NAPOMENE

UZ UGOVOR O POVERLJIVOSTI (JEDNOSTRANI)

IZVORI PRAVA

Zakon o zatiti poslovne tajne ("Slubeni

glasnik RS", br.
72/2011)
Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85,
45/89 - odluka USJ i 57/89, "Slubeni list SRJ", br. 31/93 i
"Slubeni list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

OPTE NAPOMENE

U najirem smislu, svaka poverljiva poslovna informacija koja

obezbedjuje konkurentsku mo, moe se smatrati poslovnom
tajnom. Neovlaeno korienje takve informacije smatra se
nelojalnom utakmicom i povredom poslovne tajne.
Generalno gledano, poslovna tajna podrazumeva postojanje
odredjenih trokova razvoja informacija i kao takva, ne
predstavlja opte znanje u odredjenoj grani. ak i negativne
informacije (npr. miljenja data na osnovu istraivanja koja
ukazuju na neto nema vrednost), mogu biti poslovna tajna.
Poslovnom tajnom se mogu smatrati:
a) Proizvodni procesi, tehnike i know-how
b) Zbirke podataka (npr. liste klijenata)
c) Formule za proizvodnju proizvoda
d) Algoritmi, procesi koji su primenjeni u kompjuterskim
programima ili sami kompjuterski programi
e) Poslovne strategije, poslovni planovi, izvozni ili marketinki
planovi
f) Informacije o finansijskom poslovanju
g) Personalna evidencija
h) Prirunici
i) Sastojci
j) Informacije o razvojno-istraivakim aktivnostima i dr.
Kada je re o informacijama koje se mogu tititi kao poslovna
tajna, ono to bi se moglo smatrati optim standardima
podrazumevaju postojanje sledeih preduslova:

a) Informacija mora biti tajna (ne sme biti opte poznata ili
lako dostupna u krugovima koji su normalno upoznati sa
tom vrstom informacija;
b) Mora imati komercijalnu vrednost zato to je tajna;
c) Pravi vlasnik takve informacije mora preduzeti razumne
korake da tu informaciju odri tajnom (npr. moraju postojati
klauzule o poverljivosti u ugovorima o radu zaposlenih i
ugovorima drugih angaovanih lica, odnosno sa njima
zakljueni posebni ugovori o poverljivosti, zatim ugovor o
neotkrivanju poslovnih tajni koji treba potpisati sa
poslovnim partnerom svaki put kada se otkrivaju poverljive
informacije dr.)

NEKE NAPOMENE U VEZI TEKSTA UGOVORA

Svaki UGOVOR je jedinstven, ogranicen potrebama i voljom

ugovornih strana, s jedne strane i vaeom pravnom
regulativom, s druge strane. Zato su moguci razliciti modaliteti
svakogugovora. Dati model je samo jedan od mogucih.
Ovaj model ugovora primenjuje se u sluaju kada je samo jedna
strana (Dralac poslovne tajne) raspolae informacijama koje
se tite kao poslovna tajna i voljna je da drugoj strani Primalac
poslovne tajne iste iznese i otkrije pod odredjenim uslovima.

Preporuuje se da se Ugovor o poverljivosti zakljui pre poetka

pregovora.
Ugovor o poverljivosti trebalo bi da sadri elemente date u ovom
modelu ugovora, to ne iskljuuje i druge, zavisno od ukazane
potrebe i postignute saglasnosti ugovornih strana.
Definicija poverljive informacije ne treba da ukljuuje samo
informacije koje je primaocu poslovne tajne obelodanio dralac
poslovne tajne, ve treba da sadri i druge informacije do kojih
primalac poslovne tajne moe da dodje u postupku sprovodjenja
ugovora. (lan 2)
Vrlo je vano da dralac poslovne tajne ili lice koje on ovlasti ima
pravo da vri proveru potovanja procedura zatite poslovne
tajne koje sprovodi primalac poslovne tajne. (lan 9)
Taksativno navesti izuzetke od obaveze zatite poslovne tajne, jer
se nita ne podrzumeva (lan 5).

U stavu 1 lana 1 Ugovora, izostaviti sve to nije relevantno, s

obzirom na predmet Ugovora iz lana 3.

U lanu 3 navesti informacije koje se smatraju poslovnom

tajnom s obzirom na predmet ugovora.
U taki 3) stava 1 lana 4 nepotrebno izostaviti, zavisno od
sluaja.
lan 12 izostaviti, zavisno od predmeta ugovora. U tom sluaju,
izmeniti redosled brojeva narednih lanova ugovora.
U lanu 13 navesti period, to e zavisiti od dogovora (npr. 5
godina).
U stavu 3 lana 14, navesti mesto (npr. Beograd).
U lanu 18 navesti broj dana (npr. 30).