Stamenkovic 14-Hristov Dolazak

DRUGI HRISTOV DOLAZAK
I VASKRSENJE MRTVIH
Ivica Stamenkovi
etrnaesto poglavlje iz knjige "Pravoslavlje obasjano evan eljem".
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako e Bog

Isusovim posredstvom povesti sa njim i one koji su usnuli. Jer ovo
vam kazujemo reju Gospodnjom da mi koji ivimo i ostajemo do
dolaska Gospodnjeg neemo pretei one koji su usnuli. Jer e sam
Gospod na zapovest, na glas arhanela i na trubu Boiju sii sa
neba, te e mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim emo mi ivi, mi
koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti na oblacima u
vazduh u susret Gospodu; i tako emo svagda biti sa Gospodom."
Prva poslanica Solunjanima 4:14-17
Kao to je to sluaj i sa mnogim drugim verovanjima, uenje

evaneoskih protestanata o drugom Hristovom dolasku i vaskrsenju
mrtvih koje oni zasnivaju iskljuivo na Bibliji, u mnogo emu se
razlikuje od pravoslavnog shvatanja koje je nastalo pod uticajem
tumaenja kasnijih crkvenih otaca.
Da bismo pred svojim oima stvorili jasnu sliku o tome u emu
su pogreili srednjevekovni hrianski autoriteti iju nauku i po
ovom pitanju zastupa tradicionalno hrianstvo istoka, potrebno je
da detaljno prouimo ta nam o ovoj temi kazuje Sveto pismo.
Uveren sam da e mojim itaocima na kraju ovog poglavlja postati
jo jasnije zbog ega Pravoslavlje ne moe da se nazove Crkvom
koja nastavlja apostolsko uenje i tradiciju.
Pre nego to budemo stekli uvid u biblijska proroanstva koja
govore o drugom Hristovom dolasku, elim da detaljnije prouimo
starozavetna proroanstva koja su ukazivala na Njegovo roenje i
prvo pojavljivanje meu ljudima Izrailja.
Starozavetna proroanstva o dolasku Mesije (Hrista)
Od samoga poetka istorije grenog oveanstva, Gospod je
ljudima nagovetavao dolazak tj. roenje Spasitelja. Tokom
nekoliko milenijuma, koliko je proteklo od stvaranja sveta do
roenja Isusa Hrista, Bog je preko svojih slugu proroka
objavljivao sve vie pojedinosti (detalja) o poreklu i buduoj ulozi
Onoga koji je trebao da otkupi oveanstvo umirui zbog njegovog
greha. Adam i Eva su iz usta Svevinjeg jo u edenskom vrtu

saznali da e budui Spasitelj biti "seme enino" tj. da e biti zaet i
roen bez uea mukarca (1. Mojs. 3:15; Isa. 7:14), to je kasnije
i bilo ispunjeno (Lk. 1:34-35; Gal. 4:4). Starozavetnom heroju vere,
Avraamu, bilo je objavljeno da e kroz njega, tj. njegovo
potomstvo, biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji (1. Mojs. 12:3;
18:18; 22:18), to je svakako znailo da e Otkupitelj biti njegov
potomak po telesnoj liniji (Mt. 1:1; Gal. 3:16). Ova telesna linija je
trebala da vodi kroz Avraamove direktne potomke, Sarinog sina
Isaka (a ne od Avraamovog prvoroenca Ismaila kojeg mu je rodila
slukinja Agara) i njegovog sina Jakova (a ne od prvoroenog
Isava), te kroz Jakovljevog sina Judu, za koga je reeno da se
"vladalaka palica nee odvojiti od njegovog plemena", te da e
kroz njega doi "onaj kome e se pokoravati narodi" (Rim. 9:7-13;
1. Mojs. 49:10).
Izrailjsko iekivanje boanskog cara - Mesije
Nekoliko stotina godina nakon Jakovljevog blagoslova
upuenog svojoj deci i izreenog proroanstva o Mesiji koji je
trebao da doe kroz Judino pleme, izrailjski narod je iz svojih
redova iznedrio cara Davida, Jesejevog sina. Ovaj jevrejski car, za
razliku od svog prethodnika Saula koji je bio iz Venijaminovog
plemena, vodio je svoje poreklo od Jude (Ruta 4:18-22; Mt. 1:1-6).
Bog je, naime, Judinom potomku Davidu izrekao sledee rei:
"Kad se navre dani tvoji, i poine kod otaca svojih, podignuu
sjeme tvoje nakon tebe, koje e izai iz utrobe tvoje, i utvrdiu
carstvo njegovo. On e sazidati dom imenu mojemu, i utvrdiu
prijesto carstva njegova dovijeka. Ja u mu biti otac, i on e mi biti
sin (...) Ali milost moja nee se ukloniti od njega, kao to sam je
uklonio od Saula, kojega uklonih ispred tebe. Nego e tvrd biti dom
tvoj i carstvo
tvoje dovijeka pred tobom, i prijesto e tvoj stajati
1
dovijeka."
Prema proroanstvu proizalom direktno iz Boijih usta, budui
Mesija e biti veni car i sedee na prestolu cara Davida. Njegovom
carstvu nee biti kraja. Ovo proroanstvo je vie puta potvreno u
knjigama Staroga zaveta:
1
2. Samuilova 9:12-16. Naglasak moj.
"Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na

ramenu, ime e mu biti: divni, savjetnik, Bog silni, otac vjeni,
knez mirni. Bez kraja e rasti vlast i mir na prijestolu Davidovu i u
carstvu njegovu da se uredi i utvrdi sudom i pravdom
odsada
2
dovijeka. To e uiniti revnost Gospoda nad vojskama."
"A u vrijeme tijeh careva Bog e nebeski podignuti carstvo koje
se dovijeka nee rasuti, i to se carstvo nee ostaviti drugom narodu;
3
ono e satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo e stajati dovijeka."
"A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji meu tisuama
Judinijem, iz tebe e mi izai koji e biti gospodar
u Izrailju,
4
kojemu su izlasci od poetka, od vjenijeh vremena."
Aneo Gavrilo je, vie stolea nakon zapisivanja upravo
proitanih prorokih rei, a u vreme najave roenja Spasitelja
devici Mariji u Nazaretu, ponovio Gospodnje odreenje koje je
podrazumevalo uspostavljanje carstva nad Izrailjem i to
postavljanjem venoga vladara na presto cara Davida:
"Tada joj aneo ree: ne boj se, Marija; jer si nala milost u
Boga. I gle, zaee i rodie sina, i nadenue mu ime Isus. On e
biti velik i zvae se Sin Svevinjega, i dae mu Gospod Bog presto
njegovog oca Davida, te e vladati nad
domom Jakovljevim doveka,
5
i njegovom carstvu nee biti kraja."
Otac Jovana Krstitelja, svetenik Zaharija je, na dan obrezanja
svoga sina, izrekao potvrujue proroke rei:
"Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev to je posetio i
iskupio svoj narod, i podigao nam rog spasenja u domu svoga sluge
Davida, kao to je obrekao od davnine kroz usta svojih svetih
proroka (...) i da se seti svoga
svetog saveza, zakletve kojom se
6
zakleo naem ocu Avraamu."
Prema Draganu Simovu, autoru prirunika za prouavanje
Svetog pisma, u Starom zavetu postoji oko 660 uoptenih
proroanstava od kojih se 333 odnosi na Isusa Hrista. U vreme
prvog Gospodnjeg dolaska bilo je ispunjeno 109 proroanstava, a7
preostalih 224 e biti ispunjeno prilikom njegovog drugog dolaska.
2
Isaija 9:6-7. Naglasak moj.

Knj. proroka Danila 2:44. Naglasak moj.
Mihej 5:2.
5
Ev. po Luki 1:30-33. Naglasak moj.
6
7
Vidi u: Dragan Simov, ta kae Sveto pismo, str. 236.
3
4
Ipak, ono to odmah moemo da zapazimo u vezi malopreanjeg

isticanja da e Isus biti car nad Izrailjem, jeste injenica da je On
iveo na zemlji pre bezmalo dve hiljade godina (bio raspet,
vaskrsnut i vaznet na nebo) a da se proroanstvo o Njegovom
carevanju nad izabranim narodom nije ispunilo! Upravo iz razloga
to je pravo biblijsko znaenje ispunjenja ovog proroanstva i danas
nepoznato mnogim tumaima Biblije (meu koje spadaju i
bogoslovi Pravoslavne crkve) a zbog njihovog produhovljavanja
biblijskih tekstova koji se trebaju shvatiti i tumaiti doslovno,
duan sam da detaljno izloim evaneosko protestantsko
shvatanje ove teme, te da na taj nain svojim itaocima dokaem
ispravnost stavova koje i sam zastupam.
Odlaganje ispunjenja nekih proroanstava
Iako sam u podnaslovu spomenuo da je u pitanju Gospodnje
"odlaganje ispunjenja nekih proroanstava", ovde se zapravo radi o
tome da je On ovakav razvoj dogaaja u venosti planirao da bi
ga u svoje vreme konano i u potpunosti ostvario.
Naime, velika je biblijska istina da su Izrailjci Isusovog vremena
eljno iekivali dolazak mesijanskog carstva i svoj povlaeni
poloaj meu drugim narodima a u skladu sa starozavetnim
proroanstvima. Carstvo Mesije je trebalo da bude neprolazno, u ta
smo se uverili itajui maloas navedene biblijske tekstove. Ovo
carstvo je, takoe, trebalo da na planeti Zemlji izazove
mnogobrojne promene, zapravo pravi preobraaj. Posledice
Gospodnjeg proklinjanja zemlje zbog Adamovog prestupa bi
trebale da budu uklonjene. Pustinje bi postale plodno zemljite.
Mesoderstvo meu ivotinjama vie ne bi postojalo, ve bi
dananji "smrtni neprijatelji" iveli u savrenoj harmoniji, a svi
stanovnici Zemlje bi proslavljali Gospoda. O tom buduem
vremenu su Boiji proroci pisali ovako:
"Vuk e boraviti s jagnjetom i ris e leati sa jaretom, tele i
zvere zajedno e pasti, a deak e ih voditi. Krava i medvedica e
se napasati, i mladunad njihova zajedno e leati; slino volu, i lav
e se slamom hraniti. Iznad jame gujine igrae se odoje, a detece
e ruicu zavlaiti u leglo zmijinje. Zlo se vie nee initi, niti e
biti nasilja na svetoj gori mojoj, jer e se zemlja

ispuniti poznanjem
8
Gospoda, kao to je vodom ispunjeno more."
"Vuk i jagnje zajedno e pasti, i lav e jesti slamu kao vo; a
zmiji e biti hrana prah;
nee uditi ni potirati na svoj svetoj gori
9
mojoj, veli Gospod."
"Radovae se tome pustinja i zemlja sasuena. Veselie se
pusto i procvjetati kao rua. (...) Tada e se otvoriti oi slijepima, i
ui gluhima otvorie se. Tada e hromac skakati kao jelen, i jezik
nijemoga pjevae,
jer e u pustinji provreti vode i potoci u zemlji
10
sasuenoj."
Meutim, pre nastupanja ovog izuzetnog dogaaja za itavu
planetu i sve narode na njoj, a pogotovo za Izrailjce, ljudska
bezbonost kojom su milenijumima vladali zemljom unitavajui
je, morae da bude kanjena. Sveto pismo nam govori da e u isto
vreme, dok Gospod bude kanjavao bezbone irom sveta zbog
njihovog greha, na zemlju meu Jevreje, biti poslat od Boga
starozavetni prorok Ilija koji e propovedati pokajanje i skoro
uspostavljanje mesijanskog carstva:
"Jer, gle, ide dan, koji gori kao pe, i svi e ponositi i svi koji
rade bezbono biti strnjika, i upalie ih dan koji ide, veli Gospod
nad vojskama, i nee im ostaviti ni korijena ni grane. (...) Pamtite
zakon Mojsija sluge mojega, kojemu zapovjedih na Horivu za
svega Izrailja uredbe i zakone. Evo, ja u vam poslati Iliju proroka
prije nego doe veliki i strani dan Gospodnji; I on e obratiti srce
otaca k sinovima,
i srce sinova k ocima njihovijem, da ne doem i
11
zatrem zemlju."
Upravo navedeno proroanstvo nam stavlja do znanja da bi Ilija
(koji, setimo se kazivanja Starog zaveta, nije umro ve je iv vaznet
na nebo, 2. Carevima 2:11), pre velikog i stranog Gospodnjeg dana
(dolaska boanskog Mesije i unitenja bezbonika), svojim
propovedima postigao pozitivne rezultate i uinio ono na ta ga je
Gospod poslao. No, sada se postavlja jedno jednostavno pitanje.
Naime, ako ve znamo da je Isus iz Nazareta taj od Boga odreeni
Mesija, zbog ega se svi ovi dogaaji (dolazak proroka Ilije, kao i
8
Knjiga proroka Isaije 11:6-8. Naglasak moj. Prevod sa jevrejskog prof. dr

Aleksandar
Birvi, izdava: Ikonos, Beograd, 2004. god.
9
Isaija 65:25.
10
Isaija 35:1, 5-6.
11
Knjiga proroka Malahije 4:1, 4-6. Naglasak moj.
zatiranje bezbonih na zemlji) nisu odigrali u vreme kada je On

boravio na zemlji? Odgovor na ovo pitanje se nalazi zapisan na
stranicama Novog zaveta. Apostol Pavle o tome kazuje ovako:
"Radi toga sam ja, Pavle, suanj Isusa Hrista za vas
mnogoboce. (...) Odande itajui moete da razumete moje
shvatanje u Hristovoj tajni, koja u drugim naratajima nije bila
obznanjena ljudskim sinovima kao to je sada otkrivena njegovim
svetim apostolima: da su mnogoboci u Hristu sunaslednici, i
pripadnici istog tela, i zajedniari u obeanju kroz evanelje. (...) I
da svima rasvetlim u emu se sastoji
tajna koja je od venosti bila
12
sakrivena u Bogu, tvorcu svega."
Kao to vidimo iz ovog Pavlovog kazivanja, starozavetnim
prorocima nije bila obznanjena "Hristova tajna" koja se sastojala u
tome da e Mesija morati da na svet doe dva puta a ne samo
jednom. Prvi dolazak obeleilo je njegovo krsno stradanje za grehe
itavog oveanstva (i Jevreja i mnogoboaca radi iskupljenja i
jednih i drugih). Uspostavljanje mesijanskog carstva nad Izrailjem,
u skladu sa drevnim najavama proroka, moralo je da bude
"odloeno" za daleku budunost, i uspostavljeno nakon Njegovog
ponovnog dolaska na Zemlju. Za ovakvo tumaenje svetih tekstova,
naravno, postoji mnotvo biblijskih dokaza. Najpre, umesto proroka
Ilije (i stranog Gospodnjeg dana) kao Mesijin pretea pojavio se
ovek po imenu Jovan (Krstitelj). Ovaj je propovedao, prema
reima nebeskog glasnika upuenim njegovom ocu Zahariji, "u
Ilijinom duhu i sili":
"Ali aneo mu ree: ne plai se, Zaharija, jer je usliana tvoja
molitva i tvoja ena Jelisaveta rodie ti sina, a ti treba da mu
nadene ime Jovan. Radovae i veselie se, i mnogi e se
obradovati njegovom roenju. Jer e biti velik pred Gospodom,
nee piti ni vina ni estoka pia, a Duha Svetoga napunie se jo u
utrobi svoje majke, te e obratiti mnoge Izrailjeve sinove njihovom
Gospodu Bogu. On e ii pred njim u Ilijinom duhu i sili, da
obrati srca otaca prema deci i nepokorne 13na pravedniku
razboritost, da pripremi Gospodu ureen narod."
Takoe, znajui da jo nije dolo vreme "stranog dana
Gospodnjeg", ve da e Njegov (prvi) dolazak imati za posledicu
12
13
Efescima 3:1, 4-6, 9. Naglasak moj.

spasenje a ne unitenje mnogih, Gospod Hristos je u jednoj od

svojih prvih propovedi u sinagogi u Nazaretu proitao sledei tekst:
"I dadoe mu knjigu proroka Isaije, pa je otvori i nae mesto gde
je bilo napisano: Duh Gospodnji je na meni, zato me je pomazao i
poslao da objavim radosnu vest siromanima, da javim
zarobljenima da e se pustiti i slepima da e progledati, da otpustim
potlaene, da najavim prijatnu godinu Gospodnju. I zatvori
knjigu, dade je slubeniku te sede; a oi svih ljudi u sinagogi behu
uperene14u njega. I poe im govoriti: danas smo uli ispunjenje ovog
pisma."
Ukoliko pogledamo itav tekst iz knjige proroka Isaije iz koje je
Isus itao, uvideemo jednu vrlo vanu stvar, a to je izostavljanje
jo jednog detalja koji je presudan za nae ispravno razumevanje
ove teme. Naime, deo iz Isaijine knjige koji je Isus proitao potie
iz 61. poglavlja, stihovi 1-2. Meutim, evo kako glasi izostavljeni
deo drugog stiha ovog poglavlja:
"Da oglasim
godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga
15
naega..."
Upravo iz razloga ostvarivanja Svog venog plana koji
starozavetnim prorocima nije bio otkriven, a koji je podrazumevao
postojanje dugog vremenskog perioda koji je trebao da protekne
izmeu Isusovog prvog dolaska (radi smrti na krstu) i
uspostavljanja mesijanskog carstva nad Izrailjem (koji e se desiti
nakon drugog dolaska), On je prilikom itanja Isaijinog
proroanstva obelodanio samo onaj njegov deo koji e biti ispunjen
Njegovim prvim dolaskom (a to je najavljivanje "godine milosti
Gospodnje"). Nakon ovakvog itanja, Isus je zatvorio knjigu i
saoptio sluaocima da je dolo vreme ispunjenja proitanog dela
starozavetnog prorotva.
Hristovi uenici, kao i sam Njegov pretea Jovan Krstitelj, koji
je u svojim propovedima najavljivao narodu skoro uspostavljanje
nebeskog carstva, bili su zbunjeni ovakvim razvojem dogaaja.
Umesto uspostavljanja carstva, njihov Uitelj je sve ee govorio o
svojoj smrti i vaskrsenju iz mrtvih, to je dodatno zbunilo uenike,
koji nisu mogli da poveruju da e Mesija morati da strada. Neki od
14
15

Isaija 61:2. Naglasak moj.
njih su ak pokuali, iz neznanja, da spree Hristovo stradanje koje

je bilo predodreeno:
"I svi su se divili Boijoj veliini. A dok su se svi udili svemu
to je inio, on ree svojim uenicima: stavite ove rei u svoje ui;
jer e Sin oveji biti predan u ljudske ruke. Ali oni nisu razumeli
ove rei, i bila je skrivena od njih da
nisu mogli da je shvate, a
16
bojali su se da ga zapitaju za ovu re."
"Otada poe Isus kazivati svojim uenicima da on treba da ode u
Jerusalim i mnogo da postrada od stareina, prvosvetenika i
knjievnika, da bude ubijen, i da trei dan vaskrsne. A Petar ga uze
nastranu i poe ga koriti govorei: Boe sauvaj, Gospode; nee ti
se to dogoditi. A on se okrenu i ree Petru: idi od mene, satano;
17
sablazan si mi, jer ne misli to je Boije, nego to je ljudsko."
Jovan Krstitelj je, bivajui u tamnici, poslao svoje uenike da
pitaju Isusa da li je on zaista
taj (Mesija) koji treba da doe ili treba
18
da ekaju nekog drugog. Dakle, ak i onaj koji je bio ispunjen
Svetim Duhom jo u utrobi svoje majke, i za vreme krtenja
Isusovog video Boijeg Duha koji silazi na Njega u obliju goluba,
kao i uo glas Oev sa neba, posumnjao je u Isusovo mesijanstvo
iz razloga to se dogaaji nisu odvijali onako kako je on to
zamiljao. Na slian nain su bili zbunjeni i apostoli. Nakon to su
sa Isusom na gori preobraenja videli i starozavetne proroke
Mojsija i Iliju, oni su mu uputili sledee pitanje:
"I zapitae ga njegovi uenici govorei: to, dakle, knjievnici
kau da Ilija treba prvo da doe? A on odgovori i ree: Ilija e doi
i sve e uspostaviti. Ali vam kaem da je Ilija ve doao, i ne
poznae ga, nego uinie s njim to htedoe. Tako e i Sin oveji
stradati od19njih. Tada uenici razumee da im kaza za Jovana
Krstitelja."
Kao to moemo da uoimo, Gospod najpre odgovara
upotrebljavajui budue glagolsko vreme a potom i prolo, govorei
da e u budunosti Ilija uistinu doi i uspostaviti sve to je pisano
za njega, ali istiui i to da je "Ilija" ve doao (u liku Jovana
Krstitelja, koji je iao u "Ilijinom duhu i sili"), te da su sa njime
16

Ev. po Mateju 16:21-23. Naglasak moj.
Vidi u: Ev. po Luki 7:18-23.
19
17
18
"uinili ta su hteli" (bacili ga u tamnicu gde je i pogubljen). Poto

starozavetno proroanstvo o Ilijinom dolasku nije podrazumevalo
da e Ilija biti ubijen, a to se ipak desilo sa Jovanom, to je svakako
znailo da e se pravi dolazak ovog proroka (pred uspostavljanje
Boijeg carstva) odigrati u budunosti. Gospod Isus je u svoje
vreme bio jedina osoba u itavom Izrailju kojoj je bilo poznato
zbog ega se dogaaji odigravaju u ovom pravcu. Mesija je po prvi
put doao na zemlju da strada za grehe ljudi (stih 12b) a ne da
caruje. Zato je umesto Ilije na istorijsku pozornicu, kao Mesijin
pretea, morala da stupi druga linost u osobi Jovana Krstitelja.
Ukoliko postavljate pitanje zato je on uopte morao da doe
umesto Ilije, kada je rezultat ovakvog pojavljivanja Zaharijinog sina
bila njegova muenika smrt, odgovor je vrlo jednostavan. Naime,
starozavetna proroanstva su najavila da e pre pojave Mesije
obavezno biti poslat onaj koji je najaviti Njegov dolazak. Prorok
Isaija je o tome napisao:
"Glas je nekoga koji vie: pripravite u pustinji put Gospodnji,
poravnite u pustoi stazu Bogu naemu. Sve doline neka se povise, i
sve gore i bregovi neka se slegnu, i to je krivo neka bude pravo, i
neravna mjesta neka budu ravna. I javie se slava20 Gospodnja, i
svako e tijelo vidjeti; jer usta Gospodnja govorie."
Iako je na pitanje koje su mu postavili Judeji, a kojim su eleli
da provere da li je on prorok Ilija, odgovorio odreno (tj. rekao je
da on nije prorok Ilija), Jovan Krstitelj je ovako objasnio prirodu
svoga poslanstva:
"Onda mu rekoe: ko si? da moemo odgovoriti onima koji su
nas poslali; ta kae za sebe? Ree: Ja sam glas onoga to vie
u
21
pustinji: poravnite put Gospodnji, kao to ree prorok Isaija."
Dakle, iako donekle "zamren", odgovor na pitanje o slinostima
i razlikama linosti i istorijskog pojavljivanja proroka Ilije i Jovana
Krstitelja pred dolascima Mesije (Hrista) je prili no jednostavan.
On glasi: niti je Jovan Krstitelj Ilija, niti je Ilija u vreme Hristovo
bio ubijen. Jovan je bio poslat umesto Ilije prilikom Mesijinog
prvog dolaska, dok e Ilija doi u budunosti, pred veliki i strani
dan Gospodnji, i uspostavljanje nebeskog carstva na Zemlji, tj. pred
Njegov drugi dolazak.
20
21
Isaija 40:3-5. Naglasak moj.

Ev. po Jovanu 1:22-23. Naglasak moj.
10
No, pre nego to preemo na prouavanje biblijskih

proroanstava o drugom Hristovom dolasku i deavanjima vezanim
za njega, elim da jo jedanput istaknem injenicu koja e biti
veoma vana i za donoenje konanog zakljuka na kraju ovog
poglavlja, a ona glasi da e mesijansko (hiljadugodinje) carstvo
nad izrailjskim narodom sasvim sigurno biti uspostavljeno u
budunosti! Ovo moram da istaknem pre svega iz razloga to
uenje Pravoslavne crkve, koje je poteklo od svetih otaca, u
potpunosti negira mogunost uspostavljanja bilo kakvog budueg
Boijeg carstva nad jevrejskim narodom - i pored mnogobrojnih
biblijskih tekstova (koje smo citirali ranije) koji upravo o tome
govore. O zabludama ovakvog uenja Istone crkve detaljno u
govoriti kasnije. Evo za sada odgovora kojeg je na ovo i sva ostala
slina pogrena miljenja dao sam Gospod Isus Hristos u razgovoru
sa svojim uenicima:
"A okupljeni pitahu ga ovim reima: Gospode, hoe li u ovo
vreme ponovo uspostaviti carstvo Izrailjevo? On im ree: Nije vae
da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio svojom vlau,
nego ete primiti silu kad Duh Sveti sie na vas, i biete moji
svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do
kraja zemlje. I kad to ree, bi uznet pred njihovim oima, i jedan
oblak ga uze od njihovih pogleda. Kada su pak gledali u nebo dok
je on odlazio gle, dva oveka u belim haljinama ve su stajali
pored njih. Oni rekoe: ljudi Galilejci, to stojite i gledate u nebo?
Ovaj Isus, koji je od vas vaznet 22
na nebo, doi e na isti nain kako
ste ga videli da odlazi na nebo."
Kao to jasno proizilazi iz apostolskog pitanja upuenog Isusu,
oni su i nakon Njegovog vaskrsenja, kada su povratili prethodno
izgubljenu veru, vrsto iekivali uspostavljanje mesijanskog
carstva nad izrailjskim narodom. Isus Mesija se toga trenutka,
zajedno sa njima, nalazio na Maslinskoj gori u blizini Jerusalima.
Proroanstvo izreeno od strane proroka Zaharije, a koje govori o
dogaajima koji e se odigrati neposredno pred uspostavljanje
carstva, glasilo je ovako:
"Jer e Gospod izai, i vojevae na narode kao to vojuje na dan
kad je boj. I noge e njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj
koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora e se Maslinska raspasti po
22
Dela apostolska 1:6-11. Naglasak moj.
11
srijedi na istok i na zapad da e biti prodol vrlo velika, i polovina e

gore ustupiti na sjever a polovina na jug. (...) I u taj e dan protei
iz Jerusalima voda iva, pola k istonom moru a pola k zapadnom
moru, i bie i ljeti i zimi. I Gospod e biti car nad svom
zemljom, u
23
onaj dan bie Gospod jedan i ime njegovo jedno."
Isusovi uenici su pomislili da je momenat uspostavljanja
carstva veoma blizu, jer su Mesijine noge bile na Maslinskoj gori
koja se spominje u proroanstvu. Ipak, Gospod je odgovorio da im
ne moe otkriti taan datum uspostavljanja boanske vladavine nad
naom planetom iz razloga to je Otac tu informaciju zadrao u
tajnosti. Obratimo dobro panju na injenicu da im Isus nije rekao
da carstvo nad Izrailjem uopte nee biti uspostavljeno, ve da "nije
njihovo da znaju vremena i rokove koje je Otac odredio svojom
vlau", to svakako znai da e carstvo sigurno biti uspostavljeno
u budunosti. Uenicima je, pak, preostalo da okupljeni u
Jerusalimu saekaju silazak Svetog Duha, koji e ih osposobiti i
opunomoiti da u narednim vekovima propovedaju evanelje o
spasenju po itavom svetu, sve do vremena koje su milioni do
danas eljno iekivali i umrli ne doekavi ga. Do vremena drugog
Hristovog dolaska!
BIBLIJSKO UENJE O DRUGOM DOLASKU ISUSA HRISTA
U prethodnom delu poglavlja uvideli smo da su starozavetna
proroanstva veoma jasna po pitanju uloge koju Mesija (Hristos)
mora da preuzme na sebe prilikom svoga dolaska meu zemaljske
stanovnike. Takoe smo uoili i injenicu da drevnim prorocima
nije bila objavljena "Hristova tajna" o Crkvi novozavetnom
Boijem narodu, koji treba da bude sainjen od pripadnika svih
naroda u vaseljeni.
Upravo iz razloga to starozavetna proroanstva o Mesiji
izrailjskom caru, moraju biti ispunjena u potpunosti, a takoe i
novozavetna koja govore o Njemu koji dolazi da uspostavi svoje
hiljadugodinje carstvo na Zemlji, elim da detaljno prouimo
kakve su to blagoslovene posledice koje e proizvesti drugi Hristov
dolazak. Najpre emo govoriti o Njegovom povratku u odnosu na
narod Izrailja, a potom i u odnosu na novozavetnu Crkvu.
23
Knjiga proroka Zaharije 14:3-4, 8-9. Naglasak moj.
12
Drugi Hristov dolazak i izrailjski narod

Da bi potpunije shvatili kakve e blagoslove doiveti izrailjska
nacija prilikom drugog Hristovog dolaska duni smo da prouimo
jo jedno starozavetno proroanstvo, koje se u istoriji ispunilo sa
stoprocentnom preciznou. Ovo predskazanje je izreeno proroku
Danilu u prvoj polovini VI veka pre Hrista, dok je on, bivajui u
dubokoj starosti, jo uvek, zajedno sa ostalim Izrailjcima, boravio u
vavilonskoj zemlji u koju ih je u izgnanstvo odveo car
Navuhodonosor u periodu izmeu 605. i 586. god. pre nove ere.
Gospodnja objava izreena ovom proroku posredstvom anela
Gavrila, odnosila se na vreme koje je od Boga odreeno, a koje
treba da se ispuni do dolaska mesijanskog carstva, carstva
pravednosti i mira. Tekst proroanstva glasi ovako:
"I naui me i govori sa mnom i ree: Danilo, sada izidoh da te
urazumim. U poetku molitve tvoje izide rije, i ja dooh da ti
kaem, jer si mio; zato sluaj rije, i razumij utvaru. Sedamdeset je
nedjelja odreeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svri
prijestup i da nestane grijeha i da se oisti bezakonje i da se dovede
vjena pravda, i da se zapeati utvara i prorotvo, i da se pomae
sveti nad svetima. Zato znaj i razumij: otkad izide rije da se
Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode bie sedam nedjelja,
i ezdeset i dvije nedjelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u
teko vrijeme. A poslije te ezdeset i dvije nedjelje pogubljen e
biti pomazanik i nita mu nee ostati; narod e vojvodin doi i
razoriti grad i svetinju; i kraj e24mu biti s potopom, i odreeno e
pustoenje biti do svretka rata."
Kao to uviamo, aneo je izjavio da je Danilovom narodu
(Jevrejima) i svetom gradu (Jerusalimu) odreeno jo "sedamdeset
nedjelja" (tj. sedmica). Oigledno je da se radi o vremenskom
periodu odreene duine. Pojam "nedjelja" tj. "sedmica" (kako glasi
u prevodu Biblije "Kranske sadanjosti"), odnosi se na period od
sedam godina (u skladu sa 3. Mojs. 25:8). Dakle, Danilovom
narodu je odreeno jo 70 x 7 (tj. 490) godina do dolaska vene
pravde i krunisanja "Davidovog potomka" na izrailjskom prestolu.
Ovih 490 godina su, prema tekstu, trebale da ponu da se raunaju
od momenta "kad izide rije da se Jerusalim opet sazida" (st. 25).
24
Knj. proroka Danila 9:22-26. Naglasak moj.
13
Veoma je, takoe, interesantno da Gavrilo iznosi proroanstvo da

e od tog momenta pa do "pomazanika vojvode" (re
"pomazanik" na jevrejskom je "Mesija" a na grkom "Hristos")
protei 7+62 sedmice, odnosno 69 sedmica (483 godine). Istorijski
podaci kazuju da je zapovest o ponovnoj izgradnji Jerusalima i
hrama u njemu izreena od persijskog cara Artakserksa i to 14.
marta 445. godine pre Hrista (Nemija 2:1-15). Prema prorotvu, od
tog datuma trebalo je da proe 483. godine do momenta kada e
"pomazanik biti pogubljen ali ne za sebe" (kako kazuje prevod
Kranske sadanjosti; to nam stavlja do znanja da je i u Danilovoj
knjizi proreeno da Isus nee umreti za svoje grehe ve za grehe
drugih ljudi). U izraunavanju datuma Isusovog raspea u skladu sa
ovim predskazanjem treba da imamo na umu da je jevrejska godina
trajala 360 dana, a ne 365 dana i 6 asova kao to je to danas
sluaj u svetu. Prema ovom saznanju, od pomenute Artakserksove
zapovesti do zavretka 69 sedmice nakon koje je pomazanik
trebao da bude pogubljen trebalo je da protekne 173.880 (483 x
360) dana. Kada se ovih 173.880 dana "pretvori" u godine kojim mi
danas raunamo vreme (od 365 dana i 6 asova), proizilazi da ove
483 jevrejske godine (po 360 dana) jesu identine sa 476 godina (+
21 dan) po modernom raunanju. Kada datumu 14. martu 445.
godine pre nove ere dodamo 476 godina + 21 dan dobijamo datum
6. april 31. godine nove ere. Ovaj datum je veoma vaan, jer je 31.
godine n. e. Isus Hristos uistinu pogubljen od strane Rimljana, a po
nagovoru jevrejskih stareina. Dan u koji se ispunilo proroanstvo o
navrenih 69 sedmica (nakon kojih je Mesija pogubljen) jeste dan
Njegovog ulaska u Jerusalim (na Cvetnu nedelju), 31. godine. Toga
dana se ispunilo i predskazanje proroka Zaharije, koje je bilo
zapisano nekoliko stotina godine pre Hristovog roenja:
"Raduj se mnogo, keri Sionska, podvikuj, keri Jerusalimska;
evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava,
krotak i jae na
25
magarcu, i na magaretu, mladetu magariinu."
Jaui na magarcu, toga dana Gospod Isus se polagano
pribliavao Jerusalimu.
"A kad je iao, prostirahu svoje haljine po putu. I kad se ve
pribliio mestu gde se silazi sa Maslinske gore, sve mnotvo
uenika poe u radosti da hvali Boga iz glasa za sva udesa koja su
25
Zaharija 9:9. Naglasak moj.
14
videli, govorei: neka je blagosloven car koji dolazi u ime

Gospodnje. Mir na nebu i slava na visini. A neki fariseji iz naroda
rekoe mu: uitelju, zabrani svojim uenicima. I odgovori im:
kaem vam, ako ovi uute, kamenje e vikati. A kad se priblii,
ugleda grad i zaplaka nad njim govorei: kad bi i ti bar u ovaj dan
saznao ta je za tvoj mir; ali je sad skriveno od tvojih oiju. Jer e
doi dani na tebe i tvoji neprijatelji okruie te opkopom, pa e te
opkoliti i navalie na tebe sa svih strana, i sravnie sa zemljom tebe
i tvoju decu, te nee ostaviti u tebi26kamen na kamenu, zato to nisi
upoznao vreme kada si pohoen."
U biblijskom tekstu kojeg sam upravo citirao (od stiha 41 44),
Gospod Hristos, izrailjski Mesija, govori o istim dogaajima o
kojima je govorio i aneo Gavrilo u izjavi datoj proroku Danilu
gotovo est vekova ranije. On kazuje da e u budunosti neprijatelji
opkoliti Jerusalim, te da e ga zajedno s njegovim stanovnicima
sravniti sa zemljom. U Danilovom proroanstvu pie, podsetimo se,
da e nakon pogubljenja "pomazanika vojvode" doi narod drugog
"vojvode" (vojskovoe) i razoriti grad i svetinju (hram u
Jerusalimu). Ovo razorenje se desilo 70. godine nove ere. Iskusila
ga je ista generacija Izrailjaca koja je ivela u vreme Isusovog
raspea etrdesetak godina ranije. Sagledajmo ukratko nekoliko
Isusovih proroanstava u vezi ove tragedije, kao i razloge koji su do
nje doveli.
Isusova proroanstva o razorenju Jerusalima i hrama
Kao to sam to prikazao u drugom poglavlju ove knjige, Bog je
neke dogaaje odredio unapred to se tie njihovog ispunjenja.
Najoigledniji primer za to je predodreenje Hristovog stradanja
kao i spasenja odreenih ljudi za ivot veni. Sa druge strane, Bog
u svojoj premudrosti potuje slobodnu volju svakoga pojedinca. U
vreme kada je Isus bio uhapen, nalazei se pred Pontijem Pilatom
koji je eleo da ga oslobodi optubi i pusti na slobodu, Jevreji su,
umesto da prihvate Isusa za cara spasitelja, zavedeni svojim
lanim duhovnim voama, vikali "neka bude raspet":
26
15
"Ree im Pilat: a ta da uradim sa Isusom koji se zove Hristos?

Svi rekoe da raspet bude. A on ree: kakvo je zlo uinio? Ali oni
jo vie vikahu govorei: neka raspet bude. A Pilat videvi da nita
ne pomae, nego buka sve vea biva, uze vodu pa opra ruke pred
narodom i ree: ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika, vi ete se
brinuti. Odgovori sav narod i ree: krv njegova na nas i na nau
27
decu. Tada im pusti Varavu, a Isusa iiba i predade da ga raspnu."
"A bee dan uoi Pashe, oko estoga asa; i ree Judejima: evo,
vaega cara. No oni vikahu, uzmi, uzmi, raspni ga. Ree im Pilat:
da raspnem vaega cara? Prvosvetenici odgovorie:28 mi nemamo
cara sem esara. Tada im ga predade da ga raspnu."
Iz upravo navedenih tekstova uviamo da su Jevreji traili
Isusovo raspee, navodei da nemaju drugoga cara sem cezara,
prizivajui istovremeno prokletstvo na sebe i svoju decu. Sigurno
pristizanje prokletstva, kojeg su zavedeni Izrailjci prizivali na sebe i
svoje potomke, potvrdio je i Gospod Isus tokom svoga puta ka
Golgoti na dan raspea:
"A za njim je ilo veliko mnotvo naroda i ena koje su ga
saaljevale i oplakivale. Isus se obazre na njih i ree: keri
Jerusalimske, ne plaite za mnom, nego plaite za sobom i za
svojom decom. Jer, eto, idu dani kada e govoriti: blaene su
nerotkinje, i utrobe koje ne rodie, i dojke koje ne dojie. Tada e
poeti da govore gorama: padnite na nas, i bregovima: pokrite nas;
29
jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, ta e tek biti sa suvim?"
Strana sudbina je ekala Isusove savremenike kao i one posle
njih jer su umesto svoga cara, za gospodara izabrali rimskog
cezara. Gospod je jednom prilikom rekao da e na jevrejski narod,
zbog odbacivanja Mesije, doi kazna za prolivenu krv svih
pravednika koji su od stvaranja sveta iveli na zemlji. U svome
najeem verbalnom duelu sa farisejima, koji je zapisan u
evaneljima, Hristos je izgovorio i sledee:
"Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene?
Zato, evo vam aljem proroke, i mudre i knjievnike. Od njih ete
jedne ubiti i raspeti, a druge ibati u vaim sinagogama i goniti od
grada do grada, da doe na vas sva pravedna krv, prolivena na
27

29
28
16
zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina,

koga ubiste izmeu hrama i rtvenika. Zaista vam kaem, sve e to
doi na ovaj narataj. Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i
zasipa kamenjem poslane k tebi, koliko puta htedoh da skupim
tvoju decu, kao to kvoka skuplja svoje pilie pod krila, i ne
htedoste. Eto, ostavlja vam se dom va pust. Nego vam kaem, od
sada me neete videti
dok ne reete: neka je blagosloven koji dolazi
30
u ime Gospodnje."
Prema reima Gospoda Isusa Hrista, "izrailjski dom" e ostati
pust tj. bie opustoen od strane rimske vojske i ostae takav sve
dok ne doe vreme da Izrailj prihvati Isusa iz Nazareta kao svoga
Mesiju i cara. Hristos je prorekao sve ono to e se sa jevrejskim
narodom i njihovom zemljom deavati do poslednjeg vremena do
vremena ponovnog Njegovog dolaska meu narod Starog zaveta i
konanog uspostavljanja carstva:
"A kad vidite da je vojska opkolila Jerusalim, onda znajte da je
blizu njegovo opustoenje. Tada stanovnici Judeje neka bee u
gore, koji budu u gradu neka iziu napolje, a koji budu u polju neka
ne ulaze u grad, jer su ovo dani osvete, da se ispuni sve to je
napisano. Teko trudnim enama i dojiljama u te dane; bie, naime,
velika nevolja na zemlji i gnev na ovom narodu, pae od otrice
maa i odvee ih u ropstvo po svim narodima, a mnogoboci
e
31
gaziti Jerusalim dok se ne ispune vremena mnogoboaca."
Ispunjenje pomenutih proroanstava
Pre nego to u nekoliko reenica prikaem istinitost i ispunjenje
proroanstava koja je izgovorio sam Gospod a u vezi dalje
sudbine jevrejskog naroda nakon Njegovog odbacivanja i raspea,
elim da istaknem jo jednu vanu injenicu. Naime, proroanstvo
iz knjige proroka Danila kazuje da e pomazanik (Hristos) biti
ubijen (pogubljen) posle "ezdeset druge nedelje" (nakon to je
proteklo prvih sedam nedelja), tj. posle 483 jevrejske godine
(173.880 dana). Ono to je u ovome vano istai jeste to da
proroanstvo ne tvrdi da e pomazanik biti pogubljen u toku 70-te
sedmice, ve nakon proteklih 69. Da se u nekom sluaju ovo
30
31

17
"odbrojavanje" godina nastavilo u vreme posle Isusovog raspea, to

bi znailo da je carstvo Boije trebalo da bude uspostavljeno
nekoliko godina nakon Njegovog vaznesenja na nebo. Nasuprot
tome, a u skladu sa knjigom proroka Danila i kazivanjem iz
Jovanovog Otkrivenja, nakon okonanja 69-te sedmice, nastupila je
"vremenska pukotina" u prorotvu koja e trajati sve do momenta
Hristovog dolaska po njegovu Crkvu. Ono to valja zapaziti, a o
emu emo govoriti mnogo detaljnije neto kasnije, jeste to da i
sam Gospod Hristos podrazumeva da "sedamdeseta sedmica" nee
skoro biti navrena. Umesto skorog uspostavljanja Boijeg carstva,
Isus predvia zlu sudbinu Izrailjaca njihovo rasejanje i ropstvo po
celom svetu.
Neto vie od trideset godina posle pogubljenja Mesije, u
pokrajini Judeji izbio je ustanak protiv rimske okupacione vlasti. U
istoriji je ovaj sedmogodinji sukob (od 66-73. god. n. e.) poznat
pod imenom "Judejski rat" a detaljno je opisan u delu rimskog
istoriara jevrejskog porekla, Josifa Flavija, u istoimenoj knjizi.
Godine 70. posle Hrista, rimska vojska je opkolila Jerusalim. U
glavnom gradu, koji je u to vreme brojao negde oko 100.000
stanovnika, nalazilo se nekoliko puta vie ljudi, koji su, ne
raunajui na to da e se desiti opsada Jerusalima, doputovali da u
svetom gradu proslave drevni tradicionalni praznik Pashu.
Gradska vrata su bila zatvorena i opsada je trajala pet meseci.
Tokom tog vremena, stanovnici glavnog grada su prolazili kroz
strahovitu agoniju. Hrane je bivalo sve manje. Pojavile su se razne
bande iji su se pripadnici meusobno ubijali. Jedni drugima su
palili ambare sa ionako osiromaenim zalihama itarica. Zbog
velike gladi koja je vladala javljali su se i sluajevi ljudoderstva
(iji su akteri bile majke koje su posezale za svojom malom decom
kao hranom). Izgladneli Jerusalimljani koji su beali iz grada, bivali
su zarobljavani i pribijani na krstove. Nakon konanog sloma
odbrane i probijanja unutar gradskih zidina, Rimljani su krenuli u
krvavi obraun sa onima koji su jo uvek pruali otpor. Najhrabriji i
najuporniji jevrejski ustanici uli su i u sam sveti hram i u njemu
postavili poslednji bedem odbrane. Ipak, nakon nevienog pokolja,
prilikom koga je krv poginulih tekla potocima niz kamene
stepenice, buknuo je poar u okviru hramovnog kompleksa kao i u
samoj njegovoj unutranjosti. Jerusalimski hram je spaljen, a zatim
i u potpunosti sruen, 9. dana jevrejskog meseca Ava, na isti dan
18
kada je neto vie od 600 godina pre toga (586. g. pre Hrista)
uniten i onaj prvi, Solomonov hram, od strane Vavilonaca.
Stotinama godina su Jevreji na taj dan, koji se zvao Ti Be Av,
oplakivali unitenje prvog hrama. Sada su oni, koji su odbacili
Isusa, doiveli istovetnu sudbinu svojih predaka. Tokom opsade
grada u njemu i oko njega poginulo je oko 600.000 ljudi. U celoj
Palestini, za vreme rata, poginulo je oko milion i sto hiljada
Izrailjaca. Isusova proroanstva su se ispunila u potpunosti. Od
hrama nije ostao "ni kamen na kamenu". Ona generacija koja je
prisustvovala i uestvovala u Njegovom raspinjanju, kao i njihovi
direktni potomci na koje su prizivali krivicu za uinjeno nedelo,
bila je brutalno kanjena i to od strane onoga koga su izabrali
rekavi: "mi nemamo drugog cara...". Izbor rimskog cezara umesto
galilejskog drvodelje je za njih bio vie nego koban.
Guenje Bar-Kohbinog ustanka
Nakon velikog poraza od strane rimske vojske, mnogi Izrailjci
su proterani iz svoje zemlje i odvedeni u roblje, upravo u skladu sa
Isusovim reima. Meutim, jedan deo naroda je ipak ostao u
Jerusalimu kao i itavoj Palestini. ezdesetak godina posle
zavretka Judejskog rata (73. g. n. e.), Jevreji su ponovo podigli
ustanak protiv Rimljana. Jevrejski rabin Akiba je jednog lanog
proroka i revolucionara proglasio za izrailjskog Mesiju. Ime mu je
bilo Bar Kohba (aramejski: Sin Zvezde). Pomenuti "mesija" je
ponovo poveo Jevreje u rat protiv najjae imperije sveta. Time se
ispunilo jo jedno Gospodnje proroanstvo. On (Hristos) doao je u
ime svoga nebeskog Oca i nije bio primljen od strane svojih
sunarodnika. Bar Kohba je doao u svoje ime i od strane verskih
autoriteta bio proglaen Mesijom. Gospod je naime rekao:
"Ja sam doao u ime svoga Oca,32i ne primate me. Ako drugi
doe u svoje ime, njega ete primiti."
Evo kako nas o pomenutoj buni koju je vodio samozvani mesija,
"Sin Zvezde", izvetava istoriar Milovan Baleti u svom delu:
"Hadrijan je protiv ustanika poslao generala Severa, ali je
rimskim legijama trebalo tri godine da savladaju ustanike. Bar
Kohba i njegovi zeloti su izginuli. To je bilo 135. godine nae ere.
32
Ev. po Jovanu 5:43.
19
Hadrijanova osveta je bila okrutna: zatomiti idovsku vjeru i

zakone. Da bi se osvetio idovima, obnovio je Jeruzalem, ali je
idovima bilo zabranjeno da se pojave na njegovim ulicama.
Podignut je rimski hram sa kipovima Jupitera. Grad je dobio
novo
33
ime Elia Capitolina. To se dogodilo 138. godine nae ere."
Od tog vremena, pa sve do polovine dvadesetog veka nae ere,
jevrejski narod je iveo u rasejanju bez svoje drave,
ispunjavajui na sebi jo jedno od mnogobrojnih proroanstava
Staroga i Novoga zaveta.
Izrailj u rasejanju
Zbog svog otvorenog bogoborstva, proglaavanja svoga Mesije
slugom avola te njegovim raspinjanjem, Izrailj je na kraju dobio
ono to je i zasluio. Gospod je jo u Mojsijevo vreme, u Starom
zavetu, saoptio Izrailjcima ta e im se desiti ukoliko zau sa puta
istinitog bogougaanja:
"Ako mi uzidete nasuprot i ne htjedbudete sluati me, dodau
vam sedam puta vie muka prema grijesima vaim. (...) I obratiu
gradove vae u pusto, i razoriu svetinje vae, i neu vie mirisati
mirisa vaega. I opustiu zemlju da e joj se uditi neprijatelji vai,
koji e ivjeti u njoj. A vas u rasijati po narodima, i uiniu da
vas gone s golijem
maem; i zemlja e vaa biti pusta i gradovi vai
34
raskopani."
"Ali u onijem narodima nee odahnuti, niti e se stopalo noge
tvoje odmoriti; nego e ti Gospod dati ondje srce plaljivo, oi
iiljele i duu iznemoglu. I ivot e tvoj biti kao da visi prema
tebi,
35
i plaie se nou i danju, i nee biti miran ivotom svojim."
Nakon gotovo potpunog unitenja jevrejske nacije od strane
rimske imperije, i progona ostatka iz svoje vekovne zemlje,
duhovno vostvo nad Izrailjcima u rasejanju preuzeli su uenjaci i
knjievnici koji su bili nastavljai farisejske tradicije. Podaci iz
Jevrejske enciklopedije nam stavljaju do znanja sledee:
33
Milovan Baleti, Povratak idova u zemlju Izraelovu, Globus, Zagreb, GP

Delo,
Ljubljana 1982. god.
34
3.
Mojsijeva
26:21, 30-33. Naglasak moj.
35
5. Mojsijeva 28:65-66.
20
"Posle unitenja hrama (70. godine posle Hrista), sadukeji su

sasvim iezli ostavljajui odluke o svim jevrejskim pitanjima
farisejima. Jevrejski ivot su zato regulisali fariseji; cela istorija
judaizma preraena je sa njihovog stanovita, kao i novo vienje
nekadanjeg jevrejskog vrhovnog saveta (Sinedriona) u prolosti.
Novi lanac tradicije zbacio je staru sveteniku tradiciju. Farisejstvo
je oblikovalo
karakter, kao i judejski ivot i misao buduih
36
generacija."
U periodu od II do IV veka nastala je i zbirka jevrejskih
religijskih tekstova po imenu Talmud. Milovan Baleti o Talmudu
kazuje:
"Talmud je regulirao nain ivota idova u postbiblijskim
vremenima sve do emancipacije u XIX stoljeu. U uem smislu
Talmud je zajedniki naziv za dva djela od kojih je jedno Mina, a
drugo Gemara, tj. komentari Mine, iji su autori Amorejci, koji
djeluju od 225. do VI stoljea. Poslednje preiavanje teksta
izvrili su Saborejci u prvoj polovici VI stoljea. U kasnijim
rukopisima i tiskanim primjercima javljaju se i komentari Raija i
Maimonidesa, a i zbirka Tosefta, tj. dodatnih tanaitskih tekstova
nastalih neposredno s Minom. (...) Talmud je imao presudnu ulogu
u uvanju idovskog nacionalnog jedinstva u dijaspori. Zbog svoje
strogosti i moralistike pedantnosti, zbog naglaenog
judeocentristikog stava, otre opozicije protiv prozelitskog
nastojanja kranstva, Talmud je stoljeima
bio napadan, klevetan i
37
krivotvoren unutar i izvan idovstva."
Prema upravo proitanom navodu, Talmud, kao knjiga koja je
umnogome doprinela ouvanju nacionalnog identiteta jevrejskog
naroda u rasejanju kroz vekove, bila je napadana i krivotvorena
kako od samih Jevreja tako i od "hriana". Ono to predstavlja
sigurnu injenicu jeste da pisci ovog dela nisu bili "prijateljski
nastrojeni" prema verskoj struji koja je proistekla iz judaizma u
prvom veku, tj. prema hrianstvu. Posledica koju su izazivali
stavovi onih koji su bili idejni nastavljai prvovekovnih Hristovih i
apostolskih neprijatelja iz krila judaizma, jeste mrnja koju su
Jevreji navukli na sebe od strane otpalog hrianstva tokom vie od
36
Vidi u: Ratibor Rajko M. urevi, Tajni ruitelji jevrejstva i hrianstva, Ihtus

hrianska
knjiga, Beograd 1996. god. str. 48.
37
Milovan Baleti, Povratak idova u zemlju Izraelovu, str. 34. Naglasak moj.
21
hiljadu godina crkvene dominacije nad srednjevekovnom Evropom.

Vraajui Jevrejima "istom merom" jedan od najpoznatijih
bogoslova hrianske crkve u IV i V veku, sv. Jovan Hrizostom
(prozvan i "Zlatousti") je izjavio:
"Sinagoga je gora od javne
kue. idovi su gomila razbojnika.
38
Mrzim i sinagogu i idove!"
Norman Kon, u svojoj izvanrednoj knjizi u kojoj opisuje poreklo
i nain stradanja Jevreja u novijoj istoriji (u XIX i XX veku), iznosi
i ostale podatke o izvorima netrpeljivosti "hriana" prema
starozavetnom Boijem narodu:
"Na mnogim meridijanima na Jevreje se tradicionalno gledalo
kao na misteriozna bia, obdarena stranim, opakim moima.
Ovakav stav protee se unazad sve do vremena, izmeu drugog i
etvrtog veka nae ere, kada su se crkva i sinagoga takmiile za
preobraenike iz helenskog sveta i kada su se, jo vie, borile da
pridobiju sledbenike iz protivnikog tabora. Kako bi prinudio
hriane iz Antiohije jo vezane za judaizam da konano raskinu sa
verom otaca, sveti Jovan Zlatousti sinagogu naziva "hramom
demona... avolovom peinom... paklenim ambisom", a Jevreje slika
kao ogrezle ubice i unititelje, ljude koje je obuzeo zao duh. A da bi
zatitio svoje katihumene od judaizma, sveti Avgustin je opisao
kako su se oni koji su nekada bili najmiliji sinovi Boiji preobrazili
u sinove Satanine. (...) Mnogi od crkvenih otaca su uili da e
Antihrist biti
Jevrejin i da e Jevreji biti njegovi najodaniji
39
sledbenici."
U to vreme se, zbog sve izraenijeg antisemitizma u crkvenim
krugovima, poela da razvija i posebna teologija, koja je zastupala
"teoriju supstitucije" tj. "teoriju zamene", a koja je postajala sve
popularnijom i to dotle dok nije postala opte prihvaenom. Ova
"teorija zamene" je podrazumevala da Jevreji vie ne predstavljaju
Boiji narod ni po kom osnovu, te da je hrianska Crkva zapravo
"Novi Izrailj Boiji". Na hrianskom Istoku je poelo da se veruje
da su sva proroanstva namenjena starozavetnom Izrailju prenesena
na Crkvu; da u budunosti nee biti nikakvog mesijanskog carstva
38
Vidi u: Ulf Ekman, idovi narod budunosti, Havel publishing, Zagreb 1999.
god.
str. 51.
39
Norman Kon, Poziv na genocid, Matica srpska, str. 19. Bez godine izdavanja.
Naglasak moj.
22
nad Jevrejima, niti ovaj narod vie ima bilo kakvu ulogu u daljem
Boijem naumu spasenja oveanstva. Evo ta o ovoj temi ukratko
kazuje pravoslavni bogoslov Boidar Mija:
"Hristos konstituie crkvu kao Izabrani Narod Boiji, Novi
Izrailj. Kao to je Stari Izrailj bio ekskluzivna zajednica u kojoj se
Bog otkrivao i na poseban nain bio prisutan, tako je i40Novi Izrailj,
Crkva, mesto naroitog Bojeg otkrivenja i prisustva."
Rumunski autor, dr Dimitrije Staniloje na ovu temu dodaje:
"Takvom se uenju (uenju o buduem Hristovom mesijanskom
carstvu nad Izrailjem; prim. I. S.) moe odgovoriti da se ispunilo
prorotvo o obnavljanju Izrailjskog carstva osnivanjem Crkve,
koja je duhovni Izrailj, ili e se savreno ispuniti u buduem
ivotu. (...) I otkad je ovde Hristos, ponovno pribiranje izrailjskog
naroda iz dijaspore nema vie znaaja za istoriju spasenja, jer je
proao posebni znaaj zemlje, Jerusalima, carstva Izrailjeva,
njegovog kulta. Od tada naovamo izrailjska je dijaspora toliko mala
teoloka tema, kao to je dijaspora nemakog naroda pred licem
sveta. Izrailj, kao istorijski narod, nije vie teoloka veli ina,
inilac u istoriji spasenja;
od Hrista, Izrailj je ispunio svoju misiju
41
u spasenju sveta."
Ovo Mijaevo i Stanilojevo objanjenje bi, naravno, moglo da
bude veoma interesantno i prihvatljivo, ali samo za one koji ne
poznaju dovoljno Sveto pismo. Jedini problem u vezi njega jeste
injenica da se ono
ne temelji ni na jednom jedinom tekstu Staroga
42
i Novoga zaveta. Ideja da je, sa jedne strane, Crkva Isusa Hrista
"Novi Izrailj", a sa druge da je jevrejski narod izgubio svoju ulogu
u boanskom spasenjskom planu je veoma daleka od istine kao to
smo i ranije govorili, a u ta emo se jo vie uveriti neto kasnije.
Naime, sam apostol Pavle, piui o buduoj obnovi duhovnosti
40
Boidar Mija, Odzivi i dozivi, Beograd 1974. god. str. 143. Naglasak moj.
Dimitrije Staniloje, Pravoslavna dogmatika III, Sremski Karlovci, 1997. god. str.
241-242. U navedenom tekstu ispravio sam gramatike i slovne nepravilnosti.
Naglasak
je moj.
42
Jedini stih na koji bi zagovornici "teorije zamene" mogli da se pozovu jeste iz
posl. Galatima 6:16. Meutim, ni taj stih u svom kontekstu a i van njega ne govori
nita o Crkvi kao Novom Izrailju, ve spominje "Izrailj Boiji" oigledno
ukazujui na verni ostatak Jakovljevih potomaka koji su se preobratili u
hrianstvo i na taj nain iskusili na sebi one blagoslove koji su bili obeani
itavom narodu (vidi: Rimlj. 9:4-5).
41
23
izrailjskog naroda, kazuje da su Jevreji samo privremeno postali

Bogu neposluni, radi spasenja mnogoboaca, te da e, na kraju, i
sami od Boga primiti spasenje:
"Pitam sad: da nije Bog odbacio svoj narod? Daleko od toga.
Jer i ja sam Izrailjac od Avraamovog potomstva, iz Venijaminovog
plemena. Bog nije odbacio svoj narod, koji je unapred znao. (...)
Pitam stoga: da se nisu spotakli da bi sasvim pali? Daleko od toga;
nego njihovim promaajem spasenje je dolo mnogobocima, da ih
podstaknu na revnost. Ako je pak promaaj bogatstvo za svet i
njihovo zaostajanje
bogatstvo za mnogoboce, ta li e tek uiniti
43
njihova punoa?"
Na ovom mestu elim da ukratko prikaem kroz kakve su sve
nedae prolazili Avraamovi potomci kroz istoriju dugu gotovo 19
vekova otkako su zbog bogootpadnua, prema biblijskim
proroanstvima, bili rasejani po svim narodima.
Prema Dozefu Linu, piscu dela "Istorija srednjevekovne
crkve", nakon potpunog razorenja Jerusalima 138. godine posle
Hrista, jevrejski narod, koji je posedovao specifinu religiju a u isto
vreme bio i potpuno slomljen da ne predstavlja nikakvu pretnju po
imperiju, mogao je da i dalje postoji i ispoveda svoju veru koja je
bila zatiena zakonom i pored preziranja od strane obinog sveta.
Ipak, umesto da se situacija u pogledu ljudskih prava Jevreja
preokrene u pozitivnom pravcu u vreme kada je Rimsko carstvo
postalo hriansko, desilo se sasvim suprotno:
"Kada je Carstvo postalo hriansko, postojea napetost
pojaana je davnanjim suparnitvom izmeu hriana i Jevreja, jer
su i jedni i drugi tvrdili da su ba oni narod Izraela koji je Bog
izabrao. (...) Uprkos zakonskoj zatiti, ni Jevreji kao pojedinci ni
njihova religija nisu44bili ravnopravni sa pravovernim hrianima i
njihovom Crkvom."
Kao to nam dakle istorija svedoi, poloaj Jevreja se, umesto da
se pobolja dolaskom "hriana" na vlast, znatno pogorao. Razlozi
zbog kojih se oekivalo da se pobolja bili su isto evanelske
prirode, a u skladu sa Hristovim "zlatnim pravilom" koje je
postavio pred sve svoje uenike: "Sve dakle to elite da vama ine
ljudi, inite i vi tako njima." (Mt. 7:12). Ugroavanje osnovnih
43
44
Rimljanima 11:1-2, 11-12. Naglasak moj.

Boi, spec. dodatak listu Danas; 2002. god. str. 18.
24
ljudskih prava i sloboda, kakvo su Jevreji doivljavali pod

paganskim Rimom, bilo je prava "ala" naspram progonstava i
zloina koje je nad Jakovljevim potomcima kasnije poinila
"hrianska crkva" na Zapadu i Istoku. Evo nekoliko izvetaja o
postupanju Zapadne crkve prema zavetnom Boijem narodu u
periodu od XIII do XV veka:
"Utjecaj Crkve je jaao i prema idovima se irila mrnja, jer se
u njima vidjelo otelovljenje poricanja dogme o boanskom
podrijetlu Isusovu. (...) Tomas de Torquemada je bio sveenik,
prior samostana dominikanaca u gradu Segoviji, fanatiki
zagovornik inkvizicije. Odlikovao se bestijalnou u progonima i
masovno slao optuene, osobito idove, na auto-da-fe. Godine
1492. isposlovao je od kralja Ferdinanda dekret za izgon idova iz
panjolske, pa ih je protjerano 300.000, poto im je oduzeta sva
imovina. (...) Svuda u kranskom svijetu ekat e ih vei ili manji
fanatizam kranske tradicije koji se oslanjao na Justinijanov
Corpus iuris civilis kao uzor protuidovskog zakonodavstva u
Evropi i njenim posjedima. (...) U srednjevekovnoj Francuskoj bilo
je i spaljivanja Talmuda (1242) po nareenju Ljudevita Svetog, koji
je slijepo sluao sveenstvo. Inkvizicija je u toj zemlji esto
izmiljala optube protiv idova. Okrivljavani su da ubijaju
kransku djecu uoi praznika Pesaha, kako bi njihovom krvlju
umijesili praznine kolae. idovi
su malo to mogli uiniti u svoju
45
obranu, iako su bili neduni."
Sa druge strane, ni situacija na pravoslavnom Istoku (konkretno
u Rusiji) nije bila ni malo bolja. Ono to iznad svega zaprepauje
jeste injenica da su progonstva Jevreja na Istoku bila
najintenzivnija krajem XIX i poetkom XX stolea. Poevi od
1881. pa do 1920. godine, u Rusiji se odigralo na stotine lokalnih
pogroma Jevreja, koji ni u kom sluaju nisu bili rezultat spontanog
izliva narodnog gneva ve paljivog planiranja:
"Rusija,
na
kraju
vlastitog
srednjeg
vijeka,
sa
etvoromilionskom jevrejskom zajednicom, u uslovima dubokih
previranja inila je zemlju u kojoj je antisemitizam sve do pojave
Hitlera dobio najmasovniju i najradikalniju formu. (...) Za razliku
od istodobnog zapadnoevropskog, ruski antisemitizam liio je na
antijevrejstvo iz doba srednjeg vijeka, a razlika je, pored
45
Milovan Baleti, Povratak idova u zemlju Izraelovu, str. 49-53.
25
masovnosti i surovosti, i u tome to je antisemitizam u Rusiji imao

prikrivenu a esto i otvorenu podrku drave. (...) Ovakva politika
ruske drave, oslonjena na pravoslavnu crkvu pa i rusku
inteligenciju,
ostae konstanta sve do Februarske revolucije
46
1917."
"Incidenti u Moskvi, Petrogradu i Harkovu prerasli su u
masovne pogrome. Jevreji su proglaavani krivcima za glad,
epidemije kolere i sl. Da je antisemitizam konstanta u politici
carske Rusije pokazalo se u Kiinjevu aprila 1903. u vrijeme
krvavog pogroma u kome je bilo 45 mrtvih i oko 1000 ranjenih
Jevreja, te oko 2000 opljakanih i zapaljenih jevrejskih kua i
radnji. Inicijator zuluma bio je niko drugi do carski47 ministar
unutranjih poslova Vjaeslav Konstantinovi Ple(h)ve."
"Progoni su intenzivirani nakon to je relativno liberalan car
Aleksandar II ubijen 1881, a nasledio ga njegov sin, nemilosrdni i
ultrareakcionarni Aleksandar III. I Aleksandar III i njegov sin
Nikolaj II, poslednji car (ovaj "sveti car" je nama od ranije poznat
iz poglavlja "Potovanje svetitelja". Njegove se ikone same
oslikavaju na zidovima ruskih manastira, i to na mestima gde treba
da stoje ikone Svemogueg Gospoda; prim. I. S.) bili su fanatini
raeno, uz
antisemiti; tokom njihove vladavine sve mogue je
48
slubeno ohrabrivanje, da se Rusija oisti od Jevreja."
Istorijski podaci koje iznose Milovan Baleti i Zoran Pejainovi
u svojim radovima ukazuju da se sasvim pouzdano zna da je na
ovakvu fanatinu antisemitsku politiku ruskih careva presudno
uticala Ruska pravoslavna crkva, tj. njen glavni glasnogovornik,
prokurator svetog arhijerejskog sinoda Konstantin Petrovi
Pobjedonoscev. On je bio tutor cara Aleksandra III, a posle njegove
smrti je na isti nain "tutorisao" i njegovom sinu Nikolaju II
Romanovu. Sveti sinod Ruske crkve je zastupao ideju o "tri
treine", koja je sadrala zamisao o reavanju "jevrejskog pitanja" u
carskoj Rusiji. Naime, prema ovoj ideji, treinu Jevreja je trebalo
pobiti, treinu
proterati iz zemlje a treinu pokrstiti i preobratiti u
49
Pravoslavlje.
Bile su organizovane razliite ekstremistike
46
Zoran Pejainovi, Cionistiki pokret od Bazelske do Balfurove deklaracije, Ars

Libri,
Beograd 1997. str. 17-18. Naglasak moj.
47
Navedeno delo, str. 62-63.
48
Norman Kon, Poziv na genocid, str. 49. Naglasak moj.
49
Ovakve tiranske ideje su Srbima iz Hrvatske svakako poznate, jer su nad njima
26
organizacije koje su uestvovale u organizovanim pogromima nad

pripadnicima starozavetnog Boijeg naroda. Jedna od tih
organizacija je nosila ime "Crne stotine". Evo kako nas Norman
Kon obavetava o pomoi koju je Ruska crkva pruala ovim
razbojnikim bandama:
"Dobro je poznato da su Crne stotine angaovale kriminalce radi
razbojnitava i predvoenja pogroma, a politike voe Crnih stotina
nisu primane u pristojno drutvo no to nije ometalo organizaciju
da dobija obilnu pomo od crkve i drave. Jedan episkop je bio
meu njenim voama, manastiri su tampali letke njima u prilog,
njihovi amblemi i zastave izlagani su u crkvama, svetenici su
nagovarali vernike da 50
se mole za njihov uspeh i da uestvuju u
njihovim aktivnostima."
Prema istom autoru, 1905. godine, moskovski mitropolit je
naredio da se u svih 368 moskovskih crkava proita propoved koja
je sadravala navode iz takozvanih "Protokola sionskih mudraca" (u
kojima stoji zapisano da je cilj Jevreja da porobe sve narode i
zagospodare svetom), a koji zapravo predstavlja (kako je kasnije
utvreno) obian plagijat satire iz 1864. koju je o Napoleonu III
napisao Moris oli, a koja nosi naziv "Dijalog u paklu izmeu
Makijavelija i Monteskijea". Ovaj plagijat, koji je umnogome
doprineo pogromu
nad Jevrejima u Rusiji kao i kasnije u nacistikoj
51
Nemakoj , sainjen je u Parizu od strane tajne Ruske policije
Ohrane.
sprovoene za vreme Drugog svetskog rata u NDH, pod ustakim reimom Ante
Pavelia i pod blagoslovom Rimokatolike crkve. Naalost, ono to im (Srbima
dakle) oigledno nije poznato jeste to da su ustae primer ovakvom svom
monstruoznom zloinu mogle da imaju u postupanju ruskih pravoslavaca i svetog
cara Nikolaja II prema nedunim Jevrejima nekoliko decenija ranije. Vidi kod:
Baleti,
str. 99. Pejainovi str. 63.
50
Norman
Kon, navedeno delo, str. 111. Naglasak moj.
51
Bilo bi zanimljivo istai samo jo jedan detalj koji povezuje nacistu Adolfa
Hitlera (koga je u svoje vreme, pre Drugog svetskog rata, sveti vladika Nikolaj
Velimirovi uporeivao sa Svetim Savom) i svetog cara Nikolaja II Romanova.
Naime, supruga ruskog cara je bila veliki potovalac drevnog simbola sree i
zadovoljstva nazvanog "svastika" (kukasti krst). Ova sujeverna ena je nosila
ogrlicu od dragog kamenja u obliku kukastog krsta, a taj simbol je urezivala i u
poklone koje je slala svojim prijateljima. Kukasti krst koji je doneo (do XX veka
nevienu) "sreu" jevrejskom narodu, bio je oslikan i na prozorskom ragastovu u
sobi u kojoj su boravili ona i njen mu, car Nikolaj. Vidi kod: Norman Kon,
navedeno delo, str. 115, 116.
27
Zbog uglavnom nepovoljnog poloaja u kome su se nalazili

Jevreji u Evropi (iako je bilo i perioda slobode), u XIX veku je u
nekim krugovima poela da jaa ideja o ponovnom uspostavljanju
drave izrailjskog naroda. Od toga vremena, istaknuti Jevreji su
osnovali tzv. "Cionistiki pokret" ija e nastojanja, nakon vie
decenija dovesti do eljenog rezultata ponovnog osnivanja
izraelske drave polovinom XX veka u Palestini.
Povratak Jevreja u zemlju Izrailjevu
"Taj dan uini Gospod zavjet s Avramom govorei: sjemenu
tvojemu52dadoh zemlju ovu od vode Misirske do velike vode, vode
Efrata."
"Zato prorokuj, i kai im: ovako veli Gospod Gospod: evo, ja u
otvoriti grobove vae, i izveu vas iz grobova vaih, narode moj, i
doveu vas u zemlju Izrailjevu. I poznaete da sam ja Gospod, kad
otvorim grobove vae, i izvedem vas iz grobova vaih, narode moj.
I metnuu duh svoj u vas u vaoj zemlji, i poznaete da ja govorim i
inim, govori Gospod. (...) I reci im: ovako veli Gospod Gospod:
evo, ja u uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoe, i sabrau
ih od svuda, i doveu ih u zemlju njihovu. I nainiu od njih jedan
narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, jedan e car biti svjema
njima, niti e vie biti dva naroda, niti e vie biti razdijeljeni u dva
carstva. (...) I sjedee u zemlji koju dadoh sluzi svojemu Jakovu, u
kojoj sjedee oci vai; u njoj e sjedeti oni i sinovi njihovi i sinovi
sinova njihovijeh dovijeka, i David sluga moj bie im knez
dovijeka. I uiniu s njima zavjet mirni, bie vjean zavjet s njima, i
utvrdiu ih i umnoiu ih, i namjestiu svetinju svoju usred njih
navijek. I ator e moj biti kod njih, i ja u im biti Bog i oni e mi
posveujem
biti narod. I narod e poznati da sam ja Gospod koji
53
Izrailja, kad svetinja moja bude usred njih dovijeka."
Najpre nastojanje a potom i ostvarenje tenje Jevreja okupljenih
u cionistikom pokretu za ponovnim osnivanjem izrailjske
(izraelske) drave u zemlji koju je Gospod obeao njihovim
praocima, Avraamu, Isaaku i Jakovu, predstavlja zadivljujue
ispunjenje jo jednog biblijskog proroanstva, starog preko 2500
52
53
1. Mojsijeva 15:18.
Jezekilj 37:12-14, 21-22, 26-28. Naglasak moj.
28
godina. Iako je prorok Jezekilj iveo i prorokovao za vreme

rasejanja starozavetnog Izrailja u Vavilonu, proroanstvo koje je
ovom prilikom izrekao nije se odnosilo na njihov povratak u
judejsku zemlju koji se desio za vreme Zorovavelja, Jezdre i
Nehemije u VI i V veku pre Hrista. Dokaz za to su stihovi 26 i 27 u
napred navedenom tekstu, u kojima se jasno tvrdi da e nakon ovog
povratka Jevreja iz rasejanja Bog sa njima da uspostavi "veni zavet
mira", te da e oni biti Njegov narod koji e ga priznavati za svog
Boga. Kao to je poznato, ovaj "zavet venog mira" nikada do sada
nije bio uspostavljen od Gospoda nad Izrailjem te je stoga jasno
da se radi o dogaaju koji e uslediti u budunosti. U narednih
nekoliko reenica elim da ukratko pomenem na koji je nain dolo
do proglaenja izraelske drave, na njima obeanoj teritoriji, 1948.
godine.
Jevrejski cionistiki pokret
Sve vreme irom dijaspore, najvei broj Jevreja izbegavi
asimilaciju (stapanje meu druge narode), pevao je stihove iz 137.
psalma, koji ih je podseao na boravak njihovih predaka u
vavilonskom izgnanstvu:
"Zar Gospodnju pesmu svetu
na tlu tuem da pevamo?
Grade sveti, grade mira,
ako tebe zaboravim,
desnica mi zatajila.
Nek mi jezik s nepca sraste,
ako tebe ne spominjem,
ako igde radost traim
54
dok mi pati Jerusalim."
Stihovi ovog psalma su oslikavali njihovu nadu da e se jednoga
dana vratiti u svoju zemlju i sveti grad. Svake godine, prilikom
54
Psalam 137:5-6. Preveo dr Aleksandar Birvi. Britansko i inostrano biblijsko

drutvo, Beograd 1990. god.
29
Pashe, tokom dugog niza vekova, Jevreji su se pozdravljali reima

Leana habaa bi Jerualajim "Dogodine u Jerusalimu", to je
potvrivalo njihovu tenju za skorim povratkom u zemlju praotaca.
Prvi pokuaji reavanja jevrejskog pitanja i promene statusa
Palestine vezuju se za kraj XVIII veka, kada je general Potemkin,
bliski prijatelj ruske carice Katarine II, sanjao o osvajanju Svete
zemlje isterivanju Turaka i naseljavanju hriana i Jevreja.
Jakovljevi potomci irom Sjedinjenih Amerikih Drava i Evrope
su se posebno aktivirali u razmiljanju o kolonizaciji Palestine, a
naroito nakon tzv. "afere Damask" iz 1840. god. kada su Jevreji
lano optueni za ritualno ubistvo jednog katolikog kaluera. Nad
Jevrejima je tom prilikom izvrena odmazda uz krvoprolie poput
onog iz srednjeg veka.
Prvi veliki zastupnik politikog cionizma je bio zemunski rabin
Jehuda ben lomo Haj Alkahaj. Ovaj rabin je zastupao ideje o
otkupu zemljita i stvaranju poljoprivrednih kolonija u Palestini,
koje bi pre svega inili Jevreji iz otomanske imperije. Drugi veliki
zastupnik cionizma je bio nemaki filozof Moe (Mojsije) Hes, koji
je svoju viziju o reavanju izrailjskog pitanja izneo u svom delu
"Rim i Jerusalim" 1862. godine. Ipak, osoba koja je najvie
doprinela aktuelizaciji i reavanju pitanja povratka Jevreja u
njihovu zemlju, koju im je Gospod obeao pre etiri milenijuma,
bio je Teodor Hercl. Ovaj novinar koji je iveo u Beu i pisao
tekstove za pozorine komade, a koji se u poetku nije mnogo
interesovao za povratak svojih sunarodnika u Palestinu, pa ak i bio
kritiar takvih ideja, postao je cionista zahvaljujui jo jednoj od
lanih optubi uperenoj protiv pripadnika svoga naroda koja je
poznata kao "Drajfusova afera". Naime, u oktobru 1894. godine u
Parizu je uhapen generaltabni kapetan Alfred Drajfus pod
optubom da je pijunirao francusku vojsku u korist Nemake. Pod
pritiskom jevrejskih neprijatelja, organizovan je sudski proces na
kome je Drajfus, uz pomo lanih dokumenata i svedoenja osuen
na doivotnu robiju i poslat na njeno izdravanje na "avolje
ostrvo" blizu francuske Gvajane. U narodu se ulo glasno
uzvikivanje parole "smrt Jevrejima". Prema svedoenju samoga
Hercla, ovaj lairani proces protiv Drajfusa je presudno uticao na
njega i nainio ga glasnogovornikom jevrejskog nacionalnog
pokreta. Pod njegovim vostvom, 1897. godine u Bazelu u
30
vajcarskoj, odran je prvi cionistiki kongres, koji je okupio 204

delegata. Na njemu je donet sledei proglas (Bazelska deklaracija):
"Cionizam ima za cilj da jevrejskom narodu stvori domovinu u
Palestini koja bi bila obezbeena javnim zakonom.
Kongres je razmotrio sledee naine za postizanje tog cilja:
1. Unapreenje pogodnih linija za naseljavanje Palestine
Jevrejima koji se bave poljoprivredom, zanatstvom i trgovinom.
2. Organizovanje i povezivanje sveg jevrejstva putem
odgovarajuih institucija, lokalnih i optih, u skladu sa zakonima
svake zemlje.
3. Jaanje oseanja jevrejske pripadnosti i nacionalne svesti.
Rimokatolika teologija, poput pravoslavne, takoe odbacuje
verovanje u budue carstvo Mesije na zemlji, smatrajui ga
krivoverjem:
4. Preduzimanje pripremnih koraka za obezbeenje saglasnosti
55
vlade, ukoliko je potrebna, za ostvarenje ciljeva cionizma."
Sledei vaan dogaaj koji se odigrao na putu ka uspostavljanju
izraelske drave u Palestini je bio Prvi svetski rat, koji je kao
rezultat doneo britansko osvajanje Palestine i oslobaanje od
Turaka. U to vreme je u Engleskoj iveo jedan jevrejski naunik po
imenu Haim Vajcman, zagovornik cionizma. Ovaj naunik je otkrio
aceton, materiju koja je od strane Britanaca bila koriena za izradu
eksploziva, pa je na taj nain pomogao da neprijateljske vojske
Nemake i Austrougarske budu poraene. Iz razloga zahvalnosti dr
Vajcmanu za ovakvo senzacionalno otkrie, pritisaka cionista, kao i
svojih linih politikih interesa, vlada Velike Britanije podrala je
povratak Jevreja u Palestinu i uspostavljanje njihove nacionalne
drave. Tom prilikom je donet dokument koji e u istoriji biti
upamen po nazivu "Balfurova deklaracija". Prvi engleski visoki
komesar u (od Turaka osloboenoj) Palestini bio je Jevrejin sir
Herbert Samuel. I on je pozvao Jevreje koji su iveli irom sveta
da se vrate u svoju prapostojbinu. Od toga doba, pa do
uspostavljanja izraelske drave, u Palestinu se naselilo gotovo pola
miliona Jevreja.
55
Zoran Pejainovi, Cionistiki pokret od Bazelske do Balfurove deklaracije, str.

51.
31
Osnivanje moderne drave Izrael

Tri godine nakon zavretka Drugog svetskog rata, u kome je
stradalo oko est miliona pripadnika starozavetnog Boijeg naroda,
1948. godine u Palestini je proglaena nezavisna drava Izrael.
Vlada Velike Britanije, koja je neto pre kao i tokom Drugog
svetskog rata vodila prilino negativnu politiku u odnosu na Jevreje
da bi se dodvorila arapskim dravama bogatim naftom, nakon
zavretka rata najavila je kraj svog protektorata nad Palestinom.
Vru krompir reavanja pitanja uspostavljanja izraelske drave i
jevrejsko arapskih odnosa prenela je na tek osnovanu organizaciju
Ujedinjenih Nacija. Ova svetska organizacija osnovala je komisiju
za Palestinu koja je trebala da nae reenje u vezi podele zemlje
izmeu Izraelaca i Palestinaca. Veina u komisiji je zastupala
uverenje da Palestinu treba podeliti u dve potpuno samostalne
drave. Izrael je prihvatio plan kojim je dobijao 56, 17% teritorije.
Palestinci, kojima je preostalo 42, 83% teritorije bili su
nezadovoljni, a arapske drave su zahtevale da na itavoj teritoriji
bude ustanovljena palestinska
drava u kojoj bi Jevreji dobili status
56
nacionalne manjine.
Pribliavao se 14. maj 1948. godine, datum za koji je Britanija
najavila prestanak svoga mandata nad pomenutom teritorijom
Bliskog istoka. Ujutru, 14. maja, poslednji visoki komesar u
Palestini sir Alan G. Cunningham je napustio Jerusalim. Nakon
inspekcije pomorskih snaga u Haifi tano u pono, sputena je
Britanska zastava, ime je prestala njena uprava nad Palestinom,
koja je trajala 30 godina, 5 meseci i 4 dana:
"Istog poslijepodneva David Ben Gurion je u ime idovskog
nacionalnog vijea i Generalnog cionistikog vijea proitao
proklamaciju o proglaenju nezavisne i suverene idovske drave:
ERETZ IZRAEL (Zemlja Izraelova) je mjesto nastanka
idovskog naroda. Ovdje je izrastao njegov duhovni, religijski i
politiki identitet. Ovdje je on imao svoju dravu, stvorio kulturne
vrijednosti od nacionalnog i svjetskog znaenja i dao ovjeanstvu
vjenu Knjigu nad knjigama. (...) Noeni tom tradicionalnom i
povijesnom privrenou idovi su teili u svakoj novoj generaciji
da se ponovo vrate u svoju pradomovinu. Posljednjih desetljea oni
56
Vidi u: Duan Simi; Sadat: Mir ili avantura, Politika, Beograd 1978. god.
32
su to masovno i inili. (...) PREMA TOME, MI LANOVI

NARODNOG
VIJEA,
PREDSTAVNICI
IDOVSKE
ZAJEDNICE U ERETZ IZRAELU I CIONISTIKOG POKRETA,
SKUPILI SMO SE OVDJE NA DAN PRESTANKA
BRITANSKOG MANDATA NAD ERETZ IZRAELOM, I
NOENI PRIRODNIM I POVIJESNIM PRAVOM, KOJE JE
POTVRDILA I GENERALNA SKUPTINA UJEDINjENIH
NARODA, OBJAVLjUJEMO USPOSTAVLjANjE IDOVSKE
DRAVE U ERETZ IZRAELU, KOJA E SE ZVATI DRAVA
IZRAEL. (...) NADAJUI SE U SVEMOGUEGA, MI
POTPISUJEMO
OVU
PROKLAMACIJU
NA
OVOM
SASTANKU PRIVREMENOG VIJEA DRAVE, NA TLU
DOMOVINE, U GRADU TEL AVIVU, U PREDVEERJE
BLAGDANA
SUBOTE, 5. DANA IYARA 5708. (14. svibnja
57
1948)."
Na ovaj nain bio je uinjen najznaajniji korak ka buduem
potpunom ispunjenju proroanstva koje je izrekao Boiji sluga
Jezekilj. Izrailjci (Izraelci) su ponovo, nakon bezmalo dva
milenijuma, bili u svojoj dravi iz koje su njihovi preci, po reima
Gospoda Isusa Hrista - bili proterani zbog odbacivanja Boijeg
Mesije. Povratak Izraelaca u svoju zemlju se nastavlja. Od
osnivanja drave do dananjih dana, broj povratnika iznosi vie
miliona ljudi. Boija Re objavljena preko proroka Jezekilja se
obistinjuje upravo pred naim oima.
Izraelsko arapski ratovi
Nekoliko dana pre proglaenja moderne jevrejske drave, prvi
izraelski premijer David Ben Gurion poslao je Goldu Meir na tajni
sastanak sa Abdulahom, haemitskim vladarom, koji je meu
Jevrejima bio potovan kao najumereniji arapski lider. Abdulah je
odmah saoptio g-i Meir da se arapska liga sprema da vojnom
silom sprei formiranje Izraela. Egipat, Sirija, Liban, Irak i Jordan
su ve okupljali svoje snage. Ipak, ishod rata koji je bio na pomolu,
ne samo da nije bio povoljan za Palestince (to se tie proirenja
teritorije koja bi bila pod njihovom upravom) ve je dao priliku
57
Milovan Baleti, Povratak idova u zemlju Izraelovu, str. 341-343. Naglasak

moj.
33
Boijem zavetnom narodu da kasnije, iz rata u rat, stalno zauzima

nova prostranstva:
"Prvi izraelsko-arapski rat traje, sa promenljivom sreom, osam
meseci. U njemu, na obema stranama, gine oko dvanaest hiljada
ljudi. U poetku arapske armije, od kojih nekima jo komanduju
britanski oficiri, postiu izvesne uspehe: Jordanci, pod famoznim
ser Don Glab Paom, osvajaju jevrejski deo Jerusalima; Egipani
prodiru u pustinju Negev, a Iraani stiu nadomak Haife. Ali,
organizovaniji i snanije motivisani Izraelci preokreu tok rata i, do
kraja, zauzimaju jo gotovo polovinu teritorije
koju je svetska
58
organizacija namenila palestinskim Arapima."
I pored briljantne pobede Boijeg naroda nad agresorskim
vojskama nekoliko arapskih drava, Jerusalim jo uvek nije
pripadao Jevrejima u potpunosti. Jedan njegov deo (Stari grad u
kome se nalazi i hramovno brdo i "Zid plaa") pao je u ruke
Jordanaca. U narednih devetnaest godina Jerusalim je bio podeljeni
grad.
Nakon "Suecke krize" i napada zdruenih britansko francusko
izraelskih snaga na Egipat 1956. godine, na Sinajskom poluostrvu
su razmetene trupe Ujedinjenih Nacija (plavi lemovi). Tokom
narednih godina, izraelska avijacija i artiljerija su esto vrile
odmazde i nad teritorijom Sirije zbog njene podrke Palestincima
koji su vrili teroristike napade. U maju 1967. godine, egipatskom
predsedniku Naseru su iz Damaska i Moskve stigla upozorenja da
Izrael koncentrie svoje trupe na sirijskoj granici te da e,
najverovatnije, uskoro uslediti napad na tu dravu. Predsednik
Egipta je zbog toga zatraio povlaenje plavih lemova sa
Sinajskog poluostrva, da bi gomilanjem svojih trupa na granicu sa
Izraelom uspostavio protivteu izraelskom gomilanju trupa prema
Siriji. Na iznenaenje svih, pa i samog predsednika Nasera,
Ujedinjene Nacije su donele odluku da se plavi lemovi to pre
povuku. Egipatske snage su zauzele itavo Sinajsko poluostrvo, a
Kairo je obnovio blokadu Akabskog zaliva koja je bila povuena
posle rata 1956. godine. Evo kako se dalje odvijala bliskoistona
kriza te 1967. godine:
"Egipatski potpredsednik Zaharija Mohijedin upravo se, 5. juna,
spremao da krene u Vaington na pregovore, kada je Izrael
58
Duan Simi, Sadat: Mir ili avantura, str. 22.
34
pozvavi se na zatvaranje Akabskog zaliva kao na casus belli - svim

svojim snagama izvrio iznenadni agresivni napad na egipatske
poloaje. Izraelski mirai su u roku od nekoliko desetina minuta
na pistama egipatskih aerodroma unitili glavninu egipatske
vazdune sile. Dobro obueni i izvanredno naoruani, izraelski
vojnici, iji je moral bio podstaknut propagandom nekih arapskih
radio-stanica o tome kako e Izraelci biti baeni u more, u roku od
tri dana zauzeli su ceo Sinaj i izbili na Suecki kanal. U dva sledea
dana, u ratu sa armijom kralja Huseina, osvojili su celu Cisjordaniju
i izbili na reku Jordan. Devetog i desetog juna, posle najogorenijih
bitaka rata, zauzeli su i itavu sirijsku Golansku visoravan.
Izrael je pobedniki
likovao; arapski svet je bio u stanju
59
najdubljeg oka."
Ono to je posebno vano za nae razmatranje biblijskih
proroanstava o skorom uspostavljanju mesijanskog (Hristovog)
carstva nad Izrailjcima ponovo okupljenim u svojoj dravi jeste ono
to u upravo pomenuti. Naime, u ovom ratu, Izraelski vojnici su
oslobodili itav Jerusalim, tj. njegov stari deo koji je devetnaest
godina bio u rukama Jordanaca. Hramsko brdo i "Zid plaa" bili su
ponovo u rukama Jevreja. Veliki rabin lomo Goren je,
prepoznajui znake vremena, tim povodom izjavio: "Uli smo u
mesijansko doba". A profesor Jeshua Prawer sa hebrejskog
univerziteta je dopunio prethodnu izjavu reima: "Gotovo dve
hiljade godina je ovaj narod morao da eka svoje izbavljenje kako
60
bi mogao da oslukuje Mesijine korake koji se pribliavaju."
Oigledno je da su ova dvojica uvaenih ljudi u ponovnom
uspostavljanju izraelske vlasti nad celim Jerusalimom, to znai i
nad mestom nekada postojeeg hrama, prepoznali veliki znak koji
ukazuje na skoro uspostavljanje mesijanskog carstva nad Izraelom.
Prema kazivanjima Staroga i Novoga zaveta, pre (ponovnog)
dolaska jevrejskog Mesije (Hrista), hram u Jerusalimu e ponovo
biti sazidan i u njemu biti uspostavljen starozavetni sistem
rtvovanja.
59
Navedeno delo, str. 29.

Vidi u: Joackim Langhammer, to e biti od ovoga svijeta?, Rijei iskrene
Puine 1996. god. str. 56.
60
35
Ispunjenje sedamdesete Danilove sedmice

Prema reima Gospoda Isusa Hrista zapisanim u Lk. 21:24,
Jerusalim e gaziti mnogoboci "dok se ne ispune vremena
mnogoboaca". Ova "vremena" su poela jo davno, u vreme
Navuhodonosorovog unitenja prvog jerusalimskog hrama. Kao to
smo maloas uvideli, od 1967. godine Jerusalim je u rukama
Jakovljevih potomaka, ali se "vremena mnogoboaca" jo uvek nisu
ispunila. Ono to e se deavati pred samo isticanje ovog vremena
kazuju nam dalji stihovi pomenutog teksta iz ev. po Luki:
"I bie znakova na suncu, mesecu i zvezdama, a na zemlji strah
e obuzeti narode, tako da nee imati kud od huke i morskih valova,
ljudi e izdisati od straha i oekivanja onoga to ide na svet; jer e
nebeske sile biti uzdrmane. I tada e ugledati Sina ovejeg kako
dolazi na oblaku s velikom silom i slavom. A kad se ovo pone
zbivati, ispravite
se i podignite svoje glave jer se pribliava vae
61
izbavljenje."
Ovo vreme, ispunjeno velikim nevoljama, u kojem e sam
Gospod suditi bezbonim zemaljskim stanovnicima, jeste upravo
vreme o kojem smo govorili na poetku ovog prouavanja. Setimo
se, govorili smo o "danu osvete Boga naega" (Isa. 61:2; Malahija
4:5) koji e nastupiti nakon dolaska proroka Ilije na zemlju radi
propovedanja Gospodnjeg evanelja. Ono to je bitno da znamo
jeste i to da dananji Izraelci, kao i ondanji, ne prihvataju injenicu
da je njihov Mesija zapravo Isus iz Nazareta. Oni i dalje ekaju
drugaijeg mesiju a on e im doi u liku nikog drugog do samog
antihrista, koji e najverovatnije biti po telesnom poreklu Jevrejin.
Kao to smo u ranijem razmatranju proroanstva iz knjige proroka
Danila utvrdili, nakon Isusovog ulaska u Jerusalim i njegovog
raspea, tj. ispunjenja prorotva o 69 sedmica, nastala je velika
proroka "pukotina" u kojoj je smeteno delovanje Hristove
novozavetne Crkve. U poslednje vreme za oveanstvo, morae da
bude ispunjena i poslednja, sedamdeseta sedmica, kao i svi dogaaji
predvieni za nju, da bi mesijansko carstvo moglo da bude
uspostavljeno. Dakle, prema starozavetnom proroanstvu i najavi
Gospoda Hrista da e "Ilija najpre doi i sve uspostaviti" (Mt.
17:11), za vreme poslednjih sedam godina postojanja grene ljudske
61
Ev. po Luki 21:25-28.
36
civilizacije moramo da oekujemo dolazak na zemlju ovog Boijeg

proroka. Njegovu najavu nalazimo i u Otkrivenju Jovanovom u 11.
poglavlju, gde se spominje jo nekoliko zanimljivih detalja.
Pogledajmo kako glasi ovaj tekst:
"I dade mi se trska slina tapu, s ovim reima: ustani i izmeri
hram Boiji i rtvenik i one to se u njemu Bogu mole. A spoljanje
dvorite hrama ostavi na miru i ne meri ga, jer je dano
mnogobocima, i oni e gaziti sveti grad etrdeset i dva meseca. I
dau dvojici svojih svedoka pa e u odelu za alost prorokovati
hiljadu dvesta i ezdeset dana. Ovi su dve masline i dva svenjaka
to stoje pred Gospodom zemlje. I ako ko hoe da im naudi, vatra
izlazi iz njihovih usta i prodire njihove neprijatelje. I ako ko zaeli
da im naudi, mora ovako da bude ubijen. Ovi imaju vlast da zatvore
nebo da ne pada kia u dane njihovog prorokovanja, i imaju vlast
nad vodama da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom
nedaom koliko god puta zaele. I kad svre svoje svedoanstvo,
zver koja izlazi iz bezdana ratovae protiv njih, i pobedie ih, i
ubie ih. I njihova telesa leae na ulici velikog grada, koji se u
duhovnom smislu zove Sodom i Egipat, gde je i njihov Gospod bio
raspet. I ljudi od naroda i plemena i jezika i narodnosti gledae
njihova telesa tri i po dana, i nee dozvoliti da njihova telesa poloe
u grob. I koji stanuju na zemlji radovae se za njih i veselie se, i
slae darove jedan drugome, zato to su ova dva proroka namuili
stanovnike zemlje. I posle tri i po dana ue u njih duh ivota od
Boga, pa stadoe na svoje noge, a veliki strah spopade one koji ih
gledahu. I ue snaan glas sa neba koji im je govorio: popnite se
ovamo. I62 popee se na nebo u oblaku, i videe ih neprijatelji
njihovi."
Prema upravo navedenoj prorokoj rei u kojoj se opisuje
delovanje dva Boija proroka (po znacima njihove delatnosti
najverovatnije se radi o prorocima Iliji i Mojsiju), najpre se isti e
injenica da e hram u Jerusalimu postojati, a da e njegovo
spoljanje dvorite (kao u biblijskim vremenima) biti dato
mnogobocima, uz naznaku da e ga oni gaziti 42 meseca (1260
dana ili tri i po godine). Veoma je zanimljivo i to da e u isto
vreme, jedan do drugog, postojati dva verska objekta. Jerusalimski
hram koji e, prema vestima iz Izraela, biti izgraen u skoroj
62
Otkrivenje Jovanovo 11:1-12. Naglasak moj.
37
budunosti i islamska damija sa pozlaenom kupolom, nazvana

Omarova damija. Zanimljivo je takoe da e dvojica proroka
svedoiti 1260 dana, upravo onoliko dugo koliko e i mnogoboci
gaziti spoljanje hramovno dvorite. O emu se ovde zapravo radi?
Prema proroanstvima zapisanim u knjizi proroka Danila u 9:27
i Otkrivenju 11:3 i 12:14, poslednja "sedmica" (iz Danilovog
proroanstva 9:24-26) je podeljena na dva jednaka dela od po tri i
po godine. Poetak prvog troipogodinjeg perioda obeleie
pojavljivanje oveka kojeg Biblija naziva Antihristom, a koji e
prema prorotvu biti vladar poslednjeg bezbonog carstva na zemlji
pre uspostavljanja carstva nebeskog. Prema Svetom pismu,
teritorija kojom e ovaj ovek upravljati bie ista ona koju je
nekada davno zauzimalo Rimsko carstvo (Danilo 7:7-8, 19-27).
ak se pominje i sam grad Rim, kao grad koji e imati ogromnog
uticaja
na mnoga politika kao i religijska zbivanja (Otk. 17:1-6,
63
18) . Antihristova vladavina e iz poetka biti demokratska i
veoma popularna kod irokih narodnih masa. Prema proroku
Danilu, ovaj vladar e uspostaviti politiki savez sa mnogim
dravama pa i sa Izraelom za period od sedam godina. U polovini
"sedmice" (tj. posle tri i po godine) iznenada e raskinuti savez sa
modernom dravom starozavetnog Boijeg naroda, a progonstvo
Izrailjaca e ponovo otpoeti. Vano je napomenuti i to da e
upravo ovaj (prvi) period zadnje "sedmice" biti obeleen
Mojsijevim i Ilijinim pojavljivanjem. Tokom njihovog
troipogodinjeg propovedanja meu Jevrejima, mnogi Jakovljevi
potomci e prihvatiti Isusa Hrista za svog Mesiju i Spasitelja. U to
vreme e se ispuniti i prorotvo koje je vie stotina godina pre
Hristovog roenja izrekao prorok Joil:
63
Ovaj grad se u Otkrivenju uporeuje sa enom bludnicom koja je "pijana od krvi

svetih i krvi Isusovih svedoka". Rimokatoliki teolozi u svom tumaenju smatraju
da se tu radi o drevnom neznaboakom Rimu iz prvih vekova progona hriana,
no poto se ovde radi o buduim dogaajima najverovatnije je da je re o papskom
Rimu, koji je tokom srednjeg veka progonio i predavao na smrt mnoge verske
neistomiljenike pod parolom ouvanja "prave vere". Meu stotinama hiljada i
milionima nevinih stradalnika su bili i mnogi pravi, biblijski, nanovoroeni
hriani, koji se nisu slagali sa nebiblijskim doktrinama koje je ispovedala papska
crkva. (O maloas pomenutom tumaenju Rimokatolike crkve vidi vie u: Biblija
Kranske sadanjosti, Zagreb 1983. god. str. 1271).
38
"I poznaete da sam ja usred Izrailja, i da sam ja Gospod Bog

va, i da nema drugoga, i narod moj nee se posramiti dovijeka. I
poslije u izliti duh svoj na svako tijelo, i proricae sinovi vai i
keri vae, starci e vai sanjati sne, mladii e vai viati utvare. I
na sluge u i na slukinje u one dane izliti duh svoj; i uiniu
udesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i puenje dima. Sunce e se
pretvoriti u tamu i mjesec u krv prije nego doe veliki i strani dan
Gospodnji. I svaki koji prizove ime Gospodnje spae se; jer e na
gori Sionu i u Jerusalimu biti 64
spasenje, kao to je rekao Gospod, i u
ostatku koji pozove Gospod."
Ovo proroanstvo se delimino ispunilo u vreme osnivanja
Hristove Crkve, na dan Pedesetnice, ali sa tom razlikom to tada
nisu usledili znaci kataklizme kao to e se to desiti u poslednje
vreme. Kao to smo ranije govorili, prorok Danilo predvia
"ukidanje rtve i prinosa" u polovini "sedmice", to jasno ukazuje
na to da e u budunosti biti podignut hram u kome e se ovo
rtvovanje vriti. Tri i po godine nakon uspostavljanja saveza sa
Izraelom, i isto toliko vremena proteklog od poetka propovedanja
dvojice proroka poslatih sa neba pomenuta dvojica e biti ubijena
od strane antihristovih atentatora. Njihova tela e leati na ulicama
Jerusalima nekoliko dana, nakon ega e ih Gospod podii u novi
ivot i vazdignuti na nebo (Otk. 11:7-12). Ba u to vreme e se zbiti
jo jedan dramatian dogaaj o kojem govore starozavetni proroci,
Gospod Hristos, kao i Njegovi apostoli. Antihrist, ijom e se
voljom prekinuti prinoenje rtava Izrailjevom Gospodu Bogu u
skladu sa starozavetnim propisima, ui e u Jahveov hram u
Jerusalimu i sesti u njega, prikazujui sebe da je on Bog. Evo
kako nas o tome izvetava Sveto pismo:
"Potom e nastati silan car, i vladae velikom dravom i radie
to hoe (...) A od vremena kad se ukine rtva vazdanja65i postavi
gnusoba pustona, bie tisua i dvjesta i devedeset dana."
"Kada, dakle, vidite da gnusoba opustoenja, o kojoj je govorio
prorok Danilo, stoji na svetom mestu, ko ita neka razume, tada
stanovnici Judeje neka bee u gore, a ko bude na krovu neka ne
silazi da uzme to iz svoje kue, i ko bude u polju neka se ne vraa
da uzme svoj ogrta. Teko trudnim enama i dojiljama u te dane.
64
65
Knjiga proroka Joila 2:27-32. Naglasak moj.

Knj. proroka Danila 11:3; 12:11. Naglasak moj.
39
Molite se da beanje vae ne bude u zimu ili u subotu; jer e tada

biti velika nevolja, kakve nije bilo od postanja sveta do sada, niti e
biti. I ako se ne bi skratili oni dani, ne bi
se spasao ni jedan ovek.
66
Ali zbog izabranih skratie se oni dani."
"Deco, poslednji je as, i kao to ste uli da e antihrist doi...
(...) Ko je laljivac ako ne onaj koji
porie da je Isus Mesija? To je
67
antihrist ko porie Oca i Sina."
"Da vas niko ne prevari ni na koji nain; jer nema dana
Gospodnjeg dok prvo ne nastupi otpad i ne pojavi se ovek greha,
sin pogibli, koji se protivi i die na sve to se naziva Bogom ili
svetinjom, tako da e sesti
u hram Boiji i samoga sebe
68
predstavljati da je on Bog."
Gospod Isus Hristos se, dakle, u tekstu iz ev. po Mateju poziva
na Danilovo proroanstvo i potvruje ga reima da e u vreme
postavljanja "gnusobe opustoenja" u sveto mesto (hram) nastati
velika nevolja kakve nije bilo otkako je ljudi na zemlji niti e je
ikada biti. Posebno, ova nevolja e biti u vezi sa izrailjskim
narodom, jer upravo njima Isus poruuje da "bee u gore" (brda i
planine) radi spasavanja golih ivota. Jovanovo Otkrivenje nam
stavlja do znanja da e antihrist povesti veliki rat protiv Izraelaca
nastojei da potre kako one Jevreje koji su se preko svedoanstava
dvojice proroka preobratili na hrianstvo, tako i ostalo Jakovljevo
potomstvo. Rat e trajati sve do Gospodnjeg drugog dolaska, i to u
naredne tri i po godine (Otk. 12. gl.). Prorok Danilo je takoe
predvideo ovaj dogaaj i postupke oveka bezakonja:
"I govorie rijei na vinjega, i potirae svece vinjega, i
pomiljae da promijeni vremena i zakone; i dae mu se u ruke za
vrijeme i za vremena i za po vremena (tj. tri i po godine; prim. I.
S.). Potom e sjesti sud, i uzee mu se vlast, te e se istrijebiti i
zatrti sasvijem. A carstvo i vlast i velianstvo carsko pod svijem
nebom dae se narodu svetaca vinjega; njegovo e 69
carstvo biti
vjeno carstvo, i sve e vlasti njemu sluiti i sluati ga."
66

1. posl. Jovanova 2:18, 22-23.
2. posl. Solunjanima 2:3-4. Naglasak moj.
69
Knj. proroka Danila 7:25-27. Naglasak moj.
67
68
40
Ono to je jo veoma vano da istaknem jeste i izjava Gospoda

Isusa Hrista koju je izrekao svojim sunarodnicima u vreme kada su
ga odbacili kao svog Mesiju:
"Nego vam kaem, od sada me neete videti
dok ne reete: neka
70
je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje."
Naime, za vreme velikog antihristovog rata protiv Izraela, u
kojem e, prema Otkrivenju, na suprotstavljenim stranama
uestvovati gotovo sve velike svetske sile (Otk. 9. gl.) i u kome e
izginuti jedna treina stanovnitva planete (dakle vie od dve
milijarde), na strani Jevreja izgubie ivote oko dve treine tada
iveih potomaka Avraama, Isaaka i Jakova. O ovoj stranoj
kataklizmi i buduoj pogibiji mnogih Izrailjaca pisao je i prorok
Zaharija pre dva i po milenijuma:
"I u svoj zemlji, govori Gospod, dva e se dijela istrijebiti u njoj
i poginuti, a trei e ostati u njoj; I tu u treinu metnuti u oganj, i
pretopiu ih kako se pretapa srebro, i okuau ih kako se kua zlato;
oni e prizvati ime moje, i ja u im se odazvati
i rei u: to je moj
71
narod; a oni e rei: Gospod je Bog na."
Tek nakon ove strane nesree koja e zadesiti Izrael (kao i
itavo oveanstvo) Jevreji e, susrevi se sa svojim potpunim
unitenjem, zavapiti ka Bogu kao svom Spasitelju. Prema Isusovim
reima, njegovi saplemenici e ga ponovo videti tek kada budu rekli
"da je blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje." O samom
trenutku dolaska izrailjskog Mesije sa neba na zemlju, Sveto pismo
nas ovako izvetava:
"I izliu na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh
milosti i molitava, i pogledae na mene kojega probodoe; i 72plakae
za njim kao za jedincem, i tuie za njim kao za prvencem."
"Odmah posle nevolje onih dana sunce e potamneti i mesec
nee davati svoje svetlosti, i zvezde e padati s neba, i sile nebeske
uzdrmae se. I tada e se na nebu pojaviti znak Sina ovejeg, pa e
tada zakukati sva plemena na zemlji, i ugledae
Sina ovejeg gde
73
dolazi na oblacima sa silom i velikom slavom."
70
Ev. po Mateju 23:39.

Knj. proroka Zaharije 13:8-9.
Knj. proroka Zaharije 12:10. Naglasak moj.
73
71
72
41
"Evo, ide sa oblacima i gledae ga svako oko i oni koji74ga

probodoe, i kukae za njim sva plemena zemaljska. Da, amin."
Kao to je jasno iz upravo navedenih tekstova, na samom kraju
"velikih nevolja" za itav svet, kada Jevreji, koji su "proboli Hrista"
budu za njim plakali i u pokajanju ga prihvatili za svog Mesiju,
bezbonost sa zemlje e zanavek biti uklonjena, svi antihristi
poraeni a mesijansko boansko carstvo uspostavljeno. U taj dan,
dan uspostavljanja carstva, noge Isusa Mesije e stati na Maslinsku
goru (Zah. 14:4; Dela ap. 1:6-12):
"I u taj e dan protei iz Jerusalima voda iva, pola k istonom
moru a pola k zapadnom moru, i bie i ljeti i zimi. I Gospod e biti
car nad75svom zemljom, u onaj dan bie Gospod jedan i ime njegovo
jedno."
Na samom poetku carstva Mesije nad Izrailjem kao i nad
itavom zemljom, usledie i vaskrsenje mrtvih pravednika.
Meutim, poto je tema o vaskrsenju mrtvih obimna, o njoj emo
govoriti u toku razmatranja koje je pred nama, a to je prouavanje
odnosa drugog Hristovog dolaska i postojanja kao i okonanja
misije (poslanstva) zemaljske novozavetne Crkve.
Drugi Hristov dolazak i misija novozavetne Crkve
Na isti nain kao to pravoslavna teologija (eshatologija) ne
priznaje nikakvu ulogu izrailjskog naroda u vezi sa drugim
Hristovim dolaskom, to je naravno (kao to smo se uverili)
pogreno, takav je sluaj i sa tumaenjem odnosa misije
novozavetne Crkve u odnosu na Gospodnji povratak. Tokom
prouavanja koje sledi, uvideemo da teologija Istone crkve
odstupa od uenja Svetog pisma i po ovom pitanju. Kao to smo
mogli da uoimo tokom ranijeg razmatranja, Gospod Isus Hristos je
najavio svoj ponovni dolazak tako to je rekao da e mu prethoditi
veliki i silni znaci na nebu i na zemlji, dolazak antihrista, veliki
ratovi i prirodne katastrofe kakvih nije bilo nikada u ranijoj istoriji
oveanstva. Meutim, ako dobro obratimo panju, ovaj Isusov
govor koji je najavio buduu kataklizmu bio je upuen jevrejskom
narodu (Izrailju) a ne Njegovoj Crkvi, koja je tek trebala da bude
74
75
Otkrivenje Jovanovo 1:7. Naglasak moj.

Knj. proroka Zaharije 14:8-9.
42
osnovana. Postoji velika razlika izmeu drugog Hristovog

pojavljivanja u odnosu na Crkvu i Njegovog dolaska vezanog za
sudbinu Izrailja (Izraela). Ovo mora da bude posebno istaknuto, jer
se u tome i sastoji glavna greka pravoslavne teologije. Naime,
kada Gospod Isus govori vernicima koji su po nacionalnosti Jevreji,
a koji e se obratiti Bogu i Njegovom Mesiji tokom velikih nevolja
(poslednje Danilove sedmice), On kae:
"I bie znakova na suncu, mesecu i zvezdama, a na zemlji strah
e obuzeti narode, tako da nee imati kud od huke i morskih valova,
ljudi e izdisati od straha i oekivanja onoga to ide na svet; jer e
nebeske sile biti uzdrmane. I tada e ugledati Sina ovejeg kako
dolazi na oblaku sa velikom silom i slavom. A kad se ovo pone
zbivati, ispravite
se i podignite svoje glave, jer se pribliava vae
76
izbavljenje."
Gospod oigledno daje na znanje ljudima da kada vide da se
"sve ovo zbiva", podignu svoje glave jer je Njegov povratak na
pragu. Drugi Isusov dolazak u nebeskoj slavi e biti najavljen
velikim nevoljama i svako ko u to vreme bude poznavao Sveto
pismo moi e da prepozna ove unapred proreene dogaaje.
Meutim, Gospod Hristos je u isto vreme govorio o svom drugom
dolasku i kao o danu koji e doi iznenada, bez ikakvih udesnih
znakova koji bi mu prethodili. Evo ta Isus o tome saoptava svojim
uenicima:
"Bdite dakle, jer ne znate u koji dan e doi Gospod va. A ovo
znajte, kada bi domain znao u koju nonu strau e lopov doi,
bdio bi i ne bi dozvolio da se potkopa njegova kua. Zato
i vi budite
77
spremni, jer e Sin oveji doi u as kada ne mislite."
Kao to primeujemo u upravo navedenom tekstu, Gospod
upozorava svoje uenike da stalno treba da budu duhovno budni i
ekaju Njegov povratak jer e se on odigrati iznenada. Primer
kojim Isus svoj dolazak uporeuje sa slikom lopova koji se prikrada
da bi neto ukrao iz kue je veoma ilustrativan. Iz Isusovog
poreenja proizilazi ono to se i uistinu deava a to je da se
kradljivac pribliava tuoj kui veoma lagano i to u vreme kada se
domain najmanje nada njegovom dolasku. Pritom, on se naravno
trudi da ne naini ni najmanji um ili buku na osnovu koje bi mogao
76
77

43
da bude otkriven. Oigledno je, dakle, da Gospod istie dvostruku

prirodu svoga povratka na zemlju, ili bolje reeno, najavljuje najpre
tajanstveni, a potom i javni, svima vidljivi, dolazak u nebeskoj
slavi. Da bi nam ovo bilo jasnije, pogledaemo ta nam o tome
govore ostali novozavetni tekstovi.
Vaznesenje novozavetne Crkve
"Neka se ne uznemirava vae srce; verujte u Boga, i verujte u
mene. U domu moga Oca ima mnogo stanova; da nije tako, zar bih
vam rekao: idem da vam pripremim mesto. I kad odem i pripremim
vam78mesto, doi u opet i uzeu vas k sebi, da i vi budete gde sam
ja."
Prema reima Gospoda Isusa Hrista i apostola, zapisanih u
Novom zavetu, veoma jasno proizilazi da je prvi naredni dogaaj
predvien Boijim prorokim kalendarom tajno vaznesenje
nanovoroenih vernika (Hristove Crkve) na nebo u nebeski
Jerusalim. U prethodno prouavanoj celini istakao sam injenicu da
mi danas ivimo u prorokoj "vremenskoj pukotini" nakon
zavretka 69. i poetka 70. Danilove sedmice, koja e otpoeti da se
ispunjava na kraju vremena, sedam godina pre uspostavljanja
Hristovog mesijanskog carstva nad Izrailjem i itavom planetom.
Prema Boijoj providnosti, starozavetni Jevreji su odbacili svoga
Mesiju i na taj nain omoguili ispunjenje Gospodnjeg plana koji je
u vremenu pre Isusovog roenja bio sakriven. Taj plan je
podrazumevao osnivanje novozavetne Crkve, Boijeg naroda
sastavljenog od pripadnika svih naroda na zemlji. U poslanici
Rimljanima apostol Pavle potvruje biblijsku istinu o tome da su
Jakovljevi potomci okoreli i postali Bogu nepokorni da bi
unapred odreeni broj mnogoboaca, kroz veru u Hrista (u okviru
Crkve), bio spaen. Nakon toga e se, prema ovom apostolu (i
ostalom celobiblijskom uenju) odigrati dogaaji koji e dovesti i
do spasenja izrailjskog naroda:
"Ne elim naime, brao, da vam ostane nepoznata ova tajna, da
ne bi mudrovali po svojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo
dok ne uu svi mnogoboci, i tako e se spasti sav Izrailj, kao to
78
44
je napisano: Izbavitelj e doi sa Siona, odvratie bezbonost79od

Jakova. I ovo im je zavet od mene, kad uklonim njihove grehe."
Prema Pavlu, ovakav razvoj dogaaja je bio "tajna" za
starozavetne vernike a on eli da sada bude otkriven
novozavetnim hrianima. U vreme kada je Isus, malo pre svoga
vaznesenja, bio sa uenicima na Maslinskoj gori, oni su mu
postavili sledee pitanje:
"A okupljeni pitahu ga ovim reima: Gospode, hoe li u ovo
vreme ponovo uspostaviti carstvo Izrailjevo? On im ree: Nije vae
da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio svojom vlau,
nego ete primiti silu kad Duh Sveti sie na vas, i biete moji
svedoci kako u80 Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do
kraja zemlje."
Prema Gospodnjim reima, pre uspostavljanja carstva nad
Izrailjem, njegovi uenici moraju da propovedaju evanelje "sve do
kraja zemlje". Ovakvu zapovest itamo i u ev. po Mateju:
"Tada prie Isus i ree im: meni je dana svaka vlast na nebu i na
zemlji. Zato idite i nainite sve narode mojim uenicima, krstei ih
u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uei ih da dre sve to sam
vam
81
naloio; i evo, ja sam s vama u sve dane do svretka sveta."
Hrianstvo i poruka evanelja se iri svetom ve gotovo punih
dvadeset vekova. U dananje vreme vie nego ikada ranije,
zahvaljujui sredstvima masovne komunikacije (uz pomo deljenja
i prodaje Biblija, hrianske literature, filmova, radio i televizijskih
emisija...). Propovedanje evanelja i dostupnost Svetog pisma
obinom oveku je bilo umnogome oteano do XV veka, iz razloga
to su se sveti spisi umnoavali prepisivanjem. Taj postupak je bio
vrlo spor, a primerci takvih Biblija veoma skupi pa stoga i
nedostupni irokim narodnim masama. Tek u XV veku,
pronalaskom tamparske maine, poelo se i sa masovnijim
umnoavanjem Knjige nad knjigama koja je iz decenije u
deceniju postajala sve pristupanija obinom svetu kroz
prevoenje na narodne jezike. Ipak, XX vek predstavlja prekretnicu
u brzini irenja evanelja po itavom svetu. Tokom poslednjih sto
godina osnovana su mnoga biblijska drutva koja se bave
79
Posl. Rimljanima 11:25-27. Naglasak moj.

Dela apostolska 1:6-8. Naglasak moj.
81
80
45
tampanjem Svetih pisama na gotovo svim jezicima. U prolom

veku podeljeno je na milijarde primeraka Biblija (ili njenih delova,
Novih zaveta i evanelja), hrianskih knjiga, broura, traktata...
Snimljeno je mnotvo filmova (dokumentarnih, igranih i crtanih) sa
biblijskom tematikom, koje je videlo na stotine miliona stanovnika
nae planete. Satelitski prenosi evanelskih propovedi poznatih
svetskih evangelizatora su takoe doprineli i jo uvek doprinose
prodiranju Hristove poruke pomirenja sa Bogom u svaki dom, pa
ak i u dravama koje nisu naklonjene hrianstvu. Hrianski
misionari zalaze i u najdublje dungle Amazonije, Afrike i
Indonezije da bi zadobili ljude za Hrista...
Dananje vreme je, dakle, upravo ono o kome su proricali
Hristos i apostoli vreme pred drugi Gospodnji dolazak. Isus je
veoma usko povezao globalno propovedanje evanelja sa
trenutkom Njegovog povratka na zemlju:
"I propovedae se ovo evanelje o carstvu po 82svemu svetu za
svedoanstvo svima narodima, i tada e doi kraj."
Prema svim znacima o kojima smo do sada govorili a koji
ukazuju na skori Hristov dolazak, kao to su sakupljanje Jevreja u
njima obeanoj zemlji, priprema za izgradnju jerusalimskog hrama,
ujedinjenje "Rimskog carstva", kao i propovedanje evanelja po
celom svetu, moemo sa sigurnou da tvrdimo da se nalazimo na
korak od tajnog Gospodnjeg dolaska radi vaznesenja Crkve na
nebo. U tekstu kojeg sam citirao na poetku ove celine (Jn. 14:1-3),
jasno nalazimo Spasiteljevu izjavu da e kada uenicima pripravi
mesto ponovo doi i uzeti ih sebi, da bi i oni bili tamo gde je On
(zapazimo da Isus ovde ne kae da e doi da bude tamo gde su oni
dakle na zemlji, to e se desiti prilikom uspostavljanja carstva ve da e ih uzeti k sebi). Ovo "uzee" Crkve na nebo e se, prema
Bibliji, zasigurno desiti pre poetka poslednje, sedamdesete
Danilove sedmice, tj. velikih nevolja i kataklizmi koje e zadesiti
svet. To potvruje apostol Pavle u jednoj od svojih poslanica:
"...kako ste se vi od idola obratili Bogu, da sluite ivom i
istinitom Bogu, i da sa nebesa oekujete njegovoga Sina koga je
83
vaskrsao iz mrtvih, Isusa koji nas izbavlja od gneva koji dolazi."
82
83
Ev. po Mateju 24:14. Naglasak moj.

1. posl. Solunjanima 1:9b-10. Naglasak moj.
46
Kada govori o tajnom Hristovom dolasku u oblake radi

vaznesenja Crkve, isti apostol nastavlja govorei:
"Ne elimo, brao, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji
su usnuli, da ne budete oaloeni kao ostali koji nemaju nade.
Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako e Bog
Isusovim posredstvom povesti s njim i one koji su usnuli. Jer ovo
vam kazujemo reju Gospodnjom da mi koji ivimo i ostajemo do
dolaska Gospodnjeg neemo pretei one koji su usnuli. Jer e sam
Gospod na zapovest, na glas arhanela i na trubu Boiju sii sa
neba, te e mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim emo mi ivi, mi
koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti u vazduh u susret
svagda biti sa Gospodom. Stoga teite jedan
Gospodu; i tako emo 84
drugoga ovim reima."
"A u pogledu vremena i asa, brao, nemate potrebe da vam se
pie, jer sami tano znate da e dan Gospodnji doi kao lupe u
iznenada naii na
noi. Kad naime kau: mir i sigurnost, tada e 85
njih pogibao kao bol na trudnu enu i nee utei."
Tekstovi koje sam upravo naveo su vie nego jasni. Oni
predstavljaju najavu ispunjenja Isusovog obeanja datog u Jn. 14:13 ("doi u i uzeu vas k sebi"). Prema otkrivenju koje nam ovaj
apostol iznosi, Gospod Isus e, neznano kada (u budunosti), doi u
zemljinu atmosferu (tj. "u oblake" a ne na zemlju) i izrei zapovest
o "vaskrsenju mrtvih u Hristu" (tj. preminulih lanova Crkve iz
itave hrianske istorije). Onoga trenutka kada mrtvi budu
vaskrsli, ivi vernici, nakon svoga preobraaja u besmrtna i
nepropadljiva telesa, bie vazneti zajedno sa njima u nebo te e
od tada pa u venost biti zanavek sa Gospodom. Apostol Pavle ovu
svoju tvrdnju dopunjava objavom datom Korinanima:
"Jer kao to u Adamu svi umiru, tako e i u Hristu svi oiveti.
Ali svaki u svom redu: kao prvenac Hristos, zatim oni koji Hristu
pripadaju prilikom njegovog dolaska (...) Evo kazujem vam tajnu:
neemo svi pomreti, ali emo se svi izmeniti, u momentu, u tren
oka, kad zatrubi poslednja truba. Truba e, naime, zatrubiti, i mrtvi
e biti vaskrsnuti neraspadljivi, a mi emo se izmeniti. Jer ovo
84
85

47
raspadljivo treba da se
obue u neraspadljivost, i ovo smrtno da se
86
obue u besmrtnost."
Objavljujui hrianskim vernicima ono to je u Starom zavetu
bila tajna, Pavle negira mogunost budueg zajednikog (opteg)
vaskrsenja vernika i neverujuih onakvog kako su u njega
verovali Jevreji u skladu sa ogranienim starozavetnim objavama.
Nasuprot tome, on jasno razgraniava ova dva vaskrsenja, govorei
da e "mrtvi u Hristu vaskrsnuti najpre" (1. Kor. 15:23; 1. Sol.
4:16). Gospod Isus Hristos je, najavljujui svoj tajni dolazak i
vaznesenje vernika u nebeski Jerusalim pre velikih nevolja, kao i
ostavljanje na zemlji onih koji nisu poverovali, izrekao sledee:
"A o onom danu i asu niko ne zna, ni aneli nebeski, nego
samo Otac. Kao dani Nojevi, tako e biti dolazak Sina oveijeg.
Jer kao to su u dane pred potopom jeli i pili, enili se i udavali, do
dana kada Noje ue u koveg, i nisu znali dok ne doe potop i sve
odnese, tako e biti i dolazak Sina oveijeg. Tada e biti dva u
polju, jedan e biti prihvaen, a drugi e biti ostavljen; dve e
mleti u mlinu, jedna e biti prihvaena, a druga e biti 87
ostavljena.
Bdite dakle, jer ne znate u koji dan e doi Gospod va."
Nakon to smo na pravi nain shvatili biblijsko uenje o prvom
narednom prorokom dogaaju, tj. tajnom Hristovom dolasku u
oblake, vaskrsenju mrtvih hriana i vaznesenju Crkve na nebo,
prouiemo i dogaaje koji e uslediti do uspostavljanja
Gospodnjeg carstva na zemlji.
Jagnjetova svadba i dolazak u nebeskoj slavi
Nakon vaznesenja Crkve na nebo, ime e biti okonana njena
misija pronoenja evanelja o spasenju neverujuem svetu, a ime
e, takoe, biti sauvana od "gneva koji dolazi", nastupie period
antihristove vladavine i vreme velikih nevolja (vreme "velikog i
stranog dana Gospodnjeg"). Reena svih ovozemaljskih problema,
Crkva koja se u Otkrivenju Jovanovom naziva i Hristovom enom
(Otk. 19:7), za vreme velike zemaljske antihristove tiranije, pevae
Gospodu pesmu hvale:
86
87
1. posl. Korinanima 15:22-23, 51-53. Naglasak moj.

48
"Potom videh, i gle, mnogi narod koga niko nije mogao

izbrojati, od svake narodnosti i plemena i naroda i jezika, gde
stoje pred prestolom i pred Jagnjetom, obueni u bele haljine sa
palmama u rukama svojim. I vikahu snanim glasom govorei:
spasenje pripada Bogu naemu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu. (...)
I prozbori jedan od stareina govorei mi: ko su i odakle dooe ovi
obueni u bele haljine? A ja sam mu kazao: gospodine moj, ti
zna. I ree mi: ovo su oni to dolaze od velike nevolje, koji oprae
svoje haljine i ubelie ih u Jagnjetovoj krvi. Zato su pred Boijim
prestolom, te mu slue dan i no u njegovom hramu, a onaj to sedi
na prestolu prebivae nad njima. Oni nee nikad vie gladovati, ni
edneti, niti e ih sunce pei niti kakva ega, jer e Jagnje, koje je
nasred prestola, biti njihov pastir i vodie 88ih na izvore ive vode; a
Bog e otrti svaku suzu sa njihovih oiju."
Pored sveg velianstva boanske objave valja zapaziti i
Jovanovu izjavu o tome da ovi ljudi obueni u bele haljine "dolaze
od velike nevolje". Da se ovde radi o Hristovoj Crkvi koja je
vazneta sa zemlje na nebo pre velikih nevolja nesumnjivo je, jer se
ovo veliko mnotvo sastoji od pripadnika "svih naroda, narodnosti,
plemena i jezika". Oigledno je da ovde nisu u pitanju duhovna
aneoska bia a ni bestelesne due Jevreja koji su zbog svoje vere u
Boga i Isusa Mesiju (koju su stekli kroz propovedanje Mojsija i
Ilije) pobijeni u Izraelu tokom velikih nevolja. Ovi ljudi se u
materijalnim proslavljenim telima nalaze na nebu pred Boijim i
Jagnjetovim (Hristovim) prestolom.
U vreme pred samo isticanje perioda poslednjih sedam godina
ljudske bezbone vladavine nad planetom Zemljom, i ispoljavanja
pravednog Boijeg gneva nad zemaljskim stanovnicima, Gospod
Isus Hristos e se noen oblacima, u pratnji proslavljene Crkve,
vratiti na zemlju i uspostaviti svoje carstvo. Evo kako je Gospod
pred svoje raspee odgovorio judejskom prvosveteniku na pitanje
da li je on zaista Hristos, Sin Boiji:
"Ree mu Isus: ti kaza; ali vam kaem, od sada ete videti Sina
ovejeg gde
sedi s desne strane sile i dolazi na nebeskim
89
oblacima."
Takoe, rekao je i:
88
89
Otkrivenje Jovanovo 7:9-10, 13-17. Naglasak moj.

Ev. po Mateju 26:64. Naglasak moj. Vidi i: Mk. 14:61-62.
49
"Odmah posle nevolje onih dana sunce e potamneti i mesec

nee davati svoje svetlosti, i zvezde e padati s neba, i sile nebeske
uzdrmae se. I tada e se na nebu pojaviti znak Sina ovejeg, pa e
tada zakukati sva plemena na zemlji, i ugledae Sina ovejeg
gde
90
dolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom."
U Jovanovom Otkrivenju je dogaaj Hristovog slavnog povratka
i estokog obrauna sa vojskom bezvernih opisan mnogo detaljnije:
"I videh otvoreno nebo, i vidi, beo konj, i koji sedi na njemu zove
se Verni i Istiniti, i on sudi i ratuje po pravdi. Oi su mu vatreni
plamen, a na glavi mu mnoge krune, sa napisanim imenom koje
niko ne zna sem njega. I bee obuen u haljinu natopljenu krvlju, i
njegovo ime zove se Re Boija. A nebeske vojske na belim
konjima, obuene u belo, isto platno, pratile su ga. I iz njegovih
usta izie otar ma da njim pobije mnogoboce. I on e im biti
pastir sa gvozdenom palicom; i on e gaziti muljaru ljutog vina
gneva Boga Svedritelja. On ima na haljini 91i na svom bedru
napisano ime: car careva i gospodar gospodara."
Nakon kanjavanja antihrista i njegovog pomonika, lanog
proroka, bacanjem u ognjeno jezero (Otk. 19:20), kao i "vezivanja"
sotone i bacanja u bezdan na hiljadu godina, Gospod Hristos e,
prema prorotvu Boijeg sluge Zaharije i aneoskoj najavi (Zah.
14:4; Dela ap. 1:11-12), sii sa neba sa velikom slavom i stati na
Maslinsku goru. Toga trenutka e uslediti vaskrsenje svih
pravednika (kroz veru opravdanih vernika) koji su ikada iveli na
zemlji poevi od Adama pa sve do onih koji su poginuli za
vreme antihristove vladavine. O ovom vaskrsenju nam detaljno
govori apostol Jovan u poslednjoj i najpotpunijoj prorokoj knjizi
Svetoga pisma Otkrivenju 20-toj glavi:
"I vidjeh prijestole i sjedoe na njih, i dade im se sud; i due
posjeenih za svjedoanstvo Isusovo i za rije Boiju, koji se ne
poklonie zvijeri i liku njezinom, i ne primie iga na elima svojim
i na ruci svojoj; i oivjee i carovae sa Hristom hiljadu godina. A
ostali mrtvaci ne oivjee dok se ne svri hiljada godina. Ovo je
prvo vaskrsenje. Blaen je i svet onaj koji ima udjela u prvom
90
91

Otkrivenje Jovanovo 19:11-16. Naglasak moj.
50
vaskrsenju; nad njima druga smrt nema vlasti, nego 92

e biti
svetenici Bogu i Hristu, i carovae s Njim hiljadu godina."
Ono to je veoma vano da istaknemo na ovom mestu jeste da u
Otkrivenju 20. glavi, u prvih 7 stihova, na est mesta stoji
naglaeno da e budue Isusovo carstvo trajati hiljadu godina. U
Starom zavetu, kao i u evaneljima se ne spominje duina trajanja
ovog carstva, ali nam je to u Otkrivenju jasno naznaeno.
Nakon zemaljskog Hristovog carstva pravednosti i mira, sotona
e za kratko biti osloboen iz svoje tamnice u kojoj je proveo itav
milenijum. Za vreme svoga kratkog delovanja, uspee ponovo da
zavede veliko mnotvo ljudi koji e biti roeni tokom pomenutog
hiljadugoa kao potomci onih osoba koje su preivele velike
nevolje i u Milenijum ule u neproslavljenim telima (novozavetni i
starozavetni vernici, koji e pre hiljadugodinjeg carstva doiveti
vaskrsenje i preobraenje svojih smrtnih telesa, bie u
proslavljenim venim telima i meu njima vie nee biti enidbe i
udaje, kao ni raanja dece. Vidi: 2. Kor. 5:1-5; Lk. 20:33-36).
Svretak ovih pobunjenika, koji je opisan u Otk. 20:7-10, bie
tragian. Oni e biti spaljeni ognjem, a sotona koji ih je dovodio u
zabludu, sa svojim demonima bie baen u ognjeno jezero (Mt.
25:41), gde su deset vekova pre toga bili odagnani i antihrist i lani
prorok. Strani sud, koji e uslediti, a na kome e se nai bezbonici
vaskrsli nakon hiljadugodinjeg carstva bie poslednji dogaaj u
zemaljskoj istoriji na kome e biti spomenuti oni koji nisu marili
za Boga i Njegovu svetu volju. Svi nenanovoroeni (koje Gospod
Hristos naziva i zloincima, Jn. 5:29) bie vaskrsnuti za venu
osudu. Kazne e im biti odreene u skladu sa veliinom poinjenih
greha. Nakon osude koju su zasluili, svi e biti baeni u ognjeno
jezero, gde e biti mueni u sve vekove zauvek:
"A ostali mrtvaci ne poivee dok se ne navri hiljada godina.
(...) I videh veliki, beli presto, i onoga to sedi na njemu, od ijeg
lica pobegoe zemlja i nebo, i ne nae im se mesta. I videh mrtvace,
velike i male, gde stoje pred prestolom, a knjige se otvorie; i jedna
druga knjiga bi otvorena, to je knjiga ivota. I mrtvacima se sudilo
na osnovu onoga to je napisano u knjigama po delima njihovim.
92
Otkrivenje svetoga Jovana Bogoslova 20:4-6. Prevod komisije Svetog

arhijerejskog sinoda SPC. Naglasak moj.
51
(...) I ko93god se ne nae upisan u knjizi ivota, bi baen u vatreno

jezero."
Nakon svretka suda nad bezakonicima i Bogu nepokornima,
Gospod e unititi dananji nama poznati svemir i stvoriti novo
nebo i novu Zemlju (Otk. 21. i 22. poglavlje). Hristos e predati
carstvo svome nebeskom Ocu (1. Kor. 15:24-28), a vaskrsli vernici
e vladati i iveti sa Gospodom i nebeskim anelima zauvek.
Na ovaj nain smo prouili najvanije tekstove Svetog pisma
koji govore o buduim dogaajima, drugom Hristovom dolasku i
vaskrsenju mrtvih.
Sada emo prei na upoznavanje sa pravoslavnim verovanjem
po pitanju istih tema. Verujem da nam nee trebati puno vremena
da se uverimo u injenicu da je uenje Istone crkve, koje je nastalo
pod uticajem crkvenih otaca, poprilino razliito od onoga o emu
nas ui vena Boija Re.
PRAVOSLAVNO VEROVANJE O DRUGOM HRISTOVOM
DOLASKU I VASKRSENJU MRTVIH
Kao to sam istakao na samom poetku poglavlja, uenje
Pravoslavne crkve se nalazi u velikom raskoraku sa onim to su
nauavali Hristos i apostoli o Njegovom drugom dolasku i
vaskrsenju mrtvih. Ukratko reeno, pravoslavna eshatologija ne
poznaje niti priznaje evanelsko uenje o vaznesenju Crkve
Hristove, o odvojenom vaskrsenju pravednika i grenika, niti pak
istinu o uspostavljanju hiljadugodinjeg carstva na zemlji. Prema
pravoslavnima, na kraju vremena e se na zemlji pojaviti antihrist,
Crkva (Pravoslavna) e biti progonjena, a Hristovim dolaskom
usledie opte vaskrsenje mrtvih i strani sud. No, na kojim to
biblijskim tekstovima pravoslavni temelje ovakvo svoje uverenje?
Da li dokazi za ovakvo verovanje uopte postoje? Kao temelj za
iznoenje "pravoslavnih dokaza" posluie nam ponovo knjiga
"Crkva i sekte" autora Lazara Milina, u kojoj je on (bezuspeno)
pokuao da biblijskim tekstovima obesnai "sektako" (evaneosko
- protestantsko) verovanje u dvokratno vaskrsenje i hiljadugodinje
carstvo Mesije. Dokazi iz pomenute knjige bi, dakle, trebali da nas
93
Otkrivenje Jovanovo 20:5, 11-12, 15.
52
ubede u ispravnost pravoslavnog shvatanja Biblije i pogrenost

uenja evaneoskih hriana. Krenimo zato redom. Evo kako glase
neki od navoda iz Milinove knjige:
"Druga grupa jeretika, hilijasti, verovali su naprotiv u neko
vaskrsenje sasvim grubo, kao obnavljanje ovog zemaljskog ivota u
Hristovom hiljadugodinjem carstvu u kojem e On sa
pravednicima vladati na zemlji hiljadu godina. Tada e tek
vaskrsnuti grenici i poee opti Boji sud. (...) Sektai takoe
priznaju da e svi mrtvi vaskrsnuti, ali ne odjednom nego u dva
maha. Prvo e vaskrsnuti pravednici koji e sa Hristom carovati
hiljadu godina, a posle te hiljade godina vaskrsnue grenici koji e
se ustremiti na Jerusalim kao prestonicu Hristovu i tada e ih
Hristos unititi. (...) Uostalom, Hristos je veni car i za Njega
hiljadu godina ne znai nita vie nego jedan dan, ba kao to i kae
Biblija da je "pred Bogom hiljada godina kao jedan dan i jedan dan
kao hiljada godina" (Ps. 90, 4; 2. Petr. 3, 8). A to je u celoj ovoj
stvari najvanije, sektai previaju injenicu da Hristos nikad
nikome nije obeao nikakvo zemaljsko carstvo ni hiljadugodinje ni
jednoasovno. I kad su ljudi hteli da ga uine carem, On je to
izbegao (Jn. 6, 15), a pred Pilatom je izriito rekao da Njegovo
carstvo nije od ovoga sveta (Jn. 18, 6). Da je mislio na nekakvo
svoje hiljadugodinje carstvo, imao bi zgodnu priliku da to bar ovog
puta nagovesti. (...) Pod hiljadugodinjim carstvom Hristovim
treba shvatiti period istorije oveanstva od osnivanja Crkve (kad
je satana "vezan i baen u bezdan") pa do ponovnog dolaska
Hristova, a naroito period njenog relativno mirnog razvitka od
prestanka gonjenja pa dok satana ponovo ne bude 94"puten iz
tamnice" to jest do vremena kad e se pojaviti antihrist."
Iz svih ovih navoda najpre uviamo da pravoslavni nazivaju
jereticima one vernike koji itaju rei Svetoga pisma i veruju
upravo onakvom znaenju proroanstva kako je u najsvetijoj knjizi
i naznaeno. Potom, g-din Milin potpuno pogreno navodi da
Gospod Isus Hristos nikada nikome nije obeao bilo kakvo carstvo
ni hiljadugodinje ni jednoasovno, oigledno ne elei da uzme u
obzir stihove iz Mt. 21:4-9; Lk. 19:38-40; 23:42; Dela ap. 1:6-7; 1.
Kor. 15:24; Otk. 20:6; koji govore upravo o buduem Hristovom
94
Lazar Milin, Nauno opravdanje religije Crkva i sekte, str. 285, 289, 293.
Naglasci kurzivom su moji.
53
(hiljadugodinjem) carstvu. To da je Hristos izbegao proglaavanje

za (zemaljskog) cara u vreme svoga prvog dolaska (Jn. 6:15)
sasvim je tano, ali to samo iz razloga to tom carstvu tada jo nije
bilo vreme. Uostalom, Gospodnja namera nije bila da proglasi
carstvo kakvo bi odgovaralo njegovim grenim savremenicima
(tekst nam govori da su Judeji eleli da Isusa proglase carem samo
zato to su se siti najeli od hlebova i riba koje je On umnoio, tj.
zbog sopstvenih sebinih interesa; vidi: Jn. 6:1-26). Dalje, Hristov
odgovor Pilatu da njegovo carstvo "nije od ovoga sveta" je takoe
potpuno razumljiv, jer On nee preuzeti vladalaki presto na naine
kako to ljudi ine (vojnim ustankom i prevratom ega se Pilat
pribojavao na osnovu lanih optubi judejskih stareina; vidi: Jn.
19:7-12). Isusov odgovor Pilatu, koji je u nastavku glasio: "Kad bi
moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi se borili, da ne
budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije odavde" (Jn.
19:36), u svom sadraju jasno ukazuje na to da Isusu svakako
pripada carstvo samo to ono nee biti uspostavljeno ljudskim ve
boanskim metodima.
Ipak, vrhunac "pravovaljanog" tumaenja Biblije Milin je
dostigao tvrdnjom da hiljadugodinje carstvo zapravo predstavlja
period od gotovo dve hiljade godina postojanja hrianske Crkve
sve do dolaska antihrista. Dakle, period od 1000 godina ne
predstavlja bukvalno hiljadugoe, ve se ove godine, u
pravoslavnom tumaenju, na neki udesan nain umnoavaju tako
da ine 2000 godina (ili ve onoliko koliko e protei do drugog
Hristovog dolaska)! Koliko je ovo Milinovo tumaenje nelogino
svedoi i sledei zakljuak. Prema ovom stavu proizilazi da je
sotona ve vezan i boravi u tamnici (bezdanu) i to jo od vremena
Hristovog vaskrsenja i osnivanja Crkve. Ukoliko je to zaista tako,
otkuda je onda dolo ovoliko zlo meu ljude i prava poplava
sujeverja, lanih vera i okultizma po celom svetu? Da li po svemu
onome to se deavalo kroz itavu istoriju "hiljadugodinjeg carstva
crkve" u Evropi, u mranom srednjem veku, kao i na osnovu
savremenijih deavanja u duhovnom i materijalnom svetu moemo
da zakljuimo da je sotona "vezan", ili nasuprot tome da je aktivniji
nego ikada (Otk. 12:12)? Prema Lazaru Milinu, ija smo "vrsna"
tumaenja ve ranije isticali, hiljadugodinje carstvo je samo
simbolina slika i ne sme se bukvalno tumaiti.
54
"Mi smo do sada ve vie puta naglasili da je bukvalno

shvatanje Apokalipsisa nemogue iz vie razloga. Pre svega
oigledno je da se Apokalipsis slui
simvolinim slikama koje se
95
nikako ne mogu shvatiti bukvalno."
Meutim, nasuprot ovoj tvrdnji, uglavnom sva biblijska
proroanstva vezana za odreene vremenske periode ispunjavala
su se ba doslovno. Ve smo prouili proroanstvo o 70 Danilovih
sedmica. Takoe, tu je bukvalno ispunjenje Gospodnje najave date
Avraamu da e njegovi potomci biti u egipatskom ropstvu 400
godina (1. Mojs. 15:13; Dela ap. 7:6). Tu je i ispunjenje
proroanstva o 70-godinjem boravku Jevreja u vavilonskom
ropstvu koje je ranije najavio prorok Jeremija (Jer. 25:11-12;
Jezdra 1:1-3; Dan. 9:2). Poto su se ve sva ova proroanstva
ispunila doslovno, ostaje da se zapitamo zato bi ono o
hiljadugodinjem carstvu bilo izuzetak, a pogotovo zbog toga, kao
to sam ve naglasio, to se pojam "hiljadu godina" u Otkrivenju
20. glavi spominje nita manje nego est puta (u vezi perioda
boravka sotone u bezdanu, Hristovog carstva sa blaenim vaskrslim
pravednicima, kao i vremenskog perioda koji e protei izmeu
prvog i drugog vaskrsenja). Svu pogrenost ovakvog pravoslavnog
tumaenja shvatiemo kada se, u tekstu koji sledi, budemo podsetili
da Milin, ne snalazei se u Pismu ba najbolje, tumai jedan te isti
tekst iz Otk. 20. glave na dva potpuno razliita naina u zavisnosti
od potrebe koristei poznati "pravoslavni metod" izvrtanja
biblijskih tekstova i njihovog tumaenja van pravog konteksta. O
ovom Milinovom tumaenju govorili smo i u poglavlju o svetim
tajnama, u celini o "svetoj tajni svetenstva". Podsetimo se toga
ponovo. elei da dokae da nee biti dvokratnog vaskrsenja o
kome nas izvetava apostol Jovan u Otkrivenju, Milin kazuje
sledee:
"Treba pre svega naglasiti da se u Sv. pismu grenik smatra i
naziva duhovno mrtvim (Lk. 15, 32), jer "plata za greh je smrt"
(Rim. 6, 28). Prema tome, pokajanje i krtenje ravno je vaskrsenju.
"Vi koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste" (Gal. 3, 27), a
nad vaskrslim Hristom smrt nema vie nikakve vlasti (Rim. 6, 9).
Dakle, "prvo vaskrsenje" to je zapravo krtenje. Zato je i reeno
da je blaen onaj koji ima udela u prvom vaskrsenju, jer nad njim
95
Milin, navedeno delo, str. 291. Naglasak moj.
55
druga smrt nema vlasti", to jest nee biti osuen na Bojem sudu
prilikom drugog dolaska Hristovog. A "drugo vaskrsenje" to je ono
sveopte vaskrsenje kada e svi mrtvi96 ustati iz grobova ivi,
preobraeni oduhovljeni i neraspadljivi."
Dakle, kada g-dinu Milinu nije polo za rukom da nae bolje
objanjenje on je u tumaenje 20. glave Otkrivenja ubacio
hriansko krtenje. Naravno, svaki italac ove proroke knjige
Novog zaveta vrlo dobro moe, ak i letiminim pregledom, da
ustanovi da se u njoj nigde i ni na jednom mestu ne spominje
krtenje, pa stoga ni u 20. poglavlju. Da ironija bude vea, samo 39
stranica dalje u svojoj knjizi koju je napisao u odbranu
"pravoverja", na mestu gde se susreo sa jo jednom biblijskom
istinom koju zastupaju evaneoski protestanti a koju je trebalo
osporiti, u vezi sveopteg hrianskog svetenstva i nepotrebnosti i
biblijske nezasnovanosti postojanja specijalne jerarhije u Crkvi,
Milin je pisao ovako:
"Treba naroito obratiti panju na to da pisac Apokalipsisa tu
govori o buduem veku posle vaskrsenja, to je naroito jasno
izreeno u 20. glavi, stih 6. "Blaen je i svet onaj koji ima udela u
prvom vaskrsenju; nad ovima druga smrt nema vlasti, - nego e oni
biti Boiji i Hristovi svetenici, i carevae s njim hiljadu godina".
Oigledno je97da e biti svetenici Hristovi posle vaskrsenja, a ne do
vaskrsenja."
Dakle, u ovom sluaju, Milin tumai pomenuto proroanstvo iz
Otk. 20:6 na ispravan nain, govorei da je tu u pitanju pravo
vaskrsenje iz mrtvih, a ne krtenje - kako je napisao ranije. Ovoga
puta, prema Milinu, ova re Pisma je naroito jasno izreena, i ona
znai bukvalno vaskrsenje (i to prvo po redu)! Kako se onda desilo
to da mu ova Re nije bila tako "jasna" prilikom tumaenja
dvokratnog vaskrsenja (na str. 294), ve je to postala tek prilikom
razmatranja pitanja "sveopteg svetenstva svih hriana" (na str.
333)?
Pre nego to pogledamo na koji to nain i uz pomo kojih
stihova Biblije pravoslavni ele da ospore otkrivenjske objave o
buduem dvokratnom vaskrsenju iz mrtvih, elim da citiram jo
jednog, naem narodu jo poznatijeg pravoslavnog autora. Re je o
96
97
Navedeno delo, str. 294. Naglasak moj.

Isto, str. 333. Naglasak moj.
56
arhimandritu, avi Justinu Popoviu. Do koje granice pravoslavni

zapravo stiu sledei naopaka i pogrena svetopredanjska uenja,
pokazae nam i sledei tekst, u kome nam ava Justin saoptava da
je biblijsko uenje o hiljadugodinjem carstvu Hristovom zapravo
krivoverje iji je izumitelj ni manje ni vie ve sotona lino:
"U tome prednjae jeresi, jer kroz njih Satana neumorno ratuje
protiv Crkve Hristove. (...) Sveti apostoli su nam otkrili tajnu svih
jeresi: sve su one od Antihrista (1. Jn. 4, 3; 2. Jn. 7), jer su uvek
anti-Hrista, protiv Hrista, protiv Istine. A drati se Gospoda Hrista,
njegove Crkve, njegove Istine, njegovog ivota, njegove Svetlosti, i
znai biti pravoslavan, evanelski pravoslavan. Jer se evanelske
istine, svesavrene, ivotvorne, neizmenjive nalaze samo u
Pravoslavnoj Crkvi, i nigde vie. Hilijazam je jedna od mnogih
jeresi, od mnogih antihrianstava. (...) Kroz njih dela lukavi duh
prvog jeretika, prvog otpadnika od Istine Boje Satane. Posao je
njihov: izvrnuti, unakaziti, pokvariti Evanelje Hristovo. inei to,
oni su sami sebe bacili pod stranu anatemu hristonosnog Apostola:
Ako vam mi, ili aneo s neba javi Evanelje
drukije nego to vam
98
javismo: proklet da bude! (Gal. 1, 8)."
U istom duhu o ovoj temi pisao je i ruski episkop Inokentije. U
svojoj knjizi koja predstavlja "teoloku raspravu" sa adventistima,
po pitanju svetkovanja subote i nedelje, ovaj arhijerej je u uvodu
pomenuo jo neke "jeresi" kojih se adventisti pridravaju. Meu
njima je bilo i verovanje u budue hiljadugodinje Hristovo carstvo
(adventisti veruju da e ovo carstvo biti na nebu, a ne na zemlji
koja e tokom tog carstva postati opustoeno boravite sotone i
njegovih palih anela). U narednom tekstu primetiemo i injenicu
da se, kao to se dalo i oekivati, dananji pravoslavci u svom
pobijanju odreenih verskih uenja oslanjaju vie na miljenja
davnanjih "svetih otaca", nego na "argumente" koje pronalaze u
Svetom pismu:
"Adventizam odrava jeres starih jeretika hilijasta u
izopaenom vidu, koji su takoe verovali u hiljadugodinje carstvo
na zemlji i zato su priznati kao jeretici. Hilijasta znai onaj, koji
veruje u hiljadugodinje carstvo Hristovo na zemlji. Slino njima,
adventisti osnivaju svoje verovanje u hiljadugodinje carstvo samo
98
Pravoslavni blagovesnik br. 3. 1994. god. Izdava: Manastir elije. str. 3.

Naglasak moj.
57
na Jovanovom otkrivenju, jer ni u jednoj drugoj knjizi sv. Pisma

nema ni jedne rei o tom hiljadugodinjem carstvu. (...) Po
tumaenju Andreje episkopa Kesarijskog i drugih otaca crkve,
hiljadu godina koje se spominju u Otkrivenju gl. 20. ne oznaavaju
taj broj bukvalno, nego (ono) neodreeno, dugotrajno vreme od
99
Vaznesenja Gospodnjeg do Njegovog drugog dolaska na zemlju."
Poto smo se ve poblie upoznali sa usaglaenim miljenjima
koje pravoslavni autori zastupaju o ovoj temi, a pre iznoenja
istorijskih argumenata koji govore u prilog verovanju evaneoskih
hriana koji ispovedaju uspostavljanje budueg Hristovog
zemaljskog hiljadugodinjeg carstva, elim da se osvrnem na jo
nekoliko pogreno shvaenih biblijskih tekstova koje pravoslavni
koriste u svojoj apologetici. Evo jo nekoliko navoda iz Milinovog
dela:
"Sektai hilijasti ovde previaju jednu vrlo vanu i oiglednu
injenicu: Ni u jednoj knjizi cele Biblije, osim u Apokalipsisu, nema
ni nagovetaja o dvokratnom vaskrsenju. Hristos je esto govorio o
svome ponovnom dolasku, a nikad nije ni u najbleem nagovetaju
spomenuo da e doi jo dva puta: drugi put da sudi pravednicima,
a trei put grenicima. Isto tako ni apostoli u svojim poslanicama ne
govore da e Hristos doi jo dvaput, nego samo jedanput. Osim
toga, kad Hristos govori o optem vaskrsenju, On ga prikazuje kao
jedinstven dogaaj zajedniki i za pravednike i za grenike.
Njegove su rei: "ide as u koji e svi koji su u grobovima uti
njegov glas pa e vaskrsnuti za ivot oni koji su inili dobro, a
zloinci e vaskrsnuti za sud" (Jn. 5, 28). Nije mogue jasnije se
izraziti. Ide as (a ne dva asa) u koji e svi koji su u grobovima
uti glas Sina Boijeg i vaskrsnue pravednici u ivot a grenici na
osudu. Evo jo jedne slike vaskrsenja i suda iz usta samog
Spasitelja. "A kad doe Sin oveji u svojoj slavi i svi aneli s
njime, onda e sesti na presto slave svoje; i bie okupljeni pred njim
svi narodi, i on e ih odvojiti jedne od drugih kao to pastir odvaja
ovce od jaraca, i postavie ovce sebi s desne strane a jarce s leve"
(Mt. 25, 31-33). Oigledno je da Spasitelj vaskrsenje predstavlja
99
Episkop Inokentije, Zato hriani praznuju nedelju a ne subotu; Skoplje 1940.

god. str. 11. Naglasak moj.
58
kao jedinstven dogaaj. Kako bi Spasitelj ljude podelio na levu100i

desnu stranu ako istovremeno ne budu tu i pravednici i grenici?"
U nekima od ovih navedenih izjava ima i pomalo istine. Naime,
tano je da se samo u Otkrivenju spominje dvokratno vaskrsenje
(ako prenebregnemo Pavlovo kazivanje iz 1. Sol. 4:16-17, u kome
on govori o tajnom Isusovom dolasku u oblake i vaskrsavanju
"mrtvih u Hristu". Sasvim je oigledno da Pavle ovde ne govori o
"optem vaskrsenju", ve samo o vaskrsenju vernika - hriana).
Takoe je tano da je Gospod Hristos jednom, u ev. po Jovanu
5:28, govorio o vaskrsenju kao o jedinstvenom dogaaju bez
posebnog vremenskog odvajanja vaskrsenja pravednih i grenih.
to se pak tie navoda iz ev. po Mateju 25:31-33, tj. celokupnog
teksta do 46. stiha, u njemu uopte ne uoavamo da je Isus govorio
o bilo kakvom vaskrsenju, ve samo o odeljivanju pravednika od
grenika meu narodima koji e preiveti velike nevolje i ivi
doekati Hristov slavni drugi dolazak.
U ovom tekstu, o vaskrsenju
101
zaista nema ni jedne jedine rei. Meutim, ukoliko bi smo i
prihvatili pretpostavku da je Isus za vreme svoga boravka na zemlji
govorio da e se u budunosti odigrati zajedniko vaskrsenje, a
potom nakon svoga vaznesenja na nebo dao objavu o dva
vaskrsenja (treba istai injenicu da Otkrivenje Jovanovo jeste
zapravo "Otkrivenje Isusa Hrista, koje mu dade Bog da pokae
svojim sluiteljima ta ima uskoro da se zbude, te pokaza i po svom
anelu posla svome sluitelju Jovanu..." Otk. 1:1), to bi znailo da
prihvatamo ideju da su u Hristovom uenju postojale protivrenosti.
O emu se zapravo radi? U ovom objanjenju rei u ponovo
neto od onoga to sam izneo u ranijem razmatranju. Naime, svaki
paljivi istraitelj i prouavalac Biblije mora da zapazi da Stari
zavet saoptava veoma malo o vaskrsenju mrtvih. Jedini tekst u
100
Isto, str. 289-290. Naglasak kurzivom je moj.

G-din Milin ovaj biblijski tekst pogreno povezuje sa "optim vaskrsenjem"
upravo zbog uenja kojeg zastupa, a po kome nee biti hiljadugodinjeg carstva,
ve se nakon drugog Hristovog dolaska odmah odigrava vaskrsenje pravednika i
grenika i poinje strani sud. Ipak, ukoliko paljivo proitamo ovaj tekst iz Mt.
25. glave i uporedimo sa Otkrivenjem 20:11-15 (u kome je zaista opisan dogaaj
stranog suda) uvideemo da se umnogome razlikuju. Evanelist Matej navodi
Isusove rei u kojima On jasno napominje da e prilikom Njegovog slavnog
dolaska pred njim biti okupljeni svi narodi, dok se u Otkrivenju spominju vaskrsli
grenici - koji su u tekstu nazvani mrtvacima velikim i malim.
101
59
ovom delu Pisma u kome se govori o nainu vaskrsavanja mrtvih

nalazi se u knj. proroka Danila 12:1-2, u kome se kae samo to da
e se "mnogi koji spavaju u zemaljskom prahu probuditi jedni za
ivot veni a drugi za sramotu i prekor veni". Na osnovu ovako
ogranienog otkrivenja o buduem vaskrsenju, starozavetni Jevreji
u Hristovo vreme verovali su u "jednokratno" vaskrsenje,
nazivajui ga "vaskrsenjem u poslednji dan" (Jn. 11:23-24). Poto
je Gospod Isus Hristos doao meu Izrailjce, ne da ukine ve da
ispuni zakon i proroke (Mt. 5:17-18), On, dok je hodio zemljom,
nije inio niti govorio bilo ta to se Starim zavetom nije
podrazumevalo. Svaka Njegova re i delo bili su bazirani na
ispunjavanju starozavetnih proroanstava koja su govorila da e
Mesija propovedati evanelje o carstvu, initi udesna dela, kao i
umreti i vaskrsnuti iz groba. Isticanje uenja o buduem
"dvokratnom vaskrsenju", koje je njegovim savremenicima bilo
nepoznato, dodatno bi zbunilo Njegove sluaoce. Ranije smo ve
naglasili injenicu zapisanu u tekstovima Novog zaveta (Ef. 3:3-11;
Kol. 1:26-27) o tome da je osnivanje Hristove Crkve bilo tajna za
vernike u vremenima pre Isusovog roenja. Takoe, Pavle je u 1.
Kor. 15:51-52 spomenuo jo jednu tajnu vezanu za Crkvu, a to je
vaskrsenje umrlih i preobraenje ivih vernika u trenutku Isusovog
tajnog dolaska u oblake (1. Sol. 4:13-18). Upravo iz razloga to su
ova novozavetna otkrivenja trebala da ostanu tajna za starozavetne
vernike, Isus o njima nije ni govorio. Ove istine su trebale da budu
otkrivene tek decenijama kasnije apostolima novozavetne Crkve
(Ef. 3:3-5). Upravo iz razloga koji sam izneo (a to je da su neke
boanske istine iz Gospodu znanih razloga bile sakrivene za
Hristove savremenike) istina o "dvokratnom vaskrsenju" je
objavljena tek u apostolsko vreme a najjasnije iznesena u
Hristovom Otkrivenju datom Jovanu, u 20. glavi. Sveto pismo
predstavlja celokupnu Boiju objavu datu ljudima, a ona je na
posletku kompletirana u poslednje napisanoj bogonadahnutoj knjizi
nazvanoj Jovanovo Otkrivenje (Apokalipsis). Poto su mnoge
biblijske istine kroz istoriju objavljivane progresivno, tj. postepeno
sve vie i vie, svakako je velika istina da Otkrivenje predstavlja
najpotpuniju i najprecizniju proroku knjigu u kojoj su objavljeni
mnogi detalji o dogaajima koji su u ranije izricanim prorotvima
samo ovla pomenuti. Takav je, dakle, i sluaj sa potpunom
objavom o buduem vaskrsenju, koje je u Otkrivenju jasno
60
objavljeno kao dvokratno za razliku od svih dotadanjih najava

ovog budueg dogaaja. Isti je sluaj i sa proroanstvom o periodu
trajanja budueg carstva Mesije (Hrista), koje Otkrivenje objavljuje
kao hiljadugodinje, za razliku od ranijih predskazanja u kojima
trajanje ovog carstva nije bilo tano vremenski odreeno.
Da bih jo jasnije dokazao svojim itaocima da je prvovekovna
apostolska nauka podrazumevala verovanje u ustanovljenje
hiljadugodinjeg carstva na zemlji (a u skladu sa tim i u dvokratno
vaskrsenje), naveu i nekoliko istorijskih podataka. Istoriari i
profesori religije Kolin Mekdanel i Bernhard Lang iznose sledee
podatke o ovoj temi:
"Irinejeva teologija (radi se o veoma poznatom uitelju Crkve iz
II veka, Irineju Lionskom; prim. I. S.), izloena u njegovoj raspravi
Protiv jeresi, ljudsku istoriju je delila na tri uzastopna razdoblja:
trenutno doba progonstva, kraljevstvo Mesije i kraljevstvo Boga
Oca. Ova tri razdoblja se smenjuju jedno za drugim. Ona
predstavljaju istorijske etape u Bojem planu za sve hriane, a ne
faze u sudbini individualne ljudske due. Istorija se, po Irineju,
odigrava na ovom svetu i ukljuuje svet kojim redom vladaju
pagani, Mesija i konano Bog Otac. Naknada koju muenici
dobijaju ne sastoji se u tome da e im se due otisnuti navie kroz
razliite nivoe univerzuma, ve pre u ponovnom zadobijanju
njihovih ovozemaljskih ivota. (...) Prvo istorijsko razdoblje je,
dakle, bilo osujeeno progonstvima. Iako se na svet gledalo kao na
neto dobro i namenjeno za hriansku upotrebu, pagansko drutvo
nije doputalo da doe do mira i blagostanja. Irinej je razreio tu
dilemu predvianjem drugog razdoblja ljudske istorije, kraljevstva
Mesije. Bog e zapoeti ovo kraljevstvo uskrsavanjem pravednika
meu mrtvima i vraanjem njihovih tela u pun materijalni ivot.
Novi ivot se nee odigravati u nekom dalekom nebeskom
kraljevstvu, ve na zemlji. (...) Jo od starozavetne Knjige proroka
Danila i novozavetnog Otkrivenja, bee
postojala veza izmeu
102
situacije muenitva i milenaristikih
pogleda. (...) Irinej je
preneo milenaristike poglede iz Male Azije na Zapad gde su oni
zadobili novi znaaj tokom progonstva u junoj Francuskoj. (...)
102
"Milenaristiki pogledi" su oni koji podrazumevaju verovanje u dolazak

budueg "Milenijuma" tj. hiljadugodinjeg Hristovog (Mesijinog) carstva na
obnovljenoj zemlji.
61
Milenaristike vizije budunosti nisu prihvatili kasniji teolozi, ali

njihovi polemiki izvodi ponekad mogu da poslue kao vodi za
shvatanje ovih uenja (...) Do etvrtog veka, milenaristiki pogledi
e biti prognani, ali u drugom veku nije bilo nieg neobinog u
zamiljanju budueg Hristovog kraljevstva u kome e ljudsko telo
dobiti ono to mu sleduje. Nakon hiljadu godina, kraljevstvo
Mesije e biti smenjeno Kraljevstvom Boga Oca. (...) Uenje o
duhovnom kraljevstvu samo podvlai realistinu,103 materijalnu
prirodu zlatnog milenijuma u koji je Irinej verovao."
Prema izvetaju ovih istoriara, veoma poznati i uvaeni zbog
svog pravoverja i borbe protiv ondanjih jeresi, crkveni otac Irinej
iz Liona, koji je iveo u godinama tik po zavretku apostolske ere
(roen oko pola veka nakon smrti apostola Jovana, pisca knjige
Otkrivenja), vrsto je zastupao uenje o dolasku carstva Mesije koje
e trajati hiljadu godina. U navedenim citatima smo mogli da
zapazimo i pominjanje veoma vane injenice o tome da u II veku
posle Hrista nije bilo nita neobino za hriane da veruju u dolazak
budueg carstva Isusa Mesije onako kako je to i Irinej verovao i
propovedao. Meutim, desilo se da su kasniji crkveni autoriteti, pod
uticajem nekih nehrianskih filozofija i drugaijih tumaenja
odbacili biblijsku istinu koju su vrsto zastupali prvovekovni
hriani kao i vernici u prvih nekoliko vekova hrianstva.
Episkop Inokentije priznaje da su u budue uspostavljanje
"Zlatnog milenijuma" verovali i neki od Pravoslavne crkve
"priznatih" svetih otaca:
"U prolosti ta vie i jedan (a moe biti i vie nego jedan) sveti
otac crkve pridravao
se tog uenja o hiljadugodinjem carstvu
104
Hristovom."
Poznati srpski pravoslavni pisac, psihijatar Vladeta Jeroti , u
svojoj knjizi "Vera i nacija" iznosi iste podatke koje smo i maloas
naglasili. Evo ta nam on, uz propratni komentar, kazuje u svom
delu na osnovu dostupnih i proverenih istorijskih izvora:
"Koliko je rizino vezivanje apokaliptike simbolike za
odreene istorijske dogaaje ili odreena istorijska vremena,
dovoljno reito govore razliita tumaenja od strane priznatih
103
Raj jedna istorija, str. 73-77. Naglasak kurzivom (bold-italic) je moj.

Episkop Inokentije, Zato hriani praznuju nedelju a ne subotu, str. 15.
Naglasak moj.
104
62
hrianskih Otaca, 20. glave Otkrivenja, koja govori o hiljadu

godina vezanosti Satane. Kao to je poznato, sa malim izuzecima,
sve do blaenog Avgustina, hrianski uitelji, kao to su bili
Papije Jerapoljski, Irinej Lionski, Tertulijan, Ipolit (iz II i III
veka), doslovno su shvatali Jovanovo vienje, zamiljajui da e
se u toku hiljadu godina Satanine nemoi Hristos vratiti na
zemlju i na njoj vladati sa svojim vernicima. Ovo verovanje
poivalo je ne samo na Jovanovom Otkrivenju, ve i na Isaijinom
prorokovanju (66, 22): "Jer kao to e nova nebesa i nova zemlja,
to u ja nainiti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako e stajati
sjeme vae i ime vae". Kao i u drugim ranijim i kasnijim
eshatolokim oekivanjima, ponovno Stvaranje zemlje sadrae u
sebi izvesne rajske elemente, a stoer univerzuma bie Jerusalim.
Mada je blaeni Avgustin napustio ovakvu egzegezu i odluio se
za jednu originalniju hiljadu godina je, naime, tumaio kao vreme
izmeu Hristovog Vaskresenja 105
i Njegovog povratka u slavi ni ovo
tumaenje nije bilo ispravno."
Kao to moemo da uoimo i iz ovog navoda, najvei deo
crkvenih autoriteta u prvim vekovima hrianstva zastupao je
verovanje u hiljadugodinje carstvo. Tek je Avgustin u IV veku (a
on je, kao to sam to naglasio u poglavlju o monatvu, bio pod
uticajem neoplatonista - koji su uzdizali duh nad materijom),
napustio ovakvo verovanje da bi ga u tome kasnije sledili i ostali
"sveti oci" i na taj nain skrenuli sa puta izvornog hrianstva i vere
"jednom zauvek predate svetima". Iako Jeroti smatra da
105
Vladeta Jeroti, Vera i nacija, Beograd 2000, str. 269-270. Naglasak moj.
Pravoslavni autor, protoakon Radomir Raki, u jednom svom izlaganju kae
sledee: "Otkrivenje Jovanovo su visoko cenili skoro svi pisci 2. veka koje
znamo... (...) U 4. stoleu, Otkrivenje su odbacivali svi istoni pisci izvan
Aleksandrije; zapadni sirijski pisci nisu ga prihvatili do 5. veka; istoni sirijski
pisci, koliko nam je poznato, nikad ga nisu prihvatili. Pa i u 9. veku mnogi hri ani
grkog govornog podruja i dalje su imali sumnje u ovu knjigu." Sveti knez Lazar
br. 1-2 [29-30], Prizren 2000. god. str. 96-97. Naglasak moj.
Kao to jasno proizilazi iz napred citiranih tekstova, zabludi u koju je Pravoslavlje
palo i u njoj ostalo do dananjih dana doprineli su kasniji crkveni oci. Oni su za
razliku od direktnih apostolskih naslednika, koji su bez rezerve zastupali
bogonadahnutost otkrivenjskog vienja o hiljadugodinjem carstvu i celokupne
knjige Jovanovog otkrivenja, ne samo napustili njeno izvorno tumaenje ve i
zapali u veliki greh poriui bogonadahnutost "otkrivenja Isusa Hrista koje mu
dade Bog..." (Otk. 1:1).
63
Avgustinovo novo tumaenje ustvari i nije bilo ispravno, mi smo se

maloas uverili da dananja Pravoslavna crkva zastupa upravo isto
ono to je nauavao i Avgustin (nakon to je odbacio apostolsko
uenje, verovanje ranih hriana kao i njihovih posleapostolskih
uitelja). Uostalom, u knjizi "Sveti oci i uitelji crkve", ruski
pravoslavni autor Lav P. Karsavin kazuje da je Irinej Lionski, koji
je vrsto verovao i propovedao o Hristovom hiljadugodinjem
carstvu, bio jedan od bogoslova koji je verno uvao apostolske
tradicije:
"Irinej (roen oko 150. g., umro oko 202. g.), zapamtio je tada
je bio jo deki ostarelog uenika ap. Jovana Bogoslova, sv.
Polikarpa Smirnskog (+155/56. g.). Zajedno sa Melitonom
Sardskim, Apolinarijem Jerapoljskim, Rodonom i Meljtiadom,
Irinej pripada grupi maloazijskih bogoslova koji verno uvahu
tradicije Hristovih106apostola Petra i Pavla pripadao je
"Jovanovoj crkvi"."
Priznanja o tome da su apostolska nauka i verovanje u
uspostavljanje budueg Hristovog hiljadugodinjeg carstva bili
veoma prisutni u verovanju ranih hriana, nalazimo i kod drugih
pravoslavnih autora. Na primer, P. Malicki, u svojoj "Istoriji
hrianske crkve" u prva tri veka, istie injenicu da je pomenuto
verovanje bilo veoma raireno meu ondanjim vernicima i
njihovim uiteljima:
106
Lav P. Karsavin, Sveti oci i uitelji crkve, biblioteka Bogoljublje, Zlatna grana,
Sombor 1997. god. str. 64. Naglasak moj.
Ukoliko je ve, kako nam kazuju istorijski izvori, Irinej Lionski bio uenik
Polikarpa iz Smirne, a verovao je u uspostavljanje Hristovog hiljadugodinjeg
carstva, to znai da je takvo verovanje ispovedao i njegov uitelj Polikarp. Takva
pretpostavka svakako nije bez osnove, pogotovo ako znamo da je Polikarp lino
poznavao i bio uenik apostola Jovana pisca knjige Otkrivenja. Irinejevo
ispovedanje vere u budui "Zlatni milenijum" je, stoga, prirodna posledica dranja
nepromenjenog uenja koje je Hristos objavio Jovanu, a ovaj kasnije i pisanom i
usmenom reju prenosio svojim uenicima. Lav P. Karsavin nam ispravno stavlja
do znanja da je Irinej "pripadao Jovanovoj crkvi", to svakako kazuje da je njegovo
verovanje proisticalo iz verouenja koje je zastupao ovaj apostol. A ono to je
sigurnije od svega jeste da ap. Jovan Bogoslov izvesno nije imao nikakve dileme
oko toga da li je Hristova objava o hiljadugodinjem carstvu imala bukvalni ili
simboliki smisao. Ispovedanje Irineja Lionskog, koji je dosledno uvao
apostolsku tradiciju, dovoljno nam govori i o uenju koje je zastupao pisac
poslednje bogonadahnute svetopisamske knjige.
64
"Hilijastika oekivanja ispovedali su ne samo prosti ljudi, nego

i neki oci i uitelji crkve (Justin Filozof, Tertulijan, Irinej i dr.). U
nekim maloazijskim crkvama,
u Frigiji a naroito u Egiptu
107
hilijazam bee jako rairen."
Istoriar Jevsevije Popovi potvruje istovetnu injenicu, a
potom predstavlja i prave razloge zbog kojih je verovanje u budui
milenijum kasnije odbaeno:
"Pored evijonita, a kasnije pored evijonita i montanista gajili su
tu misao o hiljadugodinjem carstvu odmah od poetka i
ortodoksni Hriani iz judejstva, pa ak i Hriani iz neznabotva, i
ujedno su verovali, da razloga nalaze u Apokalipsi. Od108
ortodoksnih
crkvenih uitelja tog je miljenja bio pre svega Papije , koji je na
osnovu svedoanstva Irinejeva (umro 202.) vaio obino kao
uenik apostola Jovana, zatim njegov savremenik Justin (umro
oko 165.), a kasnije Irinej i Ipolit (umro 235.). A zastupahu ga jo i
Metodije, nazvan ponekad Tirski, ali pravilno Olimpski (umro
311.), i od Zapadnjaka posle Minucija Feliksa, po svoj prilici
savremenika Irinejeva, posle Tertulijana (umro 220. -240.),
Viktorin
Petavijski (umro 303.) i Laktancije (umro moda tek oko
109
340.)."
Objanjavajui u nastavku teksta razloge koji su doveli do
odbacivanja verovanja koje su ispovedali direktni apostolski
naslednici, kao i svi hriani odmah od poetka (prema
malopreanjem navodu), Jevsevije Popovi navodi da je jedan od
prvih protivnika ovog uenja bio rimski prezviter, a moda i laik po
imenu Gaj (umro oko 220. god. n. e.). On je bio protivnik verskog
pokreta montanista kao i njihovog istrajnog verovanja u nastupajui
milenijum. Gaj je smatrao da Otkrivenje Jovanovo nije pisao
apostol Jovan (onako kako su pre njega svedoili oni koji su Jovana
lino poznavali), ve je autorstvo ove bogonadahnute knjige
pripisivao Jovanovom savremeniku, gnostikom jeretiku Kerintu.
Sa druge strane, Origen (umro 254. g.) je stao nasuprot Gajevom
miljenju time to je priznao Jovanovo autorstvo Otkrivenja, ali je
107
P. Malicki, Istorija hrianske crkve; Beograd 1933. god. str. 100.

Papije, episkop crkve u Jerapolju (Hijerapolisu) u Frigiji, iveo je u periodu od
75-150. godine nove ere, to znai da je imao priliku da direktno od apostola
Jovana, iji je (po Irinejevim reima) uenik bio, sazna i verom prihvati Hristovu
objavu
o hiljadugodinjem carstvu koje e biti uspostavljeno u budunosti.
109
Opta crkvena istorija, tom prvi, str. 376. Naglasak moj.
108
65
takoe negirao ispravnost bukvalnog tumaenja prvih stihova 20.

glave, verujui da se oni trebaju tumaiti alegorijski. Poto je u
Egiptu bilo dosta hriana koji su verovali u bukvalni smisao
prorotva o Hristovom hiljadugodinjem carstvu na elu sa
episkopom Nepotom, Origenov uenik Dionisije Veliki, episkop
aleksandrijski, preuzeo je na sebe zadatak da srui sve potporne
stubove ovom verovanju. Posle mnogog zalaganja Dionisiju (koji je
takoe negirao autorstvo apostola Jovana u vezi knjige Otkrivenja)
je to veim delom i uspelo, a posebno iz razloga to je vrsni
110
polemiar i zagovornik hilijazma episkop Nepot ve bio umro. U
kasnijem periodu, verovanje u budue hiljadugodinje carstvo
Hristovo na zemlji polako je iezavalo, a smenila su ga drugaija
shvatanja koja su
i danas aktuelna u teologiji Pravoslavne crkve i
111
rimokatolicizma .
Ipak, oigledno je da pravoslavni autori, koji slede Origenovu i
Avgustinovu tradiciju tumaenja Otkrivenja, ine veliki greh
proglaavajui verovanje rane Crkve "antihrianstvom", govorei
da je njen inspirator sam sotona. Oni time upuuju poruku da su svi
oni koji veruju Bibliji (tj. Hristu i apostolima) i slede apostolsku
tradiciju zapravo jeretici (a to se odnosi i na rane crkvene uitelje
koje nazivaju, kakvog li duhovnog slepila, "starim jereticima
hilijastima"). Prosto je neshvatljivo i nemogue zamisliti da bi
najraniji crkveni uitelji, poput Papija, Justina, Polikarpa, Irineja,
Ipolita i ostalih, od kojih su neki bili i apostolski uenici, mogli da
ispovedaju krivoverje (jer bi onda bilo shvatljivo da je i sam ap.
Jovan bio jeretik hilijast), a da su tek Origen, Avgustin i ostali
postali pravoverni po ovom pitanju i ispravno shvatili znaenje
Hristovog otkrivenja. O tome kako su ga shvatili ve sam ranije
detaljno objasnio navodei tekstove iz dela Lazara Milina i ostalih
pravoslavnih autora.
110
Vidi: Navedeno delo, str. 376-377.

"Nauk o tisugodinjem kraljevstvu Krista i njegovih sljedbenika, koji se nisu
poklonili Zvijeri niti primili njezin peat na ruci (20), bila je povod krivovjercima
zvanim hiliasti da te simboline slike i izreke protumae kao zemaljsku vladavinu
Krista i njegovih sljedbenika nakon vremena progona." Biblija, Sveto pismo
Staroga i Novoga zavjeta, preveo Ivan Ev. ari, 1. popravljeno izdanje, Hrvatsko
biblijsko drutvo, Zagreb 2006. god. Uvod u Otkrivenje Jovanovo, str. 1195.
Naglasak moj.
111
66
Smatram da je na kraju i ovog poglavlja svim mojim itaocima

jo jednom postalo jasno da Pravoslavna crkva, poto gotovo u
svemu odstupa od zdrave nauke koju su irili Isus i njegovi
apostoli, nipoto ne moe da bude nazvana "apostolskom Crkvom
Hristovom".
Istinitost ove postavke jo vie e potvrditi i poglavlja koja su
pred nama.
67

Stamenkovic 14-Hristov Dolazak

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stamenkovic 14-Hristov Dolazak

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DRUGI HRISTOV DOLAZAK

etrnaesto poglavlje iz knjige "Pravoslavlje obasjano evan eljem".

"Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako e Bog

Kao to je to sluaj i sa mnogim drugim verovanjima, uenje

greha. Adam i Eva su iz usta Svevinjeg jo u edenskom vrtu

2. Samuilova 9:12-16. Naglasak moj.

"Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na

Isaija 9:6-7. Naglasak moj.

Ipak, ono to odmah moemo da zapazimo u vezi malopreanjeg

biti nasilja na svetoj gori mojoj, jer e se zemlja

Knjiga proroka Isaije 11:6-8. Naglasak moj. Prevod sa jevrejskog prof. dr

zatiranje bezbonih na zemlji) nisu odigrali u vreme kada je On

Efescima 3:1, 4-6, 9. Naglasak moj.

spasenje a ne unitenje mnogih, Gospod Hristos je u jednoj od

Ev. po Luki 4:17-21. Naglasak moj.

njih su ak pokuali, iz neznanja, da spree Hristovo stradanje koje

Ev. po Luki 9:43-45. Naglasak moj.

"uinili ta su hteli" (bacili ga u tamnicu gde je i pogubljen). Poto

Isaija 40:3-5. Naglasak moj.

No, pre nego to preemo na prouavanje biblijskih

Dela apostolska 1:6-11. Naglasak moj.

srijedi na istok i na zapad da e biti prodol vrlo velika, i polovina e

Knjiga proroka Zaharije 14:3-4, 8-9. Naglasak moj.

Drugi Hristov dolazak i izrailjski narod

Knj. proroka Danila 9:22-26. Naglasak moj.

Veoma je, takoe, interesantno da Gavrilo iznosi proroanstvo da

Zaharija 9:9. Naglasak moj.

videli, govorei: neka je blagosloven car koji dolazi u ime

Ev. po Luki 19:36-44. Naglasak moj.

"Ree im Pilat: a ta da uradim sa Isusom koji se zove Hristos?

Ev. po Mateju 27:22-26. Naglasak moj.

zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina,

Ev. po Mateju 23:33-39. Naglasak moj.

"odbrojavanje" godina nastavilo u vreme posle Isusovog raspea, to

Ev. po Jovanu 5:43.

Hadrijanova osveta je bila okrutna: zatomiti idovsku vjeru i

Milovan Baleti, Povratak idova u zemlju Izraelovu, Globus, Zagreb, GP

"Posle unitenja hrama (70. godine posle Hrista), sadukeji su

Vidi u: Ratibor Rajko M. urevi, Tajni ruitelji jevrejstva i hrianstva, Ihtus

hiljadu godina crkvene dominacije nad srednjevekovnom Evropom.

izrailjskog naroda, kazuje da su Jevreji samo privremeno postali

Rimljanima 11:1-2, 11-12. Naglasak moj.

ljudskih prava i sloboda, kakvo su Jevreji doivljavali pod

Milovan Baleti, Povratak idova u zemlju Izraelovu, str. 49-53.

masovnosti i surovosti, i u tome to je antisemitizam u Rusiji imao

Zoran Pejainovi, Cionistiki pokret od Bazelske do Balfurove deklaracije, Ars

organizacije koje su uestvovale u organizovanim pogromima nad

Zbog uglavnom nepovoljnog poloaja u kome su se nalazili

godina. Iako je prorok Jezekilj iveo i prorokovao za vreme

Psalam 137:5-6. Preveo dr Aleksandar Birvi. Britansko i inostrano biblijsko

Pashe, tokom dugog niza vekova, Jevreji su se pozdravljali reima

vajcarskoj, odran je prvi cionistiki kongres, koji je okupio 204

Zoran Pejainovi, Cionistiki pokret od Bazelske do Balfurove deklaracije, str.

Osnivanje moderne drave Izrael

su to masovno i inili. (...) PREMA TOME, MI LANOVI

Milovan Baleti, Povratak idova u zemlju Izraelovu, str. 341-343. Naglasak

Boijem zavetnom narodu da kasnije, iz rata u rat, stalno zauzima

Duan Simi, Sadat: Mir ili avantura, str. 22.

pozvavi se na zatvaranje Akabskog zaliva kao na casus belli - svim

Navedeno delo, str. 29.

Ispunjenje sedamdesete Danilove sedmice

Ev. po Luki 21:25-28.

civilizacije moramo da oekujemo dolazak na zemlju ovog Boijeg

Otkrivenje Jovanovo 11:1-12. Naglasak moj.