Antropogeni

uticaj

Nain delovanja antropogenog faktora

Nain delovanja antropogenog faktora

Uticaj antropogenog faktora moe biti:

POZITIVNO
NEPOSREDAN direktno utie na biljke

NEPOSREDNI uticaj oveka

Unitavanje pojedinih biljnih vrsta, populacija
odreene vrste ili ak biljnih zajednica u odreenom
podruju radi dobijanja poljoprivrednog zemljita,
izgradnje puteva, naselja ...

NEPOSREDNI uticaj oveka

POSREDAN ovek (ne)svesno vri izmenu drugih

NEGATIVNO naalost, ovaj drugi vid je mnogo

faktora sredine, klimatskih, zemljinih ... koji su

od neposrednog znaaja za biljke.

ei jer ovek svojom delatnou destruktivno

deluje na ivu i neivu prirodu i unitavanje
ekosistema.

NEPOSREDNI uticaj oveka

Gajenje i selekcija kulturnih biljaka

Prirodna stanita kulturnih biljaka su samo ona koja

im potpuno klimatski i edafski odgovaraju.
Ipak, delovanjem oveka kulturne biljke prelaze ove
granice i dobro uspevaju i u drugim klimatskim
zonama.

NEPOSREDNI uticaj oveka

Prenoenje odreene biljne vrste u nov reon u kojima
su ivotni uslovi slini onima iz kojih biljka dolazi
- NATURALIZACIJA

Najtee se prilagoavaju biljke sa uskom ekolokom

valencom tzv. stenovalentne, koje su navikle na
stabilne uslove ivota. Suprotno njima najlake je
prilagoditi biljke koje su ivele u kolebljivim
uslovima tj. eurivalentne.
Najbolje je prenositi semena.

NEPOSREDNI uticaj oveka

Prenoenje odreene biljke iz jedne oblasti u drugu

- INTRODUKCIJA

Prenoenje biljnih vrsta u podruja koje ne

pripadaju njihovom prirodnom arealu

AKLIMATIZACIJA prilagoavanje biljaka novim
podnebljima koji za datu vrstu nisu tipini

NEPOSREDNI uticaj oveka

ANTROPOHORI
JA - preno
ANTROPOHORIJA
preno enje semena i plodova
kulturnih biljaka

NEPOSREDNI uticaj oveka

KOROVSKE biljke

KOROVSKE biljke

Zajedno sa kulturnim biljkama prenete su i mnoge

korovske vrste: Agrostemma githago, Avena fatua,
Camelina sativa...

Tako su se prenele mnoge vrste: kukuruz, krompir,

p enica...koje se danas gaje na svim kontinentima a
ina
inae su poreklo iz Amerike i Evroazije.
Agrostemma githago

KOROVSKE biljke

POSREDNI uticaj oveka

Kako bi olakao ivot, ovek menja prirodu oko sebe.
Na taj nain dovodi do klimatskih i edafskih
promena, koje negativno deluju na biljni
(ivotinjski) svet.
To podrazumeva izgradnju saobraajnica, industrije,
gradskih naselja, eksploataciju ruda, degradacija
zemljita, zagaenje vode...

Avena fatua

Saobraajnice

Na primer, svaki drum irine od 6 m sa bankinama i

deponijama, predstavlja potpuno izmenjeni biotop
(asfaltna podloga, nagib, otpaci, ulje, naftna
isparenja...)
Koje su dimenzije ovih izmena, primer je put
Beograd-Novi Sad, koji zahvata povrinu od 900 000
m2.

Camelina sativa

Industrija

Industija

Najznaajniji gasovi za aerozagaenje su SO2 i CS2.

Koliki je obim delovanja ovog tetnog gasa na

Zemljinoj povrini moe se videti iz procene da je
u naem borskom podruju od poetka
eksploatacije izbaeno u atmosferu 82 000 000
m3 SO2 (5,5 000 000 000 m3 ukupno gasova).

Sumpor-dioksid nastaje pri skoro svakom

sagorevanju. U atmosferi podlee oksidaciji
stvarajui sumporastu i sumpornu kiselinu.
Sva ova jedinjenja su vrlo toksina za biljke.
Npr. koncentracija od 1 ppm moe dovesti do
potpunog unitenja biljaka.

Nastanak
kiselih kia

Gradska naselja

Gradska naselja

Gradska naselja

U ljudskim naseljima, naroito u gradovima, dolazi

do bitne izmene uslova za ivot biljaka.
U njima je velika koncentracija toksinih gasova i
mehanikih estica (a, praina), to ima
direktnog uticaja na fizioloke procese biljaka
(fotosinteza, transpiracija).

U urbanim sredinama zemljite je, gaenjem i na

drugi nain, bitno izmenjeno.

Gradska naselja
Kao rezultat reflektovanja o stambene blokove,
Suneva radijacija je znatno poveana.
Za vreme sunanih i vrlo toplih dana temperatura
ispod kore drvea moe biti via od 50C. Zbog
toga moe doi do suenja kambijuma, opadanja
kore itd.

Zagaenje vode

Degradacija zemljita
Degradiranje zemljita nastaje unitavanjem biljnog
pokrivaa, a nastavlja se uticajem vodenih bujica,
vetra i dr.

Zagaenje vode

Pod ovekovim uticajem se danas nalaze skoro svi

oblici vode na Zemljinoj povrini.
Naroito je znaaj ekoloki problem sposobnosti
samopreiavanja voda.

Degradacija zemljita
U poetku dolazi do odnoenja plodog zemljinog
pokrivaa, a zatim i svih ostalih elemenata
podloge.
Ovaj proces moe tei brzo, ali su posledice
dugotrajne (za obnavljanje povrinskog sloja od
2,5 cm potrebno je 300 1000 godina i to pod
uslovima postojanja vegetacije).

Zagaenje vode
99,5% svee vode na Zemlji nalazi se u ledenim

bregovima i gleerima.

Npr. ako se uzme i odnese 1 m3 vode tada se smanjuje, za

istu koliinu, raspoloiva rezerva.
Ali, ako se na istom mestu sipa 1 m3 otpadne vode
zagauje se 15 20 m3, to znai da se rezerva
upotrebljive vode smanjuje za 15 50 puta.

Uticaj na pedosferu

Uticaj na pedosferu

MELIORACIJA
Navodnjavanje

MELIORACIJA

Znaajniji zahvati oveka koji dovode do krupnih

promena u pedosferi su:
1.Melioracija (odvonjavanje i navodnjavanje)
2.Agrotehnike mere (mehanika obrada zemljita)
i fertilizacija (korienje vetakih ubriva)
3.Kontaminacija zemljita (pesticidima i drugim
toksinim materijama)
4.Erozija zemljita

-Pozitivni efekti:
Navodnjavanjem pustinjskih i drugih sunih predela
dolazi do toga da se Suneva energija koristi u
daleko veoj meri jer se poveava organska
produkcija biljaka.
Navodnjavanjem poljoprivrednih povrina ukupna
produkcija biljaka moe se poveati 10 puta.

MELIORACIJA

MELIORACIJA

Navodnjavanje
-Negativni efekti:
Ne adektvatno navodnjavanje moe dovesti do
zaslanjivanja zemljita, zabarivanja terena i
osiromaenja zemljita hranljivim materijama ...

AGROTEHNIKE MERE I FERTILIZACIJA

Nale su primenu u poljoprivredi, ratarstvu,
voarstvu, vinogradarstvu ... i remete prvobitne
osobine zemljita (strukturu, vodni i vazduni
reim, hemijski sastav) koje se odraavaju na
biljni i ivotinjski svet.

Odvodnjavanje isuivanje movarskih oblasti i

delova mora u cilju dobijanja obradivnog
zemljita.

KONTAMINACIJA
Podrazumeva zagaenost zemljita razliitim
pesticidima (herbicidima, insekticidima,
fungicidima, rodenticidima ...), otpadnim
materijama, razliitim ubrivima ...

Npr:
Isuivanje movarnih terena u oblasti junog dela
Panonske nizije, koji je do poetka ovog veka
predstavljao oblast movara, ritova i bara.
Odvodnjavanjem, danas je to podruje isueno i
pretvoreno u obradivo zemljite.Time su ivoti uslovi
u ovoj oblasti znatno izmenjeni, a u skladu sa tim,
dolo je i do izmene autohtonih biocenoza.
Tako su nastale livadske, stepske, umske ... ivotne
zajednice, a ostatak tog terena danas ine
panevaki i koviljski rit

KONTAMINACIJA
Ukupna povrina litosfere je oko 149.000.000 km2,
od toga je oko 32.000.000 km2 obradivo zemljite,
koje je izloeno agrotehnikim merama i
pesticidima.
.

KONTAMINACIJA
Raunicom dolazimo do podatka da se godinje
upotrebi oko 4.000.000.000 t pesticida godinje.
Povrine koje se tretiraju pesticidima su ogromne,
tako u Evropi te povrine iznose na desetine
miliona hektara.

EROZIJA

KONTAMINACIJA

KONTAMINACIJA

Veliku opasnost predstavljaju pesticidi koji se NE

transformiu u zemljitu, imaju kumulativan
efekat, ulaze u lance ishrane ime se iri krug
zagaivaa.

Eolska erozija

Fluvijalna erozija

Destrukcija tropske kine ume

Uticaj na hidrosferu

Posledica unitavanja biljnog pokrivaa, pre svega

umskog, ali i ostalih tipova vegetacije.
Moe biti:
Eolska
Fluvijalna

Borneo - deforestacija
Svake godine uniti
se 9 000 000 hektara
ekvatorijalnih prauma.
To je povrina veliine
drave Ohajo, i to
iznosi 24700 hektara
dnevno, odnosno 1000
hektara na sat,
17 hektara u minuti.

Uticaj na hidrosferu
- zagaenje vode -

Uticaj na hidrosferu
- zagaenje vode -

Uticaj na hidrosferu
- zagaenje vode -

Svetsko more

Svi oblici vode na Zemlji danas su pod uticajem

oveka, kako povrinske, tako i podzemne vode.
Putanjem otpadnih voda, nafte, gasova, tekih
metala, hloroorganskih jedinjenja, radioaktivnih i
drugih toksinih materija ... u vodene ekosisteme,
ovek je izmenio ekoloke uslove u njima, a samim
tim i floru i faunu tih ekosistema.

Uticaj na hidrosferu
- zagaenje vode -

Oko 20 000 000 000 t otpadaka se godinje baci u

svetsko more.

Uticaj na hidrosferu
- zagaenje vode -

-termoregulator Zemlje.
-proizvoa hrane.
-fitoplankton stvara vie od polovine O2 pa se, pored
uma, i on smatra pluima Zemlje .
-i ... korpa za otpatke civilizacije.

Uticaj na hidrosferu
- zagaenje vode -

U poslednjih 20-ak godina ivot u okeanu smanjio se

za oko 40%.
Tokom 50 godina nestalo je vie od 1000 vrsta
morskih ivotinja njih vie nema i nikada ih vie
nee biti.

Uticaj na hidrosferu
- potronja vode -

Razlivena nafta truje fitoplankton, unitava ivi

svet, ometa razmenu gasova izmeu hidrosfere i
atmosfere, spreava isparavanje vode ...

Uticaj na hidrosferu
- zagaenje vode -

OKEAN JE BOLESTAN, KRIVICOM OVEKA!!!

Uticaj na hidrosferu
- potronja vode Rezerve pitke vode na Zemlji su 1% od ukupne
slobodne vode.
Voda se ne racionalno troi, otpadne materije se
direktno ili indirektno ukljuuju u vodene tokove,
koje zatim postaju kolektori.

Kada okean, kolevka ivota, bude mrtav i itava

planeta e biti mrtva.

Uticaj na atmosferu

Uticaj na atmosferu
Atmosfera se smatra zagaenom kada se u njoj
nalaze supstance koje ne ulaze u njen prirodni
sastav.
Na taj nain se naruava odnos osnovnih
komponenti.

Uticaj na atmosferu

Uticaj na atmosferu
-globalno zagaenje-

Uticaj na atmosferu
Najvee zagaenje je u velikim gradovima i
industrijskim zonama (velike koncentracije ai,
smoga, radioaktivnih materija, SO2 , CO, CO2, NO3 ... )

Kisele kie

Zagaenje moe biti:

Lokalno urbana naselja, industrija
Globalno zagaivai atmosfere ne poznaju
teritorijalne granice (razliite otrovne materije
prenose se vazdunim strujama ernobil)

1. Kisele kie Do sada je uniteno ve 50%

evropskih uma.

Uticaj na atmosferu
-globalno zagaenje-

Uticaj na atmosferu
-globalno zagaenje-

2. Ozonski rupe nastaju delovanjem CFC-a

(hlorofluorokarboni) i drugih hemikalija, koje se
razlau u stratosferi (od 9 do 50 km iznad nas),
oslobaajui atome koji unitavaju ozon.
to je vie ozonskih rupa to je vee UV zraenje
(rak koe, mrena, smanjene imunoloke
sposobnosti ljudi ...)

3. Efekat staklene bate

Kada funkcionie normalno, odrava toplotu na
planeti.
Danas, razliiti gasovi (CO2, CFC, azotni oksidi ...)
zgunjavaju omota staklene bate, zadravajui
sve vie toplote.
Temperatura se moe poveati od 2 do 5 C tokom
sledeih 5 decenija.

Uticaj na atmosferu

Toksine materije zagauju vazduh koje izrazito

negativno deluju na biljke listovi i korenov
sistem posebno su ugroeni.

Uticaj na atmosferu
LIST
-Naruena funkcija stoma
-Naruen proces transpiracije
-Destrukcija hloroplasta
-Smanjen intenzitet fotosinteze

Uticaj na atmosferu

Uticaj na atmosferu

KOREN
-Smanjena masa
-Smanjena funkcija
-Ubrzan proces starenja

Razliite vrste biljaka su razliito otporne na

toksine materije.
Najosetljiviji su liajevi i etinari: bor, jela, kedar ...

Uticaj na atmosferu

Uticaj na biosferu

Tokom XX veka, zahvaljujui nauno tehnikim

dostignuima u oblasti poljoprivrede,
vodoprivrede, energetike, transporta, urbanizma
... dolo je do naruavanja prirodnog, autohtonog
okvira i njegovo pretvaranje u kulturni okvir

Manje osetljivo je listopadno drvee zbacuje lie

svake godine, pa se u jednom delu oslobaa
apsorbovanih toksinih materija.

Uticaj na biosferu
Za relativno kratko vreme, izmenjeni su svi tipovi
ekosistema ... ovek je uspeo da izmeni lice
Zemlje i stvori kulturni predeo (LANDSCHAFT).

Uticaj na biosferu

Uticaj na biosferu
Nema mesta na planeti, a da ovekova ruka nije
uspela da ga dotakne!

Najbolji dokaz za to je prisustvo DDT-a u jetri

pingvina na junom polu.

NE PONAAJMO SE PREMA
ZEMLJI, KAO DA SMO U
GOSTIMA!

Stavi prst na elo i razmisli

Stavi prst na elo i razmisli

Stavi prst na elo i razmisli

Procenjeno je da se 7 000 000 t ubreta baca u

more svake godine.

Prosena amerika porodica svake nedelje izbaci

Za brzinu kojom se smee proizvodi u SAD, treba

oko 50 kg ubreta.

Stavi prst na elo i razmisli

500 novih deponija godinje.

Stavi prst na elo i razmisli

Stavi prst na elo i razmisli

Svaka tri meseca u Americi se baci dovoljno

Preko 1 000 000 000 stabala posee se svake

aluminijuma da se ponovo izgradi avio-flota.

godine za proizvodnju pelena za jednokratnu

upotrebu.

Koliko smea bacite tokom ivota?

-Koliinu teku kao 600 odraslih ljudi!

Stavi prst na elo i razmisli

Amerika godinje proizvede 4,5 kg plastike po

svakom stanovniku Zemlje

Stavi prst na elo i razmisli

Kad bi samo 25% amerikih domainstava

koristilo 10 plastinih kesa manje svakog

meseca, utedele bi se preko 2,5 000 000
000 kesa godinje, jer se plastine kese
mogu prati i ponovo koristiti.

Stavi prst na elo i razmisli

ienjem dvorita metlom, a ne crevom, tedi se

na hiljade litara vode!

Stavi prst na elo i razmisli

Stavi prst na elo i razmisli

Samo u Kaliforniji upotrebi se vie od 200 000 000 t

pesticida godinje.

Stavi prst na elo i razmisli

Pesticidi koji su zabranjeni u SAD prodaju se

zemljama iz kojih se uvozi kafa, za ije su

uzgajanje korieni isti ti pesticidi.

I najmanja kap iz slavine koja curi moe da odnese

preko 200 l vode dnevno.

Stavi prst na elo i razmisli

Proseno ameriko domainstvo godinje potroi

energije koliko bi dalo 4750 l nafte.

Stavi prst na elo i razmisli

Potrebna je cela uma, preko 500 000 stabala, da

bi amerikanci dobili svoje dnevne novine.

Stavi prst na elo i razmisli

Stavi prst na elo i razmisli

Prilikom pranja zuba i brijanja potroi se ista

Stavi prst na elo i razmisli

Vie od polovine fosfata u naim jezerima i

potocima potie od deterdenata.

Stavi prst na elo i razmisli

Danas, u prosenom amerikom domainstvu

koliina vode koja se potroi za tuiranje, a 40%

vode koja se koristi u domainstvu odlazi u nunik.

ima vie hemikalija nego to je bilo u

hemijskoj laboratoriji pre 100 godina.

1 litar benzina moe da zagadi 750 000 l pitke

vode.

Stavi prst na elo i razmisli

Korovske biljke

Karakteristike korovskih biljaka

Jedno istraivanje u SAD, Organizacije za ribe i

Visoka sposobnost prilagoavanja

floru i faunu, na ptiima albatrosa otkrilo je

plastiku u njihovim organima za varenje u 90%
sluajeva.

Prilagoene ivotu kulturnih biljaka, a esto i

podseaju na njih.
Npr:
Lanik (Camelina sativa) raste u usevima lana i
toliko mu je prilagoen da se u drugim kulturama
ne javlja.Morfoloki podsea na lan (Linaceae) iako
su taksonomski udaljeni (Brasicacceae)
Pratioci gajenih vrsta, ali
ne sluajni.
Camelina sativa

Karakteristike korovskih biljaka

Karakteristike korovskih biljaka

Kukolj (Agrostemma githago)
Bulka (Papaver rhoes)
Razliak (Centaurea cyanus)

Znaaj ruderalnih biljaka

Producenti kiseonika u gradskoj sredini
Biofiltri
Bioakumulatori
Biodetoksikatori

Takve biljke se nazivaju i SEGETALNE biljke

prilagoene za ivot samo na poljoprivrednim
povrinama, esto samo u odreenim kulturama.
Papaver rhoeas

Korovsko ruderalne biljke

Vrste koje esto prelaze na poljoprivredne povrine
i na taj nain zakorovljuju useve gajenih biljaka.

Sambucus ebulus

Centaurea cyanus

Genocid novogodinje noi

Procenjuje se da se svake godine uzima iz prirode

oko 1.252.000.000 stabala jelki za boine i

novogodinje praznike od ega vie od
900.000.000 jelki bez korena koje su osuene na
smrt, dok se oko 250.000.000 vrati u prirodu.
? (102.000.000)

ZAKLJUAK