Slobodna volja

naeg izbora? Izabrali ste okoladni kola, to je ono to ste

dobili, ali da ste izabrali breskvu, dobili biste nju.
Ovo ipak ne zadovoljava. Vi ne mislite samo na to da
ako bi bilo tako da ste izabrali breskvu da biste je dobili. Kada
kaete Mogao sam umesto toga da uzmem onu breskvu, vi
tekoe mislite da ste mogli da je izaberete, bez ikakvih ako u
vezi s tim. Ali ta to znai?

Pretpostavimo da se nalazite u redu u kafeteriji i da ste

upravo stigli do odeljka sa kolaima: kolebate se da li da
uzmete breskvu , ili veliko pare okoladnog kolaa sa sjajnom
glazurom. Kola izgleda izvrsno, ali vi znate da on goji. Ipak,
uzimate ga i jedete sa velikim zadovoljstvom. Sledeeg dana
gledate se u ogledalu ili stajete na vagu i razmiljate; Nije
trebalo da pojedem onaj okoladni kola. Mogao sam umesto
toga da uzmem onu breskvu.
Mogao sam umesto toga da uzmem onu breskvu. ta
ovo znai i da li je tano?
Breskve su vam bile na raspolaganju kad ste stigli na
red u kafeteriji: imali ste priliku da uzmete breskvu umesto
kolaa. Ali to nije sve na ta vi mislite. Vi mislite da ste mogli
uzeti breskvu umesto kolaa. Mogli ste uiniti neto drugo
umesto onoga to ste stvarno uinili. Pre nego to ste se
odluili bila je otvorena mogunost da uzmete bilo breskvu bilo
kola, i samo je vaom odlukom reeno ta e to biti.
Da li je to to? Da li, kada kaemo: Mogao sam umesto
toga da uzmem onu breskvu, mislimo da to zavisi jedino od

To ne moe da se objasni ukazivanjem na druge

luajeve kada ste zaista izabrali voe. Ne moe takoe da se
objasni time to biste rekli da ste bolje razmislili o tome, ili da
je sa vama bio prijatelj koji jede kao ptica, da biste onda
izabrali to voe. Ono to vi ustvari kaete jeste da ste mogli
izabrati breskvu umesto okoladnog kolaa upravo tada kada
ste birali, u toj stvarnoj situaciji. Vi mislite da ste mogli izabrati
breskvu ak i ako je sve drugo bilo tano isto onakvo kakvo je
bilo u trenutku kada ste izabrali okoladni kola. Jedina razlika
bi bila u tome da umesto to mislite Pa dobro i posegnete za
kolaem, vi biste mislili Bolje ne i posegnuli za breskvom.
To je ideja o mogu i mogao sam koja se primenjuje
samo na ljude (i moda neke ivotinje). Kada kaemo: Kola
su mogla da se popnu na vrh brda, mislimo da su kola bila
dovoljno snana da stignu na vrh brda ako bi ih neko tamo
odvezao. Ne mislimo da bi u nekoj situaciji kada su kola bila
parkirana na podnoju brda ta kola moda mogla prosto da
krenu i popnu se na brdo, umesto da nastave da stoje tamo.
Neto drugo bi moralo da se desi pre toga, na primer, da neka
osoba ue u ta kola i upali motor. Ali kada su u pitanju ljudi,
izgleda da mislimo da oni mogu da urade razne stvari koje u
stvari ne rade, upravo tako, bez iega drugog to bi moglo da
se desi pre toga. ta to znai?

Deo toga ta to znai moe biti sledee: do trenutka

kada smo izabrali nita nije neopozivo odredilo ta e biti naa
odluka. Do trenutka kada smo stvarno odluili da uzmemo
okoladni kola mogunost da izaberemo breskvu bila je
otvorena. To nije bilo unapred utvreno.
Neke stvari koje se deavaju jesu unapred
predodreene. Na primer, ini se da je unapred determinisano
da e Sunce sutra izai u odreeno vreme. Ne predstavlja
otvorenu mogunost da Sunce sutra ne izae i da se no
prosto nastavi. To nije mogue zato to bi to mogl da se desi
samo ako bi se Zemlja zaustavila u svom rotiranju, ili Sunce
prosto prestalo da postoji, ali nema nieg u naoj galaksiji to
bi moglo uiniti da se to desi. Zemlja e nastaviti da se rotira
dok ne stane, i sutra ujutro e nas njeno rotiranje ponovo
dovesti u poloaj prema unutranjosti Sunevog sistema,
prema Suncu, umesto prema spolja, u pravcu suprotnom od
Sunca. Ako nema mogunosti da Zemlja stane ili da Sunca ne
bude tu, onda nema mogunosti da Sunce sutra ne izae.
Kada kaemo da smo mogli da uzmemo breskvu
umesto okoladnog kolaa, deo onoga to mislimo je moda
da nismo bili unapred odluili ta emo uraditi, kao to jeste
pedodreeno da e Sunce sutra izai. Nije bilo nikakvih proces
ili sila koji bi pre naeg izbora delovalitako da taj izbor uine
neminovno takvim da izaberemo okoladni kola.
To moda nije sve to mislimo, ali se ini da je to
svakako deo onoga to mislimo. Jer ako je unapred bilo
odreeno da emo uzeti kola, kako je onda tano da smo
mogli izabrati voe? Bilo bi tano da nas nita ne bi spreilo da
uzmemo breskvu, ako bismo je uzeli umesto kolaa. Ali ovi
ako prosto nisu isto to i rei da smo mogli izabrati breskvu.

Ne bismo je mogli izabrati da mogunost nije ostala otvorena

dok je nismo zatvorili inom izbora kolaa.
Neki ljudi smatraju da nikada nije mogue da uinimo
drugaije od onoga to stvarno inimo u ovom apsolutnom
smislu. Oni priznaju da ono to inimo zavisi od naih izbora,
odluka i potreba, i da donosimo razliite odluke u razliitim
okolnostima: mi nismo kao Zemlja koja se okree oko ose
monotonom pravilnou. Ali tano je da, u svakom sluaju,
okolnosti koje postoje pre nego to delujemo odreuju nae
postupke i ine ih neminovnim. Ukupan zbir linih iskustava,
elja, znanja, naeg naslednog ustrojstva, drutvenih okolnosti
i priroda izbora sa kojima se suoavamo, zajedno sa drugim
iniocima o kojima moemo i ne znati sve to zajedno ini
pojedinani postupak u tim okolnostima neminovnim.
Ovo gledite se zove determinizam. Ideja nije u tome
da moemo znati sve zakone univerzuma i koristiti ih da
predvidimo ta e se desiti. Pre svega ne moemo poznavati
svu sloenost okolnosti koje utiu na ljudski postupak. Drugo,
ak i kad bismo saznali neto o tim okolnostima, i pokuali da
ih predvidimo, to bi ve bila promena u okolnostima, to bi
moglo promeniti i predvieni rezultat. Ali nije stvar u
predvidljivosti. Stvar je u hipotezi da postoje prirodni zakoni,
kao to su oni koji upravljaju kretanjem planeta, koji upravljaju
svime to se deava u svetu i da e sve to se deava biti u
saglasnosti sa tim zakonima i okolnostima koje postoje pre
nego to neki postupakodredi ta e se desiti i da je svaka
druga mogunost iskljuena.
Ako je ovo tano, onda je jo dok se u svojoj svesti
odluujemo o desertu, mnogim faktorima koji deluju na nas i u
nama, ve odlueno da emo uzeti kola. Mi nismo mogli

izabrati breskvu, iako smo mislili da moemo: proces

odluivanja i jeste izvravanje determinisanog rezultata u
naoj svesti.
Ako je determinizam istinit za sve to se deava, onda
je bilo predodreeno da emo uzeti kola jo pre nego to smo
se rodili. Na izbor je bio determinisan situacijom neposredno
pre, a ta situacija je bila determinisana situacijom pre nje, i
tako dalje dokle god hoemo da idemo.
Ali ak i ako determinizam nije istinit za sve to se
deava ak i ako se neke stvari prosto deavaju a da nisu
determinisane uzrocima koji su tu unapred i dalje bi bilo
vano da li je sve to mi inimo predodreeno pre nego to
smo ga uinili. Ma koliko slobodno mogli da se oseamo kada
biramo izmeu voa i kolaa, ili izmeu dva kandidata na
izborima, mi smo, u stvari, u stanju da napravimo samo jedan
izbor u tim okolnostima iako bi, ako bi okolnosti ili nae elje
bile razliiti, izabrali razliito.
Ako verujete u neto ovako o sebi i drugim ljudima, to
e verovatno promeniti nain na koji se odnosite prema
stvarima. Na primer, da li moete kriviti sebe za poputanje
iskuenju i uzimanje kolaa? Da li ima smisla rei: Stvarno je
trebalo da umesto kolaa uzmem onu breskvu, ako nismo
mogli uzeti breskvu umesto kolaa? To svakako ne bi imalo
smisla rei ako tamo uopte nije bilo voa. Ali kako ima smisla
to rei ako je tamo bilo voa, ali ga mi nismo mogli izabrati
zato to je bilo unapred predodreeno da emo izabrati kola?
ini se da ovo ima ozbiljne posledice. Osim to ne
bismo mogli sebe da osuujemo to smo uzeli kola,
verovatno ne bismo mogli da osuujemo bilo koga zato to je

uinio neto ravo, ili da ga hvalimo to je uinio neto dobro.

Ako je bilo unapred odreeno da to bude uinjeno, onda je bilo
neminovno: niko nije mogao da uini bilo ta drugo u tim
okolnostima u kojima se zatekao. Prema tome, kako ga
moemo smatrati odgovornim?
Moemo bit veoma ljuti na nekog ko je doao na urku
u nau kuu i ukrao nam ploe Glena Gulda, ali uzmimo da
verujemo da je njegov postupak bio unapred predodreen
njegovom prirodom i okolnostima. Uzmimo da verujemo da je
sve to je uinio, ukljuujui i ranije postupke koji su doprineli
oblikovanju njegovog karaktera, bilo unapred predodreeno
ranijim okolnostima. Da li ga i dalje moemo smatrati
odgovornim za njegove niske postupke? Ili bi bilo razumnije da
ga smatramo za neku vrstu prirodne nepogode kao kada bi
nae ploe pojeli termiti?
Ljudi se ne slau o ovom pitanju. Neki misle da ako je
determinizam istinit, niko ne moe s razlogom da se hvali ili
kudi za bilo ta, kao to ni kia ne moe da se hvali ili kudi to
pada. Drugi misle da ima smisla hvaliti dobre postupke i
osuivati rave, ak i ako su neizbeni. Uostalom, injenica da
je neko bio unapred predodreen da se ponaa ravo ne znai
da se on nije ponaao ravo. Ako krade ploe, to pokazuje
nepanju i nepotenje, bilo da je predodreeno ili nije. tavie,
ako ga ne osudimo ili ak kaznimo, on e to verovatno ponovo
uiniti.
Sa druge strane, ako mislimo da je ono to je uinio
bilo unapred predodreeno, ovo e izgledati vie kao
kaanjavanje psa zbog toga to je izgrizao prostirku. To ne
znai smatrati ga odgovornim za ono to je uinio, ve samo
pokuaj da se utie na njegovo ponaanje u budunosti. Ja

lino ne mislim da ima nekog smisla osuivati nekog za neto

to je za njega bilo nemogue da ne uini. (Mada
determinizam, naravno, unapred determinie i ovo to ja o
tome mislim.)
Ovo su problemi sa kojima moramo da se suoimo ako
je determinizam istinit. Ali on moda nije istinit. Mnogi naunici
danas veruju da determinizam ne vai za osnovne estice
materije da u datoj situaciji uvek ima vie mogunosti ta
e neki elektron da uini. Ako determinizam nije istinit ni za
ljudske delatnosti, moda to ostavlja prostor za slobodnu volju
i odgovornost. ta ako ljudske delatnosti, ili bar neke od njih,
nisu unapred determinisane? ta ako je, do trenutka kada
neko bira, otvorena mogunost da emo izabrati okoladni
kola ili breskvu? Dakle, to se tie onoga to se desilo ranije,
mi smo mogli da uradimo bilo ta od toga dvoga. Bez obzira
na to to sam stvarno uzeo kola, mogao sam uzeti breskvu.
Ali da li je ak i ovo dovoljno za slobodnu volju? Da li je
je sve to mislimo kada kaemo Mogao sam umesto kolaa
izabrati voe- da izbor nije bio unapred determinisan? Ne, mi
verujemo u neto vie od toga. Verujemo da smo mi
determinisali ta e se desiti, time to smo ga uinili. To nije
bilo unapred odreeno, ali se nije ni prosto desilo. Mi smo to
uradili, a mogli smo uraditi suprotno. Ali ta ovo znai?
To je udno pitanje. Svi znamo ta znai neto uiniti.
Ali problem je u tome to ako postupak nije bio unapred
determinisan naim eljama, verovanjima i naom linou,
pored drugih stvari izgleda da je to neto to se prosto desilo
bez ikakvog objanjenja. U tom sluaju, kako je to bilo nae
injenje?

Jedan mogui odgovor bio bi da nema odgovora na

ovo pitanje. Slobodna delatnost je prosto osnovno svojstvo
sveta, i ne moe da se analizira. Postoji razlika izmeu onoga
to se prosto deava bez uzroka i delatnosti koja se prosto
ini bez uzroka. To je razlika koju svi razumemo, iako ne
moemo da je objasnimo.
Neki ljudi bi ovo pitanje ostavili na tome. Ali drugi
nalaze da je udno to moramo da se pozivamo na ovu
neobjanjenu ideju da bismo objasnili smisao po kome smo
mogli izabrati voe umesto kolaa. Sve do sad je izgledalo da
je determinizam jedna velika pretnja odgovornosti. Ali sada
izgleda da ak i ako nai izbori nisu unapred determinisani, da
je i dalje teko razumeti u kom smislu mi moemo da uradimo
ono to ne radimo. Bilo koji od dva izbora moe biti unapred
mogu, ali ako ja ne odreujem koji od njih e se desiti, onda
to nije moja odgovornost vie nego to bi bila da je to
odreeno uzrocima koji su izvan moje kontrole. I kako to ja
mogu odrediti ako ga nita ne odreuje?
Ovo otvara alarmantnu mogunost da mi nismo
odgovorni za svoje postupke bilo da je determinizam istinit,
bilo da je laan. Ako je determinizam istinit, prethodne
okolnosti su odgovorne. Ako je determinizam laan, nita nije
odgovorno. Ovo bi zaista bio orskak.
Postoji i jedno drugaije gledite, potpuno suprotno
veini ovoga to smo rekli. Neki ljudi misle da odgovornost za
nae postupke zahteva da nai postupci budu determinisani, a
ne da ne budu. Da bi jedan postupak mogao biti neto, tvrdi se
da on mora imati odreenu vrstu uzroka u nama. Na primer,
kada smo izabrali okoladni kola, to je bilo neto to smo
uradili, a ne neto to se prosto desilo zato to smo vie eleli

okoladni kola nego breskvu. Zato to je na apetit za kola u

to vreme bio jai od nae elje da izbegnemo dobitak u teini,
to je rezultiralo naim biranjem kolaa. U drugim sluajevima
delanja, psiholoko objanjenje e biti sloenije, ali e uvek
postojati neko takvo objanjenje inae to delanje ne bi bilo
nae. Ovo objanjenje, izgleda, znai da je na kraju krajeva
ono to smo uradili bilo unapred predodreeno. Da nije bilo
niim determinisano, bilo bi samo jedan neobjanjiv dogaaj,
neto to se desilo samo od sebe, a ne neto to smo mi
uinili.
Prema ovom stanovitu, samo kauzalno objanjenje ne
ugroava slobodu samo neke vrste uzroka to ine. Ako
uhvatimo kola zato to ga je neko bacio u naem pravcu, to
nee biti slobodan izbor. Ali slobodna delatnost ne zahteva da
bude nikakvog odreujueg uzroka uopte: ona znai da je taj
uzrok bio uobiajenog psiholokog tipa.
Ja lino prihvatam ovo reenje. Ako o svemu to sam
uinio mislim da je bilo determinisano mojim okolnostima i
mojim psiholokim stanjem, ja u se oseati zarobljenim. A ako
bih mislio isto tako o svima drugima, oseao bih kao da su oni

poput lutaka. Ne bi imalo smisla da ih smatram

odgovornimaza njihove postupke ita vie nego to drim za
odgovorne pse ili make ili neki lift u zgradi.
Sa druge strane, nisam siguran da razumem kakvog bi
smisla imalo rei da smo odgovorni za nae postupke ako oni
nisu determinisani.Nije jasno ta bi znailo rei da sam ja
determinisao izbor, ako ga nita u vezi sa mnom nije
determinisalo. Zato je moda oseanje da smo mogli izabrati
breskvu umesto kolaa samo jedna filozofska iluzija, i ne moe
biti ispravno, ma ta da je posredi.
Da bismo izbegli ovaj zakljuak, morali bismo da
objasnimo (a) ta mislimo kada kaemo da smo mogli uiniti
drugaije nego to smo uinili i (b) kakav bismo svet i mi u tom
svetu morali biti da bi ovo bilo tano.