GRAEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA PLANIRANJE I GRAENJE NASELJA

VII semestar
URBANA HIDROLOGIJA I METEOROLOGIJA

UVOD U HIDROLOGIJU
Skripta

mr Jasna Petrovi, dipl. in.

Beograd, 2001.

PREDGOVOR

Ova skripta predstavljaju najvei deo predavanja odranih u okvuru predmeta Urbana
hidrologija i meteorologija tokom zimskog semestra kolske 2000/2001 godine. Nastala
su imajui u vidu slabu pokrivenost ovog predmeta udbenikom literaturom. Kao
takva, predstavljaju obavezni deo programa za ovaj predmet koji studenti treba da
savladaju kako bi uspeno poloili ispit.
S obzirom na kratak vremenski period u kome su ova skripta nastala, upueniji itaoci
sigurno e nai zamerke na obim izloene materije. Iz istog razloga, autor se izvinjava
itaocima ukoliko u tekstu naiu na greke i nekonsistentnosti, i bie zahvalan ako mu
se ukae na sve propuste.
U Beogradu, januara 2001.
mr Jasna Petrovi

SADRAJ
PRVI DEO: UVOD U HIDROLOGIJU I URBANU HIDROLOGIJU
1. UVOD ........................................................................................................................... 1
1.1 Predmet hidrologije ...........................................................................................
1.2 Zadatak hidrologije ............................................................................................
1.3 Hidroloki ciklus ...............................................................................................
1.4 Globalni bilans voda ..........................................................................................
1.5 Uticaj ljudskih aktivnosti na hidroloki ciklus ..................................................
1.6 Specifinosti hidrolokog ciklusa u urbanim sredinama ...................................
1.7 Predmet urbane hidrologije ...............................................................................

1
1
2
3
4
5
6

DRUGI DEO: HIDROLOKI PROCESI

2. ATMOSFERSKI PROCESI .......................................................................................... 8
2.1 Atmosfera .......................................................................................................... 8
2.2 Sunevo zraenje ............................................................................................... 9
2.3 Vodena para ..................................................................................................... 13
2.4 Temperatura vazduha ...................................................................................... 15
2.5 Atmosferski pritisak ....................................................................................... 15
2.6 Vetar ................................................................................................................ 16
2.7 Isparavanje ....................................................................................................... 18
2.8 Padavine .......................................................................................................... 22
2.8.1 Formiranje padavina ............................................................................. 22
2.8.2 Varijacije padavina ................................................................................ 23
2.8.3 Merenje padavina .................................................................................. 24
2.8.4 Obrada podataka o padavinama ........................................................... 25
3. POTPOVRINSKI PROCESI .................................................................................... 28
3.1 Zemljina vlaga ...............................................................................................
3.1.1 Osnovni pojmovi ....................................................................................
3.1.2 Kretanje vode u nezasienoj sredini ......................................................
3.1.3 Merenje sadraja zemljine vlage i potencijala vode u zemljitu ..........
3.2 Infiltracija ........................................................................................................
3.3 Podzemne vode ................................................................................................

28
29
29
30
31
32

4. POVRINSKI PROCESI ............................................................................................ 34

4.1 Povrinski oticaj .............................................................................................. 34
4.2 Hidrogrami proticaja u vodotocima ................................................................. 36
4.3 Efektivna kia i direktni oticaj ......................................................................... 37

4.4 Merenje povrinskih voda ...............................................................................

4.4.1 Merenje vodostaja ..................................................................................
4.4.2 Merenje brzina .......................................................................................
4.4.3 Proraun proticaja na osnovu izmerenih brzina ...................................
4.4.4 Kriva proticaja .......................................................................................

38
38
39
40
41

TREI DEO: STATISTIKA ANALIZA U HIDROLOGIJI

5. STATISTIKA ANALIZA U HIDROLOGIJI .......................................................... 43
5.1 Sluajne promenljive i njihove raspodele verovatnoe ...................................
5.1.1 Osnovni pojmovi ....................................................................................
5.1.2 Uestalost i funkcija raspodele ..............................................................
5.1.3 Statistiki parametri ...............................................................................
5.2 Teorijske raspodele verovatnoe za hidroloke veliine .................................
5.2.1 Normalna raspodela ..............................................................................
5.2.2 Log-normalna raspodela .......................................................................
5.2.3 Gama raspodela .....................................................................................
5.2.4 Pirsonova raspodela III tipa ..................................................................
5.2.5 Log-Pirson III raspodela .......................................................................
5.2.6 Raspodele ekstremnih vrednosti ............................................................
5.2.6 Eksponencijalna raspodela ....................................................................
5.2.7 Prilagoavanje teorijske funkcije raspodele ..........................................
5.3 Statistika analiza hidrolokih nizova .............................................................
5.3.1 Hidroloki nizovi ....................................................................................
5.3.2 Empirijska raspodela niza .....................................................................
5.3.3 Povratni period ......................................................................................
5.3.4 Proraun teorijskih funkcija raspodele ..................................................
5.3.5 Dijagrami verovatnoe ..........................................................................
5.3.6 Testiranje slaganja teorijske i empirijske funkcije raspodele ................

43
43
45
47
50
50
50
51
52
52
53
53
55
55
56
57
59
59
61
63

ETVRTI DEO: HIDROLOKE ANALIZE

6. RAUNSKE KIE ..................................................................................................... 65
6.1 Raunske visine kia i raunski intenziteti kia ............................................... 65
6.2 Zavisnosti visina (intenzitet) kie trajanje kie povratni period ................ 67
6.3 Raunski hijetogrami ....................................................................................... 69
7. RAUNSKI PROTICAJI ........................................................................................... 71
7.1 Metode za odreivanje merodavnih velikih voda ............................................
7.2 Odreivanje raunskih proticaja na osnovu raunskih kia .............................
7.3 Odreivanje efektivne kie ..............................................................................
7.3.1 Konstantni gubici ...................................................................................

71
73
73
73

7.3.2 Proporcionalni gubici ............................................................................

7.3.3 Hortonova jednaina .............................................................................
7.3.4 SCS metoda za efektivnu kiu .................................................................
7.4 Transformacija efektivne kie u oticaj .............................................................
7.4.1 Racionalna metoda ................................................................................
7.4.2 Sintetiki jedinini hidrogrami ..............................................................
7.4.3 Vreme koncentracije ..............................................................................
PRILOG A

Statistike tablice

PRILOG B

Obraun gubitaka po SCS metodi

74
74
75
77
77
78
81

PRVI DEO
UVOD U HIDROLOGIJU
I URBANU HIDROLOGIJU

1. UVOD
1.1 Predmet hidrologije
Hidrologija se definie kao geofizika nauka koja prouava vode na Zemlji. Ona se bavi njihovim
osobinama, prostornom i vremenskom raspodelom i kretanjem u prirodi.
Voda, kao najzastupljenija materija na Zemlji, neprestano krui u prirodi izmeu Zemlje i
atmosfere. To beskonano kruenje vode naziva se hidroloki ciklus. On obuhvata mnogobrojne puteve
kojima voda koja pada na povrinu Zemlje dospeva do okeana, odakle se isparavanjem ponovo vraa u
atmosferu i snabdeva je vlagom potrebnom za obnavljanje celog procesa. U tom smislu hidrologija se
ponekad definie i kao nauka koja prouava hidroloki ciklus.
Meutim, mnoge fizike, hemijske, bioloke, ali i primenjene naune discipline se bave pojedinim
delovima hidrolokog ciklusa (astronomija, fizika oblaka, meteorologija, klimatologija, ekologija,
geografija, hidrologija povrinskih voda, okeaonografija, geologija i druge). Za hidrotehnike inenjere
najvaniji deo hidrolokog ciklusa predstavlja njegova zemljina faza, odnosno vode na kopnu i u tlu, pa
se taj deo ciklusa najvie izuava u okviru kurseva hidrologije. Najvee dodirne take hidrologija ima sa
hidrometeorologijom, koja prevashodno izuava padavine i isparavanje kao dva najznaajnija procesa za
vodne resurse na Zemlji.
1.2 Zadatak hidrologije
Potrebe oveka za vodom radi odranja ivota i proizvodnje hrane postoje jo od nastanka prvih
civilizacija. Sa porastom stanovnitva i razvojem drutva potrebe za vodom se stalno poveavaju, a iri se
i spektar vidova korienja vode, u koje spadaju snabdevanje stanovnitva i industrije vodom,
navodnjavanje, proizvodnja hidroenergije, rekreacija i drugi. Pored korienja vode i problema njene
raspoloivosti, ljudska civilizacija odavno ima i problem zatite od voda. Poplave su oduvek izazivale
velike tete i predstavljale elementarne nepogode. U novije vreme dolazi do izraaja i trei aspekt odnosa
voda i ljudi, a to je pitanje zatite voda, odnosno zatite njenog kvaliteta. Dakle, pored problema
raspoloivosti voda, javlja se i problem njihove upotrebljivosti.
U svim ovim aspektima ljudi su oduvek eleli a danas je to neophodno da imaju kontrolu nad
vodama: da imaju dovoljno vode za svoje potrebe i da ona pri tome bude zadovoljavajueg kvaliteta, a s
druge strane, da se zatite od tetnih dejstava vode. Iz ovih potreba za kontrolom voda nastale su mnoge
hidrotehnike discipline iji je zadatak da se izgrade objekti koji e omoguiti upravljanje vodama.
Zadatak hidrologije je da doprinese analizi problema koliina, kvaliteta i raspodele voda kako bismo
njima upravljali to uspenije.
Hidrologija je dakle nauka koja nalazi primenu u korienju i kontroli vodnih resursa na povrini
Zemlje tj. kopnu. Praktina primena hidrologije moe se nai u inenjerskim zadacima planiranja,
projektovanja i upravljanja radom hidrotehnikih objekata, vodovodnih sistema, preiavanju i
isputanju otpadnih voda, navodnjavanju i odvodnjavanju, korienju vodnih snaga, zatiti od poplava,
1

plovidbi, eroziji i kontroli nanosa, zatiti od zagaivanja, rekreativnog korienja voda i zatiti riba i
ivog sveta. Uloga primenjene (inenjerske) hidrologije jeste da d konkretne odgovore na pitanja o
koliinama i kvalitetu vode u okviru ovih inenjerskih zadataka i da obezbedi osnovu za planiranje
vodoprivrednih sistema i njihovo upravljanje.
1.3 Hidroloki ciklus
Voda na Zemlji nalazi se u prostoru koji se naziva hidrosfera i koji se prostire oko 15 km navie u
atmosferu i oko 1 km nanie u litosferu, odnosno Zemljinu koru. Voda u hidrosferi krui kroz lavirint
puteva koji ine hidroloki ciklus (slika 1). Ovaj ciklus predstavlja jedan zatvoren sistem koji nema
poetak ni kraj i u kome se razni procesi neprekidno odvijaju.
Pokretaka snaga kruenja vode u prirodi je energija sunevog zraenja. Najvei deo vode na
Zemlji nalazi se u okeanima (tabela 1), pa je logino da razmatranje hidrolokog ciklusa ponemo od njih.
Povrine okeana i mora se zagrevaju pod uticajem toplotne energije sunevog zraenja tako da dolazi do
procesa isparavanja vode. Voda koja isparava postaje deo atmosfere u vidu vodene pare (est naziv je i
atmosferska vlaga). Zajedno sa kretanjem vazdunih masa u okviru atmosferskih cirkulacija, kree se i
vodena para pri emu se formiraju oblaci. Pod povoljnim atmosferskim uslovima, u oblacima dolazi do
kondenzacije i stvaraju se padavine. Padavine se vraaju u okeane ili direktno ili zaobilaznim putem
preko kopna. Sneg se moe akumulisati u polarnim predelima ili na visokim planinama i pretvoriti u led,
a u tom stanju moe ostati veoma dugo. U toplijim krajevima, kia se moe zadrati na vegetaciji (proces
intercepcije), odakle se deo zadrane vode moe odmah vratiti u atmosferu ispravanjem. Kia koja dospe
do povrine zemlje moe formirati povrinski oticaj ili se moe infiltrirati u zemljite. Voda koja se

atmosferska
vlaga

padavine
na kopno

padavine
na okeane

isparavanje
sa kopna
povr{inski
oticaj

isparavanje
sa okeana

isparavanje i
transpiracija

infiltracija
nepropusno
tlo

zemlji{na
vlaga

podpovr{inski
tok
podzemne
vode

Slika 1. Hidroloki ciklus.

2

povr{inski
tokovi
podzemni
tok

infiltrarala doprinosi poveanju sadraja zemljine vlage i ima vie mogunosti za dalje putovanje. Tu
vodu mogu troiti biljke koje e je kasnije vratiti u atmosferu kroz proces transpiracije. Infiltrarirana
voda moe tei kroz nezasiene slojeve tla kao potpovrinski oticaj i dospeti do reka neto sporije nego
povrinskim oticanjem. Iz nezasienih slojeva tla voda se moe procediti u dublje slojeve (proces
perkolacije). Na taj nain voda dospeva do nivoa podzemnih voda, tj. do zasienog tla, a zatim se ponovo
moe pojaviti na povrini u obliku izvora ili moe tei kao podzemni oticaj i prihranjivati povrinske
vode. Povrinski, potpovrinski i podzemni oticaj se spajaju u povrinskim tokovima rekama i potocima
koji se mogu privremeno zadravati u jezerima, ali konano opet dospevaju do okeana kako bi se
hidroloki ciklus nastavio.
1.4 Globalni bilans voda
Procena ukupne koliine vode na Zemlji u razliitim oblicima tema je mnogih naunih istraivanja
jo od druge polovine 19. veka. Meutim, kvantitativni podaci se teko dobijaju, naroito iznad okeana,
tako da su precizne ocene koliina vode u razliitim fazama hidrolokog ciklusa jo uvek nepoznate.
Prema nekim izvorima (Chow, 1988), ukupna koliina voda na Zemlji se procenjuje na oko 1386
miliona km3. Oko 96.5% ukupne vode na Zemlji nalazi se u okeanima (tabela 1). Kada bi Zemlja bila
pravilna lopta, ova koliina vode bi bila dovoljna da je pokrije do dubine od 2.6 km. Od preostale vode,
1.7% nalazi se zarobljeno u ledu u polarnim predelima, 1.7% u podzemnim vodama i svega 0.1% se
nalazi u povrinskim vodama i atmosferskoj vodi.
Od ukupnih koliina vode, svega 2.5% su slatke vode, dok su ostale slane. Dve treine slatke vode
se nalazi u polarnom ledu, a veina preostale treine u podzemnim vodama na dubinima od 200 do
600 m. Ispod ove dubine veina podzemnih voda je slana. U povrinskim vodama se nalazi 0.3% slatkih
voda, od ega je u rekama svega 0.03%, a ostalo u jezerima.
Iako je sadraj vode na kopnu i u atmosferi u jednom trenutku relativno mali, ogromne koliine
vode prolaze kroz njih tokom jedne godine. Globalni godinji bilans voda je prikazan u tabeli 2, gde se
moe videti da 57% padavina na kopno ispari, dok preostalih 43% formira oticaj ka okeanima, veinom u
obliku povrinskih voda. U ukupnom isparavanju koje formira atmosfersku vlagu, 90% je isparavanje sa
okeana, a svega 10% sa kopna.
Tabela 1. Procena koliina vode na Zemlji.
Mesto
Okeani
Polarni led
Ostali led i sneg
Podzemne vode
slatke
slane
Jezera
slatka
slana
Movare
Zemljina vlaga
Reke
Bioloka voda
Atmosferska voda
Ukupno vode
Ukupno slatke vode

Povrina
(miliona km2)

Zapremina
(km3)

361.3
16.0
0.3

1,338,000,000
24,023,500
340,600

134.8
134.8

10,530,000
12,870,000

1.2
0.8
2.7
82.0
148.8
510.0
510.0
510.0
148.8

91,000
85,400
11,470
16,500
2,120
1,120
12,900
1,385,984,610
35,029,210

Procenat
ukupne vode
96.5
1.7
0.025
0.76
0.93
0.007
0.006
0.0008
0.0012
0.0002
0.0001
0.001
100
2.5

Procenat ukupne
slatke vode
68.6
1.0
30.1

0.26
0.03
0.05
0.006
0.003
0.04
100

Tabela 2. Globalni godinji bilans voda.

Povrina

(miliona km )
3

Okeani

Kopno

Ukupno

361

149

510

Padavine

(km /god)
(mm/god)

405000
1120

107000
720

512000
1000

Isparavanje

(km3/god)
(mm/god)

451000
1250

61000
410

512000
1000

Oticaj

(km3/god)
(mm/god)

46000
310

Analiza vode u globalnom vodnom bilansu daje uvid u dinamiku hidrolokog ciklusa. Tako se, na
primer, moe izraunati vreme koje voda provede u vidu atmosferske vlage. Iz tabele 1 moe se videti da
ukupna zapremina atmosferske vlage iznosi 12900 km3. S druge strane, iz tabele 2 se vidi da se ukupno
512000 km3 atmosferske vlage godinje pretvori u padavine, odnosno da fluks atmosferske vlage iznosi
512000 km3 /god. Proseno vreme zadravanja vode u atmosferi moe se izraunati kao odnos zapremine
i fluksa atmosferske vlage, dakle kao 12900 / 512000, to iznosi 0.025 godina ili oko 9 dana. Ovako
kratko zadravanje vode u atmosferi je jedan od razloga zato se tane vremenske prognoze ne mogu
praviti za vie dana unapred. Na slian nain mogu se izraunati i vremena zadravanja vode u drugim
fazama hidrolokog ciklusa.
1.5 Uticaj ljudskih aktivnosti na hidroloki ciklus
U globalnom hidrolokom ciklusu ukupna koliina vode uglavnom ostaje konstantna. Meutim,
globalni hidroloki ciklus nije samo jedan veliki ciklus, ve je sastavljen od vie meusobno povezanih
ciklusa kontinentalne, regionalne ili lokalne razmere. Zbog toga se raspodela vode na kontinentima i
unutar slivnih povrina stalno menja, to se ispoljava i kroz prostorne i kroz vremenske varijacije.
Pored prirodnih varijacija u raspodeli voda, i ljudske aktivnosti utiu na vodni reim. Ljudi
obrauju zemlju, navodnjavaju biljke, ubre zemljite, kre ume, crpe podzemne vode, grade brane,
bacaju otpatke u reke i jezera, i rade mnoge druge konstruktivne ili destruktivne stvari koje menjaju
dinamiku ravnoteu hidrolokog ciklusa i iniciraju nove procese. Tu spada i proces urbanizacije, jer su
izgraeni gradovi i naselja na mestima gde su nekad bile ruralne povrine. Urbane sredine su postale
mesta gde hidroloki ciklus ima odreene specifinosti. Iako se uticaj ljudskih aktivnosti i promena
namene zemljinih povrina sve vie razmatra u okviru hidrologije u poslednje vreme, jedino je
urbanizacija dovela do priznavanja nove grane urbane hidrologije.
Izgradnjom hidrotehnikih objekata hidroloki ciklus se menja utoliko to se voda ne kree svojim
prirodnim putevima, ve onim koji su joj nametnuti. To je ilustrovano primerom na slici 2, gde je
prikazan vodotok iz koga se voda zahvata za razliite namene. Zahvatanje vode se moe vriti direktno iz
vodotoka ili iz akumulacija. Na sisteme za navodnjavanje poljoprivrednih povrina voda se dovodi da bi
se dalje upijala u zemljite i da bi je biljke koristile za transpiraciju. Voda se moe zahvatati i za potrebe
industrije, odakle se posle prerade ponovo isputa u vodotok; osnovni problem kod isputanja
industrijskih otpadnih voda je njihov poslovino visok sadraj zagaujuih materija. Voda namenjana
snabdevanju naselja moe se zahvatati iz vodotoka i akumulacija, ali se moe i crpeti iz podzemnih voda
pomou bunara. Upotrebljene vode iz naselja, kao i kine vode prikupljene sa ulica, odvode se iz naselja
kanalizacionim sistemom i isputaju u vodotoke. Voda u akumulacijama se koristi i za proizvodnju
elektrine energije u hidroelektranama.

Akumulacije drastino menjaju vremensku raspodelu voda na slivu. Njihov reim rada zavisi od
njihove namene (postoje jednonamenske i vienamenske akumulacije), ali im je uvek cilj da izravnaju
neravnomernosti u prirodnom reimu voda. Skoro svaka akumulacija se koristi za zatitu od poplava kao
"objekat" za ublaavanje poplavnih talasa: zadravanjem poplavnog talasa u akumulaciji smanjuju se
maksimalni proticaji i produava se vreme isputanja vode ka nizvodnim oblastima. S druge strane,
akumulacije obezbeuju neophodne minimume vode za nizvodne korisnike u periodima sue.
Snabdevanje
naselja
vodom
Navodnjavanje
akumulacija

Snabdevanje
industrije
vodom

Odvo| enje
otpadnih
voda

Proizvodnja
elektri~ne
energije

Navodnjavanje

rezervoar
Snabdevanje
naselja
vodom

vodotok
Odvo| enje
otpadnih
voda

Slika 2. Primeri za izmenu reima voda pod uticajem ljudskih aktivnosti.

1.6 Specifinosti hidrolokog ciklusa u urbanim sredinama

Ako se detaljnije razmatra jedna urbana sredina, mogu se uoiti jo neki aspekti promene prirodnog
reima voda. Osnovna karakteristika urbanih sredina jeste znaajno uveano uee nepropusnih povrina
(ulica, krovova i velikih poploanih ili asfaltiranih povrina). Prirodni putevi dreniranja voda se menjaju i
dopunjuju kanalizacionim sistemima, dok se efekti plavljenja ublaavaju retenzionim prostorima i drugim
merama odbrane od poplava.
U poetnim fazama urbanog razvoja upotrebljene vode iz domainstava odvode se u septike jame,
a sa daljim razvojem grade se sistemi kolektora za prikupljanje otpadnih voda. to je urbana sredina
razvijenija, to je vei procenat stanovnitva koji je prikljuen na kanalizacioni sistem. Kanalisanje
upotrebljenih voda i kanalisanje kinih voda moe se sprovoditi kroz zajednike kolektore (opti sistem
kanalisanja) ili kroz odvojene kolektore (separacioni sistem kanalisanja). Istorijski gledano, najpre su
graeni opti sistemi, a zatim separacioni.
S obzirom da upotrebljene vode iz domainstava i industrije, ali i kinica, sadre znatne koliine
zagaujuih materija, u najveem broju sluajeva je neophodno da se otpadne vode odvode na postrojenja
za preiavanje gde se do odreenog stepena oslobaaju zagaujuih materija, a da se zatim isputaju u
lokalne vodotoke ili ak u mora i okeane.
Na poetku urbanog razvoja vodovodni sistemi se snabdevaju iz lokalnih izvora povrinskih i
podzemnih voda, ali se sa porastom stanovnitva i potreba za vodom dalje snabdevanje esto mora
obezbeivati i sa udaljenih lokacija. Zato se i vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda esto prostiru
i izvan neposrednih granica urbane sredine.
5

1.7 Predmet urbane hidrologije

Dva aspekta urbanizacije koji imaju najoigledniji uticaj na hidroloke procese jesu poveanje
broja stanovnika i poveanje gustine naseljenosti odnosno izgraenosti. Posledice takvih promena
shematski su prikazane na slici 3.
Poveanje broja stanovnika dovodi do poveanja potreba za vodom. Sa porastom ivotnog
standarda ove potrebe se jo vie uveavaju. Problem obezbeivanja adekvatnih (po koliinama i
kvalietetu) vodnih resursa je prvi glavni hidroloki problem u urbanim sredinama.
Sa poveanjem broja stanovnika poveava se koliina otpadnih voda, naroito kada su
kanalizacioni sistemi ve izgraeni. to je vei procenat stanovnitva prikljuenog na kanalizacioni
sistem, vee su koliine otpadnih voda. Isputanjem otpadnih voda u vodotoke pogorava se kvalitet voda
u vodotocima.
S druge strane, poveana izgraenost uzrokuje vei procenat nepropusnih povrina, izmenu
prirodnog sistema dreniranja i promenu mikroklime. Zbog poveane nepropusnosti vei deo pale vode se
pretvara u oticaj u poreenju sa uslovima pre urbanizacije, dok se manja koliina vode infiltrira. Zbog
izgradnje kinih kolektora, regulisanja prirodnih vodotoka ili ak zacevljenja manjih potoka, vode sa
gradskih slivova se znatno bre odvode. Vee su brzine teenja, a skrauje se vreme oticanja. Poto se
vee zapremine vode odvode za krae vreme, maksimalni proticaji su neumitno vei. Poveani proticaji i
zapremine vode ka problemu plavljenja urbanih sredina, to je drugi glavni hidroloki problem u urbanim
sredinama.
URBANIZACIJA

povean broj stanovnika

poveane potrebe za
vodom

obezbeenje
potreba za vodom

poveana izgraenost

poveane otpadne
vode

poveane
nepropusne povrine

smanjena infiltracija i
prihranjivanje podzemnih voda

smanjeni bazni protoci u rekama

izmena prirodnog
sistema odvodnjavanja

povean
oticaj

poveana brzina
teenja

poveana
erozija

pogoran kvalitet vode

u vodotocima

poveani maksimalni
proticaji

ZATITA OD
ZAGAENJA

ZATITA OD
PLAVLJENJA

Slika 3. Uticaj urbanizacije na hidroloke procese.

promena
mikroklime

smanjenje vremena
oticanja

Poveeane brzine i povean oticaj stvaraju i problem poveane erozije. Materijal koji se spira sa
ulica i drugih gradskih povrina zavrava u kanalizacionom sistemu i utie na probleme kvaliteta voda u
vodama-prijemnicima.
Promene mikroklime u urbanim sredinama mogu na prvi pogled izgledati nevano u poreenju sa
promenama u hidrolokom ciklusu koje donosi urbanizacija. Ipak, odreenu panju bi trebalo posvetiti
posledicama promena klime kada su pitanju parametri od znaaja za projektovanje infrastrukture. Na
primer, ako je uoen trend poveanja intenziteta padavina, to e za posledicu imati potrebu da se utvri
vei stepen zatite od oticaja kinih voda.
Pored ve pomenutih efekata urbanizacije na kvalitet voda, postoji i efekat smanjene infiltracije, a
time i smanjeno prihranjivanje podzemnih voda. S obzirom da se tokom sunih perioda bazni proticaji u
prirodnim vodotocima formiraju iz podzemnih rezervoara vode, moe se oekivati smanjenje baznih
proticaja i malih voda. Naalost, ovo smanjenje koliina vode u kombinaciji sa istim ili ak i poveanim
koliinama otpadnih voda daje kao rezultat poveane koncentracije zagaujuih materija u vodotocima.
Na alost, ovakva situacija se ne ublaava mnogo u kinim periodima. Zajedno sa oteklom kinom vodom
u vodotoke dospeva i sav materijal koji je spran sa ulica, krovova i drugih povrina, pa ak i deponija
vrstog otpada. Odlaganje vrstog otpada na deponije ima negativan uticaj i na kvalitet podzemnih voda.
Problem degradacije kvaliteta i povrinskih i podzemnih voda u urbanim sredinama je trei glavni
hidroloki problem.
Dakle, osnovni hidroloki problemi urbanih sredina, nastali kao posledica urbanizacije, jesu:
vodosnabdevanje, odnosno obezbeivanje dovoljnih koliina vode odgovarajueg kvaliteta;
zatita od plavljenja kinim vodama;
zatita voda od zagaenja.
Od ova tri problema, prvi vodosnabdevanje predstavlja iri vodoprivredni problem i izlazi iz
okvira inenjerske hidrologije. Preostala dva problema, zatita od plavljenja i zagaenja, imaju svoje
specifinosti u urbanoj sredini i predstavljaju glavni predmet izuavanja u urbanoj hidrologiji.

DRUGI DEO
HIDROLOKI PROCESI

2. ATMOSFERSKI PROCESI
2.1 Atmosfera
Atmosfera predstavlja vazduni omota oko Zemlje. Ona nema izraenu gornju granicu jer gustina
vazduha postepeno opada sa udaljavanjem od Zemlje i na 600 km postaje beznaajna. Na visini od 300
km ima dovoljno vazduha koji se suprotstavlja meteorima i tera ih da se uare. Meutim, 90% mase
vazduha nalazi se ispod visine od 20 km, a dve treine ispod najvie take na svetu Mont Everesta na
visini od 9 km.
Visina
(km)

Pritisak
(mb)

Gustina
(kg/dm3)

10-4
100
10-9
90

80

10-3

10-2

70
10

-1

Mezopauza

10-7
Mezosfera

60

50

Termosfera

10-6

Stratopauza

40
10-5

30

20

Stratosfera

10

10-4
Cirus

Tropopauza

10

Ozonosfera

10

103

10-3

Troposfera

Mont Everest
8882 m

Kumulonimbus

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

10

20

30

oC

Slika 4. Promena temperature vazduha u atmosferi sa udaljavanjem od Zemlje.

8

Gustina i pritisak vazduha u atmosferi konstantno opadaju sa poveanjem visine; to opadanje je

veoma brzo na prvih 20-30 km visine (i gustina i pritisak opadnu za dva reda veliine), a zatim je sporije.
S druge strane, temperatura se menja na nepravilan nain (slika 4). Prema ovom temperaturnom profilu
atmosfera se deli na vie slojeva.
Najnii deo atmosfere je troposfera u kojoj temperatura opada sa visinom. Granica troposfere se
naziva tropopauza, gde dolazi do promene gradijenta temperature. Temperatura vazduha u troposferi
opada sa gradijentom koji zavisi od sadraja vlage u atmosferi. U proseku, taj gradijent iznosi 6.5oC po
kilometru visine. Visina tropopauze se kree od 16 km na ekvatoru do 8 km na polovima, a prisutne su i
sezonske varijacije usled promene pritiska i temperature. U naelu, tropopauza e biti na veoj visini ako
su temperatura na povrini i pritisak na nivou mora visoki. Temperatura na tropopauzi varira od 80 oC
iznad ekvatora gde je tropopauza najvia, do 40oC iznad delova kopna koji se proteu ka arktikim
predelima (kao to su Sibir i Kanada) gde je tropopauza najnia. Troposfera je najvaniji sloj za
hidrologe, jer on sadri praktino svu atmosfersku vlagu.
Sloj iznad tropopauze naziva se stratosfera, a u njemu su temperature i kretanje vazduha
ravnomerniji. Na visinama od 20 do 50 km temperature rastu usled toga to sloj ozona apsorbuje deo
sunevog zraenja i oslobaa deo energije u vidu toplote.
Sastav atmosfere. U atmosferi ima najvie azota i kiseonika, a neto manje argona i drugih gasova
(tabela 3). To su nepromenljivi sastojci atmosfere. Meu sastojcima ija je zastupljenost promenljiva
najvanija je voda, koja se moe javiti u sva tri agregatna stanja.
Ozon i ugljen-dioksid su vani gasoviti sastojci, a njihove koliine se mogu menjati u irokim
granicama. Ozon je vaan jer filtrira sunevu radijaciju, odnosno spreava ultraljubiasto zraenje da
dospe do povrine Zemlje, dok ugljen-dioksid i vodena para apsorbuju zraenje sa Zemlje (ovom
apsorpcijom se poveava temperatura atmosfere). Koliina ugljen-dioksida zavisi od njegove potronje na
vegetaciji, od apsorpcije na okenima, od produkcije u ivotinjskom svetu i tokom sagorevanja fosilnih
goriva.
Promene koliina ozona i ugljen-dioksida i njihov uticaj na koliine i raspodele voda na Zemlji
tema su mnogih istraivanja izmena u globalnoj klimi. Na primer, postoje teorije da se koliina ugljendioksida u atmosferi poveava zbog sagorevanja fosilnih goriva, to moe dovesti do zagrevanja Zemlje,
promene u reimu padavina i isparavanja i uopte do dramatine promene klime na Zemlji.
vrste estice u atmosferi su estice praine, dima, soli i mikroorganizmi. Na njima se sunevo
zraenje rasipa i reflektuje u razliitim delovima svetlosnog spektra to daje razliite boje nebu. Ove
estice imaju ulogu i u kondenzaciji vodene pare, formiranju oblaka i nastanku padavina.
Tabela 3. Glavni sastojci vazduha.
Sastojak
Azot
Kiseonik
Argon
Inertni i drugi gasovi

Procentualna zastupljenost u
masi
75.51
23.15
1.28
0.06

2.2 Sunevo zraenje

Sunevo zraenje je glavni izvor energije na povrini Zemlje. Ono je pokretaka snaga hidrolokog
ciklusa.
Sunce emituje energiju u svemir u obliku kratkih elektromagnetnih talasa. U atmosferi ovo zraenje
najveim delom pripada talasnim duinama od 0.17 do 4 mikrona, sa maksimumom na 0.475 mikrona
9

0.5

infracrveno

5 000

vidljivo

10 000
ultraljubi~asto

Ja~ina Sun~evog zra~enja

(kW/m2)

(slika 5). Jaina Sunevog zraenja zavisi od talasne duine zraenja: najjae zraenje pripada delu
spektra vidljive svetlosti (od 0.4 do 0.7 mikrona). Polovina ukupne energije koju Sunce emituje pripada
upravo ovom delu spektra, a ostatak ultraljubiastom i infracrvenom delu.

1.0
1.5
2.0
Talasna du`ina (mikrona)

2.5

Slika 5. Spektar Sunevog zraenja.

Sunevo zraenje na granici atmosfere u jedinici vremena na jedininu povrinu upravnu na pravac
Sunevih zraka i na prosenoj udaljenosti od Zemlje iznosi 1.39 kW/m2 (1.39 kJ/s/m2). Ova veliina se
naziva solarna konstanta. Naravno, jaina Sunevog zraenja zavisi od pozicije Zemlje u odnosu na
Sunce. Zbog kruenja Zemlje oko Sunca i okretanja oko sopstvene ose, menja se odstojanje Zemlje od
Sunca i visina Sunca iznad razmatrane take na Zemlji, ime se uslovljavaju varijacije Sunevog zraenja
po godinjim dobima i po geografskim irinama. Koliina energije koja dospeva do neke take na Zemlji
zavisi i od duine dana, koja takoe zavisi od godinjeg doba i geografske irine.
Samo jedan deo energije koju Sunce emituje dospeva do Zemlje kao direktno zraenje; preostali
deo se reflektuje, apsorbuje ili rasipa u atmosferi ili na povrini Zemlje. Smatra se da u prosenim
uslovima 43% Sunevog zraenja dospe do povrine Zemlje, 42% se reflektuje ili rasipa nazad u svemir,
a 15% se apsorbuje u atmosferi (slika 6). Koliine reflektovanog, rasutog i apsorbovanog zraenja
zavisie od sastava atmosfere i vrste povrine na Zemlji do koje zraenje stie.
SVEMIR

Odlaze}e zra~enje

Dolaze}e
sun~evo
zra~enje
100

Kratkotalasno 42

Rasipanje
u vazduhu

ATMOSFERA
Apsorpcija na 15
vodenoj pari,
pra{ini, ozonu
Apsorpcija
na oblacima
Apsorpcija

Refleksija
od oblaka

Refleksija
od povr{ine
zemlje

Dugotalasno 58

Neto emisija od
vodene pare i
ugljen-dioksida
Emisija
Apsorpcija na od oblaka
vodenoj pari i
ugljen-dioksidu Latentna
toplota
Vidljiva
(osetna)
Neto emisija
toplota
dugotalasnog
zra~enja

OKEANI I KOPNO 43
43

Slika 6. Bilans zraenja (toplotne energije) u atmosferi.

Procenat reflektovanog zraenja u odnosu na ukupno zraenje naziva se albedo (r), ije se
vrednosti kreu izmeu 0 i 1. Beli oblaci i beo sneg reflektuju veliki procenat dolazeeg zraenja, pa je
njihova vrednost albeda ak i 0.9. S druge strane, tamne povrine dubokih mora apsorbuju veinu
zraenja i imaju albedo skoro jednak nuli. U tabeli 4 date su vrednosti albeda za neke vrste povrina.
10

Tabela 4. Vrednosti albeda za neke vrste povrina.

Vrsta povrine
Albedo
Gusta i tamna uma
0.05
Trava
0.23
Golo zemljite
0.10 0.20
Sneg
0.46 0.81
Vodena povrina
0.04 0.39
Koliina apsorpcije zraenja zavisi od sastava atmosfere. U apsorpciji naroitu ulogu imaju vodena
para i ugljen-dioksid. Od njihovih koliina u atmosferi, koje mogu biti veoma razliite, zavisi i koliina
apsorbovanog zraenja. Zbog toga u danima sa malom vlanou vazduha Sunce "jae pee", a u vlanim
danima slabije. U proseku, vodena para apsorbuje 11% direktnog zraenja, a ostali gasovi oko 4%.
Kratkotalasno dolazee Sunevo zraenje se tee apsorbuje od dugotalasnog odlazeeg zraenja Zemlje,
to je jedan od uzroka tzv. efekta staklene bate.
Rasipanje zraenja u atmosferi je posledica prisustva estica manjih od talasne duine zraenja. U
proseku, oko 9% dolazeeg zraenja se rasipa nazad u svemir, dok dodatnih 16% rasutog zraenja
dospeva do Zemlje kao difuzno zraenje. Najlake se rasipa plava svetlost, zbog ega nebo dobija plavu
boju. Tokom izlaska i zalaska Sunca optika putanja je najdua, pa se plava svetlost rasipa od zemlje, a
crvenkasta svetlost se direktno prima.
Deo zraenja koji dospeva do povrine Zemlje pripada delu spektra sa kratkim talasnim duinama.
Njegovom apsorpcijom na povrini Zemlje dolazi do zagrevanja kopna i mora. Temperatura Zemlje u
proseku iznosi 294 K, tako da i ona zrai. Njeno zraenje je dugotalasno i slabije (zbog manjih
temperatura nego na Suncu). Opseg talasnih duina Zemljinog zraenja je od 4 do 80 mikrona, sa
maksimumom na 10 mikrona. Vodena para u atmosferi naroito apsorbuje zraenja talasnih duina od 5.5
do 7 mikrona i preko 27 mikrona, ali proputa talase izmeu 8 i 13 mikrona.
Merenje radijacije. Sunevo zraenje se moe meriti radiometrima, aktinometrima ili piroheliometrima. Radiometri mere sunevo zraenje ako se zaklone sa donje strane; ako se zaklone sa gornje
strane, onda mere Zemljino zraenje. Bez zaklona, radiometri e meriti neto radijaciju, odnosno razliku
izmeu Suneve i Zemljine radijacije.
Proraun neto zraenja na povrini Zemlje. Neto radijacija koju prima povrina Zemlje moe se
formulisati bilansnom jednainom:
Rn = Rns Rnl

To je razlika neto kratkotalasnog sunevog (dolazeeg) zraenja Rns i neto dugotalasnog zemljinog
(odlazeeg) zraenja Rnl. Kratkotalasna suneva radijacija koja stie na povrinu zemlje Rs zavisi od
zraenja na granici atmosfere Ra i relativne insolacije (osunanosti) n/N:

R s = a + b Ra
N

gde su a i b empirijski koeficijenti (obino a = 0.25 i b = 0.5). Zraenje na granici atmosfere Ra zavisi od
geografske irine i godinjeg doba (slika 7), a rauna se na osnovu astronomskih prorauna pozicije
Sunca u odnosu na Zemlju. Relativna insolacija je odnos stvarnog trajanja sunevog zraenja n (koje se
dobija merenjima) i prosene duine dana odnosno proseno maksimalno mogue trajanje sunevog
zraenja N koje takoe zavisi od geografske irine i godinjeg doba (slika 8).

11

600
40oS

Ra (W/m2)

500

20oS

400

ekvator

300

20oN

200
40oN
100

0
Jan

Feb

Mar

Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec

Slika 7. Sunevo zraenje na granici atmosfere.

16
15

40oS

N (sati na dan)

14
20oS

13
12

ekvator

11

20oN

10
40oN

9
8
Jan

Feb

Mar

Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec

Slika 8. Duina dana ili potencijalno dnevno trajanje sunevog zraenja.

Deo dolazeeg zraenja koji se reflektuje od povrine Zemlje odreuje se pomou koeficijenta
refleksije odnoso albeda r, koji zavisi od vrste povrine. Neto kratkotalasno sunevo zraenje tada je
jednako:
Rns = (1 r ) Rs

U bilans dugotalasnog zraenja ulazi dugotalasno zraenje koje emituje Zemlja Rle i dugotalasno
zraenje atmosfere Rla koje je posledica njenog zagrevanja kratkotalasnim sunevim zraenjem i koje
dospeva do povrine zemlje:
Rnl = Rle Rla
12

Za ova dugotalasna zraenja moe se primeniti tefan-Bolcmanov zakon po kome je Rl = Ta4 , gde je

Ta apsolutna temperatura povrine koja emituje zraenje u kelvinima, tefan-Bolcmanova konstanta

(koja iznosi 5.67 10-8 Wm-2K-4 ili 4.903 10-3 Jm-2K-4 dan-1), a koeficijent emisivnosti kojim se uzima u
obzir uticaj prisustva oblaka i apsorpcije na vodenoj pari i ugljen-dioksidu. Empirijska relacija kojom se
rauna neto dugotalasno zraenje glasi:

Rnl = Ta4 (0.34 0.044 ea ) 0.1 + 0.9

N

gde je ea vlanost vazduha odnosno stvarni pritisak vodene pare u mb i n/N relativna insolacija.

2.3 Vodena para

Voda u atmosferi uglavnom se nalazi u gasovitom stanju u vidu vodene pare. Voda u tenom stanju
moe se pojaviti kao kia ili kao kapljice vode u oblacima, a u vrstom stanju kao sneg, grad ili kristali
leda u oblacima.
Sadraj vodene pare u vazduhu ili vlanost vazduha moe se okarakterisati na vie naina.
Apsolutna vlanost vazduha je u stvari gustina vodene pare v, odnosno masa vodene pare u jedinici
zapremine vazduha na datoj temperaturi. Gustina vlanog vazduha a je zbir gustina suvog vazduha sv i
vodene pare v:
a = sv + v

(1)

Odnos gustine vodene pare v i gustine vazduha a predstavlja masu vodene pare u jedinici mase vlanog
vazduha i naziva se specifina vlanost (q):

q=

v
a

Pritisak vodene pare je takoe mera sadraja vodene pare u vazduhu. Prema zakonu idealnog gasa
parcijalni pritisak vodene pare e dovodi se u vezu sa gustinom vodene pare v i temperaturom T:
e = v Rv T

(2)

gde je Rv je gasna konstanta vodene pare, a T apsolutna temperatura (u K). Sline jednaine mogu se
napisati i za vlaan vazduh i za suv vazduh. Ako je pritisak vlanog vazduha p, onda je pritisak suvog
vazduha p e, pa se moe napisati:
p = a Ra T

(3)

p e = sv R sv T

(4)

gde su Ra i Rsv gasne konstante vlanog i suvog vazduha. Gasna konstanta suvog vazduha iznosi 287
Jkg-1K-1, a njen odnos sa gasnom konstantom vodene pare je:

Rv =

Rsv
0.622

gde je 0.622 odnos molekulske teine vodene pare i prosene molekulske teine suvog vazduha.
Vazduh je zasien (saturisan) kada sadri maksimalnu moguu koliinu vodene pare pri odreenoj
temperaturi. Odgovarajui pritisak es naziva se pritiskom vodene pare pri zasienju (esto se moe uti i
naziv "pritisak zasiene vodene pare"). Odnos izmeu pritiska vodene pare pri zasienju i temperature
vazduha prikazan je na slici 9; na viim temperaturama dolazi do zasienja pri veem sadraju vlage i
obrnuto. Dakle, na nekoj temperaturi T do zasienja dolazi pri pritisku vodene pare es; ako se pritisak
13

povea iznad es, doi e do kondenzacije (odnosno do sublimacije pri temperaturama ispod 0oC).
Zavisnost pritiska vodene pare pri zasienju od temperature moe se izraziti i analitiki:

17.27T
es = 611exp

237.3 + T
gde se temperatura unosi u oC, a es dobija u Pa. Gradijent krive pritiska vodene pare pri zasienju je onda:

des
4098es
=
dT (237.3 + T ) 2

pritisak vodene pare (mb)

80
70
60
50
40

es

30
20

(e , T )

10

Td

0
-20

-10

10

T
20

30

40

temperatura ( C)

Slika 9. Zavisnost pritiska vodene pare pri zasuenju od temperature na povrini vode.

Relativna vlanost vazduha je najee koriena mera sadraja vlage u atmosferi i definie se kao
odnos stvarnog pritiska vodene pare i pritiska pri zasienju:

R=

e
es

Drugim reima, to je odnos stvarne koliine vlage u vazduhu i koliine vlage potrebne za zasienje
vazduha na istoj temperaturi. Ovaj odnos se izraava u procentima. Ljudski organizam teko podnosi
visoku relativnu vlanost, naroito ako je udruena sa visokim temperaturama.
Temperatura na kojoj e doi do zasienja mase nezasienog vazduha ukoliko se ona hladi pri
konstantnom pritisku vodene pare, naziva se taka rose (Td). Drugim reima, ako pri nekom pritisku
vodene pare e temperatura opadne sa T na Td, taj pritisak predstavlja pritisak vodene pare u vazduhu pri
zasienju. Pri daljem hlaenju vazduha dolazi do kondenzacije vodene pare.
Deficit saturacije je razlika izmeu pritiska vodene pare pri zasienju es na temperaturi T i stvarnog
pritiska vodene pare e. Deficit saturacije es e je praktino koliina vodene pare koju vazduh moe da
primi pri temperaturi T pre nego to postane zasien.
Koliina vodene pare u atmosferi direktno je povezana sa temperaturom vazduha. Na manjim
tempraturama, tj. na veim visinama, sadraj vodene pare je manji. Raspodela vodene pare na Zemljinoj
povrini takoe varira sa temperaturom; najmanja je na polovima, a najvea u ekvatorijalnim predelima.
Merenje vlanosti vazduha. Vlanost vazduha se najee meri pomou suvog i vlanog
termometra. Kombinacija ova dva termometra esto se naziva psihrometar. Suvi termometar je obian
ivin termometar koji registruje trenutnu temperaturu vazduha. Vlani termometar je takoe ivin
termometar, ali obavijen pamunom krpicom iji se jedan kraj nalazi potopljen u posudi sa destilovanom
vodom. Na osnovu empirijskih relacija izmeu razlike temperatura na ova dva termometra i pritiska
14

vodene pare dobijaju se rezultati merenja. Vlanost vazduha se meri i pomou higrometra, koji radi na
principu promene duine vlasi kose pri razliitoj vlanosti vazduha.

2.4 Temperatura vazduha

Sa hidroloke take gledita, temperatura vazduha je interesantna zato to utie na vrstu padavina,
na koliinu isparavanja i transpiracije, kao i na topljenje snega.
Temperature vazduha imaju svoje dnevne i sezonske varijacije. Tokom dana, pod uslovom da nema
znaajne oblanosti, minimalne temperature se javljaju ubrzo po izlasku sunca, a maksimalne u ranom
popodnevu. Prisustvo oblaka smanjuje koliinu dolazeeg (Sunevog) zraenja i spreava odlazak
zemljinog zraenja, pa se temperature tokom oblanog dana kreu u manjem opsegu. U prostornom
smislu, temperature variraju u zavisnosti od geografskog poloaja i od nadmorske visine. Proseno
opadanje temperature sa visinom je 0.65oC na 100 m.
Temperature se mere u meteorolokim zaklonima na visini od 2 m od zemlje. Zaklon je neophodan
kao zatita od direktnog sunevog zraenja, padavina i vetra. Kao instrumenti se koriste ivini i alkoholni
termometri. Temperature se mogu meriti kontinualno (termografima) ili u odreenim vremenskim
trenucima tokom dana, a belee se i maksimalna i minimalna dnevna temperatura (pomou tzv.
maksimalnog i minimalnog termometra).
Srednje dnevne temperature se raunaju kao prosek svih dnevnih oitavanja. U naoj zemlji
temperature se mere u 7, 14 i 21 as, a srednja dnevna temperatura se odreuje kao:

t sr,dn =

t 7 + t14 + 2t 21
4

U nedostatku vie oitavanja, srednja dnevna temperatura se moe odrediti kao prosek maksimalne
i minimalne dnevne temperature:

t sr,dn =

tmax + t min
2

Srednje mesene temperature, kao i meseni ekstremi, koriste se za opisivanje temperaturnog

reima neke lokacije. U tabeli 5 su prikazani viegodinji proseci srednjih mesenih temperatura u
Beogradu.

Jan.
-0.1

Tabela 5. Prosene temperature u Beogradu (meteoroloka opservatorija Vraar).

Feb. Mart April Maj
Jun
Jul
Avg. Sep. Okt. Nov. Dec.
1.6
6.7
11.9 16.8 20.0 22.0 21.5 17.7 12.4
6.6
2.1

God.
11.6

2.5 Atmosferski pritisak

Atmosferski pritisak se definie kao teina stuba vazduha koji se protee od nivoa merenja do vrha
atmosfere na jedinicu povrine. On opada sa visinom, s obzirom da iznad nivoa merenja ima manje
vazduha. To se moe opisati poznatom jednainom:

dp
= a g
dz
gde je a gustina vazduha, a g gravitaciono ubrzanje.
Proseni vazduni pritisak na nivou mora iznosi 1 bar (ili 105 Pa ili 105 N/m2). Merenja pritiska se
obino izraavaju u milibarima (mb) kao celobrojni brojevi. U proseku, pritisak opada za 1 mb na 8 m
15

visine. U Beogradu, na lokaciji meteoroloke opservatorije na Vraaru koja se nalazi na nadmorskoj

visini od 132 m, pritisci variraju od 990 do 1010 mb.
Uobiajena je meteoroloka praksa da se visine u atmosferi izraavaju preko njihovih prosenih
pritisaka u milibarima; na primer, vrh stratosfere ili stratopauza se nalazi na visini od 1 mb.
Atmosferski pritisak se obino meri pomou ivinog barometra, dok se promene pritiska mogu
meriti aneroidnim barometrom.
Podaci o pritisku ine osnovu za meteoroloke sinoptike karte na kojima se crtaju izobare (linije
jednakog pritiska) koje definiu oblasti visokog i niskog pritiska (anticiklone odnosno depresije).
Interpretacijom tih karata nacrtanim na osnovu osmatranja u odreenim vremenskim intervalima
omoguava se identifikacija promena u vremenskim sistemima i formiranje vremenske prognoze. Pored
merenja na nivou mora, podaci iz viih slojeva vazduha se crtaju i analiziraju na razliitim nivoima u
atmosferi.

2.6 Vetar
Vetar predstavlja strujanje vazduha do kojeg dolazi usled neravnomernog zagrevanja i hlaenja
povrine Zemlje. Vetar prenosi toplotu i vodenu paru kroz atmosferu kako bi se izravnale razlike u
temperaturi i sadraju vlage. Vetar ima znaajnu ulogu u procesu isparavanja i u formiranju padavina. Sa
inenjerske take gledita vetar je vaan kao vid optereenja na konstrukcije, kao uzrok vibracija objekata
pod uticajem udara i vrtloga, i kao uzrok formiranja talasa na vodenim povrinama.
Preciznija definicija vetra jeste da je to horizontalna komponenta strujanja vazduha paralelna sa
povrinom Zemlje. U tom smislu vetar je vektorska veliina koja se definie pravcem i jainom. Pravac
vetra je pravac iz kojeg vetar duva (npr. severozapadni vetar je onaj koji duva ka jugoistoku). Meri se
pomou vetrokaza u stepenima od pravca severa, a obino se izraava kao jedan od 8 ili 16 standardnih
pravaca na kompasu.
Brzina vetra se meri anemometrima, a izraava se u razliitim jedinicama: metrima u sekundi,
kilometrima na as, ili vorovima. Jedan vor predstavlja brzinu od jedne nautike milje (1852 m) na as.
Pored ovih jedinica, esto se koristi i Boforova opisna skala sa gradacijom od 0 do 12 (tabela 6), pa se
jaina vetra izraava u boforima.

Naziv vetra
tiina
lahor
povetarac
slab vetar
umereni vetar
jak vetar
estok vetar
olujni vetar
oluja
jaka oluja
estoka oluja
vihor
orkan

Tabela 6. Boforova skala vetrova.

Brzina vetra
Boforov broj
m/s
0
0
1
0.9
2
2.4
3
4.4
4
6.7
5
9.3
6
12.3
7
15.5
8
18.9
9
22.6
10
26.4
11
30.5
12
34.8

km/h
0
3
9
16
24
34
44
55
68
82
96
110
125

Strujanje vetra uz povrinu Zemlje ili prilikom opstrujavanja objekata podlee zakonima mehanike
fluida. Pod uticajem oblika i hrapavosti povrine formira se granini sloj struje vazduha. U ovom sloju
16

brzina struje se menja sa visinom, odnosno rastojanjem od povrine. Raspored brzina u graninom sloju
obino se opisuje logaritamskom funkcijom (u = a log z + b) ili stepenom funkcijom (u = azb). Brzina
vetra se standardno meri na visini od 10 m; da bi se odredila brzina vetra na nekoj drugoj visini, koriste se
gore pomenuti analitiki oblici. Obino se koristi stepeni oblik, prema kome se brzina vetra na drugim
visinama moe odrediti iz odnosa:
u( z) z
=
u (10) 10

Vrednost eksponenta b se kree od 1/7 do 1/5.

Optereenje objekata od vetra. Pritisak u nekoj taki na konturi objekta odreuje se kao proizvod
zaustavnog pritiska ( u 2 / 2 ) i koeficijenta pritiska (Cp):
p = Cp

u 2
2

gde je gustina vazduha i u brzina vetra (neporemeene struje). Koeficijent pritiska zavisi od oblika
opstrujavane povrine i poloaja posmatrane take na njoj; on takoe zavisi od kinematskih karakteristika
vazdune struje, tj. od Rejnoldsovog broja. Tako, na primer, koeficijent pritiska na prednjoj strani
krunog stuba opstrujavanog vazduhom moe biti 1 ili vie, dok se sa zadnje strane javlja podpritisak pa
je koeficijent pritiska negativan. Kod aerodinamiki oblikovanih objekata, koeficijenti pritiska imaju male
vrednosti po celom opstrujavanom profilu. Kada su odreeni pritisci po konturi opstrujavanog tela,
njihovom integracijom moe se izraunati sila dejstva vetra na objekat.
Uticaj terena na vetar. Reljef znaajno utie na strujnu sliku vetra. Brzina vetra iznad planina je
znatno vea od brzine na istoj visini u raviarskim predelima. Na zavetrinskim stranama planina vetar se
smanjuje, mada se na tim mestima mogu registrovati velike fluktuacije usled vrtloenja. U uskim
dolinama izmeu planina dolazi do pojaanja brzine vetra zbog njegovog horizontalnog usmeravanja.
Visina do koje reljef remeti normalnu vazdunu struju zavisi od mnogo faktora, a grubo se procenjuje na
2.5 visine prepreke toj struji.
Za smanjenje uticaja vetra koristi se efekat trenja o objekte. Uspeno ublaavanje vetra moe se
postii saenjem umskih pojaseva u pravcu upravnom na dominantni pravac vetra u regionu. Smatra se
da se na zavetrinskoj strani ume moe zatiti zona u duini od 20 visina ume, a na privetrinskoj od 4
visine ume.

17

2.7 Isparavanje
Isparavanje je jedan od najvanijih procesa u hidrolokom ciklusu. Ono podrazumeva prelazak
vode iz tenog ili vrstog stanja u gasovito i njenu difuziju u atmosferu. Na taj nain se vri preraspodela
toplotne energije izmeu povrine zemlje i atmosfere.
Voda isparava sa razliitih povrina, pa se esto odvojeno posmatra isparavanje sa slobodnih
vodenih povrina, sa vlanog zemljita ili sa biljaka. Izmeu isparavanja sa ovih povrina ne postoje
razlike u fizici procesa, ve samo u prirodi tih povrina.
Da bi do isparavanja dolo, neophodno je da postoje:
izvor vlage,
izvor toplotne energije (direktno sunevo zraenje, toplota iz vazduha, toplota iz zemljita ili
toplota u samoj vodi), i
razlika vlanosti (pritisaka vodene pare) izmeu povrine sa koje voda isparava i atmosfere.
Za isparavanje sa slobodne vodene povrine potrebno je najpre da postoji dovoljno toplotne
energije za pretvaranje vode iz tenog u gasovito stanje. Energija koja je potrebna molekulima vode da bi
preli u gasovito stanje zove se latentna toplota isparavanja. Kada voda isparava, vazduh iznad vodene
povrine se zasiuje vodenom parom. Ako vazduh postane potpuno zasien (na datoj temperaturi),
isparavanje prestaje. Dakle, da bi se isparavanje odvijalo, potrebno je da postoji deficit vlanosti izmeu
vodene povrine i vazduha, a on zavisi od temperatura vazduha i vode. Ukoliko bi se zasien vazduh
iznad vodene povrine meao sa suvim vazduhom, isparavanje bi moglo da se nastavi. Zbog toga
isparavanje sa vodene povrine zavisi i od mogunosti za transportovanje vodene pare od vodene
povrine, a to znai od vetra koji bi odvodio zasien vazduh od vodene povrine.
Isparavanje sa kopna podrazumeva isparavanje direktno sa tla i vegetacije. Pored toga, odreena
koliina vlage dospeva u atmosferu i procesom transpiracije biljaka, u kome biljke uzimaju vodu iz tla,
koriste je i vraaju u atmosferu. Proces isparavanja sa povrine tla zajedno sa procesom transpiracije
niziva se evapotranspiracija. Ona zavisi od istih faktora kao i isparavanje sa slobodne vodene povrine
(od izvora energije i transporta vodene pare), ali zavisi i od izvora vlage na povrini zemljita. Koliina
evapotranspiracije do koje bi dolo kada bi neka povrina tla sa vegetacijom imala neogranien izvor
vlage naziva se potencijalna evapotranspiracija. Ona se moe odrediti slino kao i isparavanje sa
slobodne vodene povrine. Meutim, stvarna evapotranspiracija je manja od potencijalne ukoliko
zemljite nema dovoljno vlage.
Merenje isparavanja i evapotranspiracije. Direktno merenje isparavanja sa slobodne vodene
povrine ili sa tla u prirodi je ideal koji jo nije dostignut. Najei instrumenti za indirektno merenje
isparavanja su razliite vrste sudova. Isparitelj klase A je metalni sud prenika 120 cm i dubine 25 cm
koji se puni vodom. Promena nivoa vode se meri mikrometrom. Koliina isparene vode tokom jednog
dana moe se odrediti na osnovu promene zapremine vode u ispritelju i visine kie za taj dan. Ovako
izmereno isparavanje je vee nego to bi bilo isparavanje sa iste povrine unutar velikih vodenih povrina
kao to su jezera ili akumulacije. Zbog toga je neophodno primeniti faktor korekcije za tako velike
povrine, koji se kree od 0.7 do 0.8.
Jedan od instrumenata koji direktno mere isparavanje je Piov (Piche) isparitelj. On se sastoji od
staklene cevice sa jednim zatvorenim krajem, dok se na drugom kraju nalazi upijajui papir. U cevici se
nalazi voda koja vlai papir odakle voda isparava. Koliina isparene vode tokom dana se dobija direktnim
oitavanjem sa podele na cevici.
Instrument za merenje evapotranspiracije naziva se lizimetar. To je vodonepropusan sud sa
zemljom zasejanom odreenom reprezentativnom kulturom. Ispod suda se nalazi ureaj za merenje teine
celog suda, a od dna suda polazi drenana cev iz koje se voda skuplja u posudu. Pored toga, mere se
18

padavine na povrinu lizimetra. Promena teine lizimetra predstavlja promenu zemljine vlage, a koliina
drenirane vode predstavlja perkolaciju. Bilansiranjem ovih koliina vode dobija se evapotranspiracija:
ET = kia perkolacija promena zemljine vlage
Proraun isparavanja metodom bilansa energije (radijacioni metod). Ako se posmatra jedinina
vodena povrina sa koje voda isparava (slika 10), u bilans zraenja ulaze neto radijacija Rn, vidljiva
toplota H (ona koja se prenosi izmeu vodene povrine i vazduha zbog razlike u temperaturama), toplota
koja se prenosi izmeu vode i zemljita G i toplota koja se troi na isparavanje L. Ova poslednja
komponenta jednaka je L = E, gde je latentna toplota isparavanja (energija po jedinici mase),
gustina vode, a E zapremina (sloj) isparene vode. Dakle:

sun~evo
zra~enje

sun~evo
zra~enje
Rnl

latentna toplota
isparavanja

neto dugotalasno
zra~enje
odbijeno

razmena toplote
sa vazduhom

Rn H G = L

rRs

Rs

Rn = (1 r)Rs Rnl
G
razmena toplote
sa zemlji{tem

bilans zra~enja:
Rn H G = L

Slika 10. Bilans energije pri isparavanju sa slobodne vodene povrine.

Da bi se ovaj metod prorauna primenio, potrebno je meriti puno veliina naroito temperature i
neto zraenja to esto nije mogue. Obino se smatra da se komponenta G moe zanemariti za krae
vremenske periode, a da je vidljiva toplota H proporcionalna toploti isparavanja L. Odnos ove dve toplote
je poznat kao Bovenov odnos = H / L . Zanemarujui komponentu razmene toplote sa zemljom G i
ukljuujui Bovenov odnos u jednainu bilansa, toplota isparavanja postaje:

L = E =

Rn
1+

odakle sledi izraz za proraun sloja isparene vode:

E=

Rn
(1 + )

(1)

Latentna toplota isparavanja se malo menja sa temperaturom prema izrazu:

= 2.501 10 6 2370T

gde se temperatura unosi u Celzijusovim stepenima, a latentna toplota isparavanja dobija u J/kg. Bovenov
odnos se rauna prema jednaini:

T p Ta
e p ea

(2)

gde su Tp i ep temperatura i pritisak vodene pare na povrini, Ta i ea temperatura i pritisak vodene pare u
vazduhu, a je psihrometrijska konstanta za koju se moe usvojiti vrednost od 0.65 mb/oC.
19

Proraun isparavanja metodom transfera mase (aerodinamiki metod). U ovoj metodi uzima se u
obzir da intenzitet isparavanja zavisi od razlike vlanosti vazduha izmeu vodene povrine i vazduha i
brzine vetra. U literaturi se moe nai niz izraza za proraun ispravanja koji su po svojoj strukturi slini.
Oblik te veze je:
E = f (u ) (e p ea )

gde su ep i ea pritisci vodene pare na vodenoj povrini i u vazduhu, a f(u) je neka funkcija brzine vetra. Da
bi se ovakvi izrazi primenili, neophodno je raspolagati podatkom o pritisku vodene pare na povrini ep,
to se obino ne meri. Zbog toga se on esto zamenjuje pritiskom zasiene vodene pare u vazduhu eas koji
se moe odrediti na osnovu temperature (videti sliku 11). Isparavanje dobijeno ovakvom aproksimacijom
je onda:
E a = f (u ) (e as ea )

razmena toplote
sa vazduhom

transport
vodene pare

Ta temperatura
vazduha

temperatura
Tp na povr{ini

ea stvarni pritisak
vodene pare
u vazduhu
eas pritisak vodene
pare zasi}enog
vazduha
stvarni pritisak
vodene pare
ep na povr{ini

Slika 11. Objanjenje oznaka za areodinamiki metod.

Funkcija brzine vetra u gornjem izrazu obino je linearna, u obliku a(b + u) ili Nu. Jedan od najpoznatijih
je izraz Penmana:
E = 0.263(0.5 + 0.537 u 2 )(e as e a )

gde se naponi vodene pare unose u mb, a u2 predstavlja brzinu vetra merenu u m/s na visini od 2 m.
Isparavanje se dobija u mm/dan.
Proraun isparavanja kombinovanom metodom. Ovaj metod podrazumeva kombinaciju metode
bilansa energije i aerodinamike metode. Do kombinovanja je dolo jer se aerodinamiki model moe
primeniti kada izvor energije nije ogranien, a metoda bilansa energije kada transport vodene pare noje
ogranien. S obzirom da su oba procesa ograniena, neophodna je kombinacija.
Kao to je ve reeno, prema aerodinamikom metodu isparavanje se obino rauna priblino kao
E a = f (u ) (e as ea )

dok bi "tano" isparavanje bilo

E = f (u ) (e p ea )

Odnos ovako odreenih isparavanja je

e p eas
Ea eas ea eas e p + e p ea
= 1
=
=
E
e p ea
e p ea
e p ea
20

Pritisak vodene pare na povrini vode ep je u stvari pritisak zasiene vodene pare na temperaturi Tp
(temperatura na povrini), dok se pritisak vodene pare zasienog vazduha eas vezuje za temperaturu Ta.
Ako se nagib krive zavisnosti pritiska zasiene vodene pare i temperature aproksimira sa

e p eas
T p Ta

onda gornji izraz postaje:

T p Ta
Ea
= 1
E
e p ea
S obzirom na definiciju Bovenovog odnosa (2), dobija se:

Ea

= 1
E

Prema radijacionom metodu, isparavanje je jednako:

E=

Rn
(1 + )

Eliminiui Bovenov odnos iz ove dve jednaine, dobija se:

E=

E a +
+

Rn

E a + E r
+

Gornja jednaina moe se shvatiti i kao ponderisana vrednost isparavanja dobijena na osnovu isparavanja
usled uticaja vetra Ea i isparavanja usled uticaja zraenja Er.
Evapotranspiracija. Na evapotranspiraciju utiu isti faktori koji utiu na isparavanje izvor
toplotne energije i transport vodene pare. Ovde dolazi do izraaja i trei faktor, a to je izvor vlage na
povrini sa koje voda isparava. Ako se tlo sui, evapotranspiracija bie manja nego to bi bila da je tlo
dobro natopljeno. Proraun evapotranspiracije se obavlja na slian naina kao za isparavanje, uz
neophodne izmene kojima se uzima u obzir stanje vegetacije i tla.
Najpre se rauna tzv. referentna evapotranspiracija ET0, koja se definie kao evapotranspiracija sa
neograniene povrine ravnomerno pokrivene travom jednake visine (12 cm) koja je u potpunosti
prekriva tlo i koja uvek ima dovoljno vode. To je praktino potencijalna evapotranspiracija (PET) za
travu kao referentnu kulturu. Da bi se dobila potencijalna evapotranspiracija za neku drugu kulturu, ET0
se mnoi koeficijentom kulture kc, koji zavisi od vrste kulture i faze njenog rasta. Stvarna
evapotranspiracija dobija se mnoenjem potencijalne koeficijentom zemljita ks, ije se vrednosti kreu
od 0 do 1.
Jedna od metoda prorauna koja se sve vie koristi je metoda Penman-Monteja (PenmanMontieth):

ET =

Rn + C p (eas ea ) / ra
[ + (1 + rs / ra )]

gde je Cp specifina toplota vazduha pri konstantnom pritisku (1013 J kg-1 oC-1), rs je otpor tla i kulture, a
ra aerodinamiki otpor. Ostale veliine su definisane u prethodnim pasusima. Aerodinamiki otpor se
rauna iz empirijskih veza sa brzinom vetra, a otpor tla i kulture predstavlja vei problem. Iako je on
predmet mnogih istraivanja, za sada se koristi konstantna vrednost za referentnu kulturu, tako da ovako
dobijenu evapotranspiraciju treba pomnoiti sa koeficijentom kulture.
21

2.8 Padavine
Pod padavinama se podrazumeva taloenje vode iz atmosfere na povrinu zemlje. One obuhvataju
kiu, sneg i druge oblike u kojima voda dospeva do povrine zemlje, kao to su grad ili ledena kia.
Pojave kao to su rosa, magla ili inje takoe predstavljaju padavine, ali do njih dolazi kondenzacijom
zasienog vazduha u dodiru sa hladnijim povrinama na zemlji.

2.8.1 Formiranje padavina

Da bi dolo do formiranja padavina, moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
mora postojati dovoljan izvor vlage, odnosno vodene pare,
vazduh sa vodenom parom se mora ohladiti do take kondenzacije,
vodena para se mora kondenzovati u kapljice vode ili estice leda, i
kapljice vode ili estice leda moraju narasti do dovoljne veliine da mogu padati na zemlju.
Hlaenje vazdunih masa. Za hlaenje vazdunih masa neophodno je njihovo podizanje. Tri
osnovna mehanizma podizanja vazdunih masa su:
frontalno podizanje (kada se topao vazduh podie preko hladnijeg vazduha preko frontova),
orografsko podizanje (kada se vazduna masa podie da bi savladala prepreke od planinskih
vrhova) i
konvektivno podizanje (usled zagrevanja vazduha u kontaktu s tlom vazduh se povlai nagore).
Kondenzacija vodene pare i formiranje oblaka. Zasienje vazduha vodenom parom nije
dovoljno da doe do kondenzacije vodene pare tj. njenog prelaska u teno stanje, ve bi se hlaenjem
vazduh morao dovesti u stanje prezasienosti (supersaturacije). Do hlaenja vodene pare e doi pri
podizanju vazdunih masa u atmosferi. Proces kondenzacije vodene pare potpomau estice u vazduhu za
koje se molekuli vode vezuju. Takve estice se predstavljaju jezgra kondenzacije i nazivaju se aerosoli.
Kao jezgra mogu posluiti estice praine ili joni soli iz okena koji elektrostatiki privlae molekule vode.
Prenik tih estica je vrlo mali, od 10-3 do 10 mikrona (tabela 7).
Kondenzacijom vodene pare formiraju se kapljice vode koje ine oblake. Veliina tih kapljica je od
1 do 100 mikrona. Pored kapljica vode, u oblacima se nalaze i kristali leda. Oni se formiraju od kapljica
vode kada se temperatura pribliava taki mrnjenja (istoj vodi je potrebna veoma niska temperatura,
ak i 40oC, pre nego sto se smrzne, dok se kapljice u oblacima u normalnim uslovima mrznu na
temperaturama od 10 do 20oC). Kapljice vode se mogu smrznuti samo u prisustvu estica koje se
nazivaju ledena jezgra. Smrznute kapljice zadravaju sferni oblik i postaju kristali leda. Vodena para se
onda moe skupljati direktno na povrini kristala leda sublimacijom.

Tabela 7. estice u procesu kondenzacije i formiranja padavina.

Prenik
Broj
Terminalna
estica
3
(mikrona)
na dm
brzina (cm/s)
6
Tipino jezgro kondenzacije
0.1
10
0.0001
Tipina kapljica u oblaku
10
106
1
3
Velika kapljica u oblaku
50
10
27
Uobiajena granica izmeu
100
70
kapljice u oblaku i kine kapi
Tipina kina kap
1000
1
650

22

Oblaci se klasifikuju prema njihovoj visini (tabela 8). Visoki oblaci se sastoje od kristala leda,
srednje visoki od kapljica vode i kristala leda, dok se niski oblaci sastoje prevashodno od kapljica vode od
kojih je veina prehlaena. Oblaci koji se veoma intenzivno razvijaju u vertikalnom smislu (kao to su
kumulonimbusi) sastoje se od kapljica u niim slojevima i kristala leda u viim slojevima.
Tabela 8. Klasifikacija oblaka.
Kategorija
Naziv
Visoki oblaci
cirus
cirokumulus
cirostratus
Srednji oblaci
altokumulus
altostratus
Niski oblaci
stratus
nimbostratus
stratokumulus
Oblaci sa visinskim
kumulus
kumulonimbus
razvojem

Visina
612 km
36 km
03 km
02 km
06 km

Formiranje padavina iz oblaka. Kapljice vode i kristali leda u oblacima se uveavaju kroz proces
kondenzacije i meusobno se sudaraju i spajaju pod uticajem turbulencije u vazduhu, sve dok ne porastu
dovoljno da sila gravitacije nadvlada silu uzgona vazdune struje, tako da one poinju da padaju. Proces
rasta kapljica i kristala leda do veliine kine kapi (oko 1 mm) predstavlja fazu koja u nauci nije
razjanjena do kraja, ve postoje razliite teorije.
Moe se zakljuiti da intenzitet padavina koje dolaze iz oblaka zavisi od sledeih faktora:
od intenziteta zamene vlage koju odnose ve formirane padavine novom vodenom parom;
od intenziteta kojim se vlaga pretvara iz vodene pare u kapljice vode ili kristale leda dovoljne
veliine da ponu da padaju, to posredno ukljuuje brzinu hlaenja vazduha, brzinu podizanja
vazdunih masa, intenzitet kondenzacije i rasta kapljica, koji opet zavise od koliine jezgara
kondenzacije, turbulencije i vertikalnih brzina vazdune struje.
Iz ovih razloga nije mogue doi do pouzdane kvantitativne prognoze padavina.

2.8.2 Varijacije padavina

Padavine variraju u vremenu i u prostoru u skladu sa shemom globalne atmosferske cirkulacije
(prema kojoj se vazdune mase kreu) i u skladu sa lokalnim faktorima. Na padavine ne utiu samo
globalni faktori kao to su geografska irina ili doba godine, ve i niz drugih faktora.
Unutargodinja raspodela prosenih mesenih padavina za dui niz godina naziva se reimom
padavina. Za podruje koje ima vie padavina u periodu jesen-zima kae se da ima morski reim
padavina, a za ona koja imaju vie padavina u periodu prolee-leto kae se da imaju kontinentalni reim
padavina. Na slici 12 prikazan je reim padavina u Beogradu.

23

90
80

Prosecna godinja visina

padavina: 668 mm

Visina padavina (mm)

70
60
50
40
30
20
10
0
Jan

Feb

Mar

Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec

Slika 12. Unutargodinji reim padavina u Beogradu (meteoroloka opservatorija Vraar)

prikazan preko srednjih mesenih visina padavina.

2.8.3 Merenje padavina

Opti naziv za ureaje kojima se meri visina padavina je kiomer. Razlikujemo dve osnovne vrste
kiomera:
neregistrujui kiomer, kojim se meri ukupna visina pale kie u nekom vremenskom periodu
(koriste se nazivi totalizator ili samo kiomer), i
registrujui kiomer, kojim se registruju promene intenziteta kie tokom vremena (obino se
naziva pluviograf ili ombrograf).
Neregistrujui kiomeri se koriste za merenje dnevnih visina padavina ili ukupnih visina padavina
za neki dui vremenski period (nedelja ili mesec dana). Po konstrukciji su slini, ali su oni koji mere
padavine u duem periodu vei kako bi primili vee koliine vode. Sastoje se od metalnog cilindra
otvorenog s gornje strane u kome se nalazi levak iz koga se voda prihvata u staklenu posudu sa podelom.
Poto je povrina otvora poznata, zapremina vode u sudu se deli sa povrinom otvora da bi se dobila
visina (sloj) pale kie. Podela moe biti napravljena tako da se oitavanjem odmah dobija visina kie.
Registrujui kiomeri (pluviografi) mogu biti razliitih konstrukcija. Najraspostranjeniji tip je
pluviograf sa plovkom, koji je kod nas najzastupljeniji u varijanti koja se zove Helmanov pluviograf. On
je smeten u metalni cilindar sa levkom, odakle voda odlazi u posudu sa plovkom. Plovak je povezan sa
perom koje je naslonjeno na cilindar sa papirnatom trakom. Cilindar je povezan sa satnim mehanizmom i
okree se tako da napravi ceo krug za 24 sata. Kada kia pada, posuda sa plovkom se puni, plovak se
podie i povlai pero koje ostavlja trag na papirnatoj traci. Kada se posuda napuni, koliina vode u njoj
odgovara visini od 10 mm kie, a pero stie do gornjeg kraja trake. Tada se posuda prazni uz pomo
sifona, a pero se sputa na donji kraj trake. Na ovaj nain se visina kie meri kontinualno (tj. sumarna
visina kie), tako da se mogu pratiti promene intenziteta kie kroz vreme.
Pluviograf sa vagom je drugi tip pluviografa koji kontinualno meri padavine. On radi na principu
merenja teine vode koja se iz levka dovodi u posudu. Vaga je povezana sa perom naslonjenim na
cilindar sa papirnatom trakom.

24

Pluviograf sa klackalicom ili impulsni kiomer sastoji se od levka iz kojeg voda dospeva do
klackalice, tj. male posude sa dve komore poznate zapremine koja se moe okretati oko svoje osovine.
Kada kia pada, najpre se puni gornja komora, a kada se napuni, klackalica se okree, puna komora se
prazni, a kia nastavlja da pada u drugu komoru. Pri okretanju klackalice proizvodi se elektrini impuls
koji se moe beleiti na papirnatoj traci ili digitalnim putem. Jedan tip ovih kiomera belei vreme svakog
impulsa, a drugi tip belei broj impulsa u jednakim vremenskim intervalima. Visina kie u nekom
trenutku od poetka kie dobija se sabiranjem broja impulsa do tog trenutka i mnoenjem sa visinom kie
koja odgovara zapremini jedne komore na klackalici (obino oko 0.2 mm). Smatra se da ova vrsta
kiomera nije naroito pouzdana za veoma jake kie, tj. velike intenzitete.
Padavine se mere pomou kiomera na lokacijama koje se nazivaju padavinske stanice (esto u
sklopu meteorolokih i klimatolokih stanica). S obzirom da se pomou kiomera praktino meri koliina
padavina u jednoj taki, jasno je da je poeljno da mrea padavinskih stanica bude to gua kako bi bolje
upoznali prostorne varijacije padavina. Svetska meteoroloka organizacija preporuuje da se mrea
stanica projektuje tako da postoji jedna stanica na svakih 25 km2. Mrea padavinskih stanica kod nas je
relativno gusta (1 stanica na 65 km2), dok je broj pluviografa veoma mali. Trenutnu u Srbiji radi oko 30
pluviografa, to predstavlja gustinu od jedne stanice na 2000 km2. Poreenja radi, gustina pluviografske
mree u Velikoj Britaniji iznosi oko 250 km2 po stanici.
Padavine kao izrazito prostorno neravnomeran proces mogu se osmatrati u prostoru pomou
meteorolokih radara i satelita. Meutim, tanost ovakvog merenja padavina nije velika jer ni radar ni
satelit ne mere padavine direktno. Radar emituje elektromagnetno zraenje i meri deo koji se vraa nazad
nakon refleksije na oblacima i na padavinama. Koliina padavina se dobija iz empirijskih veza izmeu
refleksivnosti (povratnog zraenja) i dimenzija kapljica vode u atmosferi, a onda i sa intenzitetom
padavina. Takve empirijske veze se uspostavljaju na osnovu kalibracije sa kiomerima na zemlji. Iako
greke u merenju koliine padavina radarom mogu biti veoma velike, radar je veoma koristan za praenje
olujnih sistema, a time i za prognozu padavina i oticaja od kinih voda.
Meteoroloki sateliti takoe ne mere padavine direktno. Detektori koji se nalaze na ovim satelitima
mere jainu reflektovanog sunevog zraenja od zemlje i atmosfere u razliitim delovima spektra.
Problem nastaje u injenici to ovi detektori ne reaguju na zraenje odbijeno na padavinama, pa se one ne
mogu na taj nain osmatrati. Meutim, vidljivo i infracrveno zraenje koje se reflektuje od oblaka daje
odlinu sliku oblanosti. Na taj nain se mogu dobiti podaci o visini oblaka, temperaturama na njihovim
gornjim krajevima i slino. Prepoznavanje oblaka na satlitskim snimcima nije veliki problem za
meteorologe, ali se pokazalo da nije lako razlikovati oblake koji e dati kiu i one koji nee. Kvantitativni
podaci o padavinama dobijeni pomou satelitskih snimaka su proizvod empirijskih relacija sa
intenzitetom kie izmerenim na povrini zemlje; greke u ovakvom pristupu mogu biti enormne. Ipak,
podaci sa satelita su korisni za sagledavanje oblanih sistema i padavina na ogromnim prostranstvima kao
to su okeani i pustinje gde se padavine inae ne mere.

2.8.4 Obrada podataka o padavinama

Vremenska analiza kia. Podaci sa kiomera koji mere dnevne visine padavina objavljuju se u
meteorolokim godinjacima u vidu godinjih pregleda. Na osnovu tih podataka dobijaju se mesene i
godinje sume padavina.
Rezultat merenja kie pluviografima su pluviografske trake na kojima su ucrtane sumarne linije
kia za svaki dan. Poto one predstavljaju kontinualan zapis, neophodno je izvriti diskretizaciju. To se
moe uraditi na vie naina, a to su:
oitavanje vrednosti sumarne linije kie u konstantnim vremenskim intervalima,
oitavanje vremenskih trenutaka do dostizanja konstantnog prirataja kie, i
25

 oitavanje prelomnih taaka sumarne linije, odnosno vremena i odgovarajuih visina kia
izmeu kojih se intenzitet kie nije bitno menjao.
Sumarna linija kie je neopadajua linija sa ordinatama koje predstavljaju visinu kie P u nekom
trenutku vremena t od poetka kie (slika 13a). Njen nagib odgovara intenzitetu kie i:

i=

dP
dt

Dijagram promene intenziteta kie kroz vreme naziva se hijetogram. S obzirom da se podaci o sumarnoj
liniji sa pluviografskih traka diskretizuju, intenziteti kie postaju odnos prirataja visine kie i prirataja
vremena:

i=

P
t

Drugim reima, rauna se proseni intenzitet kie u intervalu vremena t, dok hijetogram dobija oblik
histograma (slika 13b).

(b)

visina ki{e P

P
t
intenzitet ki{e i =

P
t

intenzitet ki{e i

(a)

hijetogram

sumarna linija ki{e

vreme t

vreme t

Slika 13. Sumarna linija kie (kumulativna visina kie u vremenu) i hijetogram (promena
intenziteta kie kroz vreme).

Da bi se kine epizode registrovane na nekoj lokaciji meusobno uporedile, uobiajena praksa je da

se sa pluviografskih traka odreuju maksimalni prirataji kie u odreenim intervalima vremena (drugim
reima, maksimalni proseni intenziteti u tim intervalima vremena). Na primer, pronalazi se maksimalni
prirataj kie tokom 30 minuta, 60 minuta, 120 minuta i slino. Za potrebe ovbakve analize, podaci se
esto diskretizuju na konstantan vremenski interval od 5 minuta. Zatim se vremenski interval za koji se
trai maksimalni prirataj (i koji je umnoak od 5 minuta) pomera du vremenske ose za po 5 minuta dok
se ne pronae maksimalni prirataj. Ovakva vrsta analize je osnova za statistiku analizu kia i za
projektovanje raznih hidrotehnikih objekata.
Prostorna analiza kia. Jedna od vanijih informacija potrebnih u hidrolokim analizama jeste
zapremina pale vode na neki sliv. Ako se zapremina pale vode podeli sa povrinom sliva, dobija se
prosena visina kie za taj sliv:

P=

26

Vp
A

Na osnovu merenja padavina na vie taaka unutar sliva ili u njegovoj neposrednoj blizini,
zapremina pale vode se moe odrediti na vie naina.
Najtaniji nain jeste konstrukcija izohijeta. Izohijete su linije istih visina padavina. Ukoliko mrea
stanica na osnovu kojih se crtaju izohijete nije dovoljno gusta, konstrukcija izohijeta zahteva iskustvo i
poznavanje terena i reima padavina. Kada se izohijete nacrtaju, zapremina pale vode se odreuje tako to
se odrede povrine sliva izmeu izohijeta i pomnoe prosenom visinom kie za tu povrinu.
Najprostiji nain, ali i najmanje taan, jeste da se izrauna aritmetika sredina visine padavina na
razmatranim stanicama. On je taniji za stanice koje se meusobno ne razlikuju mnogo po visinama kie i
relativno ravnomerno su rasporeene po slivu.
Metod Tisenovih poligona se najee primenjuje u inenjerskoj praksi jer kombinuje
jednostavnost i relativnu tanost. Osnovna ideja ovog metoda je da svakoj taki unutar sliva treba dodeliti
visinu kie sa najblieg kiomera. Zato se visina kie sa nekog kiomera primenjuje do polovine
rastojanja izmeu njega i nekog drugog kiomera u bilo kom pravcu. Konstrukcija poligona kojim se
razgraniavaju pripadajue povrine za svaku kiomernu stanicu poinje crtanjem mree trouglova kojima
se spajaju take stanica, a zatim se crtaju simetrale stranica tih trouglova. Ove simetrale e formirati
poligone oko pojedinih stanica i odrediti pripadajue povrine. Zapremina pale vode tada se odreuje kao
zbir zapremina pale vode na svaku pripadajuu povrinu, a koje se dobijaju mnoenjem visine pale kie
na toj stanici sa povrinom zatvorenog poligona oko te stanice.

27

3. POTPOVRINSKI PROCESI
Pod potpovrinskim procesima u hidrolokom ciklusu smatraju se oni koji se odvijaju ispod
povrine zemlje.
Zemljite ili stenska masa kroz koje voda moe da tee naziva se porozna sredina. Ukoliko su sve
upljine u poroznoj sredini ispunjene vodom, onda se radi o zasienoj sredini, a u suprotnom o
nezasienoj. Teenje vode u poroznoj sredini esto se naziva i filtracija.
Tri najvanija potpovrinska procesa sa stanovita hidrologa su (slika 14):
infiltracija, koja predstavlja upijanje vode sa povrine terena i kojom se formira zemljina vlaga
u povrinskom sloju tla;
potpovrinski oticaj, ili teenje u nezasienoj sredini;
podzemni oticaj, ili teenje u zasienoj sredini.

Infiltracija
Podpovr{inski
oticaj
Nivo podzemnih
voda
Pozemni oticaj
Povr{inske
vode

Slika 14. Procesi u potpovrinskoj fazi hidrolokog ciklusa.

Procesom infiltracije voda dospeva u zemljite, ime se poveava njegova vlaga. Kada zemljite ne
moe da primi vie vode, dolazi do formiranja nadsloja vode na povrini zemljita, a zatim do
povrinskog oticanja. Pod infiltracijom se podrazumeva ulazak vode u zemljite, dok se dalje
proceivanje vode u vertikalnom pravcu nadole naziva perkolacijom. Usled postojanja slojeva tla manje
vodopropustljivosti i nagiba terena, dolazi do lateralnog kretanja vode kroz nezasiene slojeve, to se
naziva potpovrinski oticaj. Na slian nain, teenje vode u zasienim slojevima ini podzemni oticaj.
Potpovrinski i podzemni oticaj moe izbiti na povrinu terena kao izvor, ili moe dospevati do
povrinskih tokova i prihranjivati ih.
Nivo podzemnih voda se definie kao onaj nivo u zasienoj sredini na kome se voda nalazi pod
atmosferskim pritiskom. Ispod nivoa podzemnih voda sredina je zasiena i voda se nalazi pod pritiskom
veim od atmosferskog. Iznad nivoa podzmenih voda porozna sredina moe biti zasiena na jednom
kraem delu usled kapilarnog penjanja vode. Taj deo zemljita se naziva kapilarna zona. Iznad kapilarne
zone zemljite je nezasieno, osim neposredno nakon padavina kada usled infiltracije moe doi do
privremenog zasienja.

3.1 Zemljina vlaga

Voda u nezasiene slojeve zemljita dospeva infiltracijom usled padavina, a gubi se isparavanjem i
kroz proces transpiracije. Bilans voda u ovom sloju je naroito znaajan u okviru navodnjavanja i
odvodnjavanja, dve hidrotehnike discipline kojima se obezbeuje da zemljite ne postane previe suvo s
jedne strane, a s druge da ne bude ni previe vlano.
28

Pri vlaenju suvog zemljita, voda se najpre privlai ka povrini estica pod dejstvom
elektrostatikih sila, ime se oko estica stvara higroskopni sloj vode, a sredina upljina ostaje ispunjena
vazduhom. Ove sile privlaenja su dosta jake, tako da se higroskopna voda teko pomera pod uticajem
drugih sila, pa je esto nedostupna i za korene sisteme biljaka.
Voda koja infiltracijom dospeva u nezasieni sloj zemljita kree se pod uticajem dvaju sila:
gravitacije i povrinskog napona (ili kapilarnih sila). Efekat povrinskih napona najbolje se uoava ako se
posmatra stub suvog zemljita iji je donji kraj potopljen u vodu. Voda e se penjati kroz suvo zemljite
iznad povrine vode do visine na kojoj se izjednaavaju sile gravitacije i povrinskih napona. U krupnom
pesku ta visina kapilarnog penjanja iznosie nekoliko milimetara, a u glini ak i nekoliko metara.

3.1.1 Osnovni pojmovi

Zemljite se sastoji od vrstih estica zemljita i upljina (pora). Procenat zapremine upljina u
ukupnoj zapremini zemljita naziva se poroznost:

n=

V{upljina
Vukupno

U zavisnosti od vrste zemljita, poroznost se kree u granicama od 0.25 do 0.75 (tabela 9). Deo upljina u
nezasienoj sredini ispunjen je vodom, a preostali deo vazduhom. Zapremina dela koji je ispunjen vodom
u odnosu na ukupnu zapreminu naziva se sadrajem zemljine vlage:

Vvode
Vukupno

Iz prethodnih definicija jasno je da saraj zemljine vlage moe biti samo manji od ili jednak poroznosti,
a ne i vei:
0n

Sadraj zemljine vlage koji se uspostavlja kada se zemljite ocedi posle zasienja do take
ravnotee izmeu gravitacije i sila povrinskog napona, naziva se poljski kapacitet. Uobiajeno vreme
dostizanja poljskog kapaciteta posle zasienja iznosi oko dva dana.
Sadraj zemljine vlage u zemljitu koje se sui ispod koga e biljke uvenuti bez obzira da li im se
dodaje vlaga, zove se taka svenjavanja.

Materijal

Tabela 9. Karakteristike osnovnih tipova zemljita.

Veliina estica Poroznost (%)
Koeficijent filtracije K (cm/s)

ljunak
Pesak
Praina
Glina

> 2 mm
50 m 2 mm
2 m 50 m
< 2 m

25 40
25 50
35 50
40 70

101 102
105 1
107 103
109 105

3.1.2 Kretanje vode u nezasienoj sredini

Ako se posmatra jednodimenzionalno teenje, tj. ono koje se odvija samo u vertikalnom pravcu (z)
pri emu se smatra da nema komponenti brzina u horizontalnom pravcu, jednaina kontinuiteta glasi:

v
+
=0
t z
29

Ona pokazuje da je promena sadraja vlage posledica promene fluksa vode kroz elementarnu zapreminu.
U ovoj jednaini v predstavlja Darsijevu brzinu teenja, koja se definie kao proticaj vode kroz jedinini
popreni presek zemljita (dakle ceo presek, a ne samo presek upljina):

v=

Q
A

Stvarna brzina vode bi se dobila ako se popreni presek koriguje na povrinu upljina:

vs =

Q
nA

Prema Darsijevom zakonu, Darsijeva brzina je proporcionalna gubitku energije po jedinici visine
porozne sredine, a koeficijent proporcionalnosti je koeficijent hidraulike provodljivosti ili koeficijent
filtracije K:
v = KI e

Gubitak energije praktino je jednak promeni pijezometarskog nivoa po visini, s obzirom da se

kinetika energija v2/2g moe se zanemariti jer su brzine veoma male:

v = K

(1)

gde negativni predznak ukazuje da se pijezometarski nivo smanjuje u pravcu teenja. Ukupna
potencijalna energija vode sastoji se od gravitacionog i kapilarnog potencijala:
= z+

(2)

gde je visina kapilarnog dizanja (slika 15). Pored vrste materijala u zemljitu, visina kapilarnog dizanja
zavisie i od sadraja vlage u poroznoj sredini. Na slici 414 data je zavisnost visine kapilarnog dizanja od
sadraja vlage za jednu vrstu gline. Na istoj slici se vidi i da koeficijent filtracije K zavisi od sadraja
vlage.
z=0

z1
1

z2

Slika 15. Ukupni potencijal vode u nezasienoj sredini sastoji se od gravitacionog potencijala z i
kapilarnog potencijala .

3.1.3 Merenje sadraja zemljine vlage i potencijala vode u zemljitu

Gravimetrijsko odreivanje sadraja zemljine vlage je klasian i pouzdan metod. Uzima se uzorak
zemlje poznate zapremine V, meri se masa uzorka m, a zatim se uzorak sui u peima za uzorke na
odreenoj temperaturi (100110oC) sve dok njegova masa ne postane konstantna u iznosu ms. Masa vode
30

u vlanom uzorku jednaka je razlici ovako izmerenih masa (mw = m ms), a time su odreeni zapremina
vode (Vw = mw/w) i sadraj zemljine vlage ( = Vw/V).
Drugi nain merenja je pomou neutronskih sondi. U rupu u zemlji stavlja se izvor radioaktivnosti,
a emitovani brzi neutroni se usporavaju u sudaru sa jezgrima vodonika u vodi i rasipaju. Broj usporenih
neutrona se registruje detektorima. On e zavisiti od broja jezgara vodonika, tako da predstavlja meru
koliine vode u zemljitu.
Instrumenti kojima se meri kapilarni potencijal ili visina kapilarnog dizanja nazivaju se tenziometri.
Oni se sastoje od porozne keramike aice napunjene vodom koja se postavlja u zemljite, dok je s druge
strane povezana sa nekim instrumentom za merenje pritiska (npr. manometrom) Ako se voda nalazi pod
atmosferskim pritiskom, a pritisak vode u zemljitu je negativan, voda iz keramike aice e se usisavati
u zemljite sve dok se ne postigne ravnotea pritisaka. Smanjenje vodenog stuba pokazuje onda visinu
kapilarnog dizanja.
Instrumenti koji se zasnivaju na elektrinom otporu koriste se od 40-tih godina naovamo. Sastoje se
od poroznih gipsanih blokova sa parom elektroda koji se postave u zemljite. Voda iz zemljita se upija u
gips sve dok se ne postigne ravnotea izmeu pritiska u porama zemlje i gipsa. Tada se meri elektrini
otpor izmeu elektroda, koji je pokazatelj sadraja vlage u gipsu. Potencijal zemljine vlage je u direktnoj
vezi sa sadrajem vlage u gipsu.

3.2 Infiltracija
Koliina vode koja e se infiltrirati u zemljite, kao i intenzitet kojim e se infiltrirati, zavisi od
velikog broja faktora. To je pre svega stanje na povrini zemlje i vegetacija, zatim vrsta tla i njegove
karakteristike kao to su poroznost i koeficijent filtracije, i konano trenutni sadraj vlage u zemljitu.
Raspored zemljine vlage po dubini zemljita tokom infiltracije (slika 16) moe se podeliti na etiri
zone: zasiena zona se nalazi pri povrini, prelazna zona nezasienog zemljita sa relativno ujednaenim
sadrajem vlage, zona vlaenja u kojoj se sadraj vlage smanjuje sa dubinom i vlani front koji
predstavlja donju granicu zone vlaenja.
Sadr`aj zemlji{ne vlage
Zasi}ena zona

Dubina

Prelazna zona

Zona vla`enja
Vla`ni front

Slika 16. Raspored zemljine vlage tokom infiltracije.

Intenzitet infiltracije je brzina kojom se voda infiltrira, i obino se izraava u mm/min ili mm/h.
Ukoliko bi se na povrini zemlje nalazio nadsloj vode, infiltracija bi se odigravala sa maksimalnim
moguim intenzitetom u zavisnosti od sadraja vlage u zemljitu. To je potencijalna infiltracija ili
infiltracioni kapacitet zemljita. Meutim, ukoliko na povrinu zemlje stie manje vode nego to se moe
31

potencijalno infiltrirati, stvarna infiltracija bie manja od potencijalne. Ako se intenzitet infiltracije oznai
sa f, a intenzitet kie sa i, odnos potencijalne i stvarne infiltracije moe se formulisati na sledei nain:

i< f
i> f

f,
f stvarno =
i,

Ako je poznata promena intenziteta infiltracije kroz vreme f(t), onda se moe odrediti i
kumulativna infiltracija (tj. sumarna linija infiltrirane vode) F(t):
t

F (t ) = f (t ) dt
0

Obrnuto, intenzitet infiltracije je izvod kumulativne infiltracije po vremenu:

f (t ) =

dF
dt

Hortonova jednaina infiltracije. Jednu od prvih jednaina za proraun infiltracije dao je Horton,
koji je pretpostavio da intenzitet infiltracije opada eksponencijalno sa vremenom od poetne infiltracije fo
do neke konstantne vrednosti fc:
f (t ) = f c + ( f o f c ) e kt

gde je k koeficijent koji pokazuje brzinu opadanja intenziteta infiltracije. Oblik ove jednaine prikazan je
na slici 17. Kumulativna infiltracija je onda:

F (t ) = f c t +

1
( f o f c ) (1 e kt )
k

Intenzitet infiltracije f

fo

k1

k1 < k2
k2

fc
Vreme

Slika 17. Hortonova jednaina infiltracije.

Merenje infiltracije. Instrument kojim se meri intenzitet infiltracije naziva se infiltrometar. On se
sastoji od metalnog cilindra otvorenog s donje i gornje strane koji se vertikalno utiskuje u tlo. U jednoj
varijanti u njega se naliva voda tako da se odrava konstantan nadsloj, a meri se koliina vode koja se
doliva kroz vreme. Na taj nain se dobijaju ordinate kumulastivne infiltracije F(t). U drugoj varijanti voda
se nalije i meri se opadanje nivoa iznad povrine zemlje kroz vreme.

3.3 Podzemne vode

Proceivanje infiltrirane vode ka dubljim slojevima rezultuje u prihranjivanju podzemnih voda. To
prihranjivanje zavisie od geoloke strukture i sastava stenske mase. S obzirom da se tlo obino sastoji od
32

vie slojeva razliitih karakteristika, razliite su i mogunosti tih slojeva za zadravanje podzemnih voda.
U principu, to su stenske mase starije, to su vie konsolidovane (materijal je zbijeniji) i manja je
verovatnoa da mogu da sadre vodu. Slojevi koji sadre podzemnu vodu nazivaju se akviferi. Poluporozni slojevi koji dozvoljavaju manje proceivanje vode u dublje slojeve nazivaju se akvitardima, jer
usporavaju perkolaciju. Veoma porozni slojevi su slabo vododrivi, jer se kroz njih voda brzo procedi
dublje. Slojevi gline su uglavnom nepropusni, a porozni slojevi izmeu njih se nazivaju ogranienim
akviferima ili izdanima pod pritiskom (stariji naziv je i arteske izdani). Povrinski peani slojevi se
nazivaju neogranienim akviferima ili izdanima sa slobodnom povrinom.
Podzemne vode su najvei rezervoar slatkih voda, pa nije udo to se veoma esto koriste za
vodosnabdevanje.
Sporo, ali prostorno promenljivo, kretanje podzemne vode kroz heterogeno tlo kao meavine
peano-ljunanih i konsolidovanih slojeva obezbeuje stalan i sporo promenljiv bazni proticaj u veini
reka.
Merenja podzemnih voda. Merenje podzemnog i potpovrinskog proticaja nije mogue osim ako
se podzemne vode ne pojave na povrini kao izvori. Tada se prticaj moe meriti prostom volumetrijskom
metodom. Ono to se moe meriti jeste nivo podzemnih voda sa slobodnom povrinom, odnosno
pijezometarske kote za podzemne vode pod pritiskom. Ovi nivoi se osmatraju u bunarima sa plovcima na
povrini vode koji su povezani sa sistemom za beleenje na povrini terena, ili se nivo moe meriti
pomou sondi koje se sputaju u bunare i koje signaliziraju pri nailasku na vodu. Brzine kretanja
podzemnih voda mogu se odrediti uz pomo trasera. est traser je obina so. Odreena koliina trasera se
uputa u uzvodni bunar, a meri se vreme za koje e stii do nizvodnog bunara. Na ovaj nain se dobija
stvarna brzina podzemnih voda, a ne prividna ili Darsijeva. Na ovaj nain moe se odrediti i disperzija
zagaujuih materija u transportu podzemnim vodama.

33

4. POVRINSKI PROCESI
U povrinske procese hidrolokog ciklusa spadaju svi oni kojima se padavine koje dospevaju na
povrinu zemlje preraspodeljuju i kreu do trenutka kada ta voda ponovo dospeva do okeana. Deo
padavina koji otie po povrini ili podzemnim putem do vodotoka naziva se oticaj. Pored ovog termina,
koristi se i termin efektivne padavine. Preostali deo padavina koji ne dospeva do vodotoka naziva se
gubicima. Radi se o gubicima sa gledita oticaja, jer se voda zapravo ne moe izgubiti u hidrolokom
ciklusu. U gubitke spadaju voda koja se zadrava na vegetaciji (proces intercepcije), voda koja je isparila
ili su je iskoristile biljke (evapotranspiracija) i voda koja se infiltrirala u zemljite. Pored ovoga, voda se
moe krae ili due vreme zadravati u povrinskim depresijama.
Oticaj koji stie do povrinskih voda (tekuih ili stajaih, tj. reka ili jezera) moe biti povrinski,
potpovrinski ili podzemni. Poslednja dva su rezultat kretanja vode kroz nezasiene odnosno zasiene
slojeve zemljita, i odvijaju se sporije od oticaja po povrini. U tom smislu oni vre znaajnu vremensku
preraspodelu voda. Dok povrinski oticaj potpuno zavisi od padavina (on se formira neposredno po
poetku padavina i rezultuje u poveanju proticaja u rekama tokom kraeg perioda vremena),
potpovrinske i podzemne vode predstavljaju veliki rezervoar u kome se infiltrirane padavine zadravaju,
sporo otiu i dospevaju do vodotoka u manjim koliinama ali znatno ravnomernije u vremenu.

4.1 Povrinski oticaj

Povrinski oticaj na padinama sliva predstavlja prostorno vrlo neravnomeran proces. Za njega je
karakteristino formiranje privilegovanih puteva vode, odnosno koncentracije oticaja. Teenje vode po
povrini u tankom sloju je mogue samo na glatkim povrinama, dok u prirodi teren uslovljava
koncentrisanje oticaja. S obzirom da e do teenja vode na povrini doi po zasienju zemljita, moe se
napraviti razlika izmeu zasienja "odozgo" putem infiltracije i zasienja "odozdo" usled koncentracije
potpovrinskog teenja. Prva vrsta povrinskog oticanja obino se naziva Hortonovski povrinski oticaj, a
druga zasieni povrinski oticaj. Zasieni povrinski oticaj javlja se pri dnu padina, blie vodotocima, gde
se potpovrinski tokovi pribliavaju povrini terena. Mesta zasienja predstavljaju delove sliva koji
zapravo doprinose povrinskom oticaju. Formiranjem privilegovanih puteva vode stvara se praktino
mrea dreniranja sliva, od koje nastaje i rena mrea.
Za povrinsko teenje u principu vae osnovni hidrodinamiki zakoni (Sen-Venanove jednaine),
ali je njihova primena veoma oteana s obzirom na sloenost geometrije slivnih povrina i karakteristika
njihovog pokrivaa. Zbog toga se esto pribegava raznim uproenjima koji rezultuju u mnotvu
hidrolokih modela oticaja, o kojima e biti kasnije rei.

4.2 Hidrogrami proticaja u vodotocima

Kada povrinski, potpovrinski i podzemni oticaj stignu do vodotoka, oni formiraju proticaje u
njima. Grafika prezentacija promene proticaja u nekom profilu reke tokom vremena je dijagram koji se
naziva hidrogram. Hidrogram koji se osmatra na izlaznom profilu nekog sliva odslikava vezu izmeu
padavina i oticaja na tom slivu.
Ako se posmatra godinji hidrogram, odnosno promena proticaja unutar godine na nekom slivu,
moe se uoiti priroda unutargodinjeg reima proticaja. Na slici 18 dati su primeri godinjih hidrograma
na nekim naim rekama. U naem podneblju godinje hidrograme karakterie malovodni period tokom
leta i rane jeseni i pojava velikih voda u prolee.
34

9000
8000
Dunav/Pan~evo

7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
Jan

Feb

Mar

Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec

4000
3500
Sava/Sremska Mitrovica
3000
2500
2000
1500
1000
500
0
Jan

Feb

Mar

Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec

1200
1000

Morava/Ljubi~evski Most

800
600
400
200
0
Jan

Feb

Mar

Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec

25

20

Biljanovac/Jo{ anica

15

10

0
Jan

Feb

Mar

Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec

Slika 18. Primeri godinjih hidrograma tokom 1997. godine za neke reke u Srbiji.
35

Talasi velikih voda su posledica padavina, i to znaajnijih kinih epizoda. Deo hidrograma
proticaja koji je direktna posledica oticaja usled kia naziva se direktni oticaj, dok blagopromenljivi
proticaj u sunom periodu predstavlja bazni oticaj, koji potie od sporopristuueg potpovrinskog i
podzemnog oticaja.
Talasi proticaja koji su posledlica kinih epizoda ili topljenja snega (ili kombinacije ovih pojava)
obino se izdvajaju iz godinjeg hidrograma da bi se na njima prouavala veza izmeu padavina i oticaja.
Na hidrogramu oticaja usled jedne kine epizode (slika 19) mogu se uoiti neke karakteristine take:
direktan oticaj poinje u taki B, dostie maksimum u taki C, a zavrava se u taki D. Delovi hidrograma
izmeu ovih karakteristinih taaka nazivaju se:
rastua grana hidrograma (segment BC),
opadajua grana hidrograma (segment CD),
recesiona grana hidrograma (segmenti AB i DE).
Recesiona grana hidrograma predstavlja bazni proticaj koji se javlja u vodotoku kada nema
padavina.

proticaj

Qmax
D

B
Tp

Tr

vreme

TB

Slika 19. Elementi hidrograma usled jedne kine epizode.

Karakteristini elementi hidrograma su sledee veliine:

maksimalni proticaj Qmax,
baza hidrograma TB (predstavlja trajanje direktnog oticaja),
vreme podizanja hidrograma Tp (vreme od poetka direktnog oticaja do dostizanja maksimalnog
proticaja),
vreme opadanja hidrograma Tr (vreme od pojave maksimalnog proticaja do zavretka direktnog
proticaja).
B

Odvajanje baznog i direktnog proticaja. Smatra se da bazni proticaji tj. proticaji u sunom periodu
opadaju eksponencijalno s vremenom i da se recesiona grana hidrograma moe aproksimirati jednainom:

Q (t ) = Qo e (t to ) / k
36

gde je Qo proticaj u trenutku to, a k recesioni koeficijent koji ima dimenziju vremena. Gornja jednaina
ukazuje da su logaritmi proticaja linearno zavisni od vremena:

ln Q (t ) = ln Qo (t t o ) / k
Drugim reima, recesiona grana hidrograma bie prava linija ako se hidrogram nacrta u semilogaritamskoj razmeri (sa proticajima i logaritamskoj, a vremenom u aritmetickoj razmeri). Ova injenica
se koristi da se na hidrogramu odrede take poetka i prestanka direktnog oticaja.
Odvajanje baznog od direktnog proticaja (slika 20) poinje identifikacijom take B, kao poetka
direktnog oticaja. Segment AB se produava do vremena pojave maksimalnog proticaja (taka C'). Zatim
se identifikuje taka D, vreme prestanka direktnog oticaja i ona se spaja sa takom C'.

proticaj

direktan oticaj

Qd

A
B

D
E

C'

Qb

bazni oticaj
vreme

Slika 20. Odvajanje baznog i direktnog oticaja.

4.3 Efektivna kia i direktni oticaj

Efektivna kia je deo ukupne kie pale na sliv koji se pretvorio u direktni oticaj. To je dakle onaj
deo kie koji se nije infiltrirao zemljite ili koji se nije zadrao na povrini zemljita. Razlika izmeu pale
kie i efektivne kie naziva se gubicima.
Povrina ispod hidrograma direktnog oticaja predstavlja zapreminu direktnog oticaja Vd za jednu
kinu epizodu:
TB

Vd = Q(t ) dt
0

Ukupna visina efektivne kie jednaka je sloju direktnog oticaja, odnosno zapremini direktnog oticaja po
jedinici povrine sliva:

Pe =

Vd
A

Ukupni gubici su razlika pale (bruto) kie i efektivne (neto) kie:

Pg = P Pe
37

Odnos ukupnih visina efektivne i pale kie naziva se koeficijent oticaja:

Pe
P

On je takoe i odnos zapremina otekle vode (zapremine direktnog oticaja) i zapremine pale kie:

Pe A Vd
=
P A Vp

4.4 Merenje povrinskih voda

Iako je proticaj najvanija veliina kada su u pitanju vodotoci, njegovo direktno merenje nije
mogue u veini sluajeva. Na izvorima i na veoma malim vodotocima proticaj se moe meriti
volumetrijski, a na iole veim potocima i rekama to je nemogue, tako da se obavljaju merenja dubina ili
nivoa vode (vodostaja), a zatim se na osnovu njih odreuje proticaj.
Na manjim vodotocima mogue je konstruisati objekte kao to su suenja ili prelivi na kojima
postoji jednoznana veza izmeu dubina i proticaja definisana poznatim jednainama. Za ove objekte
mora postojati period tariranja tj. paralelnog merenja dubina i proticaja na alternativan nain da bi se
utvrdili koeficijenti koji figuriu u odgovarajuim jednainama (koeficijenti prelivanja i slino).
Na rekama se kontinualno mere vodostaji, a povremeno se mere brzine toka po poprenom preseku
i proticaj dobija raunskim putem. Tako dobijeni proticaji i odgovarajui vodostaji se dovode u vezu koja
se naziva kriva proticaja, kako bi se pomou nje odreivali proticaji na osnovu vodostaja koji se
kontinualno mere.

4.4.1 Merenje vodostaja

Vodostaj se definie kao razlika izmeu nivoa vode Z i neke referentne kote Zo (slika 21a).
Referentna kota naziva se kota nule. Kota nule je fiksirana kota sa poznatom nadmorskom visinom.
Vodostaj se meri u odnosu na kotu nule i izraava u cm. Ako se nivo vode nalazi na koti nule, vodostaj je
0. Kota nule se obino postavlja ispod najnieg opaenog nivoa vode kako bi vodostaji imali pozitivne
vrednosti (slika 21a). Ukoliko doe do produbljivanja korita, moe se desiti da se javljaju i nivoi vode
ispod kote nule, pa vodostaji mogu biti i negativni (slika 21b).
Najjednostavniji instrument za merenje vodostaja je vodomerna letva. Ona se postavlja tako da
njena kota nule bude ispod najnieg opaenog vodostaja. Ako se korito produbi, ispod postojee letve
postavlja se tzv. negativna letva. Letva je obino graduisana podeocima od 2 cm, tako da je tanost
oitavanja 1 cm. U okviru redovnih osmatranja na vodomernim stanicama sa letvama vodostaji se
oitavaju jednom dnevno (u 6 sati), a po potrebi (u periodima nailaska talasa velikih voda) i vie puta
dnevno.
Od ureaja za kontinualno merenje vode najee se koristi limnigraf sa plovkom. Obino se pored
reke iskopa plitak bunar sa poprenom vezom ka reci, tako da je nivo vode u bunaru jednak nivou vode u
reci. U bunaru je smeten ureaj koji se sastoji od plovka, ueta na ijoj jednoj strani se nalazi plovak,
kotura preko koga prelazi ue i kontratega na durgoj strani ueta. Pomeranje plovka se prenosi na papirnu
traku, tako da se dobija kontinualni zapis promene vodostaja.

38

nivo vode Z

(a)

vodostaj H
kota nule Zo

nivo vode Z

kota nule Zo

vodostaj H

(b)

Zo

H>0
H<0

Slika 21. Definicija vodostaja i kote nule: (a) vodostaji se mere od kote nule do nivoa vode;
(b) ako se jave nivoi vode ispod kote nule, vodostaji su negativni.

4.4.2 Merenje brzina

Merenja brzina teenja vode u profilima hidrolokih stanica najee se nazivaju hidrometrijska
merenja. Za merenje brzina u prirodnim vodotocima najee se koristi hidrometrijsko krilo. Njegov
glavni deo je elisa na osovini koja je privrena na metalnu ipku odnosno dra (slika 22). Kada se krilo
spusti u vodu tako da se vodena struja kree ka elisi, elisa e se okretati brzinom koja zavisi od brzine
vodene struje. Broj obrtaja elise je u funkcionalnoj vezi sa brzinom, a ta veza je najee viestruka
linearna (za razliite opsege broja obrtaja vae razliite jednaine). Osovina elise je povezana sa
elektrinim brojaem obrtaja, tako da se praktino registruje broj obrtaja u odreenom vremenskom
intervalu, a brzina se rauna prema odgovarajuoj jednaini.
Veliina elise moe biti razliita; manje elise se koriste za manje brzine i vodotoke, a vee za vee
brzine i vodotoke. U zavisnosti od veliine vodotoka, krilo se moe sputati u vodu na razliite naine. U
potocima u koje se moe zagaziti, ovek sputa dra krila u pojedine take poprenog preseka toka. Po
irini profila se razapne ue kako bi se fiksirala mesta (vertikale) u kojima se mere brzine, dok se dubina
moe odrediti pomou graduacije na drau krila. Dra krila se moe sputati u tok i sa mosta. Kod
veih vodotoka merenja se moraju vriti iz amca voenog elinim uetom razapetim po irini toka ili
pomou iare. Na veoma velikim vodotocima mesta merenja brzina moraju se odrediti geodetskim
39

metodama, a umesto krila sa elisom koriste se torpeda (duine oko 2 m), koja pomou elinih uadi vue
brod.

Slika 22. Hidrometrijsko krilo.

Broj taaka u kojima treba izmeriti brzine zavisie od veliine vodotoka. Prema preporukama
Svetske meteoroloke organizacije, rastojanje izmeu dve vertikale ne treba da bude vee od 1/20 irine
vodotoka. Za dubine vee od 1 m, na vertikali se obino uzima pet taaka u kojima se mere brzine (pri
povrini, na 0.2h, 0.6h, 0.8h i pri dnu, gde je h dubina vodotoka na vertikali), dok se za manje dubine
uzima manje taaka.

4.4.3 Proraun proticaja na osnovu izmerenih brzina

Merenja brzina, ili hidrometrijska merenja, sprovode se sa glavnim ciljem da se odredi proticaj u
profilu stanice pri nekom vodostaju. Proticaj se odreuje integrisanjem polja brzina u poprenom preseku
vodotoka:
B h( x)

Q = v( x, y ) dA = v( x, y ) dx dy
x =0 y =0

gde je A povrina poprenog preseka vodotoka, x rastojanje od leve obale, B irina vodnog ogledala, y
dubina merena od povrine, a h(x) ukupna dubina na rastojanju x od leve obale. U praktinim
proraunima proticaja na osnovu izmerenog polja brzina, najpre se vri integracija po dubini za svaku
vertikalu (slika 23). Tako dobijena veliina naziva se elementarni proticaj (q):
h( x)

q( x) = v dy
y =0

Elementarni protcaj predstavlja proticaj po jedinici irine korita i ima dimenziju L2T-1. Na osnovu njega
moe se odrediti i srednja brzina na vertikali:

v v ( x) =

40

q ( x)
h( x )

U drugom koraku integriu se elementarni proticaji po irini korita kako bi se dobio ukupni proticaj:
B

Q = q( x) dx
x =0

q(x)

Q = q(x) dx
0

h(x)

y
h(x)

vertikala

q(x) = v(x,y) dx
0

Slika 23. Proraun proticaja integracijom polja brzina.

4.4.4 Kriva proticaja

Uspostavljanje pouzdane veze izmeu osmotrenih vodostaja i odgovarajuih proticaja je od
sutinskog znaaja za hidroloke analize. Zavisnost izmeu vodostaja i proticaja za neku hidroloku
stanicu naziva se kriva proticaja. Ona se formira na osnovu rezultata merenja brzina i prorauna proticaja
u poprenom profilu stanice pri trenutnom vodostaju. Kako bi se pokrio ceo dijapazon moguih proticaja
i vodostaja, hidrometrijska merenja treba sprovoditi pri razliitim vodostajima. Uobiajena je praksa da se
ova merenja obavljaju 1012 puta godinje.
Kada se parovi vrednosti osmotrenih vodostaja i sraunatih proticaja nanesu na dijagram QH
(slika 24), oni e se grupisati oko neke krive linije, ali e se neizbeno pojaviti rasipanje taaka usled
greaka u merenjima i nepreciznosti u proraunu proticaja. Provlaenje krive linije kroz take moe se
obaviti matematiki uz pomo regresione analize, mada se u praksi esto radi i runo jer ovaj postupak
zahteva iskustvo. Kriva koja se provue kroz take moe se onda definisati na sledee naine: (a) grafiki,
na dijagramu QH, (b) tabelarno, sa parovima odgovarajuih vrednosti vodostaja i proticaja ("pisana
kriva proticaja"), i (c) analitiki, u obliku Q = Q(H). Najei analitiki oblici krive proticaja su stepene
funkcije oblika Q = aH b ili Q = a ( H H 0 ) b .
Korita prirodnih vodotoka su najee nestabilna jer pod dejstvom vodene struje dolazi do
produbljivanja ili nasipanja korita, ime se menja i hrapavost dna vodotoka. Zbog toga vezu Q(H) treba
esto proveravati. Jedna kriva proticaja moe vaiti za neki profil due ili krae vreme, u zavisnosti od
nestabilnosti korita. Za svaki profil najee postoji itava familija krivih proticaja.
Pored nestabilnosti, promena pada linije nivoa tokom neustaljenog teenja takoe se odraava na
zavisnost Q(H). U ustaljenom teenju pad dna i pad linije nivoa su jednaki, pa je veza izmeu proticaja i
dubina (ili vodostaja) jednoznana i data Maningovom jednainom. U neustaljenom teenju, kao to je
prolazak poplavnog talasa, ova veza nije jednoznana jer se pad linije nivoa menja. U trenutku nailaska
poplavnog talasa proticaji i nivoi vode rastu, pa je pad linije nivoa vei od pada dna; pri povlaenju
poplavnog talasa je obrnuto. Rezultat je pojava petlje u vezi Q(H), kao u primeru na slici 25. Za isti
vodostaj, pri nailasku poplavnog talasa proticaji su vei nego pri povlaenju talasa.
41

10

12

14

150

Q (m3 /s)

H (cm)
140

130

120

110

100

90
Legenda:

80

1975
1976
1977
1978
1979

70

60

Q (m3 /s)
50
0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

1.4

Slika 24. Kriva proticaja za vodomernu stanicu Bora na Borakoj reci.

120

120

100

100

80

80

60

60

Vodostaj (cm)

Vodostaj (cm)

23.11.

40
20

20

-20

-20

-40

-40
21

22

23

24

datum

25

26.11.

24.11.
25.11.

40

26.11.
22.11.

21.11.
0

10

15

20

25

30

35

40

45

Proticaj (m3/s)

Slika 25. Pojava petlje na krivoj proticaja tokom prolaska poplavnog talasa (vodostaji i proticaji
osmotreni na reci Kolubari kod Slovca tokom novembra 1996. godine).

42

50

TREI DEO
STATISTIKA ANALIZA U HIDROLOGIJI

5. STATISTIKA ANALIZA U HIDROLOGIJI

Hidroloki procesi odvijaju se u prostoru i vremenu na delimino predvidljiv ili deterministiki
nain, a delimino na sluajan nain. Varijacije hidrolokih procesa koje su sluajnog karaktera ponekad
dominiraju nad varijacijama koje su deterministikog karaktera, pa je tada posmatranje procesa kao isto
sluajnog opravdano. U isto sluajnom procesu jedan podatak osmatranja procesa ne zavisi od podataka
prethodnih ili narednih osmatranja, pa su statistike osobine svih osmatranja iste. Ovakav nain tretiranja
hidrolokih procesa je pogodan za ekstremne hidroloke pojave kao to su poplave ili sue.
Statistika analiza hidrolokih nizova zasniva se na teoriji verovatnoe i statistike kao matematikoj disciplini. Ona slui da se opie sluajan karakter podataka osmatranja nekog hidrolokog procesa.
Pri tome se panja usredsreuje na podatke osmatranja, a ne na fizike procese koji su ih proizveli. Zbog
toga statistika slui kao sredstvo za opisivanje procesa, a ne za analizu uzrono-posledinih veza.

5.1 Sluajne promenljive i njihove raspodele verovatnoe

5.1.1 Osnovni pojmovi
Sluajna promenljiva X je promenljiva koja se ponaa po nekom zakonu verovatnoe. To znai da
e ta promenljiva uzimati neke vrednosti sa odreenom verovatnoom. Vrednosti koje sluajna promenljiva uzima predstavljaju rezultate osmatranja (ili opita) i nazivaju se ishodi ili realizacije sluajne
promenljive.
Oblast definisanosti sluajne promenljive je skup svih moguih ishoda te sluajne promenljive koji
se oznaava sa . Sluajna promenljiva je diskretna (ili prekidna) ako uzima celobrojne vrednosti,
odnosno ako je njen skup svih moguih ishoda pripada skupu celih brojeva. Sluajna promenljiva je
kontinualna (ili neprekidna) ako je njen skup svih moguih ishoda pripada skupu realnih brojeva. Visine
kie, proticaji i vodostaji su primeri kontinualnih sluajnih promenljivih u hidrologiji. Primeri za
diskretne sluajne promenljive su broj dana sa kiom, broj dana sa snegom, broj kinih epizoda sa
visinom kie iznad neke vrednosti itd.
Podskupovi skupa svih moguih ishoda nazivaju se sluajni dogaaji (slika 26). Na primer, skup
svih moguih ishoda za godinju visinu padavina kao sluajnu promenljivu teorijski obuhvata realne
brojeve od nule do beskonanosti (iako je visina kie u stvarnosti vea od neke donje granice i manja od
neke gornje granice), dok dogaaj moe biti pojava godinje visine kie manje od neke vrednosti, kao to
je 700 mm.
Ishodi ili osmatranja sluajne promenljive mogu uzeti vrednosti iz skupa svih moguih ishoda sa
odreenom verovatnoom. Nain na koji se odreene verovatnoe pripisuju ishodima x sluajne promenljive X zove se raspodela verovatnoe. Na primer, ako je X godinja visina padavina, raspodelom
verovatnoe je odreena verovatnoa da se visina kie u posmatranoj godini nae u nekom intervalu
vrednosti, kao to je manje od 600 mm, od 600 do 700 mm itd.
43

Skup svih mogu}ih ishoda

A B

Slika 26. Dogaaji A i B su podskupovi skupa svih moguih ishoda .

Niz osmatranja (ishoda, realizacija) x1, x2, ..., xN sluajne promenljive X naziva se uzorak.
Pretpostavlja se da je uzorak deo populacije koja ima nepromenljive statistike osobine, dok se osobine
jednog uzorka mogu razlikovati od osobina drugih uzoraka.
Verovatnoa pojave sluajnog dogaaja A je verovatnoa da se on realizuje prilikom osmatranja
sluajne promenljive. Ta verovatnoa se moe proceniti ako se posmatra uzorak od N osmatranja i u
njemu uoi NA vrednosti koje ulaze u raspon vrednosti dogaaja A. Relativna frekvencija dogaaja A tada
je NA/N. to je vei uzorak (to je vee N), to relativna frekvencija postaje bolja ocena verovatnoe
dogaaja A. Drugim reima:

P{ A} = lim

NA
N

Verovatnoe dogaaja koje se procenjuju na osnovu podataka iz uzorka su pribline verovatnoe,

jer zavise od konkretnih osmotrenih vrednosti u uzorku ograniene duine. Drugi nain da se odrede
verovatnoe dogaaja jeste da se podacima iz uzorka prilagodi odreena funkcija raspodele verovatnoe i
da se traene verovatnoe odrede iz te funkcije raspodele.
Neke od vanih osobina verovatnoe dogaaja su sledee:
Potpuna verovatnoa: ako se prostor verovatnoe podeli na M disjunktnih skupova odnosno
dogaaja A1, A2, ..., AM koji se meusobno iskljuuju, tada je:
P{ A1 } + P{ A2 } + K + P{ AM } = P{} = 1

Drugim reima, skup je potpun skup dogaaja, pa se naziva sigurnim ili izvesnim dogaajem.
Komplementarnost: ako je skup A komplement skupa A, to jest A = A , onda:
P{ A} = 1 P{ A}

Komplementarni dogaaj A naziva se i suprotni dogaaj, a P{A} suprotna verovatnoa. Ovaj

princip sledi iz prethodnog. Takoe sledi da je verovatnoa praznog skupa dogaaja jednaka
nuli:
P{O/ } = 1 P{} = 0

Uslovna verovatnoa: posmatrajmo dva dogaaja A i B kao to je prikazano na slici 26 (dogaaj

A moe biti da visina kie u jednoj godini bude manja od 700 mm, a dogaaj B da visina kie
sledee godine bude manja od 700 mm). Njihov presek je A B, koji znai da e se realizovati
oba dogaaja (u primeru sa godinjim visinama kia, A B predstavlja dogaaj da e visina
kie u dve uzastopne godine biti manja od 700 mm). Verovatnoa da e se realizovati oba
dogaaja P{A B} naziva se zajednika verovatnoa. Verovatnoa da e se realizovati dogaaj
44

B pod uslovom da se dogaaj A ve realizovao naziva se uslovna verovatnoa i obeleava kao

P{BA}. Ona je jednaka:

P{B | A} =

P{ A B}
P{ A}

Nezavisnost dogaaja: ukoliko realizacija dogaaja B ne zavisi od realizacije dogaaja A, za

ove dogaaje se kae da su nezavisni, pa je P{BA} = P{B}. Za nezavisne dogaaje onda vai:
P{ A B} = P{ A} P{B}

Ako se u prethodnom primeru mogu smatrati nezavisnim dogaaji da visina kie u jednoj i u
drugoj godini budu manje od 700 mm, tada je verovanoa da visina kie u dve uzastopne godine
bude manja od 700 mm jednaka kvadratu verovatnoe da kia u jednoj godini bude manja od
700 mm.

5.1.2 Uestalost i funkcija raspodele

Analiza uestalosti (ili frekvencija) obavlja se tako to se mogui opseg vrednosti sluajne
promenljive podeli na intervale odnosno klase, a zatim se prebroje podaci iz uzorka koji padaju u svaki od
intervala. Broj podataka u svakoj klasi naziva se apsolutna frekvencija. Grafika predstava apsolutnih
frekvencija ima oblik histograma (slika 27) na kome svaki stubi predstavlja broj podataka u jednoj klasi.
Ako se apsolutna frekvencija fi u klasi i podeli sa ukupnim brojem podataka N, dobija se relativna
frekvencija:

Visina ki{e (mm)

f i* =

fi
N

1000

1000

900

900

800

800

700

700

600

600

500

500

400

400

300

300

200
1880

200
1900

1920

1940
Godina

(a) Godi{nje visine ki{a

1960

1980

2000

0 2

4 6 8 10 12 14 16 18 20
Broj podataka
(apsolutna frekvencija)

(b) Histogram frekvencija

Slika 27. Godinje visine kia u Beogradu (meteoroloka opservatorija Vraar) u periodu 19881991.
45

Relativna frekvencija je priblino jednaka verovatnoi da se sluajna promenljiva X nae u klasi i:

f i* P{x i 1 < X x i }

gde su xi1 i xi donja i gornja granica klase i. Zbir relativnih frekvencija do odreene klase i naziva se
kumulativna relativna frekvencija:
i

Fi* = f k*
k =1

Kumulativna relativna frekvencija je priblino jednaka verovatnoi da je sluajna promenljiva manja od

gornje granice klase i,
Fi* P{ X x i }

Relativna frekvencija i kumulativna relativna frekvencija raunaju se na osnovu podataka iz

uzorka. Odgovarajue verovatnoe za celu populaciju predstavljaju granine vrednosti frekvencija za
veliku duinu uzorka (N ) i za veoma malu irinu klase (x 0). Tako relativna frekvencija postaje
funkcija gustine raspodele:
f*

f ( x) = lim

N
x 0

P{x < X x + x}
x 0
x

= lim

Kumulativna relativna frekvencija postaje funkcija raspodele:

F ( x) = lim F *
N
x 0

Odnos relativnih i kumulativnih relativnih frekevencija prema funkciji gustine raspodele i funkciji
raspodele prikazan je na slici 28.
Uzorak

Populacija

(a) Relativne frekvencije

1

(c) Funkcija gustine raspodele

f*(xi )

f (x )

x
xi

(b) Kumulativne relativne frekvencije

F*(xi )

F*(xi )

xi-1 xi

F (x )

F (xi )

f*(xi )

F*(xi-1 )
0

(d) Funkcija raspodele

xi

Slika 28. Relativne frekevencije za uzorak i funkcija raspodele za populaciju.

46

Izvod funkcije raspodele je funkcija gustine raspodele:

f ( x) =

dF ( x)
dx

Funkcija raspodele se definie kao verovatnoa da sluajna promenljiva X bude manja ili jednaka nekoj
vrednosti x i moe se izraziti kao integral funkcije gustine raspodele u tom domenu:
x

F ( x) = P{ X x} = f (u ) du

gde je u pomona promenljiva u integraciji. Verovatnoa prevazilaenja je suprotna verovatnoa funkciji

raspodele:

P{ X > x} = 1 F ( x) = f (u ) du
x

Verovatnoa da se sluajna promenljiva nae u nekom intervalu (xi1, xi) moe se odrediti na sledei
nain:
xi

xi

xi 1

xi 1

P{xi 1 < X xi } = f (u ) du = f (u ) du f (u ) du = F ( xi ) F ( xi 1 )

5.1.3 Statistiki parametri

Populacija neke sluajne promenljive moe se opisati odreenim parametrima kao to su srednja
vrednosti ili standardna devijacija. Ti parametri su fiksirani, ali su nam obino nepoznati. Ukoliko se ti
parametri odrede na osnovu uzorka, nazivamo ih statistikama. Statistike e se razlikovati od parametara
populacije zbog toga to se nai prorauni zasnivaju na ogranienom broju podataka iz uzorka.
Parametri populacije se definiu kao oekivana vrednost ili matematiko oekivanje neke funkcije
sluajne promenljive. Matematiko oekivanje predstavlja operator E, ija je matematika definicija:

E[ g ( X )] = g ( x) f ( x) dx

Prvi od glavnih parametara populacije je srednja vrednost , kao matematiko oekivanje same
sluajne promenljive:

= E[ X ] = x f ( x) dx

Srednja vrednost predstavlja prvi momenat funkcije gustine raspodele oko koordinatnog poetka i
predstavlja meru centralne tendencije raspodele. Ocena srednje vrednosti na osnovu uzorka je prosena
vrednost podataka iz uzorka:

x=

1 N
xi
N i =1

Jo jedna mera centralne tendencije je medijana, koja se definie kao vrednost sluajne promenljive za
vrednost funkcije raspodele od 0.5 (slika 29):
Me

Me

F ( Me) = f (u ) du = f (u ) du = 0.5
Drugim reima, to je vrednost koja deli povrinu ispod funkcije gustine raspodele na dva jednaka dela.

47

Me

f (u ) du = 0.5

f (x )

f (u ) du = 0.5

Me

Me

Slika 29. Definicija medijane.

Mera odstupanja vrednosti sluajne promenljive od srednje vrednosti naziva se disperzija ili
varijansa 2, koja predstavlja drugi momenat funkcije gustine raspodele oko srednje vrednosti:

2 = E[( X ) 2 ] = ( x ) 2 f ( x) dx

Disperzija se moe tumaiti i kao srednje kvadratno odstupanje od srednje vrednosti. Ocena disperzije na
osnovu podataka iz uzorka dobija se kao:

S2 =

1 N
2
( xi x )
N 1 i =1

U gornjem izrazu u imeniocu stoji N 1 umesto N kako bi se dobila tzv. nepristrasna ocena disperzije (to
je takva ocena koja u proseku nema tendenciju da bude vea ili manja od stvarne vrednosti). Disperzija
ima dimenzije kvadrata sluajne promenljive. Koren disperzije se naziva standardna devijacija i ona
predstavlja meru odstupanja od srednje vrednosti u dimenziji sluajne promenljive. Na slici 30 prikazan je
uticaj veliine standardne devijacije: to je ona vea, to je vee rasturanje podataka. Bezdimenzionalni
pokazatelj odstupanja naziva se koeficijent varijacije:

Cv =

koji se na osnovu uzorka ocenjuje kao S / x .

Asimetrija gustine raspodele oko srednje vrednosti se meri treim momentom oko srednje
vrednosti:

f (x )

f( x )
negativna
asimetrija
Cs < 0

pozitivna
asimetrija
Cs > 0

malo

veliko

(a) Standardna devijacija

(b) Koeficijent asimetrije

Slika 30. Uticaj standardne devijacije i koeficijenta asimetrije na oblik gustine raspodele.
48

E[( X ) 3 ] = ( x ) 3 f ( x) dx

Bezdimenzionalni pokazatelj asimetrije naziva se koeficijent asimetrije:

Cs =

E[( X ) 3 ]
3

Nepristrasna ocena koeficijenta asimetrije na osnovu uzorka je:

Cs =

N
N
( xi x ) 3
3
( N 1)( N 2) S i =1

Za funkciju gustine raspodele se kae da ima pozitivnu asimetriju (Cs > 0) ako je "izduena" na
desnu stranu, odnosno njen mali deo pripada velikim vrednostima sluajne promenljive (slika 30), dok je
negativno asimetrina gustina raspodele je izduena na levu stranu. Da li je asimetrija pozitivna ili
negativna moe se oceniti i na osnovu toga da li je maksimalna vrednost funkcije gustine raspodele (koja
se naziva mod) manja ili vea od srednje vrednosti.
U tabeli 10 dat je pregled formula za parametre populacije i odgovarajue statistike uzorka.

Tabela 10. Parametri populacije i statistike uzorka.

Parametar
Statistika
1. Centralna tendencija
Aritmetika sredina

= E[ X ] = x f ( x ) dx

x=

1 N
xi
N i =1

Medijana
x takvo da je F(x) = 0.5

Percentil od 50%

Geometrijska sredina
e

E [ln X ]

N
xi
i =1

1/ N

2. Odstupanja
Varijansa (disperzija)
2 = E [( X ) 2 ]

S2 =

1 N
2
( xi x )
N 1 i =1

S=

1 N
2
( xi x )
N 1 i =1

Cv =

S
x

Cs =

N
N
( xi x ) 3

3
( N 1)( N 2) S i =1

Standardna devijacija
= E[( X ) 2 ]

Koeficijent varijacije

Cv =

3. Asimetrija
Koeficijent asimetrije
E[( X ) 3 ]
Cs =
3

49

5.2 Teorijske raspodele verovatnoe za hidroloke veliine

U ovom odeljku bie prikazane neke od najee korienih teorijskih raspodela u hidrologiji. U
tabeli 11 dat je pregled osnovnih karakteristika svake od ovih raspodela funkcije gustine raspodele,
domen definisanosti sluajne promenljive i izrazi za parametre raspodela prema metodi momenata.

5.2.1 Normalna raspodela

Normalna raspodela je jedna od najpoznatijih i najee korienih raspodela ija funkcija gustine
raspodele glasi:

f ( x) =

( x ) 2
exp

2 2
2

gde su i parametri raspodele. Uvoenjem smene

z=

normalna raspodela postaje standardna normalna raspodela sa funkcijom gustine raspodele

f ( z) =

e z

/2

< z<

koja zavisi samo od vrednosti z (slika 31). Sluajna promenljiva Z = (X )/ naziva se standardna
normalna promenljiva. Ona se moe shvatiti kao normalna sluajna promenljiva sa srednjom vrednou 0
i standardnom devijacijom 1. Funkcija standardne normalne raspodele
z

F ( z) =

1
2

e u

/2

du

gde je u pomona promenljiva za integraciju, nema analitiki oblik. Njene vrednosti su date u prilogu A, a
grafiki je prikazana na slici 32. Vana osobina normalne raspodele je njena simetrinost u odnosu na
srednju vrednost (Cs = 0). Zbog toga vai:

f ( z ) = f ( z )
F ( z ) = 1 F ( z )
Normalna raspodela ima ogranienu primenu u hidrologiji s obzirom da je simetrina u odnosu na
srednju vrednost, dok veina hidrolokih promenljivih pokazuje asimetriju. Pored toga, normalno rasporeena sluajna promenljiva kree se u opsegu [, ], dok je veina hidrolokih veliina nenegativna.

5.2.2 Log-normalna raspodela

Ako sluajna veliina Y = ln X (ili Y = log X) prati normalnu raspodelu, tada se za sluajnu
promenljivu X kae da prati log-normalnu raspodelu. Log-normalna raspodela ima veu primenu u
hidrologiji od normalne raspodele. Logaritmovanjem podataka se smanjuje pozitivna asimetrija koja se
esto uoava kod hidrolokih veliina (zbog toga to se logaritmovanjem veliki brojevi smanjuju relativno
vie nego mali brojevi). Ukoliko podaci nakon logaritmovanja i dalje pokazuju znaajnu asimetriju,
log-normalna raspodela nije pogodna za primenu. Pored toga, domen sluajne promenljive koja prati
log-normalnu raspodelu je X > 0, to vie odgovara prirodi hidrolokih veliina.
50

0.5

f ( z) =

0.4

1
2

e z

/2

f (z )

0.3

0.2

0.1

0
-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

Slika 31. Funkcija gustine raspodele standardne normalne raspodele ( = 0, = 1).

1.0
0.9
0.8
0.7

F ( z) =

F (z )

0.6

0.5

1
2

eu

/2

du

0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

Slika 32. Funkcija gustine raspodele standardne normalne raspodele ( = 0, = 1).

5.2.3 Gama raspodela

Pod gama raspodelama podrazumeva se itav spektar razliitih raspodela koje u sebi sadre gama
funkcije. Osnovni oblik gama raspodele ima dva parametra koji daju veoma razliite oblike funkcije
gustine raspodele (slika 33). Funkcija gustine dvoparametarske gama raspodele glasi:

f ( x) =

1 x

()

e x /

(1)

Ova raspodela je korisna za primenu kod asimetrinih hidrolokih podataka (pa nestaje potreba za
logaritmovanjem kao kod log-normalne raspodele). Ova raspodela je ograniena sa donje strane u taki
x = 0 i definisana je za pozitivne vrednosti sluajne promenljive (x 0).
51

0.9

0.9

0.8

f (x )

0.6

0.5
0.4

=2

0.7

=1

0.6
f (x )

0.8

=1

0.7

0.5
=1

0.4

=2

0.3

0.3

=4

0.2

=2

0.2

0.1

=4

0.1

0
0

Slika 33. Funkcije gustine dvoparametarske gama raspodele za razliite vrednosti parametara i .
To su ujedno i oblici Pirson III raspodele za vrednost parametra lokacije c jednakom nuli.

5.2.4 Pirsonova raspodela III tipa

uveni statistiar Karl Pirson razvio je itav sistem raspodela koji obuhvata sedam tipova. Tip III
esto se naziva i troparametarska gama raspodela, jer se njena funkcija gustine raspodele moe dobiti na
osnovu dvoparametarske gama raspodele uvoenjem treeg parametra c kao parametra lokacije:

f ( x) =

1 xc

()

e ( x c ) /

(2)

To praktino znai da je ova funkcija raspodele ograniena sa donje strane u taki x = c. S obzirom da
ima tri parametra koji mogu dati veoma razliite oblike gustine raspodele, ova raspodela je veoma
fleksibilna. Pri odreivanju parametara metodom momenata potrebno je upotrebiti prva tri momenta
(srednju vrednost, standardnu devijaciju i koeficijent asimetrije).
Mnoge raspodele su specijalni sluajevi Pirsonovih tipova raspodela. Tako je normalna raspodela
specijalan sluaj Pirson III raspodele kada je koeficijent asimetrije jednak nuli (odnosno parametar tei
beskonanosti). Pirson III raspodela se esto koristi kao raspodela za maksimalne godinje proticaje.
S obzirom da funkcija gustine Pirsonove raspodele III tipa (jednaina 2) nije integrabilna, za
proraun funkcije raspodele moraju se koristiti tablice. Kako ova raspodela ima tri parametra, njeno
tabulisanje u zavisnosti od vrednosti ovih parametara nije praktino. Zbog toga se za ovu raspodelu
tabuliu vrednosti faktora frekvencije:

kP =

ime se eliminiu dva parametra. Uticaj treeg parametra unosi se kroz koeficijent asimetrije (s obzirom
da se srednja vrednost, standardna devijacija i koeficijent asimetrije koriste za odreivanje tri parametra
ove raspodele). Na taj nain tabuliu se vrednosti faktora frekvencije kP u zavisnosti od vrednosti funkcije
raspodele i koeficijenta asimetrije. Tabele Pirsonove raspodele date su u prilogu A.
5.2.5 Log-Pirson III raspodela
Ako promenljiva Y = ln X (ili Y = log X) prati Pirson III raspodelu, tada promenljiva X prati log-Pirson III
raspodelu. Ova raspodela je najee koriena raspodela za maksimalne godinje proticaje (u SAD ak
52

predstavlja standard za proraun velikih voda), kao i za minimalne godinje proticaje. Specijalan sluaj
log-Pirson III raspodele za Csy = 0 jeste log-normalna raspodela.

5.2.6 Raspodele ekstremnih vrednosti

Ekstremne vrednosti su izabrane maksimalne ili minmalne vrednosti iz skupa podataka. Na primer,
maksimalni godinji proticaj na nekoj hidrolokoj stanici je najvea osmotrena vrednost proticaja tokom
godine, a maksimalni godinji proticaji za avaku godinu ine niz ekstremnih vrednosti koje se mogu
statistiki analizirati. Smatra se da raspodele ekstremnih vrednosti izvuenih iz skupa podataka koji prate
bilo koju raspodelu tee ka jednoj od tri oblika raspodele ekstremnih vrednosti (tip I, tip II i tip III), pod
uslovom da je broj izabranih vrednosti veliki. Raspodela ekstremnih vrednosti tipa I esto se naziva
Gumbelova raspodela, prema statistiaru koji je razmatrao ovu raspodelu, a tip II se naziva i Freeova
raspodela. Ako se promenljiva x u tipu III zameni sa x, onda se radi o Vejbulovoj raspodeli.
Ova tri oblika raspodele mogu se podvesti pod jedan opti oblik, nazvan opta raspodela
ekstremnih vrednosti:
1/ k

xu
F ( x) = exp 1 k

gde su u, i k parametri koje treba odrediti. Gumbelova raspodela (EV I), koja se dosta koristi u
hidrologiji, dobija se iz opte raspodele za k = 0 i glasi:

x u
F ( x) = exp exp

Domen definisanosti sluajne promenljive ovog tipa raspodele je x < . Raspodela EV II se dobija
iz opteg oblika za k < 0 sa domenom definisanosti (u + /k) x < , a EV III za k > 0 sa domenom
definisanosti < x (u + /k). U sva tri sluaja je > 0. Vejbulova raspodela, koja takoe nalazi
primenu u hidrologiji u analizi malih voda i kao raspodela prekoraenja iznad nekog praga, ima funkciju
raspodele koja glasi:
x c a
F ( x) = 1 exp

b

(3)

gde je a = 1 / k , b = / k i c = (u + / k ) .

5.2.6 Eksponencijalna raspodela

Eksponencijalna raspodela moe se posmatrati kao specijalni sluaj dvoparametarske gama
raspodele (jednaina 1) za = 1 (pri emu je () = 1):

f ( x) =

1 x /
e

Ona je takoe i specijalni sluaj Vejbulove raspodele, kada se u jednaini (3) stavi a = 1 i c = 0. Ponekad
se koristi i dvoparametarska eksponencijalna raspodela:

f ( x) =

1 ( x c ) /
e

koja je specijalni sluaj raspodele Pirson III (jednaina 2) za = 1 i Vejbulove raspodele za a = 1.

53

Tabela 11. Raspodele verovatnoe u hidrologiji.

Raspodela
Normalna

Log-normalna

Funkcija gustine raspodele

f ( x) =

f ( x) =

( x ) 2
exp

2 2
2

1
x y

( y y )2
exp

2 2y
2

Domen
< x <

x>0

gde je y = ln x

1 x /
e

Eksponencijalna

f ( x) =

Gama
(dvoparametarska)

1 x

f ( x) =
( )

Pirson III
(troparametarska gama)

1 xc

f ( x) =

( )

Log-Pirson III

Gumbelova
(EV I)

f ( x) =

=x
= Sx
y = y
y = Sy

x0

=x

x0

ex /

1 y c

x()
gde je y = ln x
f ( x) =

Jednaine za parametre na osnovu momenata uzorka

( x c ) /

xc

S2
1
x2
= 2 , = x
2
x
S x Cv
4
C s2

, =

S xCs
2

c = x
1

e ( y c ) /

xu
1
x u
exp
exp

y = ln x c

4
2
C sy

, =

S y C sy
2

c = y
< x <

Sx 6
0.78S x

u = x 0.5772 x 0.45S x
=

Neki nizovi hidrolokih procesa, kao to je pojava kinih epizoda, mogu se posmatrati kao
Poasonov sluajni proces u kome se dogaaji javljaju trenutno i nezavisno jedni od drugih u vremenu.
Vreme izmeu takvih dogaaja esto se opisuje eksponencijalnom raspodelom iji parametar
predstavlja srednje vreme pojave takvih dogaaja, a reciprona vrednost parametra predstavlja proseni
intenzitet javljanja. Eksponencijalna raspodela, kao i Vejbulova, koristi se kao raspodela vrednosti
prekoraenja razmatrane veliine iznad nekog praga.

5.2.7 Prilagoavanje teorijske funkcije raspodele

Funkcijom raspodele definie se zakon verovatnoe po kome sluajna promenljiva X uzima
vrednosti iz skupa svih moguih ishoda. Ako se moe pronai teorijska funkcija raspodele koja odgovara
podacima iz uzorka, ona se onda moe koristiti za odreivanje verovatnoe dogaaja koji inae nisu
zastupljeni u uzorku. Statistika nauka obiluje razliitim oblicima teorijskih raspodela, koje u sebi sadre
razliit broj parametara. Postupak odreivanja vrednosti tih parametara na osnovu podataka iz uzorka
tako da se teorijska funkcija to bolje slae sa empirijskim podacima, naziva se prilagoavanje teorijske
raspodele empirijskoj raspodeli.
Ocena vrednosti parametara teorijskih raspodela na osnovu uzorka moe se zasnivati na razliitim
principima. U statistikoj teoriji razvijene su razliite metode za ocenu parametara. Najzastupljenija meu
njima je metoda momenata, dok ostale metode obuhvataju metodu maksimalne verodostojnosti, metodu
teinskih momenata, metodu najmanjih kvadrata i mnoge druge.
Metodu momenata prvi je predloio veliki statistiar Karl Pirson 1902. godine. U njoj se smatra da
je ocena parametara raspodele dobra ako su momenti gustine te raspodele jednaki odgovarajuim
momentima podataka u uzorku. Iz tog uslova se parametri i odreuju. U obzir treba uzeti onoliko
momenata koliko teorijska raspodela ima parametara. Tako je za jednoparametarske raspodele dovoljno
odrediti prvi momenat teorijske gustine raspodele oko koordinatnog poetka i izjednaiti ga sa srednjom
vrednou uzorka. Za raspodele sa vie parametara koristi se disperzija 2 i koeficijent asimetrije Cs kako
bi se odredili drugi i trei parametar raspodele.
U poslednjoj koloni tabele 11 dati su izrazi za odreivanje parametara raspodela prema metodi
momenata.

5.3 Statistika analiza hidrolokih nizova

U izuavanju hidrolokih procesa najinteresantnije dogaaje predstavljaju ekstremni dogaaji, kao
to su izuzetno jake kie, poplave ili sue. Hidroloke veliine u ekstremnim dogaajima imaju vrednosti
koje se javljaju sa relativno malim verovatnoama, jer se javljaju relativno retko u poreenju sa
prosenim vrednostima. Cilj statistike analize hidrolokih nizova je da se odrede verovatnoe pojave
ekstremnih dogaaja.
Da bi se ovaj cilj ispunio, postupak statistike analize treba da obuhvati sledee korake:
1. Formiranje nizova podataka tako da se zadovolji pretpostavka o njihovoj meusobnoj
nezavisnosti (sluajnosti) i pretpostavka da svi podaci prate istu raspodelu verovatnoe
(homogenost niza); u praksi se to obino postie formiranjem nizova godinjih ekstrema
(maksimuma ili minimuma).
2. Proraun empirijske raspodele niza.
3. Proraun teorijskih raspodela za razmatrani niz tako to se parametri raspodela odrede na
osnovu statistika uzorka.
55

4. Izbor teorijske raspodele koja se najbolje slae sa empirijskom raspodelom niza; ovaj izbor se
obino pravi na osnovu testova saglasnosti empirijske i teorijske raspodele, kao i vizuelnim
poreenjem ovih raspodela na dijagramima verovatnoe.
5. Proraun verovatnoa pojave zadatih vrednosti razmatrane hidroloke veliine, ili proraun
vrednosti za zadatu verovatnou pojave.
Vrednosti hidrolokih veliina odreene verovatnoe pojave esto predstavljaju ulazni podatak za
projektovanje hidrotehnikih objekata (brana, mostova, propusta, kolektora kine kanalizacije itd.). Takve
vrednosti se esto nazivaju merodavnim veliinama za projektovanje. Verovatnoa pojave merodavne
veliine ili je definisana propisima, ili se o njoj donosi odluka na osnovu razmatranja dopustivog rizika da
se merodavna veliina prevazie. Dopustivi rizik zavisie od mnogih tehnikih, finansijskih i drutvenih
faktora vezanih za konkretan hidrotehniki objekat. Za znaajnije objekte, kao to su brane, dopustivi
rizik bie sigurno manji s obzirom da su takvi objekti skupi i da sa prevazilaenjem merodavnih veliina
dolazi do velikih materijalnih teta ili ak gubitaka ljudskih ivota. Manje znaajni objekti, kao to su
propusti, imae vei dopustivi rizik s obzirom da prevazilaenje merodavne veliine nee usloviti velike
materijalne tete.

5.3.1 Hidroloki nizovi

Statistika interpretacija hidrolokih nizova zasniva se na pretpostavci da su podaci osmatranja
predstavljaju nezavisne dogaaje. Drugim reima, zahteva se nezavisnost ili sluajnost nizova. Ako su
podaci nezavisni, oni se mogu analizirati bez razmatranja redosleda njihove pojave. Ukoliko su uzastopna
osmatranja korelisana (meusobno zavisna), statistiki aparat za njihovu analizu postaje sloeniji jer u
analizu ulaze i uslovne verovatnoe.
Druga pretpostavka za primenu statistike analize jeste homogenost niza, koja podrazumeva da svi
podaci iz uzorka potiu iz iste populacije, a time i da imaju istu raspodelu verovatnoe (obino se kae da
su podaci jednako rasporeeni). Do nehomogenosti hidrolokih podataka moe doi usled prirodnih ili
vetakih promena kao to su lagane promene klimatskih faktora, radovi u slivovima, krenje uma,
izgradnja akumulacija itd. Ove promene mogu biti postepene i ogledati se kroz trend u podacima (slika
34a), a mogu biti i nagle kada se ogledaju kao skokovi na hronolokim dijagramima razmatrane veliine
(slika 34b). Utvrivanje sluajnosti i homogenosti hidrolokih nizova sprovodi se odgovarajuim
statistikim testovima.
Pretpostavka o nezavisnim i homogenim nizovima u praksi se obino ostvaruje formiranjem nizova
godinjih ekstrema (maksimuma ili minimuma). U nizove godinjih ekstrema ulazi samo jedan dogaaj iz
svake godine osmatranja. Mana ovakvog naina formiranja niza je u tome to druga ili trea najvea
vrednost u toku godine mogu biti vee od maksimalnog dogaaja iz neke druge godine, a ipak ne ulaze u
niz.
Ovaj nedostatak se moe prevazii formiranjem nizova prekoraenja ili pikova, u koje ulaze sve
vrednosti iznad neke bazne vrednosti (odnosno ispod bazne vrednosti za nizove minimuma). Bazna
vrednost se obino bira tako da u niz ue bar jedan podatak iz svake godine. Vrednosti koje ine niz
pikova moraju biti nezavisne; to znai da se ne mogu uzeti proticaji iz dva uzastopna dana, jer pripadaju
istom meteorolokom dogaaju. Niz pikova se sastoji od razliitog broja podataka za svaku godinu, zbog
ega raspodela niza pikova nije direktno uporediva sa raspodelom odgovarajueg niza godinjih ekstrema.
Statistiki aparat za odreivanje funkcije raspodele godinjih ekstrema na osnovu niza pikova naziva se
metoda pikova. Metoda pikova obuhvata tri koraka: (1) odreivanje raspodele broja pikova u godini dana,
(2) odreivanje raspodele samih pikova, i (3) kombinacija prethodne dve raspodele u raspodelu godinjih
ekstrema.
56

Poseban sluaj niza pikova predstavlja niz godinjih prekoraenja, a to je niz sa onoliko pikova
koliko ima godina osmatranja (drugim reima, niz koji se dobija kada se iz uzorka od N godina izdvoji N
najveih dogaaja).

9.0
8.5
8.0
Temperatura ( oC)

7.5
7.0
6.5
6.0
5.5
hronolo{ki niz

5.0

trend

4.5
4.0
1880

1900

1920

1940

1960

1980

2000

Slika 34a. Godinji proseci minimalnih dnevnih temperatura u Beogradu (meteoroloka opservatorija
Vraar) u periodu 1988-1990 koji pokazuju trend poveanja.

60

hronolo{ki niz
prosek

50

Protok (m /s)

40

30

20

10

0
1950

1955

1960

1965

1970

1975

1980

1985

1990

1995

2000

Slika 34b. Srednji godinji proticaji reke Niave u Niu u periodu 1951-1997; tokom 1987-88 izvrena
je regulacija korita Niave kroz Ni to je dovelo do skokovite promene reima.

5.3.2 Empirijska raspodela niza

Pod empirijskom raspodelom niza podrazumevaju se verovatnoe koje se dodeljuju svakom
podatku u nizu. Ove verovatnoe treba da poslue za poreenje sa verovatnoama teorijskih raspodela
kako bi se utvrdilo da li se teorijska raspodela dobro prilagoava podacima.
57

Verovatnoe podataka u uzorku mogu se najjednostavnije oceniti preko kumulativne relativne

frekvencije. Ako je ukupan broj podataka N, a k redni broj podatka u nizu ureenom po rastuem
redosledu, tada je kumulativna relativna frekvecija k/N ocena verovatnoe da je sluajna promenljiva X
manja ili jednaka vrednosti k-tog podatka:

P{ X x k } = p k =

k
N

Meutim, ovakav nain tretiranja verovatnoa daje verovatnou 1 da e sluajna promenljiva biti manja
od najveeg lana niza xN. Drugim reima, tvrdi se da su vrednosti sluajne promenljive uvek manje od
najveeg lana niza, to nije realno. Ukoliko se umesto gornjeg izraza upotrebi izraz

P{ X x k } = p k =

k 1
N

nestaje problem ogranienosti sluajne promenljive sa gornje strane, ali se dolazi do problema
ogranienosti s donje strane jer je po ovom izrazu verovatnoa da sluajna promenljiva bude manja od
najmanjeg lana (k = 1) niza jednaka nuli.
Prethodne dve formule predstavljaju granine vrednosti izmeu kojih bi trebalo da se nau
verovatnoe pojedinih lanova niza (slika 35). U literaturi su predloene razne formule kojima se pravi
"kompromis" izmeu ove dve granine vrednosti, pa se zbog toga nazivaju formule kompromisne
verovatnoe. Meu njima je formula Hejzena, kao prva predloena formula kompromisne verovatnoe jo
1930. godine:

pk =

k 0.5
N

Jedna od ee korienih formula kompromisne verovatnoe je Vejbulova formula:

pk =

k
N +1

koja je nastala na osnovu razmiljanja da ako N taaka treba da se ravnomerno rasporedi izmeu
verovatnoa 0 i 1, onda treba da postoji N 1 interval izmeu taaka i dva intervala na krajevima, to je
ukupno N + 1 interval.

1.0

F(x )

0.9

pk = k /N

0.8
0.7
0.6

pk = (k 1) /N

0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0.0

x1 x2

x3 x4

x5 x6

x7

x8

x9

x10

Slika 35. Kumulativne relativne frekvencije za niz od 10 lanova i dve granine vrednosti verovatnoe
koje se mogu pripisati k-tom lanu niza.
58

5.3.3 Povratni period

Ako se posmatra niz godinjih maksimuma neke hidroloke veliine (npr. proticaja), od
prevashodnog je interesa razmatranje verovatnoe pojave ekstremnih vrednosti (npr. velikih voda koje bi
mogle izazvati velike poplave i tete). Drugim reima, interesuje nas verovatnoa da se prevazie neka
vrednost xT sluajne promenljive X. Verovatnoa prevazilaenja predstavlja suprotnu verovatnou
funkcije raspodele:
P{ X > xT } = 1 F ( xT )

Vreme izmeu pojava dogaaja X > xT takoe predstavlja sluajnu promenljivu . Proseno vreme
izmeu pojava dogaaja X > xT je T = E[] i naziva se povratni period. Dakle, povratni period je
proseno vreme izmeu dva prevazilaenja vrednosti xT. On se izraava u godinama, s obzirom da
razmatramo niz godinjih maksimuma. Moe se pokazati da je verovatnoa prevazilaenja vrednosti xT
jednaka recipronoj vrednosti povratnog perioda:

P{ X > xT } =

1
T

Kako verovatnoa prevazilaenja predstavlja suprotnu verovatnou funkcije raspodele, iz prethodnog

izraza sledi:

T=

1
1 F ( x)

Iz ove definicije moe se zakljuiti da je povratni period jednoznano povezan sa funkcijom raspodele.
Tako, na primer, vrednosti funkcije raspodele od 0.9 odgovara verovatnoa prevazilaenja od 0.1 i
povratni period od 10 godina; drugim reima, vrednost vea od xT javie se u proseku jednom u 10
godina.
Ako se posmatra niz godinjih minimuma, pojava ekstremnih vrednosti se ne karakterie
verovatnoom prevazilaenja, ve verovatnoom da se javi vrednost manja od neke vrednosti xT, a to je
vrednost funkcije raspodele:
P{ X < xT } = F ( xT )

Povratni period se tada definie kao proseno vreme izmeu dogaaja X < xT, tako da je:

P{ X < xT } =

1
T

odnosno

T=

1
F ( x)

5.3.4 Proraun teorijskih funkcija raspodele

Funkcija raspodele neke hidroloke sluajne promenljive predstavlja vezu izmeu vrednosti te
promenljive i verovatnoe sa kojom se te vrednosti javljaju. Kada se usvoji teorijska raspodela koja
najvie odgovara empirijskoj raspodeli uzorka, statistike proraune u okviru hidrolokih analiza moemo
obavljati u dva pravca:
1) proraun verovatnoe pojave zadate vrednosti sluajne promenljive, ili
2) proraun vrednosti sluajne promenljive zadate verovatnoe pojave.

59

U prvom sluaju prorauni se svode na odreivanje funkcije raspodele F(x) za zadate vrednosti
sluajne promenljive x, odakle se mogu odrediti sve eljene verovatnoe ili povratni period:
P{ X < x} = F ( x )
P{ X > x} = P ( x ) = 1 F ( x )

P{x1 < X < x 2 } = F ( x 2 ) F ( x1 )

T ( x) =

1
1
=
P( x) 1 F ( x)

U drugom sluaju, kada treba odrediti vrednosti sluajne promenljive x za zadatu verovatnou ili
povratni period, koristi se inverzni postupak, tj. inverzna funkcija raspodele x(F) ili F1(x):
x ( F ) = x (1 P ) = x (1 1 / T )
x ( P ) = x (1 F ) = x (1 / T )
x (T ) = x (1 / P ) = x[1 /(1 F )]

U tabeli 12 prikazan je postupak prorauna u oba pravca za raspodele koje se najee koriste u
hidrolokim analizama.

Tabela 12. Postupak statistikih prorauna u hidrologiji.

Raspodela

Smer

Postupak

xx
Sx

1)

x z=

2)

F ( x)

1)

2)

F ( x)

1)

x kP =

2)

F ( x)

1)

2)

F ( x)

1)

2)

F ( x)

Normalna

TAB

TAB

Fz ( z ) = F ( x)
z

y = ln x z =

Log-normalna

TAB

Pirson III

xx
Sx

yy
Sy

y = z Sy + y

za C sx
TAB

k P

y = ln x k P =
TAB za C

sy

kP

y=

Gumbelova

xu

TAB

Fz ( z ) = F ( x)

x = ey

za C sx
TAB

F ( x)

Log-Pirson III

60

x = z Sx + x

x = kP Sx + x

yy
Sy

TAB za C

sy

F ( x)

y = kP S y + y

F ( x) = G ( y ) = e e

y = ln( ln F )

x = y + u

x = ey

5.3.5 Dijagrami verovatnoe

Grafika predstava funkcija teorijskih raspodela na dijagramima sa linearnom (aritmetikom)
podelom za vrednosti sluajne promenljive i vrednosti funkcije raspodele esto nije pogodna za praktinu
primenu jer se verovatnoe ekstremnih vrednosti na takvim dijagramima teko oitavaju u oblastima gde
funkcija raspodele tei nuli ili jedinici. Na slici 36 dat je primer funkcije normalne raspodele za jednu
sluajnu promenljivu na dijagramu sa linearnom podelom na obe ose.
Ovaj problem se moe prevazii konstrukcijom dijagrama verovatnoe (ili papira verovatnoe)
neke raspodele na kome se ta raspodela prikazuje kao prava linija. To se moe postii za dvoparametarske
raspodele u kojima je mogue uvesti smenu sluajne promenljive X u obliku standardizovane sluajne
promenljive ija funkcija raspodele nema parametre. Takve raspodele su normalna i Gumbelova
raspodela, pa se dijagrami verovatnoe ovih raspodela najee koriste.

1.0
0.9
0.8
0.7

F (x )

0.6
0.5

oblasti tekog
te{kog
oblasti
o~itavanja
oitavanja
verovatno}e
verovatnoe

0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

Slika 36. Dijagram funkcije raspodele sa linearnom podelom na obe ose.

Mogunost "ispravljanja" funkcije raspodele u pravu liniju krije se u linearnoj vezi izmeu sluajne
promenljive i odgovarajue standardizovane promenljive. Tako ova veza za normalnu raspodelu glasi:

X = + Z
gde je Z standardizovana normalna promenljiva, a i parametri normalne raspodele promenljive X. Na
dijagramu X-Z ova zavisnost je prava linija. S obzirom da funkcija raspodele standardizovane normalne
promenljive Z nema parametre, odnosno postoji jednoznana veza izmeu z i Fz(z) = Fx(x), umesto
standardizovane promenljive Z mogu se nanositi vrednosti funkcije raspodele. Treba primetiti da se
linearna podela za promenljivu Z pretvara u nelinearnu podelu za funkciju raspodele. Ovako konstruisan
dijagram naziva se dijagramom normalne verovatnoe. Primer dijagrama normalne verovatnoe dat je na
slici 37.
Na dijagramima verovatnoe je uobiajeno da se na ordinatu nanose vrednosti sluajne promenljive
X u nekoj razmeri, dok se na apscisi nalaze vrednosti funkcije raspodele F(x), odnosno verovatnoe
P{X x}. Umesto funkcije raspodele, na apscisu se mogu nanositi i verovatnoe P{X > x} ili vrednosti
povratnog perioda T, s obzirom da su sve ove veliine meusobno povezane jednoznanim vezama.
61

Povratni period T (godina)

10

100

1000

Verovatno}a prevazila`enja P {X > x} = 1 F (x) = 1/T

900

0.999

0.99

0.9

0.7

0.5

0.3

0.1

0.01

0.001

Slu~ajna promenljiva x

800
700
600
500
400
300
200
100
0
-3

-2

-1

Standardizovana normalna promenljiva z

0.001

0.01

0.1

0.3

0.5

0.7

0.9

0.99

0.999

Funkcija raspodele F (x )

Slika 37. Dijagram normalne verovatnoe.

Na slian nain se konstruie i dijagram Gumbelove raspodele. Za Gumbelovu raspodelu vai

veza:
X = u + Y

gde je Y standardizovana Gumbelova promenljiva, a u i parametri Gumbelove raspodele za promenljivu

X. Primer dijagrama Gumbelove raspodele prikazan je na slici xx. Moe se uoiti da se on razlikuje od
dijagrama normalne raspodele po tome to nije simetrian oko vrednosti F(x) = 0.5, ve su vrednosti
F(x) > 0.5 razvuene. Zbog toga je dijagram Gumbelove raspodele pogodan za prikaz raspodela
maksimuma.
Od dijagrama normalne raspodele moe se konstruisati i dijagram log-normalne raspodele ukoliko
se vrednosti sluajne promenljive X nanesu u logaritamskoj razmeri. Na takvom dijagramu log-normalna
raspodela se prikazuje kao prava linija.
Za raspodelu Pirson III ne moe se konstruisati dijagram verovatnoe, s obzirom da ova raspodela
ima tri parametra i ne postoji standardizovana promenljiva koja je u linearnoj vezi sa originalnom
sluajnom promenljivom. Ova raspodela se najee prikazuje na dijagramu normalne raspodele. Poto je
poznato da se Pirson III raspodela svodi na normalnu ukoliko je koeficijent asimetrije Cs jednak nuli,
odstupanje Pirson III raspodele od prave linije na papiru normalne verovatnoe ukazae na stepen
asimetrinosti ove raspodele.
Na dijagramima verovatnoe normalne ili Gumbelove raspodele mogu se crtati i druge teorijske
funkcije raspodele, ali se one tada nee prikazati kao prave linije. Pored teorijskih raspodela, na dijagrame
verovatnoe nanosi se i empirijska raspodela razmatranog niza (uz pomo parova vrednosti sluajne
promenljive i odgovarajuih kompromisnih verovatnoa). Ukoliko se take empirijske raspodele na
dijagramu verovatnoe rasporede oko neke prave linije, to je znak da se razmatrani niz moe prilagoditi
raspodelom iji je to dijagram verovatnoe. Na slici 38 prikazan je primer niza koji se dobro prilagoava
62

log-normalnoj raspodeli, jer empirijska raspodela priblino prati pravu liniju na papiru log-normalne
raspodele.
10000
osmotreni niz
LN raspodela

Protok (m /s)

1000

100

Funkcija raspodele F (x )
0.005 0.01

10
-3

0.1
-2

0.3
-1

0.5
0

0.7

0.9
1

0.99
2

0.999
3

Standardna normalna promenljiva z

Slika 38. Primer niza koji se dobro prilagoava log-normalnoj raspodeli.

5.3.6 Testiranje slaganja teorijske i empirijske funkcije raspodele

Nanoenjem empirijske raspodele osmotrenog niza na dijagram verovatnoe moe se stei utisak o
tome da li se neka teorijska raspodela dobro slae sa empirijskom. Priblino rasporeivanje taaka oko
prave linije na dijagramu neke od teorijskih raspodela ukazuje na slaganje sa tom raspodelom; ostale
teorijske raspodele na tom papiru verovatnoe se ne prikazuju kao prave linije, tako da je ocena slaganja
oteana. Pored toga, esto se deava da se sve isprobane teorijske raspodele vizuelno dobro slau sa
empirijskom na dijagramu verovatnoe, pa je potreban objektivni kriterijum pomou kojeg se moe
utvrditi koja se teorijska raspodela najbolje slae sa empirijskom. Taj kriterijum obino predstavlja meru
odstupanja teorijske od empirijske raspodele, a ispituje se kroz odgovarajue statistike testove
saglasnosti empirijske i teorijske raspodele.
U nastavku se prikazuju dva testa saglasnosti koja se najee koriste u hidrolokoj praksi.
2test. Ovaj test je pogodan za diskretne sluajne promenljive i za kontinualne sluajne
promenljive koje se opisuju preko frekvencija (umesto preko verovatnoa). U ovom testu porede se
empirijske i teorijske frekvencije za odreeni broj klasa u uzorku. Posmatra se statistika:
2 =

i =1

( f i f ti ) 2
f ti

gde je fi empirijska frekvencija u klasi i, fti teorijska frekvencija, a K ukupan broj klasa. Pri proraunu
frekvencija u ovom testu treba voditi rauna da se uzorak podeli na najmanje pet klasa sa po najmanje pet
elemenata. Ako razlike izmeu teorijskih i empirijskih frekvencija nisu velike, vrednost statistike 2 e
biti mala i obrnuto. Osnovna (nulta) hipoteza ovog testa jeste da su empirijska i teorijska raspodela
saglasne i ona e biti ispunjena ako je 2 "dovoljno" malo. Ukoliko je 2 preveliko da bi se moglo
pripisati sluaju, odbacuje se osnovna hipoteza o slaganju raspodela. Da li je 2 dovoljno malo, odreuje
63

se definisanjem regiona prihvatanja i odbacivanja osnovne hipoteze, odnosno neke kritine vrednosti za
2 kao granice izmeu ova dva regiona (slika 39). Kritina vrednost statistike 2 odreuje se na osnovu
praga znaajnosti koji predstavlja verovatnou da odbacimo osnovnu hipotezu ukoliko je ona ipak
tana:

P{ 2 > 2kr } =
Kritina vrednost odreuje se iz funkcije raspodele statistike 2; ova statistika prati 2raspodelu, prema
kojoj je i dobila ime. Ova raspodela ima jedan parametar, broj stepeni slobode , koji se odreuje na
sledei nain:
= K 1

gde je K broj klasa, a broj parametara teorijske raspodele koja se poredi sa empirijskom. Tabela
kritinih vrednosti statistike 2 u zavisnosti od praga znaajnosti i broja stepeni slobode data je u
prilogu A. Kriterijum za prihvatanje osnovne hipoteze tada je:
H o : 2 < 2kr

region prihvatanja Ho

region odbacivanja Ho

2kr

Slika 39. Regioni prihvatanja i odbacivanja osnovne hipoteze o saglasnosti empirijske

i teorijske raspodele po 2 testu.

Test Kolmogorov-Smirnova. Kao mera odstupanja empirijske i teorijske raspodele, u ovom testu
se koristi statistika

Dmax = max Fe ( x) Ft ( x)
x

gde su Fe(x) i Ft(x) empirijska i teorijska funkcija raspodele. Ova statistika predstavlja maksimalno
apsolutno odstupanje empirijske i teorijske raspodele od svih lanova uzorka. Kao i u prethodnom testu,
ova statistika se poredi sa nekom kritinom vrednou Dkr kako bi se ustanovilo da li je odstupanje
dovoljno malo. Kritina vrednost Dkr e zavisiti od praga znaajnosti i od obima uzorka N, s obzirom da
empirijska raspodela zavisi od obima uzorka. Tabela kritinih vrednosti po testu Kolmogorov-Smirnova u
zavisnosti od praga znaajnosti i obima uzorka data je u prilogu A.

64

ETVRTI DEO
HIDROLOKE ANALIZE

6. RAUNSKE KIE
Raunska kia predstavlja kinu epizodu koja se koristi u projektovanju hidrotehnikih objekata.
Ona obino slui kao ulazni podatak za proraun proticaja ili drugih veliina od interesa u razmatranom
objektu odnosno sistemu. Raunska kia se moe definisati kao visina kie na nekoj lokaciji ili kao
raunski hijetogram kojim se definie promena intenziteta kie kroz vreme tokom kine epizode.
Raunske kie mogu se odrediti za neku lokaciju na osnovu podataka osmatranja padavina sa
oblinje kiomerne stanice, ili na osnovu podataka o padavinama u regionu. Njihova primena je
raznovrsna, od korienja raunskih intenziteta kie za odreivanje maksimalnih proticaja u kinim
kolektorima prema racionalnoj metodi do korienja raunskih hijetograma kao ulaznih podataka za
modele transformacije padavina u oticaj pri projektovanju retenzija u urbanim sredinama ili
dimenzionisanja preliva na velikim akumulacijama.

6.1 Raunske visine kia i raunski intenziteti kia

Raunske visine kia odreuju se statistikom analizom osmotrenih kinih epizoda. Primarnom
obradom pluviografskih traka dolazi se do maksimalnih prirataja kie (odnosno maksimalnih intenziteta
kie) zabeleenih u zadatim vremenskim intervalima tokom kinih epizoda. Ovi maksimalni prirataji
odreuju se tako to se posmatraju prirataji kie u zadatim vremenskim intervalima poevi od razliitih
vremena tokom kine epizode, a zatim se meu njima bira maksimalni. U tabeli 13 i na slici 40 prikazan
je primer jedne kine epizode radi ilustracije postupka odreivanja maksimalnog prirataja kie za
vremenske intervale od 30 minuta, 60 minuta i 120 minuta. Na ovom primeru moe se uoiti da se
prosean intenzitet kie smanjuje sa poveanjem intervala vremena koji se razmatra.
Na osnovu ovako odreenih maksimalnih prirataja kie za odreene intervale vremena (ili trajanja
kie), formiraju se nizovi za statistiku analizu. Uobiajeno je da se formiraju nizovi visina kia za
sledea trajanja: 5, 10, 15, 20, 30, 45, 60, 90, 120, 150, 180, 240, 360, 540, 1080 i 1440 minuta, a po
potrebi i trajanja dua od jednog dana. Uzimanjem maksimalnog prirataja u pojedinim godinama za
svako trajanje kie dobijaju se nizovi godinjih maksimuma. Sprovodei postupak statistike analize,
usvajaju se teorijske raspodele koje se najbolje prilagoavaju empirijskim raspodelama uzoraka
maksimalnih visina kia odreenog trajanja. Kao rezultat, za svako trajanje kie dobijaju se visine kia
odreenog povratnog perioda ili raunske visine kia. Na slici 41 prikazane su raspodele visina kia
razliitih trajanja za pluviografsku stanicu Zeleno Brdo u Beogradu.
Ukoliko se ovako dobijene raunske visine kia podele sa odgovarajuim trajanjem, dolazi se do
raunskih intenziteta kie. Treba imati na umu da raunski intenziteti kie predstavljaju prosene
intenzitete tokom razmatranog trajanja.

65

Tabela 13. Primer prorauna maksimalnih prirataja kie trajanja

30, 60 i 120 minuta.
Vreme
Sumarna linija
(min)
kie (mm)
0
0
5
0.1
10
0.3
15
0.9
20
1.0
25
1.2
30
1.4
35
1.9
40
2.3
45
3.4
50
9.3
55
12.3
60
15.0
65
18.7
70
20.2
75
20.8
80
21.4
85
21.7
90
22.0
95
22.2
100
22.4
105
22.8
110
23.2
115
23.4
120
23.6
125
23.7
130
24.1
135
24.2
140
24.5
145
24.6
150
24.7
Maksimalni prirataj (mm)

Prirataji na
60 min

30 min

1.4
1.8
1.9
2.5
8.4
11.1
13.6
16.8
17.9
17.5
12.0
9.4
7.0
3.5
2.2
1.9
1.8
1.7
1.6
1.5
1.7
1.5
1.3
1.2
1.1
17.9

120 min

15.0
18.5
19.8
20.0
20.4
20.5
20.6
20.3
20.1
19.4
13.8
11.1
8.6
5.0
3.9
3.4
3.1
2.9
2.8
20.6

23.6
23.5
23.7
23.4
23.5
23.4
23.3
23.7

30

Visina ki{e (mm)

25
20
15
17.9 mm

10

20.6 mm

23.7 mm

5
30 min

60 min

120 min

0
0

30

60

90

120

Vreme (min)

Slika 40. Primer prorauna maksimalnih prirataja trajanja 30, 60 i 120 minuta.
66

150

100

1440 min

90

540 min

P (mm)

80

360 min

70

240 min

60

120 min
60 min

50

30 min
40

20 min

30

15 min

20

10 min
5 min

10
0

10

20

50

100

200

povratni period (godina)

Slika 41. Funkcije raspodele visina kia za pluviografsku stanicu Zeleno Brdo u Beogradu.

6.2 Zavisnosti visina (intenzitet) kie trajanje kie povratni period

Raunske visine kia ili raunski intenziteti kia obino se ne prikazuju u formi kao na slici 41, ve
u formi dijagrama na kome se na apscisi nalazi trajanje kie, na ordinati visina ili intenzitet kie, a
povratni period se pojavljuje kao parametar. Drugim reima, za svaki povratni period konstruie se
zavisnost visine ili intenziteta kie od trajanja kie. Na slikama 42 i 43 prikazane su ove zavisnosti za
stanicu Zeleno Brdo u Beogradu, formirane na osnovu slike 41.
Zavisnosti intenzitet kie trajanje kie povratni period (tzv. ITP krive) ee se sreu u praksi,
to potie od iroke primene racionalne metode u kojoj se maksimalni proticaji u kinim kolektorima
raunaju na osnovu intenziteta kie. Intenzitet kie na ITP krivama moe se naneti u mm/min ili u mm/h;
esto se, meutim, sreu i vrednosti izraene u ls-1ha-1, s obzirom da se proticaj po racionalnoj metodi
tada moe dobiti direktnim mnoenjem sa povrinom sliva izraenom u hektarima (uz mnoenje sa
koeficijentom oticaja).
Ne treba, meutim, zaboraviti da intenziteti kie na ITP krivama predstavljaju prosene intenzitete
kia tokom njihovog trajanja, tako da u primeni sloenijih metoda za proraun oticaja uzimanje prosenog
intenziteta kie moe dovesti do znaajnijih greaka. Zbog toga se preporuuje da se najpre odrede
raunske visine kia sa zavisnosti visina kie trajanje kie povratni period (tzv. HTP krive), a da se
vremenska neravnomernost kia dodatno uzme u obzir.
Za zavisnosti ITP esto se trae analitiki oblici radi njihove lake primene. U literaturi se
preporuuju razni oblici, a najee se koriste sledea dva:

i=

A
(t k + C ) B

i=

AT D
(t k + C ) B

gde je i intenzitet kie, tk trajanje kie, T povratni period, a A, B, C i D koeficijenti koji se odreuju
regresionom analizom.
67

100

visina ki{e (mm)

90
80

200 god
100 god

70

50 god
20 god

60

10 god
50

5 god

40

2 god

30
20
10
0
1

10

100

1000

10000

trajanje ki{e (min)

Slika 42. Zavisnosti visina kie trajanje kie povratni period (HTP krive)
za stanicu Zeleno Brdo u Beogradu.

intenzitet ki{e (mm/min)

10

200 god
100 god
50 god
20 god
10 god
5 god
2 god

0.1

0.01
1

10

100

1000

trajanje ki{e (min)

Slika 43. Zavisnosti intenzitet kie trajanje kie povratni period (ITP krive)
za stanicu Zeleno Brdo u Beogradu.

68

10000

6.3 Raunski hijetogrami

Kao to je napomenuto u prethodnom odeljku, zbog uticaja vremenske neravnomernosti kia na
veliinu oticaja, ne preporuuje se direktno korienje ITP krivih odnosno prosenih intenziteta kie
tokom njihovog trajanja. Umesto toga, preporuuje se odreivanje raunskih visina kie sa HTP krivih, a
potom primena raunskih hijetograma odnosno raunskih oblika kia. Raunski oblici kia slue da se
uvede neravnomernost intenziteta raunske kie u vremenu koji bi bio to pribliniji realnim kinim
epizodama.
Razlikujemo dve vrste raunskih oblika kia:
1) sintetiki oblici, i
2) statistiki oblici.

intenzitet ki{e

intenzitet ki{e

Sintetiki oblici raunskih kia nastali su kao rezultat lokalnih istraivanja pojedinih autora ili
nekih konceptualnih pristupa. Dva takva oblika prikazana su na slici 44.

vreme

vreme

Slika 44. Neki sintetiki oblici raunskih kia: po Sifaldi (levo) i po metodi "ikago" (desno).

Statistiki oblici raunskih kia dobijaju se statistikom obradom osmotrenih hijetograma veeg
broja kinih epozoda. Kine epizode se razvrstaju po trajanju, a zatim se prikazuju u bezdimenzionalnom
obliku, tj. sa bezdimenzionalnim vremenom = t / tk i bezdimenzionalnom visinom kie = P(t) / P(tk).
Potom se za niz vrednosti statistiki obrauju bezdimenzionalme ordinate sumarnih linija osmotrenih
kinih epizoda kako bi se dobile vrednosti razliitih verovatnoa pojave. Na taj nain se formiraju
bezdimenzionalne sumarne linije raunskih kia razliite verovatnoe pojave za zadato trajanje
(popularno nazvane krive), ime se definiu raunski oblici kia. Primer krivih dat je na slici 45.
Oblici kie kod kojih se najvei intenziteti javljaju na poetku kie nazivaju se "napredne" kie, a oblici
kod kojih se najvei intenziteti javljaju pri kraju trajanja kie nazivaju se "zakasnele" kie. Oblik kie
verovatnoe pojave npr. 80% znai da e se javiti 80% kia koje su naprednije od naznaene, tj. imaju u
razmatranom trenutku veu visinu kie od kie oznaene sa 80%.

69

1
0.9
0.8

10%
20%

= P(t) / P(t k)

0.7
0.6

50%

0.5
0.4

80%
90%

0.3
0.2
0.1
0
0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

= t / tk

Slika 45. Statistiki oblici raunskih kia razliitih verovatnoa pojave

(pluviografska stanica Kraljevo, trajanje kie 60 minuta).

70

7. RAUNSKI PROTICAJI
U sklopu projektovanja hidrotehnikih objekata, hidroloke analize imaju za cilj odreivanje
merodavnih veliina za dimenzionisanje objekata. Merodavne (raunske, projektne) veliine su najee
proticaji, nivoi vode i zapremine, u zavisnosti od vrste objekta.
Jedan od najvanijih vodoprivrednih i hidrotehnikih zadataka je ublaavanje negativnih uticaja
velikih voda ili poplava. Veliina poplava se opisuje maksimalnim proticajem poplavnog talasa,
zapreminom poplavnog talasa ili nivoom vode pri kome dolazi do plavljenja. Svaka od ovih veliina je
vana za razliite vrste objekata za zatitu od poplava, a to su pre svega retenzioni prostori (akumulacije,
retenzioni bazeni i sl.), nasipi pored reka i objekti kojima se odvode velike vode (kina kanalizacija,
drenani kanali, prelivi i sl.). Svrha retenzionih prostora je da ublae poplavne talase tako to e smanjiti
maksimalne proticaje, a time i spustiti nivoe vode nizvodno od retenzionog prostora. Objekti kojima se
odvode velike vode treba da bezbedno odvedu "viak" vode ka nizvodnim deonicama gde je uticaj
poplavnog talasa manji i gde se moe lake kontrolisati. Merodavne veliine za projektovanje ovih
objekata odreuju se na osnovu eljenog stepena zatite od poplava ili dopustivog rizika. Osnovu za
procenu rizika od poplava predstavlja analiza verovatnoe pojave velikih voda.
Projektovanje objekata za korienje voda podrazumeva obezbeivanje potreba ljudi za vodom. To
su pre svega objekti u sistemima za vodosnabdevanje i navodnjavanje. Kako potrebe za vodom stalno
rastu sa porastom stanovnitva i razvojem drutva, one se moraju stalno usklaivati sa ogranienim
raspoloivim koliinama i kvalitetom vode. Za razliku od projektovanja objekata za zatitu od voda gde je
osnovni cilj ublaavanje efekata velikih voda, u projektovanju objekata za korienje voda prevashodno
nas interesuju proseni proticaji i ublaavanje efekata malih voda kada snabdevanje vodom postaje
problematino.

7.1 Metode za odreivanje merodavnih velikih voda

Prorauni velikih voda mogu se zasnivati na razliitim pristupima i metodama. Izbor metode zavisi
od vie faktora, od kojih je prvi (ne)postojanje osmotrenih proticaja na razmatranom profilu. Praenje
proticaja na rekama, s obzirom da se zasniva na kontinualnom osmatranju vodostaja i merenjima polja
brzina u profilima reka, predstavlja naporan i skup proces. Iz tog razloga, hidroloke stanice su znatno
zastupljenije na profilima veih slivova, dok manji slivovi ostaju neosmotreni. U hidrolokoj
terminologiji slivovi na kojima postoje osmatranja proticaja nazivaju se izuenim, slivovi na kojima ne
postoje osmatranja se nazivaju neizuenim, dok se slivovi na kojima postoje kratkorona osmatranja
nazivaju nedovoljno izuenim. Posebnu klasu neizuenih slivova predstavljaju gradski slivovi. Na njima
su manji prirodni vodotoci obino zecevljeni i njihove vode se odvode u kanalizacioni sistem. Merenja u
sistemima opte ili kine kanalizacije kod nas se ne sprovode sistematski, osim u retkim sluajevima
eksperimentalnih slivova.
Izbor metode za proraun velikih voda zavisi i od znaaja objekta, odnosno od potencijalne tete
koja moe nastati usled prevazilaenja kapaciteta objekta. Merodavne velike vode za objekte kod kojih
tete od plavljenja nisu velike (kao to su propusti ili sporedni putevi) mogu se odreivati jednostavnijim
empirijskim metodama, jer poznavanje njihovog tanog povratnog perioda nije od velike vanosti. S
druge strane, za objekte kod kojih su potencijalne tete velike ili postoji opasnost od gubitaka ljudskih
ivota, velike vode bi trebalo raunati pouzdanijim metodama koje e omoguiti da se izbor merodavne
veliine odredi uz pomo optimizacionih metoda.
U zavisnosti od raspoloivih podataka, razlikujemo tri osnovna pristupa (koncepta) u proraunu
velikih voda (slika 46):
71

1) koncept osmotrenih proticaja,

2) koncept osmotrenih kia, i
3) koncept raunskih kia.
Koncept osmotrenih proticaja podrazumeva statistiku analizu osmotrenih proticaja i sprovodi se
na izuenim slivovima. Kao rezultat analize dobija se odreena teorijska funkcija raspodele verovatnoe
proticaja. Kod nedovoljno izuenih slivova na kojima postoje makar i kratkorona osmatranja proticaja,
nekad je mogue uspostaviti regresione zavisnosti sa proticajima na okolnim stanicama i tako produiti
niz sa kojim e se obaviti statistika analiza.
Koncept osmotrenih kia podrazumeva da su na raspolaganju opaeni hijetogrami veeg broja
kinih epizoda na slivu. Osmotrene kine epizode se koriste u sprezi sa modelom padavine-oticaj kako bi
se dobio niz simuliranih proticaja koji se zatim podvrgavaju statistikoj analizi. Ovaj pristup je pogodan
za nedovoljno izuene slivove, s obzirom da se postojei podaci mogu iskoristiti za kalibraciju modela.
Koncept raunskih kia podrazumeva transformaciju raunskih kia u raunske proticaje pomou
modela padavine-oticaj. Za neizuene slivove ovo je praktino jedini mogui nain za odreivanje
merodavnih proticaja, mada se u praksi koristi i za nedovoljno izuene slivove. Kljuni aspekt ovog
pristupa je injenica da se sraunatim merodavnim proticajima pripisuje povratni period merodavne kie.
S obzirom na izrazitu nelinearnost veze izmeu padavina i oticaja, ovakva pretpostavka u optem sluaju
nije realna.
koncept
osmotrenih proticaja

koncept
osmotrenih ki{a

osmotreni
proticaji

statisti~ka
analiza

koncept
ra~unskih ki{a

osmotrene ki{e

model
oticaja

statisti~ka
analiza

simulirani
oticaj

ra~unska
ki{a

statisti~ka
analiza

model
oticaja

ra~unski (merodavni)
proticaji

Slika 46. Pristupi za odreivanje merodavnih proticaja.

Postupak prorauna raunskih proticaja prema konceptu osmotrenih proticaja svodi se na postupak
primene statistike analize opisane u poglavlju 5, pa ovde nee biti razmatran. Koncepti osmotrenih kia i
raunskih kia imaju zajedniki element, a to je simuliranje oticaja pomou modela padavine-oticaj, o
emu e se govoriti u nastavku.

72

7.2 Odreivanje raunskih proticaja na osnovu raunskih kia

Transformacija kie u oticaj zavisi u velikoj meri od veliine sliva. Za male homogene povrine
veza padavina i oticaja relativno je jednostavna, pa je primena jednostavnih metoda (kao to je racionalna
teorija) sasvim opravdana. Na velikim slivovima na kojima se promene odvijaju sporije i izraavaju u
danima ili mesecima, uticaj pojedinanih faktora na oticaj se uproseuje tako da se veza izmeu padavina
i oticaja relativno jednostavno uspostavlja. Iz tog razloga nije iznenaujue kada se za vrlo velike slivove
dobije i linearna veza izmeu padavina i oticaja. Slivovi koji bi se uslovno mogli nazvati slivovima
srednje veliine (do 200300 km2) predstavljaju najvei problem za uspostavljanje veze padavina i
oticaja. Ovakvi slivovi su, s jedne strane, dovoljno veliki tako da raznovrsnost njihove topografije ili
namene njihovih povrina i prostorna neravnomernost kia imaju znaajan uticaj na formiranje oticaja, a s
druge strane su dovoljno mali tako da se promene odvijaju brzo i treba ih izraavati u satima (ili ak
minutima za slivove od nekoliko kvadratnih kilometara). Na ovakvim slivovima znaajnu ulogu imaju i
isparavanje, infiltracija, reim podzemnih voda, to dodatno komplikuje njihovo razmatranje.
Postupak odreivanja raunskih proticaja na osnovu raunskih kia sastoji se od tri koraka:
odreivanje raunskih kia,
transformacija bruto kie u neto kiu (odreivanje efektivne kie), i
transformacija efektivne kie u hidrogram oticaja.

7.3 Odreivanje efektivne kie

Transformacija bruto kie u neto kiu podrazumeva primenu neke od metoda za proraun gubitaka.
Gubici zavise od karakteristika sliva (namene povrina, vegetacije, pedolokih i geolokih karakteristika,
reljefa), ali zavise i od konkretne situacije za razmatranu kinu epizodu, tj. od ukupne visine i intenziteta
kie, trajanja kie, stanja prethodne vlanosti na slivu, infiltracionog kapaciteta zemljita i nivoa
podzemnih voda. Zbog toga ne udi raznovrsnost metoda odreivanja gubitaka zasnovanih na raznim
pojednostavljenjima.
Metode za proraun gubitaka koje e ovde biti obraene su: konstantni gubici, proporcionalni
gubici, Hortonova jednaina infiltracije i SCS metoda za gubitke.

7.3.1 Konstantni gubici

Funkcija konstantnih gubitaka naziva se -indeks i podrazumeva konstantan intenzitet gubitaka
tokom kie (slika 47):
i g (t ) =

U primeni ove funkcije gubitaka treba voditi rauna da intenzitet gubitaka ne moe biti vei od intenziteta
pale kie:

, i >
i g (t ) =
i, i <
Intenzitet efektivne kie je tada:

i , i >
ie (t ) = i (t ) i g (t ) =
i<
0,
73

intenzitet ki{e

efektivna ki{a
Fi-indeks
ie

ig

ig

vreme

Slika 47. Funkcija konstantnih gubitaka ili -indeks.

7.3.2 Proporcionalni gubici

Funkcija proporcionalnih gubitaka pretpostavlja da je intenzitet efektivne kie u svakom intervalu
vremena proporcionalan intenzitetu pale kie (slika 48), a koeficijent proporcionalnosti je koeficijent
oticaja:
i e ( t ) = i (t )

Intenzitet gubitaka je onda:

i g (t ) = (1 ) i (t )

intenzitet ki{e

pala ki{a
efektivna ki{a

ig

ie

vreme

Slika 48. Funkcija proporcionalnih gubitaka (koeficijent oticaja).

7.3.3 Hortonova jednaina

O Hortonovoj jednaini bilo je rei u poglavlju 3. Ona glasi:
f (t ) = f c + ( f o f c ) e kt

gde je fo poetna infiltracija, fc infiltracija u zasieno zemljite i k koeficijent koji pokazuje brzinu
opadanja intenziteta infiltracije. Ako se Hortonova jednaina primenjuje kao funkcija gubitaka (slika 49),
onda opet treba voditi rauna da li je u nekom intervalu vremena intenzitet kie manji od infiltracije po
ovoj jednaini, jer se tada moe infiltrirati onoliko vode koliko pada:

74

f, i > f
i g (t ) =
i, i < f
Drugim reima, intenzitet efektivne kie je:

i f , i > f
ie (t ) = i (t ) i g (t ) =
i< f
0,
Parametre Hortonove jednaine trebalo bi odrediti iz terenskih merenja, koja su retko na
raspolaganju. Da bi se usvojile realne vrednosti ovih parametara, najbolje je da se Hortonova jednaina
kalibrie zajedno sa modelom oticaja prema slaganju osmotrenih i sraunatih hidrograma.

intenzitet ki{e

efektivna ki{a
Hortonova j-na
ie

ig
ig

vreme

Slika 49. Hortonova jednaina kao funkcija gubitaka.

7.3.4 SCS metoda za efektivnu kiu

Amerika agencija Soil Conservation Service (SCS) razvila je metod prema kome se efektivna kia
Pe odreuje prema izrazu:

Pe =

( P 0.2d ) 2
( P + 0.8d )

(1)

gde je P ukupna visina kie, a d maksimalni kapacitet zemljita u pogledu upijanja. Smatra se da deo
brojioca 0.2d predstavlja poetne gubitke. Umesto kapaciteta zemljita d, uvodi se tzv. broj krive CN kao
parametar u gornjoj jednaini. Broj CN je bez dimenzije i vrednosti mu se kreu izmeu 0 i 100, a
njegova veza sa d je data sa:

1000

d = 25.4
10
CN

gde se d dobija u milimetrima. Za nepropusne i vodene povrine CN je 100, dok je za prirodne povrine
CN < 100. Veza izmeu P, Pe i CN predstavlja dobro poznati SCS dijagram, prikazan na slici 50.
Brojevi CN se odreuju prema tipu zemljita i nameni povrina, prema klasifikaciji koju je dao
SCS. Zemljita su podeljena u etiri grupe: pesak (grupa A), les i peskovita ilovaa (grupa B), ilovaa
(grupa C) i glina (grupa D). Tabela CN brojeva data je u prilogu B.
Odreivanje hijetograma efektivne kie ovde se obavlja posredno, preko sumarne linije kie. Za
svaki vremenski interval, ordinata sumarne linije efektivne kie Pe(t) dobija se prema jednaini (1) na
osnovu ordinate sumarne linije pale kie P(t). Pri tome treba voditi rauna da ukupna visina kie mora biti
vea od poetnih gubitaka (koji iznose 0.2d), jer se ne moe izgubiti vie kie nego to je palo. Dakle:
75

 ( P (t ) 0.2d ) 2
, P > 0.2d

P (t ) + 0.8d
Pe (t ) =

P < 0.2d
0,

Sa ovako odreenom sumarnom linijom efektivne kie, moe se konstruisati i hijetogram efektivne kie
(slika 51).
80
70

Pe (mm)

60
CN = 100

50

95
90

40

85

30

80

75

20

70

65

60 55

10

50

0
0

10

20

30

40

50

60
70
P (mm)

80

90

100

110

120

visina ki{e

Slika 50. Dijagram odnosa ukupne i efektivne kie po SCS metodi.

pala ki{a
efektivna ki{a

intenzitet ki{e

vreme

pala ki{a
efektivna ki{a

ig
ie
vreme

Slika 51. Proraun efektivne kie po SCS metodi: sumarna linija efektivne kie dobija se na osnovu
sumarne linije pale kie (gore), a zatim se konstruiu dogovarajui hijetogrami (dole).
76

7.4 Transformacija efektivne kie u oticaj

Transformacija efektivne kie u hidrogram oticaja podrazumeva primenu nekog hidrolokog

modela iji su ulaz efektivne padavine, a izlaz hidrogram oticaja. Ovi modeli mogu biti veoma razliiti po
svojim osnovnim postavkama, pojednostavljenjima i zahtevima za podacima. U sluaju kada na
posmatranom slivu postoje osmatranja makar kratkog obima, postoji mogunost da se model padavineoticaj kalibrie za dati sliv, odnosno da se odrede parametri modela sa kojima se rezultati modela najbolje
slau sa osmotrenim hidrogramima oticaja. Tada bi bilo mogue primeniti koncept osmotrenih kia za
odreivanje merodavnih proticaja, koji se smatra pouzdanijim od koncepta raunskih kia.
U sluaju slivova na kojima ne postoje osmatranja, pribegava se izradi sintetikih hidrograma. Pod
sintetikim hidrogramima se podrazumevaju razliite vrste hidrograma jednostavne forme, najee
trougaone, iji se elementi (relevantna vremena i maksimalna ordinata) odreuju se na osnovu fizikih
karakteristika sliva (vremena koncentracije, povrine sliva, duine toka, nagiba sliva i slino) i
karakteristika kie (najee trajanja kie). Sintetiki hidrogrami mogu biti hidrogrami direktnog oticaja
ili jedinini hidrogrami (hidrogrami direktnog oticaja za jedininu visinu efektivne kie).

7.4.1 Racionalna metoda

Racionalna metoda za odreivanje maksimalnih proticaja na osnovu osmotrenih kia je jedan od

najstarijih modela za vezu izmeu padavina i oticaja i potie od irskog inenjera Malvanija (Mulvaney,
1850). Ako je intenzitet kie konstantan u vremenu koje je potrebno da se slivna povrina u potpunosti
ocedi, maksimalni proticaj je proporcionalan intenzitetu kie:
Q = iA

(2)

gde je koeficijent oticaja, i intenzitet kie trajanja tc, a A povrina sliva. Trajanje tc je vreme
koncentracije, odnosno vreme potrebno da kia sa najudaljenije take sliva dospe do izlaznog profila
sliva. Dakle, smatra se da posle vremena tc od poetka kie ceo sliv uestvuje u formiranju oticaja, tako
da se tada dostie maksimalni oticaj Q. Za intenzitet kie i se smatra da i da je ravnomeran po povrini
sliva.
Koeficijent oticaja zavisi od karakteristika sliva, ali i od karakteristika kie. On praktino
ukljuuje sve faktore koji utiu na veliinu oticaja, tako da je njegovo precizno odreivanje mogue samo
uz detaljno poznavanje karakteristika sliva. Zbog eventualne pogrene procene koeficijenta oticaja greka
u proceni maksimalnog proticaja Q moe imati iroke granice.
Proticaj odreen jednainom (2) predstavlja maksimalnu ordinatu trougaonog hidrograma oticaja
prikazanog na slici 52a. Ovaj oblik hidrograma vai za sluaj kada je trajanje kie jednako vremenu
koncentracije. Ako kia traje due od vremena koncetracije, maksimalni proticaj se ostvaruje sve dok ne
prestane kia (slika 52b). Ukoliko je trajanje kie krae od vremena koncentracije, nema dovoljno
vremena da se oformi oticaj sa celog sliva i da se dostigne maksimalni proticaj prema jednaini (2). U
tom sluaju, maksimalni proticaj e biti manji od onog prema jednaini (2) proporcionalno odnosu
izmeu trajanja kie i vremena koncentracije:

Q = iA

tk
tc

Hidrogram oticaja od kie trajanja manjeg od vremena koncentracije po racionalnoj metodi prikazan je na
slici 52c.

77

proticaj

intenzitet ki{e

a) tk = tc

tk = tc

Qmax= iA

proticaj

b) tk > tc

Qmax= iA

tc

tc
tk

intenzitet ki{e

tk

tc

c) tk < tc

tk

t
Qmax= iA tk
c

proticaj

intenzitet ki{e

tc

tk

tk
tc

Slika 52. Hidrogrami oticaja po racionalnoj metodi: a) trajanje kie jednako vremenu koncentracije,
b) trajanje kie due od vremena koncentracije.

Zbog pretpostavki o ravnomernom intenzitetu kie u vremenu i po povrini sliva, primena

racionalne teorije ima opravdanja za odreivanje merodavnih proticaja na veoma malim slivnim
povrinama (kratkog vremena koncentracije) kao to su deonice puteva, propusti ili i za dimenzionisanje
kinih kolektora u gradovima.

7.4.2 Sintetiki jedinini hidrogrami

Jedinini hidrogram se definie kao hidrogram direktnog oticaja usled jedinine efektivne kie
(obino 1 mm) koja je ravnomerno rasporeena po povrini sliva i konstantnog intenziteta tokom
efektivnog trajanja. Za jedno trajanje kie, jedinini hidrogram ima istu bazu, isto vreme podizanja i
opadanja i iste ordinate. Ordinate jedininog hidrograma u(t) imaju dimenziju proticaja po jedinici visine
efektivne kie (npr. m3s-1mm-1). Ordinate hidrograma direktnog oticaja Qd(t) usled efektivne kie nekog
trajanja dobija mnoenjem ordinata jedininog hidrograma u(t) za to trajanje sa visinom efektivne kie Pe
(princip proporcionalnosti):
Q d (t ) = u (t ) Pe

78

Jedinini hidrogram za neki sliv moe se odrediti na osnovu osmotrenih kinih epizoda i
odgovarajuih hidrograma oticaja, pri emu kine epizode treba izabrati vodei rauna o pretpostavkama
o ravnomernosti kie po slivu i u vremenu. Na osmotrenim hidrogramima treba odvojiti bazni i direktni
oticaj (jer se za konstrukciju jedininog hidrograma koristi samo hidrogram direktnog oticaja), a
osmotrenu kiu treba razdvojiti na efektivnu kiu i gubitke. Jedinini hidrogram se tada dobija deljenjem
ordinata hidrograma direktnog oticaja sa visinom efektivne kie. Konani jedinini hidrogram se dobija
osrednjavanjem rezultata iz pojedinih epizoda. Ovaj postupak je veoma sloen, ali ako se podaci paljivo
odaberu, jedinini hidrogram kao model moe dati veoma prihvatljive rezultate.
U primeni jedininog hidrograma vai i princip superpozicije, a to znai da se moe primenjivati na
kie dueg trajanja nego to je trajanje kie za koje je jedinini hidrogram konstruisan. Ako je jedinini
hidrogram konstruisan za trajanje kie T, on se obino se primenjuje za kie ije je trajanje jednako
umnoku od T, npr. nT. Tada se kia podeli na n blokova i za svaki blok trajanja T odredi se hidrogram
direktnog oticaja. Ukupni hidrogram od cele kie dobija se superpozicijom n elementarnih hidrograma od
svakog bloka kie.
Na osnovu gore iznetog, jasno je da se jedinini hidrogram moe konstruisati samo za slivove na
kojima postoje osmatranja kie i proticaja, odnosno izuene slivove. Na neizuenim slivovima se koriste
sintetiki jedinini hidrogrami ija se konstrukcija zasnivaja na transpoziciji podataka sa drugih slivova
kroz regionalne veze izmeu karakteristika sliva i karakteristika hidrograma. Kako literatura obiluje
razliitim regionalnim vezama i bezdimenzionalnim jedininim hidrogramima, u praksi treba biti veoma
obazriv u primeni takvih "gotovih" jedininih hidrograma. Ove regionalne zavisnosti mogu biti razvijene
za neko podruje koje je po reljefu i klimi potpuno razliito od razmatranog sliva, a s druge strane se
postavlja pitanje u kom stepenu se ove veze prilagoavaju opaenim podacima (autori ovih veza retko
crtaju eksperimentalne take na dijagramima, a jo ree govore o koeficijentu korelacije sa kojim su
odredili neku od ovih zavisnosti).
Sintetiki jedinini hidrogram po SCS metodi. Amerika agencija SCS je razvila bezdimenzionalni
jedinini hidrogram (slika 53) kod koga se vreme izraava u odnosu na vreme podizanja hidrograma Tp, a
ordinate u odnosu na maksimalnu ordinatu jedininog hidrograma um. Da bi se ovakav hidrogram
primenio, potrebno je poznavati vreme podizanja Tp, dok se maksimalna ordinata um odreuje iz uslova da
povrina ispod budueg jedininog hidrograma bude jednaka zapremini oticaja od 1 mm (ili 1 cm) kie.
1.0
neto ki{a

0.8
tk
2

tp

u/u m

0.6
b
0.4

um

0.2
0

tk
0

t/Tp

Tp

direktan
oticaj

1.67 Tp
Tb

Slika 53. Sintetiki jedinini hidrogram po SCS: a) krivolinijski jedinini hidrogram i

b) aproksimacija trouglom.
79

Krivolinijski dijagram sa slike 53a najee se zamenjuje trougaonim hidrogramom na slici 53b.
Analizom podataka sa velikog broja slivova, SCS predlae da vreme opadajue grane trougaonog
hidrograma iznosi:
Tr = 1.67T p

(3)

tako da je ukupna baza hidrograma TB = 2.67 Tp. S obzirom da povrina ispod trougla treba da bude
jednaka zapremini oticaja od 1 mm kie, maksimalna ordinata jedininog hidrograma iznosi:
B

um =

2A
A
= 0.75
2.67T p
Tp

odnosno:

um =

208.33 A
Tp

gde je um u ls-1mm-1, A u km2 i Tp u asovima. Vreme podizanja Tp moe se izraziti pomou vremena
kanjenja sliva tp

Tp = t p +

tk
2

(4)

gde je tk trajanje kie. Vreme kanjenja tp, prema SCS, moe se odrediti na dva naina. Prvi nain vezuje
tp i fizike karakteristike sliva, dok drugi nain podrazumeva procenu vremena koncentracije sliva tc kao
ukupnog vremena putovanja vode po padinama i u vodotoku. Na osnovu analize podataka sa
eksperimentalnih slivova, SCS predlae aproksimaciju t p 0.6 t c .

Sintetiki jedinini hidrogram u obliku trougla. Brajkovi i Jovanovi (Jovanovi, 1989) su

predloili modifikaciju sintetikog hidrograma u obliku trougla prema SCS. Modifikacija se sastoji iz
nekoliko elemenata. Prvo, vreme opadajue grane hidrograma, kao i baza hidrograma, nisu fiksirani kao u
izrazu (3), ve iznose
Tr = r T p

Tb = (1 + r )T p

gde je r konstanta za dati sliv koja zavisi od veliine sliva i namene povrina na slivu. Preporuke za
verdnost ovog parametra date su u tabeli 14. Drugo, vreme kanjenja sliva tp, a koje odreuje vreme
podizanja hidrograma kroz jednainu (4), odreuje se iz regionalne zavisnosti
t p = at k + t o

(5)

gde su sva vremena izraena u asovima. Smatra se da parametar a zavisi od povrine sliva (slika 54), a
parametar to od fizikih karakteristika sliva:
LL
c
I
u

0.086

0.67

t o = 0.4 L

gde je L duina glavnog toka u km, Lc rastojanje od teita do izlaznog profila sliva u km i Iu uravnati
nagib sliva u procentima. Gornji izraz je samo jedan od predloenih izraza za to (Jovanovi i sar., 1979).

80

Tabela 14. Preporuke za vrednosti koeficjenta r (odnosa

vremena opadanja i podizanja hidrograma).
Vrsta povrine / metod
Koeficijent r
racionalna teorija
1
urbano, veliki nagib
1.25
SCS
1.67
urbano/ruralno
2.25
ruralno, brdovito
3.33
ruralno, blagi nagib
5.5
ruralno, ravno
12.0

240

povr{ina sliva (km2)

200

16 0
120

80

40

0
0.2

0.3

0.4

0 .5 0 .6 0.7

1.0

Slika 54. Zavisnost parametra a (jednaina 5) od povrine sliva.

7.4.3 Vreme koncentracije

Vreme koncetracije je najee korien vremenski parametar kada su u pitanju konceptualni

modeli oticaja kao to je racionalna metoda i sintetiki jedinini hidrogrami. Ono se najee definie kao
vreme koje je potrebno deliu vode da dospe od najudaljenije take sliva do izlaznog profila sliva, mada
ima i drugaijih definicija. Zbog nemogunosti direktnog merenja vremena koncetracije, ono se obino
odreuje na osnovu razliitih formula predloenih u lietraturi. Te formule mogu dati veoma razliite
rezultate, pa se pri njihovoj primeni preporuuje opreznost. Najpoznatije formule za vreme koncentracije
date su u tabeli 15.
SCS metod brzine koji se predlae u novijem izdanju SCS procedure (poslednji red tabele 15)
posmatra odvojeno vremena putovanja za povrinsko teenje i teenje u vodotoku, kao odnos duine
teenja i brzine putovanja. Vreme koncentracije je tada zbir vremena putovanja svih delova puta teenja
vode. Orijentacione brzine teenja po pojedinim povrinama date su u tabeli 16.

81

Tabela 15. Pregled nekih formula za odreivanje vremena koncentracije.

Metod / autor
Kirpich (1940)

Formula za tc (min)
0.77

t c = 0.0195 L

0.385

L = duina toka od izvora do izlaza (m)

S = prosean nagib sliva (m/m)

FAA (1970)

t c = 0.7(1.1 c ) L0.5 S 0.333

c = koeficijent oticaja u racionalnoj
metodi
L = duina povrinskog teenja (m)
S = nagib povrine (m/m)

Kinematski talas

t c = 1.36

L0.6 n 0.6
i 0.4 S 0.3

L = duina povrinskog teenja (m)

n = Maningov koeficijent hrapavosti
i = intenzitet ef. kie (mm/min)
S = prosean nagib povrine (m/m)

SCS metoda
kanjenja

t c = 0.0136

L0.8
S 0.5

(1000 / CN 9) 0.7

L = najdui put teenja na slivu (m)

CN = SCS broj krive
S = prosean nagib sliva (m/m)

SCS metoda
brzina

tc =

Li
1

60 vi

Napomena
za ruralne slivove sa jasno izraenim renim
tokovima i strimim nagibima; za asfaltirane
povrine ili betonske kanale preporuuje se da
se tc pomnoi sa 0.4
formula razvijena za odvodnjavanje
aerodroma, a moe se koristiti za urbane
slivove

za povrinsko teenje na razvijenim

povrinama; formula se reava iterativno poto
sadri intenzitet efektivne kie koji zavisi od
vremena koncetracije (uz korienje zavisnosti
intenzitet kie trajanje povratni period)
za male ruralne slivove; smatra se dobrom za
potpuno pokrivene povrine, dok za meovite
povrine daje precenjeno tc; nastala od
pretpostavke da je tc = 1.67 tp
podrazumeva odreivanje brzina povrinskog
teenja (videti tabelu 16)

Li = duina putanje teenja (m)

vi = prosena brzina teenja (m/s)

Tabela 16. Pribline prosene brzine (m/s) povrinskog teenja za proraun vremena
koncentracije po SCS metodi brzina.
Vrsta povrine
Nagib sliva (%)
03
47
8 11
12
ume
0 0.46 0.46 0.76 0.76 0.99 0.99
panjaci
0 0.76 0.76 1.07 1.07 1.30 1.30
obraene
0 0.91 0.91 1.37 1.37 1.68 1.68
asfaltirane
0 2.59 2.59 4.11 4.11 5.18 5.18

82

PRILOG A
STATISTIKE TABLICE

Tabela 1. Funkcija standardne normalne raspodele.

z
0.0
0.1
0.2
0.3
0.4

.00
0.5000
0.5398
0.5793
0.6179
0.6554

.01
0.5040
0.5438
0.5832
0.6217
0.6591

.02
0.5080
0.5478
0.5871
0.6255
0.6628

.03
0.5120
0.5517
0.5910
0.6293
0.6664

.04
0.5160
0.5557
0.5948
0.6331
0.6700

.05
0.5199
0.5596
0.5987
0.6368
0.6736

.06
0.5239
0.5636
0.6026
0.6406
0.6772

.07
0.5279
0.5675
0.6064
0.6443
0.6808

.08
0.5319
0.5714
0.6103
0.6480
0.6844

.09
0.5359
0.5753
0.6141
0.6517
0.6879

0.5
0.6
0.7
0.8
0.9

0.6915
0.7257
0.7580
0.7881
0.8159

0.6950
0.7291
0.7611
0.7910
0.8186

0.6985
0.7324
0.7642
0.7939
0.8212

0.7019
0.7357
0.7673
0.7967
0.8238

0.7054
0.7389
0.7704
0.7995
0.8264

0.7088
0.7422
0.7734
0.8023
0.8289

0.7123
0.7454
0.7764
0.8051
0.8315

0.7157
0.7486
0.7794
0.8078
0.8340

0.7190
0.7517
0.7823
0.8106
0.8365

0.7224
0.7549
0.7852
0.8133
0.8389

1.0
1.1
1.2
1.3
1.4

0.8413
0.8643
0.8849
0.9032
0.9192

0.8438
0.8665
0.8869
0.9049
0.9207

0.8461
0.8686
0.8888
0.9066
0.9222

0.8485
0.8708
0.8907
0.9082
0.9236

0.8508
0.8729
0.8925
0.9099
0.9251

0.8531
0.8749
0.8944
0.9115
0.9265

0.8554
0.8770
0.8962
0.9131
0.9279

0.8577
0.8790
0.8980
0.9147
0.9292

0.8599
0.8810
0.8997
0.9162
0.9306

0.8621
0.8830
0.9015
0.9177
0.9319

1.5
1.6
1.7
1.8
1.9

0.9332
0.9452
0.9554
0.9641
0.9713

0.9345
0.9463
0.9564
0.9649
0.9719

0.9357
0.9474
0.9573
0.9656
0.9726

0.9370
0.9484
0.9582
0.9664
0.9732

0.9382
0.9495
0.9591
0.9671
0.9738

0.9394
0.9505
0.9599
0.9678
0.9744

0.9406
0.9515
0.9608
0.9686
0.9750

0.9418
0.9525
0.9616
0.9693
0.9756

0.9429
0.9535
0.9625
0.9699
0.9761

0.9441
0.9545
0.9633
0.9706
0.9767

2.0
2.1
2.2
2.3
2.4

0.9772
0.9821
0.9861
0.9893
0.9918

0.9778
0.9826
0.9864
0.9896
0.9920

0.9783
0.9830
0.9868
0.9898
0.9922

0.9788
0.9834
0.9871
0.9901
0.9925

0.9793
0.9838
0.9875
0.9904
0.9927

0.9798
0.9842
0.9878
0.9906
0.9929

0.9803
0.9846
0.9881
0.9909
0.9931

0.9808
0.9850
0.9884
0.9911
0.9932

0.9812
0.9854
0.9887
0.9913
0.9934

0.9817
0.9857
0.9890
0.9916
0.9936

2.5
2.6
2.7
2.8
2.9

0.9938
0.9953
0.9965
0.9974
0.9981

0.9940
0.9955
0.9966
0.9975
0.9982

0.9941
0.9956
0.9967
0.9976
0.9982

0.9943
0.9957
0.9968
0.9977
0.9983

0.9945
0.9959
0.9969
0.9977
0.9984

0.9946
0.9960
0.9970
0.9978
0.9984

0.9948
0.9961
0.9971
0.9979
0.9985

0.9949
0.9962
0.9972
0.9979
0.9985

0.9951
0.9963
0.9973
0.9980
0.9986

0.9952
0.9964
0.9974
0.9981
0.9986

3.0
3.1
3.2
3.3
3.4

0.9987
0.9990
0.9993
0.9995
0.9997

0.9987
0.9991
0.9993
0.9995
0.9997

0.9987
0.9991
0.9994
0.9995
0.9997

0.9988
0.9991
0.9994
0.9996
0.9997

0.9988
0.9992
0.9994
0.9996
0.9997

0.9989
0.9992
0.9994
0.9996
0.9997

0.9989
0.9992
0.9994
0.9996
0.9997

0.9989
0.9992
0.9995
0.9996
0.9997

0.9990
0.9993
0.9995
0.9996
0.9997

0.9990
0.9993
0.9995
0.9997
0.9998

f( z )

F(z )
1 F(z )

Za z < 0, koristiti F(z) = 1 F(|z|).

Tabela 2. Funkcija standardne normalne raspodele

(vrednosti standardne promenljive z).
F(z)
0.001
0.002
0.005
0.01
0.02
0.025
0.05
0.1
0.2
0.25
0.3
0.4
0.5

z
-3.0902
-2.8782
-2.5758
-2.3263
-2.0537
-1.9600
-1.6449
-1.2816
-0.8416
-0.6745
-0.5244
-0.2533
0.0000

F(z)
0.6
0.7
0.75
0.8
0.9
0.95
0.975
0.98
0.99
0.995
0.998
0.999

z
0.2533
0.5244
0.6745
0.8416
1.2816
1.6449
1.9600
2.0537
2.3263
2.5758
2.8782
3.0902

Tabela 3a. Faktori frekvencije za Pirson III raspodelu za pozitivan koeficijent asimetrije.
F(x)

0.001

0.002

0.005

0.01

0.02

0.05

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

0.95

0.96

0.98

0.99

0.995

0.999

1.001

1.002

1.005

1.010

1.020

1.053

1.111

1.25

1.429

1.667

2.5

3.333

10

20

25

50

100

200

1000

0.0

-3.090

-2.878

-2.576

-2.326

-2.054

-1.645

-1.282

-0.842

-0.524

-0.253

0.000

0.253

0.524

0.842

1.282

1.645

1.751

2.054

2.326

2.576

3.090

0.1

-2.948

-2.757

-2.482

-2.253

-2.000

-1.616

-1.270

-0.846

-0.536

-0.269

0.017

0.238

0.512

0.836

1.292

1.673

1.785

2.107

2.400

2.670

3.233

0.2

-2.808

-2.637

-2.388

-2.178

-1.945

-1.586

-1.258

-0.850

-0.548

-0.284

-0.033

0.222

0.499

0.830

1.301

1.700

1.818

2.159

2.472

2.763

3.377

0.3

-2.669

-2.517

-2.294

-2.104

-1.890

-1.555

-1.245

-0.853

-0.558

-0.299

-0.050

0.206

0.486

0.824

1.309

1.726

1.849

2.211

2.544

2.856

3.521

0.4

-2.533

-2.399

-2.201

-2.029

-1.834

-1.524

-1.231

-0.855

-0.569

-0.314

-0.067

0.189

0.472

0.816

1.317

1.750

1.880

2.261

2.615

2.949

3.666

0.5

-2.399

-2.283

-2.108

-1.955

-1.777

-1.491

-1.216

-0.857

-0.578

-0.328

-0.083

0.173

0.458

0.808

1.323

1.774

1.910

2.311

2.686

3.041

3.811

0.6

-2.268

-2.169

-2.016

-1.880

-1.720

-1.458

-1.200

-0.857

-0.588

-0.342

-0.099

0.156

0.444

0.800

1.329

1.797

1.939

2.359

2.755

3.132

3.956

0.7

-2.141

-2.057

-1.926

-1.806

-1.663

-1.423

-1.183

-0.857

-0.596

-0.356

-0.116

0.139

0.429

0.790

1.333

1.819

1.967

2.407

2.824

3.223

4.100

0.8

-2.017

-1.948

-1.837

-1.733

-1.606

-1.389

-1.166

-0.856

-0.604

-0.369

-0.132

0.122

0.413

0.780

1.336

1.839

1.993

2.453

2.891

3.312

4.244

0.9

-1.899

-1.842

-1.749

-1.660

-1.549

-1.353

-1.147

-0.854

-0.611

-0.382

-0.148

0.105

0.397

0.769

1.339

1.859

2.018

2.498

2.957

3.401

4.388

1.0

-1.786

-1.741

-1.664

-1.588

-1.492

-1.317

-1.128

-0.852

-0.618

-0.394

-0.164

0.088

0.381

0.758

1.340

1.877

2.043

2.542

3.023

3.489

4.531

1.1

-1.678

-1.643

-1.581

-1.518

-1.435

-1.280

-1.107

-0.848

-0.624

-0.406

-0.180

0.070

0.365

0.745

1.341

1.894

2.066

2.585

3.087

3.575

4.673

1.2

-1.577

-1.550

-1.501

-1.449

-1.379

-1.243

-1.086

-0.844

-0.629

-0.418

-0.195

0.053

0.348

0.733

1.340

1.910

2.088

2.626

3.149

3.661

4.815

1.3

-1.482

-1.462

-1.424

-1.383

-1.324

-1.206

-1.064

-0.838

-0.634

-0.429

-0.210

0.036

0.331

0.719

1.339

1.925

2.108

2.667

3.211

3.745

4.956

1.4

-1.394

-1.380

-1.351

-1.318

-1.270

-1.168

-1.041

-0.832

-0.638

-0.439

-0.225

0.018

0.313

0.705

1.337

1.938

2.128

2.706

3.271

3.828

5.095

1.5

-1.313

-1.303

-1.282

-1.256

-1.217

-1.131

-1.018

-0.825

-0.641

-0.449

-0.240

0.001

0.295

0.691

1.333

1.951

2.146

2.743

3.330

3.910

5.233

1.6

-1.238

-1.231

-1.216

-1.197

-1.166

-1.093

-0.994

-0.817

-0.643

-0.459

-0.254

-0.016

0.277

0.675

1.329

1.962

2.163

2.780

3.388

3.990

5.371

1.7

-1.170

-1.165

-1.155

-1.140

-1.116

-1.056

-0.970

-0.808

-0.644

-0.467

-0.268

-0.033

0.259

0.660

1.324

1.972

2.179

2.815

3.444

4.069

5.507

1.8

-1.107

-1.105

-1.097

-1.087

-1.069

-1.020

-0.945

-0.799

-0.645

-0.475

-0.281

-0.050

0.241

0.643

1.318

1.981

2.193

2.848

3.499

4.147

5.642

1.9

-1.051

-1.049

-1.044

-1.037

-1.023

-0.984

-0.920

-0.788

-0.645

-0.483

-0.294

-0.067

0.222

0.627

1.311

1.989

2.207

2.881

3.553

4.223

5.775

2.0

-0.999

-0.998

-0.995

-0.990

-0.980

-0.949

-0.895

-0.777

-0.643

-0.489

-0.307

-0.084

0.204

0.609

1.303

1.996

2.219

2.912

3.605

4.298

5.908

2.1

-0.952

-0.951

-0.949

-0.946

-0.939

-0.915

-0.869

-0.765

-0.641

-0.495

-0.319

-0.100

0.185

0.592

1.294

2.001

2.230

2.942

3.656

4.372

6.039

2.2

-0.909

-0.909

-0.907

-0.905

-0.900

-0.882

-0.844

-0.752

-0.638

-0.500

-0.330

-0.116

0.167

0.574

1.284

2.006

2.240

2.970

3.705

4.444

6.168

2.3

-0.869

-0.869

-0.869

-0.867

-0.864

-0.850

-0.819

-0.739

-0.635

-0.504

-0.341

-0.131

0.148

0.555

1.274

2.009

2.248

2.997

3.753

4.515

6.296

2.4

-0.833

-0.833

-0.833

-0.832

-0.830

-0.819

-0.795

-0.725

-0.630

-0.507

-0.351

-0.147

0.130

0.537

1.262

2.011

2.256

3.023

3.800

4.584

6.423

2.5

-0.800

-0.800

-0.800

-0.799

-0.798

-0.790

-0.771

-0.711

-0.625

-0.510

-0.360

-0.161

0.111

0.518

1.250

2.012

2.262

3.048

3.845

4.652

6.548

2.6

-0.769

-0.769

-0.769

-0.769

-0.768

-0.762

-0.747

-0.696

-0.619

-0.512

-0.369

-0.176

0.093

0.499

1.238

2.013

2.267

3.071

3.889

4.718

6.672

2.7

-0.741

-0.741

-0.741

-0.740

-0.740

-0.736

-0.724

-0.681

-0.612

-0.513

-0.376

-0.189

0.075

0.479

1.224

2.012

2.272

3.093

3.932

4.783

6.794

2.8

-0.714

-0.714

-0.714

-0.714

-0.714

-0.711

-0.702

-0.666

-0.604

-0.513

-0.384

-0.203

0.057

0.460

1.210

2.010

2.275

3.114

3.973

4.847

6.915

2.9

-0.690

-0.690

-0.690

-0.690

-0.689

-0.688

-0.681

-0.651

-0.596

-0.512

-0.390

-0.215

0.040

0.440

1.195

2.007

2.277

3.134

4.013

4.909

7.035

3.0

-0.667

-0.667

-0.667

-0.667

-0.666

-0.665

-0.660

-0.636

-0.588

-0.511

-0.396

-0.227

0.023

0.420

1.180

2.003

2.278

3.152

4.051

4.970

7.152

Cs

Tabela 3b. Faktori frekvencije za Pirson III raspodelu za negativan koeficijent asimetrije.
F(x)

0.001

0.002

0.005

0.01

0.02

0.05

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

0.95

0.96

0.98

0.99

0.995

0.999

1.001

1.002

1.005

1.010

1.020

1.053

1.111

1.25

1.429

1.667

2.5

3.333

10

20

25

50

100

200

1000

-3.0

-7.152

-6.205

-4.970

-4.051

-3.152

-2.003

-1.180

-0.420

-0.023

0.227

0.396

0.511

0.588

0.636

0.660

0.665

0.666

0.666

0.667

0.667

0.667

-2.9

-7.035

-6.113

-4.909

-4.013

-3.134

-2.007

-1.195

-0.440

-0.040

0.215

0.390

0.512

0.596

0.651

0.681

0.688

0.688

0.689

0.690

0.690

0.690

-2.8

-6.915

-6.018

-4.847

-3.973

-3.114

-2.010

-1.210

-0.460

-0.057

0.203

0.384

0.513

0.604

0.666

0.702

0.711

0.712

0.714

0.714

0.714

0.714

-2.7

-6.794

-5.923

-4.783

-3.932

-3.093

-2.012

-1.224

-0.479

-0.075

0.189

0.376

0.513

0.612

0.681

0.724

0.736

0.738

0.740

0.740

0.741

0.741

-2.6

-6.672

-5.826

-4.718

-3.889

-3.071

-2.013

-1.238

-0.499

-0.093

0.176

0.369

0.512

0.619

0.696

0.747

0.762

0.765

0.768

0.769

0.769

0.769

-2.5

-6.548

-5.728

-4.652

-3.845

-3.048

-2.012

-1.250

-0.518

-0.111

0.161

0.360

0.510

0.625

0.711

0.771

0.790

0.793

0.798

0.799

0.800

0.800

-2.4

-6.423

-5.628

-4.584

-3.800

-3.023

-2.011

-1.262

-0.537

-0.130

0.147

0.351

0.507

0.630

0.725

0.795

0.819

0.823

0.830

0.832

0.833

0.833

-2.3

-6.296

-5.527

-4.515

-3.753

-2.997

-2.009

-1.274

-0.555

-0.148

0.131

0.341

0.504

0.635

0.739

0.819

0.850

0.855

0.864

0.867

0.869

0.869

-2.2

-6.168

-5.424

-4.444

-3.705

-2.970

-2.006

-1.284

-0.574

-0.167

0.116

0.330

0.500

0.638

0.752

0.844

0.882

0.888

0.900

0.905

0.907

0.909

-2.1

-6.039

-5.320

-4.372

-3.656

-2.942

-2.001

-1.294

-0.592

-0.185

0.100

0.319

0.495

0.641

0.765

0.869

0.915

0.923

0.939

0.946

0.949

0.952

-2.0

-5.908

-5.215

-4.298

-3.605

-2.912

-1.996

-1.303

-0.609

-0.204

0.084

0.307

0.489

0.643

0.777

0.895

0.949

0.959

0.980

0.990

0.995

0.999

-1.9

-5.775

-5.108

-4.223

-3.553

-2.881

-1.989

-1.311

-0.627

-0.222

0.067

0.294

0.483

0.645

0.788

0.920

0.984

0.997

1.023

1.037

1.044

1.051

-1.8

-5.642

-4.999

-4.147

-3.499

-2.848

-1.981

-1.318

-0.643

-0.241

0.050

0.281

0.475

0.645

0.799

0.945

1.020

1.035

1.069

1.087

1.097

1.107

-1.7

-5.507

-4.890

-4.069

-3.444

-2.815

-1.972

-1.324

-0.660

-0.259

0.033

0.268

0.467

0.644

0.808

0.970

1.056

1.075

1.116

1.140

1.155

1.170

-1.6

-5.371

-4.779

-3.990

-3.388

-2.780

-1.962

-1.329

-0.675

-0.277

0.016

0.254

0.459

0.643

0.817

0.994

1.093

1.116

1.166

1.197

1.216

1.238

-1.5

-5.233

-4.666

-3.910

-3.330

-2.743

-1.951

-1.333

-0.691

-0.295

-0.001

0.240

0.449

0.641

0.825

1.018

1.131

1.157

1.217

1.256

1.282

1.313

-1.4

-5.095

-4.553

-3.828

-3.271

-2.706

-1.938

-1.337

-0.705

-0.313

-0.018

0.225

0.439

0.638

0.832

1.041

1.168

1.198

1.270

1.318

1.351

1.394

-1.3

-4.956

-4.438

-3.745

-3.211

-2.667

-1.925

-1.339

-0.719

-0.331

-0.036

0.210

0.429

0.634

0.838

1.064

1.206

1.240

1.324

1.383

1.424

1.482

-1.2

-4.815

-4.323

-3.661

-3.149

-2.626

-1.910

-1.340

-0.733

-0.348

-0.053

0.195

0.418

0.629

0.844

1.086

1.243

1.282

1.379

1.449

1.501

1.577

-1.1

-4.673

-4.206

-3.575

-3.087

-2.585

-1.894

-1.341

-0.745

-0.365

-0.070

0.180

0.406

0.624

0.848

1.107

1.280

1.324

1.435

1.518

1.581

1.678

-1.0

-4.531

-4.088

-3.489

-3.023

-2.542

-1.877

-1.340

-0.758

-0.381

-0.088

0.164

0.394

0.618

0.852

1.128

1.317

1.366

1.492

1.588

1.664

1.786

-0.9

-4.388

-3.969

-3.401

-2.957

-2.498

-1.859

-1.339

-0.769

-0.397

-0.105

0.148

0.382

0.611

0.854

1.147

1.353

1.407

1.549

1.660

1.749

1.899

-0.8

-4.244

-3.850

-3.312

-2.891

-2.453

-1.839

-1.336

-0.780

-0.413

-0.122

0.132

0.369

0.604

0.856

1.166

1.389

1.448

1.606

1.733

1.837

2.017

-0.7

-4.100

-3.730

-3.223

-2.824

-2.407

-1.819

-1.333

-0.790

-0.429

-0.139

0.116

0.356

0.596

0.857

1.183

1.423

1.489

1.663

1.806

1.926

2.141

-0.6

-3.956

-3.609

-3.132

-2.755

-2.359

-1.797

-1.329

-0.800

-0.444

-0.156

0.099

0.342

0.588

0.857

1.200

1.458

1.528

1.720

1.880

2.016

2.268

-0.5

-3.811

-3.487

-3.041

-2.686

-2.311

-1.774

-1.323

-0.808

-0.458

-0.173

0.083

0.328

0.578

0.857

1.216

1.491

1.567

1.777

1.955

2.108

2.399

-0.4

-3.666

-3.366

-2.949

-2.615

-2.261

-1.750

-1.317

-0.816

-0.472

-0.189

0.067

0.314

0.569

0.855

1.231

1.524

1.606

1.834

2.029

2.201

2.533

-0.3

-3.521

-3.244

-2.856

-2.544

-2.211

-1.726

-1.309

-0.824

-0.486

-0.206

0.050

0.299

0.558

0.853

1.245

1.555

1.643

1.890

2.104

2.294

2.669

-0.2

-3.377

-3.122

-2.763

-2.472

-2.159

-1.700

-1.301

-0.830

-0.499

-0.222

0.033

0.284

0.548

0.850

1.258

1.586

1.680

1.945

2.178

2.388

2.808

-0.1

-3.233

-3.000

-2.670

-2.400

-2.107

-1.673

-1.292

-0.836

-0.512

-0.238

0.017

0.269

0.536

0.846

1.270

1.616

1.716

2.000

2.253

2.482

2.948

0.0

-3.090

-2.878

-2.576

-2.326

-2.054

-1.645

-1.282

-0.842

-0.524

-0.253

0.000

0.253

0.524

0.842

1.282

1.645

1.751

2.054

2.326

2.576

3.090

Cs

Tabela 4. Vrednosti 2 za zadatu vrednost funkcije raspodele F, odnosno za zadatu

vrednost praga znaajnosti
0.5

0.75

0.9

0.5

0.25

0.1

F
0.95

0.05

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
40
50

0.455
1.39
2.37
3.36
4.35
5.35
6.35
7.34
8.34
9.34
10.3
11.3
12.3
13.3
14.3
15.3
16.3
17.3
18.3
19.3
20.3
21.3
22.3
23.3
24.3
25.3
26.3
27.3
28.3
29.3
30.3
31.3
32.3
33.3
34.3
39.3
49.3

1.32
2.77
4.11
5.39
6.63
7.84
9.04
10.2
11.4
12.5
13.7
14.8
16.0
17.1
18.2
19.4
20.5
21.6
22.7
23.8
24.9
26.0
27.1
28.2
29.3
30.4
31.5
32.6
33.7
34.8
35.9
37.0
38.1
39.1
40.2
45.6
56.3

2.71
4.61
6.25
7.78
9.24
10.6
12.0
13.4
14.7
16.0
17.3
18.5
19.8
21.1
22.3
23.5
24.8
26.0
27.2
28.4
29.6
30.8
32.0
33.2
34.4
35.6
36.7
37.9
39.1
40.3
41.4
42.6
43.7
44.9
46.1
51.8
63.2

3.84
5.99
7.81
9.49
11.1
12.6
14.1
15.5
16.9
18.3
19.7
21.0
22.4
23.7
25.0
26.3
27.6
28.9
30.1
31.4
32.7
33.9
35.2
36.4
37.7
38.9
40.1
41.3
42.6
43.8
45.0
46.2
47.4
48.6
49.8
55.8
67.5

0.975

0.99

0.995

0.025

0.01

0.005

5.02
7.38
9.35
11.1
12.8
14.4
16.0
17.5
19.0
20.5
21.9
23.3
24.7
26.1
27.5
28.8
30.2
31.5
32.9
34.2
35.5
36.8
38.1
39.4
40.6
41.9
43.2
44.5
45.7
47.0
48.2
49.5
50.7
52.0
53.2
59.3
71.4

6.63
9.21
11.3
13.3
15.1
16.8
18.5
20.1
21.7
23.2
24.7
26.2
27.7
29.1
30.6
32.0
33.4
34.8
36.2
37.6
38.9
40.3
41.6
43.0
44.3
45.6
47.0
48.3
49.6
50.9
52.2
53.5
54.8
56.1
57.3
63.7
76.2

7.88
10.6
12.8
14.9
16.7
18.5
20.3
22.0
23.6
25.2
26.8
28.3
29.8
31.3
32.8
34.3
35.7
37.2
38.6
40.0
41.4
42.8
44.2
45.6
46.9
48.3
49.6
51.0
52.3
53.7
55.0
56.3
57.6
59.0
60.3
66.8
79.5

Tabela 5. Test Kolmogorova-Smirnova: vrednosti statistike Dmax za zadatu

vrednost praga znaajnosti

0.1

0.05

0.02

0.01

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40

0.369
0.352
0.338
0.325
0.314
0.304
0.295
0.286
0.279
0.271
0.265
0.259
0.253
0.247
0.242
0.238
0.233
0.229
0.225
0.221
0.218
0.214
0.211
0.208
0.205
0.202
0.199
0.196
0.194
0.191
0.189

0.409
0.391
0.375
0.361
0.349
0.338
0.327
0.318
0.309
0.301
0.294
0.287
0.281
0.275
0.269
0.264
0.259
0.254
0.250
0.246
0.242
0.238
0.234
0.231
0.227
0.224
0.221
0.218
0.215
0.213
0.210

0.457
0.437
0.419
0.404
0.390
0.377
0.366
0.355
0.346
0.337
0.329
0.321
0.314
0.307
0.301
0.295
0.290
0.284
0.279
0.275
0.270
0.266
0.262
0.258
0.254
0.251
0.247
0.244
0.241
0.238
0.235

0.489
0.468
0.449
0.432
0.418
0.404
0.392
0.981
0.371
0.361
0.352
0.344
0.337
0.330
0.323
0.317
0.311
0.305
0.300
0.295
0.290
0.285
0.281
0.277
0.273
0.269
0.265
0.262
0.258
0.255
0.252

> 40

1.22/N

1.36/N

1.52/N

1.63/N

PRILOG B
OBRAUN GUBITAKA PO SCS METODI

Hidroloke grupe tla

Tla se klasifikuju na osnovu upijanja vode na kraju dugotrajne kie opaene nakon odreene
prethodne vlanosti tla i mogunosti bubrenja zemljita bez uticaja na vegetaciju. Glavne hidroloke
grupe tla su:
A: (najmanja mogunost oticanja) Sadri: 1) duboke peskove sa vrlo malo ilovae i gline, i 2)
duboki oko porozni les.
B: Preteno peskovita tla manje dubine od grupe A i les manje dubine i slabijeg sastava nego u
grupi A, ali grupa kao celina ima nadprosenu propusnost posle potpune vlanosti.
C: Sadri plitka tla i tla koja sadre dosta gline i koloida, ali manje od onih iz grupe D. Grupa ima
propusnu mo posle saturacije ispod proseka.
D: (velika mogunost oticanja) Grupa sadri preteno gline visokog procenta bubrenja ali su
sadrana neka plitka tla sa skoro nepropusnom podinom blizu povrine.
Primer prorauna kompleksnog hidrolokog broja s upotrebom teinskih koeficijenata

Sastav tla (hidroloka grupa B)

Hidroloki
broj CN
(2)
78

Procenat
povrina
(3)
56.2

Kompleksni broj

(1)
Oranica, obrada u smeru pada,
dobar plodored
Mahunjae, obrada po
69
37.5
izohipsama, dobar plodored
Livada, stalna
58
6.3
Ukupno:
100.0
Teinski broj = 7337 / 100 = 73.37, usvojeno 73

(4) = (2) (3)

4384
2588
365
7337

Dijagram za odreivanje neto kie (prema SCS)

80
70

Pe (mm)

60
CN = 100

50

95
90

40

85

30

80

75

20

70

65

60 55

10

50

0
0

10

20

30

40

50

60
70
P (mm)

80

90

100

110

120

 Kompleksni hidroloki brojevi u zavisnosti od zemljita i vegetacije

Korienje zemljita ili

vegetacija
Neobraeno (ugar)
Okopavine

Sitnozrnaste itarice

Gusto sejane mahunjae

ili livade u plodoredu

Panjak ili livada

(prirodna)

Livada stalna (kultivirana)

uma (umske povrine)

Poljoprivredne zgrade
(salai, majuri)
Putevi (tvrdi i meki)

Legenda:

SR
C
T
C/T

Obrada Hidroloke
tla
prilike za
upijanje
SR
SR
slabo
SR
dobro
C
slabo
C
dobro
C/T
slabo
C/T
dobro
SR
slabo
SR
dobro
C
slabo
C
dobro
C/T
slabo
C/T
dobro
SR
slabo
SR
dobro
C
slabo
C
dobro
C/T
slabo
C/T
dobro
slabo
srednje
dobro
C
slabo
C
srednje
C
dobro
slabo
srede
dobro

Hidroloka grupa tla

A
77
72
67
70
65
66
62
65
63
63
61
61
69
66
58
64
55
63
51
68
49
39
47
25
6
30
45
36
25
59

B
86
81
78
79
75
74
71
76
75
74
73
72
70
77
72
75
69
73
67
79
69
61
67
59
35
58
66
60
55
74

C
91
88
85
84
82
80
78
84
83
82
81
79
78
85
81
83
78
80
76
86
79
74
81
75
70
71
77
73
70
83

D
94
91
89
88
86
82
81
88
87
85
84
82
81
89
85
85
83
83
80
89
84
80
80
83
79
78
83
79
77
86

72
74

82
84

87
90

87
92

pravolinijska obrada (u smeru pada terena)

po izohipsama
u terasama
po izohipsama i terasama