ARISTOTEL

383 322. g. p.n.e.

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

Podela znanja
Podela znanja se vri prema predmetu:

TEORIJSKE NAUKE (FILOZOFIJE)

njihovi principi se nalaze u predmetu

prva filozofija (teologija, kasnije: metafizika) prouava prva poela i

uzroke, odnosno bie kao bie

fizika (druga filozofija) ukljuuje astronomiju prouava prirodna bia,

odnosno pokretnu materiju

matematika prouava nepokretnu formu, odnosno broj

Podela znanja
PRAKTIKE NAUKE
Njihovi principi se nalaze delom u delatniku, a delom u predmetu.

etika se bavi pojedincem

ekonomika se bavi porodicom

politika se bavi dravom i pitanjima:

ustavotvornim

rukovodstvenim (savetodavnim i pravosudnim)

Ukljuuju i volju (poriv ili udnju) i odnose se na ljude.

Njihov predmet je promenljivo bivstvo to je u potencijalnosti, te se ova

znanja odnose na neto budue.

Nain saznanja praktikog delanja nisu nauivi, jer zavise od posebnosti

konkretne situacije, te se kroz niz situacija izgrauju.
3

Podela znanja
POIETIKE NAUKE
Njihovi principi se nalaze u tvoritelju.

umetnosti

zanati

vetine (graevinarstvo, lekarstvo, retorika, gramatika)

Predmet su im promenljiva bivstva to su u potencijalnosti, a odnose se na

neto budue.

Tvorba se odnosi na stvari.

Naini saznanja su nauivi, jer je re o vetinama.

Podela znanja
Podela znanja se vri prema predmetu:
TEORIJSKE NAUKE (FILOZOFIJE) (iji se principi nalaze u predmetu):

prva filozofija (teologija, kasnije: metafizika) prouava prva poela i uzroke, odnosno bie kao
bie

fizika (druga filozofija) ukljuuje astronomiju prouava prirodna bia, odnosno pokretnu materiju

matematika prouava nepokretnu formu, odnosno broj

PRAKTIKE NAUKE (iji se principi nalaze delom u delatniku, a delom u predmetu):

etika se bavi pojedincem

ekonomika se bavi porodicom

politika se bavi dravom i pitanjima:

ustavotvornim

rukovodstvenim (savetodavnim i pravosudnim)

POIETIKE NAUKE (iji se principi nalaze u tvoritelju):

umetnosti

zanati

vetine (graevinarstvo, lekarstvo, retorika, gramatika)

Aristotelova podela nije obuhvatila:

Logiku (orue ispravnog miljenja, forma a ne sadraj)

Zakoni i oblici ljudskog miljenja i procesi formiranja pojmova, sudova i zakljuaka

Gnoseologiju ili teoriju saznanja (novovekovno razvrgavanje jedinstva Sub. i Ob.)

Priroda i mogunost saznanja; odnos znanja i realnosti; pretpostavke saznanja;

kriterijumi istinitosti (razlika u odnosu na fiziologiju i psihologiju)

Estetika (bit, ciljevi i smisao umetnosti; uslovi i kriterijumi estetskog stvaranja,

doivljavanja i vrednovanja)

Filozofiju nauke, filozofiju religije, filozofiju istorije, filozofiju prava i dr.

Podela due i vrlina

vegetativni (ivotinje, biljke, ovek)

nerazumni deo

poudni (ili voljni: kod moralnog oveka podreen razumu)

etike vrline (tiu se oseanja htenja i delanja)

DUA
umee (znanje proizvoenja moguih stvari)

razumni deo

rasudbeni

razboritost (sposobnost moralnog delanja)

dijanoetike vrline (tiu se moguih i promenljivih stvari u vidljivom svetu, usmerene na nalaenje istine)

saznajni

znanost (dedukcijom do sigurnog zakljuka)

umnost (indukcijom do najoptijih naela)

Etika

Etika vrlina je:

odabiraka naklonost volje (individualna slobodna odgovornost)

koja se dri sredine podesne za sopstvenu prirodu (mera odreuje vrlinu u odnosu na
porok)
a koja je odreena razmiljanjem razumnog oveka (univerzalnost kriterijuma)

Vrlina je u ontolokom smislu sredina, a u aksiolokom smislu maksimum.

(Sredina izmeu krajnosti, ali to se vrednosti tie to je ono najbolje, a ne nekakva osrednjost)

Primeri:

hrabrost je sredina izmeu plaljivosti i smelosti (koja je nerazumna)

umerenost je sredina izmeu neosetljivosti i razuzdanosti

dareljivost je sredina izmeu krtosti i rasipnosti

ponos je sredina izmeu poniznosti i oholosti itd.

Etika

Vrlina upuuje na ispravan cilj, a razboritost na to da se prema njemu dela.

Razlikovanje:

prirodnih vrlina (i dete moe da bude hrabro)

moralnih vrlina (za koje je neophodna razboritost)

Sokrat
jednaka vrlini
rasudbena
(iskljuivo saznajna)

Aristotel
RAZBORITOST
VRLINA

preduslov vrline
razborita
(i saznajna i delatna)

Metafizika
Poreklo rei metafizika

Nije koristio naziv metafizika, nego prva filozofija ili teologija

Naziv prva filozofija najvaniji problemi, u ontolokom i logikom smislu

Naziv metafizika Andronik sa Rodosa, aleksandrijski bibliotekar koji je klasifikovao

Aristotelove spise

Nauka o biu kao biu

Svojim filozofskim prethodnicima Aristotel je priznao da su postavili pitanje o bitku bia

(zbog ega ih je i smatrao filozofima), ali im je zamerio to su ga izjednaili sa nazivom
pojedinanog elementa.
Bitak:

nije nikakvo pojedinano bie

on prethodi svim biima kao njihova izvorna priroda i bit

Ipak, bia nisu iscrpljena bitkom, jer bogatstvo svojih svojstava bia pokazuju tek u
ontikom stavu Nema bia bez bitka, ali ni bitka bez bia. ontoloka diferencija

10

Metafizika: Bog

Najvie bie je ono bie na kojem, jo bolje nego na prirodnom biu,

postaje vidljivo ono to je bitak bia u temelju.

To bie ne moe se iskusiti putem ula, ve jedino u miljenju. Nepokretni,

samostalni i veni bitak postoji da bi uvek postojalo vreme i kretanje. Bog
nuno postoji, kree se u krugu, sav je u aktualnosti (delatnosti) i ista je
misao.

nuno postojanje (nikada i nigde nije otvoren nekoj mogunosti ne-bitka)

kruno kretanje (prostorno kretanje, jer svako drugo kretanje doputa i mogunost
drugaijeg bitka, a ovde je prvo i poslednje uvek isto)
aktualnost (kada bi bog sadrao neke neostvarene mogunosti, odnosno kada bi
kod njega bilo mogue uoiti ikakvu potencijalnost, on ne bi bio ostvaren, tj.
savren)
ista misao (bez tvari je da bi bio vean)

11

Metafizika: Bie kao bie

Sva bia postoje na teleoloki nain: svako bie tei za prisutnou bitka,
jer ga to dovodi do ispunjenja njegove svrhe i bivstva.

Prisutnost bitka se pokazuje kao nepokretni pokreta koji pokree kao ono
voljeno i u tom smislu sainjava i prvi (formalni), a ne samo poslednji
(finalni) uzrok.

(To se odnosi na celokupno iskustvo od bdenja, preko opaanja do

miljenja.)

ovek: Bitak je prisutan u umu samo kada um misli samog sebe.

Bog: Uvek misli samog sebe i samo to ini, budui da on i nije nita drugo
do miljenje miljenja.

12

Metafizika: bivstvovanje i miljenje

Bit miljenja se sastoji u tome da mislei miljenje (autorefleksivnost)

uviamo prisutnost bitka.

Miljenje je isto to i ono miljeno. Forma je jednaka sadraju.

Postoje dva osnovna naina prisutnosti bitka, odnosno dva pristupa bitku:

opaanje (zajedno su prisutni forma (eidos) i materija (hyle)

miljenje (prisutna je samo forma (eidos)

Bitak se odreuje kao najvii sadraj saznanja, kao ISTINA

(prihvata se Parmenidov identitet miljenja i bia).

Miljenje ---------------------- Bie (Bivstvujue)

Miljenje miljenja --------- Bie kao bie

Bog ---------------------------- Bitak

apstrahovanje

13

Metafizika: teorija uzroka

Priznao je svojim filozofskim prethodnicima da su postavili pitanje o uzronosti,

ali im zamera to nijedan od njih nije otkrio sva etiri uzroka stvari.

Prvi razlikuje:

uzroke

elemente

poela

ta?

formalni uzrok

unutranji

Iz ega?

materijalni uzrok

spoljanji

emu?

svrni uzrok

Otkuda?

pokretaki uzrok

Uzroci

to e mu omoguiti sistematian pregled i uspostavljanje ontoloke razlike

etiri primarna uzroka su:

1.

ono iz ega neto nastaje tvarni (materijalni) uzrok

2.

ono to se nalazi u pojmovnoj odredbi tastvo oblik ili uzor formalni uzrok

3.

ono to pokree pokretaki (eficijentni) uzrok

4.

ono poradi ega najvii uzrok (zbog kojeg sve ostalo) svrni (finalni) uzrok

14

Metafizika

Primer: Uzroci kue

1. materijalni uzrok: graa (cigle, grede, cement, pesak)
2. formalni uzrok: plan ili nacrt kue (koji izrauje projektant)
3. pokretaki uzrok: majstori
4. finalni uzrok: stanovanje (kao svrha radi koje svi ostali uzroci i postoje)

Sve se konkretno pojedinano ustrojava na taj nain to pokretaki uzrok

spaja u jedno

Svrni uzrok odreuje svrhu u odnosu na ta se oni spajaju

U prirodi se to zbiva samo od sebe

U umeu ili proizvoenju to obavlja tvoritelj

Posao fiziara je da razlikuje i istrauje sva etiri uzroka (i u prirodi i u

umeu) da bi mogao da objasni kretanje, odnosno promenu.

15

Logika

Logika problematika izloena ve u Metafizici, ali glavni deo tek u spisu Organon (orue)

Ovaj spis smatrao je preduslovom znanja, pa se ne pominje u podeli znanja i nauka

Izraz logika je kasnijeg datuma i pripisuje se stoicima

Znaajni doprinosi Sokrata i Platona, stvaranju logike kao celovite nauke, koja obuhvata
sve elementarne oblike miljenja:

poimanje
suenje
zakljuivanje

Uoavanje razlike izmeu dva oblika miljenja:

ono koje polazi od utvrenih premisa: pouzdana znanja (Analitike)

ono koje, u sloenim situacijama, polazi od nepotpunih premisa: verovatna znanja (Topike)

Cilj spisa Organon je metodoloki, jer on treba da osigura nauno saznanje, istraivanje i
dokazivanje. (Zato ovaj spis i nije ubrojan u filozofske, ve u propedeutike spise)
Aristotelova logika je povezana sa metafizikom putem kategorija, a, kao saznajno-teorijsko
znanje ini osnovu drugih naunih disciplina
16

Logika

Aristotel je autor i uvenog logikog kvadrata u kome je izloio etiri osnovne vrste
odnosa meu predikativnim sudovima:

Suprotnost (kontrarnost) Sudovi ne mogu biti u isti mah istiniti. Zbog

toga se iz istinitosti jednog moe neposredno zakljuivati neistinitost
drugog. Meutim, ako je jedan sud laan o drugom se ne moe nita
rei.

Protivrenost (kontradiktornost) Razlika je i u kvalitetu i u kvantitetu.

Ovi sudovi se meusobno tako iskljuuju da go istinitosti jednog
moemo neposredno zakljuiti lanost drugog i obratno, iz neistinitosti
jednog moemo zakljuiti istinitost drugog.

Poreenje (subalternacija) je odnos izmeu optih i posebnih sudova

istog kvaliteta. Iz istinitosti prvog uvek se moe zakljuiti istinitost
drugog (to vai za sve, vai i za svaki pojedini sluaj).

Podsuprotnost (subkontrarnost) je odnos posebnih sudova u logikom

kvadratu (pozitivnog i negativnog). Tu se iz istinitosti jednog suda ne
moe nita zakljuiti o istinitosti njemu subkontrarnog, ali zato vai
pravilo da lanost jednog povlai sobom istinitost drugog.

17

Logika

Organon se sastoji od 6 zasebnih celina:

1. Kategorije:
a)

najvii pojmovni rodovi koje iskazujemo o stvarima (nisu ni istiniti ni lani)

b)

temeljne ontoloke kategorije bia

Sve to na bilo koji nain postoji prema svom nainu bivstvovanja potpada pod neku od
kategorija

Ukupnost kategorijalnih odreenja opisuje pojedinanu stvar u potpunosti

1. Bivstvo je uvek identino sa sobom. Deli se na: prvo (pojedinano, drugo (rod i vrsta) i apsolutno
(bog). (Primer: prvo taj i taj ovek; drugo Petar je ovek.)
2. Kvantitet je ono to je deljivo pri emu je svaki deo odreena stvar. (Primer: neija visina ili teina)
3. Relacije sadre korelativne pojmove izmeu kojih nema protivrenosti kao ni mogunosti
gradacije. (Primer: neije zanimanje)
4. Kvalitet ine osobine koje odreuju stvar kroz isticanje odreenog trajnijeg stanja ili neke
dispozicije. (Primer: talentovan i slabog zdravlja)
5. Mesto (Primer: itaonica biblioteke)

6. Vreme (Primer: podne 20. marta 2008. godine)

7. Delovanje (Primer: uenje)
8. Trpljenje (Primer: buka)
9. Poloaj (Primer: sedei)
10. Stanje (Primer: zamoren)

18

Logika

Organon se sastoji od 6
zasebnih celina:

1.

1. Kategorije:
najvii pojmovni rodovi
koje iskazujemo o
stvarima (nisu ni istiniti ni
lani)
temeljne ontoloke
kategorije bia
Sve to na bilo koji
nain postoji prema
svom nainu
bivstvovanja potpada
pod neku od kategorija
Ukupnost kategorijalnih
odreenja opisuje
pojedinanu stvar u
potpunosti

Bivstvo (supstancija) je uvek identino sa sobom

prvo (pojedinano) : (Taj i taj ovek)

drugo (rod i vrsta) : (Petar je ovek.)

apsolutno (bog)

2.

Kvantitet je ono to je deljivo, pri emu je svaki deo

odreena stvar (neija visina ili teina)

3.

Relacije sadre korelativne pojmove izmeu kojih nema

protivrenosti kao ni mogunosti gradacije (neije zanimanje)

4.

Kvalitet ine osobine koje odreuju stvar kroz isticanje

odreenog trajnijeg stanja ili neke dispozicije (talentovan i
slabog zdravlja)

5.

Mesto (itaonica biblioteke)

6.

Vreme (podne 20. marta 2008. godine)

7.

Delovanje (uenje)

8.

Trpljenje (buka)

9.

Poloaj (sedei)

10. Stanje (zamoren)

19

Logika
2.

O tumaenju:
a)

uenje o sudovima (tani ili netani)

b)

uenje o stavovima (afirmativni ili negativni)

3.

Analitika I: uenje o zakljucima (i silogistika)

4.

Analitika II: uenje o dokazivanju, definiciji, klasifikaciji i saznanju na osnovu principa

5.

Topika:
a)

uenje o stanovitima sa kojih se neka stvar moe posmatrati (za i protiv)

b)

6.

Dijalektika: nauka verovatnog zakljuivanja i dokazivanja

Sofistika pobijanja: analiza i kritika lanih dokaza, kojima se proizvodi protivrenost

u predstavi

20

Platon i Aristotel o dijalektici

Platon

Aristotel

Prvi upotrebio re dijalektika za vetinu

naunog voenja razgovora i raspravljanja

Dva metodska postupka:

saznanje niih, podreenih pojmova

(tehniki (vebaki) vid dijalektike, kojim se
pretpostavka, provodei se kroz parove
suprotnosti, snabdeva onim odreenjima
koja joj pripadaju

Dijalektikom se moe:

saznanje optih (neprotivrenih)

pojmova saznanje navie: nain
uzdizanja i osveivanja pojedinane due
na putu saznanja (ula, matematike
stvari, ideje) vrhunskog Dobra)

sagledati jedno iznad mnotva

dobiti dublje i optije znanje koje
proizilazi iz optosti ideje

Optosti su jedno i isto koje postoji i

pokazuje se u mnogim pojavama neke ideje

Smatra da je dedukcija oblik naunog

saznanja, a ne indukcija (nizak poloaj)

Dijalektika polazi od verovatnih

mnjenja, a ne od istinitih premisa
(silogizam)

Trostruka funkcija:

vebanje

izmena misli

filozofske nauke

Dijalektika se upotrebljava kao sredstvo

za ubeivanje u dijalogu, pri emu se
treba truditi da se iz sagovornikovih teza
izvedu nune protivrenosti koje bi iz
njih sledile, ne prezajui pri tom ni od
prikrivenog ili otvorenog
samoprotivreenja u svrhu ubedljivosti

21

Filozofija prirode

Filozofijom prirode bavio se u spisima: O nebu, O svetu, O postajanju i propadanju i

Meteorologija.

Fizika, kao druga filozofija, prouava ono to je pokretno i promenljivo.

Sve prirodno ima svrhu u sebi samom, pa stoga poseduje i ivotnost, koja dovodi do
izvesnih promena, koje treba da ostvare entelehiju, svoju dovrenu prirodu (ono to je
Platon nazvao idejom).

Ono to je ivo proizvodi samo sebe, a neivo nosi mogunost (svrhu) koja se ostvaruje.

Kretanje (promene) je osnovna ontoloka osobina prirode: prelazak iz stanja mogunosti u

stvarnost.

Kretanje se diferencira na:

nastanak ili propast (bivstvo)

preinaka (kvalitet)

umnoenje ili umanjenje (kvantitet)

premetanje (mesto)

Prostor (mesto) ima izvesnu veliinu, ali nije nikakav materijalni element. Aristotel mesto
odreuje kao prvu nepokretnu opasujuu granicu.

Vreme se uzajamno odreuje sa kretanjem kao ono brojivo kretanja izmeu pre i posle.
Proticanje vremena uoava samo dua, i to tek onda kada vreme kao kontinuum prekine
neki dogaaj.

22

Filozofija prirode

U sferi ivota i prirodnog zbivanja prednost imaju ula nad razumom

pa je fizika (mada spekulativna) zasnovana na opaanju
a kako ono ne rezultuje brojem ve kvalitetom, re je o kvalitativnoj fizici

Navodei razliita odreenja prirode kod svojih prethodnika, Aristotel je

omoguio njihovo poreenje:

ono to ima sposobnost da raste

ono iz ega rastenje proistie (seme ili koren)

ono to omoguava da rastenje bude stapanje hrane sa biem (a ne samo

kvantitativno dodavanje)

praelement stoiheion

naroiti sklop organizam (kad se rastavi bie prestaje da postoji)

sutina

23

Logika
Bie se upotrebljava mnogovrsno, ali uvek prema jednom i prema nekoj jednoj
prirodi, a ne puko sluajno jednakoimeno; nego kako se svako zdravo odnosi
na zdravlje, time to ga uva ili proizvodi ili ga oznaava ili ga je sposobno
primiti... Jednako se tako i bie izrie dodue mnogovrsno, ali sve ipak prema
jednom naelu.
To naelo je bivstvo.
Metafizika, IV, 2, 1003 a-b

Sve ono to o stvarima moemo da iskaemo mora pripadati nekoj od 10 kategorija

Kategorije nisu samo naini iskaza, nego i naini bivstvovanja

Kategorije se o stvarima izriu jednoznano

Kategorije zanemaruju razlike izmeu stvari na koje se odnose

Voka, lav i ovek su bivstva i u tome se podudaraju

Ono u emu se ne podudaraju zanemaruje se kategorije su apstraktne

24

Metafizika
I znanje i razumevanje koji su radi sebe samih najvie se nalaze u nauci o
onome to je najsaznatljivije. Jer onaj koji izabira znanje radi njega samoga,
izabrae najvie i najviu nauku, a to je o onome to je najsaznatljivije;
najsaznatljiviji su prva poela i uzroci, jer s pomou njih i iz njih saznaju se
ostale stvari, ali ne i one same s pomou predmet; a od svih njih najpodobnija
je da vlada nauka... koja zna radi ega treba initi svaku stvar; a to je Dobro
svake pojedinanosti, i u celini ono Najbolje u celokupnoj prirodi.
Metafizika, I, 2, 982a-982b

znanje radi znanja pripada najsaznatljivijoj nauci

prva poela i uzroci su najsaznatljiviji, jer iz njihovog razumevanja proistie

razumevanje svega ostalog

do prvih poela ne moe se doi ulnim saznanjem (pojedinanosti)

prva poela su vrhovno odreenje svake pojedinanosti

najvia nauka prouava najvie (najbolje) principe: najvie je ono to je najoptije

prva poela vae ne samo kao konstitutivni, ve i kao regulativni principi: jedinstvo
istinitog i dobrog (Platon)

25

Etika

Etika vrlina je odabiraka naklonost

volje koja se dri sredine podesne
za sopstvenu prirodu, a koja je
odreena razmiljanjem razumnog
oveka.

odabiraka naklonost volje

koja se dri sredine podesne za

sopstvenu prirodu

a koja je odreena razmiljanjem

razumnog oveka

(univerzalnim kriterijumom)

Vrlina je u ontolokom smislu sredina,

a u aksiolokom smislu maksimum

hrabrost izmeu plaljivosti i smelosti

umerenost izmeu neosetljivosti i

razuzdanosti

dareljivost izmeu krtosti i rasipnosti

ponos izmeu poniznosti i oholosti itd.

Vrlina upuuje na ispravan cilj, a

razboritost na to da se prema njemu
dela.

Aristotel razlikuje:

(mera odreuje vrlinu u odnosu na

porok)

(slobodan individualna izbor i

prihvatanje odgovornosti)

Primeri definisanja vrlina kao sredine:

prirodne vrline (i dete moe da bude hrabro)

moralne vrline (neophodna razboritost)

Razboritost:

nije jednaka vrlini (kao kod Sokrata)

je njen preduslov

Kod Sokrata vrlina je rasudbena (saznajna)

Kod Aristotela razborita (i saznajna i delajua)

26

Metafizika
Prva nauka koja posmatra bie kao bie i ono to mu pripada po sebi. Ta
nauka nije ista ni s jednom od pojedinanih nauka, jer nijedna od drugih nauka ne
bavi se bie uopte i biem kao takvim, nego one za sebe odsecaju neki deo bia i
posmatraju njegova svojstva, kao matematike nauke.
Metafizika, III, 1, 1003a

U svom svakodnevnom iskustvu sreemo se sa najrazliitijim stvarima: odreene

fenomenalne sloenosti (pojave) mi posmatramo kao stvari i tako ih oznaavamo
(drvee, kue, automobili).

takve stvari su sloene tvorevine, tj. sastoje se od delova, a mi te

delove shvatamo i oznaavamo kao stvari (drvo se sastoji od korena,
stabla, lia), a i delove tih delova shvatamo kao stvari
mnotva takvih stvari shvatamo kao jedinstva i ta jedinstva opet
oznaavamo kao stvari (mnogo drvea ini umu, mnogo kua grad itd.)

Otkrivamo dalekosenu relativnost svoga svakodnevnog govora

Oznaavajui upravlja, automobil i kolonu kao stvari (bia), obino nemamo

problema

Meutim, ontoloka kritika pokazuje da te relativnosti, u stvari, uopte ne moe da

bude. Re je pre o nekoj relativnosti privida, pa pri njoj ne moemo da ostanemo, nego
moramo da pitamo ta je pravo bie, koje je u temelju relativnosti pojava

27

Metafizika

Jesmo li na jednak nain bia: delovi moga tela, ja sm i drava iji sam ja
graanin?

Zamislive su tri mogunosti:

Delovi moga tela (ili njihovi delovi) su prava bia. Ja sm sam agregat tih
delova. Drava je zapravo agregat agregata.
Drava je ono istinski bivstvujue. Ja sam puki momenat drave, a delovi
mojeg tela su delovi tog momenta.
Ja sam ono istinski bivstvujue. Delovi mog tela su ono to jesu samo u
njegovom organskom jedinstvu. Drava je odnosna jedinica meni jednakih.

Ove mogunosti ine razgovetnima posledice koje mogu da slede ukoliko se

pozovemo na relativnost: otuda proistie ivotna opasnost.

28