuka ...................................................................................................................10

6.4.4

Informacioni sistem .............................................................................................................11

6.4.5

Trokovi spoljanjeg transporta...........................................................................................11

6.5

UNUTRANJI TRANSPORT ....................................................................................................11

6.5.1

Izbor transportnih sredstava za unutranji transport ............................................................12

6.5.2

Kadrovi i obuka ...................................................................................................................15

6.5.3

Informacioni sistem .............................................................................................................15

6.5.4

Trokovi unutranjeg transporta ..........................................................................................15

6.6

POMONA TRANSPORTNA SREDSTVA..............................................................................16

6.7

ZADACI ZA VEBU..................................................................................................................16

6.8

PITANJA .....................................................................................................................................16

6.9

LITERATURA ............................................................................................................................17

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

6.1 UVOD

Transport predstavlja jednu od najznaajnijih logistikih funkcija, delom zbog visokih trokova koje sa
sobom nosi, a delom to zauzima prvo (transport sirovina za proizvodnju) i poslednje mesto (transport
gotovog proizvoda do potroaa) u proizvodnom procesu. Praktino, zaustavljanje transporta bi znailo
zaustavljanje prozvodnje. Stoga je od izuzetnog znaaja za opstanak preduzea na tritu, dobro
organizovanje i upravljanje procesom transporta.
Kao ilustracija trokova koje sobom nosi transport moe posluiti procena da su trokovi transporta u
SAD za 2003. godinu premaili 300 milijardi dolara, a za 2005. su premaili celih 1.000 milijardi dolara.
Skupoceni proizvodi kao to su kamere, juvelirski proizvodi i elektronika imaju niske transportne
trokove (% u prodajnoj ceni), poto su male mase i malih gabarita, tako da je mogue prevesti veliku
koliinu takvih proizvoda i podeliti ukupne trokove transporta na velik broj jedinica. Na osnovu ovoga je
evidentno da e jedinicu transportnovane robe optereivati mali deo ukupnih transportnih trokova, koji,
usled visoke cene takvih proizvoda, predstavlja jako malo relativno poveanje cene proizvoda. Suprotno
ovoj vrsti robe, ugalj, eljezna ruda, bazna hemija itd. imaju relativno visoke transportne trokove, to
dovodi do apsurdne situacije: cena skupih proizvoda se minimalno uveava usled transportnih trokova,
dok trokovi transporta predstavljaju gotovo najvei deo cene jeftinih proizvoda.
Svoje zadatke transportna sluba izvrava obavljanjem sledeih poslova:

izrada godinjeg plana transporta robe,

izbor puta transporta robe,
izbor naina transporta robe,
saradnja sa skladinom slubom preduzea,
zakupljivanje skladinog prostora u javnim skladitima,
osiguranje robe na putu,
angaovanje tuih usluga u transportu,
poveravanje brige o transportu robe pediterskim preduzeima,
preuzimanje robe od drugih prevoznika,
evidentiranje podataka o korienju tuih usluga,
kontrola transportnih dokumenata i obrauna vozarine od strane transportnih preduzea,
formiranje transportnih dokumenata,
izdavanje naloga za rad sopstvenom voznom parku,
voenje evidencije o radu sopstvenog voznog parka,
izrada naknadnih kalkulacija trokova transporta,
nadzor nad radom sopstvene garae i auto radionice (odravanje transportnih sredstava).

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

6.2 PODELA TRANSPORTA

Postoje dve, esto koriene, podele transporta. Prva se bazira na odnosu transporta i proizvodnog procesa
pogona, a druga na osnovu sredine kojom se vri transport. Prva podela razlikuje spoljanji i unutranji
transport. Unutranji transport se vri unutar proizvodnog pogona i tokom procesa proizvodnje i o ovoj
vrsti transporta e biti rei u poglavlju o rukovanju materijalom.
Spoljanji transport se esto deli na ulazni i izlazni transport, odnosno pravi se razlika da li se radi o
transportu sirovina i poluproizvoda prema proizvodnom pogonu ili se radi o transportu gotovih proizvoda
ka distributeru, prodajnom mestu ili direktno kupcu. Ova podela se vri samo zbog naina upravljanja
transportom, dok su transportna sredstva identina u oba sluaja. Osnovna podela transporta i transportnih
sredstava, u ovom sluaju, se vri na osnovu sredine sredstva kojim se transportovana roba kree, tako
da su osnovni vidovi transporta:

6.2.1

eljezniki,
drumski,
vodni,
avio (vazduni) i
cevni.

ELEZNIKI

Jedna od velikih prednosti eljeznikog transporta je sposobnost da se preveze razliita vrsta robe, poev
od suvih, rasutih i tenih roba, zamrznute hrane, sveeg voa i povra koji zahtevaju kontrolisanu
temperaturu tokom transporta, robu nepravilnog oblika i velikih gabarita i slino.
Prevoznici koji se bave eljeznikim transportom se smatraju "prirodnim monopolistima". Razlog za ovo
su visoke investicije koje su neophodne za otpoinjanje ovog posla (ovde se u obzir uzimaju transportne
organizacije u razvijenim ekonomijama, poto kod nas, praktino, postoji samo jedan prevoznik). Uz
pretpostavku da je infrastruktura razvijena, prevoznik mora da obezbedi terminale za pristup vagonima,
opremu za podrku utovaru, manipulisanju i istovaru i lokomotive i vagone. Zbog ovakvih uslova,
eljezniki transport, u svetu, vai za deo industrije "u opadanju", odnosno, udeo eljeznikog trasporta u
ukupni trokovima / zaradama opada. Kako eljeznikom transportu ostali vidovi transporta intenzivno
oduzimaju poslove, eljeznike organizacije su prinuene da unapreuju svoje poslovanje i sniavaju
trokove transporta po kilometar-toni prevezene robe. Ovo snienje trokova povoljno utie na poveanje
obima transporta, to ima dalje povoljne posledice na industriju koja se koristi ovim vidom transporta.
eljezniki transport se koristi uglavnom za transport vee koliine roba na due relacije. Transportovana
roba je, po pravilu, niske vrednosti po jedinici mase, kao i visoke specifine teine (velika masa po
2

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

jedinici zapremine). Ovaj vid transporta se veinom koristi za transport drvene grae, rude,
poljoprivrednih proizvoda i poluproizvoda hemijske industrije. Kako su ovo robe koje imaju relativno
nisku cenu po jedinici mase, trokovi transporta imaju visok udeo u ukupnoj ceni navedenih proizvoda na
tritu. Sa druge strane, ovo utie i na prihod koji ostvaruju organizacije koje se bave eljeznikim
transportom i taj prihod je za ovaj vid transporta najnii po prevezenoj kilometar-toni od svih ostalih
vidova transporta.
Ranije napomenuto opadanje udela eljeznikog transporta u ukupnom obimu transporta je posledica
potrebe za velikom koliinom robe za transport i velikim udaljenostima na koje se transportuje roba. Ovo,
ukoliko je ostvareno, kao rezultat ima rasporeivanje fiksnih trokova (koji su za ovaj vid transporta
visoki) na veliki broj kilometar-tona prevezene robe.
Osnovni nedostatak eljeznikog transporta je relativna nedostupnost (ne postoji rasprostranjena
infrastruktura kao to postoji za drumski transport puno je naselja koji nemaju blizu eljezniku prugu i
utovarnu stanicu). Ovo znai da prevoznici moraju da angauju i drumski transport kao bi dovezli robu do
utovarne stanice, to poviava ukupne trokove transporta, a takoe i poviava rizik od oteenja robe
prilikom pretovara.
Drugi nedostatak eljeznikog transporta je brzina, odnosno vreme transporta. Prosena brzina transporta
kontejnera putem eljeznice iznosi oko 30 km/h, mada se, ne nekim delovima pruga ostvaruju prosene
brzine i do 100 km/h (ovi podaci se odnose na ameriku, japansku i zapadnoevropsku eljezniku mreu).
Pored samog vremena transporta, na ovako nisku prosenu brzinu transporta utie i potreba da se roba
klasifikuje po odreditu, kao bi bilo mogue, na ravanjima, razdvojiti eljezniku kompoziciju na vie
delova i usmeriti ih u potrebnom pravcu.

6.2.2

DRUMSKI

Drumski transport deli prednosti sa eljeznikim transportom, po pitanju vrsta roba koje moe da preveze.
Pored ovoga, drumski transport ima i dodatnih prednosti u vidu:

razvijene infrastrukture, koja mu omoguuje transport, praktino, od skladita proizvoaa do

bilo kojeg odredita,
relativno niskih trokova transportnih sredstava, to omoguuje gotovo svakoj organizaciji da
ih poseduje i
relativno visoka brzina transporta.

Za kvaliteta drumski transport, jedan od osnovnih preduslova je razvijena infrastruktura. Dok je kod
eljeznikog transporta, to predstavljalo problem, i gotovo sopstveni problem transportne organizacije,
kod drumskog transporta, infrastrukturu razvija drava, a prevoznici plaaju nadoknadu za korienje te
infrastrukture u vidu taksi prilikom registracije vozila, drumarine ili doprinosa kroz cenu goriva. Na taj
nain su korisnici drumskog transporta poteeni visokih investicionih trokova koji su karakteristini za
eljezniki transport.

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Nedostaci drumskog transporta su relativno visoki trokovi transporta i relativno niska pouzdanost
transporta, poto na vreme prispea poiljke u znatnoj meri utiu guve na drumovima, meteoroloki
uslovi i nepouzdanost samog prevoznog sredstva. Jo jedan nedostatak ovog vida transporta se javlja
poslednjih decenija jeste ekoloki faktor. Sve si vei pritisci na proizvoae prevoznih sredstava da snize
nivo zagaenja vazduha, poto se motori sa unutranjim sagorevanjem, koji pokreu celokupni drumski
transport, visoko kotiraju na listi zagaivaa ovekove okoline.

6.2.3

VODNI

Vodni transport karakterie korienje postojeih puteva reka, jezera, mora i okeana, koji uglavnom ne
zahtevaju odravanje (ovde se moe navesti izezetak odravanja pristanine zone, kao i renog korita,
koje je zbog nanosa peska i mulja potrebno oistiti). Od prevoznika koji se bave ovim vidom transporta,
se oekuju investicije u plovne objekte i objekte u pristanitu. Od pristaninih objekata, najvaniji je nain
utovara / istovara i najee se koriste veliki kranovi ili je omoguen ulaz motornim vozilima direktno na
plovni objekat. Izgradnja pristaninih objekata, uglavnom, pada na teret drave ili grada u ijoj zoni se
nalazi pristanite, a zatim grad / drava vraaju uloeni novac kroz naplaivanje usluga koje pruaju
prevoznicima (privez, utovar, istovar, energija, takse i slino). Postoje i sluajevi da neka privredna
organizacija izgradi svoje pristanite, za svoje potrebe. Kao primer za ovo reenje, mogue je navesti
rafinerije nafte i novosadska i panevaka rafinerija imaju svoja pristanita, ili beoinsku cementaru.
Prednosti vodnog transporta su niski trokovi po kilometru-toni prevezene robe. Iako vodni transport ima
visoke osnovne trokove, usled prevoza ogromnih koliina robe na, po pravilu, velike udaljenosti,
trokovi po jedinici tereta su najmanji od svih vidova transporta. Vodnim transportom se uglavnom
transportuju robe visoke specifine teine (ugalj, rude, nafta), koje je potrebno transportovati u velikim
koliinama.
Veliki nedostatak vodnog transporta su visoki inicijalni trokovi (cena plovnog objekta) i niska brzina
prevoza. Jedan od ozbiljnih problema koji se javljaju kod vodnog transporta jeste utovar, odnosno istovar
robe. Kako su pristanita skupa za izgradnju, nije ih mogue izgraditi u blizini svakog korisnika vodnog
prevoza, tako da je potrebno organizovati i prevoz robe do utovarnog pristanita, kao i prevoz od
istovarnog pristanita. Ovo znaajno podie nivo trokova, ali i nivo rizika od oteenja robe prilikom
transporta od proizvoaa do kupca.

6.2.4

AVIO (VAZDUNI)

Aviotransport je specifian po svojoj visokoj brzini transporta, visokim trokovima i visokoj pouzdanosti.
Zbog visokih trokova transporta, prevoz je ogranien na robu koja ima veliki znaaj, malu teinu ili
visoku specifinu cenu (pota, nakit, umetnika dela) ili na robu koja se transportuje u uslovima kada
cena nije bitna (prirodne katastrofe, vojna tehnika u ratnim, ali i mirnodopskim uslovima). Ovo je imalo
4

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

za posledicu da se aviotransport tretira kao putniki transport, poto preko 90% kilometar-tona ostvarenih
u avioprevozu ini prevoz putnika, a manje od jednog procenta ukupno prevezenih kilometar-tona robe
pripada avioprevozu. Ovo ima za posledicu da se prevoz robe tretira kao nuspojava prevoza putnika.
Kao kod drumskog i vodnog prevoza, ni avio prevoznici ne izgrauju infrastrukturu neophodnu za
obavljanje aviotransporta. Aerodromi su vlasnitvo posebnih organizacija (dravnih ili privatnih), dok
avioprevoznici samo koriste usluge aerodroma. Od avioprevoznika se oekuje da investiraju u letelice
(putniki i teretni avioni, helikopteri, pa ak i rakete za transport satelita u orbitu) i u kadrove neophodne
za upravljanje i odravanje letelica.

6.2.5

CEVNI

Cevni transport karakteriu izuzetno visoke inicijalne investicije u vodove, terminale i pumpne stanice.
Nakon izgradnje neophodne infrastrukture, transport putem cevovoda ima najnie trokove od svih ostalih
vidova transporta.
Nedostatak cevnog transporta je nemogunost transportovanja vrstih materijala. Praktino, cevni
transport je ogranien na naftu, gas i vodu. U poslednje vreme se poinje sa transportom ugljene praine
koja mora prvo da se pomea sa vodom i zatim se transportuje cevovodom. Nakon pristizanja na
odredite, neophodno je razdvojiti vodu i ugljenu prainu i zatim je i osuiti, kao bi bila omoguena
upotreba ugljene praine kao gorivo.

6.3 KARAKTERISTIKE VIDOVA TRANSPORTA

Narednim tabelama i dijagramima e biti prikazane osnovne karakteristike pojedinih vidova transporta,
kao i meusobni odnos vidova transporta, kada su u pitanja pojedine karakteristike.

Vid transporta
ELEZNICA

Osnovne prednosti

velika transportna sposobnost

masovan prevoz
niski trokovi na prevoznom putu
niski ukupni trokovi za prevoze na srednja i velika odstojanja
visok stepen bezbednosti
pouzdan, uredan i taan prevoz
energetska tedljivost
ekoloka tolerantnost

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

DRUMSKI

VAZDUNI

VODENI

CEVNI

velika gustina saobraajne mree

male, elastine transportne jedinice
prevoz "od vrata do vrata"
visoka ukupna elastinost
niski terminalni trokovi
konkurentni ukupni trokovi kod prevoza na kratkim u srednjim
udaljenostima
dobra pouzdanost i urednost
komercijalna brzina prevoza
fleksibilnost i frekventnost
najvee brzine provoza
smanjivanje drugih trokova logistike (zaliha i skladitenja)
visoka bezbednost
dobra frekventnost
najvea transportna sposobnost (kapacitet prevoza)
najnii trokovi
masovan prevoz jeftinih roba na velike udaljenosti
veliki kapacitet prevoza
visoka pouzdanost
visoka produktivnost
niski operativni trokovi
masovan transport tenih i gasovitih energetskih sirovina

Relativni odnosi operativnih karakteristika osnovnih vidova transporta roba

Karakteristike

Rangovi
eljeznica

Drumski

Vazduni

Vodeni

Cevni

Brzina prevoza - ukupno

1/5

Brzina do 500 km

1/5

Brzina preko 500 km

1/5

Kapacitet prevoza

1/2

1/2

Elastinost prevoza

Pouzdanost - urednost

Bezbednost

Raspoloivost / dostupnost

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Frekventnost - kontinualnost

Operativni trokovi

Komparacija prevoza drumskim i eljeznikim transportom

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

6.4 SPOLJANJI TRANSPORT

Pod spoljanjim transport se podrazumeva transport roba izmeu skladita proizvoaa i skladita kupca,
odnosno, trgovca. Usled velikih transportnih koliina i udaljenosti na koje se vri transport, trokovi koji
nastaju tokom ovog procesa mogu bitno da utiu na konanu cenu proizvoda, a samim tim i na
konkurentnost preduzea na odreenom tritu. Stoga je neophodno sprovesti detaljnu analizu svih
veliina na koje utie tranport, kako bi se pronaao optimalni nain tranporta.

6.4.1

IZBOR TRANSPORTNOG VIDA

Transport, kao deo logistike, ima negativnu reputaciju, poto je to logistika funkcija koja zauzima prvo
mesto, ispred svih ostalih logistikih funkcija, po visini trokova. Stoga je, za opstanak firme, od kljunog
znaaja izabrati optimalni transportni vid. Prilikom izbora transportnog vida, potrebno je uzeti u obzir
toliko irok spektar kriterijuma, da je ljudskom umu praktino nemogue da ih sve uzme u obzir se izbori
sa problemima koji se tokom tog procesa jave. Na sreu, gotovo uvek postoje spoljni uticaji, koji ni u
najmanjoj meri nisu pod kontrolom osobe koja vri izbor, tako da oko nekog kriterijuma i izbora
njegovog zadovoljenja, nema nikakve dileme. Kao primer moe posluiti situacija gde bi, po mnogim

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

kriterijumima, eljezniki transport mogao biti uzet u obzir, ali u blizini ne postoji eljeznika pruga i
samim tim ta varijanta otpada.
Izbor naina transporta (transportnog vida i transportnog sredstva) utie na sve ostale segmente
logistikog sistema, kao to su: pakovanje, proizvodnja, planiranje, skladitenje, lokacija proizvodnog
sistema, informacioni sistem, upravljanje zalihama itd. Sve navedene relacije vai i u obrnutom smeru,
tako da ako neki proizvod ima unapred odreen nain pakovanja, transportno sredstvo mora biti
priligoeno transportovanju tog oblika pakovanja.
Konkretno, na izbor transportnog vida, ali i transportnog sredstva, utiu sledei faktori:

zakonska regulativa,
postojanje organizacija koje se usluno bave prevozom,
fleksibilnost transportnog vida / sredstva,
direktni (glavni) trokovi prevoza,
sporedni trokovi prevoza (drumarine, takse, carine, learine),
trokovi osiguranja robe tokom transporta, a sa tim u vezi i bezbednost i sigurnost transporta,
odnosno, stepen (rizik) oteenja transportovane robe,
kapacitet (transportna sposobnost) transportnog vida / sredstva,
minimalna veliina za transport,
potrebna oprema (infrastruktura) za utovar, prevoz, pretovar i istovar,
potrebe u pogledu pakovanja,
vreme koje roba provede u transportu (brzina transporta),
tanost, odnosno, pouzdanost transportnog vida / sredstva (verovatnoa da e vreme transporta
biti jednako procenjenom u obzir se uzimaju mogua odstupanja od planiranog vremena
transporta),
trokovi dranja zaliha za obezbeenje proizvodnje u vreme transportovanja novih koliina do
skladita,
specijalni zahtevi kao to su mogunost (i cena) promene odredita u toku transporta,

U nastavku e biti prikazane neke karakteristine veliine za pojedine vidove transporta, kako bi bilo
mogue proceniti kako te veliine utiu na zadovoljenje nekih od navedenih kriterijuma.
Kapacitet / transportna sposobnost za prevoz 1000 t robe:

eljeznicom 25 vagona kapaciteta 40 t, 5 6 izvrilaca (slubenika),

drumskim vozilima 100 kamiona kapaciteta 10 t, 100 vozaa,
vodni transport mali deo ukupnog kapaciteta broda, koji u prekookeanskoj verziji dostie i
preko 500.000t,
avio transport jedan avion moe da ponese do 500 putnika i 10t robe, dok vojni avioni mogu
da ponesu i 100 200t robe,

Kada se razmilja o ekonominosti, odnosno trokovima transporta, potrebno je prvo reiti problem
uspostavljanja relacije izmeu vrednosti robe i direktnih trokova transporta. Usled razliite prirode robe
koja se transportuje razliitim vidovima transporta, za ovaj problem nije mogue pronai kvalitetno
reenje, te je prihvaeno kompromisno reenje: u relaciju se stavljaju srednja vrednost jedne tone
transportovane robe na jedan kilometar udaljenosti. Dobijene vrednosti su sledee:
9

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

VID TRANSPORTA

6.4.2

% CENE PO t/km

AVIO

21,88

DRUMSKI

7,70

ELJEZNIKI

1,43

VODNI

0,30

CEVNI

0,27

IZBOR PREVOZNIKA

Izbor prevoznika predstavlja specifian oblik nabavke, poto se time obezbeuje usluga koja direkno
utie na proces proizvodnje i postoji opasnost da se na taj nain unese visok stepen rizika s kojim se mora
raunati pri izradi plana proizvodnje. Odluka o prevozniku u sebi sadri, praktino, dve odluke. Jedna se
odnosi na izbor vida transporta, a druga se odnosi na izbor transportne organizacije koja prua usluge
izabranim vidom transporta. esto ljudi, prilikom donoenja ovakve, ali i sline odluke, uglavnom
oslanjaju na cenu koju zahteva prevoznik, ne shvatajui da kanjenje u isporuci sirovina moe usloviti
zaustavljanje proizvodnje, to za posledicu moe imati gubitke koji viestruko premauju utedu uinjenu
izborom jeftinijeg prevoznika. Ovo je oigledna situacija koja nosi sa sobom lekciju koju svi jako brzo
naue. Meutim postoje okolnosti koje nisu tako oigledne, a takoe nose sa sobom trokove, ali ne toliko
oigledne trokove. Ukoliko je izabrani prevoznik nepouzdan, kako bi se neka organizacija osigurala da
nee morati zaustavljati proizvodnju zbog kanjenja isporuke sirovina, potrebno je drati poveanu
koliinu zaliha sirovina, to kroz trokove dranja tih zaliha moe lako dovesti do premaivanja utede
postignute izborom jeftinijeg prevoznika. Kao to je reeno, ovi trokovi nisu oigledni i mnoge
organizacije na taj nain plaaju danak neznanju iskazanom tokom izbora prevoznika.
Kriterijumi koji bi trebali biti uzeti u obzir prilikom izbora prevoznika, obuhvataju ista pitanja koja se
postavljaju i prilikom izbora transportnog vida, tako da ti kriterijumi nee biti navedeni na ovom mestu.

6.4.3

KADROVI I OBUKA

Kadrovi koji su neophodni za obavljanje spoljnog transporta su: rukovodilac transporta (potinjen
rukovodiocu logistike), planer, analitiar, evidentiar - obraunski radnik, vozai i pomono osoblje.
Kako je transport uglavnom oslonjen na sopstvena transportna sredstva koja je nophodno odravati,
neophodno je posedovati i kadrove koji se brinu o odravanju transportnih sredstava, ali oni, po pravilu,
pripadaju organizacionom delu koji se bavi odravanjem svih osnovnih sredstava organizacije. Izuzetak je

10

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

odravanje koje je decentralizovano, tako da svaki organizacioni deo poseduje odravanje za sopstvena
sredstva.
Rukovodilac transporta
Planer
Analitiar
Obraunski radnik
Voza
Pomono osoblje

6.4.4

INFORMACIONI SISTEM

6.4.5

TROKOVI SPOLJANJEG TRANSPORTA

Trokovi spoljanjeg transporta obuhvataju:

direktne trokove transporta:

o cena prevoza kod izabranog prevoznika ili
o troak goriva za sopstveno prevozno sredstvo,
o troak drumarina, taksi, learina i slino,
o troak vozaa (plata, dnevnice, noenja)
indirektne trokove transporta:
o troak amortizacije transportnog sredstva,
o troak registrovanja transportnog sredstva,
o troak pribavljanja i obuke neophodnih kadrova,
o troak odravanja transportnog sredstva

6.5 UNUTRANJI TRANSPORT

11

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

6.5.1

L O G I S T I K A

IZBOR TRANSPORTNIH SREDSTAVA ZA UNUTRANJI TRANSPORT

Olakavaju i ubrzavaju
Utovar
Pretovar
Istovar
Racionalizuju transport
Bolje iskorienje transportnog sredstva - povrinsko i zapreminsko,
povezuju unutranji i spoljni transport
U odnosu na pod radionice, razlikuju se tri vrste transporta:
Transport po podu
Transport ispod poda
Transport iznad poda

Transport po podu odvija se pomou transportnih sredstava koja se kreu po podu radionice, odnosno
skladita. Ova sredstva mogu da budu vezana za liniju kretanja ili da se kreu potpuno slobodno.
Slobodna sredstva na tlu upotrebljavaju se u razliite svrhe gde ima dovoljno prostora meu mainama.
Kod viespratnih prostorija potrebno je upotrebiti dizalice.
12

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Za tovare od 1.000 kgr upotrebljavaju se runa transportna sredstva. Transportne sredstva na mainski
pogon prevoze robu teine 3.000 kgr. a s prikolicim do 15.000 kgr. Prednost slobodnih transportnih
sredstava je u njihovoj prostornoj nezavisnosti i prilagodljivosti potrebama tehnolokog procesa.
Vezana transportna sredstva na inama koriste se za tee tovare i vee razdaljine.
Slue za istovaranje i tovarenje eljeznikih vagona.
Transport ispod poda je karakteristian po tome to se transportni proces odvija ispod povrine poda.
"Podzemni" transport ne zauzima prostor, koji ostaje na raspolaganju za smetaj sredstava za rad
(maina), kretanje radnika i cirkulaciju transporta koji se odvija po podu.
Transport ispod poda uglavnom slui za odvoz otpadaka, koji propadaju kroz reetkastu podlogu
ugraenu u pod.
Transport iznad poda se odvija iznad tehnolokog procesa, odnosno iznad glava radnika, oslobaajui
povrinu radionice za smetaj maina i radnika.
Iznad poda se odvija transport pomou viseih transportera, ili pomou viseih i mostovskih kranova.

PRETOVAR KONTEJNERA

13

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Planiranje unutranjeg transporta je vezano za nain kretanja

Podloge za planiranje unutranjeg transporta

Prostorno planiranje i projektovanje transportnih linija uz stalno prouavanje rasporeda radnih mesta
Analiziranje tehnolokog procesa proizvodnje i obima proizvodnje u cilju izbora transportnog problema
Izbor transportnog sredstva i opreme
Utvrivanje vremena potrebnog za transport i utvrivanje broja transportnih sredstava
Analiza trokova unutranjeg transporta
Transportna sredstva za unutranji transport

14

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

6.5.2

KADROVI I OBUKA

6.5.3

INFORMACIONI SISTEM

6.5.4

TROKOVI UNUTRANJEG TRANSPORTA

L O G I S T I K A

15

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

6.6 POMONA TRANSPORTNA SREDSTVA

Izbor pomonog transportnog sredstva zavisi od mnogih stvari koje mogu biti shvaene i kao ogranienja
i kao smernice za izbor. Ukoliko je definisano skladite, tada pomono transportno sredstvo mora da se,
svojim gabaritima, uklopi u postojee dimenzije prolaza u skladitu, kao i da poseduje mogunost
podizanja odgovarajueg tereta na definisanu visinu koja postoji u skladitu. Takoe, pomono
transportno sredstvo mora da poseduje mogunost transporta definisanog proizvoda (po gabaritima i
masi) u unapred definisanom pakovanju (kutije, palete...).
O pomonim transportnim sredstvima bie vie rei u poglavlju o rukovanju, pakovanju i skladitenju.

6.7 ZADACI ZA VEBU

6.8 PITANJA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

16

Zadaci transportne slube

Prednosti i nedostaci vazdunog transporta
Prednosti i nedostaci drumskog transporta
Prednosti i nedostaci vodnog transporta
Prednosti i nedostaci cevnog transporta
Prednosti i nedostaci eljeznikog transporta
Trokovi transportovanja
Kriterijumi za izbor transportnog vida i sredstva

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

6.9 LITERATURA
<BLH> David J. Bloomberg, Stephen Lemay, Joe B. Hanna: LOGISTICS, Prentice Hall, New
Jersey, USA, 2002, ISBN:0-13-010194-X
<JN>

John Naylor: INTRODUCTION TO OPERATIONS MANAGEMENT, 2nd edition,

Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-273-65578-7

<LKLR> Lee J. Krajewski, Larry P. Ritzman: OPERATIONS MANAGEMENT STRATEGY

AND ANALYSIS, 6th edition, Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-20161545-2
<MW> Murphy R.P. Jr., Wood F. Donald: CONTEMPORARY LOGISTICS, eight edition,
Pearson Education, New Jersey, USA, 2004. ISBN: 0-13-122887-0
<VPW> Vogt J.J., Pienaar W.J., de Wit P.W.C.: BUSINESS LOGISTICS MANAGEMENT
Theory and Practice, Oxford University Press, 2002, ISBN 0-19-578011-6

17