Barbara (Jacques Prvert )

Seti se Barbara
kia je uporno lila nad Brestom toga dana.
Ti si ila vedra, nasmejana, oblivena vodom,
srena, razdragana po kii
Seti se Barbara,
ti koju ja nikada nisam poznavao,
ti koja nisi poznavala mene
Ja sam ti presek'o ulicu Sijam,
ti si se smeila
I ja sam se smeio isto tako
Seti se Barbara
Jedan ovek bio je sklonjen u kapiju
on je uzviknuo tvoje ime, Barbara!
I ti si potrala njemu
oblivena vodom, srena, razdragana
i bacila si mu se u naruje
Seti se Barbara, i ne ljuti se to ti kaem Ti
Ja kaem Ti svima koje volim
pa ak ako ih nikada nisam video

Ja kaem Ti svima koji me vole

pa ak i ako ih ne poznajem
Seti se Barbara
seti se ipak toga grada
i ne zaboravi tu kiu razumnu i srenu,
tu kiu nad onim srenim gradom
tu kiu nad morem, nad arsenalom
i nad ratnim brodom

O Barbara kakva je glupost rat.

ta li je s tobom bilo u onoj oluji gvoa, elika i krvi
A onaj to te je zaljubljeno stezao na grudi,
da li je nestao, mrtav, ili je moda jo uvek iv?
O Barbara Kia lije nad Brestom kao to je to inila nekada
Ali to vie nije isto I sve je uniteno
To vie nije ni oluja gvoa, elika, ni krvi
To su prosto samo oblaci,
oblaci to praskaju kao psi
Oblaci to odlaze vrlo daleko od Bresta
od koga vie ne ostaje nita Seti se Barbara