GISTAV KURBE

(1819 1876/77)
razliita polja Kurbeovog delovanja?
Kurbe je linost koja deluje kroz dosadanje parametre i moemo ga pratiti kroz nekoliko
razliitih paralelnih pogleda
bio veoma aktivan i pokuavao da pokrije sve vrste angaovanja sopstvenog creda, tj. u
onim poljima kojim se bavi (izjave, eseje, pisane forme)
ne moe da se bavi slikom anela, jer ga nije nikada video i ne moe da se bavi prolou
ili budunou, jer je sposoban da pokae i da se bavi samo vremenom u kojem ivi tj.
sadanjou
u umetnosti, nadovezivao se na slavne prethodnike; francuska umetnost je, krajem 19.
veka, bila politika ivotinja koja je pratila aktivne politike tokove tako da je veina umetnika
ovog perioda bila upletena u politiku
pored ovoga, moemo posmatrati i privatno polje njegova delovanja

RANI

KURBE

kontekst Kurbeovih ranih dela?

njegove prve slike, a radi se o portretima pre svega (ali i mrtve prirode i pejzai), moemo
razumeti samo kada upoznamo i okruenje iz kojeg dolazi
rodio se u Ornanu, odakle e otii u Francusku, Pariz, i tamo se baviti tipinim aktivnostima
u kojim je uivao (i danas se takoe ivi u ostavtinama 19. veka)
njegova porodica je imala neko bogatstvo kao poljoprivrednici i bila je ultra republikanski
nastrojena (nisu bili za Napoleona III i Burbonsku dinastiju, zalagali se protiv monarhizma i
apsolutizma). dakle, Kurbe je imao snano republikansko uporite u okviru porodine pozadine
u njegovom radu postoje mnoga stilska preplitanja to je posebno, jer, svakako, osim
glavnih stilskih tokova, imamo i druge u razliitim kulturama = istoricizam, neoklasicizam,
industrijalizam, secesija, bidermajer i, svi se oni moraju dobro sloiti, ne bi li se dobila ira slika

Gistav Kurbe, Autoportret sa crnim psom

slika deluje romantiarski i nema jasnih
granica; u njegovom rodnom mestu Ornanu,
upranjavali su se takvi obiaji i taj habitus
slika i oseanja
Kurbe se bavio istraivanjem sopstvenog
selfa = sfera privatnog
dakle, kroz autoportrete posmatramo to
polje individualnosti.

Gistav Kurbe, autoportret Oajni ovek (1843-1845)

iz Pariza se vraa u Ornan, gde ivi obinim ivotom i peca ribu
svoje lice tretira stavljajui ga u izbezumljeni izraz koji se javlja pre nego to irom otvori
oi i stvarno progleda ka realnom svetu; dakle, mladih godina, otvorenih oiju, posmatra svet
realno
ovaj fizikus, u kasnijem njegovom radu, izgledae drugaije i, pred kraj karijere,
predstavljae sebe na drugi nain

ovo je jedna od stvari kojim se bavi realizam tj. priznati ta jeste, ali pri tom moramo da
postavimo sebi pitanje da li pravilno postavljamo realnost i ta je to to jeste, ta oekujemo od
realnosti, a ta je u Evropi u tom momentu bila realnost (u likovnim formama bilo ta moe
izgledati realno, pa ak i aneli, to se postizalo mnogim sredstvima, skraenjem recimo)
prikazivali su ono to jeste, stvarnost se potuje, i kao egzistencija bila je vana; pri tom,
stvorene su nove socijalne stvarnosti
u slici moemo pronai mnogo narativa (faktografija, politika, socijalno, psiholoko,
pojmovno, vajmburgovski)

Gistav Kurbe, Sahrana u Ornanu (1849-1850)

predstavljena je sahrana Kurbeovog strica, koje je, po njemu, sahrana romantizma
kree sa pejzaima i mrtvim prirodama, 1804/8. godine poinje izlagati na Salonu,dobija
medalju, i do 1857. godine doivljava uspon kada moe subverzivno delovati i isticati ono to
smatra realizmom i to, moda, ne bi prolo
za svetsku izlobu bile su izabrane najmonumentalnije slike, a meu njima i ova (Tucai
kamena nisu bili primljeni na smotru, iako iza slike stoji ozbiljan rad), koja istie promene u
nainima sahranjivanja, alovanju, to je ini vanim dokumentom kulturne istorije
slika poseduje brutalno realno, runou, bez herojskog, nema dodira sa svetou, nema
memento mori, nema srednjovekovnog makabristikog, samo suptilnost; nije ni mnogo strano,
nema ni ideje spasenja; nebo iznad je ustalasano i eka ; samo delo je velikog formata, ak 6m!
istaknuti temelji hrianstva i nijedna misao, niti razvoj filozofije ne pomau; kada filozofija
uzima primat, dolazi do revalitizovanja elite, mentalnih dekonstrukcija (radikalni anarhizam),
novih ogleda i dekonstrukcija drave i reima
Prudon je njegov pokrovitelj, mentalna figura iza Kurbea, predstavnik radikalnog
anarhizma
treba razumeti sve transformacije da bi razumeli deavanja modernog sveta (Hitler,
Musolini, Staljin, Tito, italijanska umetnost) koje su deo politikih relacija, a koje su zapoete u
ovom periodu
ovaj realizam jeste radikalno nov pogled na stvarnost, bez tradicionalnih hijerarhija
anrova i zakona, bez retorike historie = vizuelni manifest realizma
nova retorika je prihvaena u konceptima umetnikih deavanja i u istoriji umetnosti to se
vidi kada se uporedi sa prolim idealima: smrt, hladni znoj, iskustava rtava, strahovi, preminuli...

likovi nisu u verbalnim pozama, nije vana samo sama smrt, vidimo i koveg sa strane,
narod, pla = dokaz toka ivota, gde smrt izaziva trenutni ok blinjima posle ega nastavljaju
svoj ivot (prajnem ruku posle obreda spiraju i smrt); najstraniji momenat je sputanje kovega i
momenat kada se nasluuje ta neumitna sila i daljanji tok, pri emu nita ne razumemo i
nemamo finalne odgovore; to je upravo i prikazano
svestvarajui paradoks nesaoseajnosti se takoe javlja, to je tipino ljudsko, nain
odbrane i namerno neangaovanje; u svakom sluaju, jedan ne formalan pristup interpretacije,
osea se nedostatak pijteta (to je i zamereno Kurbeu), saoseamo kada smo pred platnom, ali
setimo se odmah i koliko je to drugaije u praksi
u okolini i pejza, posmatranje sveta oko sebe, doivljaj svetlosti, neba...

Gistav Kurbe, autoportret ovek sa

lulom
iveti slobodno i na isti nain i
skonati
govorio je da, posle smrti, nee da
pripada nigde, nijednoj instituciji, osim
tamo gde je polje slobode
prati francusku tekovinu: reim
liberalizma

Gistav Kurbe, Tucai kamena (1849)

situaciju je video na putu u svome zaviaju, posmatrao radnike koji rade u svom znoju, a
sliku e zavriti u ateljeu
slika je jednostavna i nema velike naracije, nema vie heroja revolucije, nema prikazivanja
tog hipermuskulaturnog oveka, heroja koji je u socijal-realizmu snaan
u kontekstu istinitosti, podjednako je istinito kao i romantizam i jednako je vana istinitost
sa radom, unutranjim svetom; samo je ovo otelotvorenje jednog drugog aspekta realnosti koja,
do tada, nije postojala = dgnitas tucaa kamena
subverzivno bi bilo ovo izloiti na Salonu, obzirom da je Kurbe protiv Napoleona 3, bio je
lan reda Svetog Mihajla, odbie orden asti od Napoleona III i uestvovae u politikim akcijama
realizam je svakako mogao biti i ulepan - malo je puritanaca koji imaju stalne i prave
stavove realista
Gistav Kurbe, Obed u Ornanu (1849)
zvanina umetnika produkcija i Saloni su
jedno, ovo je realnost iz ugla malog oveka,
pojedinca
prikazan duh komune, razvijanje socijalistike
ideje i nove Francuske (poeci levice)
ipak jo uvek u ovome ne vidimo mnogo toga
novog; postojali su Brojgel i Karavao samo to to
tada nije bilo definisano
amblematski sadraji nemaju veze sa
poloajem ljudi, jo ne postoje leve ideje, poredak
nije ureen, ipak amblematika utie na svest
individue

S R E D Nj I

KURBE

Gistav Kurbe, Poreklo sveta (1866)

ultimativan realizam, ena prikazana na nov nain, samo je jedan fokus

psiholoki posmatrano, ta je ovde novo? prikazuje se polnost, sutina enskosti, ali na
onim primarnim stvarima; par exelans, realna slika, eksplicitno prikazuje ono to treba biti vieno
Kurbe radi neto vee, ne obazire se na malograanstvo (talas crnog filma, ovim proeta i
literaturna produkcija, ludilo...); misterija organizma; pupak sveta kao izraz realno ne istie mesto
raanja, ali ovde se to jasno istie
slika je javno izloena tek 1988. godine u Evropi, tek su onda bili u mogunosti videti je, a
nastala je 60-ih godina 19. veka (malograanski duh je zamaskirao polnost); da nema internet,
jo uvek bi ovo bilo samo za odabrane medije
uznapredovala antropoloka kretanja, pa danas malo znamo o naim telima, a malo se o
tome i govori; koliko smo realno spremni na telo i telesno? (na primer, srednjovekovni izraz za
muki polni organ je tajni detoinitelj)

Gistav Kurbe, Spavai (1866)

istraivanje razlika u telima ene koja bi, kao Venera iz Vespija, trebala biti u oblinama, dok
je muko telo mravo, to odgovara telu lovca (danas se, usled mode, sve promenil)
prikazane su dve kurtizane, moe se razmatrati i odnos njih meusobno, ali i one sa
simbolima cvea, bisera tj. celokupnim bidermajerskim ambijentom... ova slika je bila predmet
policijske istrage
ovu erotinost daleki istok gledao je drukije i nita nije bilo udno u njihovim slikovnim,
grafikim produkcijama ili literaturi; u Evropi civilizacija je drukija, delom i zbog religijske istote
razliiti kulturni modeli na istu stvar gledaju razliito
japanska kultura pruila je novu vrstu ukusa, koja je slala i suptilnu poruku; japanska
umetnost (riung) uila je dokle i koliko moemo koristiti modele sexualnosti, o homoseksualnim i
hetero odnosima, u kojima se istie vanost odnosa jing i janga koji su u stalnom kuenju, ne
mogu jedno bez drugoga i stalno se nadopunjuju; sve oko njih je kosmiko kruenje ili tao
na Tajlandu takoe postoje drugi kljuevi, nema izoptavanja i morala u ovom smislu
kod nas, moral je taj koji nas odrava i u okvirima je porodine savesti; on rukovodi, a kada
je suprotno, onda je on kazna izoptavanje iz porodice. svaka ogranienja tako se razvijaju u
krenje pravila i to se moe initi na svim nivoima
kada je moralizatorsko u slubi neega, to nikada nije zbog individe, ve zbog
malograanskih oduzimanja slobode; mi smo rtve naeg morala

dinamika celine, meutim, ugleda se upravo kroz ova izoptavanja

skriveni mehanizmi, patoloki odnosi, antagonizam koji se vidi kroz onog koji ini katarzu
zajednice; individualizacija je udan proces, nema ogranienja i sve je deo iskustva.

KASNI

KURBE
Gistav Kurbe, Castle of Blonay
ta se desilo sa Kurbeom u poslednjem
periodu?
neutralni deo njegove produkcije
1. faza = mladalaka (autoportreti, mrtve
prirode, pejzai)
2. faza = herojska (Tucai kamena, Sahrana u
Ornanu)
3. faza = privatni patroni, seksualnost, ene,
meupolni odnosi (radi i mukarce koji se
rvu)

u ovoj slici oseamo romantizam i

dalje, ali moemo je shvatiti i kao ruinu u
snenom predelu
u ovom period, Kurbe je najvie radio sa patronima, bavio se enama
ono to vidi je nova oseajnost, ukus za realnost; oni koji su od njega naruivali prilikom
svoje odluke bili su svesni i njegove senzuanosti

dogaaji vezani za Parisku komunu i vlast Napoleona?

Kurbe, kao otac realizma, svim akcijama u kojima je delovao, javno istie ast ispred
svega, ne prodaje se i ne podreuje se. bio je dostojanstven i progresivan
u to doba revolucije imao je novu ulogu
protivili su se Napoleonu 3 koji nije bio Napoleon Bonaparta, ve bio car graanin,
nesposoban da vodi. Pruska je ojaala i panija, takoe, i dolo je vreme smene Napoleona 3
Kurbe se zalagao se za ruenje Obeliska na trgu Vandom, koji je bio napravljen od oruja
koje je Napoleonu III donelo pobedu i koji je vizuelna potpora njegovoj politici (reljefe sa njega
trebalo je postaviti u Domu invalida)

u svojoj zamisli je uspeo, ali, nakon povratka starog reima, to ga smeta u zatvor i morao
je da plati kaznu, koja je bila podizanje Obeliska o njegovom troku; to, naravno, nije mogao
isplatiti, pa bei u vajcarsku Trebalo je da da 330 000 franaka u narednih 30 godina (tj. do svoje
91 godine); nikada nije dao ni jednu ratu zato to je umro u 57. godini, dan pre prve rate
umro je od jetre; voleo je da pije i iveo je boemskim ivotom, nema u njegovoj biografiji
herojske sudbine