1.

) Navedite elemente finansijskog sistema

Finansijsko trziste, finansijske institucije i finansijski instrumenti
2.) Predstavite strukturu finansijkog trzista
Finansijsko trziste se sastoji iz : trzista novca, deviznog trzista i trzista kapitala.
Trziste kapitala se deli na: trziste akcija, trziste obveznica, hipoteklarno trziste i
trziste finansijskih derivata.
3.) Navedite kljucne razlike izmedju trzista novca i trzista kapitala
Trziste novca kupovina i prodaja kratkorocnih HoV (rok dospeca do godinu
dana); rizik HoV na ovom trzistu je manji, a samim tim i prinos.
Trziste kapitala kupovina i prodaja srednjorocnih i dugorocnih HoV (rok dospeca
duzi od 365 dana); rizik HoV je veci, a samim tim i prinos.
4.) Navedite finansijske instrumente trzista novca
Blagajnicki zapisi, obveznice sa rokom dospeca do godinu dana, menice, depozitni
sertifikati, repo ugovori, komercijalni papiri, bankarski akcepti...
5.) Navedite osnovne karakteristike finansijskih instrumenata trzista novca
Rok dospeca do godinu dana, rizik je manji, prinos je manji, veci stepen
likvidnosti, visoka utrzivost (marketabilnost).
6.) Navedite osnovne i izvedene HoV trzista kapitala
Osnovne: akcije i obveznice. Izvedene: fjucers ugovori, svop ugovori i opcijski
ugovori.
7.) Objasnite razliku izmedju akcija i obveznica
Akcije predstavljaju trajni izvor finansiranja nekog preduzeca i nemaju rok
dospeca (vlasnicke HoV). Oznacavaju vlasnicki udeo pojedinca u kapitalu
kompanije koji zavisi od broja emitovanih akcija i od broja kupljenih akcija. Motiv
za kupovinu akcija je prinos dividenda i kapitalni dobitak (kada je prodajna cena
veca od kupovne, obrnuto u slucaju gubitka). Akcije predstavljaju najrizicnije HoV
jer nemaju rok dospeca, pri cemu duznik nema obavezu isplate dividende i

poslednje stizu na red za isplatu dividende (najmladje HoV). Atraktivne su zbog

mogucnosti ostvarivanja visokog prinosa.
Obveznice predstavljaju duznicke HoV koje imaju rok dospeca i pri tome ne
odrazavaju vlasnicki udeo. Manje su rizicne od akcija. U zavisnosti od vrste
emitenta mogu biti: drzavne, municipalne (opstinske) i kompanijske. Drzava ih
emituje zbog otklanjanja deficita, kao i opstine. Drzavne obveznice su najmanje
rizicne (bonds), nakon toga municipalne i nakon toga kompanijske kao obveznice
sa najvecim rizikom. Obveznice, za razliku od akcija, donose kamatu.
8.) Navedite razliku izmedju promptnih i termiskih transakcija
Promptno (kes) trziste je trziste gde se trguje osnovnim finansijskim
instrumentima, dok se na terminskom trzistu trguje izvedenim. Na kes trzistu se
placanje i isporuka predmeta ugovora vrsi u vrlo kratkom vremenskom periodu
2, 3 ili 5 dana. Na terminskom trzistu se placanje i isporuka predmeta ugovora vrsi
u buducem vremenskom periodu, ali po danasnjoj ceni, tj. ceni u trenutku
sklapanja ugovora. Time se stitimo od pada cene finansijske aktive i istovremeno
od rizika.
9.) Definisite valutu, devizu i devizni kurs
Devizno trziste je organizovani prostor na kome se vrsi kupovina i prodaja deviza.
Deviza je svako potrazivanje u inostranstvu koje glasi na stranu valutu. Valuta je
nacionalni novac jedne drzave. Devizni kurs je razmenski odnos dveju valuta
(direktno ili indirektno notiranje).
10.) Navedite vrste finansijskih instrumenata
1.) HoV - imaju dominantno ucesce u strukturi finansijskih instrumenata.
a) osnovne HoV
- duznicke (kreditne) kratkorocne (trziste novca); srednjorocne i dugorocne
(trziste kapitala)
- vlasnicke (trziste kapitala) obicne i preferencijalne akcije
b) izvedene HoV fjucers ugovori, opcijski ugovori i svop ugovori

2.) Depoziti
3.) Potrazivanja
4.) Finansijska prava
5.) Devize i devizni kursevi
6.) Zlato i plemeniti metali

11.) Objasnite razliku izmedju finansijske aktive i finansijske pasive

Finansijska aktiva predstavlja pravo da se naplati neko potrazivanje u buducnosti
(korist). Finansijska pasiva predstavlja obavezu koja se mora izmiriti. Vlasnik
(holder) je subjekt koji ima pravo na buduca potrazivanja, sto znaci da se
finansijska aktiva vezuje za njega. Sa druge strane, finansijska pasiva se vezuje na
investicionog subjekta.
12.) Navedite sve finansijske institucije u finansijskom sistemu
Finansijske institucije se dele na: finansijske posrednike i usluzne finansijke
institucije. Finansijski posrednici se dele na: depozitne finansijske institucije
(banke i stedionice stedne banke, stedno-kreditna udruzenja, kreditne unije) i
nedepozitne finansijske institucije. Nedepozitne finansijske institucije se dele na:
investicione posrednike (investicioni fondovi, finansijske kompanije, fondovi
trzista novca) i institucije ugovorene stednje (osiguravajuce kompanije, penzijski
fondovi). Usluzne finansijske institucije mogu biti: brokersko-dilerske kuce,
investicione banke, investicioni savetnici, berze i OTC (organizovana
vanberzanska trzista).
13.) Navedite finansijske posrednike u strukturi finansijskih institucija
Finansijski posrednici se dele na: depozitne finansijske institucije (banke i
stedionice stedne banke, stedno-kreditna udruzenja, kreditne unije) i nedepozitne
finansijske institucije. Nedepozitne finansijske institucije se dele na: investicione
posrednike (investicioni fondovi, finansijske kompanije, fondovi trzista novca) i
institucije ugovorene stednje (osiguravajuce kompanije, penzijski fondovi).

14.) Navedite depozitne finansijske institucije

Depozitne finansijske institucije su banke i stedionice stedne banke, stednokreditna udruzenja, kreditne unije.
15.) Navedite nedepozitne finansijske institucije
Nedepozitne finansijske institucije se dele na: investicione posrednike (investicioni
fondovi, finansijske kompanije, fondovi trzista novca) i institucije ugovorene
stednje (osiguravajuce kompanije, penzijski fondovi).
16.) Navedite usluzne finansijske institucije
Usluzne finansijske institucije mogu biti: brokersko-dilerske kuce, investicione
banke, investicioni savetnici, berze i OTC (organizovana vanberzanska trzista).
17.) Navedite razliku izmedju izvora i plasmana banaka i stedionica
Depozitne finansijske institucije se dele na komercijalne banke i stedionice. Ova
podela je izvrsena na osnovu razlicite strukture izvora i plasmana. Izvori (pasiva)
kod komercijalnih banaka jesu depoziti sirokog kruga deponenata, a glavni
plasmani banaka jesu u vidu kredita. Sa druge strane, osnovni izvori sredstava kod
stedionica su takodje depoziti, ali ne sirokog kruga deponenata. Naime, stedionice
prikupljaju depozite ogranicenog broja lica i to onih koji su clanovi udruzenja,
odnosno unije. Odatle proizilazi da je depozitni potencijal stedionica manji od
potencijala banaka. Stedionice plasiraju svoja sredstva u manje rizicne oblike
aktive kratkorocne HoV. Formiraju se da bi obezvedili egzistenciju clanovima
unije, udruzenja, pa odobravaju potrosacke i hipotekarno-stambene kredite kako bi
obezbedili krov nad glavom svojim clanovima. Najvise stedionica ima u SAD-u.
18.) Definisite osiguranje i navedite vrste osiguranja
Osiguravajuce kompanije prodaju polise osiguranja fizickim i pravnim licima, a
fizicka i pravna lica uplacuju kompaniji premiju osiguranja po osnovu kupljene
polise. Osiguravajuca kompanija ima obavezu da isplati stetu (kada je u pitanju
nezivotno osiguranje), odnosno osiguravajucu sumu (kada je u pitanju zivotno
osiguranje) ukoliko se rizik koji je definisan ugovorom desi. Postoje osiguravajuce
kompanije za osiguranje zivota i za osiguranje imovine. Osiguranje zivota moze

biti terminsko (osiguranje u odredjenom roku, cijim isticanjem osiguranje prestaje

da vazi) i osiguranje tokom zivota (traje citav zivot). Osiguranje zivota ima
element stednje i doprinosi razvoju trzista kapitala i javlja se kod razvijenih
zemalja. U aktivi kompanija za osiguranje imovine dominiraju municipalne
obveznice, akcije, drzavne obveznice, korporativne i inostrane obveznice.
Osiguranje imovine (nezivotno osiguranje) nema element stednje. Najznacajniji
kriterijum za podelu osiguranja jeste predmet osiguranja.
19.) Sta vam govori podatak da je ucesce nezivotnog osiguranja u ukupnom
osiguranju 80%, a ucesce zivotnog osiguranja 20%?
Ovakvo ucesce zivotnog i nezivotnog osiguranja u ukupnom osiguranju govori o
tome da je ekonomija nerazvijena, tj. da je zivotni standard u odredjenoj zemlji
nizak.
20.) Navedite dva kljucna cilja penzijskog osiguranja
1.) Sprecavanje siromastva u starosti (sistem javnih penzija)
2.) Ujednacavanje potrosnje u svim fazama zivotnog ciklusa (obezbedjuju
privatni penzijski fondovi)
21.) Predstavite trostubni sistem penzijskog osiguranja
I) Obavezno drzavno, javno ili tekuce osiguranje
II) Obavezno privatno osiguranje
III) Dobrovoljno privatno osiguranje
22.) Navedite razliku izmedju I i II stuba penzijskog osiguranja
I stub obezbedjuje minimalni prihod u starosti koji je pre svega usmeren na
smanjenje siromastva (apsolutni zivotni standard). Iz tekucih priliva po osnovu
uplate doprinosa iz zarade zaposlenih i preduzetnika isplacuju se penzije tekucim
penzionerima (sistem protocnog bojlera). Drugi stub obezbedjuje odrzanje prihoda
u starosti, tj. jacanje kupovne moci gde su penzije vezane za ranija primanja. I u
prvom stubu sredstva se ne uplacuju na nas licni racun, dok se u drugom stubu
sredstva uplacuju na licni racun zaposlenih.

23.) Navedite razliku izmedju II i III stuba penzijskog osiguranja

U drugom stubu se sredstva uplacuju na licni racun zaposlenih, dok se u trecem
stubu uplacuju na bilo koji racun (ne mora biti racun zaposlenih).
24.) Navedite faktore ogranicenja razvoja II i III stuba penzijskog osiguranja
na trzistima u nastajanju
Da bi se razvijali II i III stub potrebno je da postoji razvijeno finansijsko trziste.
Faktori ogranicenja su:
1.) Sredstva usmerena na individualne penzijske racune ne mogu se koristiti
za isplatu tekucih penzija;
2.) Troskovi transformacije od nefinansijskog sistema medjugeneracijske
solidarnosti ka finansijskom penzijskom sistemu sa pravom imovine su ekstremno
visoki;
3.) Problem prelaznog perioda koji onemogucuje upucivanje postojecih
penzionera i starijih zaposlenih u pravcu privatnih fondova jer ne postoji
akumulirani kapital iz prethodnih doprinosa;
4.) Dugorocan razvoj je moguc samo sa razvojem finansijskih trzista i
finansijskih sistema, kao i strogog regulativnog okvira.
25.) Zasto je sistem drzavnih penzija u savremenim uslovima poslovanja
realno neodrziv?
Prvi faktor koji utice na neodrzivost jeste demografski faktor trend starenja
stanovnistva i smanjenje broja zaposlenih u odnosu na broj penzionera. Da bi
sistem drzavnih penzija bio odrziv neophodno je da broj zaposlenih u odnosu na
penzionere bude 3,5 zaposlenih na 1 penzionera. U Srbiji je taj odnos poslednji put
bio 80ih godina (1981.), a danas je 1:1. Drugi faktor je zivotni standard los
zivotni standard urusava drzavni penzijski sistem, dok dobar podrzava. Da bi se
dugorocno obezbedila odrzivost sistema drzavnih penzija Svetska banka je 1994.
predlozila trostubni sistem.

26.) Navedite razliku izmedju investitora i investicione jedinice

Investitori poseduju visak finansijskih sredstava (utrosili su manje od raspolozivog
dohotka), sto znaci da predstavljaju suficitarne subjekte. Sa druge strane,
investicione jedinice (subjekti) imaju manjak finansijskih sredstava (utrosili su vise
od raspolozivog dohotka), sto znaci da predstavljaju deficitarne subjekte.
Investitori se drugacije nazivaju vlasnicima (holderima) HoV, dok investicione
jedinice predstavljaju emitente HoV (duznici).
27.) Navedite razliku izmedju direktnog i indirektnog finansiranja
Osnovna razlika izmedju direktnog i indirektnog finansiranja jeste ta sto se kod
direktnog finansiranje sredstva od novcano suficitarnih subjekata do novcano
deficitarnih subjekata prenose direktno, preko finansijskog trzista (usluzne
finansijske institucije), a kod indirektnog se prenos sredstava vrsi preko
finansijskih posrednika.
28.) Navedite razliku izmedju berzanskog i vanberzanskog trzista
- na organizovanom vanberzanskom trzistu se mogu pojaviti i kompanije koje nisu
prosle proceduru registracije kod komisije za HoV, sto nije moguce kod
berzanskog trzista
- rizicnije HoV se pojavljuju na vanberzanskom trzistu
- troskovi izvodjenja finansijske transakcije su nizi na vanberzanskom trzistu
- krace vreme izvodjenja finansijske transakcije na vanberzanskom trzistu
29.) Navedite razliku izmedju primarnog i sekundarnog trzista
Primarno finansijsko trziste predstavlja trziste na kom se vrsi prva emisija HoV, a
svaka naredna kupovina i prodaja vec emitovanih HoV se vrsi na sekundarnom
trzistu.
30.) Navedite razliku izmedju brokera, dilera i market mejkera
Broker moze obavljati odredjenu transakciju u tudje ime i za tudj racun, a moze i u
svoje ime i za tudj racun. Pri tome zaradjuje proviziju. Diler trguje u svoje ime i za

svoj racun, a moze i u svoje ime, a za tudj racun. Market mejker (graditelji trzista)
predstavljaju specificnu vrstu dilera koji nastoje da odrze trziste, odnosno da
obezbede da se uvek sretnu ponuda i traznja na trzistu. Kada nema prodavaca, a
ima kupaca oni nastupaju kao prodavci. U slucaju da ima prodavaca, a nema
kupaca, oni nastupaju kao kupci.
31.) Navedite uloge investicione banke na primarnom trzistu akcija
- metod najboljeg napora
- cvrsta obaveza ponude
32.) Objasnite cvrstu obavezu ponude investicione banke
U ovom slucaju, investiciona banka otkupljuje celokupnu emisiju HoV po ceni
koju je navela kompanija emitent. Tako kompanija emitent dobija novac po osnovu
prodatih HoV (kolicina x cena), sto znaci da se rizik prodaje preselio od kompanije
ka investicionoj banci. Kompanija emitent na ovaj nacin brze dolazi do novca.
33.) Objasnite metod najboljeg napora
U ovom slucaju, investiciona banka ce preduzeti najbolji napor kako bi kompanija
emitent HoV izvrsila emisiju i prodaju istih. Pri tome investiciona banka ne
garantuje da ce HoV biti prodate. Provizija investicione banke zavisi od prodate
kolicine i od cene.
34.) Navedite razliku izmedju cvrste obaveze ponude i metoda najboljeg
napora
Razlika izmedju ove dve uloge investicione banke jeste to sto kod cvrste obaveze
ponude dolazi do prenosenja rizika prodaje iz ruku kompanije emitenta u ruke
investicione banke, ali se samim tim dolazi do brzeg prenosa novca.
35.) Navedite dve grupe poslova finansijskih institucija
1.) poslovi finansijskih posrednika
2.) poslovi usluznih finansijskih institucija

36.) Navedite razliku izmedju poslova finansijskih posrednika i usluznih

finansijskih institucija
Finansijski posrednici obezbedjuju kretanje finansijskih sredstava od zajmodavca
ka zajmoprimcu, odnosno od novcano suficitarnih subjekata ka novcano
deficitarnim subjektima. Sa druge strane, osnovni zadatak usluznih finansijskih
institucija jeste obezbedjivanje i organizovanje masovnosti i kontinuiteta
prenosenja novca.
37.) Navedite funkcije finansijskih institucija
1.) Posredovanje u procesu indirektnog finansiranja
2.) Pruzanje usluga u procesu direktnog finansiranja
3.) Smanjenje rizika negativne selekcije
4.) Smanjenje rizika zloupotrebe (moralni hazard)
5.) Minimiziranje transakcionih troskova (troskovi izvrsenja fin. transakcije)
38.) Definisite pojam informaciona asimetrija i navedite probleme do kojih
ona dovodi
Informaciona asimetrija pokazuju razlicitu informisanost ucesnika, tj. razlicitu
informisanost suficitarnog sektora u odnosu na deficitarni sektor. Uglavnom vise
informacija o zeljenom projektu poseduje deficitarni sektor. Medjutim, to dovodi
do problema: negativne selekcije i rizika zloupotrebe (moralni hazard).
39.) Objasnite rizik negativne selekcije
Rizik negativne selekcije predstavlja rizik pogresnog izbora duznika od strane
suficitarnih subjekata. Medjutim, uglavnom su namanje bonitetni deficitarni
subjekti najuporniji, pa samim tim najcesce i dolaze do novca. Finansijske
institucije smanjuju rizik negativne selekcije. Negativna selekcija nastaje pre
izvodjenja finansijske transakcije, tj. pre davanja novca deficitarnom subjektu.

40.) Objasnite rizik zloupotrebe (moralni hazard)

Za razliku od rizika negativne selekcije, moralni hazard je rizik koji se javlja posle
izvodjenja finansijske transakcije. U ovom slucaju se suficitarni subjekt izlaze
riziku da deficitarni subjekt nece upotrebiti novac za ugovorenu namenu. To
dovodi do rizika da deficitarni subjekt ne vrati dug i kamatu. Zbog toga finansijske
institucije prate namenu i upotrebu sredstava i tako nastoje da sprece zloupotrebu.
Moralni hazard se ne moze eliminisati u potpunosti, kao ni negativna selekcija.
Verovatnoca rizika se krece od 0 do 1.
41.) Navedite razliku izmedju rizika negativne selekcije i rizika zloupotrebe sa
aspekta izvrsenja finansijske transakcije
Negativna selekcija nastaje pre izvodjenja finansijske transakcije, tj. pre davanja
novca deficitarnom subjektu. Za razliku od rizika negativne selekcije, moralni
hazard je rizik koji se javlja posle izvodjenja finansijske transakcije.
42.) Sta je finansijska panika i do cega ista dovodi?
Ukoliko su rizik negativne selekcije i moralni hazard izrazeni mogu dovesti do
finansijske panike, koja dalje dovodi do finansijske krize. Finansijska panika
pokazuje nepoverenje u finansijske institucije. Finansijska panika dovodi i do
efekta ugledanja izmedju deponenata koji u takvim situacijama mogu poceti da
povlace novac.
43.) Navedite nacine za minimiziranje rizika negativne selekcije
1.) Drzavna regulacija
2.) Obezbedjenje zajma (zaloga I neto imovina duznika)
3.) Privatne finansijske analize
4.) Finansijsko posredovanje

44.) Objasnite kako se drzavnom regulacijom smanjuje rizik negativne

selekcije
Drzavna relugacija se vrsi na nivou nacionalne ekonomije. Drzavnu regulaciju
obavlja Komisija za HoV koja garantuje tacnost navedenih informacija od strane
duznika. Kada se podaci provere komisija za HoV odobrava finalni prospekt kojim
garantuje tacnost navedenih informacija, ali ne garantuje da je emitent naveo sve
raspolozive informacije, zbog cega rizik negativne selekcije nije eliminisan vec je
minimiziran.
45.) Definisite zalogu I objasnite njenu svrhu
Zaloga predstavlja obezbedjenje realnom imovinom, koja moze biti pokretna I
nepokretna. Ta imovina se stavlja na raspolaganje davaocu zajma u slucaju da
korisnik zajma ne ispuni svoje obaveze. Sto je veca vrednost zaloga (hipoteke) to
je manji rizik negativne selekcije. Da bi rizik bio sto manji neophodno je da zaloga
bude 30% veca od vrednosti uzetog zajma.
46.) Navedite sta se podrazumeva pod pojmom neto imovina
Neto imovina ili neto vrednost predstavlja kapital koji se dobija kada se od aktive u
bilansu stanja oduzmu obaveze iz pasive.
47.) Navedite kljucne institucije koje sprovode privatne finansijske analize I
koja je njihova uloga na finansijskom trzistu
Standard&Poors, Moodeys investors services, Fitch investor service. Njihova
osnovna uloga je da odredjuju rejting svake zemlje.
48.) Sta nam govori informacija da je rejting obveznica smanjen sa BBB na
BB?
To znaci da se kreditni rizik povecava jer emitent smanjuje svoju sposobnost za
izmirenje duga, a samim tim doslo je I do povecanja rizika negativne selekcije
.
49.) Ukoliko je kreditni rejting obveznica smanjen sa AAA na AA kako ce se to
odraziti na cenu istih kao I na zahtevanu stopu prinosa od strane investitora?

Cena ce se smanjiti, a investitori I dalje ocekuju visoku stopu prinosa.

50.) Navedite kako finansijski posrednici minimiziraju rizik negativne
selekcije
Finansijski posrednici su, zahvaljujuci raspolozivom kapitalu I profesionalnom
menadzmentu, u mogucnosti da bolje procene duznika nego bilo koji drugi
finansijski investitor. U stanju su da odaberu dobre firme za koje veruju da
poseduju isplative investicione programe I jaku sposobnost izmirivanja svojih
obaveza, sto dovodi do minimiziranja rizika negativne selekcije.
51.) Navedite nacine za minimiziranje rizika zloupotrebe
1.) Korporativna kontrola;
2.) Drzavna regulacija;
3.) Obezbedjivanje zajma;
4.) Ugovorna ogranicenja aktivnosti.
52.) Definisite agencijski ili principal-agent problem
Zbog postojanja asimetricnih informacija izmedju akcionara i menadzera dolazi do
problema principal-agent, pri cemu vise informacija poseduje menadzer i zbog
toga moze raditi vise za svoju korist, nego za korist samo akcionara. Zbog toga
akcionari imaju problema u kontroli menadmenta i njihovih aktivnosti. Ovaj
problem se moze otkloniti pomocu sistema nagradjivanja (vid motivacije za bolji
ucinak) i pomocu korporativne kontrole.
53.) Objasnite svrhu korporativne kontrole
Korporativna kontrola podrazumeva da se sa jedne strane nalaze akcionari, a sa
druge menadzeri. Izmedju njih se nalazi upravni odbor. Clanovi upravnog odbora
su odabrani od strane akcionara i oni kontrolisu rad menadzena. Upravni odbor
moze da postavi i da smeni menadzment preduzeca. Menadzeri za svoj rad
odgovaraju upravnom odboru i ne mogu sami da donesu konacnu odluku vec neki
predlog salju upravnog odboru koji daje saglasnost ili odbija ponudjeno resenje.

54.) Navedite kako se eliminise agencijski problem

Pomocu sistema nagradjivanja i korporativne kontrole.
55.) Navedite sta se podrazumeva pod insajder trgovinom
Insajder trgovina podrazumeva trgovinu poverljivim informacijama,
informacijama koje nisu dostupne siroj investicionoj javnosti.

tj.

56.) Ko su insajderi u finansijskom sistemu?

Insajderi su pojedinci koji raspolazu poverljivim informacijama koje nisu dostupne
siroj investicionoj javnosti (mocni pojedinci, menadzeri, akcionari i clanovi
upravnog odbora).
57.) Navedite koje se aktivnosti duznika ugovorom mogu ograniciti u cilju
minimiziranja rizika zloupotrebe
Ugovorna ogranicenja aktivnosti podrazumevaju da se tacno definise namena
upotrebe sredstava od strane duznika. Ova ogranicenja podrazumevaju da duznik
mora da osigura osiguranje hipoteke, kao i da ne sme da se smanji njena vrednost,
odnosno duznik mora da se ponasa u skladu sa ugovorom definisanim
aktivnostima. Poverilac na ovaj nacin minimizira rizik zloupotrebe. ???
58.) Definisite transakcione troskove i navedite nacine za smanjenje istih
Transakcioni troskovi su troskovi izvrsenja finansijskih transakcija. Nacini
njihovih smanjenja su:
1.) Finansijsko posredovanje (objedinjavanje velikog broja malih ulagaca);
2.) Ekonomija obima (smanjuje se fiksni trosak po jedinici obavljene
transakcije);
3.) Diversifikacija ulaganja (smanjenje rizika).
59.) Objasnite sta se podrazumeva pod pojmom diversifikacija portfolija
Diversifikacija portfolija podrazumeva ulaganje u kombinaciju dve ili vise vrsta
HoV, cime se smanjuje rizik u odnosu na ulaganje u samo jednu vrstu HoV.

Odnosno, podrazumeva da u svom portfoliju imamo HoV koje razlicito reaguju

na promene na trzistu.
60.) Objasnite zasto je neophodno da investitori diversifikuju svoja ulaganja
Diversifikacijom portfolija investitori smanjuju rizik ulaganja kroz ulaganje u HoV
koje razlicito reaguju na promene na trzistu. To znaci da ce u slucaju pada prinosa
jedne HoV doci do povecanja prinosa druge HoV negativna korelacija koja
donosi prosecan prinos koji rizik ulaganja smanjuje na minimalnu meru.
61.) Navedite klasicne funkcije banke
Funkcija placanja, funkcija stednje, kreditna funkcija, funkcija upravljanja
gotovinom.
62.) Navedite nove funkcije banke
Pored klasicnih, nove funkcije banke su i: funkcija osiguranja, brokerska funkcija,
funkcija investicionog bankarstva, funkcija poverenika.
63.) Navedite faktore koji su doprineli promeni bankarske strukture
Internacionalizacija i globalizacija finansijskih tokova, sirenje obima finansijskih
usluga, podizanje nivoa konkurencije, tehnicko-tehnoloski razvoj...
64.) Objasnite razliku izmedju merdzera i akvizicije
Merdzeri predstavljaju dobrovoljan proces udruzivanja dve ili vise banaka, dko je
akvizicija proces preuzimanja manje banke od strane vece banke (pa veca banka
menja strukturu manje).
65.) Objasnite razliku izmedju filijale i ekspoziture
Filijala je izdvojeni organizacioni deo iz organizacione celine, a ekspozitura je
izdvojen organizacioni deo iz filijale.
66.) Navedite vrste banaka
Centralna banka, investiciona banka, komercijalna, univerzalna banka, granska
banka, regionalna banka, hipotekarna banka, multinacionalna banke i ostale banke.

67.) Navedite funkcije centralne banke

1.) Emisija novca
2.) Sprovodjenje mera monetarno-kreditne politike
3.) Regulisanje i supervizija rada banaka
4.) Odrzavanje spoljne likvidnosti (kroz kontrolu deviznih rezervi)
5.) Poslovi za racun drzave (kontrola javog duga)
68.) Navedite kako centralna banka sprovodi monetarno-kreditnu funkciju
Preko stope obaveznih rezervi, operacija na otvorenom trzistu i eskontne stope.
69.) Navedite kako centralna banka odrzava spoljnu likvidnost
Preko ravnoteze u platnom bilansu, ravnoteze deviznog kursa i kontrole deviznih
rezervi.
70.) Navedite funkcije komercijalne banke
1.) Kreditiranje sektora stanovnistva (individualno bankarstvo), sektora
privrede i drzave (institucionalno bankarstvo) i ino sektora (medjunarodno
bankarstvo.)
2.) Platni promet
3.) Finansijski inzenjering
4.) Konsalting i edukacija
5.) Emitovanje i prodaja HoV

71.) Predstavite bilans stanja hipoteticke komercijalne banke

AKTIVA: rezerve, HoV, zajmovi, ostala aktiva.

PASIVA: kapital, depoziti po vidjenju, netransakcijski depoziti, ostali zajmovi.

72.) Navedite kljucne razlike izmedju bilansa stanja i bilansa uspeha
Bilans stanja predstavlja finansijsko stanje jedne banke u odredjenom vremenskom
trenutku. To je dvostrani pregled dugovanja i potrazivanja. Na levoj strani (aktiva)
prikazana su sredstva banke, tj. ono sto banka u odredjenom trenutku poseduje ili
potrazuje. Na desnoj strani (pasiva) prikazani su izvori sredstava, tj. ono sto banka
duguje. Bilans uspeha se sastavlja za odredjeni vremenski period. Preko njega se
prikazuje prihodna i rashodna struktura banke u toku obracunskog perioda, kao i
finansijski rezultat dobitak ili gubitak.
73.) Predstavite aktivu bilansa stanja banke
Rezerve, HoV, zajmovi, ostala aktiva.
74.) Predstavite pasivu bilansa stanja banke
Kapital, depoziti po vidjenju, netransakcijski depoziti (stedni i oroceni depoziti),
ostali zajmovi.
75.) Na bazi sledecih podataka sastavite bilans stanja hipoteticke banke i
izracunajte kapital banke
Aktiva: obavezne rezerve, rezerve likvidnosti, drzavne HoV, HoV lokalnih organa
vlasti, krediti za nekretnine, komercijalni i industrijski krediti, potrosacki krediti,
gradjevinski objekti i oprema
Pasiva: depoziti po vidjenju, stedni depoziti, oroceni depoziti, uzeti zajmovi
Kapital = Aktiva Obaveze = 100 000 - 90 000 = 10 000

76.) Objasnite razliku izmedju obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti

Obavezne rezerve se nalaze na racunu kod Centralne banke, dok rezerve

likvidnosti predstavljaju gotov novac koji se fizicki nalazi u banci gotovina u
blagajni.
77.) Navedite podelu bankarskih kredita prema roku dospeca
Prema roku dospeca, bankarski krediti se dele na: kratkorocne, srednjorocne i
dugorocne.
78.) Navedite podelu bankarskih kredita prema nameni
Prema nameni, bankarski krediti se dele na: industrijske, komercijalne, potrosacke,
hipotekarne i druge zajmove.
79.) Objasnite razliku izmedju depozita po vidjenju i orocenih depozita
Depoziti po vidjenju se isplacuju na zahtev. Oni predstavljaju aktivu vlasnika
depozita, jer je depozit deo njegove imovine. Sa druge strane, za banku
predstavljaju posivu jer vlasnik depozita moze pozeleti da podigne novac sa
tekuceg racuna, a banka je u obavezi da ispuni zahtev deponenta. Oroceni depoziti
predstavljaju deponovan novac u banci na tacno odredjeno vreme, posle kojeg se
novac moze podici. Takodje, donose kamatu za razliku od depozita po vidjenju.
80.) Objasnite razliku izmedju stednih i orocenih depozita
Stedni depoziti podrazumevaju da se sredstva mogu uplatiti ili podici u bilo koje
vreme. Transakcije i obracun kamata se evidentiraju u mesecnim izvodima ili
stednoj knjizici koju vlasnik dobija pri otvaranju racuna. Oroceni depoziti
predstavljaju deponovan novac u banci na tacno odredjeno vreme, posle kojeg se
novac moze podici. Takodje, donose kamatu za razliku od depozita po vidjenju.
81.) Predstavite strukturu kapitala banke
Strukturu kapitala banke cine primarni i sekundarni kapital. Primarni kapital je
stalno prisutan u bilansu banke. Cine ga: akcijski kapital (obicne akcije), zadrzani
(nerasporedjeni) profit, trajne preferencijalne akcije i rezerve za pokrivanje
gubitaka. Sekundarni kapital cine subordinirane obveznice sa inicijalnim rokom
dospeca preko 5 godina i druge manje vazne HoV.

82.) Navedite kako se utvrdjuje zaradjeni profit banke

Ukupni prihodi - ukupni rashodi = neto profit od poslovanja
Neto profit od poslovanja - izdvojene rezerve = profit pre oporezivanja
Profit pre oporezivanja - porez na dobit = profit posle oporezivanja
Profit posle oporezivanja - rasporedjeni profit = zaradjeni profit
83.) Navedite sta dobijate kada od neto profita od poslovanja oduzmete
izdvojene rezerve
Profit pre oporezivanja.
84.) Ukoliko ukupni prihodi banke iznose 5 000 000 dinara, ukupni rashodi
3 000 000 dinara, izdvojene rezerve 500 000 dinara, a porez na profit 10%,
koliko iznosi profit posle oporezivanja?
5 000 000 - 3 000 000 = 2 000 000
2 000 000 500 000 = 1 500 000
1 500 000 * 0,10 = 150 000
Profit posle oporezivanja 1 500 000 150 000 = 1 350 000
85.) Navedite funkcije investicione banke
1.) Organizovana emisija, otkup, distribucija i trgovina HoV
2.) Konsalting (usluge savetovanja)
3.) Restrukturiranje (skup mera koje se preduzimaju u cilju povecanja
konkurentnosti kompanije)
4.) Promena vlasnicke strukture kompanije
86.) Navedite razliku u strukturi pasive i aktive bilansa stanja investicione i
komercijalne banke

Investiciona banka - AKTIVA: plasmani; PASIVA: vlasnicki kapital

Komercijalna banka AKTIVA: rezerve, HoV, zajmovi; PASIVA: depoziti
87.) Karakteristike hipotekarne banke su:
c, d, f
88.) Navedite funkcije univerzalne banke
1.) Obezbedjenje placanja;
2.) Depozitna funkcija;
3.) Kreditna funkcija;
4.) Poslovi sa HoV na primarnom trzistu (savetodavna funkcija, funkcija
pokrovitelja emisije i funkcija prodaje HoV) i na sekundarnom trzistu (brokerska i
dilerska funkcija i funkcija market mejkera).
89.) Navedite poslove univerzalne banke na primarnom trzistu kapitala
Savetodavna funkcija, funkcija pokrovitelja emisije i funkcija prodaje HoV.
90.) Navedite poslove univerzalne banke na sekundarnom trzisti kapitala
Brokerska i dilerska funkcija i funkcija market mejkera.
91.) Navedite razliku izmedju kratke i duge pozicije
Kratka pozicija je pozicija prodavca HoV. Duga pozicija je pozicija kupca HoV.
Ako ocekujemo rast cena HoV zauzecemo dugu poziciju, kupicemo HoV danas.
92.) Objasnite kako ce se ponasati investitor ukoliko ocekuje rast cena HoV
Ako ocekujemo rast cena HoV zauzece dugu poziciju, tj. drzace zalihe.

93.) Objasnite kako ce se ponasati investitor ukoliko ocekuje pad cena HoV

U ovom slucaju, investitor ce teziti da se sto pre oslobodi HoV, tj. zauzece kratku
poziciju.
94.) Navedite karakteristike granskih banki
Granske banke obavljaju sve bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti ili
grana, sto znaci da se ne specijalizuju prema vrsti poslova koji obavljaju.
95.) Navedite karakteristike i vrste regionalnih banki
Regionalne banke obavljaju sve poslove za potrebe pojedinih regiona (Evropska
Centralna Banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Londonski klub banaka,
Azijska banka za razvoj...)
96.) Navedite karakteristike multinacionalnih banki
Multinacionalne banke raspolazu snaznim i kvalitetnim finansijskim potencijalom
koji koriste za dugorocno finansiranje krupnih kartelisanih proizvodnih i
trgovinskih kompanija.
97.) Netipicni bankarski poslovi su:
c, e, f, g, h