Iz Muzicke Proslosti Sombora

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor
Gradski muzej Sombor
Stanislav Kneevi
IZ MUZIKE PROLOSTI
SOMBORA
Sadraj
1. Uvod ..............................................................................................................7
2. Simfonijski orkestar grada Sombora .......................................................15
3. Upitnik za lanove SOGS-a 2011. godine ...............................................31
4. Razvoj gradnje violina u Somboru ..........................................................61
5. Prva izloba ianih instrumenata u Srbiji .............................................79
6. Temperacija u italijanskoj renesansi i kasnije ........................................95
7. Fotografije .................................................................................................127
1.
UVOD
Simfonijski orkestar grada Sombora je poslednji put nastupio 1991.
godine u sastavu gudakog kamernog orkestra. Posle 20 godina, taj
moment je povod za objavljivanje ove studije, jer je vreme Simfonijskog
orkestra prolo, a okolnosti njegovog postojanja se polako zaboravljaju.
Ideja autora se poela realizovati januara 2011. godine, na nekoliko
sastanaka preostalih lanova Orkestra u Somboru i u komunikaciji sa
lanovima koji nisu u Somboru. Prof. dr Stanislav Kneevi je sastavio
upitnik i uputio ga na adrese dostupnih lanova. Oni su prema linom
nahoenju ispunili upitnik, tako da je to vaan deo ove studije. Moe se
tvrditi da je nekoliko sastanaka u Nemakoj kui kod gospodina Antuna
Beka i u Muzikoj koli pokazalo interesovanje i entuzijazam da se Orkestar
ne zaboravi i da tampamo publikaciju o tome.
Ispostavilo se, meutim, da Muzika kola ove godine (2011)
proslavlja jubilej 90 godina postojanja i da se u mnogome poklapa sa
idejom autora o Orkestru. Uostalom, kola i Orkestar su uvek imali
znaajnu saradnju, pa nije udo da je to i sad sluaj. Govor direktorice
Muzike kole Milene Balog, sasvim je prikladan za doaravanje bitnih
momenata iz aspekta muzike i kolovanja danas.
Potovani gosti, zadovoljstvo mi je da Vas pozdravim u ime
kolektiva i uenika muzike kole Petar Konjovi. ast mi je to imam
priliku da vam se obratim u povodu tako izuzetnog dogaaja, proslave 90
7
godina postojanja Muzike kole. Retke su sredine koje mogu da se pohvale

toliko dugakom i toliko kvalitetnom tradicijom muzikog kolovanja
kao to je ova. Takoe, retke su sredine sa tako mnogo talentovane dece.
Tokom tih devet decenija brojni su uenici proli kroz ovu kolu, neki
kasnije postajali uspeni i cenjeni muziari, neki se vraali da u istoj koli
dalje prenose na sledee generacije svoje veliko muziko i pedagoko
znanje. Ali, i oni koji se nisu opredelili da se bave muzikom, poneli bi iz
kole to dragoceno seme potovanja kvalitetne muzike, umetnosti uopte.
Ljubav prema muzici, radne navike i plemenitost koju muzika unese u
srca ostajala bi za ceo ivot.
ast je raditi u ustanovi sa tako dugom tradicijom, ali i velika
obaveza. Godinama je Muzika kola bila centar svih vanih muzikih
deavanja, da se podsetimo samo izuzetnog Simfonijskog orkestra i
manifestacije Somborske muzike veeri. ast i odgovorsnost je raditi
nakon plejade izuzetnih pedagoga koji su sa puno znanja i ljubavi negovali
muzike talente ovog grada. Uz pomo dugogodinje nastavnice klavira,
Vide Koso, podsetila bih na te vrsne pedagoge:
KLAVIR: POPOV VERA, LITER JANKA, VALET TEFANIJA
CICA NENI, CUCONI-BONERT JOLANKA, TABORI GINA,
MIKLO VERA, UTAI VALERIJA, KOSO VIDOSAVA. VIOLINA:
EMBER DEE, KOBERSKI JOSIP, LALOEVI MILO, BULIGOVI
STEVAN, TURNER KARLO, VIOLONELO: FENjE LADISLAV,
DOVAT ANA, KOVA JOSIP, CIMEA ENIKA, HARMONIKA:
EKI MARIJA, URI VELINKA (I HORNA), FLAUTA: STOJAKOV
DUANKA, SOKOLA ANICA, KLARINET: DOVAT JANO, KATAI
JOSIP, BALA JANO, JONA JULIJE, LIMENI DUVAI: BREGOVI
STJEPAN, KNAJZL KLEMENT, SOLFEO: IVANOVI KATICA, BAH
STEVAN, RELI LjUBICA, TABOROI KATALIN, PUO VESNA.
Podsetila bih na izuzetan doprinos dugogodinjeg direktora
Dragoslava Mitrovia, koji je, osim voenja kole, bio dirigent i
najodgovorniji za Simfonijski orkestar i Somborske muzike veeri. Sombor
itekako treba da sa potovanjem neguje ime tog entuzijaste, zahvaljujui
kome je Muzika kola bila visoko cenjena u bivoj Jugoslaviji, ali i ire.
Nakon njega, dugogodinji direktor, do prolog septembra, bila je Arleta
trangari teta. Takoe, ovom prilikom bih se i njoj zahvalila za uspeno
voenje kole.
8
Zahvaljujui izuzetnoj pomoi somborskih zvaninika, pre tri

godine je Muzika kola prerasla u srednju, tako da smo upravo upisali
etvrtu generaciju srednjokolaca. Neko bi rekao Sombor je to zasluio i
mnogo ranije, ali eto, pre tri godine su se konano stekli svi uslovi i dobra
volja najodgovornijih da naa deca ne moraju da sa 15 godina odlaze u
druge sredine, ve da nastave kolovanje u svom gradu.
Misija nas, koji sada radimo u koli je da nastavimo tu dugogodinju
tradiciju, da povratimo muziku kolu u centar muzikih zbivanja i da
opravdamo poverenje koje su nam zvaninici dali svojom i materijalnom
i svakom drugom podrkom. Za devedeseti roendan koli smo poklonili
pregrt izuzetnih nagrada ak trideset devetoro dece su kao solisti poneli
izuzetne nagrade na takmienjima u zemlji i inostranstvu, u koli postoje
hor, ak tri orkestra meoviti orkestar Amadeus, koji ete veeras uti,
Orkestar tambura i Orkestar gitara. Osim toga, u ovoj kolskoj godini
smo imali i veoma uspean humanitarni koncert za pomo kraljevakoj
Muzikoj koli, 19 akih koncerata i promotivne koncerte profesora u
Apatinu i Kuli. U svakom pogledu, finansijski, muziki, organizacioni
najzahtevniji projekt ove godine bio je odlazak orkestra Amadeus na
Evropski festival mladih u Belgiju. Zato bih se ovom prilikom zahvalila
onima koji su to finansijski pomogli: Optini Sombor, gradonaelniku,
Gradskom veu, kulturnom centru Laza Kosti, grupi Frajle, koje su,
uz saradnju sa kafe klubom Fijaker, organizovale donatorski koncert,
Narodnom pozoritu koje je ustupilo svoje zdanje za veliki donatorski
koncert, kao i firmama: Energana, Sandra, Almah, Toni, Veterinarski
institut, istoa, Parking servis, Alba, kao i Mariji Vukovi. Prvom
nagradom na takmienju nai orkestrai, uz dirigentsko vostvo Gregora
Zagorca su se na najbolji nain oduili i proneli slavu Sombora i ove kole
Evropom. Svoju zahvalnost bih izrazila i onima koji su omoguili da
naa talentovana Valentina Krempati otputuje na takmienje u Goriciju,
u Italiji to su apoteka Sombor, Tisa Bezdan, Energana i Proteinka, a
nedavno smo uli da e opet Optina pomoi i dati preostalu svotu koja
je potrebna. I Valentina se sa takmienja vratila sa prvom nagradom i
peharom. Osim toga, ovom prilikom bih se na dugogodinjoj uspenoj
saradnji zahvalila i muzikoj koli Stevan Hristi iz Apatina i njihovom
direktoru Ferencu Kovau, koji nam veeras pomae i kao lan orkestra.
Od 18. juna pa do sutra tee naa proslava devedesetogodinjice. Na
9
raznim lokacijama trudili smo se da prikaemo najraznovrsniji program,

za publiku svih uzrasta i muzikih interesovanja. Imali smo muziku bajku
za najmlae, orkestar na orfovom instrumentarijumu, predavanje o Petru
Konjoviu, nastup hora, koncert umetnika slobode, koncert orkestara
gitare i tambure, etno vee. Sudei po reakcijama i poseenosti, ini mi se
da smo u dobroj meri u tome uspeli.
Uivajte u veeranjem programu, ali vas pozivam i da doete u
muziku kolu sutra u 18 asova, kada celu manifestaciju zavravamo
koncertom laureata, najboljih od najboljih solista iz ove kole.1
1
Pozivnica kolektiva Muzike kole je glasila:

Pozivamo Vas da svojim prisustvom uveliate sveanu akademiju povodom 90
godina postojanja muzike kole Petar Konjovi u Somboru 21. juna 2011. u 19:00
asova u sveanoj sali upanije. Takoe Vas pozivamo da posetite i ostale koncerte i
aktivnosti koje organizujemo od 18. do 21. juna u sklopu obeleavanja ovog znaajnog
jubileja. Dobrodoli. Kolektiv muzike kole Petar Konjovi.
Program je bio sledei.
Koncerti u okviru proslave 90 godina Muzike kole.
Subota, 18. VI u 11 asova, u sali Muzike kole MUZIKA BAJKA: PRIA O
ZAARANOM VRTU (pripremila prof. Ana Nenadi, scenario prof. Milena Balog,
uestvuju uenici nie kole) i nastup ORKESTRA NA ORFOVOM INSTRUMENTARIJUMU (pripremila prof. Tamara Ranisavljev, uestvuju uenici srednje kole)
predvieno za najmlae.
Subota, 18. VI u 18 asova, takoe u sali Muzike kole PREDAVANJE O PETRU KONJOVIU, koje e odrati prof. ANELA JEREMI, uz nastup Hora Muzike
kole. U nastavku koncert UMETNIKA SLOBODA, gde uenici srednje kole sviraju
neobavezan program, raznih anrova, kao i radove uraene na smeru dizajn zvuka.
Koordinatori programa prof. DEJAN KUJUNDI i prof. ELJKA MILOEVI.
Nedelja 19. VI u 19. asova, Galerija savremene umetnosti koncert
TAMBURAKOG ORKESTRA, dirigent ura Pareti i ORKESTRA GITARA, dirigent prof. Aleksandra Spasojevi.
Ponedeljak 20. VI u 19 asova, Srpska itaonica ETNO VEE Vojvoansko
vee, uestvuju uenici i profesori etno odseka, gosti etno grupa Vreteno. Program pripremili prof. IVANA JOVANOVI i prof. MIROSLAV STOJISAVLJEVI.
Utorak 21. VI u 19 asova, velika sala upanije SVEANA AKADEMIJA program prezentacija filma o Muzikoj koli, pripremio prof. Miroslav Stojisavljevi, nastup prvaka Evrope, orkestra AMADEUS u proirenom sastavu, dirigent prof. GREGOR
ZAGORC, sopran SILVIA MINEA uz klavir prof. MIROSLAV POPOVI, gosti hor
JUVENTUS KANTAT, dirigent MINTA ALEKSINAKI.
Sreda 22. VI 18 asova sala Muzike kole, KONCERT LAUREATA. Nastup
naih najuspenijih uenika, laureata na najprestinijim takmienjima u zemlji i inostranstvu i podela pohvalnica svim dobitnicima nagrada tokom kolske 2010/2011.
10
lanovi SOGS-a 2011. godine, koliko se moglo sakupiti informacija

i obratiti im se, bili su Stevan Buligovi, Karlo Turner, Jova Vasiljevi,
Milo Vasiljevi (Beograd), Milo Laloevi (Zagreb), Dejan Tomi (Novi
Sad), Vera Terzi, Gabor Fernbah (Nemaka), Ladislav Kova, Stevan
Rihter, Ivan Lazarov, Pavle Si, Ernest Veselovski, andor Jung, Antun Bek,
Stanislav Kneevi, Stevan Kova, Daniel Zorko, Viktor Orovai, Vilim
Orovai, Mirko Molnar (Subotica), Itvan Koso i Ferenc Kova (Apatin).
Ideja i problem Orkestra u Somboru je dobila na dramatinosti
posle Drugog svetskog rata. Trebalo je u uslovima neke nove postavke
narodne kulture, nasuprot buroaskoj, promovisati pic kulture:
muziku iz prolosti. Bilo je i takvih tumaenja da e buroaska
muzika kultura nestati u tolikoj meri, da je uopte nee biti. Recimo, u
komunistikoj Kini je bilo zabranjeno izvoenje Betovenovih dela. Ili, u
neko doba sedamdesetih godina u nas se na televiziji pojavio nekakav
radniki orkestar koji je izvodio novu muziku, proizvodei zvuke
prostim radnikim alatima: turpijama, testerama, ekiima itd. Dirigent
i tvorac ideje Simfonijskog orkestra grada Sombora Dragoslav Mitrovi se
morao, sa jo nekim saradnicima, uklopiti u ovako nezgrapne postavke
novog drutva. Mora se priznati da je to bilo vrlo hrabra i u stvari
nemogua misija. Uspeh Dragoslava Mitrovia je bio to Orkestar uopte
postoji. To je uglavnom miljenje intervjuisanih lanova Orkestra.
Teme poglavlja u ovoj studiji su odabrane prema delatnostima
koje je Orkestar imao za zadatak. Ciljevi i zadaci u delatnosti Orkestra su
opisani u poglavlju br. 2 Simfonijski orkestar grada Sombora 1948 1968:
Zadatak Drutva je popularisanje vokalne i instrumentalne muzike
domaih i stranih kompozitora, a za njeno izvoenje Drutvo organizuje
orkestar i hor i da bi drutvo planom rada, potujui pedagoki princip
od lakeg ka teem, javnim muzikim asovima i predavanjima o delima
koja se izvode i njihovim autorima trebalo da osposobljava sluaoce za
racionalno shvatanje i emocionalno doivljavanje muzikog dela. Ovde
se postavljaju ciljevi i zadaci koji moda nisu laki, ili uopte nisu uspeli
da edukuju mase u shvatanju simfonijske muzike, ali nam daju ansu da
se i u ovom momentu u ovoj publikaciji bavimo edukacijom i muzikom
estetikom iz aspekata muzikih instrumenata, to je nezaobilazna osnova
muzike.
U tom smislu je poglavlje br. 2 Simfonijski orkestar grada Sombora
11
1948 1968, osvrt na tekst koji je publikovao Radivoj Plavi za

dvadesetogodinji jubilej Orkestra. Moda bi se vrlo malo moglo dodati
jo nekih momenata koji nisu obuhvaeni Plavievim tekstom, ali ini se
najumesnije da za taj period pustimo da o njemu kau oni koji stoje iza
teksta i iz prve ruke. Moe se dodati da je 2009. godine objavljena knjiga
Jovana Vasiljevia Somborsko pevako drutvo 1870 1995, koja obrauje
dodirnu tematiku o Horu.
Poglavlje br. 3 Upitnik za lanove svakako donosi novo svetlo iz
uglova pojedinih lanova Orkestra o meu njima manje vie poznatim
dogaanjima, zbog poreenja injenica iz ranijih vremena o neposrednim
izvoaima muziarima, ali i objavljivanja njihovog miljenja o Orkestru i
o muzici uopte. Sigurno da je ovakva prilika izuzetna i da se vie ne moe
ponoviti.
Poglavlje br. 4 Razvoj gradnje violina u Somboru, obrauje gradnju
i restauraciju preteno gudakih instrumenata u Somborskom okrugu
(upaniji), mada su obuhvaeni i drugi instrumenti. Ovaj tekst je izabran,
mada u neto izmenjenom stanju, jer ponovno istraivanje ne bi donelo
nove injenice, slino Plavievom. Potencirani su inostrani izvori o
naim graditeljima, u emu Sombor zauzima zavidno mesto. Edukativnost
poglavlja je plasiranje njegove sadrine starim muziarima iz Orkestra i
novim muziarima novoosnovane srednje Muzike kole i Orkestra kole.
Poglavlje br. 5 Prva izloba ianih instrumenata u Srbiji, takoe
je prigodan tekst koji se bavi kolekcionarstvom preteno gudakih, ali
i drugih ianih instrumenata kolekcionara Tihomira Tapavice (koji u
tekstu iznosi neke svoja miljenja). Izloba je bila postavljena u Muzeju u
Somboru 1996. godine.
Poglavlje br. 6 Temperacija u italijanskoj renesansi i kasnije, je prigodno
pisano poglavlje, koji istrauje neke estetske probleme nezaobilazne u
muzikoj teoriji, ali isto toliko i u muzikoj praksi; shvatanje muzikog
oblika isto koliko i oblika instrumenta. Prvi put se u naoj literaturi o
muzikim instrumentima objavljuje o akustici i zapravo kritikuje nauni
pristup (Hladni, Helmholc) istraivanja i postignua. Porede se stavovi
Hanslika, Niea, Velimirovia i Tesle o materijalima, oblicima i o pojmu
duha u muzici. Otkrie u poglavlju je (muzika) geometrija
matematici smatra nemoguim.
12
2 , to se u
Naposletku su dodate i fotografije koje bolje ilustruju dogaaje oko

Orkestra poev od posle Drugog svetskog rata pa sve do danas.
Moda bi studija mogla da bude obimnija, ali u ovom momentu iz
raznih razloga tema nije mogla da bude proirivana. Moda e se i neki
novi istraivai i ljubitelji muzike oprobati, nadajmo se, u ovoj oblasti.
13
2.
SIMFONIJSKI ORKESTAR
GRADA SOMBORA
Za proslavu 20-godinjice Simfonijskog orkestra grada Sombora
1948-1968,2 Radivoj Plavi je tampao tekst u kome se opisuje dotadanji
razvoj muzikog ivota i posebno Orkestra u Somboru.
Prema tome tekstu, u prvo vreme je postojao oblik folklornog
muziciranja i domae kamerno muziciranje, do pojave organizovane
muzike aktivnosti u jesen 1857. godine, kada je osnovano MUKO
PEVAKO DRUTVO sa sledeim zadacima: Sticanje sposobnosti
i vetine u etvoroglasnom pevanju i stvaranje u muzikalnom smislu
obrazovanih pevaa; razvijanje drutvenog smisla kao etiko estetskog
vladanja; oplemenjivanje crkvenog pojanja i irenje ljubavi prema pesmi.
Drutvo je delovalo do kraja 1858. davalo koncerte, uestvovalo pojanjem
u crkvi i na sahranama. Meutim nije poznato kada je prestalo sa radom.
Godine 1868. osnovano je MAARSKO PEVAKO DRUTVO pri
GRAANSKOJ KASINI; 1870. SRPSKO PEVAKO DRUTVO; 1889.
Radivoj Plavi (1968): Simfonijski orkestar grada Sombora 1948-1968, Sombor.

Odbor za proslavu 20-godinjice simfonijskog orkestra je bio u sastavu: Radivoj Dodi,
predsednik, Stanoje Laloevi, potpredsednik, Mihajlo Drobina, sekretar. lanovi:
Dragoslav Mitrovi, Nikola iha, Antun Zvekan, in. Ivan Ivanevi, Josip Jasenovi,
Jovan Vasiljevi, er Kapitanj, Josip Katai, Stevan Kamoai, Josip Koberski, Milan
Krznari, Elemir Molnar, Petar Poledica, Radivoj Plavi, Stevan Rihter, Lajo Rozental,
in. Pavle Si.
2
15
MAARSKO ZANATLIJSKO i 1892. SRPSKO GRAANSKO PEVAKO

DRUTVO (koje je 1910. godine nazvano ZANATLIJSKO). Iste godine,
pod okriljem GRAANSKE KASINE, osnovan je SOMBORSKI
DILETANTSKI MUZIKI ZBOR, ili, kako su ga popularno zvali,
SOMBORSKI TRUBADURI, koji su u parku pored upanije, u letnja
predveerja odravali besplatne javne koncerte.
Taj Orkestar, izmeu dva rata, naizmenino sa vojnom muzikom
51. peadijskog puka, povremeno je davao koncerte zabavne i klasine
muzike. Vrhunac izvoenja je pod palicom dr Ljudevita KIA, kada su
izvoeni: Mocartov REQVIEM, Bahov oratorij STRADANJE ISUSA PO
MATEJU, STABAT MATER i druga.
Izmeu dva rata na tzv. svetosavskim besedama nastupali su HOR I
ORKESTAR UITELJSKE KOLE, ponekad i muziari 51. peadijskog
puka, a na godinjim priredbama uitelja I i II somborskog kolskog sreza
nastupali su njihovi horovi i orkestar. U okviru radnikog Kulturno
umetnikog drutva ABRAEVI, osim ostalih sekcija postojala je
i muzika, koja je imala hor i tamburaki zbor; oni su nastupali na
radnikim priredbama i igrankama u Zidarskom domu. SOKOLSKO
DRUTVO imalo je duvaki orkestar (fanfaru) i dez, koji su nastupali na
sletovima, paradama i svirali na igrankama.3
Godinu dana posle Drugog svetskog rata (1946) U SOMBORSKOM
AMATERSKOM (kasnije GRADSKOM) POZORITU, muziari amateri
su uestvovali u pozorinim komadima IDO i ZONA ZAMFIROVA
(izvoenja vie od sto puta u Somboru i okolini).
Dirigent kulturne ekipe 45. divizije Dragoslav Mitrovi, mlad,
pun elana, ponesen entuzijazmom i ljubavlju prema muzici, ne samo da
je uspeo u okupljanju muziara amatera, nego je, uz podrku drutveno
politikih prosvetnih i kulturnih radnika, uspeo da organizuje DRUTVO
PRIJATELJA MUZIKE, a preko njega i orkestar, koji je u relativno kratkom
vremenu prerastao u SIMFONIJSKI ORKESTAR.
Orkestar se, naime, formirao zbog proslave otvaranja MOSTA
BRATSTVA I JEDINSTVA 1947. godine. Tada je to bilo potrebno po
3
Neposredno po osloboenju somborski muziari amateri ukljuili su se u
orkestar 45. srpske divizije, kojim je dirigovao Klement Knajzl, i uestvovali su na koncertima za graane i vojnike. Time su, u stvari, uinjeni prvi koraci za okupljanje muziara
amatera i za oivljavanje muzikog ivota u Somboru.
16
prirodi stvari muzike angaovanosti u povodu nekog znaajnog dogaaja

u drutvu, meutim, na brzinu skupljen orkestar je imao i neko drugo
znaenje koje je, u struci posmatrano, znaajnije: umetniko estetsko.
Uz pomo drutveno politikih, prosvetnih i kulturnih radnika,
osniva se stalni orkestar, kao i drutvo koje bi, s jedne strane, potpomagalo
razvoj orkestra, a s druge strane, bilo u mogunosti da utie na irenje
i podizanje muzike kulture graana. Gradski narodni odbor reenjem
br. 40804 od 31. decembra 1947, daje saglasnost za osnivanje DRUTVA
PRIJATELJA MUZIKE U SOMBORU. Na skuptini (4. januar 1948) su
usvojena Pravila, koja su diskutovana i jednoglasno prihvaena.
Zadatak Drutva je popularisanje vokalne i instrumentalne muzike
domaih i stranih kompozitora, a za njeno izvoenje Drutvo organizuje
orkestar i hor. lanstvo je trostruko: izvrni (muziari i pevai), pomaui
(plaaju lanarinu) i poasni. Finansije se obezbeuju lanarinom
pomauih lanova, dobrovoljnim prilozima, prihodima od priredaba,
legatima i subvencijom.4
Bilo je pokuaja da se pri Muzikoj koli od muziara amatera
osnuje SIMFONIJSKI ORKESTAR, meutim, skupljeno je samo dvanaest
muziara, a nedostajali su lanovi za duvake instrumente: fagot, truba,
horna, oboa i drugi. Iako se u Plavievom tekstu tvrdi: Bilo je pokuaja
da se potreban broj muziara popuni ratnim zarobljenicima, ali se u tome
nije uspelo, ratni vojni zarobljenici su ipak uestvovali u radu Orkestra
(podatak od koncertmajstora Buligovia).
Na Osnivaku skuptinu DRUTVA PRIJATELJA MUZIKE doli su
i drutveno politiki radnici i muziari iz Apatina. Tada je neposredno
posle Skuptine osnovan orkestar pod nazivom SOMBORSKOAPATINSKA FILHARMONIJA.5
Organi samoupravljanja su: Skuptina, Upravni odbor (16 lanova) i Nadzorni

odbor (5 lanova).
U Upravni odbor izabrani su: Josip Vajgand, predsednik; Stanoje Laloevi i Mata
Avgustinov, potpredsednici; Nikola iha i Ljubomir Marinkov, sekretari; Milan Filipovi,
arhivar; Stevan Krizmanovi, blagajnik; Ernest tebler, ekonom; eljko Ember, Mihajlo
Goreti, Matija Hengen, Radmila Anelkovi, in. Svetozar Krotin, Jano Herceg, Ivan
Bonjak, Stojan Stojanovi, Jovanka iri, Boko Vrsajkovi i Radomir Makari, lanovi.
U Nadzorni odbor izabrani su: Josip Jasenovi, Radivoj Dodi, Eden Rab, Izet
Hadimehmedovi i Margita Dorman.
4
Slabe saobraajne veze Sombor Apatin i oskudna finansijska sredstva
17
Drutvo je imalo sutinske probleme u radu, o emu se diskutovalo

na Skuptini 1949. godine. Tada je konstatovano da su posetioci
koncerata malobrojni, preovladava miljenje da je to, pre svega, posledica
nedovoljnog muzikog obrazovanja masa i da bi drutvo planom rada,
potujui pedagoki princip od lakeg ka teem, javnim muzikim
asovima i predavanjima o delima koja se izvode i njihovim autorima
trebalo da osposobljava sluaoce za racionalno shvatanje i emocionalno
doivljavanje muzikog dela.
Iste godine, pred izvoenjem muzikog dela, odravana su predavanja,
koja su obuhvatala osnovne podatke o kompozitorima i delima, kao i
strunu muziku analizu kompozicija. Uveden je i javni muziki as za
omladinu, omogueno im je da prisustvuju svim generalnim probama, a
za koncerte joj se razdeljuje odreen broj besplatnih ulaznica. Vrlo uspela
predavanja drali su: pokojni Adolf Ploj,6 profesor Uiteljske kole, Irena
Robiek, profesor Gimnazije, Mirjana Ristovi, profesor Muzike kole i
drugi.
onemoguavala su Apatincima da redovno dva puta nedeljno dolaze na uvebavanje
i zajednike probe. Dirigent je radi uvebavanja dva puta nedeljno odlazio u Apatin
(biciklom), a neposredno pred odravanje koncerta Apatinci su dolazili neto ranije
radi odravanja zajednike probe. Ovakav nain rada trajao je tri godine, odnosno do
1951. godine, kada je saradnja, uglavnom zbog osetnog smanjenja amatera muziara
u Apatinu, prekinuta. Meutim, broj lanova orkestra je povean uvoenjem uenika
Muzike kole i doseljenjem nekih muziara u Sombor, te od tada u proseku godinje
ima 36 lanova.
U Izvetaju za kolsku 1957-1958. godinu, Meovite uiteljske kole Sombor, na

strani br. 8, stoji tekst: Dr Adolf Ploj, profesor, umro 22. februara 1958. godine (sahranjen na velikom katolikom groblju). U Izvetaju za 1953/4. godinu stoji da je dr
Adolf Ploj predavao Vokalnu i instrumentalnu muziku i bio na dunosti uvara zbirke
muzikih instrumenata. Gospodin Ploj je, kako je opte poznato meu uenicima
Uiteljske kole, doao u Sombor po nekoj politikoj kazni (u 200 godina obrazovanja
uitelja u Somboru 17781978, samo se spominje na str. 595). Stanovao je sa svoje dve
sestre na poetku ulice Miloa Obilia. Obavezno je bio ispeglan i izglancanih cipela. Pre nastave je svraao u legendarni Loni (navodno najstarija kafana u Somboru;
1886) na rakijicu. Bio je jedan od retkih profesora Uiteljske kole sa doktoratom, meu
uenicima omiljen. Starijim generacijama je imo obiaj da deli cigare, a u rangu viceva
ostala je njegova izreka: Ulino derilite, ima sluh ko on od cipelu!. Znao je i da
psuje i tue uenike nekom letvicom (prof. dr Branka Grdinia, profesora Biologije na
UF, je tom letvicom tukao po prstima, jer nije znao da svira tamburu). Profesionalni
pristup se odslikavao u njegovoj ozbiljnosti i linom primeru. Nije bio drug (odlazio
je kod Karmelita), nego je bio profesor institucija. Pratio je hor na violini ili klaviru,
vodio tamburaki orkestar, a za potrebe uenika je napravio male skripte iz istorije
muzike.
6
18
Prema Plavievom tekstu, za vreme dvadesetogodinjeg perioda

SIMFONIJSKI ORKESTAR imao je ukupno 105 lanova od kojih: 45
violinista (28 prva i 17 druga violina), est violista, 9 violonelista, 7
kontrabasista, 6 flautista, 4 oboista, 6 klarinetista, 4 fagotista, 7 hornista,
4 trubaa, 4 trombonista, 3 doboara i klaviristu. Imao je ukupno 333
nastupa i to: 94 simfonijska koncerta, 128 popularnih koncerata i 111
koncerata na akademijama i prigodnim proslavama.
Drutvo je imalo i organizacione probleme u radu Upravnog
odbora ije nadlenosti nisu bile prirodne, jer se bavio neim to sam
ne razume. Tako je vremenom praktino izostala podrka sa strane i
Orkestar se osamostalio (ili bio preputen sam sebi) 1960. godine. To
osamostaljivanje se oitovalo u nagomilavanju svih obaveza na dirigenta
Dragoslava Mitrovia, na osnovu ega se i gradi miljenje da je on lino
podneo teret da bi Orkestar postojao.
Program Orkestra se polako udaljavao od IDE i ZONE
ZAMFIROVE, da bi se izvodila dela Betovena, Bramsa, Bruha, Bokerinija i
drugih, zbog ega su angaovani solisti umetnici: Karlo Krombholc, klavir;
Marko Stokanovi, violonelo; Duan Iljin, violina; Milan Dimitrijevi,
violina; i apsolventi Muzike akademije: Duan Trbojevi, klavir; i Borivoje
Paan, dirigent, Margita Dorman Vad, klavir. Postalo je uobiajeno da
se za koncerte SIMFONIJSKOG ORKESTRA svake godine angauju ili
apsolventi Muzike akademije ili ve afirmisani umetnici solisti.
Plavi navodi neke vane koncerte.
OPEN: Koncert za klavir u f -molu solist Olga Popov, profesor
Muzike akademije u Beogradu.
BETOVEN: Koncert za violinu i orkestar solist Rajko Dojinovi,
apsolvent Muzike akademije u Beogradu (ponovljen u Somboru).
LIST: Klavirski koncert solist Kora Milko, profesor Muzike kole
u Subotici (ponovljen u Somboru i izveden u Apatinu).
GRIG: Klavirski koncert solist Duan Trbojevi (ponovljen u
Somboru i izveden u Apatinu).
MOCART: Koncert za klarinet i orkestar solist Anton Eberst,
profesor iz Novog Sada.
LIST: Koncert za klavir i orkestar solist Milan Zamurovi, lan
19
Beogradske opere.
MENDELSON: Violinski koncert solist Petar Tokov, profesor
Muzike akademije u Beogradu i poznati reproduktivni umetnik (koncert
je izveden u ast 10-godinjice Uiteljske kole).
AJKOVSKI: Koncert za violinu sokust Petar Tokov.
MOCART: Koncert za flautu solist Jakov Srejovi, profesor
VEBER: Koncert za klarinet solist Brun Bruno, profesor Muzike
akademije u Beogradu.
HENDL: Koncert za harfu solist Josip Pikelj, profesor Muzike
akademije u Beogradu.
MENDELSON: Violinski koncert solist Ljudevit Pap, profesor
OPEN: Koncert za klavir i orkestar u e-molu solist Darinka
Mihajlovi, apsolvent Muzike akademije u Beogradu.
BETOVEN: Romanse u f i g-duru solist Lazar Marjanovi, profesor
Muzike akademije u Beogradu violina.
BRAMS: Violinski koncert solist Branko Pajevi, koncertmajstor
Beogradske filharmonije (koncert je izveden u Somboru, Kuli i Apatinu).
BETOVEN: Koncert za klavir i orkestar broj 4 solist Jurica Muraj,
profesor Muzike akademije u Zagrebu.
LALO: panska simfonija solist Branko Pajevi.
BETOVEN: Koncert za klavir i orkestar broj 5 solist Duan
Trbojevi, profesor Muzike akademije u Beogradu.
BETOVEN: Koncert za violinu i orkestar u d-duru solist Vladimir
Markovi, profesor Muzike akademije u Beogradu.
BETOVEN: Fantazija za klavir, hor i orkestar solist Duan
Trbojevi; hor SOMBORSKOG PEVAKOG DRUTVA.
Od 1954. godine SIMFONIJSKI ORKESTAR je povremeno
organizovao i koncerte sa inostranim gostujuim umetnicima.
Anton Soler (Italija) solistiki koncert na klaviru.
Senai Karlo (Engleska) Betovenov i Paganinijev koncert sa
orkestrom.
20
Karel-Lund Kristijan (Holandija) Mocartov koncert za klavir i

orkestar u d-molu.
ilbert Zalongi (Francuska) Hajdnov koncert za violonelo i
orkestar u d-duru. Koncert je ponovljen u programu Simfonijskog orkestra
na Festivalu simfonijskih orkestara Vojvodine maja 1956. u Zrenjaninu,
na koji je napisana i pozitivna kritika.
Na Festivalu amaterskih simfonijskih orkestara Vojvodine, odranom
ovih dana u Zrenjaninu, somborski su muziari ponjeli zasluen uspeh
kvalitetom svog muziciranja i izborom prikazanog repertoara. Dodeljivanje
pobednikog pehara simfonijskom orkestru Drutva prijatelja muzike u
Somboru predstavlja za ovdanju gradsku filharmoniju i zvanino priznanje
za njena dosadanja umetnika dostignua i uspean rad na muzikom
prosveivanju graana.
I brojna zrenjaninska koncertna publika, koja je prisustvovala
festivalskom nastupu Somborske filharmonije, bila je prijatno iznenaena
umetniki besprekornim izvoenjem Druge Betovenove simfonije,
Hajdnovim d-dur violonelo-koncertom, u kome je solo partije kao gost,
dao francuski violonelista ilber Zalongi, kao i interpretacijom uvertire
Kosovo domaeg kompozitora Davorina Jenka. I iri i sluaoci bili su
impresionirani muzikim kvalitetima izvedenog programa.
...Pod dirigentskom palicom Dragoslava Mitrovia Somborska je
filharmonija koja ima 38 lanova, meu njima i znatan broj mladih
muziara uspela u gradu da stvori stalnu i privrenu koncertnu publiku.
Najvea zasluga za umetnika dostignua i afirmaciju orkestra pripada
dirigentu, koji je uspeo svojom upornou i muzikom marljivou da od
pojedinaca, amatera raznih profesija i muzike naobrazbe, stvori uigran i
disciplinovan orkestarski kolektiv. (Dnevnik, 1956, broj 3751, str. 6).
Iz programa Orkestra i horova kojih je bilo etiri u Somboru (odustalo
se od organizovanja jo jednog hora u okviru Drutva, Plavi izdvaja splet
narodnih pesama Ljubomira Bonjakovia MILJENO CVEE ARENO
i u saradnji sa Kulturno umetnikim drutvom PETEFI ANDOR, 1952.
godine OPERETSKO VEE sastavljeno od dela J. trausa, u kome su
kao pevai nastupili lanovi KUD-a uz pratnju simfonijskog orkestra. Ova
saradnja je nadalje postala ustaljena.
Horske sekcije kulturno umetnikih drutava i pevaka drutva u
21
Somboru su ujedinjene u tzv. CENTRALNI HOR koji je posle nepune

godine dana na Skuptini SRPSKOG PEVAKOG DRUTVA 29. decembra
1957. godine promenio naziv u SOMBORSKO PEVAKODRUTVO.7
Navode se znaajani muziki programi zajednikih koncerata na
akademijama i proslavama. U programu proslave 20-godinjice Revolucije
naroda Jugoslavije izvedena je Kosetova BORBENA KANTATA ZA
HOR, SOLISTE I ORKESTAR; koncert je ponovljen u Apatinu, Kuli i
poljoprivrednom imanju Sever u Aleksi antiu; u programu proslave
20-godinjice osloboenja Sombora izvedena je Betovenova FANTAZIJA
ZA KLAVIR, HOR I ORKESTAR; NA VI SOMBORSKIM MUZIKIM
VEERIMA orkestar i hor nastupili su sa sledeim programom:
Belini: NORMA (uvertira), Betoven: FANTAZIJA ZA KLAVIR, HOR
I ORKESTAR, Smetana: TABOR (iz ciklusa MOJA DOMOVINA) i
Betoven: KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR br. 5, itd. Orkestar je
popularizovao ozbiljnu muziku i razvijao muziku kulturu radnika i
zemljoradnika, uz saradnju sa sindikalnim podrunicama, koncertima
u SOMBORSKOJ TEKSTILNOJ INDUSTRIJI, ELEZNIKOM
VORU, POLJOPRIVREDNIKU, REMONTU, ZEFIRU, CRVENOJ
ZVEZDI, PIK-u ALEKSA ANTI i PD GRANIAR i u drugim
privrednim preduzeima, kao i u BEZDANU, BAKOM MONOTORU,
KLJAJIEVU, PRIGREVICI i u drugim selima optine; u povodu
100-godinjice Gradske biblioteke, na Dan biblioteke, povodom izgradnje
zgrade Uiteljske kole, na Dan kole BATINSKI BORCI itd.; redovno je
saraivao sa optinskim rukovodstvima drutveno politikih organizacija
u pripremanju programa za revolucionarne i narodne praznike i sa
poslovnicom za kulturno umetnike priredbe SR Srbije.
7
U toku procesa reorganizacije DRUTVO PRIJATELJA MUZIKE na Skuptini

odranoj koncem juna 1957. godine donelo je odluku o osnivanju hora, odnosno HORSKE SEKCIJE u koju su izabrani: Ljubia Mairevi, predsednik; Vladimir Hadi, sekretar; Mira Trifunac, blagajnik; Marin Karajkov, arhivar; i lanovi: Stanoje Laloevi,
Stipan Periki, Jovan Lang, Radivoj Lutki, Matija Hengen. Sekcija je trebalo da radi
na okupljanju pojedinih lanova horova KUD i Srpskog pevakog drutva u HOR
DRUTVA PRIJATELJA MUZIKE. Do septembra 1957. godine u hor Drutva okupljeno je 48 lanova, koji su se na sastanku dogovorili da se probe dre dva puta nedeljno (utorak i petak). Probe su poele 28. septembra. Hor je sa orkestrom nastupio na
akademiji odranoj povodom proslave 40-godinjice Oktobarske revolucije. Program
koncerta ponovljen je u vie radnih kolektiva.
22
Plavi navodi i koncertnu delatnost orkestra van Sombora:

- na I festivalu amaterskih orkestara SR Srbije u Kosovskoj Mitrovici
(1958), Betoven: II Simfonija;
- na II festivalu na Paliu (1960), Hajdn: Simfonija u d-duru;
- sa SOMBORSKIM PEVAKIM DRUTVOM u Bitolju, Ohridu
i tamonjem sindikalnom odmaralitu ORCE NIKOLOV 1961. godine,
koncert OGANJ I RUE;
- u programu razvijanja prijateljskih i bratskih odnosa izmeu dva
prekogranina susedna grada Sombora i Baje GRADSKO PEVAKO
DRUTVO LIST FERENC i KAMERNI ORKESTAR VODNE UPRAVE
iz Baje odrali su koncert u Somboru, a SIMFONIJSKI ORKESTAR i
SOMBORSKO PEVAKO DRUTVO koncert u Baji (1966);
- tokom 1966. godine ostvareni su zajedniki koncerti Subotikog
i somborskog orkestra u Somboru i Subotici, a 1967. u Segedinu sa
solistima: Jelkom Asi (Subotica), Rudolfom Nemetom (Novi Sad) i
Matijom Molnarom (Subotica);
- povodom otvaranja Spomen biblioteke u Prigrevici, 9. maja 1967.
godine odran je koncert sa SOMBORSKIM PEVAKIM DRUTVOM;
- sa ovim Drutvom su od 30. juna do 2. jula 1967. godine odrani
koncerti u fabrici VISKOZA kod Loznice i u Banji Koviljai. R. Gobec:
PESMA O SLOBODI hor i orkestar; B. Krnec: NA VOA hor i
orkestar; J. Gotovac: Zavrno kolo iz opere ERO SA ONOGA SVIJETA
hor i orkestar; S. Hristi: II svita iz baleta OHRIDSKA LEGENDA
orkestar; S. Hristi: I svita iz baleta OHRIDSKA LEGENDA ORKESTAR;
J. Brams: MAARSKE IGRE BR. 5 i 6 orkestar; L. V. Betoven: RTVENA
PESMA hor; J. Gotovac: NA GRAD hor; M. Topalovi: OJ OBLACI
HOR; St. Mokranjac: KOZAR hor; Lj. Bonjakovi: IROK DUNAV
RAVAN SREM hor i orkestar; S. Biniki: MAR NA DRINU hor i
orkestar. Solisti: Mirjana Trifunac (Sombor) i Ozren Bingulac (Novi Sad).
DRUTVO PRIJATELJA MUZIKE je krajem 1952. godine donelo
odluku da se jednom godinje, u februaru, odrava Muziki bal, iji bi
program trebalo da ima dva dela: prvi, koncert popularne i lake muzike,
i drugi, igranku, koncertni deo da obuhvata instrumentalnu i vokalnu
muziku sa solistima; prvi Muziki bal odran je 21. februara 1953. godine.
23
Navodi se i finansiranje Orkestra po godinama, to za ovu priliku nije

bitno, meutim spominju se i jo dva orkestra osim SIMFONIJSKOG,
od 1966. godine i njegovih sekcija OMLADINSKOG i DUVAKOG
ORKESTRA, koji su mu pripojeni.
Osnovne stavke rashoda bile su isplate putnih trokova i honorara
umetnicima solistima, nabavka partitura i notnog materijala, popravka
instrumenata i nabavka novih (2 oboe, 2 flaute, 2 horne, 1 trombon, 2
trube, 1 komplet bubanj, 2 flighorne, 1 basflighorna, 1 b-bas, 1 par inela
i drugih).
SIMFONIJSKI ORKESTAR i dirigent su dobili najvie priznanje
u Optini OKTOBARSKU NAGRADU SOMBORA; Orkestar za
izuzetne doprinose na podruju irenja muzike kulture 1962, a stalni
dirigent Dragoslav Mitrovi za izuzetne zasluge na podruju muzikog
ivota 1963. godine.8
U dodatku, posle Plavievog potpisa, navode se repertor, nastupi i
umetnici koji su uestvovali u izvoenjima.
IZ DVADESETOGODINJEG
REPERTOARA ORKESTRA
UVERTIRE
Betoven: Egmont, Koriolan,
Leonora III
Belini: Norma
Veber: Oberon, Frajic
Vidoi: Dalmatinka
Gal: Sveana uvertira
Gluk: Ifigenija u Aulidi
Glinka: Ivan Susanjin
Jenko: Kosovo, Potera
Keler: Lutpil
Mendelson: San letnje noi
Mocart: Figarova enidba,
arobna frula, Don uan
Ofenbah: Lepa Jelena

Rosini: Seviljski berberin, Svraka
kradljivica, Semiramis, Italijanka u
Aliru
Smetana: Prodana nevesta
Supe: Pesnik i seljak, Pikova dama
traus: Slepi mi
ubert: Rozamunda
SIMFONIJE
Betoven: Simfonije br. 1, 2, 3, 5
Mendelson: Simfonija br. 3,
Simfonija br. 4
Mocart: Simfonija br. 40, Simfonija
u Es-duru, Mala nona muzika,
Pravila Drutva prijatelja muzike Sombora i okoline u Somboru, su deo teksta

koji ovde nije bitan pa nije citiran.
8
24
Simfonija br. 41
Smetana: Tabor
Hajdn: Oksfordska, Simfonija u
d-duru, Paukenvirbl, Simfonije br.
1, 2, 3, 6
Gotovac: Simfonijsko kolo
Hristi: Ohridska legenda
ubert: Nedovrena u h-molu
KONCERTI
Bokerini: Koncert za violonelo
Brams: Koncert za violinu
Bruh: Koncert za violinu
Grig: Klavirski koncert
Dvorak: Violinski koncert
Betoven: Koncert za violinu i
orkestar, Romanse u f i g-duru,
Klavirski koncert u c-molu, g-duru,
c-duru, i es-duru
List: Klavirski koncert, XIV
rapsodija za klavir i orkestar
Lalo: panska simfonija
Mendelson: Violinski koncert
Ostalo
Bize: Arlezijanka I
Brams: Maarske igre br. V, VI,
VII
Gal: Maarska rapsodija
Grig: Per Gint I-II
Dvorak: Slovenske igre V, VI, VII,
VIII
Elgar: Serenada za gudae u
c-molu
Leopold: Ruski eho, Jugoslovenski
biseri
Markovi: Crnogorska rapsodija
Molcer: Koncert za klavir i harfu,
Koncert za flautu, Koncert za

klarinet, Koncerti br. 3 i 4 za
hornu, Koncerti za violinu u
g-duru, a-duru i es-duru, Koncert
za klavir u d-molu
Molcer: Koncert za klavir
Paganini: Koncert za violinu
Veber: Koncert za klarinet
Hendl: Koncert za harfu
Hajdn: Koncert za violonelo,
Koncert za klavir
ajkovski: Koncert za violinu,
Koncert za klavir
open: Koncerti za klavir u e i
f-molu
Sa horom Somborskog
pevakog drutva
Baranovi: Pesma o komandantu
Savi, Konjuh planinom
Betoven: Horska fantazija
Bonjakovi: Miljeno cvee areno,
Oj Moravo, Drino vodo, irok
Dunav ravan Srem, Selo moje
ubavo
Biniki Baranovi: Na Drinu...
Verdi: Hor Jevreja iz opere
Nabuko, Hor vojnika iz opere
Faust, Hor Cigana iz opere Aida
Vukdragovi: Vezilja slobode
Gotovac: Zavrno kolo iz opere
Ero sa onoga svijeta
Glinka: Zavrni hor iz opere Ivan
Susanjin
ivkovi M: Pozdrav domovini
Jenko: U boj, u boj iz opere
25
Zrinjski
Koseto: Borbena kantata
Krnic: Na Tito, Pesma o slobodi
Maskanji: Prodavaice ljubiica
Mokranjac Baranovi: Lem Edim,
IV rukovet
Smetana: Hor iz opere Prodana
nevesta
Hercigonja: Jugoslavijo
traus: Na lepom plavom Dunavu
Vie od 30 pesama iz borbe,
obnove i izgradnje
Knajzl: Partizanske pesme

Savnik: U novi ivot
Sibelius: Finlandija, Vals Trist
Sedlaek: Seanje na Mokranjca
Folkman: Serenada
ajkovski: Serenada za gudae,
Razbija oraha
traus: Car valcera, Na lepom
plavom Dunavu, Proleni zvuci,
Tri-tra polka
ubert: Rozamunda
NASTUPI SIMFONIJSKOG ORKESTRA

PO GODINAMA
God.
1948.
1949.
1950.
1951.
1952.
1953.
1954.
1955.
1956.
1957.
1958.
1959.
26
Simf.
koncerti
5
5
4
5
5
4
4
6
5
4
4
5
Popularni
koncerti
7
7
7
7
6
6
6
4
6
6
7
6
Akademije
ukupno
6
7
6
6
7
5
6
5
6
4
3
4
18
19
17
18
18
15
16
15
17
14
14
15
1960.
1961.
1962.
1963.
1964.
1965.
1966.
1967.
Ukupno
6
4
5
4
4
5
4
6
94
6
7
4
7
8
6
8
7
128
6
6
6
5
5
6
5
7
111
18
17
15
16
17
17
17
20
333
REDOSLED DOSADANJIH PREDSEDNIKA

DRUTVA PRIJATELJA MUZIKE
I SIMFONIJSKOG ORKESTRA
Josif Vajgand (1896 1963)
Stanoje Laloevi
eljko Ember
Radivoj Plavi
Stanoje Laloevi
Mihajlo Goreti (1889 1961)

Gruja Dedi
Stevan Kamoaj
Jovan Vasiljevi
Stanoje Laloevi
MUZIARI
Milan Dimitrijevi violina, Beograd
Marko Stokanovi violonelo,
Subotica
Karlo Krombholc klavir, Subotica
Duan Iljin violina, Novi Sad
Jakob Srejovi flauta, Beograd
Duan Trbojevi klavir, Beograd
Jolanka Cuconi Bonert klavir,
Sombor
Olga Popov klavir, Beograd
Milan Zamurovi klavir, Beograd

Milko Kora Pataki klavir, Subotica
Karlo Senai violina, London
Lazar Marjanovi violina, Beograd
Petar Tokv violina, Beograd
Ljudevit Pap violina, Beograd
Rajko Dojinovi violina, Beograd
Vladimir Markovi violina, Beo27
grad
Zdenko Marasovi klavir, Beograd
ilbert Zanlongi violonelo, Pariz
Branko Pajevi violina, Beograd
Karen Lund Kristijansen klavir
Kopenhagen
Duan Busani horna, Beograd
Bruno Brun klarinet, Beograd
Josip Pikelj harfa, Beograd
Jurica Muraj klavir, Zagreb

Margita Dorman Vad klavir,
Sombor
Helga Engelhard klavir, Zagreb
Matija Molcer klavir, Subotica
Antun Tot violonelo, Novi Sad
Anton Eberst klarinet, Novi Sad
D. Mihajlovi klavir, Beograd
Cveta Marjanovi violonelo,
Beograd
LANOVI SIMFONIJSKOG ORKESTRA

1948 1968.9
I violina: eljko Ember, Milan Filipovi, JOSIP KOBERSKI,
ing. PAVLE SI, ing. IVAN IVANEVI, ELEMIR MOLNAR,
DENE KOVA, MIHAJLO MAJOR, LAJO ROZENTAL, ing. IVAN
MAMUI, MILO LALOEVI, Ljudevit Bala, BELA ARKEZI,
Vasilije Braila, Mirjana Kosanovi, Marija Materni, Kornelija Materni,
Vladimir Jermolenko, Nandor Nikoli, Mihajlo Buligovi, Ede Buza,
Aleksandar Na, Aleksandar Mili, Stevan Buligovi, Jovan Furman,
Martin Celimek, Duan elap, Aleksandar Kolompar.
II violina: ula Jano, Erne tebler, NIKOLA IHA, Stevan
Karher, JOSIP SALOKI, JOSIP TAKA, JOVAN VASILJEVI, Edusrd
Grolinger, Stevan Fertner, ANTUN BEK, LADISLAV LAKATO, IVAN
LAZAROV, Erne Veselovski, Lajo Sabo, Bogdan Logo, Alaksandar
Tataji, ura Lili.
Viola: Josip Vajgand, STEVAN KAMOAI, Antun Odri,
Aleksandar Graanin, Aleksandar Grebenar, Martin Kme.
Violonelo: STANOJE LALOEVI, LADISLAV FENJE, Karlo
Rab, Maks Nermean, Duan Logo, Ana Dovat, Ilona Kova, JOEF
KAVA, Ilona Kolovari.
Kontrabas: Mihajlo Goreti, Eden Rab, JOVAN KOVA, IVAN
BJELOVARI, ula Tataji, Cveto Drenovec, Stevan Bah, Mihajlo Lakato.
Velikim slovima tampana su imena sadanjih lanova orkestra.
28
Flauta: Geza koruak, Dr Josip Gergelj, dr Milenko Vueri,

Duanka Vuji Stojakov, Vendel Kamerer, GABOR FERNBAH, FRANJA
RADO.
Oboa: Jovan Dovat, Petar Ustenko, JOSIP KATAI, MIA
VASILJEVI, Aleksandar Kova.
Klarinet: ula Jona, Todor Picmaus, Jano Tatai, Stevan Piri,
VILIM OROVAI, RUDOLF BOGDANOV.
Fagot: Julije Engelhart, Franja Bajler, Milan Vujaklija, ARKO
KORI.
Horna: Klement Knaizl, Josip Kiki, Velinka uri, Joef Itok,
STEVAN RIHTER, Rudolf Tuek, Jovan Proke.
Truba: MIHAJLO DROBINA, Momir Petrievi, Stevan Koi,
ERNEST FOLMER, Jovan Kern.
Trombon: Jano Jona, Stevan Binder, Stevan Bako,
IVAN BJELOVARI.
Udarala: ANTUN ZVEKAN, Stevan Krizmani, Viktor Lugari.
Klavir: Margita Dorman Vad.
SOLISTI PEVAI:
Mirjana Trifunac Sombor, Paula Hek Sombor, Olga Taubner
Sombor, Ljerka Mitrovi Sombor, Erne tebler Sombor, Katarina
Zahorai Sombor, Jucika Pejak Sombor, Erne Veselovski Sombor,
Gina Tabori Sombor, Margita anji Sombor, Radivoj Lutki
Sombor, Marika Pec Galer Novi Sad, Joka Veregi Subotica, Drago
Starc Beograd, Vera Kova Polak Novi Sad, Rudolf Nemet Novi
Sad, Ozren Bingulac Novi Sad, Milivoj Brankovan Sombor, Ljubomir
Mairevi Sombor.
29
3.
UPITNIK ZA LANOVE ORKESTRA
SOGS10 2011.
Dirigent
Dragoslav Mitrovi
1. Ime, srednje slovo, prezime, datum, mesto roenja
Dragoslav M. Mitrovi, Aleksinac, 31. avgusta, 1922.
2. Opte obrazovanje, radno(a) mesto(a)
Zavrio je Uiteljsku kolu u Aleksincu 1942/3. godine. Otiao je
u partizane, gde je osnovao hor 45. srpske udarne divizije. Posle 1945.
pozvan je da radi u Muzikoj koli u Somboru, najpre kao sekretar, ali
ubrzo i kao direktor, dok se nije penzionisao.
3. Muziko obrazovanje
Posle zavrene Uiteljske kole u Aleksincu, pohaao je kurseve
muzike kod profesora Vasiljevia na Muzikoj akademiji u Beogradu.
4. Bavljenje nekim drugim aspektima muzike (dez, narodnjaci i dr.)
osim u SOGS-u (navesti koncerte, znaajne radove i sl.)
5. Vreme bavljenja i mesto u SOGS-u
Pokreta i osniva SOGS-a i Hora u Somboru.
6. Instrument(i) u posedu i za vreme SOGS-a (majstor, marka, cena)
Nabavljao je sve potrebne instrumente, recimo timpane,
duvake za potrebe SOGS-a, ali i za kolu.
Simfonijski orkestar grada Sombora.
10
31
7. Uee na turnejama SOGS-a

Organizovao je sve turneje i prijateljstvo sa Bajom i Segedinom.
8. Znaajni kolega(e) u SOGS-u
Svi su mu bili znaajne kolege.
9. Ispunio(la) sam upitnik umesto meni dobro poznatog (umrlog)
lana SOGS-a
Udovica Ljerka Mitrovi (Buljan). Rodila se 1929. i ivela u
Sarajevu do 1946. gde je pohaala i muziku kolu. Bila je solo sopran u
somborskom Horu. Njena mama Katarina se kolovala u Beu. Lepo je
pevala.
10. Naki dogaaj kojeg se seam sa koncerata, balova, organizacija
rukova i sl.
Sve su to bili lepi dogaaji: Petar Tokov, Pajevi, Trbojevi,
Marasovi, Josip Pikelj prvi put harfa na koncertu, Jovan Kolundija.
11. Trgovina instrumentima i majstori u Somboru
12. Sam sam neto popravljao
Popravljali smo razne instrumente. Pravili smo kutije za
instrumente. Najpre s skuva stari papir sa tutkalom i izliva u kalupe od
gipsa; posle se kutija dovrava spolja boljim papirom, a unutra filcom itd.
13. Jo uvek vebam ili ponekad sviram
14. Prilaem fotografije kolega, instrumenata, majstora i sl.
15. Prilaem zvune snimke orkestra
Radio Sombor: poslednji intervju sa Trbojeviem.
16. Zanimljivosti iz istorijata SOGS-a
17. Kako sam se poeo baviti muzikom
Muzikom se poeo baviti u Uiteljskoj koli u Aleksincu. U
poetku je vodio pogrebni hor, a svirao je violinu, violonelo i klarinet.
18. Kako (ni)sam prestao da se bavim muzikom (instrumentima)
19. Poruka o muzici
Voleo je ajkovskog, Mendelsona i uopte romantizam.
20. Poruka o ivotu
21. Traevi, prevare?
22. Neto drugo znaajno
32
Stevan Buligovi
Stavan M. Buligovi, 12. decembar 1942, Sombor.
U Somboru je uio kod avojca (nai studenti kod evika u
Pragu su Sedlaek, Fajfer i Huml), koji je imao problem sa rukom, pa
je doao u Sombor. Na sarajevskoj Muzikoj akademiji zavrio je prvu
godinu kod profesora Hauzera i svirao u RTV Sarajevo 1965/6. Zavrio
je studije Violine na Akademiji za glasbo u Ljubljani kod profesora Dejana
Bravniara; jedno vreme je iao na nastavu kod Fajfera, jer je Bravniar
dobio perforaciju ui na koncertu u Budimpeti. Iz Opere u Ljubljani je
otiao 1969. godine, jer se ispostavio problem sa stipendijom.
Svirao je osam godina u Gradskoj kafani i od zarade sagradio
kuu.
Od 1970. godine do Draketove penzije 1985/6. koncertmajstor
Orkestra. Poslednji put vodio kamerni SOGS za koncert 1991. godine.
David Pizarnus enova. Nema ga u katalozima. Kod Kelia je
naao da vredi 15000 DM; prodao je u upriju (kola za talente).11 Duda
mu je rekao da je cedulja od keree koe. Demar mu je prodao Frener
i Nrnberger gudala. U nasledstvu od oca, ostala mu je Guntner Hojer
violina i gudalo koji su kupljeni od ruskog vojnika (Rusi u II sv. ratu
su imali procenitelje za sve instrumente; ako violina ne valja, razbiju je
vlasniku o glavu).
11
Albert Fux (1982): Taxe der Streichinstrumente: PIZZURNO, Davide. Genua,
18. Jahrh. Neben sehr einfachen Instrumenthen baute er auch schne Geigen im Amati-Stil mit gelbbrunlichem Lack. Wert: ab 15000 DM.
David Pizzurnus fecit

Genu Ann. 17 . .
33

9. Ispunio(la) sam upitnik umesto meni dobro poznatog (umrlog) lana
SOGS-a
rukova i sl.
Nemaki zarobljenici su jo 1948. godine svirali u Orkestru.
Njih je mogao angaovati samo Drake.
Ima fotografiju sa nemakim zarobljenicima.
Drake me sreo na ulici 1969. godine, da treba svirati u Baji,
ubedio suprugu Aranku i tako je to poelo 1970/71. kolske godine.
Rusnjak je bio lan Beke filharmonije, a Vajsov (prodavac jaja u
komiluku) brat je bio zamenik koncertmajstora u Beu (imao je violinu
Pressenda /ab 75000 DM/, koju nije hteo da proda). I moj otac Mihajlo je
zavrio kod Rusnjaka i kasnije kod Humla.
Otac nije hteo da me upie u muziku kolu. Sam sam otiao
kod Embera.
19. Poruka o muzici
ta da poruim pod stare dane.
20. Poruka o ivotu
Raodost mi je da poduavam unuka. Svirao je Bramsa na
tamburici i osvojio prvu nagradu; nije bilo nota u g-molu, nego sam
transkribovao u d-mol za tamburicu.
34
Daniel Zorko
1. Ime, srednje slovo, prezime, datum, mesto roenja, adresa
Daniel S. Zorko, Bingula (id).
Zavrio je Trombon kod Juri Josipa na Muzikoj akademiji u
Sarajevu 1997. godine.
osim u SOGS-u (navesti koncerte, znaajne radove i sl.).
Svirao je u Operi u Sarajevu i u drugim orkestrima.
U SOGS-u je svirao od 1981. do 1988; ima plakat u uionici.
Trombon Winsent Bach (3000)
Uestvovao je na turneji u Baju i Paliu.
Znaajan uenik, veliki talenat, Mihajlo Pardovicki, pohaao je
Srednju muziku i Subotici, na alost pukla mu pluna maramica. Kasnije
se zaposlio u fabrici akumulatora Trepi u Somboru.
SOGS-a
rukova i sl.
Bilo je bolje nego sada.
Ne treba popravljati.
Za nastavu.
Ima u uionici na zidu.
35

Sve bi izgledalo gore da nema muzike.
19. Poruka o muzici
20. Poruka o ivotu
Jovan Vasiljevi
1. Ime, srednje slovo, prezime, datum, mesto roenja, adresa
Jovan . Vasiljevi, 9. novembar, 1919, Subotica.
Zavrio Viu pedagoku kolu (1953-55) i potom diplomirao na
grupi za Istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Penzionisani
direktor Robne kue u Somboru (izmeu ostalog, radio je kao uitelj u
Beoinu u fabrikoj privatnoj koli; u Jagnjilu kod Vladiinog Hana; u
Guberevcu kod Leskovca; u Negotinskoj krajini, u tubiku, Malajnici i
Mihajlovcu; od 1945-6. u Sonti, 1946-7. u Apatinu; od 1948. je kolski
inspektor za Sombor, kasnije i nastavnik u Gimnaziji).
Muziku kolu pri Pevakom drutvu u Somboru, zavrio je
1938. godine u klasi Antona Rusnjaka koji je u Sombor doao iz Vrca
(njegov uenik je i Kurt Hauzer, potonji univerzitetski nastavnik Violine
u Sarajevu); na zavrnom ispitu je odsvirao Betovenovu D-dur sonatu.
Rusnjak je bio profesor na Muzikoj koli pri Pevakom drutvu i na
Preparandiji u Somboru od 1934. do 1945. godine, kada je penzionisan;
takoe je bio i direktor Muzike kole u poetku Drugog svetskog rata.
36

Somborski graanski orkestar od 1936-1938. i od 1948. do 1965.
godine u SOGS-u; voa drugih violina. Posle je bio na funkciji predsednika
Optine Sombor.
6. Instrument(i) u posedu i za vreme SOGS-a (majstor, marka, cena).
Violinu je kupio 1938. od majstora Seia (koji je otiao za
Sarajevo). Emberova violina kupljena 1949. godine je bila bolja, imala je
meki glas. Mandolinu je Mia (sin) svirao u SOGS-u. Takoe je 1967-8.
kupio violinu od majstora Depalova za unuku.
SOGS je gostovao u Novom Sadu, u Kosovskoj Mitrovici, Baji,
Segedinu, Sremskoj Mitrovici (uz tablon za 20 godina SOGS-a ima i
knjiica).
Dirigent Dragoslav Mitrovi je znaajan kolega kome je on na
zamenu omoguio funkcionerski stan. Druio se i sa Ivanom Ivaneviem.
SOGS-a
10. Neki dogaaj kojeg se seam sa koncerata, balova, organizacija
rukova i sl.
- Napravio Drake program koji poinje sa Radecki marom. Na
pitanje zna li ta Radecki misli o Slavenima, odgovorio je: Uli su u Srbiju
sa Radeckim, a izali sa Mar na Drinu!
- Redovno pitanje pre probe, poto je njegov sin Mia pored
nota itao strip, je bilo: Mio, jesi poneo stripovi?
- Na primedbu violiniste Tokova da su mu za pratnju ajkovski
koncerta potrebne dve oboe, Drake je odgovorio: Imam jedan u kratke
akre i njegov nastavnik (Katai)!
11. Trgovina instrumentima i majstori u Somboru:
Sve popravke je radio Eden Rab, ja sam mogao samo da
pokvarim!
Ne sviram. Brat je dobro svirao mandolinu, ja violinu, Mia
37
klavir, sve do 2003. dok nisam dobio modani udar.

16. Zanimljivosti iz istorijata SOGS-a:
Jedne godine sam pokuao da sviram mandolinu sa acima koji
su stanovali kod moje mame. Od brata bi ukrao violinu i vebao (na
Uiteljskoj koli se to raunalo da ve zna da svira). Pre violine bi trebalo
vebati mandolinu. Meni je to mnogo pomoglo. Violina moe da svira,
peva i cii.
19. Poruka o muzici
20. Poruka o ivotu
Treba biti optimista; traiti lepe i bolje. U Partiji su me kaznili,
jer sam sahranio majku po pravoslavnom obredu. U ivotu se nisam
obogatio, ali sam imao bogat ivot!
Ernest Veselovski
Ernest E. Veselovski, 1. februar, 1949, Sombor.
Srednja elektrotehnika kola, radio kao struni procenitelj teta
u osiguranju i glavni kontrolor teta u osiguranju, sada penzioner.
Zavreno osnovno muziko obrazovanje + 2 godine srednje
kole (vanredno).
Momentalno sam lan etvorolanog Malog orkestra, repertoar
38
se sastoji od evergreen-a, narodnih pesama, opereta. Redovno uestvujemo

u okviru Depnog pozorita Berta Ferenc iz Somnora, u okviru kluba
penzionera u Graanskoj Kasini Sombor, a ranije smo prihvatali i svirke u
svatovima (ak u Budimpeti) i raznim privatnim dogaajima.
Vreme bavljenja u orkestru je od 1960. do poslednjeg dana
postojanja na poziciji II violina od treeg do prvog pulta-voe.
Svirao sam na instrumentima Karcher No. 3; na violini
nepoznatog majstora, navodno nemakog porekla; na posletku vlasnik
violine Joseph Clotz (cca 2000 DM pre tridesetak godina).
Uestvovao sam na svim turnejama SOGS-a izuzev u periodu
1964-1968, kada sam bio na kolovanju u drugom gradu.
Kolege su mi bili svi od velikog znaaja, poto je meu nama
vladalo veliko prijateljstvo, tj. potovanje naroito prema starijim
lanovima (tada je to bilo normalno).
SOGS-a
rukova i sl.
Na muzikom balu u hotelu Sloboda kao gost nam je svirao
violinista Tripo Simonuti razne miniature, kada se u toku virtuozne
izvedbe pokidala e ica na violini, a on je zavrio komad na tri preostale
ice. Znaaj takve situacije je poznat svakom violinisti.
Violinu nepoznatog nemakog majstora sam prodao u Nemaku
i uz dodatak sam kupio Clotz-ovu violinu od kolege iz orkestra Major
Mihajla. Od majstora u Somboru su mi poznati Ember Dee (eljko),
Karcher Itvan i Radivoj Depalov iz Mrazovieve ulice.
Na svojoj violini sam izvrio sitne popravke kao prilagoavanje
kobilice, nametanje due i naravno zamenu kompletnog inog sastava.
39

Sa posebnim vebanjem se ne mogu hvaliti ali ponekad sviram
sa prijateljima po potrebi.
Zanimljiv je entuzijazam lanova SOGS-a kako su se ophodili
prema probama, koncertima, dobrom raspoloenju i prijateljstvu bez
zamerki. Apsolutni volonterizam.
S obzirom na to da mi je otac bio violinista a kum Karcher Itvan
mi je pozajmio violinu veliine 1/2, u estoj godini su me upisali u muziku
kolu u klasu Ember eljka zahvaljujui apsolutnom sluhu. Poeo sam
da gudim po e ici i zavrio kolovanje posle osam godina sa koncertom
Berio E- mol. Tajna visokih dostignua aka u klasi Ember eljka lei u
kontinuiranom radu, tj. i za vreme zimskih i letnjih raspusta, kada smo ili
kod njega kui da vebamo.
Muzikom se nisam prestao baviti jer sam se kretao u drutvu
muziara sa kojima sam imao priliku kolaborirati do dananjeg dana.
19. Poruka o muzici
Ko muziku voli ne moe biti lo ovek. Muzika lei i odrava
ivani sistem u stalnoj ravnotei. Muzika je eliksir ivota. Muzika je
zajednikijezik svih naroda ovog sveta.
20. Poruka o ivotu
Sviraj, pevaj, igraj, due e iveti.
U jednoj uvertiri predzadnji takt je bila generel pauza. Trombonista
iz Subotice se opkladio sa timpanistom, ako udari u timpan u GP dobie
ondanjih 50 din (to u ono vreme nije bio mali novac). Timpanista je
udario u timpan u GP i pokvario celu predstavu, ika Draketa je doveo
do granice infarkta i do ceenja znoja iz koulje, ali on je zaradio 50 din.
40
Stanislav Kneevi
Stanislav D. Kneevi, 2. oktobar, 1955, Sombor.
Gimnazija prirodno matematikog smera u Somboru. Predavao
Violinu na Ilidi 1978/79, u Kragujevcu 1979/80; profesionalni violinist u
Simfonijskom orkestru RTV Ljubljana (1981-4) i u Slovenakoj filharmoniji
(1985-6). Nastavnik muzike na Pedagokom fakultetu u Somboru od 1994.
godine.
Uio violinu u Muzikoj koli u Somboru kod prof. Laloevia
i Koberskog. Zavrio Srednju muziku u Subotici (1975) kod Bernadete
Peji, Muziku akademiju u Sarajevu Violinu (1975-9) kod prof. Davida
Kamhija, na FMU Beograd, magistrirao Muziki folklor: Gradnja violine
i srodnih instrumenata u Srbiji (1992-5) kod prof. Dimitrija Golemovia,
i Univerzitet Novi Sad, doktorat Tehnike i menadment u primenjenim
umetnostima: Antika estetika i muzika u dizajnu zvuka gudakih
instrumenata (2008).
Violinarstvo ili gradnja gudakih instrumenata.
Objavio je etiri znaajne monografije u oblasti muzike kulture
(1997): Gradnja violina u Srbiji, Uiteljski fakultet, Sombor; (2008): Violina
1999. konstrukcija i harmonija, Intelekta, Valjevo; (2011): Muzika
estetika i instrumenti, Muzej i Biblioteka u Somboru; i (2011): Iz muzike
prolosti Sombora, Muzej i Biblioteka u Somboru.
Svirao je na drugim violinama priblino 1972-74. godine i u tzv.
Omladinskom orkestru kod Koberskog (Kasina).
Izgradio vie instrumenata; violina, viola, violonela.
41
Maarska (Baja, Budimpeta).

Milo Vasiljevi (kolega iz Gimnazije, kasnije prvi oboista u
Filharmoniji u Beogradu), tim kolega andor Taka (kasnije lekar i
kolega u JNA u Ljubljani).
SOGS-a
rukova i sl.
Mnogo lepih i aljivih momanata, kojih se uvek sea.
Prvu violinu je izgradio uz pomo Radivoja Depalova, koji je
inae (pored Raba) odravao instrumente u SOGS-u i za ake Preparandije,
takoe i davao instrukcije za gradnju violina u okviru Runog radana u
toj koli. Kasnije se usavravao u Ljubljani kod majstora Vilima Demara
(1983-6).
Reparatura je uglavnom zanatski aspekt gradnje violina, to je
svakodnevni posao.
Nije obiaj na Pedagokom fakultetu u Somboru.
Zanimljivi su bili (Miika) Major i (Vidor) Maral.
U rangu viceva.
Zaustavi policajac Vidora da na crveno svetlo prelazi preko
peakog prelaza, a ovaj mu ljutito odgovori: Pa ne zna da sam ja maral.
Ovaj ga legitimie i zaprepasti se na njegovo prezime.
Zamoli moju malenkost Miika Major da mu promenim strune
na gudalu i donese neke strune. Zakajlujem ja strune u pic i kad sam hteo
u abicu, vidim da su kratke. Pitam ga kako je mogao da donese strune
za elsko gudalo, a on sav uzrujan kae: Majstore, zar vi ne znate da
produite strune? Kako da ih produim, kad su kratke, kaem ja, a on
42
ponovo: Majstore, pa vi stvarno ne znate da produite strune? Objasni

on meni da to treba zavezati kanapom kraj struna i kajlu na odgovarajuoj
razdaljini i zakajlati je u rupu. Nisam mogao verovati da mi se ovo deava.
Otkrio sam, kad sviram, svi se od mene udalje i moraju da
sluaju.
Zbog izuzetno dobrog oseaja i glavnog pitanja: Kakav je
muziki instrument za unutranji sluh.
19. Poruka o muzici
Filozofija je najvia muzika (navodno Sokrat).
20. Poruka o ivotu
ivot je borba iji cilj treba tako da se postavi, da mora biti
postignut.
Ako pogodi u centar, sve ostalo promai.
Josip Koberski
Josip Koberski, stariji; 11. decembar 1913, onoplja.
Radio je kao profesor violine u Muzikoj koli i u Gimnaziji u
Somboru.
Pohaao je Srednju muziku u Subotici i Akademiju u Sarejevu.
U mladosti je imao dez bend.
Jedno vreme je bio koncertmajstor u SOGS-u i dirigent
Omladinskog orkestra.
43

Turneje po Jugoslaviji i Budimpeta.
Dragoslav Mitrovi, Pavle Si, Ember Deo, Stefan Rihter.
SOGS-a
Umesto oca koji je preminuo 23. februara 1994, ispunio sin Josip
Koberski mlai.
rukova i sl.
Koncerti sa violinistima Pajeviem i Markoviem.
este posete radionici majstora Raba u Pariskoj ulici; prodaja
violine prof. Markoviu.
Video je na pijaci violinu koju mu je kupila tetka; tada je imao
pet godina.
19. Poruka o muzici
20. Poruka o ivotu
Muzika je ono najlepe u ivotu i trai itavo ovekovo bie.
44
Ivan Lazarov
Ivan G. Lazarov, 25. jun, 1951, akovo.
Visoko, DZ Sombor.
Osnovna Muzika kola Sombor.
Bavio sam se samo u SOGS-u.
Od 1967. do 1969. i od 1987. do 1990. godine; prva i druga
violina.
Violina majstora Ember Dezidera.
7. Uee na turnejama SOGS-a:
Stanii, Ruski Krstur, Baja, u vie navrata.
Vrnjaci Ernest Veselovski, Taka andor.
SOGS-a
rukova i sl.
13. Ponekad sviram
Jo uvek vebam ili ponekad sviram.
Fotografija Embera Dezidera i kratkometrani film Majstor
violina iz 1962. godine.
45

Otac me je upisao u Muziku kolu i kupio malu violinu u
komisionu.
Svako manje vie voli i slua odreenu vrstu muzike, ali ako
neko svira neki instrument ili se profesionalno bavi muzikom, moe ostati
njen nadzvezdani efekt, susret sa Bogom... na puno naina bi se mogla
definisati poruka o muzici.
19. Poruka o muzici
20. Poruka o ivotu
Nerazjanjene enigme, smisao...
Milo Laloevi
Milo B. Laloevi, 17. mart 1943, Beograd.
Gimnazija u Somboru i Subotici, Filozofski fakultet u Novom
Sadu (katedra za Engleski jezik i knjievnost), postdiplomski studij na Inter
univerzitetskom centru Dubrovnik (kolegij: Kultura Jadrana).
Fakultet Muzike Umetnosti Beograd (studij Violine kod prof.
Milana Dimitrijevia, studij Kompozicije kod prof. Predraga Miloevia,
studij Klavira kod prof. Mirjane Vukdragovi). Muzika akademija
Zagreb (studij Orgulja kod prof. arka Dropulia). Usavravao studij
Klavira u Parizu kod legendarnog pijaniste Aldo Ciccolini-a (na pariskom
Konzervatoriju). Usavravao studij Orgulja u Holandiji (Rotterdam) kod
legendarnog orguljaa Feike Asma.
46

Orfov instrumentarij (nastavni Plan i program za sviranje
orf-instrumenata sam utemeljio na nivou SAP Vojvodine za studente
Pedagokih akademija. Od 1900. god. postao sam i umetniki voditelj i
dirigent pevakih horova u Zagrebu i Zagrebakoj upaniji.
Znaajni koncerti: klavirski i orguljski u bivoj SFRJ, zemljama
Beneluksa, Nemaka, Italija (Rim Palazio Barberini) vajcarska, SAD,
Japan, R. Slovenija (Ljubljana Cankarjev dom) i R. Hrvatska (Zagreb KD
V.LISINSKI HGZ, HNK, zagrebaka Katedrala, dubrovaka katedrala,
katedrala u akovu, kon-katedrala u Osijeku, Palata Erddy u Varadinu,
akovec. Zagorska katedrala u Pregradi / Hrv. Zagorje).
Poslednji put smo gospodja Lilla Pekar i ja u Subotici (poetkom
80-tin god.) izveli u Katedrali moju kompoziciju SONATA QUASI UNA
FANTASIA. Pisana je u jednostavacnoj formi, vrlo je efektna, ali nije
laka za sviranje. Koncert je organizirao subotiki Koncertni ured. Lilla
Pekar (u to vrijeme sjajna violinistica) imala je dosta posla da ovu moju
kompoziciju uveba.
Osim reene SONATE QUASI UNA FANTASIA za violinu i
orgulje meu moja najznaajnija dela spadaju:
Kompozicija: B-A-C-H za klavir (ista kompozicija ima verziju za
izvodjenje na orguljama), izvodio sam je 1986. god. u zagrebakoj Bazilici
Srca Isusova (orguljska verzija), 1988. god. u zagrebakom Hrvatskom
glazbenom zavodu (klavirska verzija)te1997. god. (orguljska verzija) i u
Dubrovakoj katedrali.
Kompozicija: Per aspera ad astra za orgulje izvoena je vie puta
u Subotici, Somboru i Zagrebu u periodu polovine 70-tih god. Sve do 90tih godina.
Kompozicija: Kantata o radosti za vokalne soliste, zbor i klavir
(nije izvoena).
Veliki broj aranmana i obrada raznih kompozicija za muski zbor,
enski i meoviti zbor, izvoene su u Varadinu, Zagrebu i snimane za
HRT.
Brojne obrade za ad-hoc orkestar (orfov instrumentarij: blok flaute,
udaraljke i harmonika) izvodjene su u vrijeme kad sam bio na Pedagokoj
47
akademiji u Somboru.
Scenska muzika za deiji pozorini komad B. Trifunovia:CARSKA
SE PORIE, koja je i nagradjena na Festivalu dece Vojvodine (djelo su
izveli uenici somborske O A. Mrazovi.
Bio sam lan orkestra od 1960. 1975. na pultu prvih violina, a
krae vreme i koncertmajstor.
Manja mesta u Bakoj, Ohrid i Bitolj (Makedonija), Baja i Segedin
(Maarska), Osijek (Hrvatska).
Nemam znaajnih osoba u SOGS-u.
SOGS-a Upitnik sam vlastoruno ispunio.
rukova i sl.
Bilo ih je dosta. Evo jednog: Na somborskom koncertu SOGS-a
sa solistkinjom Jelkom Asi Sopran (Subotica) bio sam koncertmajstor i
od ove dame dobio na koncertu njezinu zahvalu i poljubac pred publikom.
A drugi: Na Muzikom balu u Somboru je beogradska operna primadona
Marika Petz Galler nakon izvedbe operetnih arija za SOGS zaplesala
samnom beki valcer.
Eden Raab je imao u Somboru radionicu za popravku gudakih
instrumenata, klavira i harmonika. Bio je i lan SOGS-a gde je svirao
kontrabas. U Somboru je delovao i Maral Widor (Koji se iz Bea doselio)
i delovao u Muzikoj koli kao klavir timer. Bio je fantastian majstor,
osobito obrazovan i vrlo duhovit ovek.
Sve popravke je radio Raab Eden.
Ne sviram violinu ve 40. godina i prodao sam je.
48

Imam neto u arhivi pa u ti poslati (svakako uz fotografije i
moj rat sa SOGS-om u glasilu Somborske novine). Dodao bih da sam
za ivota u Somboru od sredine 60-tih godina do preselenja u Zagreb
(polovinom 80-tih godina) postao dopisni saradnik mizikih glasila: Pro
Muzika (Beograd), Sv. Cecilija (Zagreb), Zvuk (Sarajevo) i Misao
(Novi Sad). U Zagrebu objavljuju moje napise: Jet-Set, Novosti (glasilo
Srba u R. Hrvatskoj), Knjievna revija Maruli, Deutsches Wort
(Nemaka), Hrvatski Internet Portal (Zurrich / vajcarska), Varadinski
vjesnik, i dr.
Nemam zvune snimke, a mislim da niko nije snimao SOGS,
postoje u arhivi Somborskih novina fotografije i napisi.
U osobite zanimljivosti neosporno spada rad Dragoslava
Mitrovia, dirigenta SOGS-a, horovoe Somborskog pevakog drutva i
direktora Muzike kole u Somboru. D. Mitrovi bio je Rom iz Srbije, koji
se (cca 1946/ ili 47. ili 48. god.) iza Drugog svetskog rata pojavio nakon
zavrenog kursa za muzike laike i amatere (kurs je trajao svega nekoliko
meseci) a u nedostatku kadrova bio je organizovan za sve koji se ele
baviti muzikom. Sve navedene poloaje u Somboru dobio je iskljuivo
kao aktivni lan SK Jugoslavije.
D. Mitrovi je bio definitivno ljubomoran na svakog muziara
koji je stekao vee muziko obrazovanje od njega samog. Za vreme mog
rada na somborskoj Muzikoj koli doivio sam masu neugodnosti koje
sam zahvaljujui ivotu u Zagrebu, izbrisao iz seanja. Za njegovog
(doivotnog) mandata primat u zapoljavanju delatnika na koli imali
su Romi. Kao ovek bio je sklon traevima, a i (prialo se) ee izlete u
izvan-branim vezama sa enama (bio je good looking man). Kao muziki
amater ostvario je (samo u Somboru) solidnu karijeru.
Znao se i kititi tuim perjem. Evo primera. U Somboru je gradski
Hor doiveo krajem 50-tih godina procvat kad je ovim horom dirigovao
proslavljeni beogradski dirigent koji je ostvario senzacionalni koncert
Vee ballada (podaci se nalaze u arhivi Somborskog pevakog drutva).
Nakon odlaska ovog dirigenta, somborski hor je bio nekoliko godina
dobar. Kako je Hor nastavio voditi D. Mitrovi, svi hvalospevi su upuivani
49
D. Mitroviu. Nakon par godina Hor je pod vostvom D. Mitrovia postao

lo. D. Mitrovi je bio lo dirigent SOGS-a, ali je izvrsno odglumio ovu
rolu na javnim nastupima.
Jedino je bio dobar organizator kako na Muzikoj koli, tako i u
SOGS-u, i gradskom Horu. Zahvaljujui reenom, te njegovoj svekolikoj
podrci koju je imao od Komiteta SK, ostvario je odranje SOGS-a,
gradskog Hora, i doprineo organizaciji festivala Somborskih muzikih
veeri, gde je spiritus movens bio beogradski pijanist i prof. na Fakultetu
muzike umetnosti Duan Trbojevi.
Moj otac Bogdan Laloevi bio je u Sremskoj Mitrovici uitelj,
direktor osnovne i graanske kole, horovoa i osniva KUD-a Strailovo,
i gradonaelnik. Od 1941. 1946. bio je u nekoliko navrata dirigent Prvog
beogradskog pevakog drutva u Sabornoj crkvi. Moja majka Ana (ro.
Banda) imala je prekrasan glas (alt) i bila je zamoljena da bude primadona
u beogradskoj Operi. Nakon preselenja u Sombor moj otac je vodio muki
hor u somborskom hramu sv. Georgija. Sa ovim horom je gostovao irom
Vojvodine (seam se sjajnih nastupa u Sremskim Karlovcima, Beeju i
Novom Sadu), a gostovao je i u Osijeku (Hrvatska).
Kao deak sam imao zvonki pevaki glas a ve sam od pete godine
svirao gitaru, a kasnije i harmonijum. Moj prvi javni nastup bio je na
kolskim priredbama (pevao sam i pratio se na gitari), a prvi nastup u
Somboru za iru publiku dogodio se (1953?) kada sam sa orkestrom
uenika Muzike kole (koji je vodio nastavnik Josip Koberski) bio solist
i izveo violinski koncert Petra Stojanovia. O tom koncertu pisale su i
Somborske novine. Zaslugom Dragoslava Mitrovia, nakon koncerta ovaj
Orkestar je prestao delovati!
Od detinjstva je muzika bila i do danas ostala moja karma!
19. Poruka o muzici
Nastojte da ostvarite na muzikom planu kontinuiranu saradnju
s prijateljima, ali katkad i s neprijateljima.
20. Poruka o ivotu
Niko nije u svom selu postao glasovit (kako se to u Zagrebu veli).
50

Zaslugom D. Mitrovia i nekolicine Somboraca bilo je dosta
traeva o mojoj malenkosti.
Vilim Orovai
Vilim S. Orovai, 6. maj, 1937, Sombor.
Via ekonomska komercijalna kola (penzioner).
Osnovna muzika kola (3 godine harmonika, plus 6 godina
klarinet).
Bavio sam se samo u SOGS-u.
Od 1950. do 1990. godine, dok je SOGS postojao.
Posedujem dva klarineta, B i A tim, marke Clemen Meinel,
Holzelas Instrumenten Bau, Wernitz Grn: SA.
U Maarskoj: Baja, Budimpeta, Segedin.
Szcs, Pl (violina); Katai, Josip (Oboa); Richter, Pista (truba).
SOGS-a
rukova i sl.
Koncerti: Stefan Milenkovi (violina), Gertruda Muniti (op.
Pevaica), Julija Bisak i vie poznatih violinista i klavirista i divne muzike
zabave (balovi).
51

Trgovine nije bilo, a radionica je majstor Rab.
Popravljao sam sopstveni klarinet.
Ne sviram vie zbog proteza.
Veliko drugarstvo zbog raznih profesija, veroispovesti i vie
narodnosti.
Muzikom sam se poeo baviti pre srednje kole.
Prestao sam im se rasformirao SOGS.
19. Poruka o muzici
Muzika je divna, plemenita umetnost.
20. Poruka o ivotu
Lepo je druenje u nekom orkestru, bolje nego u kafani.
Velika teta za muziki ivot Sombora to nema SOGS-a, jer je
Sombor uvek bio kulturni centar ovog regiona.
Viktor Orovai
Viktor V. Orovai, 7. maj, 1963, Sombor.
Diplomirani inenjer konzervisane hrane (nezaposlen).
Osnovna muzika kola Violina (1+6 razreda).
52

Bavio sam se u SOGS-u i u Poetskom igralitu Milenka Popia. Iz
hobija sviram svu narodnu muziku (maarske, nemake, srpske, hrvatske)
i evergrin.
Od 1970. do 1990. godine, dok je SOGS postojao.
Posedujem tri violine (jedna je Remnyi Mihly, Budimpeta,
izmeu dva rata).
7. Uee na turnejama SOGS-a:
U Maarskoj: Baja, Segedin.
Mitrovi, Dragoslav; Nataa; Buligovi Josip (moj nastavnik
violine), Szcs, Pl (violina); Jung Sndor (horna); Veselovski Ern
(violina); Major Mihly (violina); Lazarov Ivan (violina); Kolompr
(violina); Nikoli Tomislav (violina).
SOGS-a
rukova i sl.
Koncerti: Gertruda Muniti (op. pevaica), Julija Bisak, Duan
Trbojevi (klavir), Tripo Simonuti (violina), Jovan Kolundija (violina),
na Somborskim muzikim veerima, godinjim balovima u hotel Slobodi
i Staroj gradskoj kui.
Dezider Ember (majstor violine).
Popravljao sam sopstvene violine.
Vebam i sviram, a i poduavam. Sviram u Poetskom igralitu
po potrebi i u drutvu itd.
53

Uspeni nastupi pod vostvom Draketa i meusobno
potovanje izmeu muziara.
Posle prestanka SOGS-a, muzikom na violini sam se nastavio
baviti sve do danas, a i dalje nameravam.
19. Poruka o muzici
Muzika je neophodan i plemenit deo sveopte ljudske kulture.
20. Poruka o ivotu
Preko muzike se izraavaju sve vrste duevnog stanja oveka
(duevna bol, tuga, radost, depresija, itd.).
Muzika je lek za duu i treba je stalno negovati.
Pavle Si
Pavle G. Si 18. februar 1935, Sombor.
Diplomirao na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu decembra
1959. Diplomirani elektro inenjer, odgovorni projektant sa ovlaenjem
za projektovanje, sada u penziji.
Osnovno: est razreda Muzike kole u Somboru.
Bio je ef orkestra zabavne i dez muzike Kulturno umetnikog
drutva ikica Jovanovi panac u Studentskom gradu na Novom
Beogradu; bio je lan narodnog orkestra istog drustva; krae vreme lan
kamernog orkestra Kulturno umetnikog drutva Branko Krsmanovi u
Beogradu.
U Dubrovniku bio je lan orkestra Hotela Excelsior.
54
U Somboru je bio lan jazz sastava Ansambl solista; Ansambla BWZ;

ef Zabavnog ansambla Kulturno Propagandnog Centra u Somboru.
lan SOGS-a od 1950 do rasformiranja sa prekidom u periodu
od 1953. do 1959 kada je studirao u Beogradu.
Posedujem violinu graditelja violine i mog nastavnika violine
Ember eljka iz 1948.
Uestvovao na svim turnejama za vreme aktivnog lanstva u
orkestru, izmeu ostalih gostovanjima u Budimpeti, Peuju, Baji u
Republici Maarskoj, te na brojnim gostovanjima u Subotici, Apatinu i
jos nekim drugim mestima.
Pre svih moj nastavnik i koncertmajstor Somborske filharmonije,
eljko Ember.
SOGS-a
rukova i sl.
Sviram jednom nedeljno sa jednim kolegom muziarem, dua za
violine.
Uz ovaj dokument kao prilog dostavljam sliku mog instrumenta,
graditelja violine Ember eljka.
Prvo sam poeo svirati harmoniku i zavrsio prvi razred
Dravne muzike kole u Subotici Aodeljenja u Somboru. Na nagovor
mog budueg nastavnika violine ostavio sam uenje harmonike i poeo
55
uiti violinu. Kao samouk svirao sam i na klaviru i to zabavnu i dez

muziku. Vie godina sam pevao na priredbama i igrankama. Kada sam se
nakon diplomiranja na Elektrotehnikom fakultetu zaposlio, nakon krae
aktivnosti prestao sam se aktivno baviti zabavnom i jazz muzikom. Od
tada, pa na dalje, svirao sam samo u SOGS-u.
Sa muzikom se nisam prestao baviti. Pored sviranja instrumenta
veliki sam ljubitelj muzike koju sluam sa medija ili iz sopstvene diskoteke.
19. Poruka o muzici
Poi kuda god eli: gde god naies na ljude, svugde e ti
njihova muzika otvoriti njihovo najintimnije bie.
Hermann Ritter, nemaki violista i istoriar muzike (1849-1926)
20. Poruka o ivotu
Velika nesrea ovekova jeste to ivot poinje mladou, a
zavrava starou; jer bi ivot bio neizmerno savreniji da, naprotiv,
poinje starou, a zavrava mladou.
Jovan Dui, Blago Cara Radovana.
23. Priznanja.
Dodeljena mu je diploma za dugogodinji rad na unapredjenju
delatnosti u oblasti muzikog amaterizma od strane Saveza Muzickih
Drustava Vojvodine, 5. maja 1979. Povodom dvadesetogedinjice rada
orkestra dodeljena mu je prigodna plaketa, 1968. Takoe, dodeljena mu je
plaketa povodom tridesetogodinjice Somborskih Muzikih Veeri, 1990.
Lajo Rozental
Lajo . Rozental, 24. mart 1924, Kula.
Umro 1984. godine u Somboru.
Penzionisan u inu majora JNA, vojni muziar.
56
U vojnoj koli.
Bavio se dezom u zabavnom orkestru kasarne u Poarevcu,
Novom Sadu i Somboru. Svirao je gitaru i bubnjeve.
Svirao je violinu 1964. godine.
SOGS-a
Upitnik ispunila ki Lajoa Rozentala Mijailovi (Rozental)
Irenka.
rukova i sl.
19. Poruka o muzici
20. Poruka o ivotu
57
Vera Terzi
Vera S. Terzi, 17. oktobar 1941, Smederevo.
Via pedagoka; nastavnik muzike u Somboru (O Nikola
Vukievi), sada u penziji.
Srednja muzika TNO i Via pedagoka, muziki odsek.
Dve godine, od 1960. do 1962.
Klarinet na revers.
SOGS-a
rukova i sl.
Pozivom dirigenta Dragoslava Mitrovia.
Udajom.
58
19. Poruka o muzici

Nita lepe.
20. Poruka o ivotu
59
4.
Razvoj gradnje violina Somboru12
Prouavanje violinarstva ili gradnje i drugih delatnosti (reparatura,
kolekcionarstvo, kolovanje, tehnologija, itd.) familije violina (violina,
viola, violonelo, kontrabas) u Somboru prvenstveno zasnivamo na
injenicama istorijskog karaktera. Graditelji su uglavnom zabeleeni u
katalozima: Lutgendorf (Ltgendorff),13 Gejer (Geyer)14 i Van (Vannes)15.
Kod nas se ovom oblau donekle bavio Dojinovi,16 Paan u Muzikoj
enciklopediji,17 M. Poganj / M. Veerinac,18 a neto podataka nalazimo
kod M. Beljanskog19 u povodu stogodinjice udruenja zanatlija u
Tekst je objavljen u Normi (1995,92-107), pod naslovom Razvoj gradnje violina u Somboru, Uiteljski fakultet, Sombor, iako obuhvata majstore za gradnju svih
instrumenata. U ovu studiju je uvrten, jer je znaaj muzikih instrumenata takav, da
muzike bez njih nema, a delatnost je danas na izdisaju. Autor je objavio vie radova koji
se tiu muzike estetike, metodike i instrumenata (kako stoji u Literaturi).
12
Wilibald Leo Ltgendorff (1904/1922): Die Geigen und Lautenmacher vom Mittelalter bis zur Gegenwaet II, Frankfurt.
13
Jzsef Geyer (1913): A magyar hegedksztk, Budapest.

Rene Vannes (1951/1959): Dictionnaire Universal des Luthiers, Brussels.
14
15
Ovaj tekst je rezultat istraivanja za magistarski rad autora prof. dr Stanislava

Kneevia u periodu 1991-1995 (magistrirao 1995), a sasvim dobro se uklapa, da ne
bi bio parafraziran, u ovu studiju. Isti podaci se nalaze i u monografiji Gradnja violina
(1997).
Uro Dojinovi (1992): Tragovima Jugoslovenske gitare, Ni.

Muzika enciklopedija (1974): Graenje umjetnikih muzikih instrumenata
16
17
Srbija, Zagreb.
Margita Poganj / Marija Veerinac (1992): Pesa, Stari zanati u Vojvodini,

Novi Sad.
18
Milenko Beljanski (1987): Stogodinjica udruenja zanatlija u Somboru, Sombor.
19
61
Somboru, kod E. Margalia u listu Baka20 i u novosadskom Dnevniku.21

Osim ovih, podatke smo dobili intervjuisanjem pojedinih kolekcionara
i preprodavaca, kao i rodbine somborskih majstora. Osnovna ideja i
zadatak u ovom prouavanju jeste odreenje smisla somborske gradnje u
naim i evropskim tendencijama.
Hronologija violinarstva ili gradnje familije violina i drugih
instrumenata u oblasti Sombora, tj. u Bako Bodrokoj upaniji, poinje u
Apatinu 1836. godine. Svetolik Paan u Muzikoj enciklopediji spominje
porodicu Horn kao poznate graditelje muzikih instrumenata. M.
Veerinac i M. Poganj navode podatke, prema kojima su (1) Horn Franc
(ili Franja) (1819-?), osniva radionice i njegov otac Adam, bili tokari.
Paan tvrdi da je Franja izuio zanat u Nemakoj i otvorio radnju u
Apatinu. Dalje pie: Njegov sin (2) Josip (1841-1881) izraivao je flaute
i klarinete, a (3) Ljudevit (1849-1905) limene duvake instrumente. Posle
smrti Ljudevita Horna, radionicu je preuzeo njegov sin Ljudevit mlai,
koji i danas radi. M. Veerinac i M. Poganj piu da je Jozef, u stvari Josip,
otvorio sopstvenu radionicu koju kasnije vodi njegov bivi uenik Lajo
Vindi. Paan navodi: Godine 1881. osnovao je radionicu gudakih i
drvenih duvakih instrumenata (4) Ljudevit Vindi (1852-1941). Njega je
nasledio njegov unuk (5) Stevan Fehter koji je radio do 1949. Prema M.
Veerinac i M. Poganj, godine 1874. instrumenti firme Horn osvojili su
zlatnu medalju na izlobi zanatstva u Apatinu, a kasnije su dobili velika
priznanja i medalje na internacionalnim izlobama u Parizu, Beu,
Berlinu itd. (6) Lajo Horn (1888-1967), zatvorio je radionicu 1953, ali je
zajedno sa pomonikom, starim Alojzom Huzakom (Houzak), popravljao
instrumente skoro do svoje smrti. Verovatno je naslednik Lajoa
Horna, nedugo posle njegove smrti, rasprodao kompletnu zaostavtinu
i instrumenata i alata. Najvea (nezapamena) rasprodaja, trajala je
oko godinu dana. Instrumente su kupovale uglavnom muzike kole u
Somboru i Apatinu, kao i privatna lica, a alat i materijal koji nije prodat,
propao je.
Poganj i Veerinac spominju i (7) Franca Kinberga (1920-2002), koji
se kolovao u radionici Kain22 u dananjem Zrenjaninu, radio kod Franca
Edo Margali (29. I 1884): Baka.

Dnevnik. 9. i 16. X 1991, Novi Sad.
22
Lajo Kain je imao prodavnicu muzikalija i radionicu u centru Zrenjanina sve
20
21
62
najdera23 u Zagrebu, Remenjia (Remnyi)24 u Budimpeti, Hofmana

(Hoffmann) i ernija (Czerny) u Beu, i Kagana i Gejnsa (Gaines) u
ikagu. Godine 1948. Menjuhin je kupio njegovu violinu, a 1949. je dobio
nagradu na internacionalnom takmienju za gradnju kontrabasa. Kinberg
je danas sa stanom u Galfportu na Floridi. Povremeno dolazi u Apatin.
Graditeljstvo u Somboru je poelo oko 1860. godine, kada je, prema
Paanu, Fridrih Majer osnovao radionicu. Rene Van ga belei kao (8)
Majer Fridrih (Mayer, Friedrich) (1835-1905). Srpski violinar.25 Roen
u Bukinu 1835. Uenik Jozefa (Joseph) Horna iz Apatina, preselio se u
Sombor gde je posedovao trgovinu sa instrumentima, koju je, na kraju
njegovog ivota, nasledio uenik Karolj Rab (Kroly Raab). Majer je
umro u Somboru 1905. godine. Uglavnom se bavio popravkom ianih
instrumenata. Kod somborskog matiara Majer se vodi kao: Frigyes
Mayer, umro 18. V 1904, te da je tada imao 65 godina. Izlazi da se rodio
1839, kako pie u Brestovcu. Edo Margali 1884, u listu Baka, spominje
Frie Majera koji je timer i proizvoa muzikih instrumenata.
Malobrojni podaci ukazuju na moguu rodbinsku vezu izmeu Fridrihove
(Friedrich) majke Marie (roene Hauszer) i graditelja Gustava Hauzera
(Gusztv Hauszer). Gejer navodi (9) Hauzer, Gustav (Gusztv Hauszer).
Bavio se duvakim instrumentima, ali je izgradio i nekoliko violina.
Radio je u Peti, Somboru i Navaradu. (Cedulja u instrumentu: Hauszer
Gusztv /Hangszergyr/II ker. f utcza 34/Budapest 1888). Hauzera
spominje i Lutgendorf: Hauszer, Gustav. Budapest, Zombor, Nagyvrad
(Growardein) 1888.
do 1961. godine. Nije poznat kao graditelj gudakih instrumenata.
Dojinovi u Tragovima Jugoslovenske gitare (1922,37), pie o najderu: U Zagreb godine 1928. iz Pakraca stie majstor Franjo najder (Franjo Schneider) (Konanica
1903Zagreb 1900), uenik majstora Lenarta (Lenhardt), u Peuju do 1923. godine, a
zatim jednogodinji asistent uvenog graditelja Pala Pilata (Pl Pilt) u Budimpeti.
23
Remenji Mihalj (Remny Mihly) (Geyer, 1913). Roen je 1867. u Budimpeti.

Uio kod Tancera (Tanczer) i Pilata. Od 1890. samostalan. Perfektno radi po Stradivariju i Gvarneriju. F otvori su veoma lepi, pu je jak, a lak lepe braon boje. Njegove violine su i po tonu izvanredne, naroito g ica zvui jako. Na izlobi 1896. u Budimpeti i
1900. u Parizu, instrumenti koje je prikazao, bili su u svakom pogledu izvanredni.
24
25
Majer, Penc, Sei, Lanter i Karher su kod Vana nevedeni kao srpski violinari,
tj. Srbi. Mogue je da se misli na geografsko podruje, umesto na etniku pripadnost.
Navodno je ove podatke za Vanov katalog slao Paan, ali nije iskljueno da je to inio
i neko drugi za podruje bive (I i II Jugoslavije).
63
Prema Paanu, kod Majera su uili: ore Tancer (1885-1916);

Josip Fajfenrot (Pfajfenroth) (1885-1939); Antun Milankovi (1886-1932);
Stevan Pelioci (1880-?); i Karolj Rab, (Kroly Raab) (1861-1943).
Verovatno najuspeniji Majerov uenik, Karolj Rab, naveden je
kod Lutgendorfa: (10) Rab, Karl (Raab, Karl) Zombor (Bcska) 1885.
1903. Bolji savremeni maarski graditelj muzikih instrumenata i trgovac,
osim za trajh, takoe i za lag i blas instrumente. Cedulja za violine:
Javtotta/Raab Kroly/Mhegedkszt Zombor (tampana). Pomenuta
godina 1885. znai da je Rab poeo da radi kod Majera te godine i da
je radio jo uvek i kad je Lutgendorf spremio katalog za tampu 1903.
Van ga belei kao: Raab Kroly (1860-1943). Maarski violinar. Roen
1860. umro 1943. Uenik Fridriha Majera (Friderik Mayer), iza koga
je nastavio radionicu i trgovinu u Somboru. Izgradio je malo violina, a
reparature je davao svojim pomonicima. Osim toga, specijalizovao se
u proizvodnji cimbala i tamburica. Cedulja tampana: Javtotta/Raab
Kroly/Mhegedkszt Zombor. (Sombor je pripao Jugoslaviji po
Versajskoj pogodbi). Paan navodi godinu roenja 1861, za razliku od
Vana i Lutgendorfa (koji ne navodi godinu roenja). I Gejer ne navodi
godine, ve samo ukratko belei: Raab Kroly. Nastanjen u Somboru.
Video sam nekoliko dobrih violina. Takoe Milenko Beljanski spominje
Raba: Karolj Raab preporuuje muzike instrumente i ice za njih. Ovo
se odnosi na 1887. godinu. Na drugom mestu za razdoblje 1932-1936,
kae da muzike instrumente izrauje Eden Rab i Franja Ivanovi,
klavire timuje i popravlja Vidor Maran. Neto kasnije, za 1950. godinu
pie: izrada muzikih instrumenata od drveta Vidor Maral, Eden Rab
(Raab), Joef Hajzler. Vidimo da se tridesetih godina vie ne spominje
Karolj Rab (Kroly Raab), ve (11) Eden Rab (1902-1991), njegov sin i
naslednik. Prema svedoenju (12) Ksenije Rab (r. 1934), Karoljeve unuke,
Eden je preuzeo radnju 1927. godine. Kako kae, prva radionica je bila na
drugom kraju Pariske ulice br. 16, gde je sada, jo uvek, Likovna galerija
Jakobi (dugogodinji profesor Likovne kulture na Preparandiji). Poto je
izbio poar, radionica je premetena na sadanje mesto Pariska br. 4. Od
velike firme koja je preivela oba svetska rata, ostala je mala prostorija u
dvoritu.26
Radionica je funkcionisala jo za vreme bombardovanja 1999, ali posle vie nije.

Ksenija Rab se povukla u Bezdan, gde i danas ivi. Na mestu radionice je kafi u kome
je postavljeno spomen obeleje na radionicu Rab.
26
64
Prema Paanu, kod Karolja Raba uili su: Matija Litomerecki

(1874-1937), koji se preselio u Akron (Ohio); Nandor Maar (Magyar)
(u. 1945); Franja Ivanovi (1892-?); Julije Penc; Jovan Torma st. (1885-?);
Bela Trupel (Truppel) (1880-1945); Eden Rab (1902-?). Kod Raba, pored
spomenutih, Penca, Torme i Trupela, uio je i Stevan Sei (Seitch) (19051944), kako pie kod Vana. O (13) Litomereckom i (14) Maaru, nemamo
drugih podataka, a o ostalima znamo sledee.
(15) Penc, Julius (?-1934). Srpski violinar, uenik Karolja Raba
(Kroly Raab) u Somboru, zatim pomonik Svetoliku Paanu27 u Zagrebu
1920-1922, dve godine se nastanio u tom mestu i umro 1934. Bio je poznat
kao restaurator. Julius Penc je bio Rabov roak (prema iskazu Ksenije
Rab) i pored Josipa Lantera,28 Paanov pomonik u Zagrebu.
(16) Van: Torma, Johan st. (Johann Torma) (1885-?). Roen u
Somboru 1885. godine. Uenik Karolja Raba. Pomalo radio kod Fridriha
Majera (Frederik Mayer), Janoa Brauna (Jnos Braun)29 u Segedinu,
Vihnaleka30 u Nasebenu (Nagyszebeny), Arnima Sternberga, Adolfa
27
Van: Paan, Svetolik (1892-?). Jugoslovenski violinar i muziar, roen u Petrovaradinu, Sremski okrug, 4. III 1892. Posle uspenih muzikih studija na Velikom
konzervatorijumu u Zagrebu, delovao je u tom mestu kao violinar od 1917-1926. godine, zatim je napustio violinarstvo da bi vodio muziku kolu u Novom Sadu, postao ef
orkestra Radio Beograda; stalno nastavljajui istraivanja laka i popravke instrumenata.
Paan je, osim toga, dobar violinist i kompozitor, autor je opere Rex Traianus i Somfonije
u D-duru za veliki orkestar. Pripremio je takoe renik savremenih lautara na srpskom
jeziku, koji e, nadajmo se, biti preveden na druge jezike. Vidi cedulju br. 2159.
Van: Lanter Josip. Srpski violinar. Roen u Karlovcu (Karlovszi) 1896. Umro u
Zagrebu 1928. Uenik Bele Trupela iz Novog Sada. Neko vreme je radio kod Lenarta
(Lenhardta) u Peuju i kod Laumana (Laumann) u Budimpeti. Od 1918. do 1920. se
zadrao u radionici Svetolika Paana u Zagrebu. Od 1921. do smrti je radio kod kue
za graditelje i trgovce. Poznata je jedna lepa mala viola, u stilu Amatija. Alkoholni lak
crveno ut. Cedulja rukom pisana: Josip Lanter, Zagreb, 1923. Isto tako je cenjen kao
restaurator.
28
Gejer: Braun, Jano (Braun Jnos). Roen 1860. u Nagy-Szentmikls-u. Uio

kod Luca (Lutz) u Beu, a u Segedinu je nastavio Rihterov (Richter) rad. U Segedinu i
Budimpeti dobio je nagradu. Dobro graditeljstvo. Cedulja: Joannes Braun fecit/Szegedini 1896; Joannes Braun fecit Szegedini/Anno 1899 ad formam Cremonensis.
29
30
Lutgendorf: Vinahlek, Vihnalek, Franc (Winahlek, Vyhnalek, Franz). Hermannstadt 1895 1901. undin uenik. Vet violinar, kasnije odselio u Temivar, gde
je i umro. Mogue je da Gejer navodi istog majstora: Vinahlek. Nastanjen u Nagyszebenu. undin uenik.
65
Vagnera (Wagner), Antala Habia (Habich)31 u Budimpeti, Riharda

Heberlajna (Richard Heberlein)32 u Nirnbergu i konano kod Zalata u
Terezinu. Godine 1912. ustalio se u Novom Sadu, gde jo i danas deluje.
Do danas je poznato nekih pedeset violina po midelu Jos. Gvarnerija sa
tamnim lakom na utoj osnovi. Osim toga, izgradio je velik broj kontrabasa
(od kojih nije naen ni jedan). Veoma je poznat i kao restaurator.
Signatura je pisana rukom: Faciebat Ioanes Torma 19.; reparavit J. Torma,
Hegedkszt, Ujvidek 1912.
Van: (17) Trupel, Bela (Bla Truppel). Violinar, fabrikant tambura u
Novom Sadu (Srbija). U martu 1994. autor je obiao prostorije u kojima je
delovao Ton, ili Vojvoanska industrija muzikih instrumenata, u Novom
Sadu. Po kazivanju Lajoa Bocana,33 Ton je ostatak Trupelove fabrike, ali
osim toga nismo mogli da skupimo druge informacije.
(18) Van: Sei, Stevan (Stevan Seitch) (1905-1944). Srpski violinar.
Roen u Somboru 11. I 1905, umro u istom mestu 1944. Uenik arlsa
Raba (Charles Raab). Radio vie godina u Budimpeti, a zatim se nastanio
u Sarajevu, oko 1930. Izgradio je neto instrumenata po Stradivari modelu.
Lak je crveno ut ili crveno braon. Uglavnom se bavio popravkama. O
31
Gejer: Habi, Antal (Habits Antal). Rodio se 1861. u Gyor-Szt-Martonu. Nastnjen u Budimpeti. Gradio je nekoliko violina, a kasnije uglavnom cimbala.
Lutgendorf: Heberlajn, Rihard (Richard Heberlein) Nrnberg. Roen 1862.

u Markneukirchenu. Uenik Adolfa Hamiga (Adolph Hammig), kod kojeg je uio od
1876. Nakon toga, radio je kod Gustava Rota (Guzstv Roth) i Albina Voga (Albin Vogt),
a kasnije kod Libiha (Libich) u Breslau (Bratislava). Po zavretku vojne obaveze doao je
kod Ludviga Glasela (Ludwig Glaesel) i Hajnriha Teodora Heberlajna (Heinrich Theodor
Heberlein). Odavde odlazi u Berlin, Rusiju, a bio je i rukovodilac fabrike Altriheru (Altricher) u Frankfurtu. Na kraju je doao u Nrnberg, uveo je Vajdingerovu (Weidinger)
radnju i tu je proveo pet godina. Godine 1894, otvorio je sopstvenu radionicu i stekao
ime spretnog graditelja violina.
32
Bocan Lajo (1912-?) Senta. Sin Bocana Lajoa starijeg (1886-1969), koji je uio
gradnju kod Tota (Tth) u Segedinu i kod Naa i unde u Budimpeti, ime je utemeljena porodina tradicija. Radionicu je otvorio 1908. u Senti. Otvorio je radionicu i
1930. u Beogradu gde su preteno graene tambure. Godine 1958, Lajo Bocan mlai
je bio poslovoa u Skali, preduzeu za gradnju gudakih i trzakih instrumenata u Beogradu. Njegov sin, Geza Bocan, takoe se bavi gradnjom, kao i unuk Geza Bocan mlai.
Porodica Bocan je ezdesetih godina prestala da gradi gudake instrumente i sada gradi
samo tambure. Lajo Bocan je 1952. godine, na takmienju u Beogradu, osvojio II mesto za gradnju violine.
33
66
Seiu pie i Dojinovi: Na Ajhleorov34 rad nadovezuje se rad Stevana

Sea (Seic), majstora maarskog porekla (1905-?) koji nakon izvesnog
vremena provedenog u Frankopanskoj ulici, prelazi u svoju radnju u
dananjoj ulici Marala Tita 20. Sei je u poetku uglavnom gradio gitare i
violine. Oko 1930. godine odlazi u Sarajevo i tamo otvara svoju radionicu
muzikih instrumenata u ulici Kralja Petra 32. Pred sam rat Stevan odlazi
u Maarsku i tada mu se gubi svaki trag.35
(19) Ivanovi, Franja (1890-1969) kod Paana je navedeno da je
roen 1892, meutim, prema izvodu iz matine knjige roenih u Somboru
vodi se kao Francisius Ivanovics roen 15. VI 1890. u Somboru, a umro 22.
V 1969. u Pakracu. Dojinovi pie (1992,69): On izvesno vreme deluje
u Liri, a kasnije prelazi u invalidsko preduzee u Sarajevu, gde izrauje
gitare.
Jedan od Rabovih pomonika, koji je i najdue radio, bio je (20)
andor Kotri. Samostalno je izgradio etiri violine po modelu tajner
(Fuchs /1982/: tajner /Steiner/, Jakob, Abzam u Tirolu. *16211683.
Sigurno najvei nemaki majstor, osniva prave nemake kole. esto se
govorilo da je bio uenik Nikole Amatija /Niccolo Amati/. Dokaza o tome
nema, ak, njegov rad se razlikuje od Amatijevog, mada mu je najblii u
pojedinostima. Nije mogue da je bio pod direktnim uticajem Amatija).36
Dojinovi (1992,63): Izmeu dva rata u Beogradu su delovali i graditelji Kalman Ajhler, Stevan Kudlik i Jozef Krojcinger (Josef Kreuzinger) koji su osim gudakih
instrumenata vrili reparaturu, izgradnju gitara i tambura. Majstor Ajhler, ija je radionica bila smetena u tadanjoj Frankopanskoj ulici br. 35, preporuivao je stare gitare.
34
Franja Sei (Sombor 1907 Beograd 1979), brat pomenutog Stevana Seia,
neposredno posle Drugog svetskog rata, polae kod zanatske zadruge majstorski ispit
i nastavlja rad u bratovljevoj radnji. U poetku gradi uglavnom trzake instrumente i
popravlja gudake, a kasnije pravi ice uglavnom za trzake instrumente. Drugu radnju
je otvorio u Balkanskog ulici br. 28, a takoe je saraivao sa radnjom Sihtar na Rijeci.
35
Dodue u laku koji je tajner koristio eventualno moe da se nae dokaz da

je po lepoti isti ili slian italijanskom, poto je tirolski majstor do u detalj bio upoznat
sa kremonskom umetnou. U XVII veku se odvijala iva trgovina izmeu Italije i
Nemake, koja je imala svoj put preko Tirola i Mitenvalda (Mittenvald). Stoga se lako
moe pretpostaviti da je tajner svoj lak, ili barem neke njegove sastojke, nabavljao u
Italiji. Izgleda da je tamo u XVII i XVIII veku lak za violine proizvoen naveliko, to se
vidi po slinosti laka koji su mnogi mali majstori koristili, po tome to je lak imao isti
sastav, samo drugu boju.
No, potpuno je mogue da je radio i u Kremoni i u Veneciji... Uglovi su mnogo
manje izraeni nego kod Amati modela. Svod gornje daske je vii i strmiji, f otvori su
36
67
Osim Rabovih uenika u Somboru su delovali i drugi graditelji: Josip

Fajfenrot, Josip Hajzler, Ludvig Flajaker, Radivoj Depalov, Stefan Karher,
Dezider Ember, Mia Rui, a verovatno i drugi.
(21) Fajfenrot, Josip (Pfajferoth) (1885-1939). Majerov uenik. Imao
radionicu u Gimnazijskoj ulici u Somboru (pored parnog kupatila).
Petar Keli37 je video njegove etiri violine, koje su veoma dobro zvuale.
Fajfenrot je radio za amaterske sastave narodne muzike, gradei uglavnom
violine.
(22) Flajaker, Ludvig. Vojni muziar, ekog porekla. Izmeu dva
rata otvorio je radionicu u Gimnazijskoj ulici u Somboru (na mestu
dananje pote). Njegov rad je osrednji, lak alkoholan sa elakom, violine
dobro zvue. Kamoai38 svedoi da je Flajaker nasledio radionicu Franje
Ivanovia.
(23) Van: Ember, Dezider (Deziderius) (1888-?), meu prvim
lautarima u Somboru. Iako je kod Vana ovako kratko zabeleen, Ember
je interesantan somborki graditelj. Kamoai svedoi o Emberu kao o
irokogrudom profesoru violine i graditelju, komunistikom emigrantu,
proteranom izmeu dva rata iz Maarske u Jugoslaviju (najpre u Maribor).
Osnovao je Salonski orkestar koji je nastupao u hotel Slobodi, ali je iao i na
gostovanja u Rijeku, Split itd. ak je trebalo da osnuje i fabriku gudakih
instrumenata, koja bi delovala u okvirima Muzike kole, ali to se nije
ostvarilo. Ember je izgradio oko trideset violina po Stradivari modelu.
Uestvovao je na takmienju u Beogradu 1952. godine.
(24) Hajzler, Josip. Radio je izmeu dva rata kod Franje Ivanovia u
Sarajevu. Radnju u ulici Laze Kostia u Somboru, osnovao je posle Drugog
kratki i gore i dole opisuju polukrug, seeni su izvanredno. Umesto pua, esto se nalazi
lavlja glava ili druge rezbarije. Sam rad je obavljen veoma lepo, lak providan, svetao,
boje ilibara, sve do crvenkasto mrkog. Kvalitet tajnerovih instrumenata je imao za
posledicu njihovo beskonano falsifikovanje. Stoga treba obratiti panju na falsifikate
i jeftine kopije: pravi tajnerovi radovi spadaju u najvee retkosti. Lutgendorf navodi
da je tajner imao dva starija brata Paula i Markusa. Takoe da je Markus koristio Jakobovu cedulju...
Keli, Petar (1921-?), Sombor. Kolekcionar violina i gudala. Keli je autoru

saoptio informacije o graditeljima u Somboru: Fajfenrotu, Ivanoviu, Hajzleru,
Flajakeru i Depalovu.
.
Kamoai, Stevan (1913-?). Sombor. Svirao je prvu violu u Somborskom simfonijskom orkestru. Saoptio je autoru podatke o Dezideru Emberu i druge pojedinosti.
38
68
svetskog rata, radio etiri pet godina i otrovao se lekovima. Prosean

restaurator gudakih instrumenata. Gradio je tambure i prvi je prodavao
Tomastik39 ice u Somboru.
(25) Depalov, Radivoj (1904-1992). Prvi put je video violinu u
izgradnji kod Lajoa Bocana u Senti. Godine 1934/5. vri eksperimente, od
kojih je Petar Keli video i svirao na violinu opus br. 4. Za vreme Drugog
svetskog rata, uglavnom je preprodavao instrumente u Budimpeti. Godine
1952. uestvovao je na prvoj i jedinoj izlobi i takmienju u Beogradu.
Bio je pozivan i na takmienje u Holandiju 1977/8, ali nije uestvovao.
Godine 1980. u zimu od njega je autor nauio osnovne pojmove o gradnji
i uz njegovu pomo napravio prvu violinu. Depalov je izgradio oko 100
violina, od kojih je dobar deo ostao neprodat. Odlazio je Trupelu40 izmeu
dva rata, a posle Drugog svetskog rata Nau41 u Suboticu. Vei deo alata
napravio je sam. Po ugledu na Naa, pokuavao je da napravi i mainu za
kopiranje u tri dimenzije.
(26) Rui, Mia (1908-1991). Kikinda. Interesantan amater sa
zavrenim obuarskim zanatom i monakom kolom u Rakovici. Izgradio
je manji broj violina. Kazivao je autoru da daske pegla iznutra, nekom
obuarskom altakom (krivim noem),42 jer tako bolje zvue.
(27) Van: Karher, Stefan (Karcher) (1914-1975), srpski violinar.
Roen u Somboru 17. VII 1914. Prve probe je napravio kad je imao sedam
godina, ali ga je mama strogo kaznila, jer je uzeo daske iz njenog kreveta.
Tajno je nastavio sa radom. Roditelji su mu namenili fotografski zanat, to
Lutgendorf: Tomastik, dr Franc (Thomastik, Dr Franz) Wien. 1912. 1921.

Antropozof i pronalaza iz Hollenschau-a i M., ije su violine trebalo da poseduju novi
tonski karakter, oseanje trostrukog zvuka. On je i dno violine gradio da satitrava,
a koliina vazduha u telu violine u odreenoj meri deluje na stvaranje tona. Znao je
harmonino da odredi sve delove violine. Kvartet izloen 1920. godine u Sali za predavanje austrujskog Muzeja u Beu, stvarno je dobio veliki aplauz.
39
Od Trupela je preuzeo spoljni model za savijanje stranica, koji je izlio od
40
metala.
41
Na, Bartalan (1912-?). Subotica. Uio je kod Aleksandra Mahnica (Alexandar
Machnitz, 1919-?) i Bele Kudlika starijeg u Subotici. Gradio je gudake instrumente,
tambure i klavire. Takoe je gradio gudala od bagrema i metala. Bartalan je radio sa
kopirnim mainama i drugim alatima rune izrade. Proizvodio je i ice, podmetae,
ivije, kordare, abice itd.
Jedna od loijih varijanti lakiranja uzeta iz obuarskog zanata je irit, tutkalo

kuvano sa smolama. Autor nije sreo nikoga od naih majstora da koristi takav lak.
42
69
ga nije spreavalo da postane umetnik u svom drugom pozivu, jer je sve u

mladom Karheru htelo da postane violinar. Posle pripravnitva kod Janoa
Tota (Jnos Tth)43 u Budimpeti od 1943/4. dospeo do gradnje violina
nadahnut modelom Neruda Stradivaria iz 1709. Njegov rad je veoma
cenjen i potovan kod majstora prve vrste. Dobar uto crven alkoholni
lak. Vidi cedulju br. 1437. Karher je umro 1975. godine u Somboru,
kao poznat i uspean fotograf, ali za graditeljstvo violina, uglavnom se
pripremao. Autor je video u ostavtini kod njegove udovice materijale za
lakove (Kneevi, 1997,90) i izlupan (izvesni) oscilograf posebne rune
izrade, verovatno za merenje frekvencija na violinskim daskama. Ne zna se
da li je izgradio vie od deset instrumenata. Uestvovao je na takmienju
1952. godine u Beogradu.
S obzirom na to da smo izloili hronologiju o graditeljstvu violina
u podruju Sombora, moemo da razmotrimo pitanja: od kada, od kuda
i koliko datira gradnja u Somboru. Dakle, videli smo da je prva radnja
prijavljena u Apatinu 1836. godine i da je znanje verovatno preneseno iz
Nemake (Horn). Graditeljstvo se iz Apatina u Sombor prenosi oko 1860.
godine (Majer, a nastavlja ga Rab). Odavde se iri u Novi Sad (Trupel,
Torma), Beograd (Sei), Sarajevo (Sei, Ivanovi, Hajzler) i Zagreb (Penc).
Vidimo da se gradnja gudakih instrumenata najpre javlja u Apatinu i
Somboru,44 pa onda u drugim mestima (Subotica, Novi Sad, Kikinda,
43
Gejer: Tot Jano. Rodio se 1875. u Magyarkanizsi. Uio je u Segedinu kod Brauna, kasnije kod Luca (Lutza) u Beu. Ime ne pie na cedulju, ve na dasku.
Prvi graditelji srpskog porekla su Stefan Bogdanovi i Pavle Stojakovi. Oni su,
meutim, radili u Budimpeti polovinom XIX veka. Van: Bogdanovi, Stevan ili Stefan (Bogdanovitch, Istvn), radio 1854-1865. Srpski violinar. Datum i mesto roenja su
ostali nepoznati. Delovao je u Budimpeti izmeu 1854. i 1865, gde je izraivao violine
po modelu Joh B. Schweitzera. Njegov rad je veoma vredan potovanja, izrada dobrog
kvaliteta, kao to je i crveno braon lak. Cedulja pisana rukom: Bogdanovicz Istvn/
Pesten 1865; reparavit Bogdanovicz Stefan/Budapest 1854; Ksztte Bogdanovicz Istvan/
Pesten 1864. Lutgendief: Bogdanovics, Stephan (Istvn). Gejer o Bogdanovievim
violinama pie kao o veoma lepim radovima prodornog zvuka. Paan navodi da je
Bogdanovi roen u Tovarievu kod Bake Palanke.
Van: Stojakovi, Pavle (oko 1842-?). Srpski violinar roen u Bakoj Palnci oko
1842. godine. Poziv je uio u Budimpeti, zatim je radio u Parizu, Beu i po raznim
nemakim mestima. Oko 1880. vratio se u domovinu i u Novom Sadu postao pomonik
Adamu Dencingeru. Njegova dela su manje poznata, ali odaju utisak prvorazrednog
radnika. Gejer ne navodi Stojakovia, verovatno zato to je on u Budimpeti samo uio.
44
70
Zrenjanin).45 Graditeljstvo violina stie u Beograd 1887. (Braun)46. Iz

ovoga je jasno uticaj sa severa ka jugu, a polovinom veka (oko Drugog
svetskog rata), javljaju se povratnici Sei, Ivanovi, Hajzler i gubi se uticaj
sa severa. U uticaju sa severa, Sombor je svakako bio rasadnik violinarstva.
Ako razmotrimo i pitanje koliko datira gradnja u Somboru, uviamo da
je najjaa u poetku (XIX vek), a da sa vremenom sve vie jenjava. Danas
u Apatinu nema nikoga, a u Somboru Ksenija Rab rasprodaje to je ostalo
od dedine radnje. Sticajem okolnosti autor se vratio 1990. godine kui i
otvorio radionicu.47 U Srbiji je jo redovno prijavljena radionica Stevana
Rakia u Novom Sadu.48 Smru Radivoja Depalova 1992. godine, staro
vreme u Somboru sasvim je prolo.
Kvalitet i karakteristike gradnje su opisane u navedenim podacima
u Somboru za 32 majstora, raunajui i autora, 33 (godina roenja i smrti
nije naena za Hauzera, Flajakera, i Hajzlera. Godinu roenja nemamo
za Penca, a godinu smrti za Horna, Tormu i Embera).
U Novom Sadu smo ve naveli Tormu i Trupela, a i druge (Stojakovia,

Dencingera). U Kikindi Paan navodi Antala Kelemena (1886-?), ali nita vie o njemu. U Zrenjaninu nabraja Antala Lenarta (Lenhardt) (?-1936), Andriju Tota (Toth)
(1896-1938) i Jovana Batora (1906-?). U Zrenjaninu su jo delovali Ernest Vladar (Wladar), Lajo Kain, Bator uro i Joef Gordan. U Subotici pored Vihnaleka, Lahgfurta,
Mahnica (Samuela i Aleksandra), Kaina, znaajan je i Toma Zak (Zach) (Kneevi,
1997,32).
45
Gejer: Braun, Antal. Roen 1847, umro 1901. Uio kod Plahta (Placht) u Beu
i kod Homolke u Pragu. Jedno vreme radio u Budimpeti i Segedinu, a kasnije stie u
Beograd. Dobio je zvanje: Dvorski graditelj violine. Izgradio je mali broj instrumenata.
Cedulja: Reparavit Ant. Braun Budapest 1880. Antonius Braun fecit Belgradi 1890.
Lutgendorf ga navodi kao: Braun, Anton. Budapest, Szegedin, Belgrad. Roen 1847,
a umro 5. oktobra 1901. Titulie ga Kraljevski srpski dvorski graditelj instrumenata.
46
Autor se gradnjom violina intenzivno poeo baviti u Ljubljani u jesen 1983. Bilo
je to kod graditelja Vilima Demara. Od 1987. je voditelj muzike kole u Zadru, a 1990.
se vratio u Sombor. Radnja je osnovana 1. IV 1990. godine u Somboru, a zatvorio 2. III
1995. godine. Radnja je ponovo otvorena 2009. godine.
47
48
Treba imati na umu da radionice novijeg datuma u Vojvodini (Raki u Novom
Sadu, Urban u Zrenjaninu, Krumes u Panevu, Miloev u Bakoj Palanci, Maksem u
Kovinu, Georgiju u Panevu, Bator u Zrenjaninu, Jankovi i Trkulja u Kikindi) ne pripadaju uticaju sa severa, ve su autohtone radionice, ili su postale pod uticajem iz Beograda, Paneva, ili Kovaice (Nemek, Juraj i Jan). Uslovno moemo rei da je Miloev
u Bakoj Palanci Dudaev (Lajo Duda,1922-1992) uenik, a da je Duda predstavnik
inostrane (zapadne) kole. No, ni Miloev, ni porodica Bocan, poslednja u uticaju sa
severa, momentalno ne grade violine.
71
Ako posmatramo kolovanje graditelja violina u Somboru, vidimo

da u poetku preovlauje kolovanje u okvirima porodica (Hor, Rab), a tek
kasnije se javljaju samouki (Depalov, Rui) i stranci (Ember, Hajzler,
Kinberg, Fajfenrot i Kneevi). Zajednika karakteristika ovog kolovanja
jeste prenos znanja egrtovanjem, tj. zanatskim sistemom starog tipa
majstor egrt kalfa majstor. Karakteristika je boravak kod vie majstora, da bi se na kraju polagao majstorski ispit. Novi nain kolovanja
(Beograd, 1950)49 nije imao odjeka u Somboru. Veina majstora je radila
u mestu roenja, ili bliskoj okolini (Hornovi, Majer, Vindi, Rabovi,
Depalov, Karher). Meutim, bilo je i onih koji su odlazili iz Sombora
irei graditeljstvo violina (Trupel i Torma u Novi Sad),50 kao i onih koji
su odlazili u druge sredine da rade, gde su bili uticajni majstori (Penc,
Sei, Ivanovi, Kinberg). Relativno mali broj je onih koji su bili potpuni
stranci (verovatno Hauzer, Fajfenrot, Flajaker, a sigurno Ember i Rui),
a od njih je samo Hauzer kratko radio u Somboru. Iz ovoga vidimo da je
Sombor bio stabilno mesto iz koga je violinarstvo zrailo na razne naine,
uglavnom prema jugu, ali i prema zapadu (jugo zapad Sarajevo, zapad
Zagreb).
Pedesetih godina ovoga veka (XX), u gradnji violina u Srbiji desile su se najmarkantnije manifestacije: Oscilaciona teorija, Graditeljska kola i Atelje Karla Parika
1950, Prva smotra i izloba gudakih instrumenata (takmienje) 1952, knjiga Svetolika
Paana (1956): Istorijski razvoj gudakih instrumenata, i knjiga Bogdana Milankovia
(1956): Violina, njena istorija i konstrukcija. Ako ovome dodamo Milankoviev rad
(1935): Opis gudakog instrumenta, i Paanove knjige: (1964): Antonius Stradivarius Cremoniensis, i (1966): Violinari porodice Gvarnerius, slobodno moemo rei
da smo obuhvatili glavna dogaanja u oblasti gradnje gudakih instrumenata u Srbiji.
Ako stavimo graditeljsku praksu u prvi plan, najvaniji je Parikov kurs (kola) 1950.
i takmienje 1952. Kurs je bio jednogodinje kolovanje majstora iz Vojvodine (Gutvajn, Kolai, Vajda) i Slovenije (Blejc, Kosovel, Stendler). Vojvoanski majstori su
kasnije radili u Vojvoanskoj industriji muzikih instrumenata Tonu, a slovenaki
u Mengeu (pokraj Ljubljane). kolovanje je trajalo jednu godinu, a majstori su za to
vreme izgradili svako po tri violine, prema Parikovoj metodi. Ovaj nain kolovanja,
gde nema starog sistema: majstor egrat kalfa majstorn, nego se nastava odvija u
odabranim predmetima (Istorija o gradnji violina, Osnovni pojmovi o muzici, Fizika /o
Akustici/, O funkcijama i konstrukciji pojedinih delova violine, O vrstama i kvalitetu materijala potrebnog za gradnju violina, i Praktina uputstva za gradnju violina), potpuna
je kvalitativna novost u nas.
49
72
50
Nemamo pouzdanih podataka da je neko pre Dencingera, Stojakovia, Trupela
i Torme, gradio violine u Novom Sadu. Dojinovi, spominje Jozefa Jauza (Josef Jausz)
(1836-1883), ali za gradnju tambura. Prema tome, primat gradnje violina jeste u oblasti
Sombora, tj. u Apatinu (1836) u Vojvodini i Beogradu.
Ako analiziramo vrstu instrumenata i koliinu, nalazimo da je

gradnja s poetka bila neizdiferencirana i da su se majstori (Horn, Rab
i uenici) bavili svim muzikim instrumentima: tamburama, gitarama,
mandolinama, limenim i drvenim duvaima, cimbalima, klavirima i
harmonikama, kao i proizvodnjom i prodajom svog potrebnog materijala.
Relativno kasno poinje bavljenje samo gudakim instrumentima
(Ember, Depalov, Karher, Rui, Kinberg, Kneevi). Zbog ovoga je i
broj proizvedenih gudakih instrumenata relativno mali. Iz ovoga se
moe zakljuiti da je gradnja gudakih instrumenata u Somboru ne samo
neizdiferencirana, ve i slabo zastupljena. Uz malobrojne podatke i za
druge gradove u Vojvodini i Beograd, moemo rei da Sombor zauzima
zavidno, tj. neoekivano mesto s obzirom na veliinu grada, poloaj itd. i
u zastupljenosti gradnje violina. Druga istraivanja autora (jedina u nas)
pokazuju da je gradnja violina u naim krajevima relativno slaba, jer kao
takva nikad nije bila organizovana, ve se razvijala stihijski.
Model somborskih graditelja u ogromnoj veini je kopija
starih (italijanskih majstora), a gradnja je shvaena ablonski. Lak je
veinom alkoholan, nanoen politurom.51 Sav alat je zapadnog porekla
(Mittenwald), ili samogradnja.
Takmienja na kojima su uestvovali majstori iz Sombora su
malobrojna (Apatin 1874, Beograd 1952), ali su ipak Hornovi i Kinberg
uestvovali na svetskim takmienjima. U Beogradu 1952. uestvovali su
Ember, Depalov i Karher, to je dobar rezultat u odnosu na druga mesta
u Srbiji.
to se tie teoretskih radova o violinarstvu, njih u Somboru nema
(osim radova autora).52
Postoje jo neke aktivnosti koje su direktno vezane za gradnju
i graditelje. To su kolekcionarstvo violina i gudala, kao i prodaja i
Politura je naziv za nain lakiranja. Svaki lak se na kraju nanoenja glaa ili
politira. Meutim, mogue je da se lak od samog poetka nanosi krpom, a ne etkom,
pa se i to naziva politura, a ne lakiranje.
51
Na prijemnom ispitu za postdiplomske studije na FMU u Beogradu 1992, autor je priloio Temelje gradnje gudakih instrumenata, a sada radi na magistarskoj tezi
Gradnja violine i srodnih instrumenata u Srbiji. Autor je na Univerzitetu u Novom Sadu
(Tehnike i menadment u primenjenim umetnostima), 2008, odbranio doktorsku disertaciju Antika estetika i muzika u dizajnu zvuka gudakih instrumenata.
52
73
preprodaja. Kolekcionarstvo ili posedovanje, podrazumeva odravanje

instrumenta ili njegov kvalitet. Tako kolekcionari mogu da svedoe o
kvalitetu instrumenata koje poseduju ili su ih posedovali. Naravno, esto
je ovde presudna novana vrednost instrumenta. Petar Keli, poznati
somborski kolekcionar, je video i svirao na veem broju instrumenata
pomenutih majstora (Horn, Rab, Karher, Fajfenrot). Sve su to instrumenti
srednje klase i po izradi i po zvuku. I drugi somborski kolekcionari
Miika Major, Stevan Buligovi i Jano Bala, mogu da svedoe o ovim
instrumentima. Buligovi je mnogo instrumenata preporuio, bilo iz
Sombora, bilo iz Maarske, naroito Imreu Jamboru u Novom Sadu. Keli
je prodao Gagliana Januariusa 1749 poznatom violinisti Tonku Ninii
(Zagrebaki solisti); takoe Endre eria 1929 Vojkanu Lazareviu; i
Karla Odonea 1899 Robertu Cekovu iz Strumice. Prodao je i gudala
Dodd, Hermann i Goetz Aleksi Asanoviu iz Podgorice itd. Sigurno
poreklo instrumenata na ovim prostorima je teko pitanje, jer su maarski
graditelji, s obzirom na uporednu austrijsko nemaku gradnju,53 esto
falsifikovali italijanske majstore, da bi njihova vrednost bila vea.
Na osnovu svega navedenog moemo zakljuiti. Gradnja violina
u oblasti Sombora poinje u Apatinu 1836. godine, u osnovi na nekoj
Nemakoj koli; i bila je najintenzivnija u XIX veku. Osrednji kvalitet
izrade i zvuka se odlikuje u prenosu znanja sistemom majstor egrt
kalfa majstor; majstori iz Sombora su irili violinarstvo uglavnom prema
jugu; gradnja violina je preteno neizdiferencirana (majstor je gradio sve
iane i duvake instrumente itd.) i slabo zastupljena; gradnja poiva
na zanatu i shvata se ablonski; alat i tehnoloki postupci su iskljuivo
zapadnog (austrijsko nemakog) porekla, ili je u pitanju samogradnja.
Iako, objektivno gledajui, gradnja u oblasti Sombora nije na visokom
nivou, graditelji su uestvovali na nekoliko takmienja (u svetu i u
Beogradu 1952); tampanih radova o gradnji nema; a kolekcionarstvo
i prodaja instrumenata su u poreenju sa gradnjom intenzivniji, iako i
jedno i drugo niim nije organizovano.
Violinarstvo u Somboru, u poreenju sa evropskim i tendencijama u
Gejer naglaava da je vie puta u inostranstvu video Leeba i Schweitzera sa italijanskim ceduljama. On to vezuje za formu maarskih i inostranih (nemakih, austrijskih) instrumenata. Maari su od poetka (Leeb) gradili pljosnate instrumente koji
vie lie na italijanske, pa su se u nemakim krajevima mogli prodavati kao italijanski
originali.
53
74
drugim naim krajevima, ima ulogu transmisije, to za evropsku gradnju

predstavlja ekspanziju, uglavnom kapitala, pri emu su juna podruja
Austro Ugarske tretirana kao slobodni trini prostor, a za nae krajeve to
znai podmirenje potreba u muzikoj kulturi. S obzirom na to da je ovo
sutinski smisao i ideja violinarstva u Somboru; svojim materijalizovanjem
violinarstvo sve vie jenjava. Izgleda da je za njegovu rehabilitaciju
potrebna nova ideja. Za sada smo svedoci potpuno prekinute gradnje
limenih i drvenih duvaa i violinarstva na izdisaju. Hoe li i violinarstvo
doiveti sudbinu duvaa, vreme e pokazati.
75
LITERATURA
Beljanski, Milenko (1987): Stogodinjica udruenja zanatlija u
Somboru, Sombor.
Dojinovi, Uro (1992): Tragovima jugoslovenske gitare, Ni.
Fuchs, Albert (1982):Taxe der Streicheinstrumente, Leipzig.
Geyer, Jzsef (1913): A magyar hegedksztk, Budapest.
Kinberg, Franc (9. i 16. X 1991): Dnevnik, Violina je srea i
Harmonija Svetog Trojstva.
Kneevi / Zurkovi (2005,300-303): Zbornik radova prema
kvalitetnoj koli 4. dani osnovne kole splitsko-dalmatinske upanije
Linost glazbenika, merenje i razvoj, , Split.
Kneevi, Stanislav (1999,222-231): Norma 3, Violinarstvo i
njegova pedagogija u doba Adama Gutvajna, Sombor.
Kneevi, Stanislav (1997): Gradnja violina u Srbiji, Sombor.
Kneevi, Stanislav (2000,127-155): Flogiston 10, Gradnja violine
i srodnih instrumenata u Srbiji, Beograd.
Kneevi, Stanislav (2000,195-205): Norma 1-2, Individualizacija
sadrina i aktivnosti u nastavi muzike kulture, Sombor.
Kneevi, Stanislav (1997,175-185): Osobine uenika i modeli
diferencirane nastave inioci efikasnosti osnovnog obrazovanja,
Uiteljski fakultet u Somboru, Modeli diferenciranog rada u nastavi
muzikog vaspitanja, Sombor.
Kneevi, Stanislav (1998,223-234): Uiteljski fakultet u Somboru,
Diferencijacija nastave i razvoj muzikih sposobnosti uenika u
Osobine uenika i modeli diferencirane nastave inioci efikasnosti
osnovnog obrazovanja, Sombor.
Kneevi, Stanislav (2003,277-287): Norma 2-3, Kurikulum
gradnje gudakih instrumenata u nas (Strategija razvoja sistema
vaspitanja i obrazovanja u uslovima tranzicije), Sombor.
Modeli diferenciranog rada u nastavi muzike kulture, Uiteljski
fakultet u Somboru, Sombor.
76

Vizuelni metod, tipovi muzike linosti i alteracije u razrednoj nastavi,
Uiteljski fakultet u Somboru, Sombor.
Kneevi, Stanislav (2005,202-212): Reforma kolskog sistema
u uslovima tranzicije, Organologija, strateki pravac razvoja nastave
muzike, Kamenov ed, Novi Sad.
Kneevi, Stanislav (2006,265-274): Razvoj sistema vaspitanja
i obrazovanja u uslovima tranzicije, Pedagoka koncepcija muzeja
gudakih instrumenata, Kamenov ed, Novi Sad.
Kneevi, Stanislav (1995): Norma 1, Razvoj gradnje violina u
Somboru, Sombor.
Kneevi, Stanislav/orevi, Bogdan (2005): Metodika poetne
nastave muzike, Sombor.
Kneevi, Stanislav (2002,89-99): Norma 1-2, Strategija razvoja
poetne nastave muzike u evropskom kulturnom krugu, Sombor.
Ltgendorff, Wilibald Leo (1904/1922): Die Geigen und Lautenmacher vom Mittelalter bis zur Gegenwaet II, Frankfurt.
Edo Margali (29. I 1884): Baka.
Milankovi, Bogdan (1956): Violina njena istorija i konstrukcija,
Beograd.
Milankovi, Bogdan (1935): Zvuk, Opis gudakog instrumenta,
Beograd.
Muzika enciklopedija (1974): Graenje umjetnikih muzikih
instrumenata Srbija, Zagreb.
Paan, Svetolik (1956): Istorijski razvoj gudakih instrumenata,
Beograd.
Paan, Svetolik (1964): Antonius Stradivarius Cremoniensis, Beograd.
Paan, Svetolik (1966):Violinari porodice Gvarnerius, Beograd.
Parik, Karlo (1987,133): Zbornik Matice srpske za scensku
umetnost i muziku 1, Reenje problema starotalijanskih violina i
oscilaciona teorija, Novi Sad.
Poganj, Margita / Veerinac, Marija (1992): Pesa, Stari zanati u
Vojvodini, Novi Sad.
Vannes, Rene (1951/1959): Dictionnaire Universal des Luthiers,
Brussels.
77
5.
Prva izloba ianih instrumenata u Srbiji54
Izloba ianih instrumenata postavljena je tokom leta 1995. (jul
i avgust) u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu. Pokretaki impuls ove
manifestacije bili su jubileji 1995. godine i kolekcionarstvo. Aktuelni
violinarski jubileji (1995. godine) su ezdeset godina od objavljivanja
teksta akademika Bogdana Milankovia Opis gudakog instrumenta, 1935.
i etrdeset i pet godina od osnivanja kole, Ateljea i Oscilacione teorije
Karla Parika u Beogradu 1950. Znaajan jubilej u gradnji tambura je
uee graditelja Petra Miloevia iz Manelosa 1885. u Budimpeti, gde
je izloio sedam tambura (Sremske novine 1885). Drugi vaan faktor su
sakupljeni instrumenti.
S obzirom na to da je Sombor stari Vojvoanski centar u gradnji
ianih instrumenata XIX veka i da je u poetku igrao nezamenjivu
ulogu u prenosu gradnje violina iz srednje Evrope prema jugu, a odmah
zatim i za gradnju tambura (mada i drugih muzikih instrumenata) sa
puno opravdanja postavlja se ova izloba u Somboru. Izloba ukazuje na
tradicionalne dogaaje u gradnji ianih instrumenata u Vojvodini i na
autohtonu gradnju u Srbiji. Svakako da nije sama po sebi dovoljna pratnja
graditeljske delatnosti (gradnje, takmienja, kolovanja, objavljenih
radova, kolekcionarstva itd.), ali je znaajan doprinos.
Prvo i jedino Takmienje graditelja violina je odrano u Beogradu
15. XI 1952. (pobednici su Torma, Bocan i Duda), a prva i jedina skuptina
graditelja, restauratora i kolekcionara violina odrana je u Beogradu 4. VI
Tekst je tampan umesto kataloga za izlobu ianih instrumenata postavljenu

u Muzeju u Somboru 1996. godine; sada se objavljuje kao poglavlje u monografiji.
54
79
1994, ali Udruenje violinara nije osnovano.55

Za tambure situacija nije nimalo bolja. Znaajni skupovi tamburaa
odrani su 1986. u Novom Beeju i 1987. u Rumi, gde je pokuana
standardizacija tamburakih menzura. Na oba takmienja prvo mesto je
osvojio graditelj gitara i tambura Nikola Salaanin Bata iz Zemuna.
U Somborskoj upaniji u XIX veku dva su bitna momenta u razvoju
gradnje ianih instrumenata, 1) godine 1836. u Apatinu je Franja Horn
osnovao prvu radionicu prevashodno za gradnju i reparaturu violina i
duvakih instrumenata i 2) kako pie Sava Vukosavljev u Vojvoanskoj
tamburi (1990),56 tambura se spominje u poeziji Ilirskog pokreta i
55
Osnovano je 2004. godine u Beogradu. lanovi osnivai su: predsednik Jovan
Popovi iz Zemuna, predsednik upravnog odbora Dejan Blagojevi iz Beograda, Ernest Krumes iz Paneva, Laslo Maksem iz Kovina, Milosav Ristanovi iz Beograda,
prof. PF-a Stanislav Kneevi iz Sombora, eljko Franji iz Beograda. Kasnije su pristupili: Urban Jano iz Zrenjanina, Stevan Raki iz Novog Sada, Blagoje Prlikovski
iz Kragujevca, Josip Kirac iz Beograda, prof. viole FMU Panta Velikovi, Vladimir
Radosavljevi (gudalar iz Beograda), Zvonimir Horvat, Damir Horvat (gudalar iz
Njujorka), Zoran Vukovi iz Bogave i Jan Nemek iz Kovaice. Krumes, Horvat i
Maksem su u meuvremenu umrli. Najstariji ivi graditelj je Milan Nikoli, poasni
lan Udruenja iz Beograda. Pridrueni lan je i Itvan Sabo iz Singapura / Dakarta
(rodom iz Debeljae).
http://srcekrajine.net/diskusije/: Zmajevo, selo u kojem je roen muziki pedagog, etnomuzikolog dirigent, kompozitor i araner Sava Vukosavljev (19141996).
Vukosavljev je zavrio Uiteljsku kolu u Somboru 1929-1935. godine. Uz to je asove
violine pohaao kod profesora Antona Rusnjaka u Muzikoj koli Somborskog pevakog
drutva, teoriju muzike kod profesora dr Ljudevita Kia (osniva Etnomuzikolokog
instituta u Budimpeti) i Vinka ganjeca (jedanog od vodeih etnomuzikologa u Jugoslaviji). Od 1934. godine pa sve do zavretka muzike kole, Vukosavljev diriguje
kolskim horom i orkestrom, dok je u koli istovremeno i lan literarne sekcije
Natoevi. Takoe je bio i redovan lan Simfonijskog orkestra Sombora i lan duvakog
orkestra Sokolskog drutva. Po zavretku Uiteljske kole, radi po vojvoanskim selima
Kupusini, Bakom Monotoru i Paievu (dananjem Zmajevu, Starom Keru). Pre rata
se usavrava u muzikoj koli Isidor Baji u Novom Sadu kod dr Rikarda varca, Svetolika Paana, Franje Hoeka, Vojislava Ilia, Duana Ilina i Antona Tota. Uz kolovanje
postaje lan Novosadske filharmonije, korepetiror hora Muzike kole i dirigent Akademskog muzikog hora. Bavei se obrazovanjem mladih ljudi, Sava Vukosavljev sa
svojim kolegama (Ljubiom Stankoviem Zembom kasnije politikologom, zatim
Darinkom Stankom nastavnikom, Miloradom Beljanskim, kasnije lanom Optinskog
sindikalnog vea u Novom Sadu, i Vojislavom Maleevim, koji je streljan u ratu), organizuje amaterske predstave, zatim priredbe i balove sa pozivnicama. U predstavama su
uestvovali glumci, uitelji i ponekad aci. Predstave su odravane u kafanama Mike
56
80
preporoda u prvoj polovini XIX veka. U to vreme formirali su se u Bakoj

i prvi tamburaki orkestri odakle su se irili u druga mesta. Josip Andri
u Muzikoj enciklopediji (1977) tvrdi da se tambura udomila najpre kod
Muslimana, od njih su je vremenom prihvatili i drugi, a okci i Bunjevci
su je preneli u Slavoniju i Baku, pa je u XVIII i XIX veku najizrazitiji
instrument Slavonije i Vojvodine. Meutim, oito je da su tambure kakve
danas poznajemo kreirane u Bakoj, tj. u Vojvodini i da su se irile u druga
podruja, slino violinama. Poev od XIX veka nadalje u Somboru, a neto
kasnije i u drugim vojvoanskim mestima (Novi Sad, Subotica, Kikinda i
Senta) razvija se graditeljstvo ianih instrumenata.
U Apatinu su delovali sledei majstori: Franja Horn, Ljudevit Horn,
Ljudevit Horn ml., Lajo Vindi, Stevan Fehter, Lajo Horn, Alojz Huzak,
Fridrih Majer koji je preneo violinarstvo u Sombor i Franc Kinberg.
Osim Majera u Somboru su delovali: Gustav Hauzer, ore Tancer,
Josif Fajfenrot, Antun Milankovi, Stevan Pelioci, Karolj Rab, Matija
Litomerecki, Nandor Maar, Franja Ivanovi, Julius Penc, Johan Torma
st., Bela Trupel, Stevan sei, andor Kotri, Ludvig Flajaker, Dezider
Ember, Josip Hajzler, Radivoj Depalov, Mia Rui i Stefan Karher. Sava
Vukosavljev u Vojvoanskoj tamburi navodi i Jovana Bonjaka za gradnju
tambura u Somboru.
Prvi Srbi graditelji nisu uili i radili u Srbiji niti u Vojvodini, ve u
Budimpeti. To su bili Stevan ili Stefan Bogdanovi, roen u Tovarievu
kod Bake Palanke, i Pavle Stojakovi, roen u Bakoj Palanci 1839. ili
Vukosavljeva i Toe Kobilarova. Vukosavljev je poetkom rata interniran u Stojnik kod
Aranelovca, a naredne kolske godine, na sopstveni zahtev, prelazi u Mokrin (septembra 1941), gde je vodio crkveni hor, sve do odlaska pevaa u redove NOV-e, kuda i
sam odlazi 20. oktobra 1944. Tamo je bio dirigent umetnike ekipe Mobilnog centra G
NOV-e i POV-e u Somboru. Godine 1945. on formira duvaki orkestar (hor, narodni,
tamburaki orkestar, recitatorsku i dramsku sekciju) III dopunske brigade u Apatinu i sa
njim nastupa na razliitim sveanostima Armije, u osloboenim gradovima. Posle demobilizacije deluje kao profesor u Muzikoj gimnaziji. Od 1947. do 1953. godine je na
funkciji referenta za muziku, a zatim i ef odeljenja za kulturu Poverenitva za prosvetu i
kulturu Glavnog izvrnog odbora Narodne skuptine Vojvodine. Od 1953. do 1957. radi u
koli za vaspitae u Novom Sadu. Osniva je Velikog tamburakog orkestra Radio Novog
Sada 1957. godine. Vukosavljev je melografske zapise objavio u zbirci Borbene pesme
slobode u seriji Masovne radnike i partizanske pesme 1972. godine. Objavio je i zbirku
Proleteri svih zemalja, iveli. Objavio je i est svesaka kola tambure vojvoanskog sistema.
81
1842. (uio u Budimpeti i radio u Parizu, Beu, Minhenu). Stojakovi se

oko 1880. vratio u Novi Sad u radionicu Adama Dencingera (1850-1911. u
SAD), kod koga je uio i Dragoslav Dimitrijevi (1883-1912). Dimitrijevi
je radio u Nemakoj, a 1905. se vratio u Beograd.
ast prvog graditelja i titula Kraljevski srpski dvorski graditelj
instrumenata, meutim, pripala je Braunu Antalu ili Antunu (1847-1901)
iz Segedina, koji je 1887. godine otvorio prvu profesionalnu radionicu
u Srbiji, tj. u Beogradu. Oko 1890. godine u Beograd dolazi Italijan G.
Fasolla, menja ime u Vlada Toskanovi i prelazi u pravoslavlje. Dragoslav
Dimitrijevi je 1909. godine otvorio radionicu na mestu Braunove, ali je
ve 1912. umro.
Opta karakteristika gradnje violina na ovim prostorima je imitiranje
i falsifikovanje stila italijanskih majstora, jer je maarska gradnja bila
slinija italijanskoj, pa se u nemakim krajevima mogla prodavati kao
italijanski original (Geyer, 1913), dok je opta karakteristika dananjih
tambura izvornost.
Kako ovo istraivanje i izloba pokazuju, utvruju se razlike izmeu
samica i argije, slabo prisustvo samica na podruju Sombora, istiskivanje
samica iz upotrebe tokom 20-tog veka i teza o nastanku dananjih
tambura, tamburakog kontrabasa, basprimova, kontre i ela, u Somboru
u Rabovoj radionici.
Izloeni instrumenti, iako ne obuhvataju sve segmente vezane
za gradnju ianih instrumenata, omoguuju javnosti sagledavanje
predoenih injenica, na osnovu sauvanih instrumenata. Nadamo se
da ovo nije poslednja prilika kad ukazujemo na tako vane tekovine,
bez kojih bi muzika kultura, a jo vie muzika svakodnevica na ovim
prostorima bila nemogua. Takoe se nadamo da je neophodnost gradnje
i reparature ianih instrumenata shvaena kao preliminarna i uzrona
umetniko muzika delatnost. Da bi posetilac mogao bolje da razume
izloene eksponate, navodimo neophodne injenice o instrumentima,
relevantnim graditeljima i o kolekcionarstvu.
82
Violine
Izloen je deo violinske kolekcije Tihomira Tapavice, tj. radovi
sledeih majstora: Brauna, Raba, Trupela, Mahnica, Lenarta, Kaina
i Gutvajna, za koje se moe rei da su svedoanstva o tradicionalnoj
gradnji Vojvodine (u Austro Ugarskoj), izuzev Gutvajna koji je uio i kod
Parika u Beogradu (1950), to ve spada u prelazni period ka savremenoj
autohtonoj gradnji violina u Srbiji. Radovi Tononija, Koha, vajcera,
Nemeanjija, unde i Glezela, su sakupljeni na podruju Srbije, ali ne
spadaju u atohtonu niti tradicionalnu gradnju. Majstorski instrumenti u
celosti naih graditelja su Mahnic, Trupel, Rab i Gutvajn, dok su Lenart
i Kain uvezeni napola napravljeni (moe se rei stolarska priprema je
uraena na drugom mestu) i ovde zavravani, a Braun je restauracija.
Osnovni podaci o poreklu instrumenata (o majstorima):
1. Anton (Antal) Braun (1847-1901). Segedin. Uio kod Plahta u
Beu, kod Homolke u Pragu, radio u Budimpeti i Segedinu i doao u
Beograd 1887.
2. Karolj Rab (Karoly Raab) (1861-1943). Sombor. Uenik Fridriha
Majera. Graditelj violina, tambura i cimbala, restaurator duvakih
instrumenata, harmonika, klavira i trgovac.
3. Bela Trupel (Truppel) (1880-1945). Novi Sad. Graditelj, fabrikant
ianih instrumenata i trgovac.
4. Samuel Mahnic (Machnitz) (1884-1934). Subotica. Radio u
Budimpeti kod Remenjia i tovasera.
5. Lajo Bocan (1886-1969). Uio kod Tota, Naa i unde u
Budimpeti. Otvorio radionicu 1908. u Senti, a 1930. u Beogradu. Preteno
gradio tambure.
6. Antal Lenart (Lenhardt) (u. 1936). Zrenjanin. Godine 1900.
osnovao Prvu banatsku radionicu i stovarite muzikih instrumenata.
Trgovac.
7. Ludvig Kain (Ludwig) (u. 1944). Subotica. Ne zna se gde je
uio. Radionicu je otvorio posle Prvog svetskog rata u Subotici, a imao je
ispostavu u Somboru i skladite u Senti i Topoli. Trgovac.
8. Adam Gutvajn (Gutwein) (1906-1994). Novi Sad. Uio kod
83
Samuela Mahnica u Subotici i kod Parika u Beogradu. Radio u Tonu u

Novom Sadu i u ikagu (1963-1967).
9. Karlo Antonio Tononi (1720-1768). Bolonja, Venecija. Paljiv
rad po Amatiju, promenljivih oblika, velikog formata, ut do crven lak u
venecijanskom stilu.
10. Viola nepoznatog autora, po Paanu deo gudakog kvarteta
poreklom iz nekog samostana iz okoline Splita (ostali instrumenti su u
Mariboru i Osijeku). Prvi poznati vlasnik je Duan Uni koji je prodao
instrument 1952. violinisti Stevanu Sekuliu, lanu orkestra Novosadske
opere.
11. Violonelo, stari majstorski instrument sa promenjenim vratom,
kupljen 1932. godine u radionici Rab u Somboru. Prvi poznati vlasnik
je Pilar, vojni muziar, lan i solista orkestra Novosadske opere. Pravi
solistiki instrument.
12. Johan Baptist vajcer (Schweitzer) (oko 1800-1865). Be i
Peta. Briljiv rad, najee po Amatiju, dobro drvo, ponekad vrlo lep lak.
13. Vencel Joef unda (Venzel Jozsef Schunda). Roen 1845. u
Dubeu u ekoj, 1856. doao u Petu kod starijeg brata. Usavrio je pedal
kod cimbala. Mnogi su kod njega uili gradnju violina: Tancer, Sepei,
verer, Vindi, Vinahlek, Tot, Vog, Menig, Pilat, Brukner, Bartek, Cimer,
Lauman, Apel, Zecer.
14. Karlo Koh (Carlo Koch), violina iz 1831. Potvreni original kod
Bervangera. Bivi vlasnici porodica Luka.
15. Samuel Feliks Nemeanji (Samuel Felix Nemessany) (18371881). Budimpeta. Uenik vajcera i Zaka. Vai za najboljeg maarskog
graditelja u svom vremenu. Radi prema Gvarneri del ezu, divan zlatno
narandast lak, retko tamno crveno braon. Prvi poznati vlasnik je uveni
narodni violinista Trnda iz Sombora.
16. Stara majstorska violina koju je popravio majstor iik 1911.
godine. Pripadala je poznatom profesoru matematike iz Novog Sada Toi
erevickom koji se fotografisao sa tom violinom pre proboja Solunskog
fronta (gde je uestvovao kao dobrovoljac akog bataljona). Slika je
obila svet, a nalazi se i u Istorijskoj itanci.
17. Ernst Glezel (Glsel). Familija graditelja u Marknojkirhenu. Ernst
84
je roen 1849, a oevu radnju je preuzeo 1873. (firma Glsel&Msner).

Koristio je tzv. levantiner (venecijanski) lak. Autor je nekih inovacija
na gudalu.
Tambure, gusle i citra

Takoe je izloen impozantan broj tambura kolekcionara Tihomira
Tapavice iz Novog Sada. Pasionirani kolekcionar, poznavalac i restaurator
tambura, on sam o njima kae:
1. Najstariji instument u mom posedu je samica graena iz jednog
dela od krukovog drveta. Gornja (rezonantna) daska je od javora, to
je unikatno u gradnji ianih instrumenata. Kotirana je (podeljena na
pragove) u starogrkoj miksolidijskoj lestvici. timovana kvartno, prve
dve ice u d, a druge dve u a. Melodija se svira na prvoj ici, palcem na
etvrtoj i ponekad na drugoj, dok trea ica uvek prati dajui skladnu
harmoniju. Praktino svira u etiri glasa, sama sebe prati, zato se i zove
samica. U Vojvodini se zadrala do poetka 20-tog veka, a i danas u
prastarom obliku i timu sviraju je liki Srbi.
2. Mlau samicu sam pronaao u urugu u porodici Radice Sai.
Krukolikog je oblika, timovana na isti nain kao prastara samica. Bitno
se razlikuje po obliku i kotiranju. Od tona d do tona a kotirana je hromatski
polustepeno, kao gitara. Od tona a kree se u starogrkoj dorskoj lestvici.
Svira se na isti nain kao i prastara samica.
3. Bosanska argija potie iz prolog veka. Pripadala je porodici
poznatog harmonikaa erbe Alajbegovia iz Sarajeva. Primerak
apsolutno potvruje da ostali izloeni instrumenti nemaju bilo kakve veze
sa argijom. Ona se razlikuje po obliku, kotiranju i timu.
4. U XIX veku nastaje sremska bisernica, hromatski timovana
(kao gitara) sa drvenim ivijama oblika prastare samice. Ima etiri ice
timovane kvartno e-h-fis-cis. Svira se bez upotrebe palca. Ovo je vodei
instrument u tamburakom orkestru. U drugoj polovini XIX veka nastaje
bisernica sa metalnim ivijama. Izloeni primerak je iz Moorina, iz
porodice kompozitora Borivoja Kurucia.
5. Kompletan najstariji tamburaki orkestar formiran pri Zanatlijskoj
85
omladini 1926. godine, nalazi se u urugu. Izlae se bisernica iz tog

orkestra, u kojem sam kao dete nauio da sviram. Pripadala je mom ujaku
Miloradu Staparskom, primau orkestra.
6. U autobiografiji kompozitor i dirigent Svetolik Paan (1892-1971)
pie da je u Zagrebu do 1909. godine u Srpskoj gimnaziji savladao sve
instrumente Farkaevog sistema i postao dirigent gimnazijskog orkestra.
On kae da u to vreme u Zagrebu nisu znali za sremski tamburaki tim,
to znai da je postojao. Dalje kazuje da je Petar . Ili tvorac sremskog
tamburakog tima; to potvruje i Muzika enciklopedija (1977). Iz tog
perioda u Petrovaradinu sam 1965. pronaao krukoliki e basprim. Slian
je Saievoj samici, iskotiran hromatski. timuje se kvartno od tona e. Na
osnovu njega izradio sam tim za ceo tamburaki orkestar i poklonio ga
nekolicini majstora graditelja tambura.
7. Veoma slino ovom instrumentu je izloeno staro tamburako
elo, krukolikog oblika, iz porodice profesora klavira Milice Novakov iz
uruga.
8. U XIX veku, Farka, majstor iz Siska, postavlja takozvani Farkaev
sistem koji se danas retko sree (samo u Hrvatskoj). Bisernica koja se izlae,
oblika je Saieve samice, kotirana hromatski. Prvi vlasnik verovatno je
bio Jovan Sreti, srpski uiteljski pripravnik.
9. Farkaeva kontraica je verna kopija tima Saieve samice, a
oblik je male beke gitare. Izlae se slian instrument a-basprim pretea
gitarske tambure. Na njemu se na gornjoj dasci jasno vidi da je prepravljen
od gitare, jer se ocrtava kobilica i est otvora za ice kroz gornju dasku.
10. Like gusle iz prolog veka. Pripadale su porodici evi iz Rume.
Poklon prof. Borisa ernogubova.
11. Kontrabas iz prolog veka, nepoznatog majstora. Potie iz
Kovilja, a navodno je pripadao ueniku Vase Jovanovia.
12. Citra iz XII veka. Maarski narodni instrument, kotiran na isti
nain kao prastara samica, a timuje se kao bosanska argija dokaz o
uticaju i prihvatanju kultura meu narodima koji ive na ovim prostorima.
Tvrdim da su svi pokuaji gradnje tambura kopija ili sinteza opisane
dve samice, odnosno postojeih oblika i tima. Jedino je sremska bisernica
prim, instrument koji se od ostalih razlikuje po obliku, timu i nainu
sviranja. Bilo bi epohalno otkriti tvorca ovog zaista udnog instrumenta
86
velikih izvoakih mogunosti.
Jubileji gradnje violina u Srbiji

Dogaaji u gradnji violina u Srbiji i druge delatnosti u violinarstvu,
objavljeni radovi ili knjige, kolovanje i takmienja, izdvajaju neke
momente, naglaene vremenskim distancama koje danas pojaavaju
njihovu aktuelnost. Osnovna ideja su odgovori na pitanja: ta smo uinili
i ta moemo uiniti u violinarstvu u svetlu jubileja: teksta Bogdana
Milankovia 1935,57 Oscilacione teorije,58 prve kole i Ateljea Karla Parika
1950. u Beogradu. Namera je da se istrai kako su ovi dogaaji uticali
na gradnju violina i ta oni znae u razvoju violinarstva u Srbiji. Moda
smo blie istini, za poetak, uz odgovor: nismo uinili nita osobito, jer
su nabrojani dogaaji zadugo (do danas) bili glavni i usamljeni oslonci, u
stvari prvi vesnici gradnje violina u Srbiji.
U hronologiji violinarstva u Srbiji, meutim, primetna su dva
glavna perioda: 1) uticaj sa severa i 2) stacioniranje violinarstva u Srbiji,
kako je i opisano u poglavlju Razvoj gradnje violina u Somboru. Istaknuti
dogaaji pedesetih godina 20-tog veka, pored navedenih, su Takmienje
1952. i Paanova i Milankovieva knjiga, objavljene 1956. godine.59 Za
uticaj sa severa ovi dogaaji se pojavljuju kao plod i kraj, a za autohtono
violinarstvo u Srbiji, kao setva i poetak.
Bogdan Milankovi (1935): Zvuk, Opis gudakog instrumenta, Beograd.

Van: Milankovi dr Bogdan (1885-?). Srpski doktor filozofije. Roen u Dalju 12.
I 1885. Posle doktorata u Beu i posle univerzitetske diplome, takmiio se na Bekom
konzervatorijumu i stekao diplomu za klavir. Posle vie od 20 godina, dr Milankovi se
posvetio gradnji violina menjajui modele, dok nije doao do nove teorije i laka, koji
su ostali tajna. Njegove violine imaju izvanrednu boju tona, a njegova teorija nema
nieg zajednikog sa Bagatelinom (Bagatella) i Mokelovom (Mckel), ima vlastite oblike instrumenata i originalne nacrta f otvora. Model je kao Stradivarijev. Upotrebljavo
je pergamentni rukopisni listi. Vie instrumenata u unutranjosti je oznaio Dr.B.M..
57
Karlo Parik (1987,133): Zbornik Matice srpske za scensku umetnost i muziku

1, Reenje problema starotalijanskih violina i Oscilaciona teorija, Novi Sad. O koli
i Ateljeu pie Duan Mihalek (1987,171): Zbornik Matice srpske za scensku umetnost i
muziku, Karlo Parik i njegova oscilaciona teorija, Novi Sad.
58
Svetolik Paan (1956): Istorijski razvoj gudakih instrumenata, Beograd. Bogdan Milankovi (1956): Violina njena istorija i konstrukcija, Beograd.
59
87
Dogaaji 1950. godine ne mogu zaobii Karla Parika (18871963) i njegov dovoljno kvalitetan i dalekosean rad u tri najbitnija vida
violinarstva: 1) teoretski rad (Oscilaciona teorija), 2) praktini rad (Atelje)
i 3) prenoenje teorije i prakse (kola). Parik i Paan su linosti koje
svojim radom spajaju uticaj sa severa i autohtono graditeljstvo u Srbiji,
a rezultatima toga rada razdvajaju dva perioda. Drugaije reeno, njihov
teoretski rad u osnovi ide mimo graditeljske prakse u Srbiji.
Oscilaciona teorija je u prvo vreme bila tajna, meutim, to je jedina
u nas postavljena i u praksi primenjivana teorija o timovanju rezonatora
gudakog instrumenta; imala je velikog odjeka u praksi violinara u Srbiji,
iako je sa njom upoznato samo est Parikovih uenika, a objavljena je tek
1987.
Atelje Karla Parika u Beogradu osnovan je 1950. godine. U Ateljeu je
radila kao pomonik i Parikova ki Lidija Parik Tanasijevi (1928-1993).
Atelje je bio redovno dotiran, a izgraeni instrumenti su dati na upotrebu
kvalitetnim violinistima. Drugi gudaki instrumenti sem violina, nisu
graeni. Tokom jedanaest godina izgraeno je 14 violina, od kojih je 9 u
vlasnitvu Fakulteta muzike umetnosti u Beogradu. Atelje nije realizovao
Parikovu zamisao o prerastanju u Institut za ispitivanje i prouavanje
gradnje gudakih instrumenata na nauno avangardnoj osnovi. Atelje je
trebalo da bude u vezi sa graditeljskom praksom u Vojvoanskoj industriji
muzikih instrumenata Tonu, sa fabrikom muzikih instrumenata u
Mengeu u Sloveniji i verovatno sa Skalom u Beogradu. Parik je umro
1963. ne ostvarivi zamisao o razvoju proizvodnje gudakih instrumenata
u pomenutim fabrikama, niti je uspeo da osnuje neku vrstu graditeljske
avangarde. Njegovi su uenici za gradnju gudakih instrumenata u Srbiji
uinili mnogo manje od njega samoga. Tako su tendencije uticaja sa severa
praktino prekinute.
kola je trajala oko godinu dana 1950/51. u Beogradu. kolu su
pohaali Slovenci Lojze Blejc, Eugen Kosovel i Anton Stemdler i Vojvoani
Adam Gutvajn, Ivan Kolai i andor Vajda. U ostavtini Karla Parika u
Matici srpskoj nalazi se spisak predmeta Parikove kole: 1) Istorija o
gradnji violina (ispisana pisaom mainom na est stranica o graditeljima
iz Bree, Kremone, Napulja, Firence, Venecije, Tirola i Mitenvalda), 2)
Osnovni pojmovi o muzici, 3) Fizika (o Akustici; navedena su 32 pitanja
iz te oblasti), 4) O funkcijama i konstrukciji pojedinih delova violine, 5) O
88
vrstama i kvalitetu materijala potrebnog za gradnju violina i 6) Praktina

uputstva za gradnju violina.
S obzirom na Oscilacionu teoriju koja se praktino primenjivala u
ovom kolvanju (u pomenutoj ostavtini nalazi se i dokument sa imenima
Parikovih uenika i sa frekvencijama na koje su daske timovane),
slobodno se moe rei da je teta to se kola nije odrala i razvila.
kola u svetlu uticaja sa severa i autohtonih graditelja u Srbiji
u potpunosti i naglo prekida tradiciju egrtovanja i uvodi kolovanje
kao i za druge savremene pozive. Ako znamo da su graditeljske kole
u Budimpeti i Zagrebu, najblie u uticajnim podrujima, osnovane
osamdesetih godina 20-tog veka i da nisu egrtskog tipa, uviamo koliko
su Parikova nastojanja bila dalekosena.
Ako su do sada opisane neke manifestacije u gradnji violina ije
vremenske distance 1995. godine posebno istiu njihov znaaj, sada treba
da se interpretira njihov uticaj i znaenje u okvirima gradnje violina u
Srbiji.
Oscilaciona teorija je imala izuzetan uticaj na teoriju utimavanja
dasaka, ne samo Parikovih uenika, ve i na stil mnogih drugih majstora.
Parikov sistem utimavanja koristili su ili ispitivali Adam Gutvajn
(napustio takvo timovanje kao necelishodno), Lajo Duda, Miroslav
Marinkovi, Ernest Krumes, Laslo Maksem, Svetozar Miloev i Milo
Jankovi, a verovatno i drugi.
Prema tome, teorija nije bila vezana samo za Beograd, ve se proirila
u sve krajeve gde su postojami majstori i gradnja muzikih instrumenata,
pa ak i izvan Srbije (u Sloveniju). Iako je Parik gradio samo violine,
Oscilaciona teorija primenjivana je u gradnji svih gudakih instrumenata.
Meutim, mora se rei da je koliina instrumenata inae, a i graena po
ovoj teoriji, u nas mala, pa se uticaj ove teorije ceni relativno slabim, usko
plasiranim i nesistematskim. Oscilaciona teorija nije uticala na stvaranje
novih modela gudakih instrumenata. I sam Parik je kopirao Stradivarija
i Gvarneria. Posebno treba istai da se u njenim okvirima plasira formula
f=h/l2 e / spt (frekvencija vlastitog tela je upravo srazmerna visini h i
korenu iz elastinosti e, a obrnuto srazmerna kvadratu duine i korenu
iz specifine teine spt), ali se u tekstu ne posveuje panja impregnaciji
materijala niti laku. S obzirom na to da lak, verovatno i impregnacija ili
89
grund, nisu naroitog kvaliteta (na devet violina na FMU), vidi se da je

ona necelovito primenjivana i kod samog Parika.
Na Takmienju 1952. uestvovali su i instrumenti graeni prema ovoj
teoriji, ali su nagrade osvojili oni koji nisu (ili se ne zna da su) primenjivali
Oscilacionu teoriju (Torma, Bocan, Duda). Duda je delimino, pored
perkusije i probe na elasticitet, primenjivao i Oscilacionu teoriju, ali tek
posle Takmienja 1952.
Oscilaciona teorija u nas je znaajna zbog kvalitativne novosti, u
izvesnoj konspirativnoj privlanosti, koja je stimulisala graditelja na
razmiljanje, inei okosnicu oko koje se okupljala graditeljska misao.
Ako se doda da je to jedini u Srbiji do sada tampan tekst o teoriji gradnje
ili o utimavanju dasaka, njegov znaaj postaje jo dalekoseniji.
Parik nije uspeo da proiri Atelje i da ga postavi u eljene praktine
relacije. Ako je kola bila orijentisana kosmopolitski, onda je atelje bio
vie privatnog karaktera, pa je kola zavrila u rasejanju, a Atelje se nije
odrao. Ipak, i Atelje i kola su od izuzetnog i neponovljivog znaaja za
gradnju violina u Srbiji, pa i ire. Atelje i kola su iskustvo u pokuaju
formiranja avangarde u gradnji gudakih instrumenata u Srbiji, koje sa
ove distance stvara utisak nezaobilaznog poetka kome se moe udahnuti
novi ivot i produiti ga u novom vremenu i novom prostoru.
Godine 1935. je objavljen Milankoviev rad u Zvuku.60 Jubilej od 60
godina opominje na ulogu pisane rei u vezi sa gradnjom violina u Srbiji.
Sa jedne strane pisana re treba da podstie praksu teoretskim postavkama,
a sa druge treba da prati dogaanja u praksi i stvara tradiciju pamti,
da bi se zauvek znalo. Moe se kritikovati da smo mogli vie da piemo o
Takmienju 1952. u Beogradu, jer je to jedina krupna manifestacija i ne
zna se mnogo o njoj. Nije pisano, meutim, ni o Parikovoj koli, Ateljeu,
ni Teoriji, a da ne govorimo o drugim graditeljima i njihovoj praksi.
Spominjanim tekstovima mogu se dodati dve Paanove knjige objavljene
polovinom ezdesetih godina, Antonius Stradivarius Cremoniensis i
U to vreme, izmeu dva rata, u Jugoslaviji je tampano jo nekoliko novinskih

lanaka o gradnji violina (u Ljubljani): Mihael Mui u Slovenskom narodu, 1923/4: Violina, Violinski zvuk, Drvo za violinu, ice, Gvarneri i Paganinijeve violine, Rezonancija
i Boja zvuka. Mui je navodno izmeu dva rata predavao gradnju violina u (zanatskoj)
koli. O ovome je autoru priao ljubljanski violinar Vilim Demar, dok je tamo radio i
uio violinarstvo 1983-86.
60
90
Violinari porodice Gvarnerius, koji ne potenciraju autohtono graditeljstvo,

ve se bave optom istorijom gradnje violina. Za te knjige moemo rei
da su poslednji odjeci stare tradicije ili stranog uticaja, ali istovremeno i
jedini tekstovi o porodicama Stradivarius i Gvarnerius na srpskom jeziku.
Bez obzira, oni nisu mnogo pomogli utemeljenju tradicije u gradnji
violina u Srbiji.
Odgovor na pitanje postavljeno u poetku o uticaju i znaaju
jubilarnih dogaanja na gradnju violina u Srbiji, dobija se poreenjem
jubilarnih dogaaja i gradteljske prakse koja je za razliku od njih eivela
svoj, dodoue amaterski i neorganizovan, ali konkretni i materijalni ivot.
Istaknuta su dva glavna perioda u violinarstvu u Srbiji, 1) uticaj sa severa
i 2) autohtono graditeljstvo. Takoe, aktuelni jubileji postavljeni su na
razmee ova dva perioda. Ako se ovome dodaju novi trendovi nastali
sedamdesetih godina, tj. autohtona struje graditelja na elu sa Milanom
Nikoliem,61 jasna je neusaglaenost Parikovih avangardnih ideja i njihove
materijalizacije, ak bi se moglo rei da je ta avangardnost na suprotnoj
liniji od autohtonog graditeljstva u Srbiji. Teoretsko i eksperimentalno
vostvo ima uticaj na autohtono graditeljstvo po pojedinostima koje su
ve navedene kao pozitivne, ali u svom najbitnijem odreenju: avangardi
autohtone gradnje, u koliziju je sa njom.
Moe se rei da su jubilarni dogaaji u gradnji gudakih instrumenata u Srbiji 1995. jedinstveni, nezamenjivi i nezaobilazni temelji
graditeljstva violina u Srbiji, koji ekaju stapanje i vaskrs kroz autohtonu
violinarsku praksu. U nas nema obavezujue tradicije kao kod Italijana,
Nemaca, Maara itd., pa se moe desiti da naa avangarda ostane tamo
gde je i sada, u svetu ideja, a naa praksa zabasa u nadrizanatstvo, trgovinu
i slino, no, nadajmo se da e doi do pomirenja izmeu plamtee ideje
i melanholine prakse. U svakom sluaju, koliko god da se eka sledei
korak, prema prikazanoj logici, on je harmonizovanje opte ideje o
61
Milan Nikoli (r. 1923), roen u Kragujevcu. Diplomirao violinu 1960. na
Muzikoj akademiji u Beogradu. Gradnjom violina se poeo baviti 1952. godine. Izgradio je oko 200 instrumenata, violina, viola i ela. Na najstariji graditelj violina i gudala.
Od Milana Nikolia potie linija: Ernest Krumes, Drago Sibini, Miroslav Marinkovi,
Laslo Maksem, Aristotel Georgiu. Postoje jo dve autohtone struje: Lajo Bocan, Geza
Bocan, Svetozar Miloev, Milo Jankovi, i: Juraj Nemek, Jan Nemek i Neboja Trkulja. U Srbiji rade, ili su radili, pojedinci: Stevan Raki, Milosav Ristanovi, Stanislav
Kneevi, Radivoj Depalov, Dimitrije Kosti, Nikola Mitrovi i drugi.
91
gradnji violina i violinarske prakse u Srbiji. Harmonizovanje violinarske

ideje i prakse, mogue je jedino njihovom smislenom organizacijom, ime
dobijaju drutveno opravdanje i funkciju. Gradnja gudakih instrumenata
u Srbiji treba konano i zauvek da postane drutveno, nauno i umetniki
artikulisana.
92
Literatura
Milankovi, Bogdan (1956): Violina njena istorija i konstrukcija,
Beograd.
Milankovi, Bogdan (1935): Zvuk, Opis gudakog instrumenta,
Beograd.
Muzika enciklopedija (1974): Graenje umjetnikih muzikih
instrumenata Srbija, Zagreb.
Mui, Mihael (1923/4): Slovenski narod, lanci, Ljubljana.
Paan, Svetolik: Autobiografija, ROMS (rikopis), Novi Sad.
Paan, Svetolik (1956): Istorijski razvoj gudakih instrumenata,
Beograd.
Paan, Svetolik (1964): Antonius Stradivarius Cremoniensis,
Beograd.
Paan, Svetolik (1966):Violinari porodice Gvarnerius, Beograd.
Parik, Karlo (1987,133): Zbornik Matice srpske za scensku
umetnost i muziku 1, Reenje problema starotalijanskih violina i
oscilaciona teorija, Novi Sad.
Politika (15/17. XI 1952): Od gusala do savremene violine,
Beograd.
Vannes, Rene (1951/1959): Dictionnaire Universal des Luthiers,
Brussels.
93
6.
Temperacija u italijanskoj renesansi i kasnije
Relevantna literatura prvoga spominje Vinenca Galileia (Vincenco
Galilei, 15201591) slavnog kompozitora i lautistu, oca Galileo Galileia
(Galileo Galilei). Otac i sin Galilei su zakljuili da frekvencije ne zavise
samo od duine, ve i od skraivanja, zatezanja i debljine ica.62 Njihova
istraivanja, posle dugog perioda, praktino se nastavljaju na Pitagorina.
Dodue, u renesansnim izvorima o Pitagorinom monokordu, frulama
raznih duina, veliinama zvona i dr., ima i mistifikacije, ali drugih izvora, osim samih antikih tekstova, nema.
ice je ispitivao i Marin Mersen (Marin Mersenne, 1588-1648)
francuski svetenik, matematiar i filozof, koji je kao i Galilej prepoznao
da ica prenosi odgovarajui broj vibracija u sekundi na telo instrumenta
i na vazduh u kretanju. U raspravi Harmonie Universalle (1636), Mersen
prozvani otac akustike, objanjava unisono ica priblinih frekvencija i
odreuje preciznu matematiku formulaciju zakona vibriranja ica.63
62
C. Wali Kameshwar (2010,52): Cremona Violins A Physicists Quest for the Secrets
of Stradivari, Singapur/New York/London. U Dialogues Concerning Two New Scienses;
Kameshwar, 2010,51: Tvrdim da razmer muzikog intervala nije odmah odreen
duinom, veliinom ili zategnutou ica, ve pre odnosom njihovih frekvencija, tj.
brojem pulsiranja vazdunih talasa koji udaraju o membranu uha proizvodei vibracije iste frekvencije. Ovako utemeljena injenica, verovatno moe objasniti zato neki
par nota razliite visine proizvodi prijatan oseaj, drugi manje prijatan, a neki drugi,
neusaglaen oseaj. Ovakvo objanjenje bilo bi isto to i objanjenje manje vie perfektne konsonance i disonance. Neprijatan oseaj prouzrokovan kasnije, mislim, potie
od neusaglaenih vibracija dva razliita tona koji udaraju uho u nevreme. Specijalno je
gruba disonanca izmeu tonova ije su frekvencije nemerljive.
63
Pod idealnim uslovima frekvencije su obrnuto proporcionalne duini i upravo

proporcionalne kvadratnom korenu zategnutosti i kvadratnom korenu poprenog preseka. Takoe je pitanje konsonanca disonanca razdvojio u fiziku (vibracija i parcijali)
95
Eksperimentisao je sa iseenim uzorcima drveta iste veliine, ali

razliitih vrsta i utvrdio da zvue razliito: jela zvui umanjenu kvartu vie
od sikamora, divlja trenja i oskorua malu tercu nie od sikamora. Vrba
je unisona sa divljom trenjom itd. Eksperiment pokazuje da je Mersen
poznavao uobiajenu praksu kuckajuih tonova (perkusiju) koritenu u
pravljenju instrumenata.
Znaajan istraiva vibriranja ica, tapova i ploa je Ernst Florenc
Fridrik Hladni (Ernst Florence Friedrick Chladni, 1756-1824), fiziar i
muziki amater. Objavio je o longitudinalnim vibracijama ica i tapova
(putujui je predavao o vibrirajuim oblicima ploa). On je razvio tehnike
posmatranja oblika vibracija metalnih i staklenih ploa na instrumentu
glass harmonici, koji je sam dizajnirao, to je Feliks Savara primenio na
violinske ploe.
Savara (Felix Savarat, 1791-1841), pariski lekar i fiziar (njegov otac
je gradio precizne instrumente za fiziku) istraivao je akustiku i vibracione
teorije. Violinar Vijom (Jean-Baptiste Vuillaume, 1798-1875), je od Tarizija
kupio vei broj violina i omoguio Savarau nauna istraivanja na njima.
Savaraova (Hladnijeva) tehnika se sastojala od nametanja ploe
horizontalno, posipanja finog praha i vibriranja pomou gudala na raznim
mestima po ivici. Pri specifinim frekvencijama u rezonanciji, pojavljivali
su se nodalna (vibrirajua) i antinodalna (nevibrirajua) podruja.
Uzorak plone rezonancije je bio jedinstven za svaku plou; zavisio je
od fizikalnih karakteristika ploe: ukoenosti (stiffness) i rasporeda masa.
Pokazalo se i da vazduh u violinama Stradivarija i del ezu, emituje visinu
512 herca. Takoe je otkriveno da je vlastita visina gornje ploe izmeu cis
i d, za itav ton nie od donje ploe. Utvrdio je i da zvuk putuje 15 16,5
puta bre u smreci nego u vazduhu, a u javoru 10 12 puta.64
Savara je isprobavao zvuke kuckajuih tonova na odvojenim
i efekte (konsonantni akordi i disonantni ukrasi).
64
Pod njegovim uputstvima napravljene su violine u obliku trapeza, bez lukova
(ispupenosti dasaka), sa ispravljenim f otvorima i pravom gredom u centru gornje
daske. Violina je testirana na Akademiji nauka i Akademiji lepih umetnosti, i pokazala
se velikom istoom i ujednaenou tona i bila je objavljena kao znaajno dostignue
i veliki nauni napredak. Svejedno, Savaraove violine nisu iroko prihvaene. Za violiniste i ljubitelje violinske muzike, trapezni oblik violina nije imao estetski zahtev koji
je izgledao vaan kao i tonalni kvaliteti. Drugi razlog bi mogao da bude smena pojava
violiniste sa trapeznom violinom u koncertnom holu.
96
ploama i upotrebljavao Hladnijeve uzorke u odreivanju uobiajenih

ablona vibracija dvanaest ploa i utvrdio je glavni kuckajui ton,
tako da se gornja i donja ploa razlikuju za ton polu ton, pri emu je
frekvencija gornje ploe via nego donja. U radu Karlin Hains (Carleen
M. Hutchins) pokzano je da su neki oblici modela prvi, drugi i peti
vani u timovanju odvojenih ploa.65
Savara je zakljuio da tehnika ne uspeva na ispupenjima spoljnih
strana ploa, jer prah jednostavno sklizne, pa je moda zato eksperimentisao
sa ravnim spoljnim povrinama na trapezoidnim violinama.
Fransoa ano (Franois Chanot) je studirao uticaj uglova na
standardnim violinama; da spreavaju vibracije. Dizajnirao je violinu bez
uglova i sa C otvorima umesto f, smetenim blie stranicama. Ta violina je
testirana na Akademiji (odlian zvuk se pokvario iz nepoznatih razloga).
Herman fon Helmholc (Helmholtz, 1821-1894) je produio Savaraov
eksperimentalno nauni pristup. Nije bio zaokupljen samo mehanikom
vibracija i rezonancije, ve i sa efektima ujnosti tonova na sluaoca
(O osetima tona /Das Lehre von den Tonempfindungen, 1877) obuhvata
fiziologiju ula (oseanj), psihologije i fizikalne percepcije.
Helmholcovi rezonatori, za posmatranje i analizu sloenih tonova
mnogih instrumenata ukljuujui i violine, sastoje se od tela sfernih
oblika od stakla ili od metala. Kroz jedan otvor vibracija moe da ue,
dok se drugi smeta u uni kanal pomou toplog voska. Rezonator moe
da bude utiman na specifinu frekvenciju, zavisno od veliine.
Helmholc je bio radoznao na injenicu da je podruje uha, kroz
koje se prenosi zvuk, malo u odnosu na duinu talasa. Pronaao je aparat,
Helmholcov rezonator, koji moe odjedanput postaviti u vibraciju niz
zvunih viljuki utimanih na razliite frekvencije i proizveo celoviti ton,
zavisan samo od amplituda i frekvencija njegovih komponenata.
Da bi se posmatrali uobiajeni oblici, odvojena ploa se postavlja horizontalno preko zvunika sa unutranjim delom prema gore. Sinusni talas se usmerava kroz
zvunik, terajui unakrst odabranu frekvenciju, uslovljavajui razasuti prah da poprimi
karakteristine oblike. Kako Besinder (Bissinger) opisuje: To znai da ploe ne moraju
da budu privrene mehaniki, ve mogu da plivaju po zvuniku na osnovi od pene i
mogu da budu akustiki voene, dajui mnogo vie osloboenosti. Pronalazak lasera u
kombinaciji sa holografskom interferometrijom, dalje je pomogao uvoenje preciznih
podataka u vezi sa uobiajenim modelima. To je dovelo do predmeta modalne analize, teoretskog razumevanja uobiajenih oblika kao eigenmodes i eigenfrequences ploa.
65
97
Helmholc je poznat po studijama vibracionih formi pojedinh

taaka na ici (pokrenutoj gudalom) pomou malih vibracija; prvobitna
ideja francuskog fiziara Lisaua (Lissajous, 1822-1880). Ustanovio je
nazubljenu (sawtooth) talasastu karakteristiku gudee ice.66
Lord Rajli (Johann William Strutt, 1842-1919) je razvio Helmholcovu
teoriju. Njegov teoretski rad je ukljuivao ne samo violinsku icu, nego i
vibririnja membrana, ploa, koljki i zvona. On je meu prvima primenio
teoriju analogije strujnog kruga i naglaavao vibracije akustikih
rezonatora i drugih sistema, koncepata koji su se kasnije pokazali vrlo
korisni u pionirskom radu Dona elinga (Johan C. Schelling, 1892-1979).
Anatoli Leman (Anatoly Leman, 1859-1913) ruski graditelj, jedan
od najvanijih istraivaa u violinskoj akustici kasnog XIX i ranog XX
veka. Leman je putovao u Italiju i druge zemlje zapadne Evrope da
studira radove velikih majstora; analizirao je vie od 4500 instrumenata.
Zapaanja je objavio u brojnim brourama i knjigama od kojih je
najvanija Akustika violine (1903). U nastojanju na nauno osnovanim
principima za akustiku konstrukciju gudakih instrumenata on je prvi
put predloio vaan pokazatelj ne samo visine gornje i donje ploe, ve i
nekoliko odreeno izraenih i lokalizovanih podruja.
Istaknut i nadaren graditelj instrumenata, Leman je napravio 200
violina, ela i viola poznatih po njihovom ljupkom modelu i mekom, ali
prodornom zvuku, kae Isak Vigdorik (Isacc Vigdorchik).67
Tehnologija XX veka u optici, fotografiji i elektronici, omoguuje
studij odvojenih komponenata, ili mehanikih podsistema, violine
66
Ako gudalo vue preko ice, zapravo prodoran ugao ili petlju, neprestano
napred nazad, oko toga se pojavljuje putanja oblika soiva. Ako ugao prelazi u jednom
pravcu, izbacuje icu od gudala i obre kretanje ice. Obrnuto se deava kad zub nailazi
iz suprotnog pravca; on zahvata icu i pokree je uzdu. To klizajue i zapinjue kretanje proizvodi neujednaenu brzinu talasne forme sa epizodama klizanja i zapinjanja.
Helmholc je prvi prepoznao da periodini impuls proizveden klizajue zapinjuim delovanjem kalafonisanim strunama gudala i ice uspostavlja organizaciju oscilacija u
kojoj se vie vibracione komponente odravaju u jednostavnom harmonskom odnosu
naspram osnovnog tona.
One otkrivaju njegovu sposobnost zanatlije, odlian ukus i snanu individualnost. Takoe, Lemanovi instrumenti ne stoje uz velike majstore prolosti, mogu se u
mnogome porediti sa manjim Italijanima XVIII veka. Ponekad se mogu nai po tonu
toliko fini primeri, da se skoro moe poverovati da je savladao umetnost italijanskog
violinarstva.
67
98
kobilice, due, frekventnih modela, rezonancija gornje i donje ploe,

dejstva gudala, zraeih modela, laka i ica.
andrasekhara (Chandrasekhara Venkata Raman, 1888-1970), je
pod uticajem Helmholca i Rajlija. Sagradio je jedno automatsko gudako
sredstvo pomou kojega je izmerio dejstva brzine, snage i otklona
gudala od kobilice na oblike vibriranja ice. Pronaao je da se minimum
pritiska gudala menja upravo proporcionalno zavisno od brzine i obrnuto
proporcionalno zavisno od kvadrata otklona gudala od kobilice. Pomou
fotografskih snimaka rasvetlio je razliite tipove vibracija ica gudaa i
predloio pokretni model radi opisa i hijerarhije periodinih kretanja
ukljuujui i osnovno Helmholcovo kretanje.
Prema Ramanu, fenomen vujeg tona nastaje kada osnovni
ton note pogodi jaku rezonanciju u telu instrumenta. vrsta, stabilna
Helmholcova kretanja odgovarajua gudeoj noti u interferenciji
zahvaljujui izgubljenoj energiji sa ice, proizvodi rezonanciju
instrumenta, urlikajua ili mucajua buka vuji ton sastavljen od
preinaene Helmholcove klizajue zapinjue kretnje i perioda u kojima
ima dva ili vie klizanja u ciklusu. Efekt je oigledniji kad se nota svira
blizu minimuma pritiska gudala. Ipak, Helmholcova teorija o povieno
uglastim (nalik soivu) talasima je teoretski neutemeljena i ne izgleda da
se deava.
Oblici kompletiranog violinskog tela

Majnl (Herman F. Meinel) je, tokom 1920 tih godina, prvi upotrebio
elektronske sprave. Iznenaujue, Majnl je naao da male promene koje
poboljavaju jedan instrument, obrnuto deluju na drugi i da tonalni
kvaliteti instrumenta zavisni od konstrukcionih detalja, modela vibracije,
relativne tankoe, vlage i izbora laka su zavisni od instrumenta do
instrumenta.
Konano, tehniki pronalasci osnovani na hologramskoj
interferometriji su se razvili kasnih 1960 tih godina.
Kenet Maral (Kenneth D. Marshall) je prvi uradio eksperimentalnu
analizu modela violine dok svira: Violina se obesi na pet gumenih traka, a
99
tanki akcelerometar (ubrziva) se zavoskuje na jedno mesto na povrini na

kome se nalazi to vie pokreuih linija, koje je u tom sluaju preko grede
iza G stope kobilice. Instrument se udara na 190 taaka malim tekim
ekiem (sa akceleratorom u glavi), na ta su frekvencije odgovorile u
rasponu od 0 do 1300 Hz, merene sa ulaznom energijom i odgovarajuim
ubrazanjem, beleenim i analiziranim da se odredi frekvencija i otklon
uzorka modela.
Maral je naao neoekivane zbunjujue varijante vibracionih
oblika violinskog tela i da dua (stubi izmeu gornje i donje daske
iza desne noice kobilice) plee, izduuje se i sabija prema raznim
pokretima gornje i donje ploe na njihovim mestima kontakata. Maralovi
eksperimentalni metodi modalnih analiza su imali oita ogranienja,
ostavljajui otvoreno osnovno pitanje ta se deava sa tonovima violine
kad se menjaju debljine i lukovi.
Roberts (G. W. Roberts) pomou programa NASTRAN, dovrio je
prvu celokupnu analizu violine od ploa do zavrnog instrumenta (1986);
poznata kao krajnji element analiza, dodeljuje kompjuteru delove violine
da proizvede mreastu strukturu, tako da pomou uobiajenih parametara
dimenzija i oblika ploa, debljina i elastinosti, dimenzija grede i ljeba,
kompjuterski program postie prirodne frekvencije svake ploe.
Dord Knot (George A. Knott) je celovite elemente analize violinske
strukture modelovao u vakuumu sa slobodnim ivicama (1987). On je
razvio sistem za violinu sastavljen od 2220 elemenata sa 10000 stepeni
slobode baziranih na uobiajenim violinskim merama i parametrima
drveta. Teoretski oblici i modeli vibracija slobodnih ploa i sastavljene
violine, mogli su da budu uporeeni sa eksperimentalnim rezultatima
Marala i drugih, ali, pokazalo se da su neadekvantni u poreenju
sa stvarnim eksperimentom, da uzmu u obzir uticaj unutranje vlage,
inicijalni udar uzrokovan optereenjem ice i spajanja rezonancija ice sa
irenjem (radiation) vlage i oblike vazdune upljine.
Poslednji znaajan u nizu eksperimenata u stvari sa ploama
je Martin leske (Martin Schleske). Skorijih godina je razvio primenu
kompjuterske modalne analize, za tonalnu kopiju bilo kog instrumenta.
Prema leskeu, kad se gradi novi instrument vodilja ne bi trebalo da bude
geometrija oblika, ve njegov akustiki otisak zbir individualnih
100
jedinstvenih oblika vibracija; rezonantna skulptura, suprotno drvenoj

skulpturi.68
Pomou ove tehnologije, leske je studirao rezonancne profile i
tonalne kopije Stradivarija (Schreiber iz 1712. i 1727) i Gvarnerija del
ezu, meutim, egzaktno poreenje ovakvih profila sa subjektivnim
primanjem zvuka, ostaje stvar individualne procene.
Hanslik, Velimirovi, tajner i Tesla

Centralni Hanslikov stav: sadraj muzike su forme pokrenute
tonovima (1977,84); kao arabeska u likovnim umetnostima; muzika
je kaleidoskop, donosi lepe forme i boje u sebi zavrene i ispunjene;
kaleidoskop, kretanje i razvoj u vremenu: muziki lepo; slino je u
arhitekturi, ljudskom telu, ili krajoliku; i pozitivistiki stav o muzikim
instrumentima, da ono to muziku ini tonskom umetnou i uzdie je
iz mnogih fizikalnih eksperimenata, predstavlja neto slobodno, duhovno,
te stoga neproraunljivo, postavlja pitanje forme kao odrednice tonske
umetnosti, takoe uloge neproraunljivosti duha u tome. Meutim,
Hanslikov stav o muzikim instrumentima se ispoljava kroz ulogu
materijala i u odnosu na prirodu: svaka pojedina umetnost povezana je
sa svojom prirodnom osnovom; preko sirovog telesnog materijala, preko
lepog sadraja koga ve gotovog nalaze pre umetnike obrade (1977,149),
u tome, istinska graa za muziku je isti ton, harmonija i melodija, koje
je stvorio ljudski duh, jer se ne nalaze u prirodi; u njoj se nalazi samo
ritam, ruda planina, drvo uma, koa i krzno ivotinja (1977,150).
Hanslik, naravno, ima neku intenciju da razdvoji muziku (melodiju i
harmoniju) od ritma i prirodnog materijala za muzike instrumente, a pri
tom njih i ne pominje. Iako je ovakav stav u osnovi sumnjiv, jer se nita od
68
U njegovoj laboratoriji mali puls generator pobuuje instrument na 600
mernih taaka. Zatim se vibracije belee pomou minijaturnog senzora. Furijev analizator procesuira signale pulsirajueg generatora i snimka senzora i proizvodi ono to
se naziva prenosna funkcija odnos odgovarajue vibracije i pobuujue sile kao
funkcije frekvencije. Ovih 600 mernih prenosnih funkcija su kombinovane pomou
softvera analizatora modela (nazvanog Star Structure) da bi se konano dobio rezonancni profil, akustiki otisak instrumenta, za poreenje sa zabeleenim tonalnim
kvalitetima instrumenta.
101
ovoga ne moe razdvojiti u muzici, to je mogue, ali samo van muzike; on

nehotice uspostavlja vano pitanje o muzikim instrumentima, i, zapravo
o smislu njegove kritike starogrkog aisthesisa, kad muzike nema bez
muzikih instrumenata.
Na nekoj drugoj strani su stavovi Nikolaja Velimirovia u Religiji
Njegoevoj, koji bacaju novo svetlo na ideju muzikih instrumenata i
prirode. Vera o sebi, prirodi i Bogu je samopoznanje (u koli opteg oca
poezije /1921,123, poredak u svim besporetcima, Bog, um, ili svetlost,
svemogui umetnik, opti otac poezije /1921,124-126; fenjer-reflektor,
132). Znati prirodu znai doznavati njen mehanizam, a pojmiti prirodu
znai videti Boga u njoj (sunevi zraci izgledaju kao instrumenti gotovi da
zasviraju himnu Bogu / 1921,101; inteligencija svetlosti, elektrike, vazduha
i etera). Bog je sebe otkrio, ispoljio u prirodi. Svaki duh otkriva sebe u
svome proizvodu, svaka tvar ispoljava sebe svojom akcijom. Slikar koji
slika jedan izgled prirode, slika u isto vreme i svoju unutranjost, svoje misli
i svoje oseaje (1921,96-97). Svaka stvar je jedan ognjeni jezik koji govori
o Bogu. Stotine ljudi sluaju ovaj jezik, a jedan ih razume. Jer Bog je samo
jelo jakih cibus grandium. Priroda je mehanika i boanstvena. itati
prirodu paljivo, s otvorenim umom i srcem, znai osetiti njenu duboku
duu, punu boanstvene harmonije, znai videti u njoj velianstveni hram,
u kome Bog obitava. Velianstvo sveta se osea verom da je on izraz
jednog genijalnog duha; predmet ljubavi moe biti samo ovaploen duh,
duh u telu (1921, 98-99); ne bogovi, no izraz Boje misli, Bojeg duha
(1921,100).
Bog je umna sila koja gospodari nad grdnom mjeavinom
prirodnih stvari i pojava; Bog je um koji stvara lepo i dobro, koji haosu
daje oblik i harmoniju, koji oivljava svaki praak i nasejava ga umnijem
sjemenom, sobom; ono to je boansko u nama to je dua, ono to je
boansko na nama, to je oblik (1921,116-119).
Oito je da Velimirov sve stvari objanjava Bogom, pa i muzike
instrumente, jer sunevi zraci, uz inteligenciju svetlosti, elektrike,
vazduha i etera, sviraju himnu Bogu. U Bogu je duh koji daje oblik svemu,
pa i muzikim instrumentima; On je i kompozitor i tvorac harmonije u
svemu i u prirodi.
Stavovi Hanslika i Velimirovia su unekoliko suprotstavljeni, ali
iz njih proizilaze znaajna pitanja o (ne)proraunljivosti duha, oblika i
102
inteligencije svetlosti i elektrike muzikog instrumenta.

Prva zabrinutost tajnera je materijalistiki pogled u poljoprivredi;
da se svi proizvodi degeneriu; da se iz duha moraju uzeti snage; za dalji
opstanak ivota na zemlji; principi razvoja biljaka, ivotinja, ubrenja,
suzbijanja korova i parazita.
Misli se da je za rast biljaka potreban azot, bez obzira da li je iz
vazduha ili zemlje; meutim, mrtvi azot (iz mrtvog vazduha) je dobar
za disanje, jasno miljenje i svest, a za ubrenje zemlje (spominje i
magnetizam zemlje) treba ivi azot obrazovan pod uticajem celog neba;
u rastu biljaka uestvuje celo nebo sa zvezdama.
Takoe, i Nikola Tesla (1996,18) se bavio problemom dobijanja
azota iz vazduha; mada njegovo miljenje o mrtvom i ivom azotu
nije izdiferencirano, smatrao je da se azot dobijen iz vazduha moe
koristiti u vetakom ubrivu. Njegov problem je bio inertnost azota
prema kiseoniku, a reen je visokofrekventnim strujama (velikom brzinom
vibracija); ispitan je i uticaj atmosferskog pritiska, prisustvo vode i vodene
pare koja trajno fiksira spojeve; on je taj, s poetka mali plamen, nazvao
Svetog Elmosa vrela vatra.
Teslini stavovi su izuzetno interesantni iz jednog drugog aspekta
koji se tie duhovnosti, a kojim se ovde bavimo. On navodi kristale kao
primer za uzimanje energije iz ivotne sredine, ali da moda ima i drugih
takvih individualizovanih materijalnih sistema bia, moda u gasovitom
stanju, ili sastavljenih od jo finije supstance (1996,22). Karakteristian
je prikaz godine 1896. kad je hinduistiki uitelj Vivikananda u
Ramakrininoj misiji za ujedinjenje svih svetskih religija, posetio Teslu
u Njujorkoj laboratoriji, koji mu je u elektrinim vatrama raznih boja
pokazao sve njegove Bogove (Vinu, iva) (Swami Vivekananda Works,
Epistles, - pisma - Vivekananda Centrum, Washington, USA).
Ovo nedvosmisleno ukazuje na shvatanje o postojanju bia koja ive
u vazduhu, vatri, vodi i zemlji, za koja se moe rei da su mistina i da se
pojavljuju u okultistikoj literaturi; u kontekstu Teslinih istraivanja, oni
su elektrine pojave. Bia koja mi ne razlikujemo ulima zato to su im tela
iste gustine kao okolina, ali postoje, su gasna sylphs, tena ondins, vrsta
gnoms, i eterina salamanders (Mouny, 1975,53). Dakle, postavkom
neke razliite (kontrastne) pozadine oni mogu da se percepiraju ulima;
to moda i nije (ili jeste) neko naroito znaajno bavljenje? U sline svrhe
103
sainjene su vebe koncentracije, dodue koja se manje vie shvata kao

vrsta panje, recimo vebe disanja i aktivne i pasivne panje u smislu
postavljanja pitanja i dobijanja odgovora, moe se rei kontrole uma i
uveavanja volje. U osnovi je pitanje da li se voljom moe neto raditi u
viem svetu koji je donekle ljudski, ali su pravila oito sainjena ranije i
ovek moe samo da ih prizna; ali tek poto ih sazna.
Opis takvih sposobnosti (Mouny, 1975,311-313), slian je i kod
Nikole Tesle. On je najpre doivljavao, a kasnije voljom upravljao
duhovnim putovanjima u vii svet, u okultistikoj literaturi se pominje
astralni svet, gde je iveo sa raznim ljudima u zanimljivim situacijama.
Koncentracija sadri vebe koje se tiu jaanja volje, tako da se um
(misli i rei) sakupe na jedno mesto (Mouny, 1973,15). Izlazak iz uma
se sastoji iz njegovog oblikovanja tako da je omogueno deavanje koje je
definisano obino u jednoj reenici, pri emu je ta radnja kroz potrebno
vreme praena utanjem. Oblik uma (reenica) pre izlaska je kljuan
za ostvarenje neke zamisli; ova delatnost u Hrianstvu, ali ne samio u
Hrianstvu, se obino naziva molitva ili razgovor sa Bogom. Recimo,
reenica: to due stoj na jednoj nozi, je zapoved koja e obezbediti
radnju za krae vreme i vebau e da bude potrebno mnogo pokuaja
dok ne shvati da naredba nije dovoljno precizna. Tek kad se reenica
izmeni: Dri stopalo to veom povrinom sastavljeno sa podlogom,
vreme izvrenja traene radnje e da bude znatno poveano; stajanje
na jednoj nozi e trajati sve dok traje utanje posle izlaska iz uma;
ova mo uveava volju. Slino je sa molitvom koja se ponavlja. Nee,
verovatno, izvrenje da bude obezbeeno samim znaenjem molitve, nego
ponavljanje obezbeuje dovoljnu snagu.
Vebe u Koncentraciji (Mouny, 1973) su postavljene kao vizuelne i
slune, zapravo se tiu manipulacije duha; a proba se na moi okretanja
igle (koncentracijom) poloene na povrinu vode (koja ne tone zbog
povrinskog napona). Meutim, utanje je neto veoma vano, a
okretanje igle je samo provera, verovatno za nekog kome je potreban
fiziki dokaz, iako je ceo kosmos fiziki dokaz.
Znaajne ideje u vezi sa unutranjim utanjem kod Velimirovia
nisu postavljene tako eksperimentalno, nego su reenja udostojena Sina
Boijeg i govora Boga iz stvari, dodue koja treba vebati. 1) Hajde da
utimo zajedno sa kredom i zvezdama (2003,158). 2) Kada bi se vi uutali
104
kao bogovi, vi bi se izmirili kao bogovi; kada bi potraili sebe u njima, a

ne njih u sebi, vi bi uli kako oni peru noge jedan drugom (2003,166). 3)
Postom se kri korov tela, molitvom se seje blagorodni usev duha; molitvom
se reintegrira pali ovek na pravo dostojanstvo sina Boijeg (2003,180). 4)
Pogledajte se oi u oi i iz oiju e vam ispasti klju za tajna vrata Ada, za
spasenje od poara (2003,57). 5) Atomi koji glaaju svetlost svoga susedstva,
sasvetlei, obrazuju jedno podnevno Sunce (2003,81). 6) Stvari su utni
simboli, Simboli utni jezici; neno, preneno miluje Sunce Rane ranjenika
bez jezika (2003,86). 7) Ja sam zato ovde da umnoim vae utanje, sestre
beloglave (pahuljice); ja znam, utanje je samo onda duboko i uzvieno,
kada ispuni one to imaju jezik (2003,96). 8) Ja (zlato) sa stvarima utim
(2003,119). 9) Gospod koji se uzalud obraao ljudima kroz ljude, evo
progovara u poslednje dane kroz bezjezine stvari i elemente (2003,126). 10)
to gutaju mudrost umesto da je udiu (2003,129). 11) Govor je muzika: ili
govori dopadljivo ili uti (2003,23). 12) Sveovek tedi jezik kao strunu na
harfi (2003,23). 13) Oni koji pevaju hvale u ui najopsnije su sirene, koje
ljude esto u svinje obraaju (2003,23). 14) Sveovek nosi zvono i jezik da
dovie izgubljene (2003,23).
Ako ovo samemo u krae uputstvo, glasie: 1) vizuelnost, 2) dok
slua uti, 3) oblik molitve ili pesme u vizuelnosti duha, 4) vizuelno
vizuelnim gledano, 5) vizuelno vizuelnim (oblik i gledanje) se glaa, 6)
Sunce miluje stvari u utanju, 7) utanje proizalo iz pevanja (molitve),
8) vizuelno na stvarima omoguuje utanje, 9) govor Boga iz
stvari omoguuje utanje, 10) udisanje omoguuje utanje, 11) muzika
je (omoguuje) utanje na osnovu izlaska iz uma (molitve/pesme), 12)
utanje proizilazi na osnovu instrumenta, 13) utanje je nesluanje uma,
14) utanje je u sluanju svega (Sveoveka).
Kako proizilazi, pojam utanja kod Niea (1983,97): ak i
najuzvienije moralne postupke, uvstva samilosti, portvovanja,
heroizma, i teko dostiljivu morsku tiinu due (utanja) koju je
apolonski Helen nazivao sofrosine, izvodio je Sokrat a za njim svi
njegovi jednomiljenici potomci do dananjih dana iz dijalektike
znanja i prema tome smatrao da se mogu uenjem stei. Na drugom
mestu (1983,94), u zatvoru: Sokrate bavi se muzikom, on sebe do svojih
poslednjih dana umiruje milju da je njegovo filozofiranje najvia umetnost
muza, i nikako ne moe da veruje da e ga neko boanstvo podseati na tu
105
prostu narodsku muziku. Iako se kod Niea javlja hor kao instrument,
postavlja se najznaajnije pitanje instrumenta i utanja.
tajner (1924,30) objanjava da duhovne vebe (molitva, koncentracija, meditacija) uzrokuju neto due zadravanje ugljenika, ugljene
kiseline; poto azot zna i osea; poinje duhovno u unutranjoj delatnosti;
ovek postaje osetljiv na objave azota. Svakako da muziki instrument mora
posedovati odgovarajue kvalitete u smislu ovih duhovnih delovanja koja
moemo predstaviti kao paradigmu u sistemu kompozitor kompozicija
instrument priroda slualac; prvobitan problem Hanslika, ali samo
postavljen, zapravo je bez rasprave.
Stara uvoenja su se izvodila pomou simbolizma, kao i Hrianstvo
s poetka. U stara doba postojale su vaspitno saznajne narodne religije
iskazane u mitovima ili priama koji su nainjeni na osnovu misterijskih
mudrosti;69 u Hrianstvu su to prie za narod, a uenici znaju tajne Carstva
nebeskoga (Mat. 13). Moe se navesti tajnerovo duhovno tumaenje mita
o Prometeju (1910,49-55).
Pitanje koje moemo zbog ovih shvatanja postaviti, jeste kako bi
onda ta za nas neulna bia i situacije mogli da postanu shvaeni i delatni
po svom i ljudskom ustrojstvu. Neki znaaj elektriciteta je uspostavljen
kod Tesle, o emu e da bude jo rei, ali takoe postavlja se pitanje i
materijala i oblika.
Milankovi (1956,191)70 rezimira istraivanja Koha (F. J. Koh) i
valbea (C. G. Schwalbe), tako da su drvo napajali nekim materijama da
bi time prilagodili rano drvo kasnom; da drvo Amatijeve violine sadri
1,28 i 1,62 % pepela (moderna 0,18 0,45), zapravo je drvo bilo potapano
u krenu vodu i takoe, na neki nain impregnirano pepelom. Ovi nalazi
postavljaju znaajno pitanje: koja mesta na obliku rezonatora, uzmimo
za primer, gudakog instrumenta, su odgovarajua kojim materijama.
Rudolf tajner (1910,40,41): Hrianstvo kao mistika injenica i misterije starog

doba, Beograd. ovek sa obinim ulno-logikim shvatanjima o svetu stvara sebi bogove, a kad stekne uvid u to stvaranje, tad ih porie. Misterijski uenik saznaje da stvara
bogove i saznaje zato ih stvara; da je prezreo prirodne zakonitosti stvaranja bogova;
kao upueni on mora stvarati iznad sebe boansko.
69
injenica je da sve talijanske majstorske violine i pri jednakom ocrtu imaju

razliito debele odbojnike i zvunice. Dejstvo napetosti na ton moe se iz toga zakljuiti
to odline stare violine (napr. Gvarnerijeve) protivree normalnim odnosima debljina.
70
106
Svakako da logika na koju se poziva Milankovi o razliitosti debljina za

neki dati oblik u tlocrtu nije iste vrste. Ispada da se neki oblik poredi sa
nekom debljinom; bolje bi bilo da se oblik u tlocrtu poredi sa oblikom na
daskama. Ionako tvrdi da su te debljine nelogino razliite, a kvalitet tona
pripisuje materijama kojima su daske impregnirane.
Teorija o harmoniji sfera (u doktoratu: Antika estetika i muzika
u dizajnu zvuka gudakih instrumenata, 2008), na daskama je asocirana
obliku u tlocrtu:
kvinta (donji najiri deo), ako se interval odnosi na vlastite
frekvencije dasaka, pojaava osnovni ton (donje) daske,
kvarta pojaava osnovni ton (gornje) daske;
velika terca (odseak kod donjeg ugla) pojaava osnovni ton donje i
neto se gubi kod drugog kombinacionog tona;
mala seksta drugi kombinacioni pojaava osnovni ton gornje daske,
a prvi se gubi;
mala terca (odseak sredinjeg dela) i velika seksta ne pojaava;
velika sekunda (kod gornjeg ugla) u sluaju 8/9 pojaava osnovni
ton donje daske, dok za obrtaj malu septimu, kao i za malu sekundu i veliku
septimu (kod najireg gornjeg dela) teko se moe postii pojaavanje
osim ravnotee gredom.
Moe se rei da kvinte i kvarte (donji najiri deo daske) pojaavaju
osnovne frekvencije dasaka,
terce i sekste (srednji najui deo) ih slabije pojaavaju, a mala terca i
velika seksta ne pojaava,
sekunde i septime (gornji deo) ih skoro ne pojaavaju,
prime i oktave su jednake vlastitim frekvencijama dasaka.
U doktoratu je dokazivana i tablica brojeva i hemijskih elemenata
(objavljeno 2008. u Violina 1999. konstrukcija i harmonija), to se takoe
moe asocirati obliku u tlocrtu. Kako stoji u Tablici, tri su generalna stuba
(Otac, Sin, Duh) koji odgovaraju donjem, srednjem i gornjem delu tlocrta
gudakog instrumenta. Ipak, verovatno da svi hemijski elementi ovako
poslagani, ne treba da budu impregnirani u daske. Jasno je da u doba
nastanka violina, svi danas poznati hemijski elementi nisu bili poznati,
a mogli su da se koriste pristupani izvori kao to su Biblija i Euklidovi
Elementi. Zato je i analiziran sadraj Novog Zaveta i naeni su neki
hemijski elementi koji odgovaraju redosledu u Tablici.
107
Otac
1/2
krv/duh
37Rb/67Ho
Sin
3/1
voda/krv
38Sr/68Er
1
krv
1H 2He
88Ra 89Ac
57La
3Li 4Be
90Th
58Ce
44Ru/74W
2
duh
3
voda
0
Otac
1/2
krv/duh
40Zr/70Yb
Sin
3/1
voda/krv
41Nb/71Lu
42Mo/72Hf
7N 8O
9F 10Ne
11Na
12Mg
59Pr
(57)
45Rh/75Re
46Pd/76Os
47Ag/77Ir
(58)
99Es
100Fm
48Cd/78Pt
(59)
101Md
102No
49In/79Au
13Al 14Si
60Nd
15P 16S
61Pm
23V 24Cr
(62)
51Sb/81Tl
52Te/82Pb
19K 20Ca
(60)
97Bk 98Cf
54Xe/84Po
21Sc 22Ti
(61)
50Sn/80Hg
17Cl 18Ar
62Sm
95Am 96Cm
53J/83Bi
55Cs/85At
56Ba/86Rn
27Co 28Ni
29Cu 30Zn
35Br 36Kr
64Gd
93Np 94Pu
31Ga
32Ge
33As 34Se
65Tb
(64)
(65)
66Dy
25Mn 26Fe
87Fr
63Eu
91Pa 92U
Duh
2/3
duh/voda
39Y/69Tm
5B
6C
(63)
Duh
2/3
duh/voda
43Te/73Ta
Tabela 1
1/ /2
3/ /1
1 2
3 4
c -des
c-d c-es
c
h-c c-b
13
12 11
/1
3/ /2
sekunde i septime gornji
deo rezonatora
a-c as-c
10 9
1/ /3
2/ /3
5 6
c-e c-f
terce i sekste
srednji deo rezonatora
g-c fis-c
8 7
2/ /1
1/
7
c-fis
kvarte i kvinte
donji deo rezonatora
Tabela 2
Istraivanje o primeni hemijskih elemenata na daske gudakog
instrumenta kompletira ovu raspravu; zato e dobro posluiti tajnerov
Poljoprivredni kurs.
Za tajnera (1924,94) osoka je vie modana voda, zvezdana snaga,
ubre mozak, snaga Ja,71 a elektricitet utie na organizaciju glave oveka
71
tajner u Teozofiji obrazlae razliku izmeu mineralnog, biljnog, ivotinjskog i

ljudskog (Johanes Hemleben: Rudolf tajner kroz vlastita svedoanstva, Beograd, rukopis prevoda dr Josifa Koraa). Biljur (SiO2, heksagonalan sa est ivica) su hemijski
elementi silicijuma i kiseonika, prema zakonima fizike. Rua je ivo vremensko bie
seme klica cvet plod. Srna slino mineralu ima prostorno telo, slino biljci ima
108
i ivotinja i koren biljaka; nije elektricitet koji lei, nego dejstvo oka
(moe se rei da je ovo suprotno Teslinom leenju strujom).
Interesantan je stav o est biljaka i o njihovom nainu duhovnog rada
(1924,54-58), to zapravo objanjava mesta sumpora, kalijuma, kalcijuma,
azota, gvoa, silicijuma i fosfora u Tablici, ali bi se pepeo ovih biljaka
mogao primenjivati u impregnaciji rezonatora, kako se pretpostavlja kod
Milankovia. Hajduka trava ima sumpora tano koliko treba da preradi
kalijum; model kako da se sumpor na pravilan nain unese u druge
supstance biljke; da popravi slabost zvezdanog. Kamilica takoe sadri
neto sumpora da preradi kalcijum i azot da oivljava zemlju; prolazi kroz
zidove creva ljudi i ivotinja. Kopriva ima mo da duhovno uredi i preradi
u sumpor; i da odvodi kalijum i kalcijum, kao naa vlastita zraenja gvoa
u krvi; slino srcu, da odgvoava zemlju. Hrastova kora sa 77% kalcijuma
u pepelu, ubija (priguuje) etersko i ini slobodnim dejstva zvezdanog.
Maslaak je posrednik za potrebnu kremenu kiselinu; da privue kosmike
snage. Kremena kiselina sadri silicijum koji se u organizmu pretvara u
azot neobine vanosti. Valerijana izaziva podsticaj za supstance fosfora.
Meutim jedna stara delatnost sa supstancama, Alhemija,72 se krije
embrion lane srna, ali jo nagon, sposobnost oseanja zadovoljstva i nezadovoljstva i
instikt. ovek osim tela ima duu, duh i Ja (misli, osea, hoe). Drugi lan ljudskog bia
kod Aristotela vegetativna dua, tajner naziva etersko telo, ivotinjske elje i strasti
kod Aristotela animalna dua, tajner naziva astralno (zvezdano) telo. Astralna dua
ima delove: nie astralno (nagoni ishrane i razmnoavanja), oseajna, razumska i dua
svesti. Ukoliko Ja radi na razvoju niih lanova, moe da se spoji sa boansim biem.
Alhemijski proces je opisan u Regardie Israel (1982,184): The Golden Dawn, St.
Paul, Minnesota.
I Prva destilacija je praena usitnjavanjem rezidijuma, spajanjem rezidijuma i destilata i, u ponovnom zagrevanju, prizivom za planetu Saturn;
II drugu destilaciju prati isto, sa prizivom za Mesec u opadanju devet uzastopnih
noi;
III treu destilaciju prati isto, sa prizivom za Mesec u porastu za devet uzastopnih noi, zavrno sa punim Mesecom; i prizivom sila Sunca i Meseca ako se ne
pojavi dovoljno svetla, tokom sedam uzastopnih dana; i prizivom sila Marsa tokom
sedam dana;
IV etvrta destilacija sledi posle toga; priziv sila Merkura se radi za destilat i
izlae dejstvu Sunca sedam dana; priziv sila Jupitera, posle malo usitnjavanja, za
rezidijum tokom sedam dana; destilat se stavlja izmeu Vazduha i Vode, a rezidijum
izmeu Vatre i Zemlje, priziva se Vazduh da deluje u destilatu a Zemlja u rezidijumu
tokom pet uzastopnih dana; elementi se zamenjuju simbolom Ketera (u naoj tablici
broj 57) i simbolom vatrenog maa (1/2); destilat se izliva na rezidijum i izlae silama
72
109
u organskom; odnos kvalitativno slian kiseoniku i azotu u vazduhu; pod

uticajem vodonika stalno se kre i kalijum pretvaraju u azotno i na kraju u
pravi azot neizmerno koristan za rast biljaka.
Ritam je isti u periodinostima prirode i oveka, ivotinja i bilja
na osnovu sedam planeta (Hanslik smatra samo ritam datim u prirodi):
Mesec (28-30 dana), Merkur, Venera; Sunce; na toploti vazduha zrae
Mars, Jupiter (12 godina), Saturn (30 godina; vidi se 15 godina, zrai i
kad se ne vidi kroz Zemlju). Ovi periodi su u oveku emancipovani od
spoljnih, pa postoji samo unutranji ritam.
Karakteristino je da se spominju kremenske snage Zemlje koje
formiraju supstance za ishranu (kremen ili kvarc SiO2, 47/8 % zemljine
povrine, 90 % pepeo rastavia Equisetum arvense) i potiu sa Sunano
udaljnih planeta: Saturna, Jupitera i Marsa (Oca, Sina i Duha Svetoga u
poetku Tablice), koristi se za poremeaje ula i bolove organa. Spominju
se i krene snage Zemlje za reprodukciju i rastenje (kre, kalijum karbonat,
natrijum) potiu od Zemlji bliskih planeta: Meseca, Merkura, Venere
(drugi deo Tablice obrnutim redom). Oblik bilja zavisi od sadejstva
krenih i kremenih supstanci (kaktusaste i puzavice). Veoma je vano da se
ove kremene i krene supstance nalaze u stubu Oca u Tablici; silicijum Si br.
14, a kalcijum Ca br. 20, ime potvruju njenu logiku i privlanost meu
elementima. Nalazi kalcijuma na Amatiju nisu objanjeni (Milankovi,
1956,191) i kako praksa pokazuje, ako se nanese kre u osnovu, lak e
otpadati, meutim, silicijum u formi kalijumovog vodenog stakla K2SiO3
Sunca 10 dana; prizivaju se sile Venere tokom sedam dana, dok se na tihoj vatri odvija
rastvaranje;
V peta destilacija je zavrnica u kojoj se dobija destilat Eliksir, za moguu namenu
zavisno od tretirane supstance; rezidijum se jo sedam puta zagreva tokom sedam dana.
Ono to najvie nedostaje razmatranjima u Okultizmu bilo koje vraste, Alhemiji
i slinim oblastima jeste Bog kao opte pravilo, Velimirovievo miljenje da naa civilizacija nije nita drugo do pronja hleba i Njega; Prepoznavanje ili unoenje Boga u
stvari spasava nas ropstva stvarima.
U ovom alhemijskom procesu vidimo boansko pravilo onako kako stoji u tablici
brojeva, pa se moe zakljuiti o Boijim delatnostima u tom procesu: I destilacija (Otac
1/2; 37, 44, 50), II (Duh 2/3; 43, 49, 56), III (Duh 2/3; 39, 46, 53), IV (Sin 3/1; 41/2, 48,
55; Sin 3/1; 38, 45, 51/2; Otac 1/2; 40, 47, 54), V.
Na drugom mestu; Frater Albertus (1997): Alhemijski prirunik, Beograd; se ne
insistira na paraleli sa prizivima svetlosti, nego o nekoliko uzastopnih (tri etiri,
isto fizikih) ekstrakcija (u sokslet aparatu), pri emu je gotovo kad destilat izlazi
ist; navodi i jo neke varijante destilovanja sa kvascem.
110
se preporuuje (Hamerl, 1988). Neko reenje je pokuao autor meanjem

krene vode Ca(OH)2 sa K2SiO3, to je dobra kombinacija.
Za na problem, vana je tajnerova ideja centralne delatnosti
duha u prirodi i u oveku koju omoguuje ugljenik, kamen mudraca,
tajna (grafit, dijamant), koji oblikuje u prirodi pomou sumpora; vrste
oblike biljke i prolazne oblike oveka: disanjem sa kiseonikom; ugljenini
skelet je put kretanja duha u sumpornom (1924,25). Ja, duh oveka u
ugljeniku, pulsira u krvi; ovlaen sumporom, ugljenik oblikuje i opet
rastvara, pokree duhovno u krvi; po krenom kotanom skeletu, proeto
fluktuirajuim eterskim; slino kao svetsko Ja u svetskom duhu (S 3/1:C
2/3). tajnerovo razmatranje daleko vie objanjava delatnost duha u
prirodi i u oveku nego Hanslik (1977,177; delo zavrava tvrdnjom da se
duhovno znaenje moe izvesti iz odreenog lepog oblikovanja tonova
kao slobodnog duhovnog stvaranja pomou duhovnog materijala), tako
da je mogue prepoznati neki Boanski odnos hemijskih elemenata, ali
prema Velemirovievoj ideji o Bogu kompozitoru izvoau i zracima kao
instrumentu.
Biljka, od koje se grade na primer gudaki instrumenti, ima fiziko i
etersko telo, a zvezdano je dodiruje spolja da bi cvetala; azot i zvezdano kad
ue u zemlju postaje iv kao i kiseonik; osetljiv na pravilnu koliinu vode i
njemu odgovarajue biljke; svestan o delatnosti sa zvezda u ivotu biljaka i
zemlje; posrednik oseanja u nervno ulnom sistemu oveka. Lik skeleta
iz duha u ugljenikom.73
Moda udnim objanjenjem (re)inkarnacije, tajner zaokruuje
duhovni proces u prirodi: vodonik omoguuje razmenu materija da se
fiziko raspada, noeno sumporom kulja u nerazlikujui svemir; duh
Ja pretvoren u fiziko; gde mu posle izvesnog vremena nije prijatno;
poto se ponovo pokvasi sumporom, kao struktura sve naputa i prelazi
u haotino svemira; razloi oblik ugljenika, vodonika i azota i ponovo
spoji u malo obrazovanje semena, pratvar belanevine; Velimirovi bi
verovatno upitao da li je to mogue bez Boga.
Znaajno je da kalcijum udi da se spoji sa kiseonikom i svim
moguim metalnim kiselinama, to objanjava njegovu ulogu, na
Ipak, nije reeno ta je, ili bolje, ko je taj koji daje ivot; (Jn. 14): Isus je put, istina
i ivot, niko ne dolazi Ocu osim kroz Njega. Azot i kiseonik i vodonik se nalaze u Stubu
Oca (1/2), isto i kalcijum, kalijum, i silicijum i aluminijum. Sumpor je u stubu Sina (3/1).
73
111
Amatijevim violinama, dok kremen otmeni gospodin, oduzima ono to

je kre oteo i prenosi u atmosfersko i tako obrazuje oblike biljaka. Ove
dve supstance, kalcijum i silicijum, recimo u obliku nekih rastvora pepela
hrasta i maslaka, se mogu nanositi na daske gudakog instrumenta,
zbog paradigme u tako poeljnim duhovnim procesima u umetnosti.
Naposletku, u sredini izmeu krea i kremena ugljenik obrazuje prave
biljne oblike. Onako kako deluje nae zvezdano telo izmeu Ja i eterskog,
tako deluje azot kao zvezdano izmeu; treba nauiti razumeti kako
azot posluje izmeu krenog i glinasto kremenastog; nedostatak azota
u neposrednoj blizini oveka se nadoknauje azotom iz oveka. Iako je
ovo bavljenje u misticizmu devetnaestog veka verovatno danas anahrono,
ipak je aktuelno u oblicima gudakog instrumenta, za koje ima jo jedan
neodvojiv problem, problem elektriciteta i frekvencija.
Moe se pomisliti da Tesla i muziki instrumenti imaju veze samo
utoliko to ih je on negde eventualno uo. Meutim, on je 1900. godine
objavio Problem poveavanja ljudske energije, gde se (1996,72) u poglavlju
Beina telegrafija tajna greke u Hercovim ispitivanjima prijemnik
izvanredne osetljivosti, tvrdi da se postiu najbolji rezultati za navedenu
svrhu ako duina svake ice ili kalema, od prikljuka na tlu do vrha, bude
jednaka jednoj etvrtini duine talasa elektrine vibracije u ici, mada je
takoe neophodno pribei elektrinim vibracijama niskog tona. Tesla
je otkrio da je Hercov (Hertz) previd u eksperimentu sa aparatom koji
proizvodi iskre, prisustvo vazduha kao izolatora, a da on to prestaje da
bude, ako je duina ice jednaka etvrtini talasa. Postavlja se pitanje ta
znae ove odrednice i koje veze imaju sa oblicima gudakog instrumenta.
etvrtina duine rezonatora violine odgovara frekvenciji dobijenoj
udarom po sredini daske 356:4=89, priblino tonu f (za gornju dasku), ako
je gradnja uobiajenih standarda. Nezaobilazno je istaknuti Helmholca
(Helmholtz), iji je pokuaj timovanja dasaka s obzirom na alikvotne ili
parcijalne tonove, na osnovu formule f=h/l2 e spt (gde je f frekvencija
vlastitog tela, h apsolutna visina daske, l duina tela, e elastinost i spt
specifina teina), kod nas primenjivao Karlo Parik (1887-1963). O tome
su objavljena dva rada u Zborniku Matice srpske za scensku umetnost i
muziku (1987). Metod merenja frekvencija daske ili rezonatora je donekle
zbunjuju, jer Helmholc, i iza njega mnogi drugi, tretira dasku kao plou
112
u fizici i frekvenciju meri potezom gudala po ivici daske. Tako se dobija

frekvencija sasvim razliita od frekvencije dobijene perkusijom po sredini
daske i postavlja se pitanje koja od ovih frekvencija je zapravo frekvencija
vlastitog tela. Ako u raspravu uvedemo Teslino otkrie o odnosu
frekvencije i duine 1:4, vidimo da je frekvencija vlastitog tela dobijena
perkusijom po sredini daske, pri emu je oigledno i da kobilica stoji
priblino sredini, da bi dasku u stvari trebalo vibrirati potezom gudala po
apsolutnoj visini (najviem delu). Teslin niski ton je ton donje daske koji
je za kvartu nii i omoguuje najbolje frekventne podudarnosti izmeu
dasaka, osim za malu tercu, na ijem mestu (kako je pokazano u tablici
2) se stavlja stubi (dua), da bi prisilno oscilovanle, jer su male terce
rasporeene ravnomerno po daskama. Objanjenje rasprostrtosti male
terce, u Helmholcovom sistemu merenja, uopte nije mogue.
Iako je postalo jasno ta bi oblici priblino bili, tj. kako se oni mere
i barem duhovno shvataju, ipak nije odgovoreno na jo dva pitanja: 1)
pitanje elektrinosti materijala i 2) stvarnih oblika na sferama dasaka.
Tesla tvrdi da e elektrina energija da se prenosi na daljinu bez
fizike veze (ice) upravo zbog tanog frekventnog odnosa (patentna
pisma br. 645,576, br. 649,621 1900. godine i br. 685,956 1901. godine),
to bi bio odgovor na prvo pitanje, ako materijali proizvode neku struju,
magnetno svojstvo ili naelektrisanje. Glavno Teslino uporite je dobijeno
posmatranjem prirodnog pranjenja u Koloradu 1898, tako da je Zemlja
shvaena kao kondenzator koji se puni u jonosferi koja se sporije okree
od Zemlje i zato se indukuje struja. Pod sasvim odreenim frekventnim
odnosima, ovo naelektrisanje se moe i prazni se u vidu gromova ili munja,
ali zbog stojeih talasa. Tesla je izumeo primopredajnik koji se sastoji od
namotaja debele ice i unutar toga mnogo vie namotaja tanke ice koji
pojaava struju. Ovde nije bitno navesti sve detalje, ali se ispostavlja da ovi
namotaji mogu da budu uporeeni sa daskama gudakog instrumenta.
Materijali, meutim, koje smo sveli na kalcijum, silicijum i ugljenik
(preko sumpora, takoe vodonik), su tako pomeani da u impregnaciji
i laku imaju nekakva svojstva naelektrisanja (to bi mogla da budu
naelektrisanja kao kod staklene i ilibarne ipke). U stvari dok se svira,
treperenje dasaka proizvodi ultrazvuni efekt, jer sitni parii silicijuma
udaraju jedan o drugi i proizvode naelektrisanje kao kod kondenzatora.
Drugo pitanje sfernih oblika je povezano sa moguim konstrukcijama
113
u doba nastanka violina. Jedino delo koje je bilo respektivno su Euklidovi

Elementi, a u njima geometrija iracionalnih brojeva. Sferni oblici su
mogli da budu zasnovani samo na delovima krunica manje vie velikih
poluprenika na bazi umnoka temperacionog broja 12 2 (za koji se znalo
u doba i pre Aristoksena i Pitagore), ali o tome nema pisanih tragova (osim
samih renesansnih instrumenata; i najranije grke lirice iz IX X veka).
Glavni temperacioni broj, koji je poznavao najranije barem
12
Aristoksen sa svojim harmoniarima, je iracionalni broj 2 . On se

konstruie, opte poznato, kao dijagonala kvadrata i dokazuje se preko
Pitagorine teoreme (12+12=X2; X= 2 ); meutim, on je u muzikoj
skali od 1 do 2 tritonus (prekomerna kvarta ili umanjena kvinta) tano
polovina oktave (a kad se nacrta i obori na horizontalu) izmeu 1 i 2, on je
manje od 1,5 ( 2 1,4142 ). Kad za konstrukciju muzikih rezonatora
ovo ne bi bilo bitno, problem ne bi ni postojao; zapravo problem oblika,
kao vizuelan, u praksi (konstrukcije i gradnje) rezonatora je egzaktno
geometrijski. Uostalom, problem forme u savremenom muzikom
metodu od Hanslikove glavne misli sadrina muzike su forme pokrenute
tonovima (1977,84), jo uvek je na snazi. Naravno, o kakvom se krupnom
problemu radi, vidi se kad brojeve (u tabeli) kao to su 2 i 3 2 , 4 2 ,
treba nacrtati, ako nita drugo, onda neizostavno kao pragove na gitari ili
tamburi!
mali diesis
1,18920714
2
1,0594631
c cis/des
12
12
12
2 = 21 / 12
2 =2
c es
112
2
22 = 21 / 6
12
12
23 = 21 / 4
1,0594631 1,122462 1,1892071

3
=
2
2 : 4 2 = 1122 2
=6 2
114
veliki
diesis
1,2599213
2
2 =2
2 =2
ce
112
2
24 = 21 / 3
1,259921
=3 2
c fis/ges
112
2
25 = 25 / 12
1,3348399
1212
26 = 21 / 2
1,4142136
= 2
Tri nereiva problema antike,

kvadratura kruga, udvostruenje kubature kocke i
trisekcija ugla
Francuska akademija nauka je navodno raspisala veliku novanu
nagradu onome koji rei jedan od tri geometrijska problema postavljena
jo u antikoj Grkoj. Prvi koji se navodi da se bavio kvadraturom kruga
pomou lenjira i estara je Anaksagora (oko 450. pre n. e.), a prvi koji
spominje pravila, je Oenopides iz Hiosa. Smatra se da su pravila uveli
pitagorejci mnogo pre nego to je Euklid objavio Elemente.
Pravila dozvoljavaju upotrebu linije povuene pomou neobeleenog
lenjira i crtanje krunica pomou estara. Pri tome, obeleeni lenjir je
onaj sa ucrtanom merom, pomou koje je mogue oznaiti neke take
na liniji, a estar ne pamti otvor kad se podigne itd. Euklid u prvoj
knjizi Elemenata navodi tri pravila: 1) moe se povui prava linija izmeu
bilo koje dve take, 2) beskonano produiti pravu liniju na obe strane
i 3) opisati krug sa bilo kojim poluprenikom i sa bilo kojim centrom.
Trisekcija ugla podrazumeva konstrukciju treine proizvoljnog zadatog
ugla. Kvadratura kruga podrazumeva konstrukciju iste povrine kvadrata
kao zadatog kruga. Dupliranje kocke je konstrukcija kocke duplo vee
zapremine od zadate.
Razvoj matematike analize i algebre, omoguio je da Pjer Vencel
(Wentzell), francuski matematiar (akademik) 1837. dokae nemogunost
trisekcije i dupliranja kocke, a Ferdinand fon Lindeman (Lindeman) 1882.
nemogunost kvadrature kruga; on je zapravo dokazao negeometrinost i
transcendentalnost broja .74
Francuska akademija nauka je objavila 1775. godine da ne prima vie
nikakva reenja pomenutih geometrijskih problema i da nema raspisane
novane nagrade za eventualno reenje. Ovim problemima su se bavili
mnogi, meu njima na akademik Milutin Milankovi (1896; na osnovu
lanka akademika Ljubomira Klaria),75 Morli (Morly; Morlijina teorema,
Vikipedija.
Traktoriograf i konstruisanje Ludolfovog broja i osnovice e prirodnih logar-
74
75
itama. Klari je reio kvadraturu, a Milankovi trisekciju, pomou konhoide (traktrise)

i tzv. traktoriografa.
115
udo nad udima, 1899), Dekart, Njutn i ostali, ali se ovo bavljenje
odnosi na neke druge instrumente osim lenjira i estara. Najstariji poznati
je Hipije iz Elide (V vek pre n. e.), koji je koristio kvadratrisu, takoe
Nikomed iz Aleksandrije (II vek pre n. e.) konhoidu, Arhimed i ostali.
Jedina pouka za reavanje geometrijskog problema temperacije je
konstrukcija
2 , iz koje moe da se zakljui sledee.
1) Prema zvunom metodu broj 2 je polovina izmeu prime 1 i

oktave 2, a to je tritonus jer ima tri jednaka dela (tri cela stepena);
2) prema vizuelnom metodu (geometrijskom) 2 nije sredina
izmeu 1 i 2 (1,4142...), ve je to (oborena) dijagonala kvadrata ije su
stranice jednake 1;
3) ako moe da se konstruie 2 , odnosno tritonus, zbog ega ne bi
mogao na slinom principu i svaki interval izmeu 1 i 2, ili 21/12 do 212/12.
4) kubni koren
2 , ili velika terca na kub je tri velike terce koje daju

3
oktavu, zapravo udvostruenje kubature 3 2 = 2 kocke.

Reenje kvadrature kruga se zasniva na intervalskoj sredini (zvunoj
polovini) izmeu opisanog i upisanog kvadrata na zadatom krugu, tj. na
sredini izmeu (minimalne) povriine upisanog kvadrata i (maksimalne)
povrine opisanog kvadrata, to se reava podelom 2 izmeu njihovih
stranica, ili verovatno podelom povrine izmeu ta dva kvadrata.
Dvostruka kubatura zadate kocke 11 stranica, ima problem crtanja
3
2 , to se u matematici smatra nereivim.
Problem moe da se sagleda na sledei nain. Poto je 2 , kvadratni

koren, on e u sledu korenovanja ili stepenovanja uvek da ostaje paran. Ali
u ostatku izmeu
2 i 2 oito nije paran, jer geometrijski ne deli na pola
(iako zvuno deli). Izmeu
2 i 2 na osnovi
2 je
2 ; ako odseak
2 posle 1, tj. posle prime, odgovara tritonusu, onda e neka dijagonala

izmeu
116
2 do 2, da odgovara kubnom korenu
2 ili velikoj terci?
geometrijski,
3
2 = 3 2 = 2 , dva tritonusa su 2, a i tri velike terce su 2;

2
2 su koreni dva kvadrata od kojih je drugi jednak 2, a
2 nisu koreni tri kvadrata?
Trisekcija ugla takoe moe da bude na sline naine postavljena,

meutim, kao i za prethodna dva problema, tekoe nastaju prilikom
geometrijskog izvoenja, ili striktnog dokaza.
Koliko god to izgledalo banalno, ili u najmanju ruku neelegantno, u
smislu (savrenstva larte divina) oblika violina, oni su morali da budu
nacrtani relativno grubim sredstvima, pomou tapa i kanapa, da bi
posle mogli da budu napravljeni primenom alata koji su u osnovi koristili
i stolari. Ako prihvatimo da Euklidovi Elementi ne sadre geometrijsko
reenje 3 2 i da to zapravo nikada nije ni reeno, violine ili sferni oblici
rezonatora su crtani i izvoeni u drvetu otprilike, pri emu su glavna
merila i dan danas ostala ula majstora i, moemo se sloiti sa Hanslikom,
vrlo malo oseanja, sa vie znoja, ideja (sluha) i greaka.
Pretpostavimo da je problem kvadrature kruga nereiv, ali da
pokuavamo da ga reimo. Ovo e imati vie smisla u muzici nego u
matematici. Jedna od bitnih opaski uopte jeste da matematika moe
stvari da izmeri i pri tome ne moe da utie na njihovu realnost; vie se
odnosi na posmatraa nego na stvarnost. Muzika, nasuprot matematici,
nita ne meri, nego je sadrana u stvarima, dodue u artistikom smislu
i, iako nemerena, neizostavno utie. Moe se primetiti i dalje da ni
matematika nije izmerila sve, nego samo ono to nekoga zanima. Tako
je ona Platonova misao koju je eventualno pripisao Sokratu: Filozofija je
najvia muzika, dobila na teini.
Ahmes u starom Egiptu je, dakle, predloio 8/9 kao reenje kvadrature.
To je proizvoljno i naravno netano. Meutim, prilikom konstrukcije
spirale grkog jonskog stuba i pua na gudakim instrumentima, predlae
se odnos 9/7 stranica malog kvadrata u centru i poetka spirale (Coates,
1985,21).
Ponimo crte krunicom iji je poluprenik poznat i iznosi 1. Oko
krunice opiemo kvadrat i unutar krunice upiimo kvadrat. Moe se
primetiti da je stranica upisanog kvadrata jednaka dijagonali izmeu
117
krajeva poluprenika, tj.
2 koji ocrtamo iz jednog temana upisanog
kvadrata do presecita sa sredinjom vertikalom. Odatle nanesemo 2

u prostor izmeu opisanog i upisanog kvadrata, to e priblino odrediti
mesto stranice traenog kvadrata, ali netano.
U ovom momentu se setimo da se ne moe nacrtati kvadrat jednake
povrine kao dati krug (kako je u matematici dokazano) i podelimo na
pola razliku izmeu opisanog i upisanog kvadrata i za toliko skratimo
poluprenik sledee krunice. Ako ovaj postupak ponovimo jo 10
puta, dobiemo spiralu (vidi crte; ukupno 12 krunica). Naravno da
zavisno od veliine skraivanja poluprenika, zavisi oblik spirale i da ih
ima beskonano mnogo. Ipak, spirala uzeta u prirodi od morskog pua
Nautilusa Pompiliusa, je nacrtana u pokuaju reavanja kvadrature kruga.
Problem poznanja opteg tipa je parafraziran Isusovom podukom

uenika kako da ulove ribu (Jov. 21,6; Lk. 5, 4-7) i da je Carstvo nebesko
kao mrea za ulov (Mat. 13, 47-52; sedam pria o Carstvu Boijem: 1)
o sijau, 2) o penici i kukolju, 3) o zrnu goruinom, 4) o kvascu, 5) o
sakrivenom blagu, 6) o trgovcu bisera i 7) o mrei). Moe se pomisliti da
je to samo pria, ali Isus kae uenicima da oni znaju tajne, a narodu se
priaju prie. Izvesno je da se u Novom Zavetu nalaze mnoge, ako ne ba
sve, tajne.
Ponimo, dakle, sa jednom krunicom poznatog poluprenika koji
iznosi 1. Nacrtamo kvadrat na obe strane prenika. U prvom kvadratu
118
nacrtamo dijagonalu ili 2 i oborimo je na prenik. To e da bude interval

tritonusa (prekomerna kvarta ili umanjena kvinta). Ako konstruiemo
vertikalu iz dobijene take tritonusa, tako da preseca gornji luk ribljeg
mehura (Vesica Piscis) i iz tog presecita spojimo linijom u levi donji ugao
levog kvadrata, dobiemo taku u kojoj linija preseca sredinju vertikalu
(poluprenik). Iz tog presecita spustimo luk iz centra u levom donjem
uglu levog kvadrata na prenik i dobijemo interval male terce. Ako iz
istog centra spustimo luk iz take presecita vertikale podignute iz take
tritonusa i gornjeg luka ribljeg mehura, dobiemo interval velike sekste.
Za poetak se potvruje pretpostavka da se mogu konstruisati i
drugi intervali na bazi 2 , u prvom navratu tritonus, mala terca i njen
obrtaj velika seksta (umanjeni kvintakord iji tritonus naravno tei da se
razrei u malu sekstu ili njen obrtaj veliku tercu).
Ako se, meutim, podigne vertikala iz take u kojoj luk 2 see
prenik do presecita na gornjem luku ribljeg mehura, dobija se taka
iz koje povuena linija do donjeg levog ugla levog kvadrata, omoguuje
nekoliko bitnih taaka:
1) Linija preseca sredinju vertikalu, odakle se sputajui krunicu
iz istog centra, dobija taka male terce (ili, linija iz presecita vertikale
i gornjeg luka ribljeg mehura preseca luk 2 , iz kojeg se presecita sputa

vertikala u taku male terce); na drugoj strani, ako se iz presecita vertikale
2 i gornjeg luka ribljeg mehura opie luk do prenika, dobija se taka
velike sekste.
Najvanije saznanje je: iz centra u presecitu luka 2 i linije iz

presecita vertikale velike sekste i gornjeg luka ribljeg mehura, opie se
luk od presecita donjeg luka ribljeg mehura i vertikale 2 do presecita
na gornjem luku ribljeg mehura. Ako se iz te take povue linija do istog
centra, u postupku sputanja luka i dizanja vertikale prema toj liniji,
dobijaju se svi intervali u temperovanom redosledu zbog geometrijske
sukcesivnosti:
12
2) u presecitu sa sredinjom vertikalom, mala sekunda 12
2,
119
3) u presecitu sa vertikalom iz male sekunde, velika sekunda

12
12
22 = 6 2 ,
12
12
4) u presecitu vertikale iz velike sekunde, mala terca

5) u presecitu vertikale iz male terce, velika terca
12
12
6) u presecitu vertikale iz velike terce, ista kvarta

7) u presecitu vertikale iz iste kvarte, tritonos
12
12
8) u presecitu vertikale iz tritonusa, ista kvinta
23 = 4 2 ,
24 = 3 2 ,
12
12
25 ,
26 = 2 ,
12
12
9) u presecitu vertikale iz iste kvinte, mala seksta
27 ,
12
12
10) u presecitu vertikale iz male sekste, velika seksta
28 = 3 2 2 ,
12
12
11) u presecitu vertikale iz velike sekste, mala septima
29 = 4 23 ,
12
12
12) u presecitu vertikale iz male septime, velika septima

13) u presecitu vertikale iz velike septime, oktava
10
210
= 6 25 ,
12
12
11
211
i
12
12
12
12
2 .
Posledice su da je prvi odseak na sredinjoj vertikali duplo manji

od odseka na desnoj stranici desnog kvadrata; da su sve vertikale pod
pravim uglom na prenik; i tvore trinaest pravougaonih uzastopnih
trouglova. Trouglovi podleu Pitagorinoj teoremi, tako da se poinje sa
12
horizontalnom katetom veliine 1, hipotenuzom 12 2 i vertikalnom

katetom X. Svaki sledei trougao e imati katetu veliine hipotenuze
prethodnog. Hipotenuza s kraja na kraj je polovljena sredinjom
12
vertikalom i iznosi 212 2 , tj. najvei trougao podlee Pitagorinoj teoremi

2
12
y 2 = 212
2 22 . Konstrukcija podlee i Talesovoj teoremi, ako se kraa
kateta produava do presecita sa gornjim lukom ribljeg mehura:

12
12
12
(22emu
2 :h=h:
:12(22: 1(2 22)1212= 2(2) =
,pri
)12: X2 )je: Xh uvek geometrijska sredina izmeu
odseaka na preniku.
120
Bitna posledica je i mesto velike terce, u stvari

3
2 , i male sekste
22 za koji matematika tvrdi da ne moe da bude nacrtan, ali u muzici
vidimo da je to mogue, kao i svi drugi temperovani intervali 21/12 212/12,

koji su parnog stepena. Ovaj problem nije reen do sada, ili reenje nije
dostupno. Moda je Aristoksen objavio reenje u svojim mnogobrojnim
radovima, ali nije sauvano ili nije dostupno. Meutim, nekakav relikt
antike mudrosti, pre svega geometrije, sauvan je nehotice u konstrukciji
gudakih instrumenata. Moe se primetiti da je u konstrukciji violina
koritena geometrija iracionalnih brojeva, tako da gornji uglovi imaju
konotaciju sa
2 , a mesto na kom stoji kobilica sa
5 . Na nekim
analizama moe da se primeti mala razlika, tj. 5 je neto krai

(Coates, 1985,74,81), to je verovatna greka (kod violonela je mogua
12
mera 212
2 ). Karakteristino je da se iz centra na sredinjici violina (sa
12
centrom na polovini, ili na 212
2 ) opisuje krunica na kojoj lee sva etiri
12
ugla korpusa, poluprenika 1 ili 12
2 (ta razlika je vrlo mala, a u praksi
zbog ablona i nehomogenosti drveta, male greke su sasvim izvesne).
Ako prihvatimo da se ovaj sled iracionalnih brojeva na bazi 2 moe

konstruisati kako na crteu stoji, mogao je da bude primenjen i na
konstrukciju violina, tj. muzikih instrumenata uopte..
121
Lestvica koja proizilazi kao beskonani niz, ima konotaciju sa nebeskim

lestvama, na nekoj graevini koja se penje na nebo, na primer kao kula
koju su gradili u Vavilonu: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj e vrh

biti do neba, da steemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po zemlji (od
opeke umesto kamena i sa smolom zemljanom umesto krea) (1. Moj.
11, 3-4). Taj poduhvat nije uspeo, pa ih je Bog kaznio: Hajde da siemo
i da im pometemo jezik da ne razumeju jedan drugoga to govore (tako
ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidae grada). Moe se
primetiti da na ovom mestu postoji direktna veza izmeu vizuelne lestvice (geometrijske), jezika i muzike lestvice. Oni su, dakle, jedinstvenog
Boanskog porekla, ili, u njima u nekoj eshatolokoj ravni upravlja Bog na
jedinstven nain, to je veoma bitno uporite za Velimirovievu estetiku,
ili za problemski aisthesis.
Izgleda da tamburu nije bilo lako napraviti, iz ega se vidi da ljudi
tada nisu poznavali konstrukciju koja je ovde otkrivena. Takoe, na
staroegipatskim reljefima su prikazivani slepi harfisti, ali neke precizne
konstrukcije nema, ili nije dostupna. Moda su zato i prikazivani slepi.
Originalna pria o nebeskim lestvama je opisana kod Mojsija (1.
122
Moj. 28, 10-22). Prema tome, kad je Isak uputio Jakova da se oeni, ovaj je
u putu za Haran, stavio kamen pod glavu i zaspao. Tad je sanjao nebeske
lestve: Lestve stajahu na zemlji, a vrhom doticahu u nebo, i gle, aneli
Boiji po njima se penjahu i silaahu. I gle, na vrhu stajae Gospod i ree:
Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov. Kad se probudio, taj
je kamen na tom mestu nauljio i utvrdio za spomen domu Boijem.
Jovan Lestvinik je napisao Lestvicu u trideset poglavlja, koja imaju
konotaciju po znaenju sa trideset brojeva (37-56) i trideset dana lunarnog
meseca, ili sa brojevima od 1-36, to bi opet bio lunarni sled od tri puta
dvanaest brojeva, u muzikom smislu tri oktave, kako su ovde brojevi
inae prouavani.
Moe se dodati paralela sa rebrima Isusa koji se javljao uenicima
40 dana posle smrti (Jov. 20, 26-29). Kako ima 12 pari rebara to je neka
konotacija sa 12 polustepena, onda: (Tomi) prui prst svoj i vidi ruke
moje i prui ruku svoju i metni u rebra moja, radi se o svetlu i dodiru,
mada je indicirano na izvesno naelektrisanje prstiju i aka zbog drugih
mesta isceljenja gluvog i mutavog (Mk. 7,33-34): metnu prste svoje
u ui njegove i pljunuvi dotae se jezika njegova i pogledavi na nebo
uzdahnu i ree mu: Otvori se; i (Lk. 11, 20) ako li ja prstom Boijim
izgonim avole, dolo je k vama Carstvo Boije; (Dap. 12, 7) I gle, aneo
Gospodnji pristupi, i svetlost obasja po sobi, i kucnuvi Petra u rebra
probudi ga govorei: ustani bre. I spadoe mu verige s ruku; (2. Moj.
8, 19): I rekoe vraari faraonu: ovo je prst Boiji. Mogu se zbog irine
dodati i druga miljenja. Viljem Blejk, recimo, Jakovljeve lestve smatra
blisko povezane sa anatomijom uha, to ima konotaciju sa Kortijevim
organom u unutranjem uhu, u kojem su 24000 poprenih vlakana, prema
Helmholcu, to su u stvari rezonatori veliine 0,040,495 mm. Po miljenju
vedskog mistika Svedenborga otvaranje unutranjeg sluha, preduslov je
za ostvarivanje kontakta sa viim svetovima.
Takoe se sreu vebe disanja u nekoj induskoj tradiciji,76 pod
nazivom masiranje pleksus solarisa (Mouni, 1975,124), to ima veze
sa radom rebara, meurebarnih miia i sa dijafragmom, pomou
vazduha. Moglo bi se rei, masiranje iznutra pomou sabijanja vazduha
u pluima. Na obe nozdrve duboko se udahne vazduh i pomou pokreta
U induskoj tradiciji postoji poznanje o dubini daha u odnosu na sate u danu,

dnevne cikluse u nedelji i u lunarnom mesecu.
76
123
meurebarnih miia potiskuje nadole, tako da se dijafragma sputa,

a onda obrnutim pokretom dijafragma die. To se ponavlja po elji, a
izdahne se iz gornjeg poloaja. Ovo ima donekle veze i sa monoidejom
(Mouni, 1975,354).
Ipak, lestve u nebo u muzici su dvanaest temperovanih polustepena,
kao geometrijsko egzaktno reenje, koje je Jakov samo sanjao i, moemo
rei, postavio kamen temeljac i nauljio ga, za graevinu koja sve do sada
nije izgraena.
Iako ovde ne dokazujemo nereive antike matematiko geometrijske

probleme, ta reenja, ili njihov pokuaj, imaju veze sa geometrijskim
reenjima u konstrukciji muzikih instrumenata, pogotovo violina.
Interesantno bi bilo otkriti da li kvadratura kruga i trisekcija ugla imaju
veze sa geometrijskim reenjem temperovane lestvice, kako smo to do sada
utvrdili, i kakva su to reenja. Za ovo istraivanje je dovoljno geometrijsko
otkrie velike terce ili
124
2 , to je reenje udvostruenja kubature kocke.
Zakljuak
Problem harmonije sfera i utanja, postavljen kod Pitagore
i u obliku mitskih pria (Prometej), nije prestao da bude aktuelan ni
kod najvanijeg muzikog estetiara i metodiara XIX veka Hanslika.
Forma duha postaje paradigmatsko pitanje koliko u prirodi i muzikom
instrumentu, toliko i u ulnom doivljaju tajnera i neoekivano, moe
se rei dopunjeno Velimirovievim razumevanjem instrumenta kao
elektrike sunevih zraka i Boga kompozitora, opet uz problem utanja.
Autor je, bavei se ovim, uspostavio vezu sa oblikom korpusa violina u
Tablici elemenata, od kojih se kalcijum i silicijum kao i u prirodi, primenjuju
u impregnaciji dasaka (gudakih) instrumenata.
Poreklo i znaenje (gudakih) instrumenata, kako iz rasprave
proizilazi, su neobino rastegnuti od samog Boga u utanju
(Velimirovi, Nie), do prirodnih materijala i duhovnog akta (doivljaja)
oblika (violina) (Hanslik, tajner), emu se moe dodati i Teslino poznanje
o naelektrisanju i prenosu elektriciteta, odnos frekvencije i duine tela 1:4,
ime se poreklo tumai boanskim (l arte divina; Milankovi, 1956,26),
a znaaj kao opta poruka o funkcionisanju sveta; neizmerno elastina
finoa, kao eshatoloki relikt dalek i za prolosti i za budunost.
Geometrijsko renje 3 2 , zapravo neparnog stepena, je neoekivano
naeno u muzikom intervalu velike terce i znai reenje udvostruenja
kubature kocke. Znaajnije je, meutim, otkrie geometrijske sukcesivnosti
12
temperovanih polustepena 12
2 do
12
12
12
12
2 , to do sada nije reeno.
Film Graditelj violina: http://youtu.be/nZVdDXvLKdo
125
Literatura
Biblija ili Sveto pismo staroga i novoga zavjeta (prevod ura Danii i Vuk
Stefanovi Karadi), Beograd.
Velimirovi, Nikolaj (1921): Religija Njegoeva, Beograd.
Velimirovi, Nikolaj (2003): Rei o Sveoveku, Linc.
Euklid (1949-56): Elementi, prevod na srpski i komentar A. Bilimovia.
Israel, Regardie (1982): The Golden Dawn, St. Paul, Minnesota.
Kameshwar, C. Wali (2010): Cremona Violins A Physicists Quest for the Secrets of
Stradivari, Singapur/New York/London.
Klari, Ljubomir (1896): Traktoriograf i konstruisanje
Ludolfovog broja i osnovice e prirodnih logaritama, Beograd.
Kneevi, Stanislav (2008): Antika estetika i muzika u dizajnu zvuka gudakih
instrumenata (doktorska disertacija), Univerzitet u Novom Sadu.
Kneevi, Stanislav (2008): Violina 1999. konstrukcija i harmonija, Valjevo.
Leman, Anatoly (1903): Akustika violine.
Mersenne, Marin (1636): Harmonie Universalle.
Milankovi, Bogdan (1956): Violina, njena istorija i konstrukcija, Beograd.Mouni,
Sadhu (1975): The Tarot, London.
Mihalek, Duan (1987,133): Zbornik Matice srpske za scensku umetnost i muziku
I, Karlo Parik i njegova oscilaciona teorija, Novi Sad.
Mouni, Sadhu (1973): Concentration, London.
Nie, Fridrih (1983): Roenje tragedije, Beograd.
Parik, Karlo (1987,171): Zbornik Matice srpske za scensku umetnost i muziku I,
Reenje problema starotalijanskih violina i oscilaciona teorija, Novi Sad.
Tesla, Nikola (1996): Problem poveavanja ljudske energije, Novi Sad.
Tesla, Nikola (199?): Radiotehnika (patentna pisma), Muzej Nikole Tesle, Beograd.
Frater Albertus (1997): Alhemijski prirunik, Beograd.
Hammerl, Joseph und Reiner (1988): Geigen Lacke, Frankfurt.
Hanslik, Eduard (1977): O muziki lijepom, Beograd.
Helmholtz, Herman (1877): Das Lehre von den Tonempfindungen.
Coates, Kevin (1985): Geometry, Proportion and the Art of Lutherie, Oxford.
abri, Branislav (2002): Nastava matematike XLVII 3-4, Problem trisekcija
ugla, istorija, instrumenti i istraivanja
Helmholtz, Hermann (1863): Lehre fon den Tonemfindungen als psysiologische
Grundlage fur die Theorie der Music, Braunschveig (1913);
Hemleben, Johanes: Rudolf tajner kroz vlastita svedoanstva (rukopis; prevod
sa nemakog dr Josif Kora, Neznanog Junaka 29, Beograd);
tajner, Rudolf (1924): Duhovno naune osnove unapreenja poljoprivrede (7 16.
juna; predavanja u Kobervicu/Koberwitz; prevod dr Josifa Koraa u Beogradu iz prvog
izdanja Prirodno naune sekcije Slobodne visoke kole za duhovnu nauku Goetheanum
CH-4143, Dornach, vajcarska);
tajner, Rudolf (1910): Hrianstvo kao mistika injenica i misterije starog doba,
(skripta) Beograd.
7.
Fotografije
129
Slika 1.
Orkestar sa ratnim vojnim zarobljenicima
(fotografije br. 1, 6 i 3235 je prilog koncertmajstora SOGS-a Stevana Buligovia)
Slika 1.
Sleva nadesno su:
graditelj violina)
6) Duan Ilin (violina; solista iz NoDonji red
vog Sada)
7) Dragoslav Mitrovi, dirigent
1) Eika Bala (svirao u Gradskoj
SOGS-a i gradskog Hora (direktor
kafani u Somboru i u Nemakoj)
Muzike kole u Somboru)
2) Mihajlo Buligovi (Otac Stevana
8) Bela arkezi (nastavnik violine;
Buligovia)
predavao Milou Laloeviu)
3) Josip Koberski (koncertmajstor
SOGS-a i nastavnik violine u Muzikoj 9)
10) Nikola iha
koli u Somboru)
11) Stefan Karher (fotograf i graditelj
4) Jovan Furman (nastavnik violine
u Muzikoj koli u Somboru, kasnije u violina)
Novom Sadu)
Srednji red
5) eljko Ember (prvi direktor i
nastavnik violine Muzike kole u
1)
Somboru, koncertmajstor SOGS-a i
2) Eden Rab (kontrabas; sin osnivaa
130
Slika 1b.
radnje u Pariskoj ulici)
3)
4)
5)
6) Stanoje Laloevi (elista; sudija)
7) Ladislav Fenje (elista; nastavnik u
Muzikoj koli)
8)
9) Jano Kova (elista)
10) Kolompar (violina 2)
11) Jano ula (violina 2)
Gornji red
1)
2) Stevan Kamoaj (viola)
3) Josip Grebenar (viola)
4) Geza koruak (flauta)

5) Picmaus (oboa)
6) Jona (klarinet)
7)
8) Jano Jona (trombon)
9) Antun Zvekan (timpan)
10) Klement Knajsl (horna; ratni vojni
zarobljenik; dirigent Vatrogasnog
orkestra; Picmaus i Knajsl, r.v.z., su se
oenili i ostali u Somboru; Knajsl je
otiao na operaciju bubrega u Ljubljanu i tamo umro; dirigenti Vatrogasnog
orkestra su bili: Knajsl, Picmaus, ?,
Katai i Rozental)
131
Slika 2.
Nastavniki kolektiv Muzike kole Sombor 1952/1953
132
Slika 3. Petar Buligovi Tamburaki orkestar 1920.
Sleva nadesno su:

1) Petar Buligovi (kontra; Stevanov
deda)
2) Grebenar, Mudika (primica)
3) Stevan Nikoli (tamburako elo)
4) andor Grebenar (primica

prima; takoe isti je violista)
5) Geza Nikoli (kontrabas)
6) Kurina Maa (basprim)
7) Josip (otac) Grebenar (solo
basprim)
Slika 4.
Nadgrobni spomenik
prof. dr Adolfa Ploja
(1893-1958)
133
Slika 5. lanska karta D.P.N Simfonijskog orkestra

134

135

136

137

138

139
140
Slika 23.
141
Slika 24. Simfonijski orkestar Sombor 1948-1968. S leva na desno Katai Josip, Zvekan Antun, Ivanevi Ivan, Kamoai
Stevan, iha Nikola, Koberski Josip, Molnar Elemer, Taka Josip, Rihter Stevan, Fenje Ladislav, Drobina Mihajlo,
Laloevi Stanoje, Mitrovi Dragoslav, Si Pavle, Vasiljevi Jovan, Orovai Vilim, Kova Joef, Rozental Lajo, Mamui
Ivan, Major Mihajlo, Bjelovari Ivan, Kova Jovan, Saloki Josip, Bach Stevan, kori arko, Lakato Ladislav, Rado Franja,
Bek Antun, Kova Ladislav, Fernbah Gabor, Folmer Erne, Lazarov Ivan, Vasiljevi Milo
Slika 25
Klavirski trio:
Stevan Buligovi, violina; Arleta trangari, klavir; Enika Cimea, violonelo.
Trio je nastupao oko dve godine, osamdesetih godina prolog veka.
142
143
Slika 26 SOGS jedan od poslednjih koncerata
Slika 26b
Slika 26a
144
Slika 27
Plakat za koncert Simfonijskog orkestra - Sombor 1988. godine
145
Slika 28
Plakat za solistiki koncert Jovana Delia i Miloa Mitia, Sombor,
2010. godine
146
Slika 29
Sastanak u Nemakj kui, januar 2011, s leva na desno: Rihter, Terzi, Bek,
Kneevi.
Slika 30
Sastanak u Nemakj kui, januar 2011, s leva na desno: Rihter, Terzi, Bek,
Kneevi, Si, Lazarov, Orovai.
147
Slika 31
Hotel Excelzior, leto 1958. godine, Pavle Si za klavirom.
148
Stanislav Kneevi
IZ MUZIKE PROLOSTI SOMBORA

Izdavai
Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor
Gradski muzej Sombor
Za izdavae
Miljana Zrni
Branimir Maulovi
Recenzenti
dr Dimitrije Golemovi
dr Jovo Maleevi
dr Saa Radoji
priprema i grafika oprema
Dejan Podlipec
Tira
300 primeraka
tampa
Birograf Apatin
CIP -
,
78(497.113 Sombor)
,
Iz muzike prolosti Sombora / Stanislav Kneevi
. - Sombor : Gradska biblioteka Karlo Bijelicki : Gradski
muzej, 2011 (Apatin : Birograf) . - 148 str. ; 21 cm
Tira 300.
ISBN 978-86-81749-27-2
a) - -
COBISS.SR-ID 266208263

Iz Muzicke Proslosti Sombora

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Iz Muzicke Proslosti Sombora

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor

Gradski muzej Sombor

godina postojanja Muzike kole. Retke su sredine koje mogu da se pohvale

Zahvaljujui izuzetnoj pomoi somborskih zvaninika, pre tri

raznim lokacijama trudili smo se da prikaemo najraznovrsniji program,

Pozivnica kolektiva Muzike kole je glasila:

lanovi SOGS-a 2011. godine, koliko se moglo sakupiti informacija

1948 1968, osvrt na tekst koji je publikovao Radivoj Plavi za

Naposletku su dodate i fotografije koje bolje ilustruju dogaaje oko

Radivoj Plavi (1968): Simfonijski orkestar grada Sombora 1948-1968, Sombor.

MAARSKO ZANATLIJSKO i 1892. SRPSKO GRAANSKO PEVAKO

prirodi stvari muzike angaovanosti u povodu nekog znaajnog dogaaja

Organi samoupravljanja su: Skuptina, Upravni odbor (16 lanova) i Nadzorni

Slabe saobraajne veze Sombor Apatin i oskudna finansijska sredstva

Drutvo je imalo sutinske probleme u radu, o emu se diskutovalo

U Izvetaju za kolsku 1957-1958. godinu, Meovite uiteljske kole Sombor, na

Prema Plavievom tekstu, za vreme dvadesetogodinjeg perioda

Karel-Lund Kristijan (Holandija) Mocartov koncert za klavir i

Somboru su ujedinjene u tzv. CENTRALNI HOR koji je posle nepune

U toku procesa reorganizacije DRUTVO PRIJATELJA MUZIKE na Skuptini

Plavi navodi i koncertnu delatnost orkestra van Sombora:

Navodi se i finansiranje Orkestra po godinama, to za ovu priliku nije

Ofenbah: Lepa Jelena

Pravila Drutva prijatelja muzike Sombora i okoline u Somboru, su deo teksta

Koncert za flautu, Koncert za

Knajzl: Partizanske pesme

NASTUPI SIMFONIJSKOG ORKESTRA

REDOSLED DOSADANJIH PREDSEDNIKA

Mihajlo Goreti (1889 1961)

Milan Zamurovi klavir, Beograd

Jurica Muraj klavir, Zagreb

LANOVI SIMFONIJSKOG ORKESTRA

Velikim slovima tampana su imena sadanjih lanova orkestra.

Flauta: Geza koruak, Dr Josip Gergelj, dr Milenko Vueri,

Simfonijski orkestar grada Sombora.

7. Uee na turnejama SOGS-a

David Pizzurnus fecit

7. Uee na turnejama SOGS-a

15. Prilaem zvune snimke orkestra

5. Vreme bavljenja i mesto u SOGS-u

klavir, sve do 2003. dok nisam dobio modani udar.

se sastoji od evergreen-a, narodnih pesama, opereta. Redovno uestvujemo

13. Jo uvek vebam ili ponekad sviram

Maarska (Baja, Budimpeta).

ponovo: Majstore, pa vi stvarno ne znate da produite strune? Objasni

6. Instrument(i) u posedu i za vreme SOGS-a (majstor, marka, cena)

17. Kako sam se poeo baviti muzikom

4. Bavljenje nekim drugim aspektima muzike (dez, narodnjaci i dr.)

14. Prilaem fotografije kolega, instrumenata, majstora i sl.

D. Mitroviu. Nakon par godina Hor je pod vostvom D. Mitrovia postao

21. Traevi, prevare?

11. Trgovina instrumentima i majstori u Somboru:

4. Bavljenje nekim drugim aspektima muzike (dez, narodnjaci i dr.)

16. Zanimljivosti iz istorijata SOGS-a:

U Somboru je bio lan jazz sastava Ansambl solista; Ansambla BWZ;

uiti violinu. Kao samouk svirao sam i na klaviru i to zabavnu i dez

19. Poruka o muzici

Jzsef Geyer (1913): A magyar hegedksztk, Budapest.

Ovaj tekst je rezultat istraivanja za magistarski rad autora prof. dr Stanislava

Uro Dojinovi (1992): Tragovima Jugoslovenske gitare, Ni.

Margita Poganj / Marija Veerinac (1992): Pesa, Stari zanati u Vojvodini,

Milenko Beljanski (1987): Stogodinjica udruenja zanatlija u Somboru, Sombor.

Somboru, kod E. Margalia u listu Baka20 i u novosadskom Dnevniku.21

Edo Margali (29. I 1884): Baka.