INTERNACIONALNI UNIVERZITET U TRAVNIKU

SAOBRAAJNI FAKULTET
TRAVNIK

SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovna logistika u drumskom saobraaju

Tema: Faktori koji utiu na trokove i znaaj logistike

Predmetni nastavnik:
Prof.dr.Danislav Drakovi

Student:
Samir Hrnji
br.indexa: S-72/12
Travnik, 2015

Sadraj
1.

Uvod....................................................................................................................................3

2.

Znaaj poslovne logistike...................................................................................................4

3.

Trokovi..............................................................................................................................5

4.

Faktori koji utiu na trokove i znaaj logistike.................................................................6

4.1

Uticaj konkurencije na trokove i znaaj funkcije logistike u preduzeu....................6

4.2

Uticaj karakteristika proizvoda na trokove i znaaj funkcije logistike u preduzeu. .8

4.3

Uticaj prostornih odnosa na trokove i znaaj funkcije logistike u preduzeu..........10

1. Uvod
Logistika je dugo vremena bila novo podruje razmiljanja u marketingu. Ona
ak nije imala ni prikladno ime. Njen sadraj se najee poistoveivao sa transportom
i skladitenjem, funkcijama koje imaju dvosmjernu orijentaciju, gledano s bilo koje
take procesa distribucije.
Interesovanje za upravljanje aktivnostima logistike dovelo je do razliitih
interpretacija samog pojma logistike. Javila se i konfuzija u definisanju logistike jer su
brojni termini korieni za oznaavanje samog procesa fizikog kretanja dobara od
dobavljaa preko proizvodaa i posrednika do krajnjeg potroaa.
Odreene definicije mogu omoguiti potpunije shvatanje prirode i vanosti
logistike. Zato se moe koristiti svaka definicija koja odgovara datoj poslovnoj
situaciji.
Logistika kao nauna disciplina, nastala je u okviru vojnih sistema. Meutim,
logistika u nauci o menadmentu ima malo dodimih taaka sa vojnom logistikom. Ne
postaji univerzalna definicija logistike i moe se ak raspravljati o tome da li je
logistika primenjena ili prava nauna disciplina.
U mnogim verzijama sree se definicija 7 "R" (right=pravo) za koju se ponekad
kae da je laiki opis logistike.
Ona glasi:
"Osigurati dostupnost pravog proizvoda, u pravoj koliini, u pravom stanju, na
pravom mestu, u pravo vrijeme, za pravog kupca i po pravoj cijeni".

2. Znaaj poslovne logistike

Nauni pristup izuavanju fizikog toka dobara izmeu ponude i tranje dugo je
imao drugorazredni znaaj. Razlog je vrlo jednostavan. Najprije se akcenat stavljao na
proizvodnju, a tek kasnije je uoen znaaj prodaje. Fiziki tok dobara, onako kako je
napred definisan, jo uvek je bio ignorisan. Zbog toga je dolo do smanjenja
efikasnosti tokova dobara u sistemu logistike. Tek se pedesetih godina u SAD, a u
Zapadnoj Evropi jo kasnije (oko 1965. godine), javlja interes za naunim
izuavanjem najprije fizike distribucije a kasnije i logistike. Kod nas je i danas taj
interes skromno prisutan, mada je zahtijev prakse (zbog stalnog poveanja trokova)
vie nego oigledan.
Aktivnosti logistike bile su veoma razdvojene pre 1950. god. Poslije uvoenja
koncepta analize ukupnih trokova, pojavili su se novi modeli planiranja (naroito
fizike distribucije). Krajem 1950-ih i poetkom 1960-ih logistika se ustanovila kao
sveobuhvatan koncept za koncepte kao to su fizika distribucija i upravljanje
materijalima.
Od 1970-ih logistika funkcionie u kompleksnim, dinaminim i nesigurnim
uslovima. Konkurencija na veini trita postala je jaa nego ikada ranije. Nastale su
nove poslovne strukture a uslavi za integrisanje aktivnosti logistike izmeu firmi u
kanalu su se neprestano menjali.
Meutim, podruje logistike, sve vreme postojanja, pratili su brojni problemi. S
obzirom da su ti problemi determinisali efikasnost logistikih procesa, menaderi a
posebno naunici imali su puno razloga da se osvmu na njihovo rjeavanje.
Najee navoeni razlozi za bavljenje logistikom su sledei:
1) preduzea nisu njoj posveivala dovoljno panje,
2) disperzijom proizvodnog programa i primenom marketing koncepta postala
je komplikovanija,
3) pogodna je za koricenje kvantitativnih tehnika i metoda,
4) pogodna je za razvoj i primjenu novih metoda transporta dobara,
5) atraktivno je sredstvo necjenovne konkurencije
6) energetska kriza istakla je njen strateki znaaj u kompanijama
7) stalno rastu trokovi outbound sektora tj. fizike distribucije.

3. Trokovi

4. Faktori koji utiu na trokove i znaaj logistike

U Ovom delu panja se posveuje analizi specifinih faktora koji se odnose na
trokove logistike i na njen znaaj u preduzeu. Polazi se od toga da je strategijsku
ulogu funkcije logistike u preduzeu mogue objasniti ocenum uticaja odreenih
dimenzija konkurencije, svojstava proizvoda i prostornih odnosa (distance) na njene
trokove.
4.1 Uticaj konkurencije na trokove i znaaj funkcije logistike u preduzeu
esto se konkurencija usko posmatra jer se prvenstveno potencira znaaj
konkurencije cenama. Sigurno da je cena bitna, ali na mnogim tritima usluge
potroaima postaju sve znaajnije sredstvo konkurencije. Na primer, ako preduzee
moe brzo i pouzdano da snabde svoje kupce proizvodima, onda njegovi kupci mogu
minimizirati trokove zaliha. Preduzee mora da razmotri mogunosti za smanjenje
trokova zaliha kupaca. Smanjenje trokova zaliha kupaca je isto toliko vano koliko i
snienje cene proizvoda, poto moe omoguiti prodavcu da povea profit ili da
postane konkurentniji. Zato je pruanje usluga potroaima od velike vanosti za
podruje logistike.
Duina ciklusa porudbine direktno utie na koliinu dobara na zalihama. to je
krai ciklus porudbine, potrebno je drati manju koliinu robe na zalihama. Ciklus
porudbine obuhvata vremenski period od trenutka kada kupac plasira porudbinu do
trenutka kada primi poiljku. Praktino, ciklus porudbine obuhvata: vreme prenosa
porudbine, vreme obrade porudbine, vreme slanja i prijema poiljke.

Sl. 1: Odnos izmeu nivoa zaliha i duine ciklusa porudbine

Slika 1. pokazuje da dui ciklus porudbine zahteva vii nivo zaliha. Zato, ako
preduzee moe da pobolja nivo usluga potroaima skraenjem ciklusa porudbine,
onda njegovi potroai treba da budu spremni na nii nivo zaliha. Takvo smanjenje
zaliha dovodi do smanjenja trokova, to je isto toliko vano koliko i snienje cena
proizvoda.
Supstitucija proizvoda esto utie na pruanje usluga potroaima. Ako je
proizvod slian drugim proizvodima, onda kupci mogu, u sluaju njegove nestaice, da

se odlue za kupovinu konkurentskog proizvoda. Zato je pruanje usluga potroaima

vanije za visoko zamenljive proizvode nego za proizvode koje kupci ele da porue
kada budu proizvedeni. Ovo je jedan od razloga to preduzea troe puno novca na
ekonomsku propagandu kako bi poveala svest kupaca o sopstvenim proizvodima.
Preduzee eli da potroai pitaju za njegove proizvode (ak i kad ih trenutno nema na
tritu) i da saekaju dok se oni na tritu ne pojave.
to je proizvod zamenljiviji potreban je vii nivo usluga potroaima. to se
tie menadera logistike, preduzee koje eli da smanji trokove izgubljene prodaje
(koji su mera usluga potroaima ili zamenljivosti proizvoda) moe da povea
ulaganja ili u zalihe ili u transport.
Efekat zaliha ukazuje na postojanje obrnutog odnosa izmeu trokova
izgubljene prodaje i trokova zalihe (slika 2). Sa poveanjem trokova zaliha (to
moe uzrokovati poveanje nivoa zaliha ili poveanje koliine ponovne porudbine),
preduzee esto moe da smanji trokove izgubljene prodaje.

Sl.2: Odnos izmeu trokova izgubljene prodaje i trokova zaliha

Kriva ukupnih trokova pokazuje da je preduzee spremno da poveava
trokove zaliha, sve dok kriva ukupnih trokove ne pone da raste. esto je preduzee
spremno da povea koliinu dobara na zalihama, kako bi u veoj meri smanjilo
trokove izgubljene prodaje. Ta spremnost postoji sve do take, u kojoj se marginalne
utede od smanjenja trokova izgubljene prodaje izjednauju sa marginalnim
trokovima dranja dodatnih zaliha. Efekat transporta ukazuje na injenicu da
preduzee moe postii utede kompenziranjem rasta trokova transporta sa
smanjenjem trokova izgubljene prodaje (slika 2). Trokovi transporta se poveavaju
zbog pruanja vieg nivoa usluga (na primer, pri prelasku sa vodenog na elezniki ili
sa eleznikog na drumski ili sa drumskog na avionski transport) i zbog poveanja
frekvencije isporuka u manjim koliinama po viim trokovima. Kako pokazuje slika
2, preduzee moe da smanji trokove izgubljene prodaje vedro ulaganjem u
transportne usluge kako bi poboljalo nivo usluga potroaima. Kriva ukupnih
trokova pokazuje da je preduzee spremno to da ini samo dok se marginalne utede
trokova izgubljene prodaje izjednae sa marginalnim porastom trokova transporta.

Sl. 3: Odnos izmeu trokova izgubljene prodaje i trokova transporta

Da bi smanjila trokove izgubljene prodaje preduzea esto istovremeno
poveavaju ulaganja i u zalihe i u transport. Ustvari, bolji transport obino dovodi do
snienja trokova zaliha. Obino nii trokovi transporta proizilaze iz upotrebe manjih
prevoznih sredstava i skracenja vremena tranzita.
4.2 Uticaj karakteristika proizvoda na trokove i znaaj funkcije logistike u
preduzeu
Mnoge karakteristike proizvoda utiu na trokove logistike i na njen znaaj u
preduzeu. Meu znaajnijim su: 1) vrednost proizvoda, 2) gustina proizvoda u
transportnom sredstvu i skladitu i 3) osetljivost proizvoda na oteenje.
Vrednost proizvoda direktno utie na trokove logistike. Prvo, vrednost
proizvoda utie na trokove skladitenja, trokove zaliha, trokove transporta, trokove
pakovanja, pa ak i na trokove rukovanja materijalima. Kao to slika pokazuje, kako
raste vrednost proizvoda trokovi u svakoj oznaenoj oblasti e rasti. Stvarni nivo
funkcije trokova varirae od jednog do drugog proizvoda.
Trokovi skladitenja i zaliha e rasti u zavisnosti od vrednosti proizvoda.
Proizvod vee vrednosti angauje vie kapitala u zalihama i poveava ukupne
trokove. Pored toga, pri skladitenju proizvoda vee vrednosti moe doi do
poveanja trokova zastarevanja i amortizacije. Takoe, poto su objekti za
skladitenje proizvoda vee vrednosti sofisticiraniji, doi e do rasta trokova
skladitenja sa poveanjem vrednosti proizvoda.

Sl. 4: Odnos izmeu vrednosti proizvoda i nekih trokova logistike

Transportni trokovi odraavaju rizik u transportu dobara. esto postoji

mogunost oteenja proizvoda visoke vrednosti. Takva oteenja mogu kotati
transportno preduzee vie nego to ono moe da dobije od osiguravajue kompanije
na ime pokria trokova oteenja. Transportne kompanije tee da naplate vie cene za
transport proizvoda vee vrednosti jer kupci obino mogu da plate vie cene za takve
proizvode.
Trokovi pakovanja uglavnom rastu sa poveanjem vrednosti proizvoda.
Preduzee ulae vie napora pri pakovanju proizvoda vee vrednosti u cilju njegove
zatite od oteenja ili gubitka. Takoe, oprema za rukovanje proizvodima vee
vrednosti esto je sofisticiranija. Preduzea su obino spremna da koriste sloenu i
skupu opremu, kako bi proizvode vee vrednosti to krae zadravala u skladitu i
kako bi minimizirala mogunosti za njihovo oteenje.
Gustina proizvoda je drugi faktor koji utie na trokove logistike. Gustina
proizvoda se definie kao odnos izmeu teine i prostora (teina/prostor). Proizvodi
male teine, koji zauzima veliki prostor (na primer kuni nametaj ili prethodno
opisano izlobeno postolje kompanije Dilet) ima nisku gustinu. Gustina proizvoda u
transportnom sredstvu ili skladitu utie kako na trokove transporta tako i na trokove
skladitenja (slika 5). Kako se poveava gustina proizvoda, trokovi skladitenja i
trokovi transporta opadaju.

Sl.5: Odnos izmeu gustine proizvoda i trokova logistike

Pri utvrivanju cena prevoza, transportne kompanije razmatraju teinu tj.
koliinu proizvoda koju mogu da utovare u vozilo. Kod artikala visoke gustine nii su
trokovi prevoza i skladitenja. to je vea gustina proizvoda u skladitu, vea koliina
tih proizvoda moe da stane na jedinicu skladinog prostora.
Dakle, i na trokove skladitenja i na trokove transporta gustina proizvoda
utie na isti nain.
Osetljivost proizvoda na oteenje takoe utie na trokove logistike (slika 6).
Proizvodi se mogu otetiti kako zbog objektivnih (poplava, zemljotres i sI.) tako i zbog
subjektivnih razloga (nemarnost osoblja, podmetnuti poari i sI.). Ne postoje proizvodi
koji se ne mogu otetiti.

Vei rizik oteenja proizvoda uslovljava vee trokove transporta i

skladitenja. Transportne kompanije koje oekuju vea oteenja proizvoda naplatie
vie cene prevoza. I trokovi skladitenja tih proizvoda e porasti zbog preduzetih
mera da se smanji rizik od oteenja.

Sl.6: Osetljivost proizvoda na oteenje i trokovi logistike

4.3 Uticaj prostornih odnosa na trokove i znaaj funkcije logistike u
preduzeu
Za logistiku su veoma znaaj ni prostomi odnosi (distanca). U pitanju je
lokacija fiksnih taaka u sistemu logistike s obzirom na trite i take
snabdevanja. Prostomi odnosi (distanca) znaajno utiu na trokove logistike.
Prostomi odnosi su p.osebno znaaj ni za trokove transporta, poto oni rasto sa
poveanjem distance izmeu fiksnih taaka u sistemu logistike. Razmotrimo primer sa
slike 7.

Sl. 7: Prostorni odnosi u sistemu logistike

Preduzee B ima prednost po osnovu trokova proizvodnje od 1,50 $ u odnosu
na preduzee A, poto trokovi proizvodnje po jedinici proizvoda u preduzeu B
iznose 7,00 $, dok ti trokovi u preduzeu A iznose 8,50 $. Meutim, preduzee B
plaa 1,35 $ (0,60 $ + 0,75 $) na ime trokova transporta po jedinici ulazne sirovine i
3,50 $ za transport jedinice gotovog proizvoda do trita. Ukupni trokovi transporta

po jedinici sirovine i proizvoda kod preduzea B iznose 4,85 $. Preduzee A plaa 0,90
$ na ime trokova transporta jedinice ulazne sirovine i 1,15 $ za transport jedinice
gotovog proizvoda do trita. Dakle, ukupni trokovi transporta jedinice sirovina i
gotovog proizvoda kod preduzea A iznose 2,05 $. Preduzee A ima vee trokove
proizvodnje po jedinici proizvoda od preduzea B za 1,5 $. Istovremeno, preduzee A
ima nie trokove transporta po jedinici sirovine i proizvoda u odnosu na preduzee B
za 2,80 $. Preduzee A moe kompenzovati vee trokove proizvodnje od 1,50 $ po
jedinici proizvoda (u odnosu na preduzee B), niim trokovima transporta po jedinici
sirovine i gotovog proizvoda koji iznose 2,80 $. Preduzee B moe da potrai
alternativne strategije za svoj sistem logistike u cilju efikasnijeg konkurisanja na
tritu. Na primer, preduzee B moe trokove transporta jedinice gotovog proizvoda
od 3,50 $ bazirati na transportu robe u manjim koliinama od tovarne teine kamiona.
Da bi smanjilo trokove transporta gotovih proizvoda do trita ovo preduzee moe
da razmotri korienje trinih skladita i isporuku proizvoda u veim koliinama
eleznicom.
Distanca izmeu fiksnih taaka sistema logistike moe drugaije da utie na
trokove logistike od trokova transporta. Na primer, preduzee locirano daleko od
jednog ili od vie svojih trita, moda treba da koristi trino orijentisano skladite da
bi isporuilo proizvode kupcu u periodu kada njemu najvie odgovara. Zato, distanca
moe da utie na poveanje trokova skladitenja, trokova zaliha i trokova obrade
porudbina.
Faktor distance je od tolike vanosti za trokove logistike da se kod donoenja
odluka o lokaciji objekata maksimalno moraju respektovati miljenja menadera
logistike.