JADRANSKI PROMETEJ

Jer osim Diva niko nije slobodan.

(Eshil u "Vezanom Prometeju").
Na prestolu od ljudskih kostiju,
pokupljenih po sramnim bojevma,
prilepljenih samrtnim znojevma,
na ilimovim' u krv moenim,
junonska sedi beka velemo.
Namastila je smeurani lik
rumenilom sramote narodne,
uzajmila je udotvorn pas
od boginje slobode, uzalud!
I on je svoju mo izgubio
dotaknuvi se grenog tela joj,
te mesto da joj troni dri struk,
razveo je tek na dve polutine.
Junona stara, gnjila Austrija,
na put odasla svoga Jupitra
da misirsko donese povesmo.
A kakvo udo elo nogu joj?
Orluina tu sedi dvoglava,
isperutana bojem skoranjim.
Jedna joj glava krilu klonula,
a druga joj otekla od boja,
u otoku privia joj se mo;
umesto plamnih strela gromovih
u kandama je stisla lakomim
krivokletvama sramnu lomau.
Progovara Junona tiu svom:
"Davori1), dvoglav doglavnie moj,
izobranjena moja obrano!
Zar tekih rana ne prebole jo
od severna, od orla neverna?
Zar ne prebole?
Il' valjda ti je odlomaka ao
u noktima ih neno stiskaju'?
Utiaj se sve kletve slomljepe
povezae misirsko povesmo!
Davori, dvoglav doglavnie moj,
izobranjena moja obrano,

zar nee biti carska ponuda?"

Al' or'o uti, muti mu se vid,
pomrkuje krvavom zenicom,
zbori mu krv: "Ne luduj, gospoo,
ne koriste l' mi kletve slomljene,
jo manje e koristit' zakrpe!"
"Da kakve bi, moj tiu, ponude,
rad oduminja 2) rana estokih,
rad zaborava srama samrtna,
rad oporava, oh, rad osvete?
ega si eljan, da ti majka?
Junaka srca?" Or'o groknu? "Da!"
"Al' ne srdaca s mrtvog razboja,
no iva srca, je l'? ognjevita,
ne bi l' ti star obnovio se ar?"
Ha! kako klike stari dvolinik,
pa kako mahnu krilom u polet,
pa kako stiska kletven rukovet,
ta kao da sluti majinu namen 3),
ta kao da sluti kakav mu je plen,
k'o da ga gleda kako j' odabran
slovenski titan, divak4) okovan,
svog Vidovdana olieni grej 5) :
Jadranski Prometej.
Na hladne grudi stene prikovan,
Prometej srpski, prigrlivi kam,
na raspetiju mre vekovitu.
Kakav je greh te veno s njega mre?
Nek ree Sila, neka kae Vlast:
"Kakav je greh? to htede sve da sme!
Slobodu htede, htede sunev ar:
a svu slobodu za se treba car!"
Slobodu zar? Zar sunev htede ar?
Da, da! i onog dana Vidova
dotai se ve htede sunca div,
al' proguta ga, silo preka, ti,
adaha zla u mukloj zasedi.
No zasede ti plamni zalogaj:
ne zagreva te k'o to zgreva svet,
ve utrobu ti vraku saie
u besnilu te venom satiru':

Ti divu htede, sebi stvori mrak,

al' div tek ipak jedan ote zrak,
pa, da ga spase od adahe zle,
priestio se njim nate srce;
priestio se, bee as da mre,
al' priee mu mreti ne dade,
besamrtan ga obesmrti zrak.
S tog zraka gonjen, izdan, ostavljen,
u oaju za suncem snitenim 6),
priljubio se srcem stitenim
uz ledni kam, priljubio se sam,
ne bi l' bar kamen smilostivio
bojeg mu zraka neumrli plam.
Kamen se nije raskamenio,
al' kosovski se skamenio div,
te kamenom i ivim plamenom
u zagrljaju venom proniknut
stvori se kremen.
Oluja besni, bora7) jadranska,
bori se bora s morskom puinom
fijukom gujskim ibajui val:
u smrtnoj muci val se propinje,
poduzima ga bele pene bol;
al' u oluje nema milosti,
dok sama svojim besom ne klone,
sumrtva padnuv' na razjaren val
oekuje sudbine osvetu.
I val se sveti gonilici zloj;
u nesvesti je vide' nemonoj,
na bistrim ledjma ljuljuka je blag,
te mesto ljute slua osvete
u otpljuskaju opad-osleke 8)
ak iz dubine bisernoga dna
nebrojen smeh: ha-ha, ha-ha, ha-ha!
Oluja besni, goni pred sobom
oblaine sa mutnog severa.
Je l' oblak ono to se strmoglav
ustrmio s visina viharnih
na ponos-glavu diva jadranskog?
Je l' oblak crni to, je l' urnebes?

Da j' oblak crni, razn'o bi se sav

u letu burnom ispred grudi tih,
rasprtao bi se gromov buzdovan
o kremen-glavu sina gorina:
Nit' oblak crni nit' je urnebes,
ve orla to je dvoglavoga bes;
za njim se dala eta lakoma,
sve beli galeb, kukavac li sinj,
za okljuviima plena popana.
Nad glavom se nadletev divovom,
orluina se slee dvoglava,
zaklikta klikom srca grabljiva,
natklikuj'e olujno hukovo 9)
i zapljuskaja morskog silni um;
u silnom kliku s jatom nasrtnim
na obnaena diva pade zver,
te kako mu se srna zaele,
zaboraviv umorna puta let,
na elo stade rtvi eljenoj,
u rebra g' udri dvokljunimice.
Iz kremen-grudi ne potee krv,
al' kremen kresnu, orla posu plam,
a iz kremena, iz ognjevita,
zaori grohot: ha-ha, ha-ha, ha!
Od toga smeha viharnoga ma 10)
orluina se u vis podigla,
poveriv buri krila spaljena
i sitna j'ata uplaeni rep.
I div se kreku, probudi ga kres,
i jedan pokret, samo jedan stres,
i usta div, jadranski Prometej,
krvnika trai nemilosna, zla,
al' krvnik ode, odnosi ga smej,
pojekujui za njim na sav ma':
Ha-ha, ha-ha, ha-ha, ha-ha, ha-ha!

 ,
,
, ,
,
,
,
, ,
.
,
,
,
?
, !
.
, ,

,
;
, !
.
:
, ,
,
, ,
,
-
,
, ,
,
;
, ,
, ,
, .
, ,
,
!
,

 .
,

:
, ,
,
!

, !
, ,
, , '!
' ?
? , !
:
;
,
, , .

,

?

:
' ,
, , :
;
,
,
.
;
,
:
.
,
' .

 ;
, ,
,
,
.
,
,

:
,
!
,
,
'

, !
' ,
,
-,
Jyo,
!

, !
,
' !
, ,
, ,
;

!
,
, ,
' ,
, ,
!

;

' ?
, , ,
,
,
!
' ,
.
,
,
,
?
; ,
,

. ' !
' , ,
, ,
,

,
,
,
, :

, !

,

;

;
.

 ;
' ,
;
,

.
,

;


,
,
, .
' , ,
,
,
,
, ,
.
, ,
,
,
.
, !
,
, ,
,
!
! !
,
,


?
,
.
! ,



.
, ,

;
.
,

;

.
', ,
,
,
,
' ' ?
,
,
,


,
:
! , ? , ?
! , :
, ;
, , ,
,
, ,
!
' , ?
, . .
' ?
.
: , , !
: !
,


, , ; '

,
, ?
! ;
:
,
;
,

.
!
;

.
! ,
,
:
, ,
, ?
' ?
,
!
: ,
; ?
, !
?
!
, , ;
,
, , ' ?
' , ?
, ?
,
' , ;
.
? .

, .
, ,
.

.
! , ,
,
?
, '
.
' ' !
!

:
.
,
,
, .

,
.

:
,
!
.
! , ?
!
,

?
' ,
,
' ,
, ,
,
,
:

 !

( )
,

. ?
!
! .
, '
.
! ! !
, ' .
! !
, ,
,
, :

, ,


,
.
' , , ,
! '.
!
, ,
!
, ,
, ,
o y ;
, , ,
, , ,

, .


a , ,
, , .
, ' ,
:
, , ,
,
, , ?
'
,
, ,
?

, ,

?
'
?
'

?
, ', ,
, ?
, , ?
, .
,
' .
' ,
, , .
, ,
, ,
,
.
, , ,
?
..............

 - ,
, ,
,
,
:
,
!
, 1902.

, ,
,
,
:
, ,
, ,
' , ,
!
,
,
,
:
, ,
, ,
' , ,
!
,
,
, ,
,
, ,

, ,
' , ,
!

,

:
, ,
, ,
' , ,
!
, ,
,

:
, ,
, ,
' , ,
!

. .
( )

,
, ,
,
,
.
,

?
,
' ' ,
,

 ,
!

,
, ,

.
'

,

.
:
?
,
,
,
, ,
,
, ,
!

! ?

,
, .
;


,
,
!

 ?
,
,
, ,

,
-!
.
' , ,

: ' ,
!
, ,

: !
!
, 1892.

Jadranski Prometej je simbolina i alegorina pesma protiv Austrije, drave koju su napredni mislioci toga doba
nazivali tamnica naroda. U ovu alegoriju su utkane istorijske prilike u vreme nastanka pesme. Austrija je 1866.
godine bila pobeena od Pruske kod Sadove. Posle poraza Austrija se okree slovenskim teritorijama koje su
bile pod njenom vlau. Meu njima je bila i Boka Kotorska koja je dugo bila pod vlau Venecije, a samo
kratko vreme pod francuskom vlau. Posle Bekog mira 1815. godine Boka Kotorska potpada pod vlast
Austrije koja obeava da e potovati povlastice koje su Bokelji uivali pod Venecijom, i, izmeu ostalog, da
nee morati da slue u austrijskoj vojsci. Meutim, Austrija postepeno kri data obeanja. 1868. godine
zakonskim propisom uvodi i vojnu obavezu za Bokelje i zabranu da se naputa zaviaj pre odsluenja vojnog
roka u austrijskoj vojsci, to je posebno pogodilo pomorce. Zbog toga je 1869. godine izbio ustanak koji je po
bokeljskom selu Krivoije dobio naziv krivoijski ustanak. Na 1500 do 1600 bokeljskih ustanika krenulo je pet
austrijskih pukova, oko deset puta vea vojna sila. Bokelji su, meutim, pobedili austrijsku vojsku i Austrija je
morala da prihvati njihove uslove.
U pesmi Jadranski Prometej izraena je velika sklonost Laze Kostia ka alegorizaciji, fantastici, igri reima i
kovanicama. Dvoglavu orluinu pesnik uzima kao simbol austrijske vojske, jer je austrijski grb u sebi imao
crnog dvoglavog orla. Isperutana bojem skoranjem predstavlja aluziju na austrijsko-pruski rat 1866. godine
koji je Austrija izgubila. Zato je Austrija opevana kao "orluina isperutana", poupano joj je perje. U kandama

je stisla lakomim krivokletstava sramnu lomau je aluzija na ono to je Austrija Bokeljima obeala, a onda
pogazila re. Junona koja je u rimskoj mitologiji ena vrhovnog boga; zar tekih rana ne prebole jo od severna
od orla neverna je aluzija na poraz od Pruske. Za Prusku pesnik koristi kao simbol orao severni.
Laza Kosti je u Krivoijskom ustanku video prometejski podvig Bokelja, koji su se borili ne samo za svoju
slobodu, nego i za slobodu svih slovenskih naroda pod Austrijom, i to je osnovna ideja pesme Jadranski
Prometej. Ali, pevajui o Prometeju pesnik peva i o neprestanoj borbi oveka protiv nepravde i sile.

,
,

.

,

.
,
,

.
!


.

,
,
.
,
,

 .
,
, ,

.

, ,
,
.
, ,
,

.

, ,
,
.
, ,
, ,

.

,

.
,
,

.

,


.
?
,

, .
,
, , , ,

.
' ,
,

.
, , !
,

.

,

.

,
'
, .

,
'
.
,
,


.
!
,
,
!
,
, ,

.
,
,
,
.

,
,
.
,
,

, .

,

.

,

!

,