RATNA PROLOST NARODA I NARODNOSTI JUGOSLAVIJE

KNJIGA DVESTA TRIDESET ETVRTA

ZBORNIK SEANJA

UREIVAKI ODBOR
RAHMIJA KADENIC, general-pukovnik, predsednik; lanovi: ALI UKRIJA, RISTO
DZUNOV, DAKO PUAC, general-pukovnik, ZlKA STOJSlC, general-potpukovnik,
FABIJAN TRGO, general-potpukovnik, VELJKO MILADINOVIC, general-potpukovnik, JOCO TARABIC, general-potpukovnik, METODI JE KOTEVSKI, general-potpukovnik, MILAN DALJEVIC, general-potpukovnik. SVETOZAR ORO, general-major,
AUGUST VRTAR, general-major, MISA LEKOVIC, pukovnik, AHMET DZONLAGlC,
pukovnik. VIKTOR KUCAN, pukovnik, RADOMIR PETKOVIC, pukovnik

Glavni i odgovorni urednik

RADOMIR PETKOVIC

Urednici
pukovnik ESAD TIHlC
potpukovnik MOMILO KALEM

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD

RATNA SEANJA IZ NOB

1941-1942.

BEOGRAD, 1981.

VELJKO

VLAHOVIC

TITO REVOLUCIONAR NOVOG VREMENA*

Obiljeiti tri decenije Titovog rukovoenja Komunistikom partijom
i Savezom komunista Jugoslavije, znai, prije svega, pisati o revolucionaru
novog tipa, koji je ne samo shvatio svoje vrijeme nego i bitno uticao da
vrijeme tee novim revolucionarnim tokovima.
O Titu su napisani tomovi, pisae se novi tomovi, ali sve to je napisano ostae nedoreeno, ne samo zbog toga to je rijeima teko rei sve
ono to bi valjalo rei, prije svega, zbog toga to govoriti o Titu znai
govoriti o tri najburnije decenije istorije naih naroda, o takvoj lananoj
reakciji zbivanja iju je raznovrsnost, dinamizam, stvaralako bogatstvo
izazvala revolucija na ijem je elu stajala partija kojom je rukovodio i
rukovodi drug Tito.
Zbog toga e i ovaj prilog obiljeavanju tridesetogodinjice Titovog
dolaska na elo Komunistike partije, za itaoce Socijalizma", biti samo
jedan skroman doprinos u nizu drugih kojima obiljeavamo prolost, ne
radi prolosti, ve radi sadanjosti i budunosti.
PRIJE TRI DECENIJE

Ne vjerujem da je ijedan rukovodilac komunistike partije preuzeo

rukovoenje partijom u tako sloenoj unutranjoj i meunarodnoj situaciji kao to je bila situacija u kojoj je Tito preuzeo rukovoenje naom
partijom.
Plamen novog svjetskog rata sve se vie razbuktavao. Etiopija je
bili porobljena, u paniji se vodila teka bitka protiv meunarodnog faizma, Japan je prodirao u kineska sela i gradove, Hitlerove trupe su
umarirale u Be, ehoslovaka je bila predana na milost i nemilost Berlinu, Albaniju su zauzele Musolinijeve crne koulje". Evropa se pretvarala u ogroman koncentracioni logor, a njenim drumovima su se kretale
nepregledne kolone miliona izbjeglica. To su bili dani kada je visila neposredna opasnost nad nezavisnou Jugoslavije.
U naoj zemlji bile su u porastu nacionalne i klasne suprotnosti. Jedan, veliki dio masa jo je gajio iluziju da e graanske partije okupljene
* Socijalizam", Beograd, br. 12, 1967, str. 14871497.

oko udruene opozicije" izvui zemlju na put demokratskog razvitka,

nacionalne ravnopravnosti i nezavisnosti. Te iluzije su se mogle suzbiti
samo upornim radom na stvaranju jedinstva oko najhitnijih zahtjeva, koji
su postepeno izrastali u cjelovit program. Zemljom su nesmetano vrljali
Hitlerovi i Musolinijevi emisari, koji su meu dijelom buroazije, za jeftine pare, regrutovali pripadnike pete kolone".
Partija je bila u prilinoj mjeri paralisana ranijom politikom rukovodstva, estim provalama, izbjegavanjem da se zauzmu jasni stavovi o
najhitnijim pitanjima. Pa ipak, i pored oteanih uslova, u zemlji su izrastali mlai kadrovi, vodene su uporne borbe za jedinstvo radnike klase,
za organizovanje seljaka, za okupljanje inteligencije. Najiri radni slojevi
vrili su pritisak da Komunistika partija preraste u snagu koja e biti
sposobna da obezbijedi jedinstvo misli i akcije. Tome je smetalo rukovodstvo sa Gorkiem na elu, koje se nalazilo u inostranstvu i koje je bilo
zaraeno frakeionatvom, karijerizmom, likvidatorstvom. Postojao je dubok jaz izmeu mase lanstva, potreba radnih ljudi svih naih naroda i
naina ivota i rada dijela rukovodstva u inostranstvu.
Na rad rukovodstva bitno je uticala i Komunistika internacionala,
koja je jo, u to vrijeme, mogla da odreuje i sastav rukovodstva, ne obazirui se na stvarno stanje i raspoloenje u zemlji. Tih dana je u Komunistikoj internacionali ve bila formulisana odluka o rasputanju nae partije zajedno sa rasputanjem komunistikih partija Poljske i Koreje. Jedino zahvaljujui drugu Titu, uz Pikovu i Dimitrovljevu pomo, ta odluka
nije sprovedena, to je bilo od presudnog znaaja za kasnije dogaaje. I
pored toga to je odluka o rasputanju Partije bila obustavljena, Manuilski je na Osamnaestom kongresu SKP(b), poetkom 1939. godine, dao najcrnju karakteristiku o naoj partiji, govorei da je zaraena provokatorima i pijunima". Jedino je Tito poznavao snagu lanstva, ogromne mogunosti koje se Partiji pruaju samo ako bude u stanju da demokratskim putem, bez mijeanja sa strane, izabere svoje rukovodstvo. Takva
Titova neograniena vjera u snagu i sposobnost lanstva i povjerenje u
revolucionarnu snagu masa, kao i njegova upornost da sprijei rasputanje Partije bili su ona polazna taka koja mu je omoguila da ispolji
sve svoje ogromne stvaralake sposobnosti, da otkloni birokratsko-dogmatska gledanja na partiju i otvori puteve za revolucionarnu bujicu koja
je, ve prvih godina njegovog rukovoenja, narastala iz dana u dan. Manuilski je ve 1940. godine, u izlaganju pred moskovskim partijskim aktivom, priznao da se, kako izgleda, prevario u ocjeni jugoslovenske Komunistike partije na Osamnaestom kongresu", ali je moralo proi jo
dosta vremena, moralo se proliti mnogo krvi da bi se van nae zemlje
dokazala snaga Partije i revolucije kojom je ona rukovodila. Slinih primjera u istoriji revolucionarne borbe nije bilo i teko da e ih biti u budunosti.
Druga Tita sam upoznao tih dana, neposredno poslije preuzimanja
rukovodstva Partije. Bilo je ljeto 1938. godine kada je Narodni front Francuske bio na izdisaju. Spremala se minhenska tragedija. Dogovorili smo se
da grupu drugova, koji su kao ranjenici doli zajedno sa mnom iz Spa-

nije, upozna sa stanjem u Partiji, u zemlji i da ukae na bitne momente

meunarodne situacije. Sastali smo se u separeu jedne parike kafanice.
Razgovor je trajao nekoliko sati. Sve detalje izlaganja nisam zapamtio,
ali mi je zauvijek ostala u sjeanju dubina analize stvarnosti, sigurnost
u gledanju na dogaaje, realnost u njihovom prosuivanju, jasnoa u odreivanju zadataka za neposrednu budunost. To su one Titove osobine
koje su do dananjeg dana neprekidno dolazile do izraaja, koje su se bogatile i ispoljavale u svakoj novoj situaciji.
Dugo sam razmiljao kako je jedan radnik mogao da se isklee u
tako neizmjernu linu i drutvenu vrijednost. Potpuniji odgovor na to
pitanje naao sam kasnije, u Lenjinovim ranim radovima, kao da je Tita
imao pred sobom kada je pisao: Meu radnicima raste strasna tenja
za znanjem, za socijalizmom, meu radnicima se izdvajaju pravi heroji
koji, uprkos najbednije ivotne situacije, uprkos ropskom radu po fabrikama koji zaglupljuje, nalaze u sebi toliko karaktera i snage volje da
ue, ue, ue i da iskleu od sebe svjesne socijaliste, radniku inteligenciju."
Tih dana je Pariz bio jedna od glavnih centrala frakcionake djelatnosti. Aktivnost tog centra je bila usmjerena u tri pravca: prema zemlji,
prema Komunistikoj internacionali i prema naim studentima i panskim borcima koji su se u veem broju nali u Francuskoj. U zemlju su
slati kuriri koji su se povezivali sa ostacima grupe Petka Miletia, koji je
ve bio smijenjen kao rukovodilac kaznionskog komiteta u Sremskoj Mitrovici, a na njegovo mjesto bio je postavljen drug Moa Pijade. U paniji je jedna protivtenkovska baterija nosila ime Petka Miletia. Na elu
te baterije nalazili su se drugovi Mirko Kovaevi, Branko Krsmanovi i
Laza Latinovi, koje sam u Pragu primio u Partiju. Drug Tito mi je stavio u zadatak da ih jednim pismom informiem o sluaju Petka Miletia
i ukaem da treba da nau nain da skinu njegovo ime. Frakcionaka
grupa u Parizu sa Mariem i Kusovcem na elu bombardovala je Dimitrova
i Komunistiku internacionalu svojim pismima i izvjetajima. Neka od
tih pisama sam kasnije vidio, radei u Komunistikoj internacionali. Ona
su bila jo jedna potvrda dokle frakcionaka zaslijepljenost, ija je sutina,
u stvari, karijerizam i likvidatorstvo, moe da dovede pojedine komuniste,
da potpuno zaborave na sve ono pozitivno to su nekada radili, da umjesto borbe, u centar panje stave svoju linost i svoje sebine interese.
Na alost, tih godina su nailazili na podrku nekih rukovodeih inostranih
komunista koji su se nalazili na odgovornim dunostima u Internacionali. Poto nijesu imale oslonca u zemlji, frakcionake grupe, kao to to
najee biva, traile su oslonac u inostranstvu.
Borba protiv frakcionatva bila je odluna, bez kompromisa, ali i u
toj situaciji je drug Tito insistirao da se pomogne, naroito starijim kadrovima da se to bolje orijentiu u novonastaloj situaciji i da se potpunije
angauju u partijskom radu. Na taj nain su najokorjeliji frakcionai izolovani i svedeni stvarno na najmanju mjeru, to je olakalo njihovo izbacivanje iz Partije.
Visok stepen jedinstva Partije, koji je veoma brzo ostvaren, uz neznatan broj iskljuenih, stvorio je onu solidnu podlogu bez koje se nijesu

mogli zamisliti kasniji uspjesi. Zbog toga je prolost nae partije pouna
i za budunost. Svaki put kada je slabilo jedinstvo misli i akcije, stvarao
se prostor za kolebanja. Kolebanja nisu sluajna. Njih najee raa nerazumijevanje novih zadataka i novih potreba.
Kolebanja prije trideset godina jednim dijelom su dolazila od odvojenosti pojedinaca od lanstva, od straha da se podri Titova odluka o likvidaciji emigracije. Sigurnije je bilo sjediti u zapeku i izigravati visoku
revolucionarnost nego se suoili sa klasnim neprijateljem, njegovom policijom, tamnicama, muenjima. Otuda kod frakcionaa parola da odluka o
likvidaciji emigracije znai izruenje policiji kolovanih kadrova" koji
treba da budu sauvani za revoluciju". To su, u stvari, bili inovnici
revolucije, koji su okrenuli lea stvarnosti i injenici da se kadrovi izdiu
i elie u neprekidnoj borbi. Sama odluka o likvidaciji emigracije, potpuno nova za jednu partiju koja radi u ilegalnosti, bila je sastavni dio
radikalnog kursa da se likvidira frakcionatvo, da partijski kadrovi budu
meu masama, da se njihova sposobnost i revolucionarnost provjeravaju
u borbi masa, a ne u kafanskim i salonskim diskusijama.
Emigracija je masovno raala najraznovrsnije devijacije od takozvanog revolucionarnog nestrpljenja do likvidatorstva. To se ponavljalo
od emigranata Parike komune blankista do savremene emigracije.
Naelan i praktian stav druga Tita u odnosu na emigraciju, znaio je doprinos teoriji i praksi revolucionarne borbe, a u naim uslovima je znaio definitivno stvaranje uslova da Partija samostalno donosi odluke o
svim bitnim pitanjima koja su se postavljala pred radniku klasu i narode nae zemlje.
Sastavni dio toga kursa bila je i odluka druga Tita o finansijskom
osamostaljivanju Partije. Nije se tu radilo samo o novcu ve, prije svega,
0 politikoj samostalnosti i preuzimanju potpune odgovornosti za donoenje odluka. itava partijska tehnika od 1939. godine bila je u zemlji.
Nale su se nove tamparije. Radnici, ogroman broj simpatizera, sve vei
broj lanova davali su dovoljno materijalnih sredstava za aktivnost Partije.
Time je uoi drugog svjetskog rata, u stvari, bio stvoren nov tip komunistike partije, koja je odraavala revolucionarne potrebe toga vremena, koja se smjelo i bez kolebanja otkaila od ustaljenih navika i ablona, a Tito je bio neimar te nove, stvaralake revolucionarnosti, koja je
1 od njega zahtijevala takvu svestranu i intenzivnu djelatnost, koja ima
veoma malo primjera u istoriji savremene klasne borbe.
Iako jo uvijek u ilegalnosti, obnovljena i preporoena, Partija na
svakom podruju drutvenog ivota probijala je obru ilegalnosti, dolazila do masa i pokretala ih na akciju. Time je ona kidala sa jednostranom elijskom aktivnou, zadravajui elije, ali ne uaurene, okrenute
same sebi, ve elije koje su bile mali tabovi za akciju, iji se lanovi
nijesu ocjenjivali po tome kako diskutuju na elijskim sastancima, ve po
tome kakav ugled uivaju kod radnika i koliko su sposobni da pokrenu
ljude na akciju. To je ujedno bilo i mjerilo za primanje novih lanova.
Rezultati nove orijentacije i aktivnosti osjetili su se u svim sredinama,

naroito meu radnicima, koji su ve 1938. godine vodili 340 trajkova,

da bi se njihov broj u narednim godinama naglo poveao.
Dilema koja je postojala oko uloge Partije, kada je kod pojedinih
grupa iskrsla teorija da Stranka radnog naroda treba da zamijeni Komunistiku partiju, brzo je rijeena uvrenjem Partije i njenom orijentacijom na stvaranje specifinog saveza izmeu radnika, seljaka i progresivne
inteligencije, na stvaranje novog tipa Narodnog fronta, razliitog od ve
ranije stvorenih narodnih frontova u paniji i Francuskoj. To nije bila
koalicija partija, ve revolucionarno saveznitvo masa, koje se raalo,
raslo i jaalo u svakodnevnoj borbi u preduzeima, selima, gradovima i
kolama. Time su Tito i Komunistika partija Jugoslavije dali svoj doprinos teoriji i praksi saveznitva u revolucionarnoj akciji i stvaranju
novog tipa Narodnog fronta, iji je kvasac i pokretaka snaga bila Partija, koja nije komandovala, ve odreivala puteve i pravce akcije.
Izbjegnuta su neka negativna iskustva iz prakse drugih narodnih
frontova, naroito zaobilaenje nacionalnog i kolonijalnog pitanja.

JOS JEDNOM O NACIONALNOM PITANJU

Kada se raspravlja o rjeavanju nacionalnog pitanja u naoj zemlji,

mislim da se nedovoljno ocjenjuje znaaj 1937. godine, u kojoj je pod
neposrednim Titovim rukovodstvom dolo do sutinske reorganizacije Komunistike partije Jugoslavije stvaranjem centralnih komiteta partija u
Sloveniji i Hrvatskoj, a kasnije i u ostalim nacijama.
Time su ranije diskusije o nacionalnom pitanju dobile najpotpuniji
odgovor u samoj Partiji, ime su se stvorili mnogo povoljniji uslovi da
Partija, pored zastave borbe protiv faizma, u svojoj jasnoi podigne i
zastavu borbe za nacionalnu slobodu i ravnopravnost svakog naroda pojedinano. Time je, u stvari, ojaan front i jedinstvo svih snaga koje su istupale protiv nacionalnog ugnjetavanja, kao i protiv onih koji su, pod
lanim demokratskim parolama, teili da to ugnjetavanje sauvaju, makar i u izmijenjenom obliku.
Time je, prije tri decenije, Partija postala mnogo sposobnija da u
rjeavanju nacionalnog pitanja razotkriva identinost interesa svakog naroda i narodnosti na osnovama koje su podrazumijevale i neprekidno jaanje socijalistike svijesti. Istorija narodnooslobodilakog rata i revolucije i kasniji razvoj nae federativne zajednice potvrdili su sav znaaj i
dalekosenost kursa koji je sproveden 1937. godine. Bez te jasne orijentacije, Partija bi se teko suprotstavila onom valu ovinizma koji su okupator i njegove sluge pokuali da raspale tokom rata. Tom valu suprotstavljen je mnogo snaniji bedem, bedem bratstva i jedinstva naih naroda, jer su se najire mase svih naih naroda ubijedile da jedino socijalizam prua najpotpuniju garanciju za ostvarenje elja i tenji svih nacionalnosti.

Stvaranjem nacionalnih partijskih rukovodstava stvoreni su bitni

preduslovi za nov razmah Narodnog fronta, koji je jaao na programu
borbe za socijalizam, za nacionalnu slobodu i ravnopravnost naroda. Time
su izbjegnute greke francuskog Narodnog fronta, koji nije razradio jasan
stav o kolonijalnom pitanju, kao to se ni panski Narodni front nije u
potpunosti izjasnio ne samo o kolonijalnom ve ni o nacionalnom pitanju
u samoj paniji. Jedna komparativna studija narodnih frontova morala
bi doi do interesantnih zakljuaka koji bi omoguili da se potpunije sagledaju uzroci i posljedice afirmacije naeg Narodnog fronta i kasnije Socijalistikog saveza, prije svega, zbog dosljednog i jasnog zauzimanja
stava o nacionalnom pitanju. Titov doprinos teoriji i praksi saveznitva
radnih ljudi u borbi za socijalizam u uslovima prije rata, u toku rata i
poslije rata bio je presudan, naroito s gledita razotkrivanja zahtjeva
novoga vremena za savremenijom partijom i za korienjem irokih mogunosti koje je nae vrijeme stvaralo za nove oblike saveznitva.

TITO I MLADE GENERACIJE

Danas kada se ponovo diskutuje o zadacima Saveza komunista prema

mladim generacijama, o karakteru omladinske organizacije, korisno je podsjetiti se na situaciju od prije trideset godina, ne da ponavljamo oblike tadanjeg rada, ve da se ukae na neke pouke koje imaju trajniji znaaj.
Drug Tito je ne samo u to vrijeme ve i kasnije veliki dio svoje aktivnosti posvetio ponovnoj organizaciji omladine i omladinskih rukovodstava, posebno organizaciji SKOJ-a.
U izjavi za list Mladost" maja 1959. godine, drug Tito se podsjetio
tih dana sljedeim rijeima: Znam samo da smo u tim poecima sreivanja nae partijske organizacije neobino veliku panju polagali na to
da to prije osposobimo SKOJ kao masovnu organizaciju." Tito je stalno
kritikovao nedostatak povjerenja u mlae kadrove i insistirao da se bez
rezerve prilazi podizanju mlaih ljudi na rukovodea mjesta u Partiji.
Takva orijentacija morala je uroditi bogatim plodovima. Ne samo
omladinska ve i partijska rukovodstva uoi rata i u toku rata bila su po
godinama mlada rukovodstva. Po lanstvu i po rukovodeem kadru, naa
partija je bila najmlaa komunistika partija. Kadrovi, iako mladi, mogli
su u potpunosti da ispolje i razviju svoje sposobnosti jer nisu bili sputavani i ograniavani, jer su imali punu mogunost samoinicijative u stvaranju politike i u sprovoenju dogovorenih i utvrenih zadataka. Jednom
prilikom drug Tito je, s pravom istakao da je omladina bila dua pokreta". Samoinicijativnost mladih ispoljavala se kroz akcije, kroz borbe,
a to je podrazumijevalo i pravljenje greaka i uenje na poinjenim grekama.
Takav odnos prema mladim generacijama doveo je do toga da je
Partija s ponosom mogla da konstatuje da se u Narodnooslobodilakoj
vojsci i partizanskim odredima bori preko 70 procenata boraca iz mlade
generacije.

Partija je u omladini gledala glavnog nosioca politike bratstva i jedinstva naih naroda. Na tu ulogu omladine drug Tito je neprekidno ukazivao. Jo u toku rata, na Drugom kongresu omladine, u maju 1944. godine, on je omladini odao veliko priznanje rijeima: Omladina Jugoslavije bila je ta koja je meu prvima poela da propovijeda jedinstvo i
bratstvo meu narodima Jugoslavije. Na alost, malo je bilo onih koji su
tada sluali taj proroanski glas nae omladine." I danas su mlade generacije, u uslovima borbe za potpuniji razvoj naeg socijalistikog drutva,
ona snaga koja e tekovine bratstva i jedinstva jo vie uvrstiti i dalje
razviti, koja e energino reagovati na svaki pokuaj vaskrsavanja ovinizma koji je u prolosti nanio toliko zla naim narodima. Danas se pred
Savez komunista postavljaju novi zadaci u kreiranju politike prema omladini, prije svega, u stvaranju mnogo irih mogunosti za inicijativu
mladih, za ispoljavanje stvaralatva mladih na svim podrujima ivota,
prije svega, na podruju samoupravljanja.
Pri tome treba ukazati da je posljednjih godina oslabio kontinuitet
u revolucionarnoj ulozi Partije u odnosu na omladinu. To namee zadatak da se zajedno sa omladinom ispitaju uzroci i posljedice slabljenja
te uloge Saveza komunista i da se bre pronalaze oblici organizovanja
i aktivnosti omladine koji e tu ulogu, u interesu i omladine i drutva, pronalaziti na nain koji odgovara dananjim uslovima, zadacima i potrebama.
Naroito bi trebalo analizirati uzroke i posljedice prakse da se pitanjima organizovanja omladine bave preteno vrhovi drutveno-politikih organizacija, a da su ta pitanja u velikoj mjeri van aktivnosti mase
omladine. Sjeajui se danas razgovora koje je drug Tito vodio sa nama
skojevskim rukovodiocima, prije trideset godina, elim da istaknem
injenicu da je naroito insistirao da omladinci sami budu inicijatori prijedloga o nainu organizovanja omladine, pa tek onda da se o tim prijedlozima diskutuje.
Drug Tito je i u to vrijeme insistirao da lanovi Partije budu nosioci idejno-politikog rada u redovima omladine. Danas, na alost, moemo konstatovati da je idejno-politiki rad komunista u redovima omladine ili abloniziran ili potisnut, ime je Savez komunista doveo sebe u
situaciju da nedovoljno i nepotpuno odraava potrebe i htijenja omladine, odnosno da nedovoljno utie na formiranje stavova, potreba i elja
mladih generacija, naroito u pogledu otvaranja perspektiva sutranjice.
Te nedostatke drug Tito je jo prije vie godina osjetio. Zbog toga
je i na Osmom kongresu konstatov^o da nedovoljno ukazujemo na perspektivu daljeg revolucionarnog razvoja naeg drutva, na konstruktivnu
ulogu i aktivnost omladine u tom razvitku", postavljajui pred prisutnim delegatima i pred itavom Partijom i drutvom pitanje: Moe li nam
biti svejedno ko e naslijediti i dalje nositi razvoj socijalizma do njegove
vie etape komunizma?"
Nalazimo se neposredno pred kongresom Saveza omladine Jugoslavije, poele su intenzivnije pripreme za Deveti kongres Saveza komunista
Jugoslavije. Ta i niz drugih pitanja morala bi mnogo vie da budu u sreditu aktivnosti i Saveza komunista i omladine i itavog drutva. Pri tome

nije suvino podsjetiti se nekih iskustava i pouka prolosti, ponovo se

vratiti Titovom prilazu omladini, jer iz tih iskustava i pouka i Titovog
gledanja na omladinu moe i danas dosta da se naui.
JOS JEDNOM O ULOZI TITOVE LINOSTI

Obiljeavajui tri decenije Titovog rukovoenja Partijom, revolucionarnom borbom, dravom, nemogue je zaobii pitanje uloge linosti u
revolucionarnoj borbi.
O toj ulozi dosta je reeno. Detaljno je analiziran odnos izmeu linosti i istorijske nunosti. Titova borba i djelatnost pruaju obilnu mogunost da se o tom pitanju jo neto kae ili da se istakne ve ranije reeno, a u savremenoj istoriji radnikog pokreta zaboravljeno ili zapostavljeno.
Pojedine linosti postaju pokretai razvoja istorije samo kada shvate
dubinu i sutinu antagonistikih odnosa, ako ne djeluju kao usamljeni
borci, ako su u stanju da probude, organizuju i usmjere revolucionarnu
energiju miliona ljudi. Uspjeh u revolucionarnoj borbi je osiguran ako
linosti koje stoje na elu revolucionarnog pokreta, bez kolebanja, zastupaju i bore se za interese svoje klase, ako odraavaju misli, osjeanja i
stvaralake mogunosti radnike klase. Tito je mogao da bude pokreta
revolucionarne borbe i organizator pobjede u toj borbi ba zbog toga to
je shvatio dubinu antagonistikih odnosa u staroj Jugoslaviji, to je uticao na mijenjanje odnosa snaga pokretanjem miliona ljudi da temeljito
kidaju sa prolou i da se definitivno orijentiu prema budunosti, prema
socijalizmu, to je umio neprekidno da odraava interese radnike klase.
On je izvlaio pouke iz najnovije istorije revolucionarnih borbi, kada su
pojedine linosti i pokreti, ma koliko bile hrabre i iskreno ubij edene u
neminovnost pobjede socijalizma, trpjele poraze, jer su se nale izolovane
u borbi.
Marks je pisao da prilike stvaraju ljude, kao to i ljudi stvaraju
prilike". Ni jednu krupnu linost nije mogue izolovano posmatrati od
konkretne drutvene situacije. Programi i ideali koje pojedine linosti
formuliu mogu se ostvariti samo ako odraavaju potrebe i mogunosti
drutva. Realnost zadataka, programa i ideala uvijek se provjeravala u
praksi, u injenicama i uvijek se svodila na injenice. Titova je ogromna
zasluga to su ideali, programi i zadaci koje je pred sebe postavljala naa
partija odraavali potrebe i mogunosti naeg drutva, to su bili realni i to su se neprekidno provjeravali i afirmisali u praksi, pretvarajui
se u stvarnost, u injenice.
Nasuna potreba naih naroda je bila da se iupaju iz nacionalnog
i socijalnog ugnjetavanja, iz materijalne i kulturne bijede i siromatva,
da raskinu sa polukolonijalnim i kapitalistikim odnosima, da mijenjaju
te odnose, stvarajui novo, socijalistiko drutvo. One linosti koje su bile
kadre vie od drugih da revolucionarnom borbom pokrenu milione ljudi
da se organizuju radi zadovoljenja tih nasunih potreba postale su

najistaknutiji i drutveno najkorisniji politiki radnici. Meu tim linostima najistaknutija je uloga i djelatnost druga Tita.
U naim uslovima dobilo je ogroman znaaj Titovo revolucionarno, i
ivotno iskustvo, njegov moralni i politiki autoritet, steen u toku dugogodinje borbe. Znaaj tog iskustva i autoriteta, ba zbog njegove duboke
revolucionarne i duboko humane sadrine, rastao je i poprimao opteovjeanske crte. Otuda se crpe ugled i uloga druga Tita i socijalistike Jugoslavije u sa vremenom svijetu.
Plehanov je u svojoj raspravi ,,K pitanju o ulozi linosti u istoriji"
sagledavao veliinu pojedinca u tome to vidi dalje od drugih i eli jae
od drugih. On reava naune zadatke koje stavlja na dnevni red prethodni tok intelektualnog razvitka drutva; on ukazuje na nove drutvene potrebe, stvorene prethodnim razvitkom drutvenih odnosa; on uzima na
sebe inicijativu zadovoljavanja tih potreba. On je heroj. Heroj ne u tom
smislu to, toboe, moe da zaustavi ili izmeni prirodni tok stvari, ve u
tom smislu to je njegova delatnost svestan i slobodan izraz toga nunog
i nesvesnog toka. U tome je sav njegov znaaj, u tome je sva njegova snaga.
Ali je to kolosalan znaaj i strana snaga".*

SEANJE NA BORAVAK DRUGA TITA I

VRHOVNOG TABA U DRENOVI
Povlaei se ka slobodnoj teritoriji u Sandaku preko Zlatibora, drug
Tito i Vrhovni tab su 1. decembra, posle podne, preli reku Uvac preko
mosta u selu Radoini, gde su i zanoili, u zaseoku Manguri u kui Mileve
Zugi. Sutradan su, preko Kozomora i sela Bistrice, stigli predvee u
selo Drenovu i privremeno se smestili u zaselak Kukanj, u kui Miloa
Divca. Kua se nalazila pod samim Bitovikom. Kada je drug Tito saznao
da naa pozadinska partizanska eta u Drenovi nema dovoljno oruja dodelio nam je 7 puaka i neto municije.
Sa nekim lanovima taba drug Tito je nou 4/5. decembra preao
na levu stranu Lima i zadrao se dva dana u Izbinju. Odatle se ponovo
vratio u Drenovu. Uvee, 6. decembra, napustio je Divevu kuu i preselio se, sa Vrhovnim tabom, u kuu Petra Radakovia, pod Zlatarom.
Prilikom prelaska Lima manja grupa boraca iz Drenovske ete uestvovala je u obezbeenju mesta prelaza. Sa naim komandirom, Miloem
Divcem, bili su Mihajlo Kneevi, Dmitar Radakovi, Nedo Mustajbegovi, Milivoje Romandi i Nikola Dui. Milenko Radakovi i Nikola Dui
su, uvee 6. decembra, radi povratka Vrhovnog taba u Drenovu, doveli
konje do Lima (od Miloeve kue).
* Socijalizam", Beograd, br. 12, 1967, str. 14871497.

Poznato je da su mnoge znaajne odluke za razvoj nae oslobodilake borbe donete prilikom boravka druga Tita i Vrhovnog taba u Drenovi. Jedna od njih je i ona, doneta na istorijskoj sednici Politbiroa Centralnog komiteta KPJ, odranoj 7. decembra 1941. godine u kui Petra
Radakovia, o formiranju Prve proleterske brigade.
Dok je boravio u kui Miloa Divca, drug Tito je obilazio okolinu.
Tako je i zapazio kuu Petra Radakovia na prevoju izmeu Bitovika i
Zlatara. Pored nje prolazi stari karavanski put PrijepoljeNova Varo,
a istono, prema selu Gornji Kosatici, nalaze se tri ouvana anca, jo
iz Karaorevog vremena. Jedan je u neposrednoj blizini, a dva neto
malo udaljena. Poloaj na kome se nalazila skoro usamljena kua Petra
Radakovia (zapravo dve dobre zgrade i vie pomonih) je veoma pogodan za odbranu i prua irok pregled cele okoline. Jednu od tih kua, noviju, Petar je ustupio Vrhovnom tabu, a on se sa porodicom smestio u
staru, u kojoj se spremala hrana, i za porodicu i za lanove Vrhovnog
taba.
*

Italijani su preko svojih dounika prikupljali podatke o partizanskim jedinicama u Drenovi i pripremili iznenadni napad na Vrhovni tab.
U samu zoru 14. decembra, uz strmo selo Rasno, iz Prijepolja je pola
njihova vea kolona. Na mazgama su bili natovareni laka brdska artiljerija, bacai i mitraljezi. Sa vrha Rasna kolona se razdvojila u dve; jedna
je nastupala desno, ka Tetaji, a druga levo, preko Ravnih uma, ka gornjoj Drenovi, u pravcu Bitovika. Malo zatim su se obe kolone ponovo podelile u po dve manje, tako da su prema kui Petra Radakovia nastupale
etiri kolone, rasporeene u obliku potkovice.
Toga jutra bio je pao omanji sneg. Vreme je bilo hladno. Gusta magla je bila prekrila celu okolinu, to je neprijatelju olakalo prikriveno
kretanje. Ali je i otealo kretanje italijanskoj koloni koja je ila sa leve
strane, ka Bitoviku, te nije stigla da izvri napad u isto vreme kad i druge.
Ona je najvie zakasnila. Kretala se tekim strmim terenom ka kuama
Radakovia, Duia i Romandia. U kuama Milojice i ora Radakovia
nalazila se na kraem odmoru Uika omladinska eta, iji je komandir
bio Nikola Ljubii. Da se reena italijanska kolona kretala prema predvienom planu naila bi na tu etu i najverovatnije je vezala za sebe
borbom. Ovako, Uika eta je pre toga pohitala u pomo Vrhovnom
tabu.
Najjaa italijanska kolona je ila preko zaseoka Pilatovac, prema Biokovu brdu, odnosno prema kui Petra Radakovia. Ona je prva otkrivena.
Primetio ju je stari, iskusni ratnik Petar Radakovi. I tog jutra je u ranu
zoru bio izaao da obie i nahrani svoju stoku i partizanske konje. Dok je izvlaio seno, kroz maglu je video da nastupa neka vojska. Bez oklevanja
je potrao prema Vrhovnom tabu i straaru, koji se nalazio ispred kue,
povikao:

 Ide neka vojska!

Straar je to brzo preneo tabu.
Drug Tito je izaao iz kue. Poto se uverio da su to Italijani komandovao je: K oruju!"
Iz kue su istrali svi drugovi koji su se tu zatekli, uzeli zaklone i
otvorili vatru. Petar je uleteo u talu, gde su bili tapski konji, skinuo
im ulare i isterao ih. Titov konj zelenko je upao u italijanski stroj. Italijani su bili pristigli na nekih dve stotine metara od kue Radakovia.
Drug Tito je uputio kurira da javi Uikoj omladinskoj eti o napadu;
bila je udaljena oko tri kilometra odatle, pod Bitovikom, u kuama ora
i Milojice, Petrove brae. Komandira Ljubiia je jo pre dolaska kurira
0 pokretu Italijana obavestio Sretko Radakovi, borac Mileevske partizanske ete.
Omladinska eta je stigla veoma brzo, za dvadesetak minuta. Posela
je poloaj na Dubravskim kosama i iznenadnom jakom vatrom usporila
nadiranje Italijana. U isto vreme je jedna grupa boraca pozadinske ete
iz Drenove, koja je obezbeivala seoski put PrijepoljeNova Varo, pripucala sa Karaule na italijansku kolonu koja se kretala tim pravcem, da
bi spreila odstupnicu Vrhovnom tabu. Jedna patrola te ete pripucala
je i na italijansku kolonu sa Dobre strane. Patrola je bila upuena da se
povee sa Kraljevakim bataljonom, koji se nalazio u zaseocima Kosatice.
Italijani su sa Biokova brda i Pilatovca tukli minobacaima i tekim
mitraljezima poloaje Uike omladinske ete. Vatra im najpre nije bila
precizna, zbog magle, ali je kasnije usredsreena na zaselak Vranjak, gde
se nalazila kua Petra Radakovia. U takvoj situaciji Vrhovni tab je bio
prinuen na povlaenje. Odstupanje je izvreno u najveem redu, preko
Meugorja. Draevia i dalje. Sa Vrhovnim tabom se povukao i domain
Petar Radakovi, ali se sutradan, iz Draevia, u ranu zoru vratio u Drenovu. Pri Vrhovnom tabu, meu borcima koji su ga obezbeivali, bio
je i Petrov srednji sin Milenko i Nikola Dui, borci pozadinske ete iz
Drenove.
Dok se Vrhovni tab povlaio preko dosta tekog terena Meugorja,
italijanska posada u Bistrici nije mogla da mu presee odstupnicu, jer
su je ometale dve pozadinske partizanske ete (Bistrika i deo Drenovake). Tako je propao pokuaj Italijana da iznenade Vrhovni tab.
Ozlojeeni neuspjehom faisti su poeli odmazdu nad nedunim stanovnitvom. Unitili su i spalili celokupnu imovinu Petru Radakoviu
1 njegovoj brai Milojici i oru. Sve su opljakali to se moglo poneti
i oterali stoku. Zapalili su i kuu Mihajla Kneevia i dve-tri tale Mihajla Romandia i Velimira Duia.
Najtei zloin Italijani su izvrili nad lanovima porodice Petra
Radakovia. Njegovu snahu Julku, enu Milojevu, borca Mileevske partizanske ete, i etrnaestogodinju erku Petrovu streljali su u jednom
jarku blizu kue. Julka je bila nedelju dana ranije rodila blizance, kojima
je drug Tito kumovao i u tim ratnim danima dao irriena Slobodanka i
Slobodan.

Faisti nisu imali obzira ni prema kome. Pri nastupanju su hvatali

nedune seljake kod svojih kua. Iz susednog sela Kosatice ubili su Dragoljuba Nestorovia, nesposobnog Hasana Mustafia, Radovana i Novicu
Petria. Pri povratku u Prijepolje, uhvatili su i odveli sa sobom iz gornje
Drenove etvoricu Duia: Milojicu, Velimira, Vula i Nedeljka, zatim Ratka Radakovia i enu mu Vidu. Morali su da im nose opljakane stvari i
teraju stoku. Kad su stigli u Prijepolje, svu etvoricu Duia su zatvorili.
Ratko i ena mu uspeli su da im pobegnu iz Jovca. Uzgred je stari ratnik
Ratko odveo ispred pijanih italijanskih vojnika i jednog vola. Vula i Nedeljka su Italijani odmah sproveli u logor u Podgoricu (tamo su ostali oko
godinu dana), Velimira su zadrali samo nekoliko dana, a Milojicu oko dva
meseca.
Sutradan, 15. decembra, vraajui se za Drenovu, poli smo da obiemo naa zgarita. Sa mnom su bili Nikola Dui, Dmitar Radakovi i
Mihajlo Kneevi, borci partizanske pozadinske ete iz Drenove. Drenova je bila spaljena, bez ivota.
PETKO

RADAKOVI

STALNO U REVOLUCIONARNOM BUNTU I AKCIJI

Mogli bi i morali bi vie da kau drugovi i drugarice o Kasimu Hadiu, sa kojima je on, u radnikom pokretu Banja Luke, izvodio mnogobrojne akcije u uslovima ilegalne i zakonom zabranjene Komunistike
partije Jugoslavije. Naglaavam ovo, zbog toga, to su mnogi drugovi,
njegovi najneposredniji saradnici dali ivote u revolucionarnoj borbi, i
to postoji relativno dug vremenski period od smrti Kasima Hadia. Na
taj nain se javljaju praznine koje oteavaju kontinuirano praenje njegovog djela. Meutim, treba imati u vidu da su Kasima poznavali ne samo
drugovi, koji su prije narodnooslobodilakog rata i revolucije sa njime neposredno suraivali u revolucionarnom radnikom pokretu, nego i iri krug,
pogotovu radnika, jer je Kasim imao veliki broj prijatelja iz svih drutvenih
struktura, koji su ga cijenili i potovali. Kontinuirano djelujui kao cjelovit
revolucionar, Kasim se u presudnoj ustanikoj 1941, i u prvoj polovini prelomne 1942. godine, sve dok ga etnici nisu muki ubili, nalazio na dunosti sekretara Okrunog komiteta KPJ za okrug Jajce, organizujui oruani ustanak i revoluciju, izgraujui Partiju, narodnu vojsku i novu revolucionarnu vlast. To sve govori da se Kasim u pripremanju i ostvarenju
revolucije nalazio uvijek u ii politikih i klasnih zbivanja i zadataka
pred koje ga je stavljala avangarda radnike klase i narod. Zato i kaem
da o njemu mogu govoriti, i siguran sam da e govoriti mnogi sa kojima
je on, makar i za kratko vrijeme, suraivao na nekom revolucionarnom
zadatku.

Moje prvo poznanstvo i sjeanje na Kasima potie iz 1936. godine,

kada sam poeo kao omladinac sudjelovati u aktivnostima radnikog pokreta Banja Luke. Naime, tada sam uio zanat, bio angaovan u raznim sekcijama Radnikog kulturno-umjetnikog drutva Pelagi" i igrao nogomet
u podmlatku RSK Borac". Kasnije sam aktivno djelovao u sindikalnoj
podrunici krojakih radnika. Svi ti poslovi, zadaci i oblici revolucionarnog
djelovanja doveli su me do poznanstva i suradnje sa Kasimom Hadiem.
Tih godina u radnikom pokretu Banja Luke djelovali su zreli i
formirani komunisti, klasno svjesni radnici i idejno politiki obrazovani
revolucionari. Mi, mlai smo se tada revolucionarnoj borbi uili od izvanrednih uitelja meu kojima bih spomenuo: Pavu Radana, Muhameda
Kazaza, Idriza Maslu, Mirka Vinjia, Edhema Karabegovia Ledu, efketa Maglajlia. Slobodana Kokanovia, Josipa Maara Sou, a neposredno
pred rat i Branka Babia Slovenca. Meu ovim drugovima zapaenija revolucionarna djelatnost pripada i Kasimu Hadiu. Legalne aktivnosti tih
istorijskih godina bile su najee na odreen nain vezane za Kasima. U
RSK Borcu" su tada djelovali Safet Filipovi Fric, Veljko orevi i
Niko Jurini. Doprinos ovih drugova u revolucionarnom odgoju najveeg broja radnike omladine bio je izuzetno velik. Oni su ostvarili najvei uticaj raznim organizacionim, idejnim, politikim i kulturnim oblicima rada na nas, ali i svojim nastojanjem da se od 1936. do 1941. vaspita jedna masovna generacija radnike omladine i da se idejno-politiki
opredjeli i formira komunistiki pogled na svijet. Ustanike 1941. itava
ta generacija odazvala se pozivu KP J i druga Tita i ukljuila se u oruani
ustanak i revoluciju. Mnogi od njih dali su svoje ivote, meu njima i Kasim Hadi, za ovo vrsto socijalistiko samoupravno drutvo koje danas
imamo.
Za svakog od drugova, naroito onih koje sam spomenuo, i onih
koji su poginuli u oruanom ustanku, moglo bi se mnogo toga kazati.
Svaki od njih, za nas mlade, imao je svoj cjelovit revolucionarni autoritet, svoje primjerno znaenje. Za svakog od njih koje sam spomenuo, a
kojih u najveem broju vie nema jer su poginuli u oruanom ustanku,
stradali u faistikim logorima, ili umrli prirodnom smru, mogla bi se
ispriati dugaka i potresna pria. To su bili komunisti po ubjeenju. Oni
su kontinuirano nastavili revolucinarnu borbu Komunistike partije koju
su u Banja Luci prethodno, dvadesetih godina ovog vijeka zasnovali Akif
eremet, Pavo Radan, Veselin Maslea i drugi. Pavo Radan je taj kontinuitet u Banja Luci nosio neprekidno dvadeset godina. On je bio zidarski
radnik i izrastao je u komunistu revolucionara. Svojim neumornim i neustraivim revolucionarnim duhom prkosio je klasnom neprijatelju, svjetlio, hrabrio i vodio. To je bila njegova i naa duga i uporna borba iz dana
u dan. Osjeao je svu tvrdou i oporost, svu trule, nepravdu i sloenost
tadanjih drutvenih odnosa i njihovih motiva. Nikada ivot nije bio milosrdan prema njemu. Ali ni u najteim ivotnim uslovima nije klonuo,
nije posumnjao u pobjedu radnike klase i njene avangarde.
Sjeam se Pave pred kraj tridesetih godina, kada je radei' u sindikatu graevinskih radnika, gotovo po pravilu svake noi u radnikom
2 Ratna seanja, III

17

domu znao doekati 22 asa, da bi u tim uslovima prikriveno sasluao

internacionalu i radio-vjesti preko Moskovske radio-stanice. Nama, mlaima je esto govorio o Svetozaru Markoviu i Dimitriju Tucoviu. Razgovarao je o razbijaima i izdajnicima u radnikom pokretu. Ali sjeam
se i kako je za vrijeme naeg zajednikog tamnovanja 1941, uprkos tamnikih zidova prkosio neprijatelju, kada se svojom svjeu i hrabrou
suprotstavljao mranoj faistikoj stvarnosti. Stavljao je do znanja i upravniku zatvora, i straarima, i kljuarima da je spreman da se bori za
slobodu i nezavisnost svoje domovine. Takav stav izazivao je nae divljenje, ulivao snagu i izazivao revolt i ogorenje faistikih zlikovaca.
Iako je ve bio iscrpljen i sa izrazito oslabljenim vidom ostao je uspravan
i nadahnut dubokom vjerom u pobjedu revolucije. Pao je u ustakom logoru 1943. kao rtva svireposti faistikog terora.
I ivot Kasima Hadia u toj plejadi istomiljenika imao je svoje
osobenosti. One su bile jako izraene i oploene jednim izvanrednim, kazao bih neumornim revolucionarnim dinamizmom i buntom itavog njegovog bia. Moja prva sjeanja potiu iz 1936, kada sam Kasima upoznao
i zavolio i ona su ostala u meni neizbrisiva. Ne bih znao objasniti zbog
ega, a mislim da to nije ni potrebno. Moda zbog toga to se on tih godina nalazio na istaknutijem mjestu u revolucionarnom radnikom pokretu Banja Luke, ili zbog toga to je bio vrlo sposoban i neumoran u masovnom partijsko-politikom radu meu radnicima. Kasim je plijenio svojim ukupnim revolucionarnim odnosom, svojom moralnom ljepotom i ponaanjem, svojom brigom za ljude i svojim interesovanjem za nas mlae.
Mi smo te njegove postupke, taj njegov revolucionarni lik upijali, idejno
smo postajali vri i opredeljivali se za ciljeve ivota koji e u narednim
godinama biti pred nama. Bez ikakvog pretjerivanja moe se kazati da
je tom djelu naeg idejnog vaspitanja najvie doprineo Kasim Hadi.
Njegova misao je uvijek bila vezana za praktino djelovanje, za mijenjanje
postojeeg. Nikad se nije mirio sa dostignutim. Bio je u tom smislu strog
i prema sebi i prema drugima.
Podsjetio bih na nekoliko dogaaja koji su, po mom miljenju,
imali uticaja na Kasimov ivot i njegovu revolucionarnu aktivnost. Kao
to je poznato on je primljen u KPJ 1934. godine. Meutim, i prije toga
Kasim je bio lan SKOJ-a i aktivan borac za ekonomska i politika prava
radnika. Ipak je 1934. bila godina u kojoj su se poeli zaotravati odnosi
izmeu vodeih kapitalistikih zemalja u svijetu. Poela je borba za dominaciju i grupisanje u vojno politike saveze. Veselin Maslea je tu godinu smatrao najsudbonosnijom poslije 1914. godine po evropski i svjetski mir." Kardelj je te godine, neposredno poslije dolaska Hitlera na
vlast, objavio pisanu studiju Faizam", a Parovi je pisao da je faizam
glavni neprijatelj svih narodnih slojeva i glavni i najopasniji izaziva
rata. Politika linija KPJ najveim djelom se zasnivala na odlukama VII
kongresa Kominterne odranog 1935. godine. Taj Kongres je kroz referat Dimitrova definisao antifaistiku borbu kao glavnu strategiju revolucionarnog pokreta i pokreta najirih demokratskih masa. U odluci Plenuma CK KPJ od aprila 1936. istie se stav da glavno i osnovno u radu

svakog komuniste mora biti rad meu masama i u masovnim organizacijama. Tito je 1937. imao odlunu orijentaciju ka izgradnji KPJ kao partije
masa". Od tada partija nikad nije prestala da radi u tom smjeru. Ta masovna politika platforma je stalno proirivana. Takva strategija je nametala zadatak stalne borbe za mase, za neprekidno proirivanje masovne
baze i podrke naoj borbi. Na unutranjem frontu socijalna i nacionalna
trvenja bila su dovedena do krajnjih granica. Ona su se izrazito karakterisala ekonomskim izrabljivanjem, nacionalnim ugnjetavanjem i politikim bespravljem. Slika zaostalosti i bijede bila je naroito teka na tlu
Bosne i Hercegovine i Bosanske krajine.
Ukazao sam samo na nekoliko pojava i dogaaja koji su se deavali u istorijskim godinama neposredno pred rat, da bismo se podsjetili
drutvenih uslova u kojima je Kasim Hadi revolucionarno djelovao. Nije
sluajno to je naa partija u toj borbi za mase pojedine drugove, koji
su u tom pogledu ostvarivali znaajnije rezultate, nazivala imenom ,,masovika". Kasim je u punom smislu te rijei bio masovik. On se maksimalno
angaovao meu radnicima, prije svega, da ih klasno osvjesti i ukljui
u akciju. Naroito je uspjeno ostvarivao legalne oblike rada na kulturnom i sindikalnom podizanju svjesti radnika. Kasim je mnogo doprineo
u stvaranju iroke masovne baze i zajednike politike platforme djelovanja radnike klase i progresivne inteligencije u Banja Luci. To su godine u kojima se revolucionarni radniki pokret najvie omasovio. Mislim
da je tada vie od polovine lanova KPJ i SKOJ-a radilo u masovnim organizacijama radnike klase i da je to bio nezamenljiv put u povezivanju
partije sa masama radnika preko masovnih organizacija. Nije taj proces
klasne borbe bio bez padova, bez opasnosti i zasjeda, bez svakojakih proganjanja. Kasim na tom putu nikad nije klonuo. Pelagic" je tada sa svojim politikim i kulturnim programom izaao van Banja Luke, prije svega
u radnike, ali i druge centre Bosanske krajine. On je bio angaovan u
Drvaru, Ljubiji, Jajcu, Tesliu, Bihau, Podgradcima, Prijedoru, Bosanskoj Krupi itd. To je bio put osvajanja masa i uticaja na mase. Sprovodile su se krupnije sindikalne, tarifne i druge akcije. Bilo je i nekoliko
veoma zapaenih trajkova koji su se uspjeno zavravali. Tim su se
akcijama radnici politiki kolovali, klasno osvetavali, mobilisali se za
sindikalnu borbu, a u masama su se osvajale pozicije KPJ. Posredstvom
Pelagia", iji je predsjednik bio Kasim, ostvarena je najtjenja povezanost izmeu radnika, kolske i studentske omladine u Banja Luci gdje
su djelovali Nikica Pavli, Ivica Maar, Rudi Kolak i drugi. itav taj
rad pripremio je masovnu bazu za oruani ustanak 1941. i za sve to se
tih presudnih godina zbivalo i zbilo.
Bio sam lan uprave. Pelagia" od 1938. do kraja 1940. godine,
kada sam otiao na odsluenje kadrovskog roka bive Jugoslovenske vojske. Upravu drutva su, sve do njegove zabrane poetkom 1941, sainjavali: Kasim Hadi (predsjednik), Sefket Maglajli (potpredsjednik), Slobodan Kokanovi (sekretar), Slobodan Uzelac (drugi sekretar), Mirko Vinji (blagajnik), Camil Buo (drugi blagajnik), lanovi uprave: Josip Maar Soa, Drago Lang, Edhem Karabegovi Leda, Nazim Dabi, Rahmija
v

19

Kadeni, Muhamed Kazaz i Mehmed Meinovi. Od svih drugova danas

su jo trojica ivi. Sest je poginulo u NOR-u. Dvojica su ubijena u zatvorima, a dvojica su umrla. etvorica su narodni heroji.
Zadaci u Pelagiu" kao i zadaci u mjesnom sindikalnom vjeu dovodili su me esto u situaciju da saraujem sa Kasimom i da ga doivljavam u raznim okolnostima i uslovima rada. Svugdje je bio nosilac posla i to tako da posao pripremi, da drugove usmjeri, uputi, podstakne i
organizuje. Cio je tolerantan, smiren, stabilan i paljiv i uvijek je potovao miljenje drugih. Najee je pre nego zauzme stav, gotovo po pravilu, volio uti miljenje drugova Pave Radana i Sefketa Maglajlia, Slobodana Kokanovia, ali i drugih.
Kasim mi je ponekad davao i direktna zaduenja. Prisjeam se da
mi je prilikom smrti druga Jove Koia, radnika tvornice duvana i lana
KPJ stavio u zadatak da u njegovoj tjeskobnoj kui provedem no zajedno sa porodicom, u kojoj je tijelo pokojnog Koia bilo smjeteno, i
da porodici te noi prije sahrane pomognem. Takoe se sjeam sluaja,
kada je trebalo reagovati i zauzeti jasne stavove u borbi protiv skupoe.
Radnici i graani bili su veoma ozlijeeni svojim standardom i skupoom.
Trebalo je dati to vie dobrih informacija. Kasim mi je dao jedan lanak
iz zagrebake radnike tampe da ga proitam na usmenim novinama u
prepunoj sali radnikog doma Banja Luke. Prilikom iznenadne smrti druga
Mirka Vinjia, on me je odredio da nosim vijenac. Tih neposrednih zaduenja bilo je ee. No, ovim elim kazati da se Kasim u svom revolucionarnom djelovanju nije ustezao od sitnijih" zadataka. I u toj svojoj jednostavnosti bio je topao i osjeajan.
Politika snaga revolucionarnog radnikog pokreta Banja Luke izvirala je iz partijske organizacije koja je znala zauzimati jasne i ispravne
politike stavove po ivotnim pitanjima ljudi, ali i iz ponaanja i primjera svakog lana KP, naroito u smislu jedinstva rjei i djela. Meutim^
veoma je znaajno bilo kako se ti stavovi ilegalne partije sprovode u ivot kroz legalne oblike rada. To je bio velik uspjeh tadanjih rukovodeih partijskih kadrova Banja Luke, meu kojima je svojim djelom graditelja masovnog rada svijetlio i vodio mase u borbu Kasim Hadi. On je
u svom kratkom ivotu proganjan i hapen nekoliko puta. Imajui u vidu
taj nauk" klasnog neprijatelja, nije dopustio 1941. da padne policiji u
ruke. Izbjegao je hapenje u trenutku kada su ga htjeli strpati u zatvor.
U prvim danima 1941. godine otpoeo je sprovoditi neposredne pripreme
i organizaciju oruanog ustanka na terenima centralne Bosne i dijela Bosanske krajine. Bio je neumoran u tim pripremama, proet dubokom revolucionarnom i ivotnom radou i rjeen da najvie doprinese ostvarenju revolucije. Bio je neustraiv kao srekretar OK KPJ za okrug Jajce
i elio je da u samoj matici revolucije s orujem u ruci i snagom svjesti
i karaktera dobije bitku i posljednji boj sa faistikom nemani. U tom
htjenju i neustraivosti uradio je vanredno mnogo u ustanikoj 1941. godini. Nastavio je borbu i u prelomnoj 1942, kada je dao i svoj ivot za
oruani ustanak i revoluciju na tada politiki veoma osjetljivim terenima
centralne Bosne. Znali su neprijatelji ko je Kasim Hadi. Ubili su ga.

neljudi, ubili su ga izdajnici, ubili su ga etnici, muki, u svojim divljim

zvjerstvima protiv onih koji su jedini ostali da brane i spasavaju svoj narod.
Ubili su ga u selu Ratkovu kod Kljua 6. maja 1942, kada se vraao sa savjetovanja sekretara okrunih komiteta KPJ iz Ribnika. Njegov ivot bio je
kratak, ali je sav bio ispunjen revolucionarnim djelom. Upuujui izvjetaj
PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu 20. februara 1942, Kasim je pisao: Odmah da napomenemo da i pored toga to se je uspjelo do danas u organizacionom pogledu partije, ni izdaleka ne zadovoljava potrebe partijskog rada i ivota u vojsci, prvo, radi toga to 50% nae vojske ne ivi
partizanskim ivotom, drugo, to ustanak zalazi u sve otriju i odluniju
fazu i tree, to je klasni neprijatelj uoio kuda ustanak ide, pa je radi
toga sve svoje raspoloive snage upregao da razbije ovaj ustanak, pogotovo kada je svjestan da ustanak vodi Komunistika partija. Eto, radi
toga, ma koliko god se radilo u vojsci po partijskoj liniji, ne smijemo se
zadovoljiti, nego se uvijek mora ii pojaanim snagama naprijed".
Kasim je bio realan i u ovim procjenama. Na alost, ustanak je u
tom djelu centralne Bosne u toj prelomnoj 1942. doivljavao ozbiljnu krizu
i on je to u svom izvjetaju ocjenio. Kasim je primjer revolucionara ije
djelo kristalno jasno dokazuje da njegova smrt i smrt hiljada drugih heroja nije mogla biti uzaludna. Moramo ostati vjerni potovaoci njegove
vjernosti partiji, radnikoj klasi i revoluciji.
RAHMIJA

KADENIG

U HERCEGOVINI 1941. GODINE

Negdje iza 20. oktobra 1941. u Gornjem Polju, udaljenom 10 km od
Nikia, gdje se nalazio Okruni komitet Komunistike partije i Nikiki
partizanski odred, u razgovoru sa sekretarom Okrunog komiteta drugom
Radojem Dakiem i lanom komiteta drugom Veljkom Zekoviem, napomenuo sam da bi dobro bilo da idem u svoj kraj Gacko. Iako sam se zbog
reumatine upale zglobova teko pokretao, vukla me je elja da koliko
mogu pomognem svom kraju u organizovanju ustanka. Na to su me podstakli rodbinski odnosi, a i saznanje po prianju drugova, da je poslije
stranog junskog ustanka i ustakog krvoprolia ustanak imao i svojih
uspona i padova, a pogotovu da je broj komunista u tom kraju mali, te
radi toga uzde oruanog ustanka ponegdje dre u svojim rukama razni
etniki elementi iz domae sredine, a posebno oficiri iz bive jugoslovenske vojske i jedan broj dobrovoljaca" prvog svjetskog rata koji su iz Vojvodine prebjegli u svoj kraj.
Bilo mi je drago da su se i drugovi sloili sa tim da idem za Gacko.
Reeno mi je da u svojstvu instruktora Okrunog komiteta KP za Niki poem u svoj kraj. Istovremeno trebalo je da se poveem sa Okrunim

komitetom i manjim partizanskim jedinicama koje su iz Nikia i Pive ile,

ili se nalazile, povremeno na tom terenu. Interesi Okrunog komiteta za
zbivanja u Gacku bila su dvostruko znaajna. Preko Foe i Gacka ubacivali su se na teritoriju Crne Gore pojedini etniki elementi, nastojei
da svojim irokim vezama i uticajem okrenu drugim putem i da komuniste kao rukovodeu snagu potisnu iz ustanka. Osim toga Okruni komitet za istonu Hercegovinu stalno je traio pomo jer je partijska organizacija u Crnoj Gori bila znatno jaa, brojnija i u crnogorskom narodu je ve predstavljala odluan autoritet za pokretanje i voenje oruanog ustanka.
Na putu za Gacko u krajnjem graninom selu Crne Gore, Carau,
susreo sam se sa ing. Maksimom Goranoviem, starim prijateljem jo iz
studentskih dana na Beogradskom univerzitetu. On je ve bio poznat u
naprednom studentskom pokretu kao publicista i dobar poznavalac agrarnog pitanja u Jugoslaviji, jer je nizom radova i publikacija analizirao stanje agrarnih odnosa u Jugoslaviji. Dobro je poznavao stanje u istonom rejonu gatakih sela, ali nije bio dovoljno aktivan, a posebno mu
je nedostajao smisao za vojnu i politiku organizovanost u ustanku. (On
se 1948. godine opredelio za rezoluciju Informbiroa i 1951. emigrirao u
SSSR.)
Preko sela Vratkovia doao sam u selo Dulie, koje je imalo velike
simpatije za narodnooslobodilaki pokret i ve je bilo opredeljeno u tom
pravcu. Nekoliko seljaka, kao Maksim Mandi, Nikola Mandi i drugi,
posebno su se istakli zajedno sa omladincima koji su ve bili organizovani
kroz aktive omladine. To je selo od poetka ustanka do kraja narodnooslobodilakog rata u tom dijelu, pa i u itavom gatakom kraju, ostalo najdosljednije na liniji narodnooslobodilakog pokreta i programa Komunistike partije Jugoslavije.
Opta politika situacija bila je u srezu veoma teka. Nakon opteg
progona Srba, ubijanja, paljevine i pljake, dolaskom ustake vlasti, ustanak je buknuo ba u ovom kraju i do prvih borbi sa ustakom vlasti
dolo je na Stepenu 6. juna 1941. godine. Nekoliko ustakih plaenika koji
su doli u ovaj kraj, uspostavljanjem Nezavisne Drave Hrvatske, pod okriljem njemakih i italijanskih faista, uspjeli su i propagandom, i varvarskim metodama da ubijanjem istaknutih Srba u tom kraju, zabiju klin
izmeu Srba i Muslimana i da deo Muslimana strahom i raznim obeanjima pridobiju na svoju stranu. Mnoge stanovnike muslimanskih sela
Fazlagia Kule i Bora, pridobili su na svoju stranu preko pojedinih Muslimana u tim selima koji su imali odreeni uticaj i autoritet. Tako podvojen narod u ovom kraju obezbjeivao je okupatoru i ustakoj vlasti da
mogu nesmetano da rade ta hoe. Ve od samog poetka italijanske okupacione vlasti poele su traiti saradnju sa velikosrpskim elementima,
sa etniki orijentisanim Srbima i sa njima se dogovarali o borbi protiv
partizana. Razumljivo je da se na toj platformi naao jedan dobar dio stanovnitva, jedan dobar dio srpskog stanovnitva. Proces osvjeavanja i
dolazak do prave istine nije bio ni jednostavan ni lak. Jedino su komunisti, kojih je onda bio mali broj, a manje-vie svi smo bili mladi i bez

iskustva i bez dovoljnog autoriteta, ustali protiv bratoubilake borbe koja

je ve odnijela mnoge ivote i pretila da dalje zaplamsa pokolj izmeu
Srba i Muslimana. Daljem pozitivnom procesu politizacije seljaka tog
kraja u poetku vie kod Srba, a postepeno i kod Muslimana, doprinjeli
su opti uslovi u kojima se razvijao narodnooslobodilaki pokret Jugoslavije i borba Sovjetskog Saveza, Engleske i Sjedinjenih Amerikih Drava
protiv faizma koji je ve bio porobio narode cjele Evrope. Ne treba zaboraviti da u tim danima 1941. godine, kada je Hitler ve bio na vratima
Moskve i Kavkaza, a zapadni saveznici tek vodili manje borbe u Africi,
nije bilo lako komunistima da uliju vjeru u pobjedu nad faistikom silom i onima koji su ih tako vjerno pratili.
Sto se dio Muslimana ovog kraja naao na strani ustake vlasti ima
svoje dublje istorijske kor j ene, i nije vezano za slijepo i bespogovorno
prihvatanje ideologije ustake vladavine. Istina, odreenu i veoma znaajnu ulogu imala je ustaka vlast i oslanjanje na autoritet faistike
vladavine i porobljavanje itave Evrope za tako kratko vrijeme. Ali u
svijesti tih ljudi, i jednih i drugih, i Srba i Muslimana, ostali su svi tragovi mrane prolosti za vrijeme turske i austrougarske vladavine, kad
su ovim krajevima prema granici Crne Gore voene estoke bitke i dizani ustanci u kojima su se, sem ustanka 1882, skoro po pravilu nalazili
Srbi i Muslimani jedni protiv drugih, a uvijek za raun drugoga. To suprotstavljanje jednih drugima, uz pomo okupatora ukoliko nije bilo zbog
nacionalne pripadnosti, bilo je zbog vjerske pripadnosti. Nikakva ideologija ne moe se preko noi nakalemiti u svijest ljudi ukoliko nije praena i politikim akcijama. Ali, u ovom sluaju istorija je bila i za nas
i protiv nas. Zavisilo je od vremena i svih drugih okolnosti sa nama i
mimo nas ta e prevagnuti, da li nae ideje narodnooslobodilakog pokreta, ili dalje ropstvo, nesloge i mrnja bez kraja. Istorija je bila na putokaz jer su svi uvidjeli da se na stari nain i pomou tuinske okupatorske vlasti ne moe ivjeti na svojoj zemlji, jedni kraj drugih, u bratstvu
i slozi, niti se moe gledati sa nekom vjerom u budunost i ono to 'e
doi poslije rata. Protiv nas je bilo ono to je u tom mutljagu nataloeno
u svijesti ljudi i to se u datim okolnostima moglo probuditi, sve to ovjeku nije svojstveno, to je divlje u strastima, osvetama i bratoubilakoj
borbi. Ne treba zaboraviti ni politiku stare kraljevske Crne Gore u ovim
krajevima, ni politiku stare Jugoslavije koja je svjesno potpaljivala sve
strasti srpstva i pravoslavlja protiv Muslimana. Nije na odmet pomenuti
paljevinu i pljaku Bora 1918. godine, pa ni crnogorske komitete koji su
u dosluhu sa svojim domaim korteima pljakali i ubijali nedune stanovnike muslimanskih sela.
Surova je bila ta stvarnost odnosa Srba i Muslimana i ne treba je
nimalo zatakivati, i to ne radi nas koji smo bili samo djelimino svjedoci te istorije, nego radi onih koji dolaze iza nas. Ukoliko budu vie
znali ta se dogaalo vie e prigrliti ono to imamo danas i to nam treba
za sjutra. Dokle su ustake vlasti u tom kraju ile sa zavoenjem Muslimana, pri sjeanju mi je razgovor sa jednim zarobljenim seljakom iz sela
Luke (Bora) 20. aprila 1942. godine, koji u razgovoru kae i to da im

je ustaka vlast obeala da e sve kue i imanja u Bodeitima, emernu

i Izgorima biti njihova kad se unite i pobiju Srbi tih sela. Na takvim obeanjima, koja su i pojedini Muslimani iz tih sela prihvatili, zidala je ustaka vlast svoje zamisli 1941, zavodei najvei dio tog stanovnitva, u
emu joj je obilato pomagao i muslimanski kler.
Danas kada se o tome govori ili pie, istina sa jedne objektivne razdaljine, od skoro 40 godina, moemo da vidimo i svoje slabosti i dovoljno
nepoznavanje istorije tog kraja. Iako sam bio uen, o tim istorijskim zbivanjima sam malo znao, pogotovu o politikim gibanjima seljatva tog
kraja, i ne samo njega. Nijesam samo ja bio komunista, manje-vie svi
smo bili takvi, bez obzira na stepen uenosti. Mislili smo da istorija od
nas poinje i da na ono to je bilo treba staviti samo taku, pa e naa
borba biti uspjena. Istina mi smo stavili taku na ono to je bilo, ali u
svijesti ljudi, a esto i u podsvijesti onih koji su bili na naoj strani, ostao je prtljag nagomilane mrane prolosti i otuda se, pored ostalog, osjeala
stalna kolebljivost i politiko gibanje u masama. Kako mi danas izgleda
politiki nezrelo ono moje navaljivanje da je potrebno da nas nekoliko
komunista poemo u sela Kule, da odrimo vatrene govore i objasnimo ciljeve nae narodnooslobodilake borbe, pa emo uspjeti pokolebati stanovnike. Sigurno je da bi i takvi kontakti neto znaili, ali je daleko sigurnije ono to su nam savjetovali pametniji seljaci tog kraja da od toga
odustanemo i da se manemo orava posla, jer emo glave izgubiti.
Na drugoj strani, kod Srba, nataloeni odnosi ropstva pod turskom
vladavinom i stalne borbe na graninim prelazima prema Crnoj Gori, a
prije svega ivijski odnosi u odnosu na zemljini posjed, bili su okviri
u kojima se formirala svijest i meusobni odnosi. S koljena na koljeno vaspitavana su djeca u kui, a i u kolama u tom pravcu. Tri ustanka u drugoj polovini XIX vijeka ostavili su duboke tragove nedavne istorije, tvrdokorno branei svoja ljudska prava u borbi protiv tuinske vladavine.
Ne mali broj starijih ljudi tog kraja esto su govorili da su za njihovog
ivota njihove sopstvene kue gorjele po tri puta.
Feudalni odnosi na zemljinom posjedu i stalna borba da se ostvari
pravo na vlasnitvo zemlje bili su polazna taka u sva tri ustanka, a posebno onih iz 1875. i 1882. godine u kojima su seljaci traili svoja prava,
prvo od turskih vlasti, a potom i od austrougarskih. Stalna borba sa bijedom i nematinom, stalno iseljavanje iz tog kraja, kao i iz itave istone
Hercegovine formirali su jednu posebnu psihologiju i mentalitet tih ljudi.
Jugoslavija koja je stvorena 1918. godine, djelimino je rijeila stare
agrarne odnose, ali sve ostalo u ekonomiji tog kraja ostalo je po starom.
Na takvim odnosima gdie nita nije uraeno u razvoju industrije i poljoprivrede, gdje ni sitni zanati nijesu imah nekog korjena, ivotarilo se od
onog to je bilo i bez ikakve radnike klase. Trgovina se neto razvijala
i to prije svega sitna. Proces diferencijacije na selu se razvijao, ali u
skuenim i sirotinjskim uslovima, i za one koji su neto vie imali i za
one koji su jedva d:m sa danom sastavljali. Opte osiromaenje je bila
karakteristina odlika ekonomskih i socijalnih odnosa. Mnogi ljudi su isticali i govorili d i je okupatorska austrougarska vlast vie uradila u tom

kraju (melioracija polja, podizanje gatakog goveete, gradnja cesta itd.),

nego stara vlast Jugoslavije. Nije teko ustanoviti da je austrougarska
vlast u ovim krajevima nastojala da neto uradi i putem politikih investicija, jer je to bio granini kraj prema Crnoj Gori, veoma podloan uestalim bunama.
Ali, u takvim ekonomskim uslovima u kojima su se nali i Srbi i
Muslimani, velikosrpska politika imala je snanog odjeka ba u ovim
krajevima. To je bila karakteristika politike u ovim krajevima Jugoslavije gdje je stanovnitvo bilo izmijeano. Ona se ogledala kroz favorizovanje Srba preko policijskog, vojnog i upravnog mehanizma drave, preko
izbornih funkcija u srezovima, pa sve do vrhova dravne uprave, vlade
i skuptine. Jedan sloj imunijih seljaka, a posebno trgovaca, istina dosta
malen, drao je preko raznih reimskih politikih partija sve konce u svojim rukama. Preko kulturno-prosvjetnih zajednica Prosvjete" i Gajreta",
koje su bile povezane od vrha do srezova, provoena je politika namjernog i jo veeg podvajanja Srba i Muslimana. I sve srpske politike partije, kao i Jugoslovenska muslimanska organizacija manipulisale su siromanim stanovnitvom ovog kraja i pravile nagodbe oko podjele vlasti,
ali prije svega podjele vlasti u vrhovima drave.
Izmeu dva rata, prvog i drugog svjetskog, u ovom kraju nije postojala nikakva socijalistika partija, niti bilo kakva organizacija Komunistike partije, pa ipak se ne moe rei da nije postojalo gibanje masa u
lijevo, to se do izvjesne mjere ispoljavalo i preko zemljoradnike stranke, a i mimo nje. To djelimino, ali samo djelimino, objanjava i to da
masama nije bilo nimalo strano to su se komunisti jedino u tekim ratnim danima, i u ustanku nali zajedno sa narodom.
Teka ekonomska situacija prije rata i opte siromaenje uz veliku
prezaduenost seljaka, makaze cijena na tetu svih seljakih proizvoda
izazivali su nezadovoljstva, koja su se ispoljavala kroz simpatije prema
trajkovima radnika i studentskim demonstracijama u veim gradovima.
U sjeanju mi je da sam prilikom kratkog boravka u Gacku, kao student
1936. godine i 1938. u razgovoru sa velikim brojem seljaka, populariui
Sovjetski Savez kao prvu socijalistiku zemlju i govorei o Komunistikoj
partiji, kao jedinoj snazi koja se bori protiv nastupajueg faizma, nailazio na puno odobravanje kod tih sagovornika. Prema tome, na politikom horizontu, u takvim ekonomskim i politikim prilikama ovog kraja,
pojavljivale su se velike simpatije za jedan opti progres. Posredan uticaj socijalistikih ideja bio je i te kako prisutan u svijesti jednog broja ljudi.
Talas bunta irom zemlje, hapenja i progoni komunista, sve vea bezobzirnost reima velikosrpske buroazije prema svemu to je slobodarsko i
to je trailo izlaz iz tako teke situacije, imalo je presudan uticaj na kretanje masa ovih krajeva ka lijevoj orijentaciji. Ovo posebno istiem radi
toga to se ova tvrdnja suprotstavlja miljenjima i zakljucima, da tamo
gdje nije postojala partijska organizacija nije bilo ni naeg uticaja.
itav splet istorijskih okolnosti u datim uslovima opredjeljuju politiki pokret masa i njegovo prilaenje ovom ili onom programu. Za to
su veoma tvrdokorne injenice iz novije istorije, a i onoga to se danas

zbiva u itavom svijetu, posebno u XX vijeku kada i poinje proboj socijalizma i socijalistikih ideja u itavom svijetu. I pojam politikih izraza
i kategorija, zavisno od svih uslova, mijenja svoj znaaj, pa i svoj smisao.
Ko nije bio spreman da to shvati izlagao se poznatom riziku da zapadne u
dogme i neke svete sudove koji jednom dati vae za sva vremena i sve
sredine.
I srpsko stanovnitvo ovog kraja, kao i itave istone Hercegovine
diglo se na ustanak u odbranu svoje porodice, kue i golog ivota pred
najezdom ustake i okupatorske vlasti da sve popali i uniti. Pojam o slobodi, onoj to e biti sjutra u tim trenucima bili su daleko, jer je bio u pitanju ivot i opstanak. Kroz dublji proces sazrijevala su saznanja i rasla
svijest u vatri borbe, da niko ne eli vie ono staro, jer e ono donijeti i
sve nevolje i tegobe iz kojih se rodilo ono to je progutalo hiljade ivota i sve patnje i stradanja.
Tano je da su istorijske tradicije bile na strani srpskog naroda ovog
kraja, ali je jednostrano i samo djelimino tano da je bilo presudno to
to se ustanak tako brzo irio i razvijao i prije proglasa Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije. Nema primjera u istoriji naih naroda, pa ni u svijetu, da se neko latio oruja protiv nekog zbog toga to
mu je to donijela istorijska tradicija i vrijeme njihovih oeva i djedova.
Tradicija je bila probuena sa ivotnim pitanjima biti ili ne biti i ona
se pojavila kao spojnica izmeu onog to je bilo i ivotne zbilje opstanka
ljudskog ivota.
A kako su tek zvuala miljenja da ustanak u jednom dijelu Gacka
i Nevesinja (sela Stepen i Biina), poetkom juna mjeseca 1941. godine,
nema veze sa pravim ustankom", da je on spontan" i ono to je najvanije da sa njim nema veze Komunistika partija, jer nije podignut po
njenim uputstvima, a i na njihovom predvodnikom odredu nijesu bili
komunisti. Takva shvatanja i tvrdnje nijesu imale nikakve veze sa onim
to je jedna marksistika partija, poput nae, uzimala kao tano i istinito,
a pogotovu ne pripisivanje sebi da je raanje svijeta poelo sa njenim nastankom i raanjem. Zar neto opravdano i progresivno nije moglo, a u
ovom sluaju oruani ustanak u ovom kraju, da se desi i da ne bude opravdano zbog toga to nije poeo sa uputstvima Partije. injenice su ba
na drugoj strani.
Komunistika partija Jugoslavije vrila je ve intenzivne pripreme,
razumije se tamo gdje je mogla, jer je bila u ilegalnosti. Kad je Jugoslavija kapitulirala savjetovano je ljudima sa razbijenog vojnikog fronta
da nose oruje kuama, jer je ustanak protiv okupatora neminovan. To se
sve deavalo jo u aprilskom, nazovi ratu, stare jugoslovenske vojske i
njene sramne kapitulacije. Gdje god je bilo komunista u toj vojsci, ili simpatizera propagirano je noenje oruja kuama za razliku od izdajnikih
vrhova te vojske da se oruje preda neprijatelju. Partija je predvidjela
i da e doi do vojnog napada faizma na tada prvu socijalistiku zemlju, na
Sovjetski Savez.
Vidovitost te politike i priprema za oruani ustanak ve davno
su poznate, te radi toga o njoj ne treba mnogo razglabati. Kome treba

onda osporavati pravo da se neko digne na ustanak prije, ili rei da nije
bio pravi" ustanak radi toga to nije bio direktno pod uticajem komunista?
To najmanje treba Komunistikoj partiji, jer je nespojivo i sa njenim pogledima na oruanu borbu naroda Jugoslavije. I jo je nepotrebnije omalovaavati lokalne oruane pobune u odbrani svojih ivotnih prava, jer
su se one nalazile na optoj koncepciji oruane borbe koju je Komunistika partija predvidala i ostvarila 1941. godine. Ukratko, niti je
Partija kriva to se nije nala tamo u sreditu ovih lokalnih oruanih sukoba, a ponajmanje su krivi oni koji su se tih dana digli na ustanak protiv ustake vlasti, bez obzira to ih Partija nije predvodila u tim junskim
danima. Njima, za tu smjelost i hrabrost treba odati duboko priznanje
jer su bili prvenci oruane borbe naroda tog kraja i primjer drugima kako
se iz ropstva do slobode moe doi samo oruanom borbom.
Organizaqija Komunistike partije na elu sa sreskim komitetom
bila je malobrajna i, uglavnom, se sastojala od mlaih ljudi, kolovanih
u Mostaru ili u drugim veim mjestima. Najvei broj bili su srednjokolci do 20 godina, poletni i spremni na izvravanje svih zadataka. Manje-vie svi su bili sa mjestom stanovanja u Gacku ili bliim okolnim selima.
Seljaka lanova Partije bilo je veoma malo, i to u dva-tri sela. To znai
da se partijska organizacija poela stvarati poetkom ustanka i da je imala
sve odlike mlade i jo neiskusne organizacije. I moja pomo kao instruktora kretala se na tom istom nivou, jer ni moja iskustva nijesu bila ni
mnogo vea ni bogatija. Ono iskustvo to sam imao to je bilo onih nekoliko mjeseci ustanka u okolini Nikia u funkciji sekretara optinskog
biroa.
Ali za sve nas, mlade komuniste, to je bila nova i svaki dan sve
novija kola sa obrtom situacija i nizom novih politikih okolnosti. ivot
nas je uio, a praksa ispravljala. Nije bilo nimalo jednostavno komunistima u takvim uslovima podijeljenosti na dva fronta, kriti put bratstva
i jedinstva, a protiv bratoubilake borbe i okupatora. Bilo je utoliko
tee to svi skupa, u velikom broju sela nijesmo poznavali ljude. Najvei
broj sela nije imao nijednog lana partije, a veoma teki zimski uslovi
nijesu nam pruali mogunosti da sva sela obiemo, pa je i to bio razlog
nae skuenosti u radu.
To su bile okolnosti koje mi nijesmo mogli preskoiti, jer smo bili
optereeni starim boljkama prevelikog nepovjerenja prema starijim ljudima, djelimino i prema mlaim, jer kao seljaci nijesu bili dovoljno politiki obrazovani. Naa politika mjerila bila su optereena svim to je
nosio ilegalni rad, kao i naim sopstvenim shvatanjima da naemo politike
profile ljudi sline ili jednake nama. Nedostajalo nam je dovoljno irine
da sagledamo postojee okolnosti, da prihvatamo ljude tog kova i obrazovanja u vreme dizanja oruanog ustanka. Ali i to se postepeno prebrodilo, mijenjalo i ispravljalo kroz zaotravanje borbe, posebno zaotravanje
borbe izmeu etnika i nas. Mi smo sijali sjeme u novu do tada nepoznatu
istorijsku brazdu, koja je bila, kao i sve novo to se raa i kri sebi
put, trnovita i teka.

etniki pokret u svojoj politikoj platformi izvukao je na vidjelo

sve to je bilo nataloeno iz prolosti i to u odreenom trenutku, kao to je
i ovaj bio, moe probuditi naj negativni je strasti. Na postupke ustake strahovlade i pokolja Srba, etnici su odgovarali istim metodama protiv Muslimana. Istina, njihove mogunosti da to ostvare bile su znatno manje,
ali su za to uvek birali povoljne okolnosti. Italijanske okupatorske vlasti
pojavljivale su se kao posrednici meu njima, a pomagali su i jedne i
druge protiv narodnooslobodilakog pokreta i partizana.
Najistaknutiji organizatori meu etnicima bili su Marko Popovi,
njegov sin Milorad, pop Perii, Stevo Starovi, Vidak Kovaevi, i drugi.
Neki od njih kao Marko Popovi, ve je bio poznat u itavom kraju kao
stari korupciona oko dobijanja takozvanih dobrovoljakih zemalja" u
Vojvodini. Prije rata ivei dosta ugodno u Vojvodini Marko Popovi je
razvio itavu trgovinu oko posjeda, koji su dobijali uesnici prvog svjetskog rata sa Solunskog fronta. Uglavnom, najvei organizatori etnikog
pokreta bili su ba ti odbjegli dobrovoljci" iz Vojvodine i nekoliko
bivih oficira stare jugoslovenske vojske. Ovdje treba istai da je tih starih dobrovoljaca", a posebno njihove djece, koja su isto tako odbjegla iz
Vojvodine bilo na naoj strani i to u redovima veoma uticajnih ljudi. Pravei potajno sitne usluge pojedinim seljacima kod okupatorskih vlasti, oni
su nastojali da steknu simpatije kao nekakvi tobonji dobroinitelji, a
nijesu bili svjesni da su time znatno vie gubili no to su dobijali. To ih
je konano odvelo u potpunu izdaju i saradnju sa okupatorskim vlastima,
koju vie nijesu ni prikrivali.
U svojoj propagandi protiv komunista sluili su se svim i svaim.
Svoj nian su uperili kroz razne lai, pretnje i zastraivanja. Antikomunistike bljuvotine nijesu ostavljale po strani ni Sovjetski Savez, koji je u
tim danima bio bitku za opstanak. Napredovanje faistike Njemake,
uprkos velikim simpatijama kod naroda prema Sovjetskom Savezu, oni
su buno veliali i slavili.
Ali, i u takvim okolnostima politiko klatno pomjeralo se prema naem narodnooslobodilakom pokretu. On se razvijao i po dubini i irini.
Mi smo drali jedan dio sela pod svojim uticajem, a okupator je drao
samo Gacko i Avtovac uz naslon na ustaku vlast u selima Kule i Bora.
Proces politike difencijacije ve je bio zahvatio skoro sva srpska sela,
tako da su u nekim selima etnici imali uticaja, ali u veini je na bio
uticaj veoma jak. Bilo je i takvih sela gdje je na politiki uticaj bio polovian, a i takvih gdje je kolebljivost bila izrazita. Bilo je i sela gdje nijesmo
imali ni jednog lana partije, ali su ona ipak bila opredjeljena prema naem pokretu. Iako je uticaj Partije bio presudan na politika opredjeljenja
bilo neposredno ili posredno, primjeri politikog opredjeljenja nekih sela pokazuju da samo prisustvo lanova Partije nije uvijek i svuda bilo osnovno za politiko kretanje ljudi i njihova opredjeljenja. To je potrebno i
ovdje istai, jer ima ne malo ematskih shvatanja o razvoju ustanka i naeg
pokreta, a posebno isticanje pojedinaca i njihovih zasluga za sve pozitivno
to se u naem pokretu deavalo.

Sreski komitet Komunistike partije za Gacko u kome su se tada nanalazili Obren Starovi, Ljubica Mihi, Ranko Mihi i Luka Nenezi radio je na proirivanju organizacije u selima u kojima ona nije postojala.
Tamo gdje nije mogla da se oformi organizacija zbog malog broja lanova partije, pojedini simpatizeri kandidovani su ili primani u organizaciju i preko njih je stalno odravana veza i davana uputstva za rad.
Sa selima prema nevesinjskom srezu zbog veoma tekih zimskih uslova
rada slabo je odravana veza. Naih simpatizera i aktivista bilo je i u
onim selima, istina pojedinano ili mali broj, gdje su etnici imali svoj
glavni uticaj i apsolutnu prevagu.
Vojna organizacija sastojala se od teritorijalnih eta i vodova, zavisno
od toga kolika su bila sela i zaseoci. Takva organizacija imala je za
cilj, prije svega, odbranu sela i slobodne teritorije od upada okupatorskih
i ustakih oruanih snaga. Takva organizacija imala je i sve slabosti, a
prije svega u tome to su takve jedinice bile nepokretne i isuvie vezane
za selo. Ali, i pored toga put Bilea Gacko i Nevesinje Gacko bili su
stalno pod kontrolom naih jedinica. To jo ne znai da ove okupatorske
posade nijesu bile povezane meu sobom. Oni su obino sa jaim snagama
vrili povremeno snabdijevanje svojih garnizona, a ustake snage su povremeno vrile prepade i pljake pojedinih sela.
Pored vojne organizacije formirali su se i narodnooslobodilaki odbori iji je zadatak bio da se brinu o poslovima na slobodnoj teritoriji. Oni
su ureivali meusobne odnose i iskrsle probleme u pojedinim selima i
brinuli se za snabdijevanje vojske ukoliko se za to ukazivala potreba. U
poetku oni nijesu imali dovoljno autoriteta kod naroda, ali razvojem naeg pokreta, a posebno kad su poeli i jai vojniki okraji, njihov autoritet je sve vie rastao. U tim ratnim uslovima i snabdijevanju stanovnitva
sa osnovnim potrebama kao to su: brano, so, petrolej i ostalo bilo je veoma teko. Izvjesno je bilo da e narodnooslobodilaki odbori sa rastom naeg pokreta prerastati u novu vlast sa svim elementima nove socijalistike vlasti.
Poetkom novembra 1941. formiran je tab bataljona na Ulinju, a
1942. i drugi tab bataljona u Vratkoviima. Ovaj u selu Vratkoviima nazivan je Bataljon 6. juni" po danu prvih oruanih borbi u tom kraju, tanije na Stepenu. Do formiranja bataljona, kao krupnijih vojnih jedinica,
dolo je po uputstvima Operativnog taba za Hercegovinu. Sa proirivanjem oruanog pokreta osjeala se potreba za stvaranjem krupnih vojnih
jedinica. Istina, one jo uvijek nijesu bile vrste i pokretne jedinice, ali su
bile korak dalje u vojnoj organizaciji i objedinjavanju komandovanja sa
teritorijalnim etama i vodovima. U tab prvog bataljona izabrani su sljedei drugovi: komandant Kota Bjelogrli, politiki komesar Mirko Mastilo vi, . . . zamjenik komandanta Milinko Okiljevi, zamjenik politikog
komesara Marko Suboti. U tabu bataljona 6. juni" bili su: komandant
Stanko Tepavevi, politiki komesar Maksim Mandi, zam. koman. Mirko Avdalovi. Postojanje Uike Republike i izdavanja lista Borba", koji
je dolazio i u nae krajeve, silno je odjeknula naim krajevima. Pored
irokih informacija o tome ta se zbiva u itavoj zemlji i naoj borbi, iz

Borbe" su se mogla sagledati i prava neslaganja i oigledna izdaja etnika Drae Mihailovia na frontu odbrane slobodne teritorije u Srbiji za
vrijeme prve njemake ofanzive u zapadnom dijelu Srbije. Naoj radosti
nije bilo kraja kad smo preko Borbe" saznali o izradi naih puaka u
Uicu.
Brzo napredovanje njemakih jedinica prema sovjetskoj teritoriji, a
posebno brzo napredovanje prema Moskvi, u decembru mjesecu zadrano
je pred Moskvom. Zapadni saveznici, Sjedinjene Amerike Drave i Engleska, jo uvijek nijesu bili u stanju neto ozbiljnije da poduzmu na zapadnom frontu protiv Njemake, jer su njihove pripreme ile dosta sporo. Prvi
poraz faistike Njemake od poetka rata. desio se ba u decembru pred
Moskvom, gdje su njemake trupe doivljele prvi ozbiljan udarac od Crvene armije. Nedovoljno angaovanje zapadnih saveznika u borbi protiv Njemake, etnici su u svojoj propagandi tumaili u skladu sa svojim
interesima. Cesto su to isticali kao uvanje saveznikih snaga, da bi Crveni u Rusiji" to vie iskrvarili, a onda e oni na zavretku biti toliko
moni da e odluivati o sudbini svijeta. To se poklapalo i sa njihovom politikom da se treba u poetku uvati jer e po njihovom miljenju Srbi
konano odluiti o budunosti Jugoslavije. Tome je odgovarala njihova
taktika da sa okupatorom ne treba ratovati, jer jo nije vrijeme.
Proces naeg razilaenja sa etnikim pokretom koncem 1941. bio
je sve oigledniji i bri. Vie se nije moglo govoriti o zajednikim vojnim
akcijama, jer su etnici ve uveliko bili u dogovoru sa italijanskim faistikim vlastima. Povremeni dolasci pojedinih etnikih poklisara iz istone
Bosne u istonu Hercegovinu, koji su istovremeno bili delegati Drae
Mihailovia, jo vie su orijentisali etniki pokret za saradnju sa okupatorom i pripreme za njihovu zajedniku borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta.
Ustaka vlast bila je ve kompromitovana progonima i ubijanjem
Srba i prijetnjama o totalnom unitenju Srba. Odbor osmorice sastavljen
dolaskom ustake vlasti ve u maju mjesecu 1941. godine bio je oslonac
za Pavelievu politiku preko ustakih kolovoa koji su doli u Gacjko,
odmah poslije kapitulacije Jugoslavije. Odbor osmorice sainjavali su
vieniji" ljudi iz redova Muslimana u koji su uli Demo Tanovi Ibanovi, Mahmut Campara, Smajo i Hamid Dili, Smajo Kurtovi, Omer Kapetanovi, Mumo Hasanbegovi i Hasan Custovi. Svi su porijeklom bili
posjednici imanja, trgovci i slubenici u Gacku. Dakle, i jedna vlast ustaa
koja je nastala okupacijom i druga preko etnikog pokreta, koja je nicala meu Srbima imala je svoj oslonac meu imunijim ljudima.
Ulazak okupatorskih i italijanskih vlasti na teritoriju Hercegovine
koncem aprila mjeseca za momenat je predstavljao i neku zatitu srpskog
stanovnitva od progona podivljale ustake vlasti. Kao i svaki okupator
i italijanska faistika vojska traila je oslonac u domaim snagama. To
je za njih bilo preko potrebno zbog ionako teko stvorene situacije koje
su ustake vlasti poinile. Jedini oslonac u poetku bio je ta ustaka vlast
koja je preko Pavelia bila saveznik faistike Njemake i Italije. Ali gubitak velikog dijela teritorije NDH za raun faistike Italije, poslije na-

godbe Hitlera i Musolinija, stvorio je odredeni razdor i netrpeljivost kod ustakih vlasti prema italijanskim okupacionim vlastima. Isto je bilo i kod
italijanskih vlasti prema ustakoj, a naroito poslije oruanog ustanka srpskog naroda u istonoj Hercegovini. Italijanske okupatorske vlasti su zbog
takve situacije traile oslonac meu srpskim stanovnitvom, prije svega
radi svoje stabilnosti i zavoenja reda i mira na okupiranoj teritoriji, a
vjerovatno i radi dubljih interesa Italije. Taktika okupatora bila je
sraunata na to da putem odreene podrke ustakoj vlasti nau i podrku preko srpskih izdajnika i da u takvoj situaciji, preko jednih i drugih, onemogue dublji razvoj oruanog ustanka. Dajui podrku jednim
i drugim oni su se istovremeno predstavljali kao prijatelji jednima i drugima, kad je bilo potrebno sauvati svoju vlast. U takvoj saradnji
i sponi izmeu ustake vlasti i etnikog pokreta sa italijanskim
okupatorom bio je u poetku najizrazitiji Marko Popovi. Jedan broj etnikih kolovoa u poetku je vjeto prikrivao takvu saradnju, ali su bili
vrlo agilni da meu srpskim narodom govore da im italijanska vojska nije
neprijatelj, nego ustae i Muslimani. Ne moe se rei da takva taktika italijanskih vlasti u poetku nije imala i odreeni uspjeh. Narod je bio zaplaen ratnom situacijom. Paljevine srpskih i muslimanskih sela, pljake
i ubijanja jo su vie taj strah pojaali i proirili. Obeanja koja su italijanske vlasti davale preko svojih agenata iz reda srpskog i muslimanskog
stanovnitva dala su odreene rezultate u okupatorovu korist. I okupator
i ustae i etnici imali su svoje posebne ciljeve, ali su svi skupa imali i
zajedniku platformu i zajedniki cilj borbe protiv narodnooslobodilake
vojske i njeno unitenje.
Iako je ideoloka platforma etnika, bila jedinstvena u borbi protiv narodnoosloboilakog pokreta, meu njima su postojale razlike u saradnji sa okupatorom i ustakim vlastima. Postojalo je i odreeno rivalstvo meu etnikim kolovoama, a bilo je i takvih koji su se u svom selu
sami proglaavali etnikim glavarima. Njihova vojna organizacija u poetku je bila veoma loa i moe se rei da meu etnicima nije bilo neke
vre vojnike povezanosti.
Na ugled je postepeno rastao, a istovremeno i politika diferencijacija meu srpskim stanovnitvom. Politiki rad u selima poetkom zime
1941. bio je pojaan i svi lanovi sreskog komiteta i agilniji lanovi partije bili su na politikom radu po selima. Rad je bio olakan i time to
su ve decembra mjeseca neprijateljski garnizoni u Avtovcu i Gacku bili
odsjeeni, a svi istaknutiji etniki agitatori su pobjegli u Gacko ili Avtovac. Nae veze za prenos pote, radio-vijesti, biltena i drugog materijala
po selima bile su uglavnom dobre, izuzev sela koja su se graniila sa nevesinjskim srezom. Veze su posebne bile teke sa selima: Fojnicom, Slivljima, Jugoviima i itavim sjeverozapadnim selima gatakog sreza.
U tim selima nijesu postojale ni partijske organizacije, a nijesu se
dovoljno ni poznavali pojedini simpatizeri naeg pokreta. Radi toga je
i na politiki uticaj u tim selima bio dosta slab. Na ta sela u 1941. daleko su vie uticaja imale politike prilike i dogaaji u nevesinjskom
srezu nego u gatakom. U selima istono od Gacka, politika zbivanja bila

su vrlo intenzivna, jer je sreski komitet Partije bio u Samoboru ili Lipniku, a tabovi dva teritorijalna bataljona imala su sjedita u Lipniku, Duliima i Vratkoviima. Posebno je bila intenzivna saradnja sa crnogorskim
narodnooslobodilakim pokretom preko Okrunog komiteta KP Jugoslavije za Niki i tabom Nikikog partizanskog odreda. Veze su okrunim
komitetima KP za istonu Hercegovinu takoe su bile redovne, i tu vezu je
odravao Obren Starovi.
Nai pokuaji da uspostavimo neka naa uporita u muslimanskim
selima juno od Gacka, tanije u selima Fazlagia Kule, bila su bez ikakvog uspjeha. Povremeno su slali izvjetaje o situaciji u tim selima nai
odani mladii Sukrija imi i Lutvo Dubur. Oni su obavjetavali da su
seljaci u tim selima zavedeni, da je rad sa omladinom nemogu zbog pritiska i straha od nekoliko ustakih plaenika koji su obilato koristili razmirice prema srpskom stanovnitvu nagomilane iz prolosti i vjerske predrasude. To je u stvari bio neprobojni politiki front Muslimana protiv
Srba i obrnuto, ali sa tom razlikom to je meu srpskim stanovnitvom
ve uveliko djelovala organizovana Komunistika partija. Na drugoj strani,
meu muslimanskim stanovnitvom, takve snage nijesu postojale. To je
znatno oteavalo politiki rad komunista meu srpskim stanovnitvom u
borbi protiv etnikog uticaja i njihove osnovne akcione parole da se treba
boriti samo protiv Muslimana. Podvojenost je bila tako oita i duboka
jer se nagomilavala kroz sve doskoranje istorijske okolnosti, a posebno
i tim to je to bio kraj na granici Crne Gore. Zaboravljanjem ili namjernim izostavljanjem objektivnih istorijskih okolnosti koje su stvarale jaz
meu srpskim i muslimanskim stanovnitvom lako se upadalo u greke
o velikoj privrenosti muslimanskog stanovnitva ustakoj ideologiji. Ne
smije se zaboraviti da su pljaka stoke i imovine muslimanskog stanovnitva od strane crnogorskih komita" sa svojim saradnicima trajali i do
1930. za vrijeme stare Jugoslavije. U isto vrijeme bilo je i ne jedno ubistvo nedunih ljudi u okolini Bora i Fazlagia Kule. Sve je to ostavilo
duboke tragove u svijesti muslimanskog ivlja i bilo je dovoljno da ustake vlasti potpale divljake strasti iz prolosti i da doe do stranog pokolja
1941. godine.
Poetak dosta hladne zime doneo je mnogo tekoa, a naroito sa
snabdijevanjem soli i petroleja. Blokirani garnizoni u Gacku i Avtovcu
povremeno sa jakim italijanskim vojnim kolonama iz pravca Bilea ili
Nevesinja snabdijevali su garnizone hranom i municijom, ali su njihovi
uslovi, kao i stanovnitva u svim malim mjestima bili vrlo teki. Prva teka ratna zima donijela je i prve poslove novim narodnooslobodilakim odborima. Pored snabdijevanja vojske, a posebno manjih jedinica i eta,
koje su bile pokretnije, nova revolucionarna vlast rjeavala je i sve sporove koji su zaostali u pojedinim selima. Njih nije bilo mnogo i svi su
bili nevani u odnosu na ratne tegobe te 1941. godine. Ali, ono po emu
su oni bili novi je da se teret oko snabdijevanja vojske prije svega svaljivao na one koji su vie imali. U nau politiku terminologiju ve se
bio za sve bolje stojee seljake odomaio izraz kulak". Ukoliko su takvi
imali neki pasivan stav prema naoj borbi, utoliko su ga vie teretili da-

vanjem, ali su ipak morali najvie davati oni koji su bili politiki okrenuti prema etnicima. Znaajno je bilo u to vrijeme da su narodnooslobodilaki odbori prikupljali hranu i dijelili je najsiromanijim seljacima,
t porodicama kojima je glad prijetila. U tome se ve ogledala nova vlast
kroz zatitu i pomo siromanim seljacima. U narodnooslobodilake odbore birani su poteni seljaci, koji su se opredjelili za na pokret ili su
bar bili po strani od etnikog uticaja. Ali nije sve ilo lako, jer takvi
ljudi u poetku nijesu imali dovoljno ugleda u selima. Ostalo je bilo ono
staro da su najvie ugleda imali oni koji su bili imuniji u selu. Tada jo
nije bilo mogue kroz prve odbore obezbijediti svuda uticaj Partije preko
njenih lanova, radi toga to je partijska organizacija bila jo veoma nerazvijena. Ali, idejno-politiki oni su bili povezani sa stavovima Partije.
Treba naglasiti da se kroz njihov rad i samostalnost, bez obzira na sve
slabosti, ogledala nova vlast.
Pod konac 1941. zamah naeg pokreta je rastao sve vie po irini
i na uticaj je postajao sve vei u itavoj istonoj Hercegovini. To je bilo
i u susjednim graninim mjestima u Crnoj Gori i graninim dijelovima
prema Foi. Ali, bez obzira to se i naa vojna organizacija proirila preko
terenskih eta i vodova i to je njihovo brojno stanje raslo, ipak se nije
moglo raunati na neke vee pokretne jedinice koje su bile spremne da
se odvoje u neke akcije daleko od svojih sela i kua. Zbog toga u to vrijeme nije bilo znaajnijih vojnih akcija. Dodue i neprijatelj je bio blokiran i nije imao snage da vri jae ienje teritorije od partizanskih snaga.
Praktino i mi smo vrili pripreme za vojne akcije, a i neprijatelj se pripremao za napade na nau teritoriju.
Borbe sa etnicima nijesu jo bile poele, ali se situacija meu nama
sve vie zaotravala. Bjegstva veine otvorenih etnikih organizatora u
okupatorske garnizone ili vezivanje za svoje mjesto kao to je to radio
pop Perii, potvrivala su narastanje naeg uticaja meu seljacima. To
je za nas bio veoma znaajan argument u razobliavanju etnike izdaje.
Narod je uvidio da njihovim bjegstvom u okupatorske garnizone i zajedno sa ustakom vlasti u Gacku i Avtovcu, vie nema dvoumljenja oko
toga ko se bori za slobodu. Ali je bilo sela gdje je njihov uticaj bio i
ostao vladajui kao to su: Kazanci. Gareva, Miholjae, Vrba, Fojnica i
Lukovica, a bilo je sela i gdje je etniki uticaj bio djelimian.
O politikoj situaciji redovno sam obavjetavao Okruni komitet u
Nikiu. Pisma sam upuivaa sekretaru Okrunog komiteta KPJ za Niki Radoju Dakiu Brku, jer sam od njih poslat kao instruktor i kao pomo. Kad god sam traio pomo, bilo u slanju manjih pokretnih jedinica
do veliine ete ili u propagandnom materijalu, redovno su to inili. To
je bila dragocjena pomo. Najvie su upuivali manje jedinice preko Pive,
jer su stizale bre nego iz Nikia. Oni su esto slali oprobani i provjeren
kadar na elu tih jedinica, ali meu borcima bilo je i onih koji su sami
provjeravali. Komandiri i politiki komesari tih crnogorskih jedinica veinom su bili predratni komunisti koji su imali mnogo vie politikog iskustva, a uz to su bili nepokolebljivi na liniji Komunistike partje. To su
3 Ratna seanja, III

33

veinom bili kolovani i obrazovani ljudi koji su po selima ostavljali snaan uticaj u pravednost nae borbe.
Ovdje treba napomenuti da su u Gacku, a i u itavoj Hercegovini,
posebno u istonoj, gdje je ustanak uhvatio iroke kor j ene, uslovi borbe
bili sloeniji nego u Crnoj Gori. etniki pokret u Gacku bio je jak od
samog poetka. Ustaka vlast i njihovi progoni i ubijanja srpskog stanovnitva, razliiti uticaji okupatorskih vlasti preko Nijemaca i Italijana u
Bosni i Hercegovini, sve je to uticalo na sloenost borbe u Hercegovini.
U Sreski komitet, sa kojim sam bio stalno na radu, stizale su direktive
od Okrunog komiteta za istonu Hercegovinu, da se treba odlunije razraunati sa narodnim neprijateljima i izdajnicima i pristupiti njihovoj
likvidaciji. Iste direktive meni su stizale i iz nikikog okrunog komiteta.
Naa je ocjena bila da treba likvidirati 78 najistaknutijih neprijatelja koji su ve i u narodu bili poznati jo prije rata kao pekulanti i
imuni ljudi. Reeno je da je nekoliko njih dolo iz Vojvodine, prije progona od strane maarskih okupacionih vlasti. Meu njima su bili najpoznatiji kao neprijatelji: Marko Popovi, Stevo Starovi, Stania Nikoli.
Osim njih posebno se istakao pop Perii i nekoliko oficira bive jugoslovenske vojske. Ali na naoj strani, ve od prvih dana ustanka bilo je dobrovoljaca" i to veoma uticajnih i aktivnih ljudi kao to su: Spasoje Govedarica, Obrad Mandi, Milan, Marko, Vlatko i Gligor Suboti, uro Nenadie i drugi. Pored ovih naoj strani se od prvih dana opredijelio i Lazar
Kovaevi, jedini ivi nosilac Karaoreve zvijezde sa maevima u tom
kraju.
Na pokuaj da likvidiramo etvoricu najizrazitijih neprijatelja putem udarnih grupa nije uspio. Kad to nije uspjelo, smatrali smo da ne
treba likvidirati neke beznaajnije ljude ili one koji su bili imuniji. Koncem decembra dobio sam i lino pismo Save Kovaevia, komandanta nikikog odreda, u kome je bilo dosta kritike na raun toga to nijesmo odluni u likvidaciji narodnih neprijatelja. U pismu je to okvalifikovao kao
nau oportunistiku politiku. Dogaaji su kasnije potvrdili da oni nijesu
do kraja bili u pravu sa tom kritikom jer su ve bili ogrezli u lijeve greke. Ali, ne treba ni nama mnogo pripisivati vidovitost i sposobnost da
smo politiki dobro radili, nego prije svega objektivne okolnosti da nijesmo imali dovoljno snage za takav poduhvat, a poslije je ve bilo kasno
kad su najizrazitiji neprijatelji nali utoite kod okupacionih i ustakih
vlasti.
Povlaenje naih snaga iz Srbije sa Vrhovnim tabom poslije prve
njemake ofanzive 1941. znatno je uticalo da etnici to koriste kao na poraz u Srbiji. Ali, pribliavanje Vrhovnog taba i Centralnog komiteta Hercegovini imalo je jakog uticaja na dalji razvoj borbe. Novim i provjerenim iskustvima iz Srbije i prve neprijateljske ofanzive, dobijali smo nova
uputstva za rad i u vojsci i meu narodom. Date su nove ocjene dogaaja
i onoga to se oko nas deavalo. Ovdje je potrebno istai da je prvim porazom Hitlerovih jedinica pod Moskvom u decembru 1941. porasla nada

i kod nas da e poslije ovoga Crvena armija prei u narednom periodu u

ofanzivne operacije. Sve to se zbivalo na Istonom frontu ne samo da je
snano uticalo na moral naroda, nego je i svaka pobjeda ostvarila nove
perspektive u kraj rata i nau pobjedu. Mi smo narod pridobijali ne samo
razumom, ve znatno vie i rasplamsavanjem nade u neto bolje, u bratstvo i uzajamno povjerenje. Najtee je bilo nama komunistima razviti
kod srpskog stanovnitva povjerenje prema Muslimanima. Prolost je bila
mnogo prisutnija nego to smo mislili. Ali, kad su vidjeli i uvjerili se
da i srpski izdajnici sjede zajedno sa ustaama u krilu talijanskog faiscikog okupatora, poeli su ozbiljnije razmiljati da je muslimanski svijet zaveden od slinih izdajnika. Ne jednom vidjelo se da su injenice daleko jae od golih rijei.
Koncem 1941. partijska organizacija je dobila svoje vre organizacione forme preko partijskih elija koje su djelovale u pojedinim sedma ili za vie sela zajedno. Postojale su partijske organizacije u selima:
Dulii, Samobor, Lipnik, Vrba i Izgori. Organizacija Saveza komunistike omladine bila je znatno ira. Istovremeno je u Gacku postojala veza
preko omladinaca, koji su bili vrsto vezani za Komunistiku partiju ili
su bili njeni simpatizeri. Oni su slali izvjetaje o stanju u Gacku i odnosima izmeu okupatorskih i italijanskih vlasti, ustake vlasti i etnika.
Tamo gdje nijesu bile formirane partijske elije, postojali su pojedini
aktivisti ili lanovi partije preko kojih je slat propagandni materijal, koji
se dijelio ostalim seljacima.
Partijska organizacija djelovala je ilegalno ili poluilegalno, zavisno
od uslova i politike situacije u pojedinim selima. Gdje je etniki uticaj
bio jai, lanovi partije djelovali su preko sastanaka i dogovora ilegalni je. Mada je politiki rad bio javan i otvoren, partijski sastanci su bili
prikriveni. Bez obzira na takav rad u selima su znali u veini sluajeva
ko su lanovi partije i po tome kako su djelovali nazivali su ih crvenim",
a oni koji su otvoreno djelovali protiv etnika esto su nazivani i boljevicima".
Najglavniji propagandni materijal, a posebno u uslovima kada nije
bilo naih novina, bile su radio-vijesti. U selu Duliima bio je i jedan
radio-aparat, pa su vijesti sa radija hvatane, umnoavane u nekoliko primjeraka i slate kuririma u ostala mjesta.
Bez obzira to nam nije ilo u prilog stanje na Istonom frontu, sem
potkraj decembra 1941, mi smo objektivno obavjetavali narod. Radio-London i Moskva, a posebno naa radio-stanica u Moskvi Slobodna Jugoslavija" obavjetavali su o svjetskim zbivanjima i vojnopolitikim pripremama za odlune udarce protiv faizma. Slobodna Jugoslavija" je
obavjetavala o naim akcijama protiv neprijatelja u svim krajevima nae
zemlje. Saznanja o irini naeg oslobodilakog pokreta u itavoj zemlji i
oruana i diverzantska akcija na okupatora uvrivali su vjeru i podizali moral narodu da istraje u borbi.
BLAZO

URICIC

KOZARSKI PARTIZANI
KNEPOLJE polje buna od starine. Treina, desetina, turski harai, porezi, optinski nameti i kuluci najtee su se kupili u Knepolju.
U danima kada je naa zemlja onako sramno izdana i kada su zapoela
ustaka krvolotva, Kneopoljci su odmah pomislili da je trenutak da se
dignu na ustanak. Potajno su se pogledali, skupljali, dogovarali, govorili:
Niija nije do zore gorjela. Sve e to biti i proi. Jedni paoci u blato, a
drugi iz blata". Sve se nekako utialo, znalo se sprema se ustanak. Oko
Knepolja narod je aputao: ekajte jo malo", Kneopoljci e, kao i
uvijek, prvi poeti".
Nekoliko dana pred Ilindan zapucalo je prvih sedam kneopoljskih
karabina na ustako-andarmerijsku patrolu. Sela se zbunie. Ljudi, ene,
djeca za tili as priskoie prvim borcima i krenue viui, psujui: Sve
emo ih poklati, pobiti, idemo na Dubravu!" Planu ustanak preko noi.
Zapucae sakrivene puke, otvori se front na Krukovcu i Balju u novskom
srezu, otpoe velika i neravna borba. Prvi ranjenici, prvi pali borci jo
vie razj arie goloruki narod.
Poginue Mirko Ciri i Sirnica Mijatovi!
Bit e krvi do koljena! Draemo front dok nas i jedan ostane iv!
govorili su Kneopoljci.
Neprijatelj navaljuje na Krukovcu, Balju, Svednoj, Zuljevici, Dobrljinu, Palanitu, tue artiljerija, avioni bacaju bombe, letke. Predajte
se, ne borite se, svi su se predali!"
Lau psi, nita mi njima ne vjerujemo. Eno neki dan kod Mihajla Pralice silovali troje djece i pobili 18 eljadi.
Neprijatelj dobija velika pojaanja. Samo iz Dubice kreu se dvije
i po hiljade vojnika, iz Prijedora tri hiljade. Front se naputa.
Oko 150 karabina prikupljeno je u dvije etice, koje logoruju na
Kozari. Nisu to vie borci sa frontova, to su sada ve kozarski partizani.
Izgrauju se logori. Iz dana u dan dre se predavanja:
Zato, drugovi, da ubijamo nedunu muslimansku i hrvatsku brau!
Zar su svi Muslimani i Hrvati ustae? Zar ne vidite, da se i u naim redovima nalaze braa Muslimani i Hrvati"!
Sluaju to po prvi put kozarski junaci, napreu se da shvate, sjeaju se prolih dana, kada su se pazarnim danima tukli na krv i no Vlasi i
Balije po Dubici, Kostajnici, Prijedoru, Novom, Omarskoj. Kneopoljcima gore kue, pale ih fesovi" i okci", a ovi sad govore da ne treba
sve pobiti.
Ne odjekuju topovski pucnji, tiina je u Knepolju, tek se po koja
patrola razorua. U Drvaru i Petrovcu gori ustanak. Radio javlja o strahovitim borbama Rusa i faista, o mrtvim divizijama vapskih prodrljivaca i siledija.
Sta emo mi ovdje, ta ekamo? Dabe jedemo ovo kruva. Nau
eljad gaze psi, a mi sve o nekoj politici govorimo! ta e nam politika?

Svak zna da smo svi mi komunisti i da smo uz Rusiju. Trebalo bi ii kud

bilo. Grmeani se tuku, a ne sjede kao mi. Neka mi dadnu Dragoju varca" i Milu Meavu, nas trojica udarit emo gdje 'oe!" tako govore
izmeu sebe prvi borci Kozare.
Jedne kasne jesenje veeri postrojie se na Mednjaku i Vitlovskoj dvije kozarske ete:
Drugovi, mi smo politiki i vojniki spremni da zaponemo partizansku borbu, da osvetimo nae rtve, da tuemo ustake bande ondje
gdje hoemo, kako hoemo i kada hoemo. Mi, kozarski partizani, mi
stari ustanici i buntovnici, mi smo na frontovima doekivali stotine neprijateljskih puaka na nau jednu prekraenu karzanu, proeti danas bratstvom Srba, Hrvata i Muslimana, stupamo u svetu i pravednu borbu, svjesni velikih patnji" i rtava, koje emo morati podnijetu u ovom oslobodilakom ratu.
Oi se zasvijetlie i ukoie, ruke stegoe karabine, ete prestadoe
disati i Kozarom se gromoglasno prolomi. Tako je!"
Znao sam, bogami, da e tako biti!
Pa i ja sam ti jue govorio da su se oni iz komande neto sastajali i gledali u papire.
Znao sam to i ja, ali 'oe li to biti veeras?
Tako se za jesenske veeri razgovaralo i naglas razmiljalo o buduim borbama.
Ponovo otpoee vee borbe. Na Svodnoj je zaplijenjen jedan mitraljez i dva pukomitraljeza. Dvije male kozarske ete proiruju se, jaaju, naoruavaju se.
Veeras se ide u akciju! kae drug komandir. Treba nam
35 boraca.
Idemo svi, drue komandire!
Ne moe, ne treba.
Bogami ja neu ostati!
Ti si, drue, kanjen zbog nediscipline i zato nee ii na dvije
akcije! uzvikuje povienim glasom komandir.
Drue komandire, ubi' me, svui me, razoruaj, ta hoe uini,
samo da idem veeras u borbu!
Ne, ti nee ii!
Drue komandire, uzvikuje iz stroja jedan partizan javljam se na raport da neu vie biti kuvar, jer ne mogu nikad ii u borbu!
I ja u ii, drue komandire, mene vie ne boli rana, zdrav sam
k'o srna.
Prvi vod, mirno! Lijevo krilo, naprijed! Razgovor se postepeno utia, zamue . . .
Razvijala se borba, nicale nove ete. Tajno i hajduki, lukavo i neustraivo sputali su se partizani Kozare na ustake kasarne, logore, trgali pruge, oslobaali sela. Kozarski narod volio je svoju djecu svoje
partizane.
Kako li je gore njima u umi, sestro moja? Je 1' im zima i jesu
li gladni? ta oni rade sada? Sigurno se nekud spremaju. E, dat emo

mi Kozari svu svoju djecu, sve to imamo, i posljednji na zalogaj. Samo

neka oni imaju! Tako je govorila i tako osjeala kozarska pozadina.
Cete su izrastale jedna za drugom. Nicali su i proslavljali se kozarski vuci. Prepriavala su se uda o junatvu Mila Meave, Srete Katarana, Dragoje Miljatovia Svarca, Vlada Reljia, Vase Trkulje, Mlae
Grania, Branka Vukovia, Laze Desnice, Triva Pralice, Uroa Bajalice.
Stotine i hiljade nenaoruanih boraca u pozadini oekivali su oruje, svakog dana oslukivali pucnje, upitno pogledali u plavu i zamagljenu
Kozaru. A ona im je izgledala nekako udnovata, ne onakva kakva je bila
jue, kad su u njoj sjekli drva i krali dravne jelike i hrastovinu, nego
kao majka koja je na njihove enjive poglede, tjeei svoju djecu odgovarala: ne bojte se, imam ja mjesta i za vas, sve u ja vas primiti, samo
doite, doite!
boSko

SiljegoviC

RAZVITAK NORODNOOSLOBODILAKE BORBE U SREMU

Pokuau da ukaem samo na neke, po mome miljenju, znaajne
pojedinosti iz razvitka narodnooslobodilake borbe u Vojvodini. Iako se
ne pridravam uobiajenog hronolokog ili tematskog opisivanja dogaaja,
nastojao sam da itaocu bar donekle olakam da sagleda pravu sliku borbe
naroda i narodnosti Vojvodine, tekoe kroz koje je narodnooslobodilaki
pokret prolazio i uspehe koje je postigao u narodnooslobodilakom ratu
i revoluciji.
Poeu od Srema. Tako postupam samo zbog toga to sam se u Sremu
naao 1941. godine i tamo ostao za sve vreme ustanka i to moja kazivanja imaju, uglavnom, karakter opisivanja onoga to sam i sam radio
i u emu sam na odreen nain uestvovao.
*

Pre svega, treba neto rei o naporima sremskih komunista i njihovog

rukovodstva da u skladu sa linijom Partije pravilno ocene optu situaciju nastalu okupacijom, da pravilno utvrde i primene nove, adekvatne
politike i organizacione forme rada u narodu, da proue mogunosti oruane borbe i priblino utvrde u kakvim se oblicima ona moe voditi, imajui u vidu prvenstveno svoj teren. To nije bio lak ni jednostavan posao.
Trebalo je dosta strpljivog rada i steene prakse da bi se uskladile razliite ocene i miljenja i tako izalo na pravilan put borbe. Do usklaivanja stavova uskoro je dolo, zahvaljujui odanosti i razumevanju kadrova, kojima je sremska partijska organizacija u to vreme raspolagala.

FRUSKOGORSKI PARTIZANSKI ODRED

Prvi sremski partizanski odred formiran je 25. avgusta 1941. godine

posle bekstva 32 komuniste iz sremskomitrovake Kaznione. Dobru polovinu njegovih boraca inili su bivi robijai 1 . Jo za vreme pripremanja
bekstva partijski komitet Kaznione doao je u sukob sa Okrunim komitetom Partije koji nam je u odluujuim danima bekstva uskratio svaku
pomo izgovarajui se da je za takav poduhvat potrebno odobrenje Centralnog komiteta. I to je, verovatno, delimino uticalo da se u odredu poelo diskutovati o postupcima i stavovima Okrunog komiteta Partije,
ali smatram da nas je na to, u prvom redu, navela injenica to smo videli da se njegova delatnost u tim prelomnim danima ustanka slabo oseala na terenu gde smo se mi kretali. Takvo stanje nas je nagnalo da sami
preduzmemo neke organizacione i politike mere za razvoj narodnooslobodilakog pokreta i oruane borbe: formirali smo Odred, predali se politikom i organizacionom radu u frukogorskim selima.
Poetkom septembra u Fruku goru je doao Jusuf Tuli, organizacioni sekretar Okrunog komiteta, da organizuje prebacivanje osloboenih politikih robijaa u Srbiju. Naime, posle izvetaja da smo pobegli
iz sremskomitrovake Kaznione, Centralni komitet je poruio da svi preemo u osloboenu Mavu. Do toga dana Frukogorski odred je trebalo da
zapostavi sve akcije i posveti se naem uvanju i prebacivanju preko Save.
Mi smo ispriali Tuliu ta smo do tada uradili i ta preduzimamo
u Frukoj gori i on je odobrio sve nae mere i namere. Razgovore sa Tuliem vodili smo, uglavnom, u tim okvirima. Zbog kratkoe vremena i
njegovog angaovanja oko priprema za prelazak u Mavu, nismo uspeli
da s njim detaljno prodiskutujemo o svojim zapaanjima i primedbama
na metod rada partijskog rukovodstva u Sremu u novim uslovima. Pored toga, on je smatrao da o svim vanijim pitanjima treba da raspravljamo u Okrunom komitetu.
Na odlazak u Srbiju se, meutim, malo otegao. Nemci su poeli
da gomilaju snage u Sremu radi prodora u Mavu, poremetili su nae
planove da preemo Savu u predelu Jarka. Zato smo se okrenuli partijskoj organizaciji u Martincima, koja je taj zadatak besprekorno izvrila.
U meuvremenu smo razgovarali sa Tuliem i o drugim pitanjima i uli
poneto to nas je ne samo iznenadilo, nego i zaudilo. Tuli nam je, uz
ostalo, poverio da veza izmeu Pokrajinskog komiteta za Vojvodinu i Okrunog komiteta za Srem gotovo ne postoji. Nama je to saznanje bilo
neverovatno, jer smo u tim odluujuim danima oseali preku potrebu
da izmenimo miljenja i iskustva i sa viim partijskim rukovodiocima i
dobijemo uputstva i drugu pomo. Tim pre smo teko primili Tulievu
tvrdnju da je odvojenost pokrajinskog i okrunog rukovodstva skoro potpuna, a tako isto i pokreta u Sremu, Banatu i Bakoj. Teko smo po verovali i u njegovo tumaenje da Okruni komitet za Srem ne zna ta se dogaa u Bakoj i Banatu i da su povremene vesti o borbama u tim oblastima i protivrene i u svakom pogledu nesigurne.
1

Vidi napis: Od tamnice do odreda".

Mi iz Frukogorskog odreda smo za takvo stanje krivili i Pokrajinski i Okruni komitet, jer nismo mogli da shvatimo zato ta rukovodstva
ne preduzimaju mere da uspostave meusobne veze u vreme kad su bile
najpotrebnije. Komadanje Vojvodine i stvaranje vetakih granica na Tisi
i Dunavu, tim prirodnim preprekama, nismo smatrali nepremostivim tekoama, a najmanje smo u tome mogli da naemo opravdanje da drugovi
iz Pokrajinskog komiteta nisu u stanju da dou u Srem i pomognu pokretu u ovom kraju gde su, po naem miljenju, postojali povoljniji uslovi za razvoj oruane borbe nego u Banatu i Bakoj.
Saznanja o takvom stanju su nas navela da se ponovo zapitamo
da li je ispravno da svi preemo u Srbiju. Ta razmiljanja smo izneli i
Tuliu i sloili se da to ne bismo smeli da uinimo. Naa pomo partijskom rukovodstvu u Vojvodini bila je neophodna i smatrali smo svojim
dugom i obavezom da se stavimo na raspolaganje drugovima i pokretu u
Vojvodini. Tako je, eto, usledila odluka da na partijskom radu u Vojvodini
ostanemo nas etvorica: Stanko Paunovi, Jovica Trajkovi, Slobodan Baji i ja. Tuli je preuzeo obavezu da objasni drugu Titu i Centralnom
komitetu nunost takvog postupka i da izdejstvuje njihovu saglasnost za
na ostanak u Vojvodini.
Tuli je otiao krajem septembra u Mavu sa 25 osloboenih politikih robijaa da podnese izvetaj Centralnom komitetu o stanju i prilikama u Sremu i da se vrati sa uputstvima za dalji rad. Nepotpuna desetina Frukogorskog odreda imala je zadatak da obezbedi njihovo putovanje
kroz Srem, do Save, i da se odmah vrati sa celokupnim naoruanjem: dva
pukomitraljeza, pukama, municijom i bombama. To oruje je trebalo da
vrate zato to je u Srbiji, razumljivo, bilo vie oruja nego u Sremu i to
smo verovali da e drugovi bive robijae ponovo naoruati im kroe
u osloboenu Mavu.
Tako smo reili u Frukoj gori i tako je trebalo da bude, ali nije
bilo tako. Desetina Frukogorskog odreda se nije vratila od Save, nego
je protivno reenju, prela u Mavu. Tuli je udovoljio elji drugova da
vide osloboenu teritoriju i raunao je da e se vratiti s njim posle njegovog razgovora sa lanovima Centralnog komiteta. Njegovu nameru o
povratku, meutim, poremetila je ofanziva Nemaca na osloboenu teritoriju u Srbiji. U tim novim, izmenjenim prilikama u Srbiji, Centralni
komitet je zadrao Tulia na partijskom radu u tom kraju, gde je kasnije ranjen, zarobljen i ubijen. (U pismu od 9. oktobra, koje je uputio
Ivanu Milutinoviu ili Sretenu Zujoviu, drug Tito im je preneo tu odluku:
aljemo ti Todora Sremevia, jer smo promenili odluku da ga poaljemo
natrag u Srem, poto smatramo da e ti biti vrlo potreban tamo za rad
meu radnicima, odnosno u part, organizaciji.") Oruje, pak, Frukogorskog odreda, koje su drugovi preneli u Mavu, ostalo je u Mavanskom
odredu. Drugovi su ga pozajmili Mavanima da ga iskoriste u napadu na
Sabac, a neki, kao Bora Gavrilovi, su uestvovali u borbama i postali
borci Mavanskog odreda.
Pojedinosti o putovanju Tulia i drugova u Mavu i o sudbini oruja Frukogorskog odreda uli smo od Boka Palkovljevia Pinkija i Ljube

Momilovia Alekse, koji su se nalazili u pratnji Tulia i osloboenih politikih robijaa, kada su se otuda vratili. Njih dvojica su me nali u Mandelosu i ispriali mi dogaaje i utiske o osloboenoj Mavi, zakljuno sa
strahovitim pustoenjem, koje su Nemci poinili u tom kraju. O Tulievoj
sudbini, meutim, nisu znali. To smo doznali tek posle rata.
U to vreme mi u Frukoj gori smo odluili da Odred izvede nekoliko akcija i diverzija na elezniku prugu BeogradZagreb, a zatim da
se vrati iz ume u sela sa zadatkom da se usmeri na irenje i jaanje naeg pokreta. Ta odluka je proizala iz realne ocene tadanjeg stanja i prilika u Sremu i neodlonih potreba daljeg razvitka borbe. Sve snage, pa
i partizanske, trebalo je iskoristiti za jaanje partijskih, skojevskih i antifaistikih organizacija i za osnivanje novih, za rasprostiranje odbora Narodnooslobodilakog fonda i mesnih partizanskih desetina za utemeljenje irokog i masovnog revolucionarnog fronta iz kojeg e se u prolee 1942. godine razgoreti narodni ustanak.
Uporedo sa tom odlukom, nama je preostalo da se poveemo sa
Okrunim komitetom i da raistimo izvesna organizaciona, politika i taktika pitanja, koja su se nametnula odmah posle naeg bekstva sa robije,
a koja smo odlagali do Tulievog povratka iz Centralnog komiteta. Posle
Tulievog ostanka u Srbiji, sporna pitanja su se nagomilavala i zato nismo
vie mogli ni smeli da odlaemo raspravu o njima.
U to vreme, posle pogibije nekih lanova, Okruni komitet je bio
sveden na nekoliko drugova. Formalno je, dakle, postojao, ali se nije
u punom sastavu sastajao niti se dovoljno oseao kao rukovodstvo. Tako se
podruje njegovog rada svelo na dosta uski prostor koje je drao Janko
Cmelik, sekretar Sreskog komiteta za Staru Pazovu i lan Okrunog komiteta. Cmelik je, uz ostalo, u septembru, uz saglasnost Aima Grulovia
formirao i Podunavski partizanski odred, koji mu je bio velika pomo
u irenju narodnooslobodilakog pokreta u selima Podunavlja. U tim mesecima je Frukogorski odred irio i razvijao pokret na ostalom podruju.
Tako smo, sticajem okolnosti, te jeseni praktino imali dva rukovodea centra i razliite metode rada u Sremu, to je objektivno ugroavalo jedinstvo i partijske organizacije i rukovodstva, a to je, u svakom
sluaju, trebalo hitno otkloniti. Zbog svega toga smo se dogovorili u Frukoj gori da pronaem sekretara Okrunog komiteta Aima Grulovia i
da mu iznesem nae stavove i primedbe na rad i dranje Okrunog komiteta. 2 Paunovi, Baji i Trajkovi su usvojili i moj predlog da ujedno
nastojim da preem u Banat i da potraim rukovodee drugove sa kojima
smo robijali, ali pod uslovom da to pokuam samo u sluaju ako se uverim da ne postoje druge mogunosti da se poveem sa viim partijskim
rukovodstvom.
2
Kratko vreme posle formiramo a Frukogorskog odreda Rosa Vild nam je
saoptila da joj je Aiim Grulovi recao da je komesar Odreda Stanko Paunovi
Veljko kooptiran u Okruni komitet. Poto nijedanput nije bio pozvan na sastanak
okrunog rukovodstva, Veljko je odbio da ide u Staru Pazovu d trai sastanak na
nau inicijativu.

SUSRET SA GRULO VIEM I MELIKOM

Sredinom oktobra me je Rosa Vili odvela u Staru Pazovu, u stan

metalskog radnika Mie Barnaka, predratnog lana Partije. Mia me je
svesrdno primio i to vee je doveo Janka melika3. Cmelika sam do tada
znao samo po imenu, kao i on mene, i to je bio na prvi susret i neposredno upoznavanje. Dugo smo te veeri razgovarali i u svemu se razumeli.
Rastali smo se u gluvo doba, posle dogovora da me sledeeg dana povee
sa Aimom Gruloviem.
Sa Aimom sam se naao u stanu Milivoja Veselinovia, elezniara, lana Partije, koji se nalazio u glavnoj ulici Stare Pazove, kroz koju
prolazi put od Beograda za Novi Sad. U kui sa nekoliko odeljenja je stanovala samo porodica Veselinovi, kod koje se Aim sklonio posle napada
Nemake na SSSR. Zbog Aimovog boravka Veselinovi je udesio da komije i nepoeljni posetioci ne navraaju u njegov stan, pa se u njemu moglo relativno mirno iveti. Aim se, kao i ja, iskreno obradovao susretu.
On mi je odmah rekao da je eleo da se sretne sa nama frukogorcima",
kako nas je nazvao, i da sa nama prodiskutuje o spornim pitanjima i
prilikama u Sremu, o politici koju je trebalo da zajedniki utemeljujemo
i o merama koje smo neodlono morali da sprovedemo. Ja sam ga upoznao sa stanjem i prilikama u Frukogorskom odredu od formiranja do
Tulievog ostajanja u Srbiji i gubitka najboljeg oruja, o situaciji u frukogorskim i drugim selima s kojima smo se povezali, obrazloio sam mu
odluku da Odred vratimo preko zime u sela na politiko-mobilizatorski i
organizatorski rad, istakao sam ohrabrujue rezultate dotadanjeg rada u
dobrom delu Srema. Zatim sam mu ukratko izloio zbog ega sam doao
do njega, o emu su me drugovi zaduili da razgovaramo. Aim je pristao da sastavimo takav dnevni red i odrimo sastanak, na kojem bi, uz nas
dvojicu, uestvovali jo Janko Cmelik, lan Okrunog komiteta, i Stanka
Munan, lan Okrunog komiteta SKOJ-a koja je takoe dola iz Fruke
gore u Staru Pazovu.
Nas etvoro smo se sastali sutradan. Sastanak je vodio Aim. On je
smatrao da je, pre svega, neophodno da se samokritikuje zbog dranja
Okrunog komiteta KPJ za Srem za vreme priprema i izvoenja naeg bekstva iz sremskomitrovake Kaznione. Oito mu je bilo neprijatno da govore o tome, posebno zbog toga to su na svoje stavove i dranje obavezali sve lanove Okrunog komiteta, sreska partijska rukovodstva i istaknutije komuniste. Njemu je bilo veoma neprijatno to su on i Tuli
predviali i oekivali da e se napori za nae osloboenje iz sremskomitrovake Kaznione zavriti tragino i za nas i za spoljne organizatore naeg bekstva, za partijsku organizaciju i za narod u Sremu, a ispalo je sasvim drugaije. Rekao sam mu da smatra zavrenim spor oko naeg osloboenja i da je glavno da utvrdimo ta nam predstoji da zajedniki radimo i preduzimamo. Aim je zatim objasnio stanje u Okrunom ko5

J tan ko Cmelik je hiio sekretar SK KPJ za Staru Pazovu, a Mdia Barraak lan.
Janko Hloda, Pavel Feldii i Jan Bko bdllii su takoe lanovi toga Komiteta.

mitetu posle zadravanja Tulia u Srbiji. Uz njega, u Okrunom komitetu je stvarno radio samo jo Janko Cmelik. Njih dvojica su, kako sam
ranije rekao, odravali veze u to vreme uglavnom sa organizacijama u
srezovima Stara Pazova, Sremski Karlovci i Ruma. Ostalo podruje,
kako je Aim rekao, iako bez posebnog dogovora s nama, prepustili su
Frukogorskom odredu, jer su oekivali da emo mi tamo razviti delatnost. Posle tog udnog tumaenja, Aim se saglasio da je tadanje stanje
u Sremu neodrivo: da ne smej u da postoje dva rukovodstva, dva metoda rada i dve politike linije i da je nuno da raistimo sve nesuglasice koje su nastale izmeu Okrunog komiteta i frukogoraca". Ali, pre
toga, da bi nam svima bilo jasno oko ega se sporimo i u emu se eventualno razilazimo, on je traio da iznesem nae stavove i kritike primedbe na rad i politiku Okrunog komiteta.
Naa kritika Okrunog komiteta se uglavnom svodila na sledee:
da okruno partijsko rukovodstvo nije u potpunosti sagledalo mogunosti i perspektive oruane borbe; da nema jasne i razraene stavove o
Come ta i kako da rade partijske organizacije u novim uslovima; da ne
poklanja dovoljno panje novim oblicima organizovanja i rukovoenja
masama; da se previe zakonspirisalo i izolovalo od Okrunog komiteta
SKOJ-a, od veine sreskih partijskih i skojevskih rukovodstava i organizacija, to je prouzrokovalo njihovu nedovoljnu aktivnost i mestiminu
pasivnost; da je postojei Okruni komitet, koji se praktino sveo na dva-tri lana, samo posledica nesnalaenja ovog rukovodstva i nedostatka odgovorajue perspektive.
Tim sastankom smo ispunili dan i dobar deo sledee noi. Diskutovali smo dugo, moda i predugo, ali do kraja otvoreno, iskreno, komunistiki i drugarski. Pretresali smo sva sporna pitanja, jedno za drugim, do
u tanine smo ih raiavali i usaglaavali miljenja i gledita.
Nas etvoro smo, ini mi se, pravilno ocenili opte politike odnose
u prvoj godini okupacije i na osnovu toga zakljuili da partijska organizacija u Sremu mora da vodi rauna o nastalim uslovima. Nacionalno arenilo i dranje pojedinih nacionalnosti i narodnosti uticalo je na oruanu borbu i na jedinstvo naroda u Sremu i to smo morali da imamo u vidu
prilikom odluivanja o naoj politikoj i vojnoj taktici. Samo jasno postavljeni ciljevi narodnooslobodilakog pokreta i beskompromisna borba
protiv okupatora, Nemaca folksdojera, ustaa, a ubrzo i etnika, i izdajnika uopte, mogli su da dovedu do raanja bratstva i jedinstva, do ujedinjenja naroda svih nacionalnosti i narodnosti u borbi protiv okupatora.
Na kraju sastanka smo zakljuuli da kroz mesec dana odrimo okruno partijsko savetovanje, na kojem emo pretresti situaciju u Sremu, i
utvrditi liniju rada partijske organizacije i daljeg razvitka ustanka i da
odmah ponemo da izdajemo list Naa borba", koji e, pored Istine" i
Frukogorskog partizana", pruiti pomo sreskim partijskim i skojevskim organizacijama, mesnim partijskim i skojevskim organizacijama, mesnim partizanskim desetinama, odborima Narodnooslobodilakog fonda i
posebno aktivistima.

Tada su mi Aim i Janko objasnili zato nemaju vezu sa Pokrajinskim komitetom. Oni su imali samo jednu adresu u Novom Sadu preko
koje su se obraali Birou Pokrajinskog komiteta, a koja je u meuvremenu prestala da vai zbog hapenja u Novom Sadu. Od tada nisu znali
gde se nalazi pokrajinsko partijsko rukovodstvo, niti su bili u stanju da
nau nain kako to da utvrde. Oni su se udili zato Pokrajinski komitet
ne alje nekoga do njih, niti im se na drugi nain javlja, iako su Birou
PK na vreme dali sigurne adrese koje neprijatelj nije ni provalio ni
ugrozio. Njih dvojica su odluno odbacili Veljkov i moj plan da predem
u Banat radi uspostavljanja veze sa Pokrajinskim komitetom. Umesto
toga, Janko je predloio da pronae drugove kojima emo poveriti taj
zadatak.
Po Rosi sam obavestio Veljka o sastanku sa Aimom i Jankom. On
mi je ubrzo po njoj odgovorio da je zadovoljan rezultatima i zakljucima,
a naroito odlukom da kroz mesec dana odrimo okruno partijsko savetovanje.
Aim, Janko, Stanka i ja smo odmah poeli da sprovodimo usvojene zakljuke. Posle nekoliko dana, Janko i ura Feldi su doneli u stan
Veselinovia4 pisau mainu, hartiju, matrice, apirograf i boju. Zurili
smo da prvi broj Nae borbe" izae pre 7. novembra, godinjice oktobarske revolucije. Sami smo napisali lanke. Stanka i ja smo obavili tehnike
poslove oko tampanja" i tako se rodila Naa borba", koja je izlazila
do kraja rata.
Izgledalo je da emo u Staroj Pazovi moi due da se zadrimo i
radimo. Mesto je imalo dobru partijsku organizaciju i vie sposobnih i
sigurnih komunista. Meutim, ve u novembru uhapen je Janko Cmelik.
Izdala ga je Gordana Ivakovi, lan Pokrajinskog komiteta, koja je postala izdajnik im je uhapena u Novom Sadu. Pre nego to je pala u
ruke policije, radila je takve poslove koji su joj omoguili da upozna
mnoge partijske rukovodioce, komitete i organizacije. Sve to je znala,
rekla je policiji. I Janko je bio rtva njene izdaje.
Morali smo da napustimo stan Veselinovia. Ali kuda da odemo?
Janko je sam odravao veze sa sreskom organizacijom i drugovima koji
su radili po selima pa Aim nije znao kako da dopremo do njih. Predloio ie da odemo u Golubince, kod njegovog roaka Milana Stankovia
Klikera, verujui da emo tamo nai Branka Vukajlovia Cikicu, kojeg je
inae Aim poznavao kao predratnog lana Partije i sekretara tamonjeg
Mesnog komiteta.
4
Janko melak je iznajmio kuu nedaleko od centra u koju je smestio porodicu Veselinovia, predratnog lana Partije, raunajui da emo u njoj moi da
radimo. Veselinovii su imali petoro dece: tri keri d dva sina, o kojima se brinula
majka Duica. Posle naeg odlaska iz Stare Pazove, Mlivoj je uhapen d ubrzo streljan. Najstariji sin Sava, invalid u nogu, tek je hio zavrno krojaki zanat. Iako
nesposoban za vojsku, on se 1943. godine, bez lekarskog plegleda, ubacio u transport
za Bosnu. Tamo je poginuo kao borac. Nikada nismo doznali ni kada ni gde je
nastradao.

elei da to pre napustimo Pazovu, predvee smo krenuli poznatim putem za Golubince. Na raskru sela Aim je nastojao da se seti
g'de ivi njegov roak. inilo mu se da je u Popinakom oru. Naiosmo
na kuu koja je, po njegovom raunu, trebalo da bude Stankovieva. Spoljna vrata su bila zakljuana. Na nau lupnjavu se pojavio nepoznat ovek. Aim mu je rekao koga trai, dodavi da kupuje debele svinje. Tako
smo doznali da Aimov roak ivi u Putinakom oru.
Stankovii su nas lepo primili. Svi su se okupili oko nas domain,
njegova ena, majka i troje dece. Odredili su sobu za nas dvojicu i odmah
je zagrejali.
Idueg dana nas je posetio Cikica. Drugovi iz Golubinaca su nam organizovali siguran smetaj i pomogli da uspostavimo vezu sa tabom Podunavskog odreda i drugim rukovodstvima.
U Golubincima smo se Aim i ja pripremili za partijsko savetovanje,
koje smo odrali poetkom decembra u selu Peincima, u kui predratnog komuniste Milivoja Adamovia. To selo i tu kuu je izabrao Cikica,
kome smo poverili taj zadatak.
PEINAKO SA VETOV ANJE

Zahvaljui upornom radu sremskih komunista, decembra 1941. godine Srem je uveliko bio spreman za narodni ustanak. Uz ojaale partijske i skojevske organizacije, u velikom broju mesta smo imali partizanske desetine, vodove i ete sa izabranim komandirima i politikim komesarima a i odbore Narodnooslobodilakog fonda. To su bile masovne
ustanike organizacije, svojevrsni jedinstveni narodnooslobodilaki front,
koje su okupljale iroke mase naroda. Svi organizovani pripadnici narodnooslobodilakog pokreta bili su spremni da stupe u oruanu borbu
uz sigurnu podrku i pomo veine stanovnitva.
Savetovanje je analiziralo i ocenilo dotadanji rad na svim sektorima i odredilo zadatke na osnovu dragocenog iskustva koje smo do tada
stekli. To sve smo zabeleili i u rezoluciji. U njoj smo istakli slabosti partijskih organizacija u prvim mesecima okupacije i neposredno posle napada Nemake na SSSR: neke su bile razbijene, a neke izgubile vezu sa
sreskim ili gradskim komitetima; neke aktiviste je zahvatila panika, neki
su se pasivizirali, neki su postali likvidatori, a neki su preli u druge krajeve; neke lanove Partije i partijske rukovodioce je neprijatelj pohapsio i pobio, a meu njima i tri lana Okrunog komiteta 5 . U poslednjim
mesecima, meutim, partijsko rukovodstvo je uspelo da obnovi sve partijske organizacije, osim jedne, i osnovalo je nove, ali nije dovoljno iskoristilo povoljne uslove za rad i razvoj narodnooslobodilakog pokreta. I
u jesen je u nekim srezovima kasno poeo rad na povezivanju sa selima,
pa su te nepovezane organizacije bile liene partijskih direktiva i oba5
Od strane neprijatelja d njegovih slugu uhapeni su i streljani Janiko Cmelik,
Matija Hui i Johan Mike, lanovi OK KPJ za Srem.

vetenja i, preputene same sebi, nisu bile samoinicijativne. Savetovanje

je ocenilo da su te slabosti bile prvenstveno posledica slabog rada Okrunog komiteta, kome je posebno zamereno to je ostao bez veze sa Centralnim i Pokrajinskim komitetom i to je, izmeu ostalog, zapostavio rad
meu Hrvatima, Nemcima i ostalim narodima, sem srpskog.
Savetovanje je postavilo sledee zadatke Okrunom komitetu, sreskim komitetima i partijskim organizacijama: da produe rad na uvrivanju organizacija i da prilikom prijema novih lanova obrate panju
na socijalni sastav; da sprovedu takvu raspodelu rada u komitetima i organizacijama da svaki lan Partije, osim redovnog rada na ostalim sektorima, dobije i odgovoran zadatak u svojoj organizaciji; da se odluno
bore protiv svake pojave paniarstva i likvidatorstva i da iskljuuju sve
likvidatore i paniare. Okruni komitet je dobio i posebna zaduenja:
za organizuje kratke kurseve za ideoloko-politiko obrazovanje komunista; da izdaje list u kome e objanjavati liniju Partije i zadatke partijskog lanstva; da sistematski pomae i kontrolie rad sreskih komiteta,
da tampa pravila konspiracije i dranja pred neprijateljem; da po cenu
iskljuivanja iz lanstva pojaa i zaotri konspiraciju u partijskom radu;
da u najkraem roku organizuje sreske partijske konferencije. Sreski
komiteti su posebno zadueni da organizuju svoju tehniku i osiguraju njen
nesmetan i pravilan rad, da poboljaju veze sa partijskim organizacijama,
da obezbeuju sprovoenje u ivot odluka Partije. Narodi Srema su pozvani da budu jedinstveni u borbi protiv okupatora, Nemaca foksdojera
ustaa i etnika, da se ne odazivaju na pozive za odlazak u njihovu vojsku i robijaki rad, da ne daju neprijatelju poljoprivredne proizvode, da
ne plaaju porez i zelenake dugove, da vode najodluniju borbu protiv
pokrtavanja i odnarodnjavanja Srba.
Savetovanje je ocenilo da je skojevska organizacija postigla zadovoljavajue rezultate, da su obnovljene organizacije koje su izvesno vreme
bile razbijene i da su osnovane nove, tako da organizacije postoje u veini
mesta u svim srezovima, da omladina sve vie pristupa SKOJ-u i narodnooslobodilakom pokretu. Rezultati bi, svakako, bili mnogo bolji da posle
pogibije sekretara Okrunog komiteta Johana Mikea nije prestao svaki
rad Komiteta kao celine i da se nije sveo na sreske komitete i pojedine
lanove Okrunog komiteta. Savetovanje je kritikovalo Biro Okrunog komiteta SKOJ-a to se, unekoliko, kao rukovodstvo utopilo" u Odred; a
zamereno je i Okrunom komitetu Partije to nije pomagao rad okrunog
skojevskog rukovodstva. Odreeni su sledei zadaci toj organizaciji: obnovljeni Okruni komitet SKOJ-a e osnovati svoju tehniku, organizovae kratke kurseve za sistematski vaspitno-politiki rad lanova SKOJ-a,
pripremie sreske konferencije i izabrati skojevska rukovodstva, a zatim
preko njih, pojaati aktivnost skojevskih organizacija i osnivati nove, te
njihov rad usmeriti na mobilisanje omladine u narodnooslobodilaki pokret i partizanske odrede.
Savetovanje se saglasilo sa tada utvrenom politikom Okrunog komiteta Partije na organizovanju narodnooslobodilakog pokreta iz kojeg
e se razviti opti narodni ustanak, saglasilo se sa odlukom partijskog ru-

kovodstva da formira dva partizanska odreda (Frukogorski i Podunavski) i mesne partizanske desetine po selima i gradovima i uputstvom partijskim organizacijama da u odrede i mesne partizanske desetine uvlae
sve iskrene rodoljube i borce bez obzira na njihovu politiku, nacionalnu, socijalnu i versku pripadnost. Savetovanje je ocenilo da su partizanski odredi mogli i morali da izvedu vie akcija, ali im je odato priznanje
da su razvili vrlo uspenu politiku delatnost i postigli znaajne uspehe
u radu na povezivanju sa selima i u osnivanju mesnih partizanskih desetina i odbora Narodnooslobodilakog fonda. Njihovi nedostaci su, uglavnom, bili u meusobnoj nepovezanosti i nepostojanju jedinstvenog rukovodstva, u slabom naoruanju, nedostatku sposobnog vojnog rukovodstva,
u nedovoljnom radu na jaanju odreda borcima drugih nacionalnosti i narodnosti sem Srba, u nedovoljnom politikom i vojnikom obrazovanju boraca. tabovi odreda su dobili zadatak da jedinice razmeste tako da budu
sposobne za izvoenje akcija i odbranu i zatitu naroda i njegove imovine,
da osnivaju nove mesne partizanske desetine i da ih osposobe za samostalno izvoenje akcija i meusobnu saradnju, da organizuju politiko-vaspitno i vojno obrazovanje boraca.
Savetovanje je ocenilo da je Narodnooslobodilaki fond iroka i masovna organizacija u kojoj su zastupljene sve politike partije i ukljueni
svi rodoljubi koji vode borbu protiv faistike okupacije; da je ta organizacija naila na pun odziv naroda i da se u tome ogleda visoka svest i
spremnost naroda na rtve u oslobodilakoj borbi. Nepostojanje okrunog
i sreskih rukovodstava bila je glavna slabost te organizacije.
Nabujali pokret je nametao, uz ostalo, potrebu da to vre objedinimo organizacije narodnooslobodilakog pokreta i vojne jedinice i da
osnujemo neka nova okruna rukovodstva radi samostalnijeg i uspenijeg
razvoja rada ustanikih organizacija. Tada smo odluili da osnujemo Glavni tab NOPO za Srem i Okruni odbor Narodnooslobodilakog fonda, a
popunili smo okruno partijsko i skojevsko rukovodstvo. 6 Sve je to imalo
poseban znaaj za dalji razvoj ustanka, to su potvrdili i dogaaji koji su se
odigrali posle dva-tri meseca, u prolee 1942. godine.
Mislim da je veoma znaajan stav peinakog savetovanja o osamostaljivanju ustanikih rukovodstava i odluka da ne smeju napustiti svoju
teritoriju bez obzira na teinu situacije. Savetovanje je posebno naglasilo
da politika rukovodstva ne smeju da se veu za tabove vojnih jedinica,
koji su, zbog partizanskog naina ratovanja, manje-vie stalno u pokretu,
jer bi u tom sluaju oteala, pa i oslabila politiki rad na terenu, to bi
moglo da dovede i do njihove odvojenosti od naroda. To je nalagalo ok6
Okruni komitet Partije: Aim Grulovi, sekretar, Jovan Veselinov, organizacioni sekretar, Stanko Paunovi, Milan Maravi, Sava Dimovi, Stevon Doronjski.
Okruni komitet SKOJ-a: Stevan Doronjski, sekretar, Stanka Munan, Jovan
tokovac.
Glavni tab NOPO za Srem: Staniko Paunovi, komesar, Sveta Papo vi, komandant, koji je ubrao pao, a zamenio ga je Pavle Tarabi Zmaj.
Okruni odbor Narodnooslobodilakog fonda: Milan Maravi, Slavko Puii,
Milivoj Savi, Novak Mihajloviiic.

runim i sreskim rukovodstvima da stvore uporita u svim mestima, svoje

baze, tehniku, da izrade sistem meusobnih veza i da posvete posebnu
panju kurirskoj slubi, relejnim stranicama i nabavci tehnikih i drugih sredstava za normalan rad.
Ova razgranienja u radu i osamostaljenju rukovodstava i njihovo
vezivanje za teren nisu smela da dovedu do razjedinjavanja narodnooslobodilakih snaga, niti do uskog sektorisanja u ustanikom pokretu. Naprotiv, takav nain rada omoguio je stvaranje celovite, jedinstvene organizacione i politike mree ustanka za efikasno sprovoenje utvrene partijske politike, jer se samostalnost temeljila na ve usvojenoj partijskoj
liniji. Usvajajui pomenuti stav, partijsko rukovodstvo je polo od toga
da vrsto dranje svih niti i strogo potinjavanje svih rukovodstava pokreta jednom centru moe da prouzrokuje sputavanje rada drugih centara
i njihovu neodlunost u trenucima kada nisu smeli da ekaju re glavnog
centra". A u uslovima naeg rata i revolucije skoro svakodnevno su iskrsavali takvi trenuci i nepredvieni dogaaji kada je svako u svom delokrugu rada morao da preuzme punu odgovornost za ono to smatra da
je u tom sluaju najkorisnije.
tabovi su planirali oruane akcije i odluivali o napadima i operacijama protiv neprijateljskih snaga. Samo u redim sluajevima partijsko
rukovodstvo je Trailo od njih da izvedu neku akciju od posebnog vojnog
i politikog znaaja. Meutim, kad se radilo o pripremanju i izvoenju akcija koje su u isto vreme trebalo da zahvate celu teritoriju (ubiranje i spaavanje letine, unitavanje neprijateljskih useva i drugih materijalnih dobara, napad na neprijateljske garnizone, diverzije, mobilizacija ljudstva
i slino), u planiranju akcija i u njihovom izvoenju su uestvovala
sva rukovodstva. Ostvarivana je puna koordinacija aktivnosti svih
naih snaga i vojske i ustanikih organizacija. Tako organizovane i izvoene akcije uvek su donosile dobre rezultate. Neprijatelj se tada teko
branio, nije znao na koju stranu da se okrene, jer se u svakom kutu
Srema vodila borba. U tim borbama se najbolje ogledala snaga i borbena
gotovost naih vojnih jedinica i moralno-politikog jedinstva i odlunost
ustanikog pokreta.
Iskustvo je pokazalo da je kurs partijskog rukovodstva u Sremu
na to vee osamostaljenje svih rukovodstava i njihovo vezivanje za odreeni teren dao dobre rezultate. Ubrzo se dolo do sposobnih i dovoljno inicijativnih okrunih, sreskih i mesnih rukovodstava Partije i SKOJ-a, narodnih odbora, oruanih jedinica i vojnopozadinskih komandi. Ostvarena
samostalnost nije naruavala jedinstvo pokreta, ve ga je, naprotiv, uvrivala. Odluke pojedinih rukovodstava bile su u skladu sa usvojenom
politikom. Osnovu naeg celokupnog rada inili su, razume se, linija Centralnog komiteta i druga Tita, stavovi i jedinstvo nae partijske organizacije i njenog rukovodstva, disciplina i oseaj odgovornosti svih sremskih komunista.

VEZA SA CENTRALNIM KOMITETOM

Priblino dva meseca posle savelovanja, u jeku naih priprema za

masovni, optenarodni ustanak, primili smo pismo druga Tita koje nas je
veoma obradovalo. Time smo ponovo uspostavili vezu sa Centralnim komitetom i Vrhovnim tabom, jer veza koja je avgusta 1941. uspostavljena
sa CK ubrzo je prekinuta. Taj vaan dogaaj bio je rezultat Veljkove upornosti. Dok sam ja boravio u Staroj Pazovi, on je, posle nevraanja Tulia
iz Srbije, samoinicijativno napisao izvetaj Vrhovnom komandantu. Nekoliko ranijih pokuaja povezivanja nisu urodila plodom jer se, posle neprijateljske ofanzive u zapadnoj Srbiji, Vrhovni tab sa glavninom partizanskih snaga povukao u Sandak i, verovatno, dalje u istonu Bosnu.
Cenei vanost povezivanja sa centralnim partijskim i vojnim rukovodstvom, Veljko je sredinom decembra poslao sa tim izvetajem Boka Palkovljevia Pinkija i Milana Blagojevia icara u istonu Bosnu da po
svaku cenu pronau Vrhovni tab i druga Tita. Oni su pronali Vrhovni
tabu u istonoj Bosni, u selu Ivanii, gde je tih dana nae vrhovno rukovodstvo odralo savetovanje povodom novonastale situacije, koja je usledila posle povlaenja iz Srbije.
Sticajem okolnosti, Pinkijevo i icarovo putovanje je potrajalo due
nego to je to Veljko oekivao. Veljka je, u meuvremenu, izdalo strpljenje pa je, prek i nagao kakav je bio, otiao sa pratnjom u istonu Bosnu
da na svaki nain dopre do Vrhovnog taba, ime je, po ko zna koji put,
pokazao svoju poslovinu upornost. Njega i pratnju je prevezao preko
Save Steva Lipi iz Jamene, koji ih je drugi ili trei dan i vratio. Veljko
je, u stvari, na putovanju u Vrhovni tab sreo Pinkija i Zicara prilikom njihovog povratka u Srem i oni su mu predali odgovor druga Tita na njegov izvetaj.
Teko je utvrditi datume, ali, po svemu sudei, Veljko se sreo sa
Pinkijem poetkom februara. Po povratku u Fruku goru zadrali su se
nekoliko dana u Adaevcima. Tu su se njih dvojica rastali. Veljko je pourio sa pismom druga Tita do nas, a Pinki je ostao u Adaevcima da organizuje ruenje mosta na reci Bosut. Adaevani su pomogli Pinkiju da
minira most 13. februara i time unese poremeaj u planove Nemaca i ustaa. Tu diverziju Pinki je izveo na svojstven, pinkijevski nain, koristei se samo svojim lukavstvom i drskou, a pomogli su mu Petar Bibi i
Petar Jurkovi, skojevci iz Sida, koji su, posle akcije na idski zatvor, preli u Adaevce, i Cveja Miloevi Zmaj, lan Sreskog komiteta Partije za
Sid, koji ih je doekao sankama nedaleko od Morovia i vratio u Adaevce.
Pismo druga Tita, napisano 9. januara 1942. godine, bilo nam je viestruko znaajno. U njemu je, na prvom mestu, odobrio nau politiku narodnooslobodilake borbe u Sremu, istina svega jednom, ali veoma znaajnom
reenicom: Va rad na organizovanju odreda i politikom podizanju masa
za svaku je pohvalu." Tim pismom drug Tito nas je vojniki povezao sa
vojnim rukovodstvom u Hrvatskoj: Od sada vi neposredno potpadate
pod Glavni tab Narodnooslobodilakih partizanskih odreda za Hrvatsku.
4 Ratna seanja, III

49

Od njega ete dobijati sva nareenja za rad. S tim tabom imaete bolju
i neposredniju vezu. Ve je nareeno hrvatskom tabu da s vama stupi u
vezu.".
Za nas je to bilo veliko ohrabrenje i pomo, jer smo se od poetka obreli u vrlo nepovoljnoj situaciji: ostali smo bez veze sa viim partijskim i vojnim rukovodstvom i objektivno se nali izolovani i preputeni
sami sebi, i to ba u najkritinijem vremenu. Vezu sa Pokrajinskim komitetom i tabom partizanskih odreda za Vojvodinu nismo imali, niti smo
mogli da je uspostavimo, a zbivanja su neodlono nalagala donoenje odluka, koje smo, zbog tih nepovoljnih okolnosti, bili primorani sami da donosimo. Pismo druga Tita je bilo prvi korak u otklanjanju takvog stanja.
Od reenja da nae vojne snage potpadnu pod Glavni tab narodnooslobodilakih odreda za Hrvatsku mnogo smo oekivali, iako smo raunali da
je to trenutno i privremeno reenje, koje e potrajati samo dotle dok ne
uspostavimo veze sa Pokrajinskim komitetom za Vojvodinu i tabom partizanskih odreda za Vojvodinu.
Pismo druga Tita je sadravalo i uputstvo o nainu partizanskog ratovanja u Vojvodini. U njemu nam je ukazao na to kako da organizujemo
odrede i kakvu taktiku da primenimo u borbi protiv neprijatelja: da po
svaku cenu izbegavamo frontalne borbe; da odrede podelimo na bataljone
od sto pedeset do dve stotine boraca, a njih na ete i vodove; da temeljito
ruimo sve komunikacije i telegrafsko-telefonske linije i time spreavamo i neprekidno koimo saobraaj neprijatelja, tim pre to se
nalazimo u takvom kraju kroz koji prolaze glavne neprijateljske komunikacije i to emo time naneti velike tete neprijatelju, a uveliko potpomoi nau borbu; da te akcije izvodimo nou i uvek na drugim mestima; da na poruenim komunikacijama, kao i izvan njih, postavljamo zasede neprijatelju u kojima emo doi do oruja i municije; da oekujemo i suzbijamo neprijateljske kaznene ekspedicije, jer e nam to donositi veliki politiki presti; da iskidamo sve veze izmeu varoi i ne dozvoljavamo njihovo snabdevanje ivotnim namirnicama, ali samo na taj nain
to emo zasedama, a ne mrtvim blokadama, spreavati komuniciranje; da
osvojena mesta ne branimo frontalno, nego zasedama, prepadima i bonim
dejstvima; da teren istimo od etnikih i pljakakih bandi; da likvidiramo petokolonae, pijune i sve razbijae narodnooslobodilake borbe i
da njihovu imovinu plenimo; da palimo optinske arhive, ali ne i zgrade;
da vodimo jaku propagandu i politiki rad, da u tom cilju prireujemo
sa jedinicama konferencije u mestima, da sa odredima prolazimo kroz naselja, da organizujemo kulturne priredbe; da spreavamo pljaku i otimainu i da pljakae javno streljamo; da neprijatelju nametnemo borbu
gde mi elimo, da ga pri tome uvek iznenaujemo, da mu nikada ne prepustimo inicijativu i slino.
Drug Tito nas je upozoravao da ne brzamo i ne prekoraujemo granice stvarnih mogunosti. To upozorenje i oprez Vrhovnog komandanta
smo primali kao dragocenu pouku i zahtev da ne prenagljujemo, utoliko pre
to nam je u daljem tekstu pisma ukazao da put do ustanka vodi kroz po-

stupnost, kroz niz manjih i veih politikih i vojnih akcija i poduhvata kroz
koje emo organizovane snage naroda sve vie slivati u jedinstven tok.
Prouavajui pismo druga Tita, u Okrunom komitetu smo zakljuili
da se nai stavovi, a posebno odluke peinakog savetovanja, u stvari, poklapaju s dobij enim direktivama. Cak smo sa zadovoljstvom konstatovali
da smo u tom pismu dobili i potvrdu za ono to smo do tada radili. Na
kurs da se na prolee pree na masovne oruane akcije ostao je nepromenjen. Istovremeno smo kritikovali neke delove Veljkovog izvetaja,
naroito one u kojima je od Centralnog komiteta traio oruje, vojne strunjake, lekare i drugo, iako je znao kako nameravamo da reavamo ta pitanja. On se pravdao time da bi nam svaka pomo dobro dola i da je verovatno da je iz Srbije moemo dobiti. Meutim, mi smo smatrali da je
njegov izvetaj pun moljakanja" mogao u Centralnom komitetu da stvori krivu predstavu o naim gledanjima i realnim perspektivama oruane
borbe u nas.
Na osnovu ve utvrenih zakljuaka odluili smo da partizanski odredi i mesne partizanske desetine krenu u prolee u napad na okupatorsko-ustake oruane posade i njihovu vlast u selima. Okruni komitet je
bio duboko uveren da tom odlukom poinjemo da sprovodimo uputstvo i
nalog druga Tita da narod diemo na ustanak postupno, prema stvarnim
prilikama i mogunostima kraja, i u to smo se ubrzo uverili. Meutim,
narod Srema je nadmaio ak i naa predvianja i najubedljivije oborio
mnoge teorije o nemogunosti ustanka u ravnici.
MUKE OKO JEDNOG DOKUMENTA"

Uz pomenuto pismo druga Tita, Veljko nam je doneo jo jedan dokumenat iz Bosne, ali ne izvorni, nego sedam stranica apirografisanog
teksta. Rekao je da su to, u stvari, zabeleke dva druga iz istone Bosne, koji
su prisustvovali irem partijskom savetovanju odranom prvih dana januara u selu Ivanii, kojem su prisustvovali i lanovi Centralnog komiteta.
Veljko nije komentarisao sadraj tih zabeleaka, nego mi je rekao da ih
odmah proitam i dodao je da sadre i nove, iznenaujue stavove.
Zabeleke, bez ikakvog potpisa, proitao sam na brzinu i zaista se
iznenadio. U njima je pisalo da nastaju promene u meunarodnim odnosima, da reakcionarne snage u svetu, pa i u saveznikim zemljama, postaju sve agresivnije, da su nastupile promene u dranju unutranjih politikih snaga i da poinje diferencijacija na klasnoj osnovi. U vezi s tim
promenama, u zabelekama se upozoravalo na potrebu jaanja budnosti
i pravilno postavljanje prema novim odnosima u spoljnoj i unutranjoj
politikoj situaciji.
Odmah smo pozvali Aima Grulovia i dali mu da proita zabeleke.
I on se iznenadio. Nijednom od nas trojice to nije bilo jasno. Otkud, odjednom, takve krupne promene u odnosima koji bitno utiu na liniju i
politiku Partije? Nama su neki stavovi bili utoliko nejasniji to se ba u
to vreme u Sremu stvaralo iroko narodno jedinstvo.
4'

51

Sva trojica smo se pitali ta da radimo i kako da postupimo, tim pre

to nas je Veljko upozorio da su savetovanjem navodno rukovodili najodgovorniji drugovi iz naeg centralnog partijskog rukovodstva i da su zabeleke nastale kao rezultat tumaenja njihovih stavova. Samim tim zabeleke su nas, ipak, obavezivale, ali, ujedno, dovodile i u nedoumicu da li su
drugovi iz istone Bosne dobro razumeli i protumaili izlaganja najodgovornijih partijskih rukovodilaca. U to nismo mogli da budemo sigurni pa nismo znali ta da uinimo. Da li da se ponaamo kao da zabeleke nismo
ni dobili i da jednostavno preemo preko onoga to je u njima pisalo,
ili da ih primimo kao ispravno tumaenje savetovanja i samim tim nainimo zaokret ulevo u politici narodnooslobodilakog pokreta?
Posle dueg razmiljanja i kolebanja, nas trojica smo se sloili da
zabeleke ne moemo da prihvatimo kao izvorni dokumenat Centralnog
komiteta i da bismo primenjivanjem novih" stavova najverovatnije doveli ne samo do naruavanja jedinstva, koje smo do tada postigli u Sremu,
nego i do otvaranja vrata svim neprijateljskim snagama. Zato smo odluili da nita ne menjamo u naoj politici sve dok ne dobijemo autentina
dokumenta Centralnog komiteta.
Tako smo se ponaali do pred kraj marta, kada su i sa drugih strana
doli do nas materijali u kojima se na jedan ili drugi nain govorilo o
nastalim promenama u unutranjoj i spoljnoj situaciji i na osnovu toga
se izvodili odgovarajui zakljuci.
To nas je navelo da ponovo razmotrimo dokumenat" drugova iz istone Bosne i zapitamo se da li smo bili u pravu kada ga nismo uzeli u
obzir.
Aim i ja smo se sloili da pozovemo Veljka na ponovni razgovor
o tom vanom pitanju. Javili smo mu da hitno doe u Nove Karlovce
(Sase) na sastanak Okrunog komiteta i predloili mu da se u tom selu
ujedno oporavlja od rana koje je zadobio krajem marta.
Veljko je doao posle nekoliko dana i zatekao nas u kui Milice Luka. Dopratio ga je kurir, koji mi je predao veu koliinu nekih srebrnjaka. Veljko se nije odvajao od svoje kone torbe pune raznih papira.
Tada smo jo jednom prouili onaj dokumenat" iz istone Bosne.
Posle duge diskusije, pronali smo solomonsko" reenje: zbog discipline emo upoznati lanstvo Partije sa tim novim momentima", ali i
dalje nita neemo menjati u naem radu, neemo ih pominjati ni u tampi, ni u lecima, ni u proglasima, ni u svakodnevnom politikom radu, sve
dok ne dobijemo izvorne ocene Centralnog komiteta o tim pitanjima.
Dogovorili smo se da ne aljemo partijskim organizacijama dokumenat" iz istone Bosne u celini, nego da neke formulacije izostavimo, a
neke da ublaimo i da ga, uglavnom, prilagodimo" naim prilikama i
stanju kod nas. Sloili smo se da na odreeni nain prepriamo osnovni
sadraj dokumenta" i da taj tekst, koji e umnogome otupiti otricu
klasnog", uputimo lanovima Partije u Sremu pod naslovom Svim lanovima Partije" sa napomenom da je sastavljen na izvornim dokumentima Partije. Neto kasnije, u maju i u jednom drugom naem materijalu
pod naslovom: Ocene i zadae partijske organizacije u Sremu" ponov-

ljene su u sutini iste stvari, a Stab narodnooslobodilakih partizanskih odreda za Srem je to ponovio u svom cirkularnom pismu upuenom lanovima Partije u vojsci.
Iako smo se trudili da u tom prepriavanju ublaimo sve ono to je
moglo da izazove suavanje politikih linija narodnooslobodilake borbe,
glavne ocene dokumenta", naravno, nismo mogli da zaobiemo.
Rekli smo da sva tri dokumenta ostanu strogo u okviru partijske organizacije i da se u ostalim narodnooslobodilakim organizacijama ne pominju i ne prouavaju. Tako, ova tri, sad naa" dokumenta u kojima se
govori o novim momentima" u zemlji i promenama nastalim u meunarodnim odnosima, ipak nisu doveli do promene kursa usvojenog na peinakom savetovanju, niti su izazvala ma kakve promene u svakodnevnom
politikom radu u narodu.
Sve odluke, izvetaje, tampu i druge pisane materijale Okruni
komitet je raznim kanalima slao Centralnom komitetu, a dobar deo svega
toga i Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju. Centralnom komitetu KP
Hrvatske i Pokrajinskom komitetu KPJ za Bosnu i Hercegovinu. I mi smo
od njih, s vremena na vreme, dobijali stvari koje su oni objavljivali ili
upuivali svojim organizacijama. Tako su nai" stavovi o novim momentima" otili i u druge krajeve.
Okruni komitet za Srem imao je due vremena najredovnije veze
sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju. Sekretar ovog komiteta Blagoje Nekovi bio je jedno vreme ovlaen da u ime Centralnog komiteta
odrava vezu sa sremskim rukovodstvom i da prui pomo u sprovoenju
odluke CK-a o potrebi to skorijeg obnavljanja Pokrajinskog komiteta
KPJ za Vojvodinu. Negde poetkom leta 1942. godine Pokrajinski komitet za Srbiju je bio obaveten da Centralni komitet otro osuuje sva kretanja u levo" koja su se, tu i tamo, pojavila. Na osnovu toga Nekovi je u
poduem pismu, upuenom naem OK-u, ukazao i na pogrene stavove
takvog karaktera u naim, sremskim dokumentima. Uskoro smo dobili
Proleter" broj 1415 i iz njega smo, posebno iz lanka druga Tita, videli
kako je dolo do zabune i greaka koje bi mogle dovesti do veoma tetnih i opasnih zastranjivanja od linije narodnooslobodilake borbe.
Posle svega to smo saznali, Okruni komitet je reio da hitno povue
dokumenta s navedenim pogrenim stavovima i izvri potrebnu samokritiku pred partijskim lanstvom, iako ti dokumenti, u kojima se govorilo ,,o novim momentima", nisu, praktino, ni najmanje naruavali liniju Partije u Sremu. Okruni komitet je smatrao da se pred kadrovima
i lanstvom ne moe izgovarati na ovo ili ono, ve da svu krivicu mora
primiti na sebe.
Meutim, u pismu Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju od 3. jula
1942. godine, preko koga smo se obraali i Centralnom komitetu, Okruni
komitet je objasnio kako je dolo do naih pogrenih ocena i kako smo u
praksi postupali oekujui da na neki nain doemo do njegovih autentinih stavova. U tom pismu, upuenom preko PK-a Srbije, izmeu
ostalog, se kae: Naa glavna greka sastoji se u tome to smo bez potrebne opreznosti primili ,dokumenat' bosanskih drugova kao stavove Par-

tije, ne ekajui direktive Centralnog komiteta. Cim smo primili p r o l e ter', odmah smo uvideli da dokumenat iz Bosne nije na liniji Partije."
Preko iste veze poslali smo CK-u i nau samokritiku upuenu partijskom lanstvu u Sremu.
Poto smo ve smatrali da su svi nesporazumi oko linije Partije raieni, Lola Ribar se u svom pismu Okrunom komitetu za Srem od 25.
avgusta 1942. godine otro okomio na naa dokumenta, nairoko objanjavajui, ak i pomou Lenjina, karakter naeg narodnooslobodilakog rata,
iako je imao u rukama sva naa objanjenja i nae pismo upueno Centralnog komitetu. S negodovanjem smo primili Lolinu kritiku, koja je
posle Proletera", a i onoga to je nama bilo dobro poznato, deplasirano
delovala. Bili smo nezadovoljni to je sruio na nas kritiku izvesnog zastranjivanja, iako je znao da se izvori tih pogrenih ocena ne nalaze kod nas.
I sam, uz ostalo, Lola u pismu kae da se sektaka opasnost... ispoljila
u nizu drugih krajeva . .." Zato smo morali doi do zakljuka da se on
preko naih lea, u stvari, obraunava s nekim drugim. Smatrajui da je
svaka dalja diskusija u vezi sa ovim pitanjima izlina, Okruni komitet
je reio da ne odgovori Loli na to pismo, ostavljajui dalja objanjenja
s njime za povoljnije prilike, jer nam je bilo javljeno da e on, ba u to
vreme, doi u Srem. Iz opravdanih razloga Lola nije mogao da ostvari tu
svoju elju. Kasniji razvoj dogaaja kod nas uinio je to objanjenje nepotrebnim, jer je Centralni komitet uskoro u potpunosti odobrio rad Okrunog komiteta KPJ za Srem.
VOJVODINA I ISTONA BOSNA

Jo 1941. godine partijsko rukovodstvo u Sremu je odluilo da to

pre uspostavimo veze i saradnju sa Srbijom, Bosnom i Hrvatskom. Time
smo mislili da omoguimo proirenje prostora za manevrisanje i dejstvo
naih jedinica; da omoguimo probijanje izolacije i da onemoguimo upadanje u sopstveni kotao, u kojem bi neprijatelj mogao lako da nas tue.
Zbog jesenje ofanzive Nemaca na Srbiju i njenih posledica, kao i zbog
udaljenosti slavonskih partizanskih jedinica, nama je, praktino, ostala
samo istona Bosna. Preko nje smo poetkom 1942. godine uspostavili
kontakt sa centralnim partijskim i vojnim rukovodstvom, koji je, istina,
kratko trajao, zbog objektivnih tekoa, ali je istona Bosna ostala naa
jedina realna perspektiva.
Ti izgledi su postali realnost prvih dana oktobra 1942. godine, kada
su dva bataljona'este istonobosanske NOU brigade prela u Srem, u
bosutske ume. Kako je tih dana izgledalo da e Nemci i ustae preduzeti
ofanzivu na Fruku goru, na Frukogorski bataljon je otiao u bosutske ume, gde se sastao sa Bosancima i, sasvim nenadano, potukao je tih
dana, zajedno sa bataljonima este brigade, nemaku jedinicu koja je naila takozvanim Filipovim putem upravo na Dvorac, mesto odakle su Frukogorci i Bosanci trebalo da krenu prema Frukoj gori. Nemci su naili
kao porueni. Borba je bila estoka, ali veoma plodonosna. Na bojnom

polju je, po naim podacima, ostalo preko 150 Nemaca, radio-stanica, komora te jedinice, dva minobacaa, etiri mitraljeza i velika koliina municije. To oruje, municija, odea i obua bili su drugovima iz Bosne
preka potreba, jer su kroz viemesene naporne mareve po bosanskim
planinama i ogoleli i obosili i smanjili rezerve municije. Pobeda kod
Dvorca bila je, ujedno, i poetak ratnikog drugarstva i prijateljstva Bosanaca i Vojvodana i naroda tih krajeva, koje se od tada samo produbljivalo.
Dolazak proslavljene este istonobosanske proleterske brigade u
Srem bio je za sve nas veliki praznik. To nije bio obian susret ratnika i
jednomiljenika. Mnogi se sigurno i danas seaju s kakvom su srdanou i iskrenou Sremci doekali svoje drugove iz Bosne. Svi su se utrkivali da im pomognu i u svemu izau u susret. Ustaniki Srem je bio zahvaen radou, a pokrete Brigade pratilo je narodno veselje. Dola je
bosanska brigada!" oduevljavali su se borci i narod, ponosni, sa oseanjem da se neto krupno desilo. I bez formalnih odluka, nai borci
shvatili su dolazak ratnika iz Semberije i Majevice kao poetak stvaranja
trajnog drugarstva i prijateljstva naroda susednih oblasti. Prema Srem-cima i ostalim Vojvoanima narod istone Bosne je ubrzo ispoljio istu
takvu ljubav, domainsku, toplu, iskrenu.
General-potpukovnik Milo Zeki, istaknuti borac i rukovodilac) iz
istone Bosne, rado se sea jednomesenog boravka u Sremu i povezivanja
Bosne i Vojvodana:
estog oktobra dva bataljona Brigade su prela Savu kod sela
Brodac i prebacila se u Sreim. Na Majevici je ostao Drugi (Majevik)
bataljon Brigade sa politikim komesarem Cvifletnoim Mijatoviem.
Odmah po prelasku Save uhvaena je veza sa sremskim partizanima i
od tada ta veza nee nikad biti prekinuta.
Brigada je oktobar uglavnom provela u sreivanju, odmoru a izvoenju manjih akcija. Popunila je bataljone novim borcima iz Srama,
a jedan bataljon Sremskog odreda (Posavski) uao je u sastav este
brigade.
Posle dogovora sa partijskim i vojnim rukovodstvom Sretna, odlueno je da se Brigada zajedno sa Sremcima vrati u istonu Bosnu.
Osnovni cilj nam je bio da udruenim snagama razbijemo etnike na
Majevioi i stvorimo uslove za dalje voenje borbe. Otada poinje novo
poglavlje narodnog ustanka u istonoj Bosni, ali, iskreno govorei, nriko
tada nije mogao ni pomisliti da e to zdruivanje i zajedniki prelaz
Brigade sa Sremcima u Bosnu imati tako dalekosene posledice po
razvitak ustanka ne samo u istonoj Bosni, nego i u Sremu, pa i u
ostalim krajevima Vojvodine. Takav preokret situacije mogao je nastati
samo udruenom borbom sremstaih i istonobosaoskih partizana. To
spajanje boraca istone Bosne, Srema i ostalih krajeva Vojvodine bdio
je sudbonosno i imalo je ogroman znaaj.
Kad oivljavam seanja iz tih dana, dolazim do saznanja da mi
se boravak este brigade u Sremu tako urezao u pamenje da ga nikad
ne mogu zaboraviti. Prije svega, ne mogu zaboraviti onaj topao doek
boraca i naroda Srema. Mi smo bili gladni, goli i bosi. Kolima su nam
donosili raznovrsnu hranu u izobilju. Spremali su nam toplu odeu
za zimu. Omladina je provodila svako vee s nama kraj logorskih vatri
uz igru i pjesmu.
Imao sam osjeaj da je svako selo Srema, sve ivo to die, zadojeno duhom partizanskim. Tako je uistinu i biilo. I danas mi je xiaj-

milije da doem u Srem, u svako sremsko selo, ba kao d u svoje ekovie. Takav osjeaj imam. Jer nema kue u Sremu koja nije dala
borca u ovom ratu."

U knjizi esta istonobosanska proleterska NOU brigada" Rudi Petovar, ratni naelnik taba te jedinice, ovako je opisao stanje u istonoj
Bosni u vreme kada je esta brigada prela u Srem:
Stalni pokreti i izbjegavanje borba porazno su uticali na moral.
Zima je bdla na pragu, nije se imalo nikakve perspektive za stvaranje
ma kakve slobodne teritorije d time uslova za boravak preko zime. Veze
sa Vrhovnim tabom nije bilo, direktiva nikakvih, ak d jedini radio-aparat, preko koga su primane vesti Slobodne Jugoslavije" bio
je u kvaru."

Rukovodstvo je tada odluilo da Brigada ode na Majevicu i, po

mogunosti, u Semberiju. Taj kraj je, prirodno bogatiji od ostalih, pruao
mogunost za oporavak i popunu Brigade novim borcima. Te namere su,
meutim, omele inae razjedinjene etnike voe, koje su po dolasku Brigade na Majevicu udruile jedinice, zato to ih je objektivno ugrozila sve
podjednako i dovela u pitanje etnitvo na Majevici i u Semberiji.
Brigada je bila iznurena dotadanjim naporima, pa nije bila u stanju
da se suprotstavi i odupre objedinjenim etnikim snagama, koje su je slono napale. Posle dramatine borbe, koju su joj etnike voe nametnule,
Brigada je ostala skoro bez municije i bila je primorana da privremeno
napusti tu teritoriju. Rukovodstvo je odluilo da, izuzev Treeg bataljona,
koji se probio iz etnikog obrua i uputio na Romaniju, preostala dva
bataljona preu u Srem, da se, po mogunosti, udrue sa naim snagama u
Sremu i s njima prodru u Slavoniju, odakle e produiti za centralnu Bosnu i Vrhovni tab radi dobijanja pomoi za obraun sa etnitvom u istonoj Bosni.
Drugovi su se pozvali na miljenje i preporuku Svetozara Vukmanovia Tempa, lana Vrhovnog taba, da Brigadu popune jednim naim
bataljonom zato to ju je u tadanjem stanju neizostavno trebalo ojaati.
Ujesen 1942. godine, u vreme kada je esta brigada prela Savu, mi
u Sremu smo se, takoe, nali u izvesnim tekoama, koje su proizale iz
naeg rasta. Nama se nametnuo ozbiljan problem kako da prihvatimo
i kuda da odlijemo hiljade ljudi koji su, organizovani u mesne partizanske jedinice, navaljivali da ih primimo u odrede. Izmakom jeseni taj problem se jo vie zaotrio, jer se moralo dobro razmisliti kako e i postojea
glavnina naih umnoenih i raskrupnelih odreda ratovati u ogoleloj sremsko j ravnici. Mi smo eleli da i u to doba nae partizanske snage dejstvu j u
kao jaa formacija, najmanje kao bataljoni, da i za to vreme vrsnu i kale
se kroz vee borbe i prepade, ali takav nain ratovanja u Sremu, preko
zime, bio je skopan sa velikim rizikom. Toga smo bih svesni i znali smo
da, ukoliko sve te snage ostanu preko zime u Sremu, moramo da ih usitnimo na ete i vodove, a time umanjimo njihovu udarnu mo i liimo ih
mogunosti da napadaju jae posade i objekte neprijatelja. Uz te nepovoljnosti. nae rascepkane partizanske jedinice ne bi bile u stanju ni da

prime hiljade novih boraca, koji su nestrpljivo oekivali da stupe u odrede, a koje smo organizovali i zakleli i prema kojima smo bili obavezni.
Nama su se, istina, u to vreme ukazali izvesni izgledi za reavanje
tih problema i na drugi nain. Poetkom druge polovine septembra uspostavili smo, najzad, vezu sa Glavnim tabom NOP odreda za Hrvatsku, odnosno sa tabom Tree operativne zone, pod iju nadlenost je trebalo
da potpadnu partizanske jedinice koje su se nalazile na teritoriji Slavonije
i Srema, a time bismo sproveli nareenje druga Tita od 9. januara, kojim
sremske partizanske jedinice stavlja pod komandu Glavnog taba NOP
odreda za Hrvatsku. Pismo koje smo primili tom vezom nosi datum 21.
avgust 1942, ali je do danas dospelo sa velikim zakanjenjem zbog avgustovske ofanzive na Fruku goru, odnosno Tomieve akcije. Iz gore navedenih razloga reorganizacija partizanskih snaga u Sremu po uputstvu
taba Tree operativne zone sprovedena je tokom oktobra. Tri dotadanja
odreda i jednu samostalnu etu (Frukogorski, Podunavski i Posavski odred i Bosutsku etu) reorganizovali smo u jedan, koji smo, po njihovom
nalogu zvanino nazvali Trei odred Tree operativne zone NOP odreda
Hrvatske. To povezivanje nam je otvorilo izglede da poaljemo glavninu
naih partizanskih snaga u Slavoniju, gde bi se borile preko zime pod
komandom tog rukovodstva. Oni bi poveli, a zatim obezbeivali odlazak
u Slavoniju i hiljade novih boraca iz Srema. Prihvatanje tog reenja, meutim, nametnulo bi nam nove brige. Fruku goru i partizansku Slavoniju razdvajala je teritorija od stotinak kilometara pod ustakom vlau
i kontrolom njenih posada. Putovanje glavnine naih partizanskih snaga
preko tog prostranstva pod vlau i nadzorom ustakih jedinica moglo je
da ima neeljene posledice. Morali smo oekivati da e neprijatelj grupisati snage, da e nam nametati borbu i nanositi gubitke, pa eventualno
ak i spreiti proboj naih jedinica do glavnih partizanskih snaga na Papuku i Krndiji. Kako je glavnina naih snaga trebalo da kola izmeu Srema
i Slavonije radi sprovoenja novih, nenaoruanih boraca, posledice ustakih i nemakih zapreka mogle su da budu jo traginije.
U meuvremenu su politiki i vojni rukovodioci naeg Odreda i
rukovodstvo Brigade analizirali i pojedinosti trenutnog stanja u istonoj
Bosni; Bosanci su im predstavili" i sve etnike voe, nabrojali njihove
oruane snage i upoznali rukovodioce naeg Odreda sa injenicom da meu
etnikim komandantima postoji, u sutini, netrpeljivost i rivalstvo za
presti. Posle tih objanjenja vojnim i politikim stareinama naeg Odreda postale su jasne prilike u istonoj Bosni, koje su im, najednom, izgledale manje strane i bezizgledne nego to im se to uinilo u prvi mah.
Jer, po oceni rukovodstva este brigade, u istonoj Bosni je arilo i palilo neto vie, ili, pak, neto manje od 3.000 etnika, koji su pripadah
brojnim etnikim jedinicama i koje, opet, nisu imale jedinstveno rukovodstvo.
Ti podaci su uverili rukovodstvo naeg Odreda da se udruenim snagama (naih 900 i oko 500 istonobosanskih boraca) moe dobiti bitka protiv okupatorsko-ustakih snaga i etnitva u istonoj Bosni.

Stab Odreda i drugovi iz Bosne usvojili su i taktiku borbe: da silovitim naletima nae udruene jedinice tuku neprijatelja po delovima, jednu
po jednu jedinicu, da hitrim pokretima savlauju prostor i rastojanja, da
niu na mestima i u vreme gde i kad ih neprijateljski komandanti najmanje oekuju, da takvim nainom borbe seju nesigurnost, paniku i demoralizaciju u njihovim jedinicama, da im ne dozvole da predahnu, da se
sreuju i oporavljaju, da spree njihovo grupisanje i da ih, preteno, savladaju pre nego to budu u stanju da se meusobno pomognu i uzvrate
protivudarima.
Bosanci su tada sagledali te nove mogunosti za razraunavanje sa
neprijateljem u svom kraju. U ocenjivanju tih izgleda oni su uzeli u obzir osnovne osobine naih boraca: da su politiki svesni, da neogranieno
veruj u u Partiju, da su veoma hrabri i da nisu vezani za svoju teritoriju.
Kvaliteti naih boraca i velike mogunosti za popunu jedinica novim ljudstvom iz Srema bili su uverljiv dokaz rukovodstvu este brigade da je
predlog taba naeg Odreda zasnovan na realnim procenama i oni su ga
prihvatili. Ali, kako je odluka ipak zavisila od saglasnosti partijskog rukovodstva u jednom i drugom kraju, tabovima je preostalo da je ishode.
Ne znam koga je tab este brigade poslao partijskom rukovodstvu u istonoj Bosni, ali se dobro seam da je Stab naeg Odreda poverio tu misiju Slobodanu Bajiu Paji, politikom komesaru Frukogorskog bataljona.
Paja je doao u Okruni komitet, koji se nalazio u Popincima. On
nam je podrobno objasnio zakljuke njihovih analiza, predlog za upuivanje naih snaga u istonu Bosnu i izglede naih istonobosanskih partizanskih snaga u borbi protiv okupatorsko-ustakih i etnikih jedinica
na toj teritoriji.
Na osnovu toga zakljuili smo da je prelazak naeg Odreda u istonu Bosnu neophodan, da je to najbolje reenje i za Vojvodinu i za istonu Bosnu, jer e iz udruivanja i meusobne pomoi prvo Srema, a kasnije i Bake i Banata, i istone Bosne proistei dalekosene povoljnosti za
razvoj narodnooslobodilake borbe u ta dva susedna kraja.
Paji smo, ipak, postavili jedan uslov: da u istonu Bosnu mogu da
prevedu glavninu snaga naeg Odreda, koji je imao 914 boraca, ali da u
Sremu zadre bataljon dovoljne jaine da, rasporeen na prostoru izmeu
Save i Dunava, oruanim dejstvom prekriva celu sremsku teritoriju. Sloili smo se da sa drugovima u Frukoj gori reorganizujemo na Odred u
tim razumnim granicama.
Taj sastanak u Popincima bio je moje poslednje vienje sa Pajom,
tim izuzetnim drugom i prijateljem, za kojeg me je vezivalo i tamnovanje
i najtea, presudna godina revolucije teko vreme koje nas je jo
vie zbliilo. Kao da je predoseao da nam je to poslednji susret i rastanak, Paja je navaljivao da primim njegov automat za uspomenu i seanje na taj nesvakidanji trenutak. Automat nisam primio, zato to je
njemu bio potrebniji nego meni. Kao komesar bataljona, Paja je uestvovao u borbama i imao je prilike esto da ga upotrebljava. Odbio sam njegov poklon iako sam ga time raalostio i ispao grub prema tom nenom
i osetljivom oveku, koga sam neobino cenio i voleo. Od njegove pogi-

bije u leto 1943. godine prekorevam sebe to nisam primio njegov dar,
taj izraz njegovih oseanja i prijateljstva.
Posle Pajinog povratka u Fruku goru, ubrzo je stigla i saglasnost partijskog rukovodstva istone Bosne da udruimo snage i uputimo
ih preko Save.
Rukovodstvo naeg Odreda reorganizovalo je jedinice i Odred od
914 boraca podelilo na tri grupe: estu brigadu popunilo je bataljonom
od 259 boraca, odredilo je jo dva bataljona sa 441 borcem za odlazak i ustonu Bosnu, a u Sremu je ostavilo bataljon od 214 boraca.
Nou, 5. novembra, im su preli na desnu obalu Save, dva bataljona este brigade i tri naa bataljona poeli su obraun sa etnicima.
Glavni i presudni obraun sa etnitvom u istonoj Bosni odigrao se
28. novembra u selu Maleevci, koje se sastoji od nekoliko zaselaka. U
vieasovnoj borbi nae udruene snage su savladale najveu i najsnaniju etniku grupaciju, koju su preduhitrile, jer je bila spremna da, uz
podrku ostalih snaga neprijatelja, prepadne nae zdruene partizanske
jedinice i radi toga se i koncentrisala. Uspeh je bio potpun: nai borci
su ubili ili ranili oko 250 etnika, zarobili oko 600, a samo oko 300 ih se
uspelo probiti; zaplenili smo 32 automatska oruja, oko 800 puaka i
vie od 30.000 metaka. Tom prilikom su poginula i etiri etnika komandanta i vie pripadnika njihovih tabova.
Pobedom u Maleevcima esta brigada i glavnina naih snaga zadali su odluujui vojniki i politiki udar etnitvu u istonoj Bosni, od
kojeg nije moglo da se oporavi do kraja rata.
U svojim Zapisima" drug Colakovi o tome pie:
Bitka na Maleevcima imala je krupnih posljedica za razvitak
naeg pokreta na Majevici i u Semberiji. U njoj je zapravo majevikim
etnicima slomljena kima. Oni su oko osam mjeseci bili neogranieni
gospodari u tom kraju, stvarali svoje vojne formaoije i tabove po srpskim selima, oirgandzovali veze sa srpskom arijom u Tuzli, Brkom i
Bijeljini. Sad je to sve razbijeno: oficiri su pobjegli u Srbiju, formaoije
i tabovi razbijeni, seljaci etnici se veinom razbjeali svojim kuama,
a neki stupili u nae redove. Ostalo je nekoliko njihovih komandanata
i komandira (Radivoje Kerovi, Jovo Radi, Boro Bogdanovii) koji s manjim grupama tumaraju po majevikim selima, ali oni su nemoni da
ita urade protiiv nas. Majevdca, na kojoj je vladalo takozvano etaiiko
primirje sa okupatorom, postaje opet poprite borbe za slobodu naroda."

Okruni komitet u Sremu je pratio uspehe naih i istonobosanskih udruenih snaga i sa radou je primio vest da je, uz ostalo, kao jedan
od rezultata obrauna sa etnitvom, obnovljen Majeviki partizanski odred sa dva bataljona i oko 300 boraca, da je, kao plod dejstva udruenih
istonobosanskih i naih partizanskih snaga, esta brigada narasla krajem februara na sedam bataljona, da je ojaao Biranski partizanski odred.
U svojim Zapisima" drug Colakovi je uoi Nove godine ovako
ocenio veliinu poduhvata naih udruenih snaga:
Za nama je ,teka godina' d mi se s pravom ponosimo to smo
je s au izdrali. Prije nekoliko mjeseci mislili smo da emo morati

napustiti ovaj kraj, a danas pravimo planove da ponovo oslobodimo

cijelu istonu Bosnu, od Save do Romanije. I to su sasvim realni planovi.
Preko dvije hiljade boraca, to Bosanaca, to Sremaca, spremno
je da krene kuda se naredi, a nekoliko hiljada, u Bosni i Sremu, eka
samo da bude pozvano pod oruje."

Kad je u pitanju povezivanje i saradnja Vojvodana i Bosanaca, ini

mi se da bi trebalo neto rei i o tome da bi se delimino sagledao znaaj nae zajednike borbe za narodnooslobodilaki pokret u Vojvodini i da
bi se bar donekle osvetlili podvizi naih boraca van teritorije nae pokrajine.
Aktivnost partizanskih jedinica i Narodnooslobodilake vojske nije
bila teritorijalno omeena. Tako gledajui, povezivanje Bosanaca i Sremaca
bilo je sasvim prirodno. Ali, taj susret u tadanjim uslovima, koji su postojali u obe oblasti istonoj Bosni i Vojvodini nije imao samo vojni,
nego i prvorazredni politiki znaaj. Zajednika borba protiv okupatora
i njegovih saradnika, domae kontrarevolucije, pobede koje smo ostvarivali i svestrana saradnja i pomo koju smo jedni drugima pruali, izmenili su odnos vojnih i politikih snaga u nau korist. Stvoreni su uslovi
za dalje, neprekidno razvijanje ustanka; nicali su novi odredi i brigade,
uvrstila se i dalje irila naa slobodna teritorija i nova, narodna vlast;
ojaale su i jo vie se omasovile sve ustanike organizacije, kovalo se i
stvaralo istinsko bratstvo i jedinstvo naih naroda.
Takav rezultat nae saradnje imao je i iri znaaj. To je doprinelo jaanju naeg narodnooslobodilakog pokreta u celini.
Tako je, konano, razbijena teritorijalna izolovanost ne samo Srema,
nego i ostalih krajeva Vojvodine. To je omoguilo dalji razmah ustanka
i uspeno sprovoenje partizanske taktike ratovanja, koja je odgovarala
naim uslovima. Prelazak glavnine naih snaga u istonu Bosnu doveo je
do ukljuivanja vojvoanskih partizanskih jedinica u sastav glavnine Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije pod neposrednom komandom Vrhovnog taba.
VEZE I ODNOSI SREMA I SLAVONIJE

Poto nismo mogli da ostvarimo potreban kontakt i nunu saradnju

sa CK KP Hrvatske i Glavnim tabom, odnosno tabom Tree operativne
zone za Slavoniju i otuda dobijemo oekivanu pomo, bili smo primorani
da pomo i saradnju traimo i na drugoj strani. Veza izmeu Srema i Slavonije praktino se svela na prepisku i izvetaje. tab Tree zone slao je
naim vojnim rukovodstvima razna uputstva, uglavnom organizacionog
karaktera, a nastojao je da na osnovu naih izvetaj a prui i drugu vrstu
pomoi naim jedinicama. Ali, ta sporadina i papirnata" veza nije mogla da dovede do plodonosne saradnje. Zato drugovi iz Zone nisu mogli
u potpunosti da shvate stanje kod nas i napore koje inimo. Oni nisu poznavali nae kadrove i uslove za borbu u naem kraju. Nae vojno rukovodstvo je, neovisno od toga, sprovelo, neka nareenja taba Tree operativ-

ne zone, ali je, zbog onoga to smo rekli, praktino samostalno delovalo
i odluivalo o svemu.
Te papirnate veze, a i pogreno tumaenje stavova i odluka Centralnog komiteta KPJ od strane Zone o karakteru nae meusobne saradnje,
odnosno smisla privremenog stavljanja sremskih odreda pod njihovu komandu, vremenom su dovele do tekih nesporazuma. Ti nesporazumi su
se u prvo vreme odraavali na vojnom planu, a kasnije i na politikom.
Do prvog nesporazuma je dolo posle prebacivanja glavnine partizanskih
snaga iz Srema u istonu Bosnu, a do drugog kada su drugovi u Slavoniji, polazei od toga da Srem i teritorijalno pripada Hrvatskoj, poeli, bez
naeg znanja, da preduzimaju razne politiko-organizacione mere s kojima
se na Okruni komitet nikako nije mogao da sloi.
Na Stab je, razumljivo, obavestio Stab Tree operativne zone o
prelasku Sremaca u Bosnu. Stab zone ne samo da se nije sloio s tom
naom odlukom, nego nas je, polazei od netanih ocena ovog naeg postupka, otro i uvredljivo kritikovao. Drugovi u Zoni su mislili da se mi
prvenstveno brinemo o prezimljavanju" nae glavnine, da su sremske
jedinice napustile svoj teren da bi se sa one strane Save, u miru, u nekoj,
navodnoj, zavetrini sklonile i prespavale zimu.
Evo jednog citata iz dopisa taba Tree operativne zone od 2. decembra 1942. godine:
Ovakav oportunistiki stav doao je usled toga to vi niste gledali unaprijed na razvoj nae Narodnooslobodilike borbe i vojske, nego
ste gledali unazad. Poslali ste glavninu vojske sa vaeg teritorija, s tim
da bi ostatak od 150 boraca mogli raspodjeliti po selima.
Ovim pranjenjem irukogor9kog terena mi smo mnogo izgubili
i vojniki i politiki. injenica da se na naijosetljivijem mjestu za okupatora i njegove sluge nalazio tako jak Odred i vodila borba izazivala
je radost i oduevljenje kod sviju boraca u drugim pokrajinama. Takoe
je to uticalo i na uvrenje morala u drugim jedinicama. Moda je malo
prestrogo reeno, ali ono to nije mogao neprijatelj svojom ofanzivom
i vojnikim snagama, to ste uiruili vi. Nema zimovanja za nau partizansku vojsku sve dok i jedan okupatorski vojnik stoji na naoj zemlji,
ok bandu ne otjeramo na vjeno zimovanje."

Ova kritika" bila je napisana posle velike pobede bosanskih i sremskih partizana nad etnicima, to drugovima u Zoni sigurno nije bilo poznato.
Okruni komitet je opravdano odbacio kritiku" i izrazio svoje duboko nezadovoljstvo zbog neozbiljnog i neodgovornog ponaanja njenih
autora. Dostavljajui tabu Zone ovo svoje miljenje, mi smo istovremeno
izrazili elju da zajedniki pronaemo realne mogunosti za meusobnu saradnju i da nae odnose svedemo u normalne, drugarske, komunistike okvire.
Oktobra 1942. godine Stab Sremskog odreda je poslao u Stab Zone
Josipa Hrnevia Stevu. On se nalazio u Sremu od 1941, a u Frukoj gori
od poetka 1942. godine. Due se nalazio na dunosti zamenika politikog
komesara Frukogorskog odreda, a zatim je bio rukovodilac obavetajne
slube u tabu NOP odreda za Srem. On je uestvovao i u politikom radu

na terenu i stekao popularnost u narodu. Steva, iskusan partijski radnik,

pred rat je postao kandidat za lana Centralnog komiteta KPH i zato smo
se sloili da je najpogodnija osoba za razgovore sa drugovima u Zoni.
Po dogovoru, Hrnevi je trebalo da objasni tamonjim drugovima
iz rukovodstva nau situaciju i mere koje smo preduzeli i mislimo da preduzmemo s obzirom na stalni porast narodnooslobodilakog pokreta u Sremu. Trebalo je, dalje, da otkloni nesporazum oko prelaska naih bataljona
u Bosnu i da izvidi mogunosti saradnje i zajednike borbe u novonastaloj situaciji.
Steva se vratio decembra, ba u vreme priprema i odravanja saskog savetovanja, i ispriao nam da je drugovima u tabu Zone obrazloio
nae stavove i politiku, naroito odluku o upuivanju glavnine naih partizanskih snaga u istonu Bosnu. Pri tome ih je uverio da smo prethodno
razmatrali i mogunost slanja tih snaga u Slavoniju i objasnio im jake
razloge zbog kojih smo odustali od te namere.
Bili smo zadovoljni to su drugovi u Zoni ipak shvatili nae reenje
i to smo otklanjanjem neugodne zaotrenosti stvorili uslove za dalje sporazumevanje i neophodnu saradnju. Tako smo, uostalom, primili i njihovu
elju da svoje borce aljemo i u Slavoniju, prvenstveno iz mesta bliih tom
kraju. Jer, kako su nam javili, bili su u stanju da prime neogranien broj
naoruanih drugova.
Steva se, meutim, vratio i sa jednom iznenaujuom novou. On
nam je uruio i punomo Povjerenstva Centralnog komiteta KPH za Slavoniju i Srijem da je, kao trei lan tog Povjerenstva, opunomoen da
zastupa to novo partijsko rukovodstvo koje je, kako se iz teksta punomoja
videlo, trebalo da bude nadreeni organ Okrunom komitetu.
To reenje Okruni komitet KPJ za Srem nije mogao, niti je smeo
da prihvati, jer nije bilo u skladu sa politikom Partije prema Vojvodini.
Prihvatanjem takvog stanja dolo bi do politikih tekoa u Sremu, koje
bi se svakako odrazile i na ustaniki pokret. Pored toga, propali bi i svi
skoro jednogodinji napori Centralnog komiteta KPJ za obnovu partijskog rukovodstva u naoj pokrajini i objedinjavanje narodnooslobodilakog
pokreta u Vojvodini. A ba u to vreme sva odgovornost za izvrenje tog
zadatka pala je na Okruni komitet KPJ za Srem.
Okruni komitet je smatrao da bi trebalo izbei svaku javnu diskusiju o tim pitanjima pa se zato o njima i nije raspravljalo na savetovanju.
Aim Grulovi, ura Jovanovi i ja smo se tada dogovorili da na osnovu
ranijih ovlaenja Centralnog komiteta KPJ odmah pristupimo obnavljanju pokrajinskog partijskog rukovodstva i da pismom obavestimo i
objasnimo drugovima u Slavoniji zato se ne slaemo s njihovim jednostranim merama i iznesemo naa gledita i konkretne mere koje preduzimamo na podruju cele pokrajine.
Sadraj pisma koje je Okruni, odnosno privremeni Pokrajinski komitet uputio 31. januara 1943. godine Povjerenstvu CK KPH za Slavoniju
i Srijem ima, po mome miljenju, iri znaaj, pa u ga zbog toga kasnije
citirati.

Cim su dobili ovo nae pismo, drugovi iz partijskog rukovodstva za

Slavoniju su izrazili elju da jedan lan naeg rukovodstva doe do njih
radi raspravljanja o spornim pitanjima i daljoj saradnji. Njihov poziv smo
prihvatili sa zadovoljstvom.
Drugom polovinom marta 1943. godine u Slavoniju smo otputovali
Petar Reli Ceda, koji je bio predvien da zameni Aima Grulovia na poloaju sekretara Okrunog komiteta, Stevan Doronjski Franja, sekretar
Okrunog komiteta SKOJ-a, Petar Mati Dule, komandant tadanjih partizanskih snaga u Sremu, i ja, a poveli smo i petnaestak vojnih rukovodilaca s namerom da zavre vojno-politiki kurs pri tabu Tree operativne zone.
Nae putovanje u Slavoniju je, na kraju, ispalo uzaludno. U vreme
kada smo stigli na Papuk, neprijatelj je preduzeo ofanzivu na osloboenu
teritoriju slavonskih jedinica pa se nismo mogli nai s drugovima s kojima
je trebalo da odrimo sastanak.
U Pauju, pod Papukom, saekao nas je okretni i snalaljivi komandant Komande podruja i lan OK KPH za Slavonski Brod Ivan Mikovi Brk, koji se brinuo o nama i ve sutradan nas povezao sa nekim drugovima iz taba Zone, koji su se nalazili u umi. Vodi nas je doveo pravo
na mesto gde su bili Vlado Janji Capa, Anton Biber Tehek i jo neki drugovi ijih se imena ne seam. S Janjiem i Biberom smo jedva izmenili nekoliko reenica, jer su bili zauzeti rukovoenjem operacijom protiv neprijatelja, koji ih je napao jakim snagama na irokom frontu.
Partizanska Slavonija ostavila je na nas snaan utisak. Videli smo
dobro organizovanu i u borbama izraslu veliku partizansku vojsku i novi
ivot na slobodnoj teritoriji. Svuda smo sretali dobrovoljce iz okolnih
sela, medu kojima i ene. Traili su da stupe u oruane jedinice. Na mene
su lepo delovali svi nai ljudi iz pokreta s kojima smo se sretali i razgovarali. Stekli smo uverenje da drugovi u Slavoniji znaju ta hoe i da
dobro rade.
Najvie mi je ostao u seanju prosedi Vlado Janji Capa, valjda
zato to je veto baratao vojnikom mapom i ubedljivo iznosio svoje miljenje o tome kako da se prema neprijatelju postave nae jedinice. Na osnovu toga sam zakljuio da mora biti da je stari, kolovani, iskusni vojnik. S tim uverenjem sam iveo sve do osloboenja kada sam uo da je
Capa metalski radnik iz Siska i jedan od prvih hrvatskih partizana.
Neprijatelj je estoko napadao sa raznih strana. U nekim okrajima
uestvovala je, normalno, i naa sremska grupa. Nije se moglo lako oceniti koliko e dugo te borbe trajati. Zato smo reili da se vratimo u Srem,
iako nismo obavili posao zbog koga smo doli u ovaj kraj. Pored toga to
su nas na naem terenu oekivali neodloni poslovi, mi nismo hteli da
izloimo svoje ljude opasnostima, jer su se u grupi nalazili neki rukovodei ljudi i drugovi neophodni naem pokretu u Sremu, koji su uskoro i
zauzeli vane poloaje u Partiji, vojsci i narodnoj vlasti.
Postojea neslaganja i nesporazume izmeu Vojvodine i Slavonije
otklonio je Centralni komitet KPJ i drug Tito u leto iste godine posle
formiranje Glavnog taba Vojvodine i politikih organa pokrajine. Cen-

tralni komitet je traio da naa dva susedna kraja, u interesu daljeg razvoja narodnooslobodilake borbe, nastave saradnju. To je bila elja i Slavonaca i Vojvodana i mi smo je maksimalno koristili.
PARTIJSKO SAVETOVANJE U SASAMA

Decembra 1942. godine Okruni komitet je organizovao partijsko

savetovanje, koje je raspravljalo o celokupnom radu narodnooslobodilakog pokreta u Sremu. Taj istorijski skup je odran u Novim Karlovcima
(Sasama), u kui Todora Opaia, tano godinu dana posle peinakog savetovanja. Njemu su, uz lanove Okrunog komiteta, prisustvovali predstavnici sreskih komiteta Partije, SKOJ-a, vojnih jedinica, narodnooslobodilakih odbora, Antifaistikog fronta ena, drugovi Nikola Grulovi i
Slobodan Berberski, koje je Centralni komitet poslao na rad u Vojvodinu,
Dura Jovanovi, sekretar Pokrajinskog poverenstva KPJ za Banat, i Josip
Hrnevi, lan Poverenstva CK KP Hrvatske za Slavoniju. 7 Kao osnova
za diskusiju posluio je pismeni Izvetaj OK KPJ za Srem o radu Partije, SKOJ-a, odreda i drugih organizacija". U tom izvetaju data je opta
ocena rada sremske partijske organizacije:
Partija je prola kroz teke borbe savladala je velike tekoe,
ali je stalno ila napred, jaala je kako svoje redove, tako i cupti narodnooslobodilaki pokret. I naa partijska organizacija u Sremu s ponosom moe istai da je odgovorila glavnim zadaama koje su bile pred
nju postavljene, da je stekla veliku popularnost u naem narodu, postavi njegov organizator i vod."

Na ovom autoritativnom sastanku potvrena je pravilnost odluka

peinakog savetovanja, odnosno usmerenost rukovodstva na jaanje jedinstva naroda, stvaranje, po svim mestima, ustanikih organizacija i razvijanje oruane borbe. U toku 1942. godine, koju s pravom nazivamo prelomnom u razvitku ustanka u Sremu, na pokret je u celini doiveo ogroman uspon, mada su uslovi borbe traili velike rtve od naroda i Partije.
Naroito su teki trenuci nastali u leto 1942. godine, za vreme Tomievog
ienja Srema" i avgustovske nemako-ustako-domobranske ofanzive
protiv naih odreda u Frukoj gori. Tada je stradalo i mnogo nevinog stanovnitva, podneli smo velike rtve, ali je ustaniki pokret relativno brzo
i lako prebrodio sve te tekoe nastavljajui svoj dalji uspon. Ba tog prolea i leta stvorili smo tri partizanska odreda Frukogorski, Podunavski i Posavski i samostalnu Bosutsku etu oko 1.000 boraca, koji su,
7
Savetovanju su jo prisustvovali: Stevan Doronjski, sekretar OK SKOJ-a za
Srem, Stanka Veselinov, lan OK SKOJ-a za Srem, a od sekretara sreskih komiteta:
Petar Reli eda za srez staropazovaki, Jovan Vuji Saban, za srez idski, Sava
Dimovi Perkan (izdajnik) za srez mitrovaki, Ljuba Mom&lovi za srez rurnski,
Slavko Savi Pera za srez karlovaki, Stevan Jovii Maksim, zameniik komesara
Sremskog odreda (3. odreda 3. operativne zone); Jovan Beljanski Laila, politiki
komesar 4. bataljona; Duanka Jeremi Sofija, sekretar Okrunog NOO za Srem;
Duanka Jovanovi Branka i lanovi Partije iz Sasa kao obezbeenije savetovanja.

posle poetnih tekoa, stekli vojno iskustvo i dobro tukli neprijatelja.

Preko 3.000 organizovanih boraca smo imali u mesnim desetinama, udarnim i diverzantskim grupama, koji su uestvovali u raznim akcijama i
esto najtenje saradivali sa odredima. Savetovanje je odobrilo odlazak
sremskih bataljona u istonu Bosnu. Iz etrdeset mesta isterali smo okupatorsku vlast stvorili slobodnu teritoriju i mreu narodnooslobodilakih odreda. Na savetovanju je posebno istaknut uspeh koji smo postigli
u okupljanju ena i omladine u narodnooslobodilaki pokret.
Postignuti uspesi nisu zavrteli glavu uesnicima savetovanja. Da
bismo ili dalje, morali smo sagledati i sopstvene slabosti i greke, trebalo
je otkloniti sve to moe da smeta. Zato smo otvoreno govorili o slabostima i grekama partijske organizacije i Okrunog komiteta, omladine,
AF2-a, narodnooslobodilakih odbora, mesnih desetina, partizanskih odreda, o slabostima rada meu Hrvatima i u gradovima itd.
Ocenjujui rad naih vojnih jedinica, ije iskustvo i brojno stanje
nije bilo malo, savetovanje je smatralo da postoje kadrovski i svi drugi
uslovi da od tri sremska bataljona u istonoj Bosni formiramo Prvu vojvoansku brigadu. Ovakve krupne vojne jedinice stvarane su samo po
odobrenju Vrhovnog taba NOV i POJ. Savetovanje se obratilo Vrhovnom
komandantu s molbom da izae u susret elji naih boraca. Odobrenje je,
meutim, stiglo sa velikim zakanjenjem. Brigada je stvorena u aprilu
1943. godine bez formalne saglasnosti Vrhovnog taba, 8 ali ne bismo pogreili da smo to uinili im su stvoreni uslovi. Kako se kod nas i danas
vrlo mnogo daje na to kada je ta formalno nastalo a ne ta je sadrinski znailo, mislim da moemo smatrati da je odlaskom vojvoanskih jedinica na drugu teritoriju, u istonu Bosnu, stvarno stvorena via vojna
jedinica, brigada, bez obzira to se ta jedinica formalno zvala prvo odred,
a zatim Grupa udarnih bataljona. Po organizovanosti, disciplini, politikoj svesti i iskustvu Grupa udarnih bataljona nije se ni po emu razlikovala od veine tada postojeih brigada. Ti nai bataljoni stalno su
brojano i kadrovski jaali dolaskom novih boraca iz Srema i drugih krajeva Vojvodine. Zato je bilo mogue da nekoliko dana posle stvaranja
Prve vojvoanske brigade formiramo i Drugu.
Meu uesnicima savetovanja je vladala jednodunost i kad smo ocenjivali protekli period i kad smo odreivali naredne zadatke. Umesto pismenih zakljuaka, mene je savetovanje zaduilo da sumiram dvodnevni
rad ovog skupa i ukaem na najvanije zadatke Okrunog komiteta i drugih rukovodeih organa. Posebno su naglaeni zadaci Okrunog komiteta,
pomo koju mora da prui drugim ustanikim organizacijama i neophodnost da se komunisti vie angauju i deluju u sredinama i telima u kojima
rade. U cilju podizanja idejno-politikog nivoa lanova Partije i SKOJ-a
trebalo je organizovati redovno odravanje kurseva i nabaviti marksisti8
Zvanina odluka Vrhovnog taba Narodnooslobodilake vojske i partizanskih
odreda Jugoslavije o formiranju 1, 2. i 3. vojvoanske brigade nosi datum 2. juli
1943. godine.

5 Ratna seanja, III

65

ku literaturu i centralnu partijsku tampu. Savetovanje je postavilo zadatak organizacijama da ire i sistematskije organizuju politiki rad u
narodu, da ee odravaju mitinge, konferencije, predavanja i redovno
sastajanje italakih grupa. Stavljene su mnoge primedbe naoj tampi,
traeno je da redovnije izlazi, da vie pie o ivotu i borbama u Sremu
i Bosni, da lanci budu sadrajniji. Naglaeno je da se narodnooslobodilakim odborima na osloboenoj teritoriji mora dati sva pomo u organizovanju nove, narodne vlasti koja postepeno treba da se osposobi za vrenje svih regulativnih i izvrnih poslova na odreenom podruju. Narodnooslobodilakim odborima je stavljeno u zadatak da skupljaju materijalnu pomo, u prvom redu hranu, i da je alju u istonu Bosnu. Od odbora je, dalje, traeno da pomau siromane partizanske porodice i da
brinu o obradi zemlje onih domainstava koja su ostala bez radne snage.
Svi uesnici savetovanja su smatrali da rad moramo usmeriti u pravcu ostvarivanja glavnog zadatka daljeg razgaranja svenarodnog ustanka,
oruane borbe protiv okupatora, folksdojera, ustaa, etnika i drugih izdajnika. Vojni uspesi i steeno iskustvo u 1942. godini, raspoloenje naroda i povezivanje sa istonom Bosnom, stvorili su uslove za dalje jaanje
ustanikih snaga i oruane borbe. Imajui u vidu nae uslove, naglaena
je nunost da partizanski odredi formiraju specijalizovane diverzantske
jedinice radi uspenijeg ostvarenja tog vida borbe.
Nabujali ustanak u Sremu 1942. godine nametnuo je rukovodstvu
nove zadatke, koji su proizlazili iz nastale situacije u ovom kraju i direktiva koje su Centralni komitet i drug Tito uputili Okrunom komitetu
KPJ za Srem. Od tih brojnih zadataka dva su istaknuta u prvi plan: prvo,
dalje razvijanje i jaanje ustanka i narodnooslobodilakog pokreta u Sremu,
i, drugo, povezivanje Srema sa ostalim oblastima Vojvodine.
Porast vojnih jedinica, zatim vrsta i organizovana slobodna teritorija i masovne ustanike organizacije sluile su kao osnova za dalje razvijanje narodnooslobodilake borbe i stvaranje veih vojnih jedinica. Tada je trebalo uiniti odluan korak dalje: to pre povezati ovaj kraj sa
ostalim krajevima Vojvodine i sa susednim ustanikim oblastima radi
usklaivanja borbe, izvoenja zajednikih vojnih operacija i meusobnog
pomaganja.
Oruana borba u Sremu i ostalim krajevima Vojvodine sigurno bi
se sporije razvijala i ne bi kasnije poprimila onakve razmere da je Srem
ostao politiki i vojniki izolovan, da se Sremci nisu blagovremeno povezali sa Bosancima. Oslanjajui se na sopstvene uspehe i razbijajui izolaciju, narodnooslobodilaki pokret u Sremu razvio je jo veu aktivnost
i ubrzo doiveo dalji, veliki uspon.
Drugi zadatak sprovoenje direktive Centralnog komiteta i druga
Tita o obnavljanju pokrajinskog rukovodstva i povezivanju Srema sa Bakom i Banatom ostvarivao se tee i sporije zbog stanja u kome se nalazio na pokret u tim oblastima. Taj zadatak je izvren tek idue, 1943.
godine.

OBJEDINJAVANJE POKRETA

U danima pripreme i pokretanja oruanog ustanka u Vojvodini, sedite Pokrajinskog komiteta bilo je u Petrovgradu. Do maja, to sedite je
bilo u Novom Sadu, ali su i tada i kasnije pojedini lanovi PK radili u
svojim okruzima. Dva su razloga to je dolo do pomeranja ovoga sedita: u tom vremenu severni Banat je imao najjau partijsku organizaciju
u Vojvodini, a odatle je bilo mogue neposrednije odravati vezu sa Centralnim komitetom u Beogradu. Tako se u toku podizanja ustanka najvei broj lanova PK KPJ naao u severnom Banatu, sa oba sekretara,
arkom Zrenj aninom i Svetozarom Markoviem. U Sremu su u tom vremenu delovala dva lana PK Aim Grulovi, kao sekretar OK KPJ
za Srem, i Jusuf Tuli koji je do pred rat bio organizacioni sekretar PK.
U Bakoj je radio Radivoj Cirpanov, kao i oni lanovi PK koji su bili
sekretari okrunih komiteta.
arko Zrenjanin je poslednji put bio u Sremu neposredno posle
Majskog savetovanja u Zagrebu kada je odrao iri sastanak sa komunistima u Sremu i preneo im zakljuke i zadatke na pripremama za oruani
otpor okupatorima.
Ma koliko da je injeno napora, Pokrajinskom komitetu nije polo
za rukom da odrava i razvija veze sa okrunim komitetima i svojim lanovima u sve tri vojvoanske oblasti. U danima priprema i podizanja ustanka te su veze bile neto bolje izmeu Banata i Bake, ali gotovo da ih
vie nije ni bilo izmeu ovih oblasti i Srema. Pokrajinski komitet je slao
u Srem svoga kurira Nikicu Zivanovia, tada lana PK SKOJ-a, ali bez
rezultata. To je znailo da Pokrajinski komitet u tim prelomnim momentima nije uspeo vrsto da objedini narodnooslobodilaki pokret u celoj
Vojvodini i da ga ravnomerno razvija.
Budui da je najvei broj lanova PK bio u Banatu, da je tu dejstvovao i Stab partizanskih odreda Vojvodine, a partijske i skojevske organizacije bile tradicionalno jake i sa dobrim politikim pozicijama u narodu, to je i ustanak najvee uspehe postigao u prvim mesecima upravo
ovde.
Nakon izvrenih priprema, formiranja vojnih tabova, velikog broja
vojnih desetina, udarnih i diverzantskih grupa, koje su imale iru bazu,
mada u veini sastavljene od lanova Partije i SKOJ-a, ve od 11. jula
na teren su poeli izlaziti partizanski odredi: naj pre Junobanatski, a zatim Petrovgradski, Melenaki, Kumanaki, Aleksandrovako-karaorevaki, Mokrinski, Dragutinovaki, Kikindski, pa Dubiki. Njihova snaga
tada je iznosila ukupno oko dve stotine boraca.
U toku jula odredi su stupili u akciju. Prvi borci Junobanatskog
odreda su izginuli u prvoj svojoj akciji, a Nemci su uspeli da provalama,
hapenjima i veanjima osujete stvaranje novih odreda u junom Banatu.
Samo od septembra 1941. do marta 1942. ovde su pala tri okruna komiteta KPJ. Delovale su pojedine vojne desetine, diverzantske i udarne grupe
na raznim sabotaama i paljenju letine. Severnobanatski odredi imali su
vie uspeha. Tzveli su niz akcija, paljenja ita i kudelje, dizanja vozova
5'

67

u vazduh, do napada na nemake posade u Melencima, Kumanu, Baaidu.

U dejstvu su bile mnoge udarne i diverzantske grupe koje su sadejstvovale sa odredima u paljenju ita, kidanju telefonskih veza i drugim akcijama. Tee borbe sa regularnim nemakim jedinicama imali su Petrovgradski i Kikindski odred. Prvi je uspeo da se pod borbom, 26. jula, probije iz obrua, a drugi je, sem pet boraca, u tekoj borbi 4. avgusta izginuo. Ostali odredi nastavili su akcije, da bi tokom avgusta dolo do stvaranja krupnijih jedinica. U tom vremenu dejstvovali su: Melenako-kumanaki, Stajievsko-petrovgradski, Mokrinsko-kikindski, Aleksandrovako-karaorevaki, Dragutinovaki i Dubiki odred. Poveano je i njiho. vo ukupno brojno stanje a posebno naoruanje.
Sredinom septembra Pokrajinski komitet je doneo odluku da glavninu partizanskih snaga iz severnog Banata i Bake prebaci u Srem, na
pogodniji teren za zimske uslove borbe. Stoga su arko Zrenjanin, Svetozar Markovi i ore Zlii preli u Baku. Tamo je irpanov ulagao velike napore da organizuje i u akciju uvede partizanske odrede. Kao i u
Banatu, tamo su bile formirane brojne vojne desetine, udarne i diverzantske grupe, izvrene su i mnoge sabotae, naroito u unitavanju letine,
ali je okupator svojim akcijama osujetio stvaranje partizanskih odreda.
Stab partizanskih odreda Vojvodine nije uspeo da sprovede odluku
PK u ivot. Najpre je dolo do provale skojevske organizacije u rejonu Petrovaradina, ime je tim pravcem bio osujeen put partizanskim jedinicama
za Srem. U severnom Banatu bio je organizovan Sjedinjeni severnobanatski odred od oko 170 boraca i ugroenih partijskih radnika, ali taj Odred
u dva pokuaja nije uspeo da se prebaci preko Dunava i da doe u Srem.
Dolo je najpre do sukoba sa nemakim snagama, a potom i do meusobnog sukoba u olujnoj noi dveju grupa Odreda, pa je nareeno povlaenje
i detaovanje partizanskih odreda u poetnom sastavu po njihovim mestima radi zimovanja.
Nemci su iskoristili svoju ansu i jakim snagama poeli sistematsku
ofanzivu na ustanika mesta i baze partizanskih odreda. Od oktobra 1941.
pa sve do 1. maja 1912. trajala je ova njihova ofanziva iza koje su ostali
u jaim sastavima samo Aleksandrovako-karaorevaki i Melenaki odred. Svi ostali su uglavnom bili razbijeni isto kao i partijske i skojevske
organizacije gde su one u toku ustanka bile najjae.
Samo u vremenu do sredine juna 1942. godine, Nemci su u Banatu
izveli 11 masovnih streljanja i veanja i na taj nai ubili 473 rodoljuba,
meu kojima je veina lanova Partije i SKOJ-a, a bilo je i lanova PK.
OK, SK i mesnih komiteta. OK za severni Banat ostao je u februaru sa
jednim lanom pa su dvojica tada kooptirana. Sa tri lana, u tekoj situaciji, OK KPJ za severni Banat nastavio je borbu.
U toku januara, maarskim faistima polo je za rukom da razbiju
i unite Sajkaki partizanski odred, osnovan mesec dana ranije i da potom
izvre pravi genocid nad srpskim stanovnitvom u Bakoj ubijanjem blizu
5.000 ljudi, ena i dece, nanosei tako i najtee gubitke partijskoj i skojevskoj organizaciji.

Jo poetkom decembra, nakon to je PK u oktobru pretrpeo veliki

gubitak pogibijom ipranova i padom Ivana Vijoglavina i Gordane Ivakovi, Zrenjanin i Markovi su se dogovorili da Zrenjanin ode u Banat
a da Markovi sa Brankom Bajiem ostane u Bakoj. Oni su se rastali
3. decembra i vie se nisu sastajali. Veza izmeu njih dvojice odravana
je teko i samo povremeno do maja 1942. godine, a tada se ugasila. Obojica
su ostala izolovana i od Centralnog komiteta.
Okruni komitet KPJ za Srem jo od majskog savetovanja, ustvari,
nije imao vezu sa Pokrajinskim komitetom. Tako je nastala situacija u
kojoj su delovi naeg pokreta u Banatu, Bakoj i Sremu ostali meusobno
nepovezani, bez jednog rukovodeeg centra, bez mogunosti da izmene
iskustva i prue jedni drugima pomo. Sve je to, razumljivo, dovelo i do
neujednaene politike linije, do primene razliitih metoda rada i do neravnomernosti u razvitku borbe, nejednakih rezultata.
Centralni komitet je u to vreme bio prilino upoznat sa stanjem i
poloajem narodnooslobodilakog pokreta u Vojvodini, u njenim pojedinim
oblastima, mada mu nisu bile poznate sve pojedinosti o tome kako smo
prilazili reavanju konkretnih organizacionih i politikih zadataka. Ne ulazei u ocenu uzroka naih neuspeha i uspeha u prvoj godini narodnooslobodilake borbe u naoj pokrajini, Centralni komitet je istakao na glavni
zadatak: obnavljanje pokrajinskog partijskog rukovodstva, stvaranje jedinstvenog rukovodeeg centra oruane borbe u Vojvodini. Istovremeno
je ukazao da taj centar treba locirati u kraju u kome je ustanak najrazvijeniji, gde su stvoreni novi politiki i vojni kadrovi, gde su steena nova
iskustva, gde ustaniki pokret ima iroku masovnu bazu. Taj centar je
u ono vreme mogao biti samo u Sremu. Odatle se moglo lake rukovoditi
celim pokretom. U Sremu su se mogli, relativno nesmetano, odravati sastanci, redovno izdavati tampa, odravati vojni i politiki kursevi. Odatle
je bilo mogue uspostaviti mostobran sa Bakom i Banatom, veze sa Centralnim komitetom, Bosnom, Srbijom, Hrvatskom i drugim krajevima
zemlje.
Smatrajui da je obnavljanje pokrajinskog rukovodstva sutinsko pitanje daljeg razvoja narodnooslobodilakog pokreta u celoj Vojvodini, Centralni komitet je traio od Ue, Toze i Okrunog komiteta za Srem, da izvre taj zadatak.
Okruni komitet za Srem je tokom 1942. godine nastojao na svaki
nain da prodre u Banat i Baku i pronae drugove Uu i Tozu, dva najodgovornija oveka za obnavljanje pokrajinskog rukovodstva, da ih prebaci u Srem pa da se tu zajedniki dogovorimo o sastavu novog rukovodstva i utvrdimo centar njegovog boravka i delovanja.
Centralni komitet je te godine pismima insistirao da se ta odluka
sprovede i zaduio je i Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju da nam pomogne, koliko je mogue, u realizovanju tog zadatka.
Radei na sprovodenju te odluke, Okruni komitet za Srem je, sa
svoje strane, preduzeo sve mere da se povee sa Bakom i Banatom, odnosno sa Tozom i Uom. U prolee 1942. godine ti napori su ve dali i prve
rezultate: Svetozar Markovi Toza se javio iz Novog Sada, a Toza Jova-

novi, rodom iz Beke, koji je u to vreme iveo u Zrenjaninu i poznavao

istaknute partijske rukovodioce u Vojvodini, bio je kod nas u Sremu i
prihvatio je obavezu da u Banatu pronae Uu.
Preko naih kurirskih veza uspostavili smo kontakt sa Tozom i on
nam se posle toga javio pismom 20. maja, u kome, izmeu ostalog, pie:
Bie ve skoro godinu dana od kako nemamo sa vama stalni
kontakt. Nastojali smo mnogo puta da doemo do vas, ali uzalud. Imam
nekih obavetenja da ste i vi slali ljude radi veze s nama, ali nas ti
ljudi misu mogli pronai. Sada, pak, raunam da emo moi uspostaviti
stalnu vezu."

U tom pismu Toza nas je ukratko obavestio o traginim dogaajima

u Banatu i Bakoj, o dogaajima koji su nastali posle napada Hitlerove
Nemake na SSSR, o tome da su tada Nemci pohapsili sve to je bilo kompromitovano i sumnjivo".
On je u tom pismu nastojao da iznese neke glavne uzroke dotadanjih neuspeha naeg pokreta u Bakoj i Banatu, pa je u vezi s tim, uz ostalo, pisao:
iintjeni su krajoi napori da se nanese to vie tete neprijatelju.
Rezultati nisu izostali, ali vidimo da je trebalo i drukije raditi. Nismo
bili spremni za ovako teku i nejednaku borbu. Pored toga, nije bilo
jasne perspektive o trajanju rata."

Toza nam je javio da je padao ovek za ovekom". Mnogi drugovi

se nisu, protivno direktivi, sklonili odmah posle napada Nemake na SSSR.
Toza i Ua su boravili u Banatu do septembra, a tada su preli u
Novi Sad sa uverenjem da e odatle bolje rukovoditi pokretom i da e se
lake povezati sa Sremom.
Toza nas je obavestio i da su Janka melika i mene kooptirali u Biro
Pokrajinskog komiteta, da se Ua krajem 1941. godine vratio u Banat, i
najkrae o trenutnom stanju u Bakoj. Pokuavajui da iznese neke uzroke neuspeha naeg pokreta u Bakoj i Banatu, pie:
Rad ipak napreduje. Ali, za sada ovde kao i itavoj Bakoj, nema
snaga za akcije. Postoji vie desetina ljudi koji su ovde teret, oteavaju
sklanjanje aktivista. Ljudi nee u vojsku i mi smo sve pozvali da dezertiraju, a opstanak tih ljudi je teak. Ako su tu uslovi pogodni za
partizansku borbu, a svakako da jesu, onda bi sve ove ljude trebalo
prebaciti preko da se tu bore i u borbi stiu iskustvo".

Povezivanje sa Tozom nas je obradovalo, jer je to, praktino, bio

prvi korak povezivanja sa Pokrajinskim komitetom.
U njegovoj nameri da prebacuje borce iz Bake u Srem, sagledavali
smo mogunost za stvaranje ire osnove u povezivanju Bake i Srema. U
tome smo videli poetak ujedinjavanja borbe naroda ta dva kraja. U odgovoru Tozi smo, uz ostalo, javili da se slaemo da primamo sve suvine"
Bavane i da smo naredili tabu Frukogorskog odreda da kontrolie desnu
obalu Dunava i da obezbeuje prihvatanje drugova iz Bake.

Meutim, ostalo je nejasno zato je Toza odustao od te namere, to

se vidi iz pisma od 26. jula 1942. upuenog Okrunom komitetu za Sombor:
U Srerau operiu etiri bataljona. Suvini ljudi, a takvih ne bi
smelo biti, mogu se prebacivati preko uz dopis koji bih ja napravio
za politikog komesara sramskog partizanskog taba."

U odgovoru na njegovo pismo od maja poslali smo mu dvobroj 1415

Proletera" i materijale koje smo objavili u Sremu, iz ega je mogao da
sazna mnoge kritike ocene preenog puta i nove momente nastale u razvoju narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji i da upozna stanje u
Sremu.
Svojim znaajnim posledicama ova veza je pokazala svu opravdanost
nastojanja partijskih rukovodstava u Bakoj i u Sremu da do nje doe.
Istovremeno ona je, kakva je bila, pokazala svoju uskost, nedovoljnost,
nesigurnost, te je brzo i prekinuta, a kratkotrajno obnovljena u jesen iste
godine. Tada su, gotovo istovremeno iz Srema (5. oktobra) i Novog Sada
(8. oktobra) upuena pisma na adresu Toze, odnosno Okrunog komiteta.
Sekretar Okrunog komiteta za Srem Aim Grulovi, koji je imao
i posebna ovlaenja u vezi sa obnovom rukovodstva, pogreio je to u
pismu, u kome poziva Tozu da doe u Srem, nije naveo da Centralni komitet smatra da bi Toza trebalo da bude sekretar obnovljenog komiteta u
Sremu, poto se verovalo da arko Zrenjanin vie nije iv.
Iz izvetaja Centralnom komitetu od oktobra, koji su potpisali Toza
i Branko Baji, saznali smo zato Toza okleva da pree u Srem:
Sekretar OK Sr(ema) traio je da drug T(oza) pree u
radi dogovora o daljem radu, kako tamo tako i ovde u Banatu.
T(oza) to nije uinio jer je veza bila ,prekinuta. Inae, smatramo
ti poslovi mogu obaviti i pismeno. Prisutnost druga T(oze) je
neophodna s obzirom na obnovu organizacije".

Srem
Drug
da se
ovde

U svom pismu Okrunom komitetu od 1. novembra Toza podvlai:

Sto se tie prelaza ostajemo pri iznetom u pismu za au. Ako bi se
obezbedio siguran prelaz i ako to aa izriito trai, onda bi, razume se,
preao. Ali se sa prelazom drugovi uopte ne slau iako bih ja lino eleo da usmeno razgovaram i da prisustvujem postavljanju rada na novu
bazu".
Ovo pismo, po svojoj prilici, bilo je poslednje Tozino javljanje. Ubrzo
posle toga, 19. novembra, izdajom je otkrivena baza Pokrajinskog komiteta u Novom Sadu, u kojoj se nalazio on, Branko Baji, vlasnik kue
Cira ovljanski i Tozina drugarica Milica. U borbi sa policijom poginuo je
Branko Baji, a Toza je, teko ranjen, posle neuspelog samoubistva, u
besvesnom stanju pao neprijatelju u ruke.
Znajui koga je uhvatila, policija je nastojala da ga izlei i izleila
ga je u elji da ga mukama prisili da otkrije rukovodstvo, partijske i narodnooslobodilake organizacije. Toza se herojski drao i posle viemesenog sasluavanja i muenja osuen je na smrt i obeen u Novom Sadu, 9.
februara 194.3. godine.

Pre Tozinog pada, 25. septembra, javio se i Ua. Tome smo se posebno obradovali, jer devet meseci nismo znali da li je iv. Nije uestvovao
u naporima koje smo inili za obnovu pokrajinskog rukovodstva i objedinjavanje naeg pokreta u Vojvodini. Njega je avgusta pronaao u Uljmi
Toza Jovanovi, kome je Okruni komitet poverio taj zadatak, razgovarao
je sa njim i uruio mu nae pismo i poruku ure Jovanovia da je njegov prelazak u Srem neophodan radi sprovoenja odluke Centralnog komiteta.
Ua se sloio da pree u Srem i odmah je poeo da se raspituje kakve sve mogunosti postoje za to.
Iz tog Uinog izvetaja smo prvi put dobili pouzdane podatke o tekom stanju pokreta u Banatu 1942. godine. Kako je i Toza u to vreme bio
iv, ukazali su se, najzad, izgledi za reenje pitanja za koje se Centralni
komitet uporno zalagao. Meutim, tragini dogaaji u novembru iz osnova su izmenili situaciju, jer je u selu Pavliu, 4. novembra 1942. poginuo
i arko Zrenjanin Ua.
Mi smo stalno strahovali da e zadravanje Ue i Toze na nesigurnom terenu, na kome su bili kompromitovani, izolovani i slabo obezbeeni,
jednog dana dovesti do njihovog otkrivanja i fizikog unitenja. Izdajnici
su pomogli neprijatelju da doe do njih. Katastrofa je bila neizbena. Herojska smrt oba sekretara Pokrajinskog komiteta znaila je nenadoknadiv
gubitak za revolucionarni pokret u Vojvodini i zemlji. Izgubili smo dva
najpopularnija rukovodioca i neustraiva borca, koji su ostavili neizbrisive tragove u demokratskom i revolucionarnom pokretu nae pokrajine,
stojei u prvim redovima stvaranja najnovije istorije.
U takvoj situaciji odgovornost za obnovu pokrajinskog partijskog rukovodstva i objedinjavanje narodnooslobodilakog pokreta u Vojvodini
pala je iskljuivo na Okruni komitet KPJ za Srem.
U januaru 1943. godine sastali smo se u Surduku, u kui Gavre
Orelja sekretar Okrunog komiteta za Srem Aim Grulovi, sekretar
Pokrajinskog poverenstva za Banat ura Jovanovi i ja. Odluili smo da
obnovimo Pokrajinski komitet. U prvo vreme, dok se nismo povezali sa drugovima iz Bake i Banata, dok ga nismo proirili partijskim rukovodiocima
iz tih krajeva, nas trojica smo sainjavali Pokrajinski komitet. Na takav
sastav smo se odluili zbog toga to je Aim bio lan Pokrajinskog komiteta od 1940. godine, Dura Jovanovi je kao poverenik Pokrajinskog poverenstva za Banat bio predvien za lana obnovljenog Komiteta, a mene
su lanovi Pokrajinskog komiteta u Bakoj kooptirali za lana Biroa Pokrajinskog komiteta. Poto je takav sastav pokrajinskog partijskog rukovodstva bio uzak i poto je takav partijski organ trebalo da potvrdi Centralni komitet, novo rukovodstvo smo nazvali privremenim. O tome smo
obavestili Centralni komitet 16. januara i objasnili zbog ega to ranije nije
uinjeno, zato smo oformili Pokrajinski komitet u takvom sastavu i ta
mislimo u prvo vreme da uradimo.
Ve na prvom sastanku nastojali smo da odredimo najneposrednije
zadatke koji su proizlazili iz postojeeg stanja. Prvi zadatak bio je da se
poveemo sa Banatom i Bakom da bismo ojaali novo rukovodstvo drugo-

vima iz tih krajeva i. tako ojaani, stvorili uslove za organizacionu, politiku, vojniku i drugu pomo tim oblastima. Takoe smo smatrali da je
neophodno da uskladimo saradnju i odnose sa Pokrajinskim komitetom
KPJ za Srbiju i Centralnim komitetom KP Hrvatske i da otklonimo izvesne nesporazume. U tom smislu smo uputili i pisma tim forumima, u kojima smo izneli svoje miljenje i predloge.
Prema obavetenjima koja smo dobijali, u Bakoj i Banatu se nalazilo nekoliko preivelih lanova Pokrajinskog komiteta: Geza Tikvicki i
Nikola Petrovi u Bakoj, a arko Turinski Arsa i Bora Mikin u Banatu.
Razumljivo je to smo, pre svega, eleli da doemo u vezu sa njima i da
se na svaki nain sastanemo, da od njih saznamo stvarnu situaciju u tim
krajevima, da ih upoznamo sa stanjem u Sremu i merama koje smo preduzeli, da se dogovorimo o proirenju Pokrajinskog komiteta i sporazumemo ta jo da preduzmemo radi objedinjavanja narodnooslobodilake
borbe u Vojvodini.
Obnovljeno pokrajinsko partijsko rukovodstvo je moralo ve na prvim sednicama da raspravi opta principijelna pitanja o Vojvodini, njenom
tadanjem i buduem poloaju. Smatrali smo da je neophodno da pretresemo ta pitanja, jer je iz njih proizlazila celokupna naa politika, organizaciona i vojna akcija. Na stav o tim osnovnim pitanjima trebalo je da
poslui i za raiavanje nesporazuma koji su u to vreme postojali. Ti stavovi o optim pitanjima poloaja Vojvodine najjasnije su formulisani u
naem pismu od 31. januara 1943. godine, upuenom Povjerenstvu Centralnog komiteta KPH za Slavoniju i Srijem:
Da bismo se to lake sporazumeli o osnovnom pitanju koje interesuje i nas a vas, mi emo vam u ovom pismu dati neka objanjenja
0 tome kako mi tumaimo direktive CK KPJ u vezi sa obnovom rada
u itavoj Vojvodini i odnosa naeg OK prema Obnovljenom PK Vojvodine i vama.
Prema svim dosadanjim pismima CK KPJ, Srem se u organizacionom pogledu ne ukljuuje u KPH, ve se izmeu vaeg Poverenstva
1 naeg OK-a stalno odrava veza radi vojnog i politikog koordiniranja
nada. Organizaciono na OK-a ulazi u sastav organizacije PK za Vojvodinu.
Ovo pitanje moramo im pre raspraviti, jer od toga umnogome
zavisi celokupan na rad u Vojvodini.
Mi mislimo da smo pravilno razumeli direktive CK KPJ i to jo
iz ovih razloga:
Naa Partija stoji na stanovitu da Vojvodina, u koju ulazii Srem,
Banat, Baka i Baranja ine jednu celinu, s obzirom na svoju mnogonacionalnu strukturu. Svi problemi koji interesuju sve narode Vojvodine
mogu se reiti zajednikom saradmjam ovih naroda i davanjem Vojvodini autonomije. Zato je naa Partija ovo uzela kao najbolju garanciju
da e sve narodnosti u okviru ove autonomije moi najbolje zadovoljiti
sve svoje potrebe i da se samo tako moe ostvariti jedinstvo i ravnopravnost svih narodnosti. Zbog toga je Vojvodina i imala svoj PK slino
Bosni ii Hercegovini, gde se problem rearva slino ka i u Vojvodini. Pored pokrajinskog partijskog tela postojale su i druge organizacije i forumi za Vojvodinu. Uvek se radilo na tome da se krajeva Vojvodine priblie jedan drugome i da se tako ostvaruju <usk>vi za zajedniki ivot
Vojvoana.
Po naem miljenju, ovo se u sutini nije izmenilo ni posle okupacije nae zemlje i razbijanja Vojvodine u tri dela. Dananja narodno-

borba nametnula je potrebu na Srem to tenje sarauje

sa vama, kako simo ve gore rekli, ali, prema pismima CK, vojvoanski
narodnooslobodilaki pokret kao celina ne razbija se. Dosadanje iskustvo to u potpunosti potvruje. Zbog nemanja vrstih veza izmeu Srema, Bake, Banata d Baranje u toku ove oslobodilake borbe mnogo je
trpio celokupni na pokret u Vojvodini. Izlaz iz ovoga je u hitnoj obnovi
rada i rukovodstva za celu Vojvodinu i Sito vrem povezivanju sa
vama i sa CK KPJ.
Od definitivnog reenja ovog pitanja zavisi i reenje mnogih drugih pitanja. Tako, na primer, ako se u Vojvodini mora raditi isto kao i
u drugim pokrajinama, u Bosni, na primer, onda se i za Vojvodinu moraju formirati jedinstvene narodnooslobodilake organizacije: AVNOJ.
USAOJ, AFX, a kasnije i glavni tab za Vojvodinu. U ovom sluaju
Srem ne bi mogao liimati svoje predstavnike u AVNOJ za Hrvatsku,
ve za Vojvodinu i u zemaljskom AVNOJ. To isto vai i za druga tela
i organizacije. Ostala bi, dakle, samo koordinacija rada i uzajamno pomaganje izmeu nas i vas, odnosno ostalo 9bi na tome da nam i vi i dalje ukazujete politiku i vojniku pomo."
oslobodilaka

Neovisno od naeg januarskog izvetaja, Centralni komitet nam je

16. januara uputio pismo sa potpisom druga Tita, koje smo mi primili tek
16. juna. Drug Tito je napisao to pismo neposredno poto je saznao da
pogibiju arka Zrenjanina Ue, to ga je oito duboko potreslo i uzbudilo:
Smrt druga Ue teak je udarac ne samo za vas, ve i za itavu
nau Partiju, koja u njemu gubi jednog od svojih najodanijih i najboljih
rukovodilaca. Jasno je da e itavo pitanje konsolidacije i obnove nanaih organizacija u Vojvodini time biti jo tee."

Ocenjujui izvetaje koje je dobijao iz Vojvodine 1942. godine o

stanju partijskih organizacija i narodnooslobodilakog pokreta, drug Tito
nam je otro zamerio to smo oklevali da sprovedemo direktive o reorganizaciji pokrajinskog rukovodstva. Ne znajui da smo to ve uinili, on
nam je naloio da odmah obnovimo Pokrajinski komitet. O tome u pismu
pie:
Obnova rada ina itavoj teritoriji Vojvodine nije mogue bez
jednog vrstog rukovodeeg centra. Iskustvo sremskih drugova pokazalo
je da je taj centar za Vojvodinu mogao biti uspostavljen u Sremu. Dugo
zadravanje Ue u Banatu, gde je bio potpuno kompromitovan, jeste
i jedan od razloga za njegovu smrt. Na isti nain moe se postaviti i
pitanje druga Toze, odnosno njegovog nedolaska u Srem.
I danas smatramo da je pitanje reorganizacije PK (Pokrajinskog
komiteta) jedno od bitnih za na rad u Vojvodini.
Uvrivanje nae Partije, budno uvanje kadrova, pravilno provoenje nae politike linije to su najvaniji zadaci koji danas stoje
pred PK-om za Vojvodinu."

U istom pismu drug Tito je dao i priznanje junakoj borbi komunista i naroda Vojvodine:
9
Na ovo pismo Poverenstvo CK KPH za Slavoniju i Srem nije odgovorilo,
nego je, u martu, pozvalo partijske rukovodioce iz Srema a na izvetaj obnovljenog
partijskog rukovodstva Vojvodine od 16. januara 1943. godine, koji smo uputili Centralnom komitetu KPJ, nismo dobili odgovor sve do leta 1943. godine, do sastanka
lanova Operativnog taba za Vojvodinu sa drugom Titom.

Naa organizacija u Vojvodini imala je neosporno najtee gubitke, zato ona mora udesetostruiti svoje snage u s ticano u novih kadrova.
Junaka borba naih drugova u Vojvodini i partizanskih odreda u Sremu najbolji su dokaz da nema te sile koja moe razbiti redove nae
Partije. Ta borba predstavlja temelj borbe naih organizacija i njihovog
vreg povezivanja sa narodnim masama."

Drug Tito je, u pismu, ocenio upuivanje glavnine naih snaga u

Bosnu kao znaajan vojno-politiki potez i ukazao na potrebu dalje vojne
i politike saradnje izmeu te dve oblasti.
U januarskom pismu drug Tito je u osnovi odobrio nau politiku u
celini, a i sve krupnije poduhvate koje smo inili, ali je, u isto vreme, ukazao i na neke slabosti u naem radu. Na prvom mestu istakao je nae nedovoljno zalaganje da se hrvatsko stanovnitvo masovnije privue narodnooslobodilakoj borbi i da Hrvatima i Nemcima ne smemo pristupiti na
isti nain.
JOVAN

VESELINOV

ILEGALNI RAD U ZAGREBU OD 1941. DO AVGUSTA 1943.

Nakon povratka iz panjolske, 5. maja 1939, uspio sam se zaposliti na
eljeznici i to u loionici u Zagrebu odakle se mogao imati pregled kretanja eljeznikih kompozicija u raznim pravcima, a naroito onih, to su
ile prema istoku nae zemlje. U 1940. poeli su u tom pravcu uestali
pokreti vojnih kompozicija Hitlerovih oklopnih jedinica. Iako je bio potpisan pakt o nenapadanju izmeu Hitlerove Njemake i SSSR, mi smo
sumnjali da te trupe nee biti upotrebljene za napad i na Sovjetski Savez, pa smo o tim pokretima, prema naim mogunostima, upozoravali i
obavjetavali na vrijeme kako bi se o tome u SSSR-u vodilo rauna.
Pokuao sam tada stupiti u kontakt s odreenim linostima iz graanskih stranaka i s njima pretresti tadanju situaciju koja je u Evropi
bila vrlo kritina, a i Jugoslaviji je ve prijetila opasnost okupacije i komadanja. U razgovoru s nekim pristaama lijevih Radievaca i samostalnih demokrata doao sam do zakljuka da se teko moe utjecati na Maeka i ubaia. Oni su, poslije potpisivanja sporazuma CvetkoviMaek,
u banovini Hrvatskoj imali veliku, iako privremenu, vlast. Organizirali
su i koncentracioni logor Kerestinec, pozatvarali znatan dio partijskog kadra i kasnije ga predali ustaama koji su gotovo sve zatvorenike strijeljali. Meu njima imao sam dobrih drugova, dugogodinjih suradnika i
prijatelja, kao: Divka Budaka, iru Brezovca, Augusta Cesarca, Ognjena
Priu i druge.
Zajedno s prijateljima, pokuao sam neke od njih povui u ilegalnost, ali oni to nisu htjeli. Na primjer, za Cesarca smo nali dobar smjetaj kod doktora Zlatana i Nade Sremec. I Divka Budaka smo mogli vezama

izvui iz zatvora, ali je on to odbio iz solidarnosti s ostalim zatoenicima.

Nije htio da bude sam spasen, a da ostali ostanu u policijskom zatvoru.
To je s njegove strane bilo veliko rtvovanje, jer je imao etvoro djece.
Jugoslavija je napadnuta od faistikih sila, Njemake i Italije, 6.
aprila 1941, iako su viada Cvetko viMaek i princ Pavle Karaorevi
potpisali sporazum sa osovinom RimBerlinTokio o nenapadanju. Pod
pritiskom naroda, u kome je ve snano djelovala Komunistika partija,
jugoslovenska vlada je uoi same okupacije uspostavila diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom.
Faistiki agresori su u kratkom vremenu od 12 dana prisilili Vrhovnu komandu jugoslovenske vojske da, 17. aprila 1941. u Beogradu, potpie kapitulaciju.
Centralni komitet KPJ je u pozivu na oruanu borbu svim narodima i narodnostima Jugoslavije odredio zadatke i svim starijim komunistima i panjolskim borcima i rasporedio ih na odreene poslove u dizanju ustanka i voenju borbe protiv okupatora i njegovih slugu u zemlji.
Kratko vrijeme nakon okupacije ja sam se, po nareenju Partije, kao
i mnogi drugovi, morao povui u ilegalnost, kako bih mogao obaviti, prije
odlaska na teren, jo neke poslove vane u borbi protiv okupatora. Prema
obavjetenju da je na Zemunskom aerodromu ostalo vrlo mnogo avionskih bombi, sloenih na otvorenom skladitu ja sam, posjedujui radnu
knjiicu na ime ininjera Jovana Kokanovia iz Hrvatske Kostajnice, otiao u avgustu 1941. da radim na obnovi bombardiranog mosta, koji je preko
rijeke Save povezivao Zemun i Beograd. Uposlio sam se kod organizacije
TOT", koja je izvodila radove na mostu. Poto nisam bio poznat u Zemunu, mogao sam se slobodno kretati, iako su mi sva dokumenta bila
falsificirana. Ali mi to nije smetalo. Ve od ranije sam u Zemunu imao
poznatih drugova, koji su radili u tvornici Ikarus". Nastojao sam da ih
nagovorim da neki od njih ostanu i dalje tamo i da rade, a one druge
iz organizacije spremao sam da mi pomognu u pripremanju paljenja skladita avionskih bombi na zemunskom aerodromu.
Kao i ranije u ilegalnom radu, imao sam vie stanova. Poto sam
s falsificiranim dokumentima radio u organizaciji TOT", zvanino sam u
hotelu u Zemunu iznajmio sobu, u kojoj je bio i tednjak, i gdje su stanovali i ostali legalni, normalno zaposleni u organizaciji TOT" (uglavnom Nijemci i poneki na graanin). Nastanio sam se u hotelu namjerno,
radi pripremanja zapaljivog eksploziva od nekih tekuina", raunajui i
na to da, ukoliko sluajno doe do eksplozije, ne stradaju nai simpatizeri
koji su i tako ve mnogo rtvovali time to su nas primali na stan (a znalo
se kakav je postupak bio s onima koji su pomagali komuniste).
Prilikom kuhanja tih tekuina" (to sam nauio u Parizu i radio sam
prema receptu), nastajao je estok smrad, tako da je netko od gestapovaca
mogao lako otkriti da se neto neobino radi u sobi ininjera Jovana Kokanovia. Zato sam da bih smanjio gadni vonj raznih kemikalija prio jo
i crveni luk. Nakon dobivanja kaaste mase, koja se kasnije stvrdla, bio
sam vrlo zadovoljan to mi je uspjelo doi do tako znaajnog materijala,
koji se, prema receptu, mogao upotrijebiti kao vrlo jak eksploziv. Moj

cilj je bio izazvati eksploziju avionskih bombi, a potom minirati i prijevozna sredstva, brodove to su sa Sovjetske fronte vozili teko ranjene
okupatorove vojnike u pozadinu. Uprkos tome to sam dugo pripremao
taj eksploziv" i to sam ga brino postavljao u slagalitu bombi na aerodromu nisam izazvao eksploziju. Tako sam poeo sumnjati u onaj recept", a i u svoje uitelje" koji su me nauili" da kuham eksploziv".
Odmah poslije toga javio sam se drugu Titu u Beograd. On mi je
ceduljicom odgovorio da ide na teren i da e mi javiti to da radim. Ja
sam potom uz pomo drugova, simpatizera KPJ u Zemunu, uspio iznajmiti kuu u ojinovievoj ulici, na junoj periferiji grada, gdje sam
se preselio potkraj septembra 1941. godine. Ponovo sam pokuao praviti
eksploziv, sada u namjeri da unitim najvei rijeni brod koji je stalno
prevozio ranjenike s Istonog fronta. Iako sam uo da je kod pravljenja
eksploziva od istog materijala stradao jedan na drug ininjer (ne sjeam mu se vie imena) i Matija Vidakovi, koga sam dobro znao, pokuao sam s veom koliinom tekuine" nadajui se ipak uspjehu. A imao
sam i ljude brodare koji su znali postaviti eksploziv na podesno mjesto
oko stroja. Meutim, rezultati su ponovo bili slabi: mala oteenja strojeva i brzi popravak broda!
Kad sam se konano uvjerio da tu ipak neto nije u redu, traio
sam da idem na prijanji raspored i dobio sam poruku od CK KPH da
se javim u Zagreb, na jednu adresu u vili kraj Stenjevca. U Zagreb sam
stigao poetkom februara 1942, ali po obiaju i pravilu opreznosti, navratio sam kod mojih nekompromitiranih znanaca, gdje sam ostao nekoliko
dana da ispitam je li kua slobodna i da uhvatim vezu s partijskom organizacijom. Prvo to sam doznao bilo je da su policija i ustae prije kratkog vremena blokirali taj kraj, pa ak i pucali prilikom hapenja nekih
nepoznatih ljudi".
Za nekoliko dana uhvatio sam vezu s Vladom Popoviem. Po odluci CK KPJ ostao sam u Zagrebu da pripremam i organiziram slanje uglednih graana na osloboenu teritoriju. Osim toga, preuzeo sam i nau
ilegalnu vojnu obavjetajnu slubu u Zagrebu, koju sam stvarao prije
odlaska u Beograd.
Dolaskom Ive Lole Ribara u Zagreb, mi smo zajedno radili razne partijske poslove, sve do prebacivanja dr Ivana Ribara iz Beograda u Zagreb
Partijski zadaci koje smo u okupiranom Zagrebu obavljali Lolo, ja
i Konspirator (Dragutin Saili) bili su teki i opasni, pa smo ih kad je to
bilo mogue meusobno dijelili. Neke smo Lolo i ja radili zajedno.
Za relativno kratko vrijeme uspjeli smo pronai prikladne linosti
u raznim vojnim formacijama takozvane Nezavisne Drave Hrvatske, uglavnom naprednije oficire, i privoliti ih da rade za ciljeve narodnooslobodilakog pokreta.
Moji kontakti s mnogim viim oficirima u domobranskoj i ustakoj
vojsci, koji su se silom prilika nali na strani okupatora, sastojali su se
u tome da ih privolim da pruaju pomo NOB-u. A takvih je iz dana u
dan bilo sve vie. Nisu to bili neki prijeratni simpatizeri, na koje se ov-

jek mogao odmah i sigurno osloniti, ali su bili, uglavnom, poteni i estiti ljudi koji su na ovaj ili onaj nain dospjeli u domobranske, a rijee
u ustake redove i tamo obavljali razliite dunosti.
Valjalo je dobro prouiti biografiju, svakog od njih, vidjeti kakva
su mu uvjerenja, opredjeljenja, ta misli o ovome ili onome. Tek tada bismo se odluili da odemo k njemu i privolimo ga na uu suradnju. Zato
je bilo veoma vano i dranje onoga koji mu dolazi, njegov prvi nastup,
njegovo iskustvo. Naime, u takvim prilikama bio bi dovoljan i najmanji
znak nesigurnosti, ili kolebanja pa da svi nai planovi propadnu.
Naveu nekoliko svojih najpouzdanijih suradnika u specijalnoj obavjetajnoj slubi narodnooslobodilakog pokreta, a koji su inae bili u
neprijateljevim vojnim formacijama.
Franjo PIRC, zrakoplovni dopukovnik, naelnik taba zrakoplovne komande NDH, potpukovnik bive jugoslovenske vojske bio je prvi koga sam
poslao na osloboeni teritorij. Prije toga, s njime sam imao vie razgovora
o njegovom odlasku u NOB. Po odlasku u partizane odreen je za prvog komandanta JRZ.
Matija PETROVI, zrakoplovni bojnik, kapetan I klase bive jugoslovenske vojske, kao novinar i urednik asopisa Hrvatska krila", prisustvovao je povremeno po svojoj slubenoj dunosti sastancima u Hitlerovoj
ambasadi u Zagrebu, gdje je uz vojnog ataea prisustvovao i sam ambasador von Kasche, pa je dolazio do vijesti koje su nam bile vrlo korisne.
Kod njega je jedno vrijeme stanovao Titov sin Mio.
Sreko BRANA, ustaki satnik, kasnije domobranski nadsatnik (kapetan I klase bive jugoslovenske vojske), suradnik obavjetajne grupe.
Zbog suradnje sa NOP-om u Karlovcu je osuen na dugogodinju robiju.
(Za vrijeme povlaenja ustae su ga ubile).
Ivan CVENCEK, bojnik, komandant aerodroma Borongaj, lan KPH.
Suradnik NOP od 1941. godine. Uoi osloboenja Zagreba prebacio je na
na partizanski teritorij kompletnu avijaciju NDH, koja je tada bila u Zagrebu.
Ljudevit GERL, domobranski satnik, artiljerijski kapetan I klase
bive jugoslovenske vojske, jedan od najistaknutijih lanova obavjetajne
grupe NOP u vojsci NDH. Nosilac Partizanske spomenice 1941. godine".
Ivan KNEEVI, oficir bive jugoslovenske vojske, domobranski bojnik, u Karlovcu suradnik obavjetajne grupe. Poticao domobrane da pruaju pomo partizanima i da odlaze u NOV, prikupljao pomo za partizane, odravao vezu s obavjetajnom grupom u Zagrebu itd. (Otkriven i
zbog suradnje s NOP osuen na smrt i strijeljan 1. VII 1943. u Zagrebu.)
Nikola OBULJEN, pukovnik vojnog zrakoplovstva NDH, suradnik
obavjetajne slube, lan KPH. Bio je direktno zaduen u komandi zrakoplovstva kod generala Krena za Istoni front. S njime sam se nekoliko
puta dogovarao o prebacivanju aviona u SSSR. (Zbog suradnje s NOP-om
uhapen i zvjerski muen. Likvidiran od agenata UNS-a 23. XII 1944.)
Vlado GALlC, ustaki pukovnik, komandant Pavelievog tjelesnog
zdruga i komandant grada Zagreba. (Otkriven i zbog suradnje s NOP-om
strijeljan.)

Frane BIOI, oficir bive jugoslovenske vojske, domobranski bojnik u Karlovcu, predsjednik tajnog Vojnog komiteta NOP, lan obavjetajne grupe (lan KPH), glavna veza ZagrebKarlovac osloboeni teritorij i obratno). Kad je otiao u partizane postao je vijenik ZAVNOH-a.
Nenad STEFANOVI, zamjenik naelnika Operativnog odjeljenja
generaltaba NDH. Od njega je Vojni komitet u Karlovcu (Bioi) dobivao vane podatke.
oro NOVAK, oficir bive jugoslovenske vojske, pukovnik, zapovjednik svih trupa u kasarni Crnomerec, suradnik obavjetajne grupe. Prebacio na osloboeni teritorij vie desetina domobrana i veu koliinu oruja i municije.
Miha MARKI, mornariki oficir, suradnik obavjetajne grupe, organizirao susret s komandantom mornarice u njegovom tabu u Zagrebu.
(Otkriven zbog suradnje s NOP-om i strijeljan.)
Demetar VARDA, potporunik Austro-Ugarske vojske, kapetan I
klase bive jugoslovenske vojske, domobranski bojnik u Varadinu i komandant topnikog sklopa artiljerijskog diviziona u kasarni Jalkovac (kod
Varadina). Marta 1942. godine sastao se u Zagrebu s Ivom Lolom Ribarom,
Dragutinom Sailijem i sa mnom. Tom prilikom dogovoreno je da cijeli divizion prijee u NOV (to je i ostvareno 1943. godine). (Poslije rata bio
pomonik komandanta grada Zagreba.)
Profesor Anita DROBNIC, medicinska sestra i horska pjevaica, lanica specijalne obavjetajne grupe. Radila je i na specijalnom zadatku u
Italiji za vrijeme drugog svjetskog rata. Poslije rata bila lanica Zbora RTV
Zagreb.
Joe KROPAR, zrakoplovni bojnik, kapetan I klase bive jugoslovenske vojske, suradnik obavjetajne grupe.
Ljudevit SINKO, domobranski stoerni nadsatnik, generaltabni kapetan I klase bive jugoslovenske vojske, suradnik obavjetajne grupe.
Franjo BALON, domobranski natporunik, porunik bive jugoslovenske vojske. Vojnim kamionetom prebacio na poluosloboeni teritorij
1942. dr Ivana Ribara, Lolu i mene. Suradnik NOR-a od 1941. godine.
Emilo ZEZELIO, domobranski porunik, radio-vezista, lan specijalne obavjetajne grupe, davao Ivici Snidariu i meni dragocjene i vrlo
povjerljive podatke. Preko svoje radio-stanice prenosio vane novosti Vrhovnom tabu NOV i POJ.
Zvonimir HEIMOVI, oficir bive jugoslovenske vojske, domobranski pukovnik, ef odsjeka u obavjetajnom odjeljenju MINORS-a, davao
znaajne vojne i druge podatke Ivanu Cveneku i Ivici Snidariu.
Josip HORVAT, podoficir u zrakoplovstvu NDH, lan specijalne obavjetajne grupe. Suradnik NOP od 1941. godine. Zajedno sa Stjepanom
Rutiem i Ivanom Jakovliem uinio velike usluge za NOP.
Preko vojnih komiteta i partijskih elija u neprijatelj evo j vojsci, zajedno s Ivom Lolom Ribarom i nekim drugim mojim suradnicima, ulazili
smo u sve pore neprijatelja i tu djelovali, irili istinu o oslobodilakoj i
pravednoj borbi naih naroda i narodnosti, prikupljali povjerljive podatke
i vojna obavjetenja o kretanju njemakih, talijanskih i ustakih trupa,

slali na partizanski teritorij oruje, municiju, sanitetski materijal i instrumente, upuivali domobrane i njihove oficire u partizane, kao i izvjestan broj uglednih linosti, posebno HSS-ovaca.
Za vrijeme ilegalnog rada u Zagrebu ja sam se, pored ostalih, sastao i s ustakim pukovnikom Vladom Galiem, komandantom Pavelievog
Tjelesnog zdruga i komandantom grada Zagreba, u njegovom stanu u Petrovoj ulici. Taj sastanak upriliili su moji suradnici oficiri: Ljudevit Sinko,
Sreko Brana i Ljudevit Gerl.
Galia su stalno uvala dva ustaka straara. Sa mnom su do njegove vile dola dva naa suradnika, glumac August Cili i Ivica Snidari,
tadanji direktor tvornice likera Becker" u Branimirovoj ulici. Pred Galievom rezidencijom oni su ekali ako kojim sluajem sve ne bi teklo kako
smo predvidjeli. Cili i Snidari bili su doista civilni" stubovi u naem
radu s neprijateJjevim vojnim formacijama za vrijeme okupacije Zagreba.
Na pukovnika Vladu Galia ja sam, izgleda, ostavio snaan utisak.
Pa zar su partizani takvi? rekao mi je.
Nakon nekoliko konvencionalnih reenica o vremenu i zdravlju, upoznao sam ga s meunarodnom situacijom i uslugama koje se od njega trae.
Pukovnik je, oito, bio uznemiren, bilo mu je jasno da se upetljao u opasne poslove.
Saznao sam rekoh mu da ste tampali letke o padu Staljingrada. Kako vam je to moglo pasti na pamet? Nasjedate njemakim laima. Znate li vi, molim vas lijepo, kakva je snaga Crvene armije? Ja vam
kaem da Staljingrad nee pasti.
Zasuo sam ga itavim nizom dokaza i argumenata da Staljingrad
ne moe pasti. Rekao sam mu da je to propagandni manevar Nijemaca,
iako tada nisam bio obavjeten da je stvarno tako. Ali vrsto sam vjerovao u herojsku borbu Crvene armije.
Morate svakako sprijeiti da se ti leci rasture rekao sam mu.
Ali kasno je pokuao se pukovnik opravdati.
Nije. Leci su jo uvijek na skladitu u tampariji.
Na rastanku poslije veere kasno nou Gali mi dobaci:
udni ste vi komunisti. Govorite i nastupate tako slobodno kao
da vam ne prijeti nikakva opasnost...
Poslije sloma Nijemaca kod Staljingrada svi nai simpatizeri bili su
oduevljeni naim predvianjima o ishodu staljingradske bitke.
Nekoliko partijskih elija i vojnih komiteta osnovali smo u hrvatskom" zrakoplovstvu, a pouzdane suradnike imali smo u sastavu glavnog
ustakog stoera, u topnikoj kasarni u Crnomercu, u domobranskoj bolnici na Kuniaku, u Komandi samovoza, u ustakom topnikom zdrugu,
u Ministarstvu oruanih snaga (MINORS-u), na Aerodromu Borongaj itd.,
zatim u Karlovcu, Rajlovcu kod Sarajeva i u Varadinu.
Od lanova specijalne obavjetajne slube, kao i od njihovih suradnika dobivali smo najrazliitije podatke o neprijateljskim operativnim
mjerama, pri emu sam se koristio njihovim uniformama i ulazio tako u
najvie ustanove i ministarstva NDH, kao na primjer u Ministarstvo mornarice NDH. Sluio sam se razliitim legitimacijama. Tako sam bio ,,nad-

Ministarstava finansija", domobranski topniki asnik", zrakoplovni bojnik" itd.

Ve sam spomenuo da mi se u proljee 1942. u Zagrebu pridruio
lan Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog taba lini izaslanik druga Tita, Ivo
Lolo Ribar. S njime me je upoznao Konspirator (Dragutin Saili) i mi smo
se izvrsno sporazumijevali i slagali. Preko partijskih organizacija i linih
veza Konspirator i ja, uz ostale poslove, osiguravali smo za nae ljude
u Zagrebu stanove, legitimacije kojima su se sluili i simpatizeri u vojnim
jedinicama, besplatne tramvajske karte i drugo.
Premda su ustae i okupator u to vrijeme svirepo kanjavali i n a j ee ubijali one kod kojih bi se zatekli komunisti, nije bio malen broj Zagrepana kod kojih su ilegalci boravili i stanovali. Oni su zajedno s nama
proivljavali najtee trenutke policijskih pretraga i blokada, rtvujui se
za ideale borbe koju je vodila Komunistika partija, iako nisu bili njezini lanovi.
Lolo i ja smo u okupiranom Zagrebu radili veoma sloen i odgovoran
posao. Dakako, pri tom nam je dosta koristio i moj dotadanji ilegalni rad,
kao i prilino razgranate mree u vojsci NDH i brojna poznanstva u gradu.
Te, 1942. godine bile su este racije i blokade u gradu, stalno su se kontrolisali vojni dokumenti. Ali, mi smo ih imali dovoljno, iako smo do njih
dolazili teko i po cijenu ivota. Padali su nai drugovi, pa i neki lanovi
Mjesnog komiteta Partije i Pokrajinskog komiteta SKOJ-a. Organizaciju
smo stvarali iznova, popunjavajui je mlaim i odanim ljudima.
Cesto se dogaalo da se zbog nepredvienih tekoa Lolo i ja ne susretnemo na ugovorenome mjestu, ah to nije predstavljalo nikakvu tekou.
Gotovo uvijek, bismo imali vie predvienih rezervnih punktova i na jednom bismo se sigurno nali. Naravno, u naem svakodnevnom poslu nismo
izbjegavali izlazak i na javna mjesta. Zalazili smo u najpoznatije ustake lokale, kao i one u njihovoj neposrednoj blizini. Uspijevali smo se
prilagoditi situaciji, sredini i ponaanju prema publici, a to je u ono vrijeme bilo i te kako vano. Pojedine lokale smo koristili i za razgovor s
naim znancima i prijateljima, za primanje informacija i obavjetenja, te
za nabavku namirnica do kojih se teko dolazilo, nastojei uvijek da ne
svraamo panju na sebe.
Zajedno s Lolom, i uz pomo sekretara Pokrajinskog komiteta KP
Srbije dr Blagoja Nekovia, organizirali smo u ljeto 1942. prebacivanje
dr Ivana Ribara iz Beograda u Zagreb, a u septembru iz Zagreba do Tita,
koji se tada nalazio u Mlinitu. U tom prebacivanju sudjelovali su domobranski oficiri Ljudevit Gerl i Franjo Balon i podoficir Viktor Gonzi.
Iz Zagreba smo krenuli, naravno domobranskim kolima, do sela Purgerije, a odatle pjeice na Zumberak, Kordun i u Liku. Put do Purgerije bio je dosta lagan, a u Zumberak teak. Pjeaili smo, a sva trojica
smo imali laganu obuu i to je oteavalo nae kretanje po umberakim
bregovima. U Zumberku smo radi lakeg kretanja prema cilju dobili partizanske uniforme i obuu.
Usput smo Lolo i ja obili jedinice NOV i bolnicu i razgovarali s
borcima i ranjenicima, posebno Lolo. On je tada bio lan Politbiroa CK
savjetnik

6 Ratna seanja, III

81

KPJ i VS NOV i POJ-a, a ja privremeni komandant Druge operativne

zone koja je obuhvaala i podruje Zumberka. Ne sjeam se datuma kad
smo poli preko Jaske u Glavni tab NOV i PO Hrvatske, odnosno u CK
KPH koji su se tada nalazili kod Brinja, ali smo se vraali na Plaki, pa
smo nas trojica, u pratnji oficira za vezu Miloa Kukica i drugih, preko Korenice, Donjeg Lapca, Kulen-Vakufa, Bosanskog Petrovca i Drvara stigli
u Mlinite. Tu sam se prvi put sastao s drugom Titom i ostalim lanovima
Vrhovnog taba. Svi su oni, kao i lanovi Politbiroa CK KPJ, srdano i
drugarski doekali nas trojicu. Lolo je ve ranije bio sa svima, dr Ribar
je poznavao neke suradnike Tita, a ja samo dvojicu-trojicu.
U to vrijeme osloboeno je Jajce i svi smo ili u grad. Sjeam se
da je Cia Janko (Moa Pijade) traio po trgovinama papir, jer ga nije
imao. Volio je pisati, a u to vrijeme ve je pisao razna uputstva o narodnooslobodilakim odborima.
Za vrijeme moga boravka u Vrhovnom tabu preli smo iz Mlinita
u Otrelj. Odatle sam se, po nareenju druga Tita, vratio u Zagreb (u Otrelju smo bili smjeteni u malom vlaku, tu se nalazio Vrhovni tab i CK
KPJ). Prije polaska, drug Tito mi je jo jednom naglasio vanost moga
povratka u Zagreb. Isticao je kako je potrebno da uz dosadanje poslove
uloimo jo vie napora i pridobijemo to vie simpatizera, i to u prvom
redu uglednih ljudi raznih zanimanja, koji e nam biti potrebni u stvaranju nove narodne vlasti.
Bilo je govora i o pojedincima koji bi nam dobro doli, ali nijesam
mogao dati obavezu za sve njih, jer su neki bili slabog zdravlja ili, pak,
u godinama.
U Zagreb sam se vratio po tekom putu, pa sam se i prehladio. Kad
sam ulazio u sam grad, moj povratak nije bio dobro organiziran. Morao
sam ponovo koristiti line i prijateljske veze, govorei da sam bolestan
i da moram na lijeniki pregled doktoru erceru, koji je bio proustakih
pogleda, i dr Sremeca, kod kojega sam i doao da se lijeim.
Cim sam prizdravio poeo sam raditi. Odmah sam potraio Konspiratora, kako bih vidio to je s organiziranjem prebacivanja pjesnika Vladimira Nazora na osloboeni teritorij. Ali Konspirator je, kao i obino,
stvari koje radi volio drati u strogoj tajnosti. Kada sam ga upoznao s uspjelim prebacivanjem dra Ivana Ribara bio je zadovoljan i traio je neke
savjete o izlasku iz Zagreba. Tvrdio sam da je automobil najbolje prijevozno sredstvo, ukoliko je dobro organiziran put i pravac kretanja.
S radom u Zagrebu nisam bio zadovoljan, jer sam se muio oko uvjeravanja naih simpatizera, kako bi nam dobro doli i lijevi HSS-ovci
koji bi bili voljni da javno neto kau o loem dranju Maeka i njegovih najuih suradnika.
Doktor Zlatan Sremec i jo neki bili su miljenja da bi mogao doi
u obzir Magovac koji je pisao u glasilu Hrvatske seljake stranke. Sastao
sam se i porazgovarao s njim. On nije bio na simpatizer, ali je pristao
da se treba boriti protiv okupatora i ustaa. Uvjeravao sam ga u vie razgovora da bi trebao ii na osloboeni teritorij i tamo pomoi u pokretanju novoga glasila Hrvatske seljake stranke, koje bi se zvalo Slobodni

dom". Napokon je pristao da poe, ali zahtijevajui da mu poaljemo enu

i etvoro djece na osloboeni teritorij. Obeao sam da emo to to prije
organizirati. Policija je ve neto bila posumnjala, ali smo mi to prebacivanje obavili i agenti UNS-a su saznali za nj kad su se Magovac i njegova obitelj ve nalazili na osloboenom teritoriju. Taj sluaj navodim
radi toga, to sam sve poduzimao da u to vrijeme pridobijemo barem nekoga, tko e neto rei protiv dranja Maeka i njegovih suradnika u okupiranom Zagrebu. A znalo se da Magovac nije bio komunista.
to se tie ostalih, vrlo mi je ao to nisam uspio u nekoliko razgovora nagovoriti glumca Dubravka Dujina da prijee na osloboeni teritorij prije hapenja, iako je bio na simpatizer.
Osim pukovnika Galia i nekih drugih u okupiranom Zagrebu, sastao sam se u Gundulievoj ulici i s komandantom mornarice Gatinom.
Bilo je to 1943. godine. Pred zgradom Ministarstva Mornarice NDH u Zagrebu zaustavio se vojni automobil i iz njega sam u avijatiarskoj oficirskoj uniformi izaao kao priuvni zrakoplovni nadsatnik". vrsto koraajui, uputio sam se ulazu Glavnog stana (taba) Mornarice NDH. Straari
su me pozdravili i propustili.
Najprije sam potraio oficira Mihu Marki j a, svog suradnika i znanca,
da me najavi komandantu. Nekoliko trenutaka kasnije naao sam se u
njegovoj sobi. Ne obazirui se na vojne propise, priao sam mu, pruio
ruku i kratko rekao:
Dolazim kao izaslanik Vrhovnog taba Narodnooslobodilake vojske, partizanskih odreda Jugoslavije i druga Tita!
Komandant Mornarice se zaprepastio, lice mu se zacrvenjelo, znoj
ga oblio, ustajao je od stola pa sjedao, otvarao usta, ali rijei nisu dolazile. Takav posjet zaista nije oekivao.
Poto smo sjeli, ja sam mu mirno priao o razvoju partizanske borbe
i kao uzgred spomenuo da je u Vrhovni tab stigla Engleska vojna misija
(znajui da je komandant Mornarice prije rata bio poznat kao prijatelj
Engleza). Uslijedio je i kratak dijalog: govorio sam mu kako ne bi trebalo
dopustiti da se stare rijene topovnjae osposobe za ofenzivu koja se priprema na Kozaru.
To je nemogue, one su ve spremne rekao je.
Nisu. Obavijeten sam da topovske cijevi i ostali dijelovi jo nisu
stigli iz Njemake u Zagreb. Kad stignu, bit e poslate u artiljerijski puk
u Karlovac, a ne u Slavonski Brod, gdje se topovnjae trebaju popravljati.
Dok se greka ispravi, ofenziva e proi.
Komandant se suprotstavljao, ali je najzad popustio, shvativi da e
greke" nainiti simpatizeri narodnooslobodilakog pokreta.
Odlazei, zastao sam na vratima kabineta komandanta Mornarice
NDH i rekao mu:
Pazite, Vai uvari na porti imaju moju fotografiju iz civila i ako
doe do ega, Vi me ne poznajete. Nisam bio kod Vas. Nikada se nismo
vidjeli!
Leerno .sam iziao iz mornarikog taba, uao u kola i odvezao se.
6*

83

Zadatak je obavljen i te topovnjae se nisu pojavile u ofenzivi, ali

su za ofenzivu na Kozaru bile posuene maarske topovnjae.
Kola i uniformu za taj posjet osigurali su mi moji suradnici u avijaciji NDH (bojnik Matija Petrovi).
U to vrijeme porazmjestili smo svoje ljude i na druga, veoma povjerljiva i vrlo osjetljiva domobranska i ustaka mjesta, a uz pomo pukovnika Nikole Obuljena poslali smo dva aviona-lovca Messersmith", odnosno Henkela" u pozadinu fronta Sovjetskog Saveza.
S obzirom na to da sam obavio svoju misiju u okupiranom Zagrebu,
i poto mi je prijetila opasnost da budem uhapen, ja sam, na poziv Centralnog komiteta Komunistike partije Hrvatske, povuen na osloboeni
teritorij i postavljen za organizacionog sekretara CK KPH, 1943. godine u
jesen.
Naravno, prethodno sam se pobrinuo za one koji e moi nastaviti
zapoeti posao i obaviti sve ostale zadatke. Zamijenili su me poznati komiar, glumac Hrvatskog narodnog kazalita, August Cili i direktor tvornice likera Becker" Ivica Snidari. Oni su s dosta razgranatom mreom
koja je uspjeno djelovala sve do osloboenja Zagreba ispunili sve zadatke to su pred njih bili postavljeni.
Najvei podvig izveden je nekoliko dana prije osloboenja Zagreba,
kada je bojnik Ivan Cvenek prebacio ostatke Pavelieve avijacije u Topusko (u suradnji s Ivanom Snidariem).
Ostali poslovi koje sam radio u okupiranom Zagrebu, prema ocjeni
CK KPJ i CK KPH, dobro su voeni do augusta 1943, kada sam i s posljednjim od traenih uglednika kiparom Antunom Augustiniem, njegovom suprugom Nadom i kerkom Rozom napustio Zagreb automobilom
jednog ministra NDH.
U to vrijeme je na osloboenom teritoriju bilo vrlo dobro raspoloenje. Italija je kapitulirala, a naa vojska je preuzimala hranu i oruje
od nekih vojnih grupacija, to su se nalazile na tom podruju. Tada je
Otoac bio sjedite svih naih organizacija i institucija. Bilo je tamo zaplijenjenog materijala.
Drugovi s kojima sam razgovarao nisu to ozbiljno shvatili, pa je sve
ostalo kako je i bilo. Nou izmeu 12. i 13. rujna 1943, oko 1 sat organiziran je napad ustako-etnikog trupa" vojne jedinice od 100200
koljaa, koji su znali da tada u gradu nije bilo nae vojske. Napali su
bolnicu i poklali dosta naih ranjenika i porazbijali i zapalili razne vojne i
civilne predmete. U Otocu se tada nalazilo i dosta drugova, koje sam ja
iz Zagreba slao na osloboeni teritorij (predsjednik AVNOJ-a dr Ivan
Ribar, zatim gotovo svi lanovi ZAVNOH-a).
Osjeajui mogunost da bi ti koljai mogli doprijeti i do zgrade
gdje su bili smjeteni Ribar, Nazor, Ritig i ostali, ja sam, na prijedlog
Jakova Blaevia, iz sastava strae ZAVNOH-a, koja je imala od 1520
ljudi boraca, poveo petoricu. Ostali su bili u pratnji i osiguranju povlaenja rukovodstva naih organizacija i ustanova.

S obzirom na to da sam iao na elu tih nekoliko boraca, nisam ni

primijetio da su oni zastali, a poto je bila no nisam vidio da nas je
ve ekao protivnik na poloaju, uperivi mitraljez u nas. Iz neposredne
blizine poeli su pucati prema meni. U kratkom okraju zrno mi je prolo
kroz desno koljeno. Pao sam. To je vjerojatno i protivnik primijetio. uvao sam jo neto metaka u sluaju ako bi me pronali i htjeli me dotui.
Privlaio sam se zidu jedne kue kako bih se zatitio iznenadnog napada s
lea. Iako sam bio teko ranjen, bio sam zadovoljan to ustae nisu produile ulicom, kojom su se nai drugovi povlaili iz grada.
Uz tu kuu sam ostao do jutra. Tada su doli Jakov Blaevi i Lazo
Gabri i prenijeli me u neku staju koja je sluila kao privremena bolnica. Dva dana kasnije prebaen sam u umsku bolnicu baraku kraj
sela Tomia blizu Drenice. Tu sam ostao neko vrijeme, do napada Nijemaca, kada sam prebaen u umsku privremenu bolnicu u Javorniku.
Sest tjedana kasnije prebaen sam iz te bolnice ponovno u Otoac, kao
poluzalijeen, a od CK KPH dobio sam novo zaduenje, postao sam organizacioni sekretar CK KPH. Tu sam dunost dosta teko obavljao jer sam
bio nepokretan, a to mi je smetalo za sve vrijeme narodnooslobodilake
borbe.
Augusta mjeseca 1944. pozvan sam u Vrhovni tab, koji se nalazio
na otoku Visu. Drug Tito je bio nezadovoljan zbog nekih naih propusta
i greaka u Hrvatskoj, naroito zbog neopreznosti i gubitka nae jedinice
PPK kraj Slunja. Naime, ona je neoprezno upala u zasjedu jake grupe
ustaa. Tom prilikom izgubili smo oko 20 drugova. (Ja sam jo u maju iste
godine bio postavljen za naelnika OZNE.) Kako je tada bilo dosta teko
doi do Visa, nisam brzo stigao na otok.
Moj drugi sastanak s drugom Titom bio je drugarski, korektan. Iako
je bio sa mnom Rade Zigi, ispred CK KPH, na sastanku VS i CK KPJ
ja sam podnio dvosatni izvjetaj. Razgovoru su prisustvovali drug Kardelj i jo neki lanovi CK KPJ i Vrhovnog taba NOV i POJ. Sa osjeajem odgovornosti, rekao sam da je bilo veih i manjih greaka kod nas
u Hrvatskoj i njih sam iskreno priznao.
Tu sam ponovo osjetio veliinu druga Tita. On je, u zavrnoj rijei, bio otar i korektan, rekao je da im je situacija u sjevernoj Hrvatskoj poznata.
Na Visu smo ostali nekoliko dana, a zatim smo brodom otili do Barija i Brindisija u Italiji i vratili se u zemlju avionom. Kraj Barija u Grumu
posjetili smo Nazora, koji se tu nalazio na oporavku. S aerodroma smo
se tada dva puta vraali. Najprije se avion nije mogao spustiti, a drugu
no prilikom sputanja na improvizirani aerodrom kraj Cemernice survao se sa oko 150200 metara visine na zemlju i zapalio se. Posada aviona i drugarica Draga Kajfe (i jo jedan na drug) poginuli su, a ruska
misija, koja je ila u Glavni tab Hrvatske i Churchillov sin Randolph,
igi i ja bili smo ranjeni, zadobivi opekotine u poaru to je izbio. Uz
pomo i zalaganje drugova, spaseni smo. Tom prilikom izgorjele su sve
moje pribiljeke, razni dokumenti i materijali koje sam imao, foto-aparat
i snajperka puka to mi ju je jo drug Tito poklonio na Visu.

Ponovno teko ranjavanje jo mi je vie otealo rad za koji sam

bio zaduen. To sam govorio i na sjednicama CK KP Hrvatske, pa su me
kasnije, dolaskom dr Vladimira Bakaria za sekretara CK KPH, oslobodili dunosti organizacionog sekretara Centralnog komiteta Komunistike
partije Hrvatske . . .
IVAN

KRAJ ACIC

STEVO

KA IRIM VIDICIMA
ODBORNICI

Odmah posle ponoi Pero je ustao. Bilo je daleko do sela u kome

se tog dana obrazovao Sreski narodnooslobodilaki odbor.
Uskoro je naiao i Branko, te obojica krenue jedan za drugim uzanim i krivudavim puteljkom uz golo, krevito brdo. Cutali su i ee pogledali na Danilov Grad. Tamo su sino hapsili. Ulice su bile pune vojske
i galame. Culo se i pukaranje. Topovi su tukli u pravcu Zagrede. Pred
pono sve je ponovo umuklo.
U rasvit zore Pero i Branko, delegati optinskog NO odbora za sresku konferenciju stigoe blizu osnovne kole gde se birao Sreski NO odbor. Oznojeni i umorni, sedoe da odahnu. Dohvatie torbice, a Branko izvue i uturicu prepeenice.
Sa Grada prema Veljem Polju grunu top. Zatim opali i drugi
u pravcu Suice, pa t r e i . . .
Evo sree za nas, Pero. Glasnue se. Nema od borbe danas nita,
poee da araju topovima. Sve me je bilo strah da se bez nas ne pobiju.
Pred osnovnom kolom se ve okupila vea grupa delegata raznih
optinskih odbora. Sedeli su ili etali buno razgovarajui. Pukama su
se potapali, na njih se oslanjali ili ih drali preko krila. Meu njima se
govorljivou i pruanjem preciznih" odgovora i obavetenja dobijenih
od vie veze'' posebno isticao plav, lepukast ovek, etrdesetih godina, sa malom, utom bradicom i bez oruja. Svaki novopridoli delegat
grlio se sa svojim poznanicima i priao kako je u njegovoj optini, teei
da ubedi ostale da je ba tamo, kod njega, najtee, ali da muki odolevaju...
Branko, ko je onaj plavuan sa bradicom? upita Pero.
To je Marko Jovanov uena glava. U ali ga zovu Vladika".
Sad u ga ja zovnut' da se upoznate. O, Marko .. .
Dobro jutro ti, Branko. I ti u delegate? Koliko ih imate? Kako
vi tamo pored Zete? Izvjebaste se dobro u vojevanju. A koji ti je ovo
drug? . . . Marko je brzo sipao pitanja ne ekajui odgovor.
Ovo je Pero Miloev na prvi delegat, a nadam se i lan, da
ne reem to vie, Sreskog odbora.

 A milo mi je. Ne mogu, brate, glavu dignut. Pritisle udovice,

samoranice, siroad, izbjeglice. Svima treba dat devap. Otkad smo udarili na Bralenovicu, nijesam nigdje iz sela mica', osim tu do Glavnoga
taba i do odbora. A svri li ti to kole, upita Marko Pera?
Pravni fakultet.
O, drue pravnice, neka ti je nazdravlje. Bie posla za tebe
te debeloga. Ni meni nije lako. Otegnu se ovo do zla boga. Ko je mislio
s pukom doekat Novu godinu a ona ti je ve, to se kae, na prag',
a ja mislim dobro je ako zagrlimo slobodu i na Vidovdan.
Ma pusti, vladika", nau slobodu i urevdane i Vidovdane, no
reci ti meni to je ovo sa Rusima, ako boga zna? Mi sve: Rusi, pa Rusi.
A oni su ti svaki dan dalji od nas . . .
Politika ti je to . .. taman zapone Branko, kad se zau jedan
glas:
'Ajd'mo, ljudi. Doli su svi. Da ponemo.
DA SI KOMUNISTA TI BI UBIO MUSOLINIJA"

Januara i februara 1942. snage odreda Bijeli Pavle" uporno su

odbijale italijanske pokuaje da prodru od Danilova Grada ka Nikiu.
Alpinci su imah velike rtve. Vei broj neprijateljskih vojnika i oficira
zarobljen je i odveden u zarobljeniki logor u malo planinsko selo Poljica.
Sredinom februara, uz pomo tajno organizovanih etnikih jedinica izdajnika Baja Staniia, koje su napale s lea nae snage na poloajima,
Italijani su probili obru i prodrli prema Nikiu. Posle ilave i uporne
borbe partizani su uspeli da oslobode selo Vinie sedite taba izdajnika, i da etnike oteraju na desnu obalu Zete. Jedan deo etnike imovine je konfiskovan.
Trebalo je da Sreski odbor raspodeli zaplenjenu imovinu, a jedan
deo da evakuie u Dolove Kovaevia za ishranu ranjenika i za rezervu
jedinicama odreda. Na tom poslu zajedno su bili Pero i Marko, odbornici Sreskog odbora.
Sto bi ovo, pravnie? Je li ovo ikad iko moga i u san snijevat?
Pomamie se ljudi i nita drugo. Sve izgibe. Nee oka za svjedoka u Crnu
Goru ostat, ni da pria kako je bilo. Nita nam ne moga do sad sva imperija. I tako dalje. to je mogla sjekira uinjet umi dok joj nije dralo dala? Nita. A zna li ti to nai strijeljae ona dva odbornika? Eto,
oni nijesu ni dan ni no sjedjeli sve ovamo, onamo za vojsku.
Ma ekaj, vladika", polako. Nema to veze sa odbornicima mislim na one prave ka, na primer, to smo ti i ja. Likvidirani su izdajnici, koji su se vjeto uvukli u odbore. Naena su im pisma, a zaplijenjen
je i spisak Bajovih etnika.
A kad sad razmisli, krivi smo i mi, pokajniki e vladika".
Ko kriv? I ti si poludio?
Ti odmah bukvalno shvata. Ne mislim samo na odbornike, no
na sve nas koji 'oemo borbu protiv okupatora. Nijesmo bili budni. Zar

moe bit narodni odbornik ko ti predlae da primimo talijansku ponudu:

da ne diramo mi njih, niti oni nas i jo e i trebovanje davat? Zar nije
to bio kapitulantski prijedlog? Ta sjeti se jo onih njihovih pria da treba
da bude samo komandir, to e k o m e s a r . . .
No, kako ti ide sa plijenom upita Pero?
Ja sam sve to je dolazilo doekiva u Brijestovo i dijelio kome
je trebalo. Veli mi ovdje jedna: Vrni mi moju muku, oe!" E, nee
velim joj ja nita. Neka ti mu poalje konzerve. Za djecu ima .. .
E, uo sam neto teko je vjerovat, ma nemoj se smijat: sad svi komandiri moraju biti komunisti, poslije ovoga to aktivni oficiri napravie, a
politiki komesari mogu, ali ne moraju b i t i . . . No to nemoj nikome e
e glava oti i mene i tebe.
Pored njih je prolazila jedna desetina italijanskih zarobljenika sa
sprovodnicima. Kad videe da elni sprovodnik otro pozdravi Marka i
Pera i da mu ovi odvratie labavo komandantski", priskoie Marku:
Prego, prego sinjore sigareti, s i g a r e t i . . . io komunista . . . "
Marko se nakostrei. Oigledno mu je to bilo, posle svega to se desilo, neprijatno. Odgurnu jednog, pa povika:
Prego, prego mar otole. Da si komunista, ti bi ubio Musolinija. Da, da, macare Musolini, a ne ovudije da kupi make i kokoke i
da sela artiljerira svakoga dana. Poganska niija sorto. Vodite ih!
KO MOE Ul U PARTIJU

Poetkom aprila delovi Zetskog odreda i odred Bijeli Pavle" bili

su u upi nikikoj. Morali su da zauzmu povoljnije poloaje pod pritiskom jakih neprijateljskih snaga. Sa njima je napustio svoj srez i Marko
vladika".
Pravnie, kad emo natrag? Poklae narod bez nas. Kad navale
ova dva odreda, nee se bradurinama strva znat. Moram na Blaa i Radomira i da vidim ta oni misle? Odui se ovo . . .
e pomenuh Radomira, da ti neto kaem, ali nemoj nikome.. .
Cuo sam da je i on komunista! Sto se smije? Ko bi to reka! Pa za Blaa
isto tako. No, za njega mi nije udo. Njega su i do rata progonili ka
komunistu . . . Istina uja sam i od njih da govore o Partiji, da ona vodi
narode u b o r b u . . . ali nijesam mislio da su i oni u tu Partiju.
A ovdje sam, u Z upi, uo jo neke stvari i sad ti znam sve o Partiji:
kako se prima, sastaje, o emu se pria, kako je partijska vlast organizovana i tako dalje . . .
Prvi ti je uslov da ne vjeruje u boga. To je glavni. I tako dalje.
Drugo, mora biti do besvijesti disciplino van. Ne smije se osvrtat ni na
oca, ni na majku, ni na brata, ni na kuma kad je u pitanju Partija. Ona
ti je sve, ka kalueru manastir. Ne smije pit, kartat, vodit kakav nemoral i druge rabote. Mora bit ist, ka zlatna jabuka. Dalje, brajko moj,
mora biti likvidator!
Kakav likvidator?

 Takav, da likvidira sve to ti se naredi: andara, kulaka, finansa, sreskog naelnika, etnika, pandura, sve to je nepoteno.
I popa?
I njega ako ti se naredi. Onda, dalje, moj pravnie, mora biti konspirator. To e ti re, to ti se ne dozvoli, ne smije kazat nikome na bijeli
svijet. Ni na ispovijest. To mora ostat kod tebe, ka da je u devet jama
zakopano. I tako dalje. Pa, brate moj lijepi, mora bit masovan. To e re
popularan. Da te voli omladina i stari, i djeca, i ene, i ljudi. Da si vazda
gotov ostavit svoj posa, a drugome priskoit upomo. Pa mora bit junak.
To ti je isto tako glavno. Bez toga tamo ne moe. Ne smije alit ivot
bolje no pepeo s cigara, da ne obruka Partiju. Pa mora da ui napamet
sve proglase i lanke i istoriju ruske partije, i da ita samo one knjige
koje vode ulijevo. Pa mora dugo uiti. Pa mora svud, na svako mjesto
i u svaki posa bit primjer za druge . . . I, boja ti vjera, sad mi nije udo
to vele da im je to najsreniji dan kad ih prime u Partiju i da e ga pamtit dok su i v i . . .

Sto, zar ti se ine teki ti uslovi?

Ne ali se, bogati. To se sve postavlja seljaku i radniku. Da je
pola od tih uslova dato za vladiku Crna Gora ga ne bi nikad imala.
A kako ree da im je partijska vlast organizovana?
Do u i na to. Sve po redu. Da uje najprije o sjednicama. Oni
sjednicu ili skuptinu zovu: partijski sastanak. Tu ti ima stotinu referenata:
jedan referie po vojnoj liniji. Taj je i najglavniji. Zna sve kakvo je tamo
stanje i to se radi. Pa drugi po omladinskoj. Trei po enskoj. Pa po ovoj
odbornikoj, pa po prosvetnoj i bog te pita kakve sve linije nemaju. Tu
ti je dnevni red i trai rije, kad 'oe neto da kae, ka u parlament.
Tu ti primaju i nove lanove. Recimo primaju tebe. Tamo ih ima pedeset.
Ako za tebe glasa etrdeset devet, a jedan kae: ne moe, gotovo! Nijesi
primljen!
Bie to, moj vladika", drukije. Ja mislim veina o d l u u j e . . .
Ne, ne! Znam sigurno. Veina, kad se neto pokokaju po drugim pitanjima. Ali za prijem svi. I tako dalje. A re u ti i o veini. Moe da se ne slae i da glasa protiv, do zakljuka. A kad se zakljuak
donese: pst! Ni pisnut nikome da se ti po tome nijesi sloio. Sprovodi
ga ka da si se ti za njega borio.
PUSTI AVOLA I VLADIKU!

Uleto 1942. Marko je rasporeen u jednu od crnogorskih brigada.

Oekivao je as kad e brigada krenuti iz Vrbnie prema Crnoj Gori.
Ali brigada je morala dalje. Sa ranjenicima se probijala preko Treskavice, Igmana i Bitovnje u pravcu Prozora. I Marko je nosio ranjenike.
Usput je pomagao intendantima. Seljake je ubeivao da im je mesto jedino u odredima i brigadama, jer se samo s pukom u ruci moe doi do
zlatne slobode". Komuniste je zavolio vie nego ikad. Osetio je da su
oni uvek tamo gde je najtee. Za one koji su se posebno isticali dobro-

tom, hrabrou i potenjem, govorio je: ,,E, to mora biti komunista". Gudio
se to Pera ne prime ve u Partiju kad je zasluio po sto puta". U sebi
je mislio: Ako Pera prime, on bi tamo, na te elije, za mene koju lijepu
progovorio i ko ti zna? Mogli bi i mene primit".
O razgovorima Pera i Marka znala je skoro cela tapska elija. Marko
se udio to se tablije" uvek smeju kad ga sretnu sa Perom. Znali su da
je Marko reio da istraje u borbi bez obzira na to koliko e biti duga. U
obruima se dobro drao i svuda je bio od koristi. Po selima je politiki
radio i pomagao osnivanje i rad NO odbora. Zbog te aktivnosti i zasluga,
tapska elija je reila da primi Marka u Partiju. Pero nije smeo tu vest
da mu saopti, nego je taj zadatak poveren jednom drugom lanu tabne
elije.
Marko je bio presrean. Znao je da e za neki dan biti sastanak elije i da e zvanino i konano" biti lan Komunistike partije. Odmah je
pourio da to nekako indirektno saopti Peru da se ne bi naljutio to
nisu i njega primili". Pero se i dalje pravio kao da nita ne zna.
Zdravo, pravnie.
Zdravo, vladika".
Imam ja svoje ime. Puti avola i vladiku! Po dijalektici sve se
kree, mijenja i razvija, pa to ne bi moga i ja. Nije mi vrana pamet popila. Zovi ti mene: drue Marko.
Gle, gle. to ti je jutros? Zvau te vladika" dokle god tu bradu,
pa makar i tako skraenu, nosi.
Bradu! Oganj je izgorio. Ko zna de bi' ja danas bio da mi ona
nije visila od 13. jula do sad. No mi ne daju ni sad da je obrijem. Valja
ona, po ovijem selima . . . No htio sam ti neto rei, ali nikome . . .
Ti vazda poneku novost.
E, ovo je sad najvia i najznaajnija. A valjae, ubrzo, i tebi. Tvrdo
se nadam. Nijesi ni ti pastore. Nalazim se blizu bua i tako dalje.
Kakvoga bua?
Re u ti konkretnije, ali n i k o m e . . . ovjek s bradom koji stoji
pred tobom nalazi se, tako rei, pred sami prijem u Partiju. Mogu ti jo sad
dodati da e imati malo protekcije preko mene. Odmah u trait da i tebe
prime, a odavno im ja govorim da si pravi komunista.
Tebi neka je sreno! Ti si zasluio, moe bit, i ranije. No su bile
ove borbe, pa se nije imalo kad. A za mene emo jo vidjeti. Ima ko o
tome vodi rauna. Mogu i da se alim! . . .
Eto ti sad! Zaliu se". Pametan si ti. Ako se ali nit e ti
u Partiju, ni ja. 'Oe li mi odmah rei: Ko ti je, drue moj, dozvolio dekonspiraciju? Nijesu takvi za Partiju . . . " A? Kad ja uem, ue i ti, malo
kasnije. Pa, ako e, neka nam se prijem rauna od jednog datuma.
Ne, ne! Ne mijeam ja tu tebe, ali mi reci kakva je tu pravda.
avolje sile! e me avo naera da ti priar. Bolje bi bilo da
sam nogu slomio, no to sam doa kod tebe. Zar ja nijesam i do sad . . .
Dobro, dobro. Neu rei nikome. Pa ti sam ulazi u Partiju.

Uskoro je bio zakazan sastanak tapske elije. Pero je neto ivo razgovarao sa politikim komesarom brigade i pravio se kao da ne primeuje
Marka.
Drugovi, otvaram partijski sastanak . . . otpoe sekretar elije.
Moliu, prethodno, za rije javi se Marko. Ovdje je drug
Pero, pa mislim, zbog konspiracije, da malo priekamo dok on svri neki
posa sa komesarom.
Markove rei doeka gromoglasan smeh.
On je, drue Marko, stari lan Partije i ove elije objasni sekretar.
Marko, zauen, zbunjen i ljut, sede.
Trebalo je da proe vie od mesec dana da se Marko i Pero potpuno
pomire i postanu jo bolji i prisniji drugovi.
Dr

OKO

IVANOVIC

PARTIJSKA ORGANIZACIJA BOSANSKO-NOVSKOG SREZA

U PRIPREMI ZA ORUANU BORBU
U pripremama nae partijske organizacije za borbu protiv okupatora
i domaih izdajnika znaajnu ulogu je imalo partijsko savjetovanje odrano
poetkom juna 1941. na Sehitlucima, kod Banja Luke. Iz bosansko-novskog
sreza savjetovanju su prisustvovala etvorica drugova: Mile Cimea i Mio
Surlan (iz Bosanskog Novog), Relja Luki i Ljuban kondri (iz Blagaja).
Na povratku iz Bihaa Osman Karabegovi je prisustvovao, 19. juna, sastanku novskog Komiteta, u kui Mie Surlana u Bosanskom Novom. Najvie je govoreno o sprovoenju zakljuaka sa savjetovanja na Sehitlucima.
U Mjesnom komitetu KP J za Bosanski Novi bili su: Mio Surlan, sekretar, i lanovi Mile Cimea, Hajro Kapetanovi, Melita uvaj, Zaga Umievi i Zaim Dizdarevi Zajko.
Zadatke sa savjetovanja u Sehitlucima prenijeli su lanovi Komiteta
na partijske elije, skojevske i politike aktive. Ja sam, na primjer, u nedjelju, 22. juna, odrao sastanak sa politikim aktivom u selu Javorniku,
srez Dvor na Uni. Sastanak je odran u kui Mile Jaria Malog. Pored Malog, prisustvovali su Milutin i Mile Basrak, Kojo Jari, uar, Dragan Panjkovi, Mirko Dragii i drugi, ijih se imena vie ne sjeam. Neki od tih
drugova ranije su pripadali opoziciji, uglavnom Samostalnoj demokratskoj stranci.
Po povratku sa tog sastanka, u Novom sam saznao da su Nijemci
napali na Sovjetski Savez. Istog dana smo pokuali da odrimo sastanak
Komiteta, ali smo se sastali samo Hajro Kapetanovi i ja. Razgovarali smo
o tome da e, najvjerovatnije, odmah doi do hapenja kompromitovanih
komunista i zakljuili da oni treba odmah da prijeu u ilegalnost. Ocije-

nili smo i to da mene vjerovatno nee odmah uhapsiti, jer nisam bio tako
kompromitovan, i rijeili da se ne sklanjam, ali i da preuzmem dunost
sekretara Komiteta.
Hajro je otiao u selo Javornik, Mio urlan je ve bio otiao u selo
Svodnu, srez Bosanski Novi, gdje se nalazila i Zaga Umievi, odakle se,
uz pomo drugova iz Svodne, prebacila u Javornik. Tamo je uskoro otiao i Mio urlan, jer su uslovi za ilegalan boravak u Svodnoj bili teki.
Od lanova Komiteta u Bosanskom Novom su ostali Mile Cimea,
Melita uvaj i ja, kao sekretar. Poslije kraeg vremena policija je pozvala
Cimeu i naredila mu da napusti Novi u roku od est asova. Tuberkulozni bolesnik, on je ve bio toliko oslabio da mu je trebala kuna njega i
ljekarska pomo, ali je ipak otiao u Slavonsku Poegu (tamo je i umro).
Melitu uvaj, kao Hrvaticu, ustake vlasti su angaovale odmah poslije
formiranja ustakog logora u Bosanskom Novom, da tamo radi. U Komitetu smo smatrali da nije kompromitovana i da e nam njeno prisustvo
u ustakom logoru koristiti. Meutim, ubrzo smo uvidjeli da ona tamo ne
moe izdrati, ivjela je u uvjerenju da je pod stalnom prismotrom. U
meuvremenu, dok sam preko Milana Liine pripremao njeno prebacivanje u Podgrme, ona me jednog julskog dana srela na ulici i kratko mi
saoptila da istog dana odlazi za Zemun (tamo se ukljuila u ilegalan rad,
ali je bila otkrivena; strijeljana je na Banjici 1943. godine).
Tako se dogodilo da sam, ve u julu, od svih lanova Komiteta jedini ostao u Novom. Sa lanovima Komiteta u ilegalnosti, koji su se nalazili u Javorniku, veza je odravana u novim, teim uslovima. Moralo se,
jer je bilo mnogo pitanja i zadataka o kojima je Komitet trebalo da odluuje. Tu situaciju je vrlo teko opisati, poto su se dogaaji redali nevjerovatno brzo, pa su komunisti i simpatizeri iz okolnih sela dolazili u
Novi da trae savjete, materijale i, naroito, vijesti sa Istonog fronta.
U takvoj situaciji osjeao sam, kao sekretar Komiteta, veliku odgovornost pa sam odluio da odem u Banju Luku ne bih li uspostavio vezu
sa urom Pucarom. Nisam znao za njegovo boravite, ali sam ga poznavao, jer me on primio u Partiju 1940. godine, a dolazio je i na sastanke
Mjesnog komiteta u Bosanski Novi. U Banjoj Luci sam, preko Aje Karabegovi i Branka Lastria, doao u vezu sa grupom ilegalaca, koje nisam poznavao. Meu njima je bio i jedan drug za koga su mi rekli da
je panac, kasnije sam saznao da je to bio Danko Mitrov. Objasnio sam
zato sam doao. Poslije dueg ekanja jedan od njih me uputio gdje u
se sastati sa Pucarom.
Pucara sam upoznao sa situacijom u Novom, izvijestio ga o prelasku dijela lanova Komiteta u ilegalnost i da sam preuzeo dunost sekretara Komiteta, poto nisam bio kompromitovan. Sloio se s tim.
Govorei o zadacima Partije u novonastaloj situaciji Pucar mi je rekao da treba ubrzati zapoete pripreme za oruanu borbu. Bio je vrlo konkretan. Trebalo je da tano utvrdimo koliko u selima ima oruja: pitolja,
puaka, bombi, mitraljeza, i municije prema vrstama oruja, u kakvim se
rukama to oruje nalazi, da li su ljudi koji ga imaju spremni da na dati
znak pou u oruane akcije, ako nisu da se nae naina da se oruje od

njih oduzme i da onima koji jesu, da ljudi pripreme linu opremu (rance
i drugo). U Novom treba da formiramo udarnu grupu koja bi, u sluaju
napada na grad, ili sama unutar grada, izvodila odreene akcije. Govorio
je i o vanosti rada Odbora za prikupljanje narodne pomoi i njegovog
postavljanja na jo ire osnove. Napomenuo je da Srbima treba smjelije
prilaziti, s obzirom na situaciju u kojoj se nalaze. Traio je da ga redovno
obavjetavam o svemu.
Upozorio me je da ne smijem dozvoliti da budem uhapen, da angaujem nekoga u vlasti ili bliskog vlastima, koji bi me na vrijeme obavijestio o eventualnom hapenju. Dao mi je i svoju ilegalnu vezu, koja je ila
preko Safeta Fejzia, blagajnika u inovnikoj menzi u Banjoj Luci.
O putu u Banja Luku i dobivenim zadacima podnio sam izvjetaj Komiteta na sastanku u umi vie Javornika. Diskutovali smo o tome kako
te zadatke sprovesti u djelo. Sjeam se da su drugovi bili veoma zadovoljni
i radosni zbog uspjeno uspostavljene veze sa Pucarom i mojim referisanjem.
Prvo smo proirili Odbor narodne pomoi, koji je ranije bio formiran. Na prikupljanju odjee, obue i vojnog materijala radili su Jelica Erceg, Ljubica Dragunovi, Mica Kantar i Mira Karanovi. Vukain Crni i
Niko Bogdanovi prikupili su i neto novanih sredstava. Ali je sve to bilo
nedovoljno, daleko manje nego je bila stvarna mogunost graana koji su
tu pomo dali. Na jednom sastanku je odlueno da se prikupljena odjea i
vojni materijal privremeno smjeste u magacin, gdje je Vukain Crni radio kao trgovaki pomonik.
Komitet je poduzeo sve da ubrza pripreme za oruanu borbu. Uspostavio sam vrstu vezu sa Milanom Liinom, koji je prikupljao podatke o
oruju, municiji, raspoloenju naroda i pripremanju ljudi za oruanu borbu
u selima novskog dijela sreza, na podruju Podgrmea. Jednom prilikom
je na vezu poslao Milu Mileevia, iz Tree aavice. Uvrena je veza i
sa lanovima KPJ Reljom Lukiem, Ljubanom Skondriem i arkom Zgonjaninom, koji su takoer radili na pripremi oruanih akcija na novskom
dijelu sreza, na podruju Kozare, odnosno Ljeljana i Blagaja. Milan Liina nije bio lan KPJ, ali je radio i izvravao zadatke kao i drugi lanovi
KPJ. Prilikom jednog susreta sa Pucarom govorio sam mu o Milanovoj
aktivnosti i konsultovao ga o Milanovom prijemu u Partiju. Ne sjeam
se jesam li to Milanu saoptio. To je bilo pred sam ustanak.
U toku jula i avgusta nekoliko puta sam se sastajao sa Pucarom a
jednom, kada njega nije bilo u Banjoj Luci, sastao sam se i sa Sefketom
Maglajliem, koji je dan ranije bio puten iz crne kue" i odmah po izlasku iz zatvora prijeao u ilegalnost.
Prilikom jednog sastanka Pucar me pozvao sa drugom koga nisam
poznavao, naglasivi da mu slobodno podnesem izvjetaj. S tim drugom
sam se sastao u parku preko puta hotela Palas". Ve na poetku razgovora upozorio me da se, ako nas policija uhapsi, nas dvojica ne poznajemo,
da je on tu sjedio, a ja doao i pitao ga da li je slobodno i tako smo poeli
razgovarati, da smo razgovarali o Banjoj Luci, da mi je rekao da je prvi
put u njoj i- da mu se svia, i da je doputovao na motoru, preko Jajca.

Zatim sam mu podnio izvjetaj o politikoj situaciji u bosansko-novskom

srezu, o raspoloenju naroda za borbu, o prikupljanju oruja i drugom.
Kasnije sam saznao da je taj drug bio Mahmut Buatlija.
Drugom polovinom jula Pucar je traio da dovedem Zagu Umievi u Banju Luku. Savjetovao je da se Zaga obue kao Muslimanka. Na
sastanku u Javorniku informisao sam Komitet o tom zadatku. Poslije dva
dana Zaga se nou prebacila amcem preko Une. Saekao sam je na bosanskoj strani i poveo u Novi, u kuu moga ujaka Mehmeda Dedia. Ranije
sam za nju nabavio propusnicu, na ime moje rodice. Propusnice sam dobijao preko efika Hergia, koji je radio u srezu. Ujutro smo otili u
Banju Luku, Zaga je bila u zaru.
Poslije dolaska u Banju Luku Pucar nas je poveo u restoran Popovia. Za vrijeme ruka skrenuo nam je panju na dva agenta koji su
tu sjedili. U sluaju da nas legitimiu rekao nam je da kaemo da Zagu
ne poznaje, da se nas dvojica znamo iz Zagreba jo iz 1935. godine, jer
smo esnafi, da se dugo nismo vidjeli i da smo se ovdje sluajno sreli; on
u Banjoj Luci trai lokal, jer eli otvoriti radionicu.
Pri povratku iz Banje Luke ponio sam proglas CK KPJ od 4. jula
1941. godine, kojim se narodi i komunisti Jugoslavije pozivaju na oruanu
borbu. Interesantno je napomenuti da sam jedan primjerak tog proglasa
dobio potom iz Beograda. Sa proglasom sam upoznao Komitet i nae aktiviste u Novom. Jedan primjei-ak sam dao Milanu Liini, za sektor Velike
Rujike. Iz Banje Luke sam donio i poruku da Mio urlan krene u Prijedor, na sastanak. Kasnije sam saznao da je taj sastanak odran u Orlovcima kod Prijedora.
Od Pucara sam dobio i zadatak da odem u Prijedor i pronaem Velju
Stojnia, koji je tamo bio u ilegalnosti, da preko njega pronaem Osmana
Karabegovia i dr. Mladena Stojanovia, koji su takoer bili u ilegalnosti,
i da im saoptim da se odmah jave u tab za Bosansku krajinu na ehitlucima. Kao moguu vezu dao mi je Devada Midia, koji je radio u hotelu Balkan" u Prijedoru.
Kada sam stigao u hotel saznao sam da je Devad otiao na Kozaru.
Ostalo mi je da se snalazim kako znam. Sastao sam se sa Alijom Midiem, brijaem, koji me povezao sa gimnazijalcem Zikom Midiem, a ovaj
sa Dukom Brkoviem, studentom, koji me je, napokon, povezao sa Veljom Stojniem. Stojniu sam saoptio poruku. U toku noi on je uspostavio
vezu sa Karabegoviem i Stojanoviem i prenio im to je trebalo. Zatim
sam se vratio u Banju Luku i izvijestio Pucara o izvrenom zadatku. Tada
sam dobio zadatak da u Bosanskom Novom organizujem sastanak posveen
iskljuivo vojnim pitanjima. Na sastanak e doi i Josip Maar oa, a na
sastanku e se donijeti odluka o otpoinjanju oruane borbe u novskom
srezu.
oa je stigao u Novi 26. jula Istog dana je odran sastanak u kui
M. urlana. Prisustvovali su: Mio urlan, Relja Luki, Milan Liina, Ljuban kondri i Zaim Dizdarevi. Nisam siguran da li je sastanku prisustvovao i Ignjatija Joka.

Na sastanku su podnijeti izvjetaji o izvrenim pripremama za borbu.

Govorilo se o koliini prikupljenog oruja, municije, eksploziva, o raspoloenju masa za borbu i slino. Donijeta su i dva znaajna zakljuka. Prvi:
da se formira odred na Kozari i da izmeu 2. i 5. avgusta pone izvoditi
akcije, s tim to e najprije minirati rudnik Ljeljane; za komandanta odreda postavie se Milorad Mijatovi, kandidat za lana KPJ, inae rezervni oficir, a za komesara Josip Maar oa. Drugo, da otpone borba i na
ostalim djelovima sreza, prema Rujikoj i Baniji, i da se akcije meusobno
koordiniraju.
Sjutradan su na Kozaru otili Soa, Milorad i Mio. Otiao sam u Banju
Luku i obavijestio Pucara o odranom sastanku. Tada me je uputio u
Bosansku Dubicu da obavijestim Boka Siljegovia: prvo, da se odmah pone sa oruanom borbom, i drugo, da uhvate vezu sa Soom, koji se nalazi
na novskom terenu, i s njim sarauju i sadejstvuju u oruanim akcijama.
Napomenuo mi je da obuem bilo kakvu uniformu, ako smatram da bi mi
to pomoglo da ovaj zadatak lake izvrim ili da, eventualno, poaljem nekog drugog. Boko iljegovi je u to vrijeme bio u selu Mirkovcu, kod
Bosanske Dubice, a veza sa njim odravana je preko Zubovia i uitelja
Laketia.
Poslije povratka iz Banje Luke ocijenio sam da e biti manje upadljivo ako nekog drugog poaljem da izvri taj zadatak. Smatrao sam da
su ve postala upadljiva moja esta putovanja. Zadatak sam povjerio Ahmetu Sahoviu ehi, kandidatu KPJ, ve provjerenom na mnogim zadacima u ilegalnom radu. Pored toga, u to vrijeme je bio zaposlen na eljeznici, pa mi je i to ulijevalo sigurnost da e na putu biti manje upadljiv.
eho je zadatak savjesno izvrio. Po povratku iz Dubice primio sam ga
u KPJ.
U to vrijeme Ijeljanski i blagajski komunisti zavravali su, pod Soinim rukovodstvom, pripreme za napad na rudnik Ljeljane. Mio me
obavijestio da e prva akcija biti izvedena, ini mi se, u petak 1. avgusta. Minirae rudnik.
Roba prikupljena za NOP, koja je bila smjetena u magacinu u kojem je radio Vukain Crni, lan Odbora, trebalo je da se otpremi na Kozaru u etvrtak, 31. jula, zaprenim kolima koja e stii iz sela Petrovca.
Meutim, do realizacije tog plana nije dolo, jer su ustanici iz Rujike i
aavice, podstaknuti ustankom u Drvaru, prije predvienog roka izvrili akciju na prugu izmeu Rudica i Bosanskog Novog, na mjestu zvanom
Tjenjak, 30. jula. Akcijom je rukovodio Milan Liina. Iste te veeri su
trgovine u Novom, iji su vlasnici bili Srbi, zapeaene, a trgovci dobili
propusnice od ustakog logornika Ibrahima Fajtovima i sprovedeni u
Beograd.
Narednih dana su ustae ile u oblinja srpska sela i tamo vrile
nasilje nad stanovnitvom i pljakale njihovu imovinu. Uhvaene seljake
su doveli u Novi i uvali ih pod straom na mjesnom nogometnom igralitu. Tu su ih drali dva-tri dana, a zatim izvrili pokolj: ubijeno je preko
sto ljudi.

Graani su bili zaprepateni postupcima ustaa. Zavladala je teka

neizvjesnost: niko nije znao ta e se dalje dogoditi. Nae veze su poremeene. Stanje je bilo osobito teko. Angaovali smo se da uspostavimo
veze sa ustanicima, a i oni su na tome radili. Tako je poslije manjeg zastoja, dolo do uspostavljanja veza sa Grmeom i Kozarom.
U toku augusta partijska organizacija je dobila letke od drugova sa
osloboene teritorije Podgrmea. Razmatrao sam, sa Erefom Hrniem,
lanom KPJ, kako da ih umnoimo i rasturimo po gradu. Eref je preuzeo
na sebe taj zadatak, a predloio je i tri druga, koji e sa njim uestvovati
u akciji. Leci su umnoeni u Prijedoru, preko Muhamera Suljanovia, sekretara tamonje partijske organizacije. U vrijeme rasturanja letaka otiao sam u Banju Luku, da bih imao neoboriv alibi. Kada sam se vratio
ve je bilo izvreno hapenje. Uhapeno je nekoliko omladinaca. Mislio
sam da je policija pogrijeila, jer uhapeni omladinci nisu bili predvieni
za tu akciju. Meutim, ipak je, to sam kasnije saznao, u nju bilo ukljueno podosta omladinaca, to je bila velika greka. Leci su imali odjeka
u gradu, ali smo to, ovoga puta, skupo platili. U toku istranog postupka
dolo je do provale, pa su uhapeni Eref Hrni, u Bosanskom Novom, i
Muharem Suljanovi, u Prijedoru. Meu uhapenima u Novom bila su tri
lana KPJ. Eref Hrni i Muharem Suljanovi su se vanredno dobro drali
pred policijom. Osueni su na smrt, a zatim im je to preinaeno na doivotnu robiju.
Poetkom avgusta neki drugovi su pozvani u rezervu, u domobranstvo. O tome sam obavijestio Pucara. Ponovio je ranije datu direktivu da
se nekompromitovani drugovi jave u vojsku, da tamo objanjavaju ciljeve
narodnooslobodilake borbe i pripremaju domobrane da se u sluaju sukoba sa ustanicima, u veim grupama, sa orujem, predaju bez borbe.
Upozorio me je da ako dobijem poziv u vojsku, pazim koga u ostaviti
na vezi. Dao mi je i partijsku javku, koju e taj drug koristiti prilikom
susreta sa njim.
Krajem avgusta i ja sam pozvan u rezervu, na dva mjeseca, u domobranstvo, u Slavonsku Poegu. Konsultovao sam Pucara o odlasku. U
Slavonskoj Poegi sam naao nekoliko poznatih drugova sa kojima sam
se povezao. Pored ostalih tamo su bili Ferid Dedi, Perica Dikli i Duka
Trnini, komunista iz Bosanske Dubice. Duka je, kao rezervista, bio ef
krojake domobranske radionice. Odmah mi je priao i rekao da se javim
kao kroja (iako sam bio obuar, to je i on znao). U krojakoj radionici
sam ostao dva mjeseca a zatim se vratio kui. Ponovo sam se vidio sa
Dukom u partizanima, polovinom 1942. godine. Tada smo obojica bili partijski rukovodioci bataljona.
Koncem septembra ustae su u Bosanskom Novom uhapsile Marka
Makivia, partizanskog kurira. U njegovim zaprenim kolima pronaena
je poiljka koju je partijska organizacija iz Novog poslala na Podgrme.
Tu su bili meci za puke, sanitetski i kancelarijski materijal i pismo potpisano pseudonimom. Poiljka mu je uruena u obuarskoj radionici mog
brata Fehima u prisustvu Ahmeta ehovia. Makivi je pod pritiskom to
priznao, opisao Seha i Fehima i objasnio gdje se radionica nalazi. eho je

uspio da pobjegne na Kozaru, a Fehim se bio sklonio u kuu Paje Caria

u Matijeviima, gdje je otkriven i uhapen. U istranom postupkii naveo
je Dragana Vejinovia i Ljubicu Sari za svjedoke i uspio je da me o tome
obavjesti. Ja sam pripremio te svjedoke i oni su ga na sudu branili. Fehim je u zatvoru ostao oko godinu dana. Za to vrijeme dva puta je bio
izvoen pred Prijeki sud, ali su ga navedeni svjedoci i akvokat odbranili
od optube. MakiVi je osuen na smrt. Poslije izlaska iz zatvora Fehim
se ponovo ukljuio u ilegalni rad i poslije izvjesnog vremena, kada mu
je ponovo zaprijetila opasnost od hapenja, otiao je u partizane na
Podgrme.
U oktobru sam se vratio iz domobranstva u Bosanski Novi i ponovo
se ukljuio u ilegalan rad. Tada su ilegalno radili Hamdija Osmanovi, Jelica
Erceg, Kazo Curak i Ferid Dedi, koji se ve bio vratio iz domobranstva.
Pokuao sam uspostaviti vezu sa Pucarom u Banjoj Luci, ali je on ve
bio otiao na osloboenu teritoriju.
Od oktobra do pred kraj decembra 1941. godine u Bosanskom Novom
se odvijala iva partijska aktivnost, radilo se na jaanju partijske organizacije i pridobijanju novih simpatizera i aktivista narodnooslobodilakog
pokreta. Hamdija Osmanovi je u to vrijeme bio otpravnik vozova, pa je
meu eljezniarima razvio iroku politiku aktivnost. Pored njega, na eljeznici su djelovali i Muharem Ferizovi i Halid Topi. Na osnovu njihove
ilegalne aktivnosti, u novembru su primljeni u KPJ drugovi ve mnogo
puta oprobani u ilegalnom radu: Hamdija Osmanovi, Ferid Dedi i Jelica
Erceg. Prilikom prijema u KPJ saoptio sam im da su, od tada, ujedno i
lanovi partijskog rukovodstva, odnosno partijske elije koja obavlja njegovu funkciju u Novom.
Poetkom decembra 1941. godine uro Pucar Stari mi je poslao iz
Podgrmea dvije svoje fotografije i legitimaciju, da je produim za 1942.
godinu. Legitimacija je glasila na ime Safeta Redia, strojobravara. Pokuao sam da legitimaciju produim u Novom, preko Rasima Kadia, slubenika u optini, ali kako je produivanje vanosti legitimacija bilo u nadlenosti Prijedora, uputio sam Jelicu Erceg tamo da to uini. Legitimaciju je
produila preko partijske organizacije, odnosno preko Mire Cikote.
U to vrijeme vezu sa osloboenom teritorij om odravali su Jelica
Erceg i Mile Stekovi. Jelica sa Podgrmeom, preko Mare Muti i Alekse
Miljua, a Mile sa Kozarom, preko Hasana Hotia Ade.
Pored tih veza imali smo i druge. Ahmet Sehovi i Bogdan Krea su,
kao partizani dolazili ilegalno u Novi. Ahmet je u decembru doao u Novi
i prenio mi direktive Sefketa Maglajlia, sekretara Okrunog komiteta
KPJ za Podgrme. Traeno je da se naroito pojaa prikupljanje sanitetskog materijala, za ranjenike, zahtjevano mnogo vie tehnikog materijala
(papira, boje za getetnere, apirografa i drugog), jaanje politikog rada,
posebno medu domobranima. Bogdan Krea i jo jedan partizan, rodom iz
Drvara, ijeg se imena ne sjeam, dolazili su u Novi, kod mene, i odnosili pripremljeni materijal partizanima.
Ljubica Dragunovi je odravala vezu sa domobranskom vojnom komandom u gradu preko oficira Stanka Milia. Osim te, odravane su poje7 Ratna seanja, III

97

dinane veze sa jo nekim oficirima i vojnicima. Preko njih smo obino

dobivali municiju, bombe i izvjetaje o kretanju neprijateljskih vojnih
jedinica.
U novskoj bolnici radili su Irfan Kapetanovi, Kata Rajli i Ljubica, bolniarka ijeg se prezimena ne sjeam. Preko njih smo dobivali
ljekove i drugi sanitetski materijal.
Poetkom decembra sastao sam se sa Salihom Muanoviem, sekretarom Mjesnog komiteta u Bihau, koji je iz domobranstva iao na dopust i navratio kod mene. Dao sam mu da proita poznati Staljinov govor, odran 21. novembra 1941. godine u Moskvi, u kojem Staljin govori
da Sovjetskom Savezu treba puaka, topova, aviona i tenkova. Salih me
upoznao sa stanjem u domobranstvu u Glini. Priao mi je da u Glini slui
vei broj poznatih naprednih drugova, da je u pregovoru sa njima da grupno, sa orujem, izau na osloboenu teritoriju. Upravo iz tih razloga nije
se mogao odluiti da u partizane ode iz Novog, o emu smo takoe razgovarali.
Rezultat tako razvijene politike aktivnosti bio je da smo ve pred
kraj 1941. godine u Novom imali 18 drugova i drugarica lanova KPJ,
kandidata i skojevaca. O tome sam poslao pismeni izvjetaj efketu Maglaj liu, koncem decembra, u Podgrme.
Ranije sam rekao da mi je Pucar u Banjoj Luci skrenuo panju da
ne smijem dozvoliti da budem uhapen, i da nekog pronaem ko e me
obavijestiti o eventualnom hapenju. Angaovao sam dvojicu drugova, skojevca Kazimira uraka Kazu, saradnika iji je otac radio u kotarskom
predstojnitvu, i advokata Ibrahima Muhamedagia, takoe saradnika narodnooslobodilakog pokreta.
Muhamedagi me je dosta rano upozorio da sam pod paskom, kako
se on tom prilikom izrazio. Na moje pitanje da mi objasni ta to znai,
odgovorio je da se pazim, jer me prate i policija, i andarmi i ustae. Tom
prilikom sam ga ponovo zamolio da me svakako obavijesti ako poblie jo
neto sazna o tome.
Jednog dana, koncem decembra 1941. godine, obavijestio me Kazo
Curak da e te veeri biti hapenje omladine, i da sam prvi na tom spisku.
uo je to od svojih roditelja. O tome su odmah obavijeteni Jelica i Rosa
Erceg, Muharem Ferizovi, Ferid Dadi i Hamdija Omanovi.
U toku noi izvren je pretres naih kua. Ferid Dedi i ja smo izbjegli hapenje i pobjegli na osloboenu teritoriju Podgrmea. Nakon dva dana na Kozaru je stigao Hamdija Omanovi, a na Grme Kazimir urak.
Uhapeni su Jelica Erceg, Hasnija Kapetanovi, Rosa Erceg, Mara Muti,
i Salih Sari. U ustaki logor u Staroj Gradiki upuene su Jelica Erceg i
Hasnija Kapetanovi, a Salih Sari u Jasenovac. To je od aprilskog sloma
bive Jugoslavije, za nepunih osam mjeseci, bilo tree hapenje.
Odlazak nae grupe u partizane i hapenja u Novom ponovo su poremetili veze sa osloboenom teritorijom. Ipak je u Novom i dalje ostala jedna
ilegalna grupa, koja je nastavila da radi, uprkos sve teim uslovima.
ZAIM

DIZDAREVIC

ZAJKO

VINODOLSKI KRAJ U USTANKU

Poslije kapitulacije jugoslovenske vojske aprila 1941. godine, vinodolski kraj su okupirale trupe faistike Italije.
Hrvatsko primorje, sa otocima, okupirale su jedinice 5. armijskog
korpusa (tab u Crikvenici), iz sastava 2. italijanske armije (tab u Suaku). Jadransku obalu od Kraljevice do Karlobaga zakljuno, i otoka Krk,
Rab i Pag zaposjela je 14. obalska brigada, ojaana sa dva konjika puka,
jednim u Kraljevici, a drugim u Novom, takoe iz sastava 5. korpusa.
Neto kasnije u Crikvenici je formiran Mornariki odred tzv. Nezavisne
Drave Hrvatske (NDH) ustako-domobranska formacija kvislinga Pavelia.
Izmeu Italije i NDH potpisan je ugovor i o zapadnoj granici NDH
18. maja 1941. godine. Italija je tim ugovorom anektirala kotare Suak, Kastav i abar i dio kotara Delnice, te otoke Krk i Rab, i administrativno ih
objedinila u tzv. Rijeku provinciju", naravno u okviru faistike Italije.
Tu teritoriju je zaposjela trupama 5. granike strae (G. A. F.) i odredima
karabinjera. Kotari Crikvenica i Novi i opina Kraljevica bili su ukljueni
u NDH, ali su pripadali italijanskoj okupacionoj zoni.
Napadom Njemake na SSSR, 22. juna 1941, nastao je nov momenat u optoj svjetskoj situaciji, ali je izuzetno teka situacija za nae narode ostala nepromijenjena. U toj sloenoj i tekoj situaciji Komunistika
partija Jugoslavije, poznato je, odigrala je odluujuu historijsku ulogu
objedinjujui sve nae narode u borbi protiv faistikih zavojevaa i njihovih pomagaa. I narod Hrvatskog primorja naao je tada sebe u punoj mjeri.
U 1940. godini na podruju Vinodola djelovale su partijske elije u
naseljima Bribir, Ledenice i Selce. Pored njih bilo je jo komunista gotovo
u svim mjestima, koji nisu bili organizaciono povezani, a djelovali su uglavnom preko Narodnih itaonica". Te godine je u Suaku formiran Okruni komitet KP Hrvatske za Hrvatsko primorje; rukovodio je radom partijske organizacije na teritoriji Primorja, od Suaka do Senja, obuhvatajui i otoke Krk i Rab.
U Boriima", iznad Selca, odran je, 12. januara 1941. godine, sastanak aktiva komunista. Sastankom je rukovodio Rade Konar, sekretar
CK KP Hrvatske. Govorio je o spoljnjoj i unutranjoj vojnopolitikoj situaciji i prenio stavove Pete zemaljske konferencije, odrane u oktobru
1940. godine u Zagrebu. Naroito je istakao potrebu jedinstva i ravnopravnosti naroda Jugoslavije, ukazao na opasnost od faistike Italije i
nacistike Njemake, te orijentisao lanstvo na pripremanje otpora neprijatelju i ukazao na znaaj raskrinkavanja njegove politike. Dao je i direktivu za uvrivanje partijskih elija i ideoloko uzdizanje lanova Partije i za organizovanje i stvaranje novih organizacija Partije i SKOJ-a.
7*

99

Sastanak aktiva komunista Vinodola imao je veliki znaaj za rad

Partije i dranje komunista u aprilskom ratu i tekim danima koji su
nastupili sa okupacijom i stvaranjem ustako-faistike tvorevine NDH.
Nakon aprilske kapitulacije Jugoslavije komunisti i simpatizeri Partije vratili su se kuama iz vojnih jedinica, donosei sa sobom oruje i
municiju. U naseljima Ledenice, Krmpote, Bribir i Selce prikupljeno je
vie od 70 puaka i 4 pukomitraljeza i pohranjeno na sigurna mjesta.
Okruni komitet Partije u Suaku, koji je novom granicom bio odvojen od Zagreba i partijskih organizacija u Vinodolu, radio je u sloenim i
tekim uslovima zbog slabih kanala i veza. U takvoj situaciji partijske organizacije u Bribiru, Ledenicama i Selcu odigrale su znaajnu ulogu, djelujui samoinicijativno. Raskrinkavale su kvislinga Pa velia i njegovu ustaku dravu, odvraale ljude od odlaska na rad u Njemaku i u domobrane, upoznavale svoje lanove da se sklanjaju od hapenja itd. U tom
partijskom radu naroito su se isticali drugovi Tomo Strizi, sekretar elije u Bribiru, i Milan Mataija, sekretar elije u Ledenicama. Tako, na
primjer, kada su ustae poele da teroriu Srbe u Drenici i Gornjem kraju
(Brinjskom) Mataija, inae umski radnik, koji je dobro poznavao komuniste i umske radnike Drenice, doao je odmah u Drenicu, povezao se
sa Mjesnim komitetom Partije i s njim se dogovorio o prihvatanju ugroenih Drenicana u zaseoku Ledenica i o njihovoj materijalnoj opskrbi.
U toku ljeta i jeseni 1941. godine u vinodolskom kraju su organizovane partijske elije u Crikvenici, Dramlju, Kraljevici, Novom, Gruanima i Krmpotama. U stvari, Vinodol je poeo pripreme za ustanak. Krajem ljeta iz Zagreba je doao u Novi Josip erda, u svojstvu partijskog
instruktora CK KPH za Vinodol, radi pruanja pomoi partijskim organizacijama i pokretanja partijskog informativnog lista. Dva izala broja
lista Primorski borac" tampana su u Novom. Bilo je to od velikog znaaja i za lanstvo Partije i za narod.
Poetkom jula 1941. godine, preko OK Partije u Suaku, dobijen je
proglas CK KPJ za openarodni ustanak. U vezi s time odran je sastanak
komunista Vinodola u zalivu Jesenovi, kraj Selca. Prisustvovali su Toma
Strizi, te komunisti iz Bribira, Selca i Ledenica. Na njemu je donijeta odluka o ustanku, zadueni lanovi Partije za materijalne pripreme, organizaciju rada na terenu, izbor mjesta za poetak oruanih akcija, dogovoren nain obavjetavanja i drugo.
Mjesto prikupljanja boraca odabrala je partijska elija iz Bribira i
njen sekretar Tomo Strizi. S obzirom na politiku situaciju i lociranje
znaajnih okupatorskih snaga u naseljenim mjestima, izbor je pao na podnoje planine Vievice (k. 1428), tj. na jedan od dobro poumljenih grebena Velike Kapele. Pogodnost toga mjesta bila je u tome to je, sa irim rej onom, predstavljalo geografski centar u odnosu na Primorje i Gorski kotar, i to u blizini nije bilo naseljenih mjesta ni nastambi, ime je
u znaajnoj mjeri bila obezbijeena konspirativnost i otklonjena mogunost veih iznenaenja. No, s druge strane, ono je bilo prilino udaljeno

od baza u Bribiru i Ledenicama te nepogodno za neposredne kontakte sa

narodom, to je bila osnovna slabost uinjenog izbora.
Od 25. do 27. jula 1941. godine na Vievici se prikupilo 20 boraca,
lanova Partije iz Bribira i Ledenica. Za komandira logora i partijskog sekretara izabran je Toma Strizi. Formiran je vod partizana, sa dve desetine, naoruane sa dva pukomitraljeza, 18 puaka i dovoljno municije.
Zatim su, postepeno, u logor pristizali novi borci iz Ledenica, Bribira,
Selca, Fuina, Lica, Suaka i drugih mjesta.
Ubrzo je uoen nedostatak neposrednije veze sa narodom, pa je
odlueno da se Strizi povee sa partijskom organizacijom i narodom u
Bribiru, Milan Mataija sa Ledenicama i Krmpotama, a zatim sa Drenicom
i Gornjim krajem, a Andrija Tus da krene u Li i Fuine i tamo se povee sa Androm Bubnjem. Svi su, naravno, imali zadatak da upoznaju
ljude sa situacijom, optom i onom na terenu. Tako je poeo da ivi i radi
prvi partizanski logor na Vievici. U poetku nisu izvoene oruane akcije
protiv neprijatelja.
Krajem avgusta 1941. godine na Vievicu je doao Ivan Hari (zvani
Ilija Gromovnik), diverzant iz panskog graanskog rata, upuen od Operativnog taba za Kordun. Hari je odrao diverzantski kurs, na kome su
pored Primoraca bila i dva partizana iz Drenice. Posle zavrenog kursa
planirane su prve akcije: diverzija na eleznikoj pruzi SuakDelnice
i napad na magacin eksploziva u Likom polju, gdje su partizani imali
vezu. U noi 9/10. septembra obje akcije su uspjeno izvedene. Pruga je
poruena izmeu eleznikih stanica Li i Fuine i bila je u prekidu nekoliko sati. U Likom polju je zaplijenjeno 25 sanduka dinamita. Jedan dio
je odmah poslat partizanskom logoru u Drenici.
U povratku sa akcije na elezniku prugu, grupi partizana prikljuili su se Ivo Marinkovi, lan CK KPH i lan operativnog rukovodstva
OK Karlovca, i Veljko Kovaevi, panski borac koga je CK KPH uputio
iz Zagreba u Primorje i Gorski kotar. Ve prije toga u logoru u Drenici
nalazio se Ivo Vejvoda, takoer panski borac.
U ovom, poetnom periodu ustanka pod vojnim rukovodstvom OK
Karlovac bile su sve jedinice Gorskog kotara i Primorja, pa je Marinkovi, kao lan toga rukovodstva, bio poslat u logor Vievicu sa odgovarajuim direktivama. Tom prilikom je donio i bilten Glavnog taba partizanskih
odreda Jugoslavije i upoznao borce sa uspjenim razvojem ustanka u Srbiji i stanjem u Hrvatskoj i ostalim krajevima Jugoslavije i sa optom
vojno-politikom situacijom u svijetu. Tako su borci na Vievici prvi put
neposredno informisani o uspjenom poetku ustanka u zemlji. Marinkovi je posebno istakao znaaj otpoinjanja oruanih akcija protiv ustaa
i okupatora.
Tih dana, jo dok je Marinkovi bio na Vievici, dolo je iz Suaka i
Hreljina 25 boraca. Od ukupno prispjelih 60 boraca formirana je eta
(prva) od dva voda, vodovi su imali po tri desetine. Ceta je bila naoruana
sa 4 mukomitraljeza i 50 puaka. Borci su poloili partizansku zakletvu.
Sve su to bili lanovi Partije i SKOJ-a.

Zbog slabih veza Okrunog komiteta KPH za Primorje u Suaku

sa partizanskim organizacijama u Vinodolu, i sa CK KPH oruana borba
u Primorju i Gorskom kotaru razvijala se dosta usporeno. Pored toga, bilo
je i drugih slabosti u radu Komiteta, pa je CK KPH donio odluku da se
OK za Primorje u Suaku raspusti, te da se u Crkvenici formira novi OK
za Hrvatsko primorje. Na partijskom sastanku u Crikvenici, odranom 10.
septembra 1941, kojim je rukovodio Andrija Hebrang, lan Politbiroa CK
KPH, formiran je novi OK za Primorje. Za sekretara je izabran Mate Krul Mali, iz Selca, a za lanove Rade upi, iz Suaka (bio lan ranijeg
rukovodstva), te Viktor Bubanj i Duan Mateti iz Crikvenice. Svim sastancima OK Primorja prisustvovao je, punovano, Josip era, do odlaska u januaru 1942. godine.
Najvaniji zadatak novog OK bio je da ubrza razvoj ustanka, jer
je narod Hrvatskog primorja gotovo jednoduno podravao narodnooslobodilaki pokret. U vezi s time OK je morao vrsto da se povee sa partizanskim logorom na Vievici, da izvri potrebnu popunu borcima i da logoru prui svestranu materijalnu pomo. Osim toga, kao jedan od prioritetnih zadataka, predvieno je formiranje tehnike Komiteta, te da se pokrene izlaenje lista radi informisanja boraca i naroda o toku narodnooslobodilake borbe i raskrinkavanja ustakih i okupatorskih zloina. era
je bio zaduen, kao urednik, za list, a Bubanj za organiziranje tehnike.
List je poeo izlaziti u oktobru 1941. godine kao Glas naroda Primorja".
Pored tih zadataka predvieno je da se proire partijske elije i formiraju
nove, da se pojaa rad sa omladinom i formiraju organizacije SKOJ-a i
da se u naseljima na cijeloj teritoriji Primorja i otoka izvre izbori za narodnooslobodilake odbore. Ukljuivanjem u te odbore naprednih i odvanih ljudi stvarano je sve vee povjerenje u NOP, pa se i priliv novih boraca postepeno poveavao. Naroito je uspjeno organizovana materijalna
pomo partizanima. U prikupljanju pomoi ukljuen je veliki broj ljudi,
ena i omladine. Formirano je nekoliko punktova i kanala za prikupljanje
i dostavljanje materijala. Sa otokom Krkom uspostavljena je stalna veza
preko partijske organizacije Dramalj, preko Kajaka, koja je funkcionirala cijelo vrijeme rata.
U tom periodu pojaane aktivnosti na irenju i jaanju ustanka dola je i direktiva CK KPH za razgovore sa Hrvatskom seljakom strankom
(HSS) u cilju pronalaenja zajednike platforme za borbu protiv faizma.
Odreen je delegat, lan OK Primorja, da razgovara sa prvakom te stranke
Tomom Janikoviem, koji se sa jo nekoliko poslanika stranke sklonio
pred ustakim terorom u Crikvenicu. Na sastanku sa Janikoviem predstavnik nae Partije insistirao je da se izda zajedniki proglas sa pozivom
pristalicama HSS da se aktivno ukljue u narodnooslobodilaku borbu. Janikovi je ostao dosljedan Maekovoj politici ekanja, pa je odbio svaki
sporazum sa komunistima. U stvari, rukovodstvo HSS radilo je protiv narodnooslobodilake borbe.
Radi to boljeg organiziranja ustanka i uspjenijeg voenja borbe
Glavni tab partizanskih odreda Hrvatske formirao je oktobra 1941. godine

Komandu odreda narodnooslobodilakog pokreta Gorskog kotara i Primorja. Za komandanta je odreen Veljko Kovaevi, za politikog komesara Ivo Vejvoda, a za operativnog oficira Toma Strizi. Od dotadanjih
partizanskih logora formirane su ete, a krajem novembra 1941. i prvi
bataljon, u Drenici, a drugi kod Lukova. Izdata su potrebna vojna uputstva, poelo se sa sistematskom borbenom obukom, pokrenuta su pitanja
discipline i subordinacije, a rijeena su i neka druga unutranja pitanja.
Ali je osnovni zadatak bio: pripremiti borce za uspjene akcije, poev od
zasjeda i diverzija do likvidiranja manjih italijanskih i ustako-domobranskih posada u uporitima.
Jo prije formiranja Komande odreda dolo je do oruane akcije
protiv Italijana, 27. septembra. Postavljena je zasjeda na putu NoviStalakJasenak, u koju je upao kamion sa hranom, praen straom. Zarobljeno je 7 vojnika, 1 podoficir i 2 oficira i zaplijenjeno 6 puaka. Sjutradan je postavljena, na istom putu, zasjeda blizu Stalka. Naila je kolona
Italijana na kamionima. U borbi koja je trajala dva dana ubijeno je i ranjeno 17 vojnika, zaplijenjeno 5 puaka i uniten jedan kamion. To su
bile prve borbe sa Italijanima, u kojima partizani nisu imali gubitaka. Poslije toga su Italijani obustavili promet na cesti NoviJasenikOgulin.
Poetkom oktobra Italijani, pod pritiskom oruanih akcija partizana,
naputaju Dreznicu, to je bilo od velikog znaaja za ustanak u tom kraju
i razvoj ustanka u Primorju.
Zima je 1941. godine poela rano i bila je veoma hladna, sa mnogo
snijega. Zbog toga su ve u oktobru pokrenute jedinice iz logora na Vievici: Suaka eta na Tuhovi, Lino-fuinarska grupa na planinu Bitoraj,
Bribirska eta se smjestila u gospodarske kuice oko Lukova, Ledeniko-krmpotska eta na planinu Bilo.
Poetkom decembra preformirana je Komanda Gorskog kotara i Primorja u Komandu Primorsko-goranskog partizanskog odreda. Odred je
imao dva bataljona: 1. bataljon Marko Trbovi" i 2. bataljon Matija Gubec". Time je sprovedena jedinstvena organizacija, prema uputstvu Vrhovnog taba partizanskih odreda Jugoslavije.
Pod stalnim pritiskom partizana, a i zbog otre zime, Italijani 27.
decembra naputaju uporite Breze, spaljuju pilanu, povlae se u ice
u Novi i potpuno naputaju komunikaciju NoviJasenikOgulin preko
Velike Kapele.
Povlaenje Italijana omoguilo je da se po veu sela Ledenice i Krmpote sa brojnim zaseocima, sa partizanskom Drenicom, preko planine Dulibe. Time je stvorena vrsta partizanska baza i prva osloboena teritorija u vinodolsko-drenikom kraju. Partizani su se neposredno oslanjali na narod koji se gotovo u cjelini ukljuivao u narodnooslobodilaki
pokret. Time su stvoreni uslovi za dalje irenje narodnog ustanka u 1942.
godini.
VLADO

MATETI

U OKUPIRANOM BEOGRADU I SA SREMSKIM

PARTIZANIMA
GODINA 1941.

U 1941. godinu uao sam sa dosta iskustva u politikom radu, steenog u vreme izuavanja zanata, organizovanog rada u sindikatima, rada
u vreme odsluenja vojnog roka i kasnije. U prolee 1940. doao sam sa
suprugom u Beograd. Oboje smo aktivno radili i oseali se komunistima,
iako jo nismo bili lanovi Partije.
U jesen 1940. bio sam na vojnoj vebi na Banjici. Ponovo sam na
vebu pozvan ve u februaru 1941, ali tada u Rumu, u mobilisani 70.
peadijski puk. Tu smo i saznali o burnim martovskim dogaajima i padu
vlade Dragie Cvetkovia.
Moral i disciplina u 70. puku, koji je bio razmeten po privatnim
kuama u delu Rume naseljenom pripadnicima nemake nacionalnosti,
bili su vrlo slabi. Na 70. i 49. dopunski bili su u Rumi vie od mesec dana.
Tada je stiglo nareenje o pokretu. Iz Batajnice smo mogli da vidimo kako
u Beogradu na sve strane gori. Preko Savskog mosta smo pretrali u guvi jer je neki od oficira povikao da pourimo, jer je most miniran. Poznavao sam Beograd dobro, pa sam znao kuda se kreemo. Uli smo u Bosansku ulicu, razrovanu bombama, odmah naili na prevrnuta kola i mrtve konje. Na putu prema Karaorevom parku naili smo na istu sliku:
sruene kue, prevrnute tramvaje, dim i zgarita. Kod parka, iz jedne sruene zgrade, uli su se jauci i zapomaganje; ova stravina slika urezala
mi se u seanje duboko i trajno i neu moi nikada da je zaboravim. Proili smo nou kroz Beograd i ja sam potraio brau i suprugu, o kojima
nisam dugo nita znao.
U prva sela iza Beograda stigli smo u svanue. Ve tu smo ostali
bez komore i hrane. Bili smo umorni i gladni, ali su nas stanovnici jednog sela, ne seam se tano kog, vrlo neprijateljski doekali. Za pare
proje traili su 500 dinara; nedeljna zarada krojakog pomonika bila je
tada 250350 dinara. U tom selu oficiri su uhvatili i tukli nekog oveka.
Govorilo se da je pijun. Ispred i iza vojske ile su kolone izbeglica iz
Beograda.
Produili smo prema Aranelovcu. Na brdima istono od njega zauzeli smo poloaje. Pred zoru je stiglo nareenje da se povlaimo prema
Gornjem Milanovcu. Tu nas je zatekla kapitulacija!
Na putu prema Lajkovcu doekali su nas zajedno jugoslovenski oficiri i nemaki vojnici, kojima smo morali da predamo oruje. Tada sam
prvi put video Nemca, faistikog vojnika.
U Lajkovcu su nas ukrcali u otvorene teretne vagone. Krenuli smo
za Beograd. Na Cukarici smo Svetislav Bavanski, obuarski pomonik, i

ja iskoili i uputili se prema Zrmanjskoj ulici, u kojoj je stanovao moj

brat ore. Bila je no i im smo zali za staninu zgradu nemaki straar je viknuo Halt!". Nekoliko metaka nam je prosviralo pored uiju.
Uli smo u stan, presvukli se u civilna odela i prenoili.
Beograd je delovao tuno i strano: poruen, sa malo ljudi na ulicama, pun nemake vojske. Posle bombardovanja ljudi su poeli da se
vraaju i uspostavljane su stare veze. Nali smo se na okupu skoro svi
koji smo tu bili pred rat, krajem 1940. i poetkom 1941. godine. Ali je sada
sve bilo drugaije.
Poele su one tihe, nevidljive pripreme za borbu protiv okupatora
i domaih izdajnika u koju se ukljuilo mnogo nas. Morali su se primenjivati novi naini borbe, a konspiracija je postala jedno od najubojitijih naih
oruja i uslov uspeha u toj borbi.
Tano na dan nemakog napada na SSSR Joca Zivi, krojaki pomonik, saoptio mi je da sam primljen u Partiju. Nekoliko dana kasnije primljena je i moja supruga Evica.
Naa partijska elija imala je pet lanova: Mia (mislim kori) obuarski pomonik, radio je na Senjaku, ura Maari metalac, Josip Krklec krojaki pomonik i jo jedan trgovaki pomonik (radio je u trgovini
tekstila na uglu Deanske i Poenkareove), i ja. Izabran sam za sekretara
te elije. Na delokrug bio je od ulice Vuka Karadia do Ruskog cara"
1 Narodnog pozorita (Knez Mihailova, Cika Ljubina, Vasina, Obiliev venac i sve poprene ulice). Zadaci su nam bili da brojno jaamo
narodnooslobodilaki pokret, skupljamo pomo, piemo parole, formiramo
vojne desetine, traimo kandidate za ulazak u Partiju i dr. Kao sekretaru elije starija veza mi je bio jedan crn i visok drug, kome nisam znao
ime, zatim Jelena etkovi, a kasnije i Sava Aleksi.
Tano u odreeni minut, u nekoj sporednoj ulici, i to ne na terenu
nae elije, sastajao sam se sa vezom" svakoga dana, kratko referisao
ta se radi u eliji i primao nove direktive ili zadatke, literaturu koju treba
proitati, letke ili broure koje treba rasturiti itd. Svaki lan elije bio
je zaduen da oko sebe okuplja simpatizere NOP-a, preko kojih su i sprovoene mnoge akcije. Sa istim zadatkom poslat sam da radim kao krojaki pomonik kod krojaa Tanasija Ciria (Ulica kneginje Ljubice br.
2 ili 4). Tanasije se brzo aktivirao, ak je organizovao i sastanak sa nekim
svojim poznanicima na kojima sam govorio o ciljevima nae borbe i o
stanju naih jedinica u zapadnoj Srbiji, o izdaji etnika. Tu sam upoznao
Jovu Peria, krojaa, i Cedu Stajia, bravara.
Naa partijska elija organizovala je i vojnu desetinu, u kojoj je
bilo oko 20 mladih ljudi. Cak je odrana i njena smotra", ispred Univerziteta u Vasinoj ulici. Izvrio ju je Radivoje Boi. elija je organizovala
i tri grupe, sa po tri druga u svakoj, koje su palile Novo vreme". Bilo
je to jedne nedelje izjutra, kada je dosta ljudi bilo na ulicama. Prvi iz
grupe skidao je novine sa kioska, drugi ih je posipao benzinom, a trei
palio ibicom. Bio sam odreen da to nadzirem. Toga dana su u elom
Beogradu gorele novine. Bio je to iznenadan prepad, pa policija nije bila
u stanju nita da pred uzme.

Kandidovali smo za lanstvo u Partiju tri drugarice: Ranku Boi

Seju, Danijelu Sikimi i Ruu Rackov. Bio sam zaduen da vodim tu
kandidatsku grupu. itali smo Kako se kalio elik" i druge materijale,
uili o konspiraciji i dogovarali se o radu. Da bismo ih proverili u konkretnim akcijama, organizovali smo pisanje parola u Skadarskoj ulici, kod
Bajlonove pivare".
elija je odravala i radne i teorijske sastanke. Uili smo Istoriju
SKP(b), Osnove Lenjinizma", itali Kako se kalio elik" i dr. Moja drugarica i ja esto smo do kasno u no prouavali materijale u stanu.
Radio sam kod Tanasija Ciria kada mi je drugarica prvi put uhapena. Posle petnaestak dana putena je iz zatvora. Tada su mi drugovi rekli da bi bilo dobro da se odselimo iz dotadanjeg stana i naemo novi, zajedno sa Tanasijem i njegovom enom, poto on nije kompromitovan. Tanasije je to prihvatio i ubrzo smo se uselili u jednosoban stan preko puta
Botanike bate. Neposredno pre toga Nemci su na Terazijama obesili pet
naih drugova, meu njima i naeg poznanika, Svetu Milina, obuara.
Evica je ubrzo ponovo uhapena. Uhapsili su je na ulici, sa njom
poli u stan, pretresli ga i nali neke letke u jednoj kutiji sa branom.
Drugi agenti su doli u Tanasijevu radnju. Dok je jedan agent bio u salonu, sa Tanasijem, drugi je iza pliane zavese, koja je delila salon i radionicu, s uperenim pitoljem naredio: Ruke gore!". Pregledao je dve-tri
legitimacije, a zatim upitao za mene. Javio sam se, pa me je odveo u
Upravu grada. Na vratima prijemne prostorije sreo sam se sa Evicom.
Agenti su brzo nestali s njom iza ugla hodnika. Eviina odea je bila prljava, izguvana, a jedno oko joj je bilo jako modro.
U zatvoru sam bio preko 20 dana, a zatim smo Tanasije i ja puteni.
Veru smo zatekli kod kue, jer su je pustili pet-est dana posle hapenja.
Stevo Jovii, lan Mesnog komiteta Beograda, rekao mi je da tih dana
odmah odem u Irig, ili bilo kuda iz Beograda, na desetak dana, da mi policija izgubi trag.
Posle povratka iz Iriga, morao sam da se odselim od Tanasija. Stvari
i nametaj sam dao drugovima i otiao da kao samac stanujem na Hadipopovcu, kod jedne starije ene, raunajui da se u jednom od najstarijih delova grada policija rede kree. Bila je to vrlo stara kua (samo soba
i kuhinja), sa krovom na jednu vodu. Gazdarica je spavala u kuhinji, a
jedan stariji ovek i ja u sobi. Ostao sam tu dva meseca, neprijavljen.
Jednog dana saoptila mi je starija veza da na sastanke nae partijske elije privremeno nee dolaziti Mia kori i Dura Maari (Mia
je stanovao blizu mene, na Hadipopovcu). Jedno vee svratio sam kod
Mie. Naao sam ga gde neto radi oko pitolja. Poverio mi je urin i
svoj zadatak, kao i zadatak jednog druga. Sutradan je Beogradom brujalo da su ubijeni zloglasni agenti Kosmajac i Zalada i da se ne zna ko su
atentatori, jer niko nije uhvaen.
Jedne veeri, kao da sam predoseao da je ve vreme da me policija
trai, ostao sam da spavam u stanu naih drugarica Kate i Rue Rackov.
Ujutro sam navratio u svoj stan. Cim me je ugledao, moj sustanar je panino uzviknuo: Ne ulazite u kuu, noas vas je traila policija." Rekao

sam mu da ne brine, jer niko nema razloga da me trai i da u doi na

spavanje. Molio me da to ne uinim. U dvoritu me srela i gazdarica. Poela je da vie to se nisam prijavio i traila da smesta idem sa njom da
to uradim. Poao sam s njom do Cvijieve ulice, blizu nadvonjaka izmeu
Cvijieve i Ulice Dimitrija Tucovia, gde sam joj rekao da moram da uzmem isprave, koje su mi ostale u Dalmatinskoj ulici, gde sam prenoio.
Sumnjiavo me pogledala i rekla: Samo nemojte da ne doete!" Poao
sam polako, a zatim sve bre rastajui se tako sa sumnjiavom gazdaricom.
Kod Narodnog pozorita sam naao Stevu Joviia i sve mu ispriao. Od toga dana sam iveo i radio ilegalno. Steva je ve mesec dana
bio u ilegalnosti. Rad nije smeo da se prekida, nastavio sam kao da se nita
nije ni desilo. Sa Stevom sam se sastajao skoro svakoga dana.
Desetak dana kasnije Stevo i ja smo poli kod naih drugova i zemljaha u Cika Ljubinu ulicu, koji su radili u krznarskoj radnji Samardije
i Samardia. Kroz salon smo uli u radionicu. Ubrzo je doao i moj brat
Steva, takoe krznar, sa Novim vremenom". Pogledao nas je i rekao:
Vi i ne znate ta ima u novinama". Jovii je uzeo novine i poeo da ita
naglas obavetenje o otkrivanju velike komunistike zavere i imena uhapenih, meu kojima je bilo mnogo poznatih drugova. Pisalo je i da su privremeno izbegli hapenje Stevan Jovii, zatim jo nekoliko poznatih drugova i Dragan Diki. Objavljena je i Stevina slika, a tano je bila navedena
i funkcija lan Mesnog komiteta Beograda. Nisam siguran, ali mi se
ini da je tada uhapeno oko 120 drugova, a oko 30 ga je izbeglo.
Steva je ostavio novine i zajedno smo poli iz radionice u dvorite,
a ne u salon, i uputili se kroz uzan prolaz koji vodi na ulicu. Steva je iao
prvi. Promolio je glavu na ulicu, a zatim mi dobacio da se ne okreem levo.
Izali smo i poli desno, prema Spomeniku. Posle nekoliko koraka okrenuo sam se i video da jedan ovek ulazi u krznarsku radnju iz koje smo
upravo izali. Steva mi je rekao: Tri agenta su ula u radnju". Posle nekoliko dana uli smo da su traili Stevu i mene, i da su sve u radnji pohapsili. Tih dana se i saznalo da je Sava Aleksi uhapen dvadesetak dana
ranije i da je napravio veliku provalu. Meni je bio starija veza, pa me nije
preskoio. Steva Jovii i ja smo ovoga puta imali dosta sree. Da smo
poli iz radionice kroz salon, sreli bismo se pravo sa agentima!
U ilegalnom ivotu veliki problem bilo je gde noiti. Najee sam
se sm brinuo o tome, a ponekad je to i partijska organizacija obezbeivala. Spavao sam u krojakoj radionici Laze Pantelinca i njegovog ortaka,
u Ulici ora Klemansoa, zatim u radionici Jove Peria, krojaa, u Ulici
kneza Pavla, i u jednoj stolarskoj radionici na Zelenom vencu. U ovoj
poslednjoj sam prenoio samo dva puta. Kada sam tamo otiao i trei put
(iao sam od Sremske ulice) i uao u Brankovu ulicu, jedan ovek je poao
uporedo sa mnom i rekao mi: Ne ulazi u radionicu, kompromitovana
je!" Nisam mu video lice, jer nisam okretao glavu. Primetio sam ga samo
kada je, pre nego to me oslovio, izaao iz jednih vrata. Proao sam radionicu, uao u Ulicu carice Milice, zatim pored Narodne banke poao na Kalemegdan i tamo noio.

Sledeu no sam proveo u ulici koja ide pored Mirijevske, prema

Zvezdari. Na kraju nje je bila ciglana koja nije radila. Uao sam u prostoriju u kojoj su se pekle cigle. Cim je pala no, uo sam da neko u drugoj prostoriji, nedaleko od mene, hre. Ali vie nisam mogao da odem, jer
je nastupio policijski as. Sutradan sam izaao iz ciglane sa zimskim kaputom, crvenim od praine. Na sreu, blizu su stanovale Kata i Rua
Rackov, pa sam otiao tamo i malo se doterao. Toga dana sam se naao
sa Stevom Joviiem i priao mu ,,o konforu" u ciglani. On je mnogo gore
proao. Spavao je u Cvijievoj ulici. Te noi bila je racija. Domain mu
je savetovao da se popne na krov, stan je bio ispod tavana. Tako je i uinio. Bilo je hladno, a on samo u koulji i gaama. Kako je krov bio od
lima nije smeo da se pomakne. Vratio se promrzao kada je policija otila.
Uvee je poao sa mnom u ciglanu. Kada smo bili pred ciglanom,
jedan andarm je izvodio nekog starca iz nje. Verovatno onog to je hrkao
prole noi. Nismo smeli u ciglanu jer smo pretpostavljali da bi policija
mogla jo jednom da se pojavi. Produili smo na Zvezdaru, u drugu ciglanu. U nju nismo smeli da uemo jer je bila na bregu, nedaleko od nemake protivavionske artiljerije. Ostali smo ispod brega, tamo gde je zaseen
(od te zemlje se pravila cigla) i izmeu njega i jo jednog, stvorenog od
nabacane zemlje, proveli no.
GODINA 1042

Novu, 1942. godinu doekali smo i proveli kao i svaki drugi dan
i no. Jutro nas je zateklo na smrznutoj zemlji, kod Zvezdare, sasvim blizu
nemake artiljerije. Kod Kate i Rue smo bili samo nekoliko puta na spavanju, njihov stan smo morali da uvamo za dnevni boravak, za vreme
kada nemamo sastanke.
Drugovi su nam zatim nali smetaj u Gradskoj bolnici, preko puta
Karaorevog parka. Bila je to neka vrsta sklonita u zemlji, mesto gde
su prolazili kanali za centralno grejanje. Tu su ve bila dva druga (jedan
je bio lekar, i jedna drugarica). Hranu su nam dodavali kroz otvor iz staklene bate, u kojoj je bilo smeteno cvee preko zime. Posle 34 dana
obaveteni smo da je uhapen drug koji nam je davao hranu. Morali smo
napolje. Sledeu no smo Steva i ja proveli na Banovom brdu, u tali kod
oca brice Save Simia.
Tek je bila prola no kada je Sava dojurio da javi da policija vri
raciju po kuama i upama. Odmah smo napustili talu. Nismo znali kuda
emo, pa smo se uputili prema koli Vojislav Ili" i preko ceste, koja
ide za Zarkovo, u brdo ispod nemakog groblja, gde su bile oranice i
bate. Legli smo u razor jedne njive, okrenuli jedan drugome noge i osmatrali svako svoju stranu. Izjutra smo se vratili mom bratu, u Zrmanjsku ulicu.
Ponovo smo se smestili u talu, i Sava je dotrao da nam javi o
raciji. Sada nas je sklonio u jednu ledaru u dvoritu u kome je stanovao.
U ledari su led drali neki mesari i kafedije. Ovde smo se Steva i ja ras-

tali. Steva je poao, a ja sam ostao kod brata orda i u podrumu, u jednom
buretu proveo nekoliko dana. ore je otvorio bure da uem, ponovo ga
zatvorio i stavio meu ostalu burad. Kroz rupu za ep dobijao sam tenu
branu i vodu. Tako nije moglo dugo da se izdri. Od brata sam otiao
u Ulicu kneza Pavla, gde mi je u podrumu jedne kue bio obezbeen
smetaj.
Na vratima kue u Ulici kneza Pavla ekao me je ovek, sa novinama
u levoj ruci, savijenim po duini. I ja sam nosio sacijene novine. Rekao
sam mu: Da li taj put vodi za Panevaki most?" Kada smo izmenjali
lozinke rekao mi je da uem. Otvorio je vrata u prizemlju, ispod stepenita. Uao sam u podrum. Covek je najverovatnije bio domar zgrade. Zatvorio je vrata za mnom. Ostao sam u potpunom mraku. Pipajui zid sa
desne strane, gde je ulaz u podrum, poao sam napred. Naiao sam na potporni stub, koji metar dalje na drugi, zatim trei. Iza etvrtog stuba sam
stao. Naslonio sam se leima na podrumski zid, a s leve strane na potporni stub i tako stojei zadremao.
Kroz san, koji me malo uhvatio, uo sam zveket kljueva. Neko je
otvarao vrata. Bilo je oko jedan po ponoi. Sa vrata je bljesnula svetlost
reflektorske baterijske lampe. Policija! Ili su desnom stranom, na kojoj
sam i ja bio. Po svetlu sam ocenio da gledaju iza prvog potpornog stuba,
zatim iza drugog, pa treeg. Jo kada su proveravali prvi stub, obrnuli su
svetio du podruma. Video sam da je podrum vrlo dugaak i da do njegovog kraja ima jo mnogo stubova.
ekao sam da me uhvate. Na redu je bio etvrti stub, iza kojeg sam
stajao. Da sam bio na otvorenom prostoru pobegao bih. Kad su policajci
uli u podrum obuzeo me je strah i neko neobino uzbuenje. A kako su
mi se pribliavali postajao sam sve prisebniji i hladnokrvniji. Stigli su do
mog, etvrtog stuba. Svetio nisu okrenuli da vide ima li koga iza stuba.
Proli su, niko se nije ni okrenuo! Bilo ih je est ili sedam. Sa njima je
bio i ovek koji me je doekao kad sam stigao i pustio u podrum. Preli
su na drugu stranu podruma, poli prema vratima i najzad izali.
Dok sam bio ilegalac u Beogradu, sasvim sluajno sam etiri puta
izbegao sigurnu smrt. Dok nisam osloboen obaveza da radim sa partijskom elijom, i uopte politikih obaveza, morao sam da se kreem ulicama. Tako sam se jednom naao u prvoj poprenoj ulici koja ide od Ulice
kralja Milana prema Ulici kralja Aleksandra. Bio sam negde na polovini
te kratke ulice, kada sam primetio da je blokirana i da legitimiu prolaznike. Odmah sam uao u jednu visoku kuu i stepenitem poao gore, polako, da proe to vie vremena i da ne budem sumnjiv sluajnom pogledu
ukuana. Imao sam legitimaciju sa pravim imenom, koje je ve bilo i u
novinama.
Kod eleznike stanice me drugom prilikom iznenadio jedan Nediev
andarm. Zaustavio me, zatraio mi legitimaciju, ali mi je odmah vratio.
Vie mi se nikada nije desilo da me neko legitimie na ulici ili na drugom
mestu, ali sam nekoliko puta izbegao raciju. Toliko su se izotrili refleksi,
instinkt, oko, da sam izdaleka primeivao kada policija blokira neku ulicu
ili deo ulice i. pone legitimisanje.

ODLAZAK IZ BEOGRADA

U ilegalnosti sam iveo od kraja novembra 1941. do polovine aprila 1942. godine, kada sam otiao iz Beograda. Zelja da se doepam oruja
i ume dugo je bila daleki san. Oko Beograda, pa i mnogo dalje u Srbiji, nije bilo partizanskih odreda, jer su teren kontrolisali etnici.
Jednoga dana mi je Steva Jovii saoptio da je uspostavljena veza
za prebacivanje u Srem. Sutradan je trebalo da budem na eleznikoj stanici u Topideru, odakle bi me jedan elezniar prebacio preko Save, u
Zemun, a dalje da se sam snalazim. Bio sam u Topideru na stanici, ali
mi se niko nije javio. Nismo smeli da se zadravamo nigde due od desetak minuta. Posle nekoliko dana pokuao sam ponovo. Opet me je Steva
0 tome obavestio i dao mi nove ugovorene znake. Ovog puta je uspelo.
ovek koji me saekao doveo me je do lokomotive teretnog voza, rekao
mi je da malo proetam, ali da se ne udaljavam. Ubrzo sam na njegov
znak uao u lokomotivu. Pokrio me svojim injelom, da me ne primete
nemaki vojnici koji su straarili sa beogradske strane, pored Save. Legitimaciju sam bacio u vatru. Bez nje sam mogao govoriti o sebi ta sam
hteo. Voz je preao Savu, mainovoa je usporio ispred zemunske eleznike stanice i ja sam iskoio iz lokomotive.
Doao sam do parka i seo na klupu. Razmiljao sam o tome kako
1 kuda dalje. Ovde je bila sasvim druga klima. Nigde nisam sreo ni agenta,
ni vojnika, ni policajca. Duboko sam bio utonuo u misli, iz kojih me prenuo poznati glas. Drugarica Ranka Boi Seja! Mnogo sam se obradovao.
Seja je bila kandidat nae partijske elije, u grupi koju sam vodio; pod
mojim je nadzorom pisala parole kod Bajlonove pivare. Ispriala mi je
da ide u Beku za namirnice, da ima dozvolu za prelazak preko granice
(preko Save) i jednog zemljaka u ustakoj vlasti u Zemunu, od koga
dobija dozvolu da prenosi namirnice iz Beke u Beograd.
Pala mi je na um ideja da od svoga zemljaka zatrai dozvolu za
sebe i brata". Nisam je dugo ekao, dola je sa dozvolom. Izvadila je
vozne karte za nas dvoje. Dogovorili smo se da, ako u vozu bude legitimisanje, ja kao traim svoju legitimaciju, da ispadne da sam je izgubio, a
ona e za mene garantovati.
Doli smo do Beke, a da nam niko nije pregledao ni vozne karte.
Seja me predala" Gaji Mehandiu, lanu Partije i seoskom aktivisti koji
je imao veze sa partizanima u Frukoj gori. U Beki sam rekao Seji gde
e, kada se vrati, nai Stevu Joviia, i da ga, ako on moe, dovede sledee nedelje. Nadao sam se da e Steva doi. I zaista je doao sledee
nedelje.
Kod Gaje sam iveo ilegalno. Jedne noi je trebalo da saekamo
vezu iz ume i odemo u partizane. Steva i ja smo ekali u beanskim vinogradima, ali kurir nije doao. Posle toga smo obojica bili kod Janoa
Juhaza. Jo jednom smo ili na vezu sa partizanima, ali ni ta nije dola.
Posle nekoliko dana Steva je, na svoju ruku, otiao za Irig. Neko ga je
primetio kada je preko bata prilazio kui svoga oca i prijavio vlastima
u Irigu.

Sutradan sam i ja poao iz Beke za Irig. U vinogradu pored puta

koji od Kruedola vodi prema Irigu naao sam brata Iliju.
Roditelji, brat, snaja i sestra znali su da je Evica streljana, to se odmah ulo u Irigu, a i za mene su pretpostavljali da nisam iv.
Svi su se obradovali mom dolasku. Jedne noi je u Irig doao Stevan
Curkovi i odveo me u Rivicu, selo pored Iriga. Tu sam prvi put ugledao
partizane, drugove koje sam tako arko eleo da vidim i budem sa njima.
Perica Milovanovi i Sava Bankovaki imali su puke i petokrake od crvene oje na eirima! Te sam momke dobro poznavao, odrasli su blizu
kue u kojoj sam roen. Bili su nekoliko godina mlai od mene. Poznavao
sam i ostale. Brat i otac su me ve obavestili ko je sve otiao u umu.

U PARTIZANIMA

U umi Morintovo, blizu Vrdnika, bili su i ostali partizani. Imali

su jednu rezervnu puku, pa sam se tako i ja naoruao. Tako sam konano
stigao u umu sa orujem. Nisam vie bio ilegalac. Doiveo sam ono to
sam arko eleo.
Kada sam doao u eti je bilo neto preko 20 boraca. Nije bilo nikakvih pravila ponaanja". Za komandira su izabrali Svetozara Miloevia, ali nije bilo obavezno da borci ba sve sluaju, ili trae odobrenje.
To komandir, uostalom, nije ni traio. Za mene, koji sam iveo u strogoj
partijskoj disciplini i redu, bilo je to i neobino i neto to je zahtevalo
brzo reenje. Vec prvih dana su me izabrali za komesara ete. Ali ni ja
nisam imao velikog iskustva, osim onog beogradskog. Osim toga odrastao
sam sa ovim drugovima, imao sa njima slino domae vaspitanje i navike.
Ceta se dosta brzo uvealavala. Formirana je i partijska elija, a
mene su izabrali za sekretara. Zatim je formirana jo jedna eta, pa odred. Za komandanta Podunavskog odreda postavljen je Svetozar Miloevi Cvee, na dotadanji komandir, a za komandira nae ete Gavra
Dundi.
Odmah posle formiranja odreda izveli smo jednu akciju: razoruali
domobranske regrute, koji su uili gaanje iz oruja vie sela Bukovca.
Tu smo zaplenili veu koliinu puaka i municije.
Ceta se brzo sredila i konsolidovala. Ali je ubrzo dolo do jedne, malo
vee borbe od dotadanjih, pa su neki borci zajedno sa komandirom napustili etu. Neki su se brzo vratili, ali su se komandir ete i jo dvojica
predali vlastima u Irigu. Taj dogaaj je nepovoljno odjeknuo u Irigu i okolini, kao i medu naim borcima.
Ceta je reorganizovana i brzo osposobljena za nove akcije. U Kraljevcima smo izveli vrlo uspelu akciju paljenja vralica. I tamo smo razoruali jednu domobransku jedinicu i zadobili lep plen: preko 30 puaka, dva
pukomitraljeza i dosta municije. Zatim je doao jo delikatniji zadatak.
Trebalo je u dolu zvanom Plavulja, izmeu Kruedola i Iriga da postavimo zasedu kamionima sa itom, koje su ustake vlasti prebacivale iz
Kruedola, gde su ga oduzimali seljacima, za ishranu ustake i nemake

vojske. Tada sam bio komandir ete. Poao sam sa Ilijom Guduriem
Suljom u izvianje terena. Drug Jova Mati mi je dao pitolj na burence,
sa dva-tri metka, a dobio sam i jednu ofanzivnu bombu.
Obojica smo obukli civilna odela i poli na zadatak. Ceta je ostala
u kukuruzima, daleko od ceste, sa june strane. U vinogradu smo nali mog
brata i kazali mu da nam navee ili ujutro donese hrane za etu.
Izvideli smo prvo teren od Kruedola i u samom dolu gde je trebalo da bude zaseda, a zatim poli prema Irigu, da vidimo gde da postavimo obezbedenje i izvidnicu. Na malom usponu, kroz jedan proseeni
breg, sreli smo kola sa velikog poljoprivrednog imanja, koja su ila iz
Iriga. Pored koijaa je sedeo civil sa ustakom kapom i pukom. I mi smo
se pravili civili", pa smo ih pozdravili sa dobar dan". Izali smo na breg.
Stajali smo pored gustog iblja izmeu staze i kolskog puta. Tada je naiao kamion od Kruedola. Kad se promolio iz proeke, sakrili smo se iza
iblja. Odmah sam izvadio bombu i odrafio je. Kamion je stao tano ispred i neto ispod nas, i iz njega su poeli da iskau vojnici. Od iblja ih
nismo videli, ali smo tano znali gde su. Nastao je tajac, a onda se zaulo:
Izlazi!". Ispalio sam metak iz pitolja, drugi se zaglavio. Aktivirao sam
bombu na drci od pitolja. Eksplodirala je meu njima. Sve je to trajalo
nekoliko sekundi. Dao sam Sulji znak da beimo. Iskoristili smo mete i
bili smo neto odmakli kada se ula njihova prva puka. Zemljite je bilo
ravno i isto, penica pokoena, a pred nama nepregledan brisani prostor.
ulja je beao levo od mene. Meci su fijukali sa obe strane.
Sastali smo se i poli normalnim hodom. Bili smo zaueni. ulja
je priao da se pipao, kada je usporio hod, jer nije verovao da negde nije
ranjen. Isti oseaj imao sam i ja.
Ceta se ve prebacila na drugo mesto, odakle je mogla da se brani
ako je napadnu faisti iz Iriga. Navee smo nali hranu koju je ostavio moj
brat Ilija. (Tek posle rata sam uo od njega da su meci padali ak tamo
gde je on bio, u vinogradu i to oni koji su ispaljeni na Sulju. I ulja mi
je posle rata priao da je malo kome o ovom sluaju kazivao, jer bi malo
ko i poverovao da je moglo tako biti, poto smo ostali ivi.) Planiranu akciju nismo izvrili.
Politiki rad sa etom bio je moja obaveza i dunost kao komesara
ete i sekretara partijske organizacije. Pisanih materijala skoro da i nismo
imali, pa smo neki drugovi i ja priali o onome to smo znali i itali. Ja
sam im govorio o knjizi Kako se kalio elik", o nekim filmovima koje
sam gledao i dr. Dobij ene letke, broure i novine itali smo pred elom
etom.
Polovinom jula premeten sam u 2. etu Frukogorskog odreda. U
1. eti Podunavskog odreda poeo sam partizanski ivot. U tu etu sam
uloio prilino truda, proiveo sa njom dosta prijatnih trenutaka, a neto
malo i neprijatnih. Sa drugovima, koje sam inae poznavao, srodio sam
se. Zbog svega toga bilo mi je vrlo ao kad sam morao da idem iz nje.

Komandir 2. ete Frukogorskog odreda bio je Stojan, ovek sa pro^

etnikim nazorima i anarhinog ponaanja. U eti je vladala neka apatinost, mrtvilo. Komandir je imao istomiljenika. Dobronamerni i pote^
niji bili su nemoni, pomalo i potcenjivani od komandira i onih uz njega.
Partijska organizacija je postojala, ali neiskusna i neuka.
tab odreda je ubrzo smenio Stojana. Za komandira je doao uitelj
Zika Tadi Milo, iz Jarka. Ve je bio partizan u Srbiji. Sa Miloem se
lepo radilo. Ceta je za kratko vreme sreena organizaciono i politiki. Prestala je samovolja pojedinaca i uvedeni su red i disciplina. Politiki se radilo i u partijskoj organizaciji i u eti. Ceta je bila spremna za okraje sa
neprijateljem, ali i za obraun sa onima u eti koji bi pokuali da je iznutra oslabe.
U avgustu 1942. poela je neprijateljska ofanziva. Nekoliko dana pre
coga naa 2. i susedna 5. eta napale su jedno ustako uporite u pustari
iza sela Susek, prema Netinu. Tom prilikom smo napadali na Susek, kako
snage iz njega ne bi pomogle onima na pustari. Akcija je delimino uspela.
Stanovnici Suseka i jo nekih sela poeli su da se evakuiu u umu, bojali
su se odmazde ustaa i Nemaca, koji su poeli da se koncentriu u selima
oko Fruke gore.
Frukogorski odred je imao est eta. Prema planu, svaka je trebalo
frontalno da brani svoj teren. Tako smo i poeli. Naa 2. i 5. eta zaposele su ivicu ume prema iatovcima, Divou, Binguli, Erdeviku i Ljubi;
samo po jednu desetinu smo poslali prema Suseku i Netinu.
Prvi otpor pruili smo neprijatelju im se primakao umi, a zatim
smo se prebacili na drugi poloaj, na desnoj strani ceste LeimirSvilo;
Narod se sa kolima, konjima, kravama, posteljinom i drugim stvarima prebacio na teren 1. ete i taba odreda, vie Grgurevaca. Na poloaju smo
ostali od popodneva do sutradan u zoru. I ovde smo vodili krau borbu
sa Nemcima i njihovim pomagaima, pa smo se prebacili na teren 1. ete.
tab odreda nam je ostavio poruku da se sa narodom i pet-est ranjenika izvuemo iz ume. Imali smo na raspolaganju ceo dan, pa su se obe
ete sastale na dogovor. Prihvaen je predlog da se probijemo natrag,
preko ceste LeimirSvilo i da idemo na na teren, kojim je neprijatelj
ve proao i gde se verovatno nee vraati. Neprijatelj je bio rasporeen
du ivice ume i to na terenu Leimira, Grgurevaca, uljana, Beenova i
Jaska. Tim pravcima su se ve izvukle nae etiri ete. Neke su se probile kao celine, a pojedine su se izvlaile po grupama.
Skupili smo i neke domaine, da im objasnim kako e se narod pripremiti za proboj. Nemci se obino nisu uputali u none borbe. Da smo
na vreme krenuli verovatno bismo svi, i ete i narod, izali iz obrua. Ali
nismo. Jo po podne smo poeli da formiramo kolonu naroda. No je bila
dobro odmakla, a mi jo nismo krenuli, jer nismo hteli nikoga da ostavimo,
a red se teko uspostavljao. Najzad smo oko pola noi krenuli. Prilino smo
ili. Prethodnica je ve bila blizu neprijatelja. Trebalo je da ete pou
prve, a kolona naroda da saeka. Nemci su u tom trenutku ispalili neko8 Ratna seanja, III

113

liko rafala. Narod se razbeao. Nastala je vriska dece i ena. Konji su se

uplaili. Lupalo je posude. Stvorila se prava guva. Od organizovanog proboja vie nije moglo biti nita.
Morali smo da se vratimo. Ranjenike smo posakrivali u najgue ibljake i ostavili im hrane i vode. Podelili smo se u grupe da se lake izvlaimo iz ume. Milo, Dara (nadimak joj je bio Bosanka), koja je bila
komesar 5. ete, i ja poli smo zajedno. Dara je bila slabe kondicije i vrlo
je teko izdravala ovaj izvanredni napor. Bila je na izmaku snage. Posle
dve-tri noi pokuali smo da izaemo iz ume iznad sela Jazak. Naili
smo na vojnike i vratili se natrag. Ili smo paljivo, da ne uznemirimo
straara. U svanue smo morali da se sklonimo sa puta. Kako ni Dara nije
dalje mogla, smestili smo je u duboki kanal pored jednog sporednog puta,
obraslog u paprati. Zavukli smo se pod paprat i iznureni i umorni odmah
zaspali. Dan je uveliko bio, kada smo kroz san uli neko zveketanje gvoa i lanaca. Probudio sam Miloa i Daru. Kroz paprat sam video Nemce
sa bacaima i tekim mitraljezima na konjima. Ili su putem pored nas i
zamakli u umu.
Kada je pala no, poli smo prema dolu izmeu Jaska i Vrdnika. Stigli smo tamo kada je ve svanulo. U jednom vinogradu smo pitali jednog
oveka o Nemcima. Rekao nam je da su otili i da ih vie nema ni pored
ume ni u selima. Zato smo se danju spustili u Srem. Daru smo vie nosili nego vodili: dobila je dizenteriju.
Ponovo smo se okupili na svojim terenima. Mnogo ljudi je odvedeno
u logore. Situacija nije bila nimalo laka. Pojedinci su zaplaeni ofanzivom
i pretnjama faista, poeli da nam okreu lea. Ali su ubrzo poeli ponovo
da dolaze i donose nam hranu. Znali smo da se sprema nova neprijateljska
ofanziva itav mesec pre nego je poela. A u umi je vreo ivot, kao i u
naselju. Imali smo pekaru, mlin, mnogo krava, svinja, bilo je na terenu
2. i 5. ete i pet-est vralica. Seljaci iz okolnih sela dovozih su ito u umu
1 tu ga vrili. Za nas, vojsku, drugovi su iz sela nou prevozili ito sa nemakih njiva iz Calme.
Stab odreda je naredio da u najveoj tajnosti kopamo ostave u zemlji, na skrivenim mestima u umi, da ih proistimo jakom vatrom, koju
emo loiti u samoj rupi, i da u njih smetamo penicu. Te trapove smo
posle dobro zadihtovali" i zamaskirali. Bili su iroki 1,5 m, a duboki od
2 do 2,5 m. Dovozili smo sa okolnih salaa mnogo utovljenih svinja, odmah ih klali, topili mast, pekli meso i peeno slagali u burad, zalivali ga
mau, pa i to sklanjali u pripremljene baze. Na terenu Frukogorskog odreda bilo je mnogo takvih baza. Te smo ostave otvarali posle ofanzive,
kada smo sa drugovima iz 6. istonobosanske brigade doli iz bosutskih
uma u Fruku goru. Kasnije, 1944. godine, neke od njih posluile su
nam kao magacini u kojima smo skrivali robu koju su nam bacali savezniki avioni.
Veliki doivljaj za nas, sremske partizane, bio je susret sa borcima
6. istonobosanske brigade u bosutskim umama. Njih je neprijatelj potisnuo sa Majevice i iz Semberije, pa su se preko Save prebacili u Srem.

Culi su i znali za sremske partizane, ali nisu znali gde su i koliko ih ima.
Sluajno se desilo da su skoro ceo Frukogorski odred i Bosutska eta bili
u bosutskim umama, kada su oni tamo doli. Ne zna se ko se kome vie
obradovao, da li mi njima ili oni nama. Nije dugo prolo, a pojavila se
jedna vea nemaka jedinica, koja oigledno nije znala da je u umi toliko nae vojske. Verovatno su Nemci poli na Bosutsku etu, a naili na
12 eta. U borbi sa tom jedinicom zaplenili smo mnogo oruja i municije,
odee i obue, hrane, sanitetskog materijala.
Zajedno smo poli na na teren, u Fruku goru. Bosancima je odmor i oporavak ovde doao kao poklon. Bili smo mirni i bezbedni, imali
dovoljno hrane, lekova i drugog. Posle nekoliko dana drugovi iz Bosne su
otili, a ostalo je neraskidivo prijateljstvo meu nama, koje se kasnije pretvorilo u veliko prijateljstvo naroda Vojvodine i naroda istone Bosne.
U novembru 1942. preli smo iz Fruke gore i Srema u istonu Bosnu. Pre polaska, od naih eta smo formirali 1. sremski bataljon. Komandant mu je bio Milo Zeki, koga su nam, za tu dunost, ostavili drugovi
Bosanci, politiki komesar Slobodan Baji Paja, a njegov zamenik ja. Na
terenu Frukogorskog odreda ostalo je nekoliko desetina, koje su kasnije
narastale u ete, od kojih je kasnije formiran 2. frukogorski odred.
Poli smo u bosutske ume. Prethodno smo morali da preemo reku
Bosut. Ve je uveliko bilo mrazeva, a i zemlja je bila hladna, a mi smo
je goli gazili. Odeu, obuu i puku drali smo nad glavom, da se ne pokvase. Reku smo preli u najveem redu i tiini. Gazili smo je kod sela
Grka, gde je najplia, u kojem je bio ustako-domobranski garnizon. Posle
nas je ekao jo tei zadatak prelaz preko Save.
Savu smo savladali u nekim starim i nesigurnim amcima. Jo nismo bili ni poeli da se ukrcavamo, a proneo se glas da treba pouriti jer
dolazi neprijateljski oklopni brod.
U svanue smo bili na drugoj obali. A kada je svanulo lepo se videla Majevica, o kojoj smo mi Sremci matah i esto govorili kako bi bilo
dobro da se nje doepamo.
Bili smo prijatno iznenaeni velianstvenim doekom, koji nam je
priredio narod Semberije. Zahvaljujui takvom doeku, gostoprimstvu naroda Semberije i njihovih partizana, nai borci su mogli lake da shvate
da je bolje to smo otili iz Srema, jer su ovde bolji uslovi za borbu, a
pravom borcu je svejedno gde e ratovati protiv neprijatelja.
Ubrzo smo, zajedno sa partizanima Semberije i Majevice, napali
uporite etnika ure Biia i unitili ga za sva vremena. Uspeh je bio
sjajan. Zaplenjeno je dosta municije i oruja i bratski podeljeno. etnici
su bili potueni ne samo vojniki nego, to je jo vanije, i politiki. Nai
borci su stekli dragoceno iskustvo. Mi smo samo uli da etnika ima u
Srbiji i Bosni, ali se nikada nismo sa njima sreli. Sluali smo o njihovim
nedelima, ali ih nismo videli. Sremci su bili neumoljiviji i u borbi protiv
njih. Tako je poela nova stranica borbe sremskih partizana.
DRAGAN

DIKlC

VANJA

PRVA POLITIKA AKCIJA

Sredinom leta 1941. godine Trubarska gerilska eta se nalazila severno od Knina, na Starevu brdu. Ona i Strmika eta imale su zadatak
da ne puste Italijane i ustae da prodru od Knina uz Rijeku Butimicu
prema Tikovcu i Trubaru. Naom etom je komandovao Nikola Rodi,
a Strmikom Pajo Kurbalija. Italijani iz Knina nisu napadali nae snage,
jer su se pribojavali da ih ne snae sudbina ustaa, koje smo gonili sve
do predgraa Knina. Poloaje na Starevu brdu drali smo oko mesec i
po dana, a da nas Italijani nisu nijednom napali. Da bismo dobili u vremenu
i pripremili svoje snage, traili su da pregovaraju sa ustanicima, koristei se
naim izdajnicima koji su se bili sklonili kod njih u Kninu.
Pregovori su odrani poetkom septembra na Golubiu, kod egotina vrela. Na pregovara je bio Milutin Moraa. Italijanski pregovorai,
oficiri, su zahtevali da ih pustimo u gradove i da im budu slobodne komunikacije, a da e nas oni tititi od ustaa. Nae rukovodstvo je odbilo te zahteve. Ostalo se pri svome da e partizanske jedinice i dalje voditi
borbu protiv Italijana, ustaa i drugih izdajnika koji su nali utoite kod
okupatora. Prozrevi nameru Italijana i izdajnika nae rukovodstvo je
naredilo da svi borci iz jedinica prema Kninu poloe zakletvu. Tekst zakletve napisan je u komandi Drvara. Zakletva je polagana na poloajima,
po etama, u prisustvu predstavnika iz pretpostavljenog taba. Zakletvu
su borci i rukovodioci oduevljeno prihvatili.
Pop uji, Brane Bogunovi i jo neki su, meutim, ve idue noi
pobegli kod Italijana u Knin i tako izdali svoj narod i poloenu zakletvu.
Oni su omoguili Italijanima da bez borbe dou do Bosanskog Grahova.
I druge pregovore su organizovali Italijani i izdajice iz Srba. Odrani
su na Otriu. Stevo Raen, Jovo Kea, major Raeta i jo neki predstavnici ustanika iz Srba prihvatili su predlog Italijana. Uspeli su da zavrbuju
nekoliko svojih istomiljenika. Po Srbu i okolini proturali su italijanske
plakate, kojima su Italijani predstavljani kao nai zatitnici od ustaa,
i pozivali gerilce da predaju oruje italijanskoj komandi.
Nai predstavnici Pero Bolti i oko Jovani, kad su uvideli nameru
Italijana, napustili su pregovore i o svemu obavestili rukovodstvo u
Drvaru.
Nae rukovodstvo je odmah odralo sastanak s veim delom stareina iz Plavanjske, Strmike, Donjotikovake, Resanovake, Granovake
i Trubarske ete. O potrebi voenja beskompromisne borbe i protiv Italijana, i protiv ustaa i naih izdajica govorili su Marko Orekovi, Ljubo
Babi i Nikola Kotle.
Komanda Trubarske ete je odmah potom pozvala grupu boraca dobrovoljaca da poe u Srb i uspostavi vezu s likim jedinicama u rej onu
Srba. Javili su se: Dragan ure Rodi, Dragan Rade Rodi, Nikola Nikole

Rodi akon, Rade Stevana Rodi Rapua, uro Nikole Rodi i Sava Save
Kneevi.
Ova grupa boraca je dobila zadatak da Likom odredu prenese nareenje da ne pusti Italijane u Srb bez borbe i da Kea, Raenovia, Omigusa i Raetu spree da stanu na elo naroda i pokreta, jer otvoreno saraduju s okupatorom.
Cim je dobila zadatak, 8. septembra u 03.00 asa, grupa je krenula
pravcem Strmica, D. Tikovac, G. Tikovac, Kaldrma, Likp Dugo. Polje,
Liki Osreci, Srb.
Kada smo krenuli iz Likog Osreca prema Srbu sreli smo jednu
enu, vraala se iz Srba, pa smo s njom razgovarali. Bilo je to oko 08.00
asova. Ona nam je rekla da ima neka vojska u Srbu, ali da nije videla
Italijane. Nije znala ija je vojska, ali je s njom videla Paicu Omigusa.
Odmah nam je bilo jasno da se radi o izdajnicima. Zato smo, kad smo doli do reice koja protie kroz Srb, u jednom vrbaku sakrili puke, da
bismo bili manje uoljivi, a zadrali smo pitolje i bombe, ispod kaputa.
Morali smo dobro da ispitamo situaciju, da utvrdimo gde se nalaze jedinice Likog odreda, a i kakvo je raspoloenje samih metana.
U Srb smo stigli oko 10.00 asova. Uli smo sa severne strane, proli
ga celog, do Tomia mlina, u njegovom junom delu. Italijanski plakati
su bili izlepljeni na javnim mestima i po tarabama. Pozivali su gerilce da
predaju oruje, za Italijane je pisalo da su doli da zatite Srbe od ustaa
i da e imati svoju vlast i strau u Srbu.
Odmah posle dolaska Italijana na Zrmanju (Otri) u Srbu se pojavio letak koji su napisali etnici Stevo Raen, Paica Omigus i Jovo Kea,
u kojem napadaju naeg Gerilca", a posebno bratstvo i jedinstvo, irei
la da komunisti sarauju s ustaama. Na sva usta su hvalili italijansku
zatitu srpskog naroda.
Nosili smo i mi jedan letak, namenjen italijanskoj vojsci, pisan na
italijanskom jeziku.
Vraajui se kroz Srb cepali smo italijansko-etnike plakate i lepili nae.
Poto smo tako, bar delimino, izvrili zadatak u Srbu, desetina se
vratila, odnosno uputila ka Raenoviima. Svratili smo u jedan ljivik na
severnom kraju Srba i razgovarali sa metanima ne bi li doznali gde je
tab gerilske jedinice. Zadrali smo se tu podue, vie od jednog sata. Tada
je naila grupa od oko petnaest naoruanih ljudi; odjurila je putem pored kue.
Izali smo na put. U tom je naila i druga grupa, oko 20 ljudi naoruanih karabinima i lovakim pukama. Pitamo ih da nisu naili Italijani ili ustae, a oni odgovorie da je neka grupa pre pola asa poepala
Italijanske plakate koje su oni izlepili po gradu, a izlepila druge plakate.
Rekli smo da smo mi to uinili. Pitali su: zato? Odgovorili smo da nam
se nije sviao sadraj italijanskih plakata, da lau da e nas zatititi od

ustaa, da mi gerilci neemo da predamo oruje i rade prihvatamo borbu

protiv Italijana.
Njihov stareina dao je znak pitaljkom onoj svojoj grupi i vikao:
Evo ih". A oni iz druge grupe su ve obrazovali obru oko nas. Drali
su uperene puke i zahtevali da nita ne pokuavamo. Kada se vratila prva
grupa rekli su da moramo da idemo do njihove komande. Odbili smo, ali
i pripitali koja je ta njihova komanda i ko im je stareina. Komandant
im je Paica Omigus, a pominjali su i Raena i Keu.
Tako nam je postalo jasno s kim imamo posla. Traili smo da doe
neko od njihovih rukovodilaca, da mu objasnimo zato smo doli. Naoruani
vojnik, koga su k njemu uputili, brzo se vratio sa nareenjem da nas
hitno dovedu tamo. Pristali smo pod uslovom da nas sprovedu. Tako je
jedna grupa ila ispred nas desetak, a druga za nama, na istom tolikom
odstojanju.
Kada smo doli na trg u Srbu nareeno nam je da idemo Kei, a mi
smo traili da njihovi rukovodioci dou na trg. U tome su se pojavili
Jovo Kea, Paica Omigus i drugi, koje mi nismo poznavali. Opet nam
je postavljeno pitanje: ko nas je poslao da cepamo njihove plakate i lepimo svoje? Opet smo odgovorili: komanda Drvarskog odreda. Oko nas
se okupljala vea masa. Iz nje nas niko nije uzeo u zatitu, niti je odobravao to to smo cepali plakate. Cak su se uli i povici da nas poubijaju,
a drugi da nas zadre i predaju Italijanima. Bilo je i predloga da nas zatvore, pa ako se otvori borba u Srbu da nas pobiju. Jedan iz te mase je
rekao da oni nee voditi borbu protiv Italijana, jer su oni njihova zatitnica od ustaa, a mi neka idemo u Drvar i Trubar i tamo vodimo borbu
neka gore nae, a ne njihove kue.
Pristigla je i nova grupa ljudi i ena. Neki iz nje su nas prepoznali
(Mirko Grbi, Jova Kenjalo, Mile i Petar Bokan, svi iz sela Osreci). Kada
su uli o emu se radi, rekli su da nam ne sme pasti ni dlaka sa glave.
Tada se izdvojila grupa njihovih rukovodilaca. Posle krae rasprave
jedan iz nje je rekao da ima jo plakata, poslao je neke ljude da ih izlepe
i predloio da nas oslobode. Tada je iz nae grupe istupio Nine akon i
rekao da imamo jo plakata Gerilaca", pa emo dati da se izlepe po
gradu. U tome je doao Jovo Kea i kazao: Trubarani, idite kui i nemojte se zadravati da vas ne bi nale nae patrole, pa da opet imate neprilike". Jedna njihova patrola izala je sa nama iz Srba.
udno je bilo to to, iako smo im se suprotstavili, ovi izdajnici nisu
ni pokuali da nas pretresu da vide imamo li oruje. A imali smo svi estorica: pitolj i po 3 bombe.
Posle povratka iz Srba svratili smo u onaj ljivik i uzeli svoje puke.
Preko Bosanskog Osreca i Trubara doli smo u Lesku, jer smo u Trubarima saznali da su Italijani na Grahovu, a naa eta na poloaju kod Baia
Lokve (Resanovci).
Obavestili smo komandu ete o situaciji u Srbu.
DRAGAN

RODlC

RADILO SE KOLIKO SE MOGLO

Godina 1941. Nemaka vojska je okupirala na kraj. U Tekstilnoj koli u Kranju, gde sam bio zaposlen, dobio sam otkaz i platu za dva
meseca unapred.
Dozvolu da poem svojima u Ljubljani nisam dobio, pa sam se zaposlio, kao radnik, u Graevinskom preduzeu Ravbalj" u Prevoljama kod
Kranja. U tom preduzeu ve su bili zaposleni neki nastavnici Tekstilne
kole, sa kojima sam pre toga bio zajedno: ing. Jakob Mlakar, Maks Stupica, rtomir Zore i neki aci. Tamo su Nemci gradili kasarnu. Bilo nas
je mnogo zaposlenih starih, mladih, uenika, zidara, zanatlija i drugih.
Bio je i neki pear, koji je ugraivao pei, ah mu se vie puta dogodilo da
mu neka eksplodira. Bilo je, takoe, mnogo koijaa, siromaha koji su
prevozili kamen iz kamenoloma u Besnici. Jednoga dana, kada sam kovau nosio alat, naleteo sam na druga Zorca, koji mi je rekao: Hugo,
jedan sanduk dinamita smo ve sklonili za umu, a ti zna ta treba dalje
raditi". Koijaima-prevoznicima sam upisivao vie kubika.
U to vreme, dok sam radio u preduzeu Ravbalj", tj. od juna do
15. oktobra 1941, dva puta sam, odmah posle smene, biciklom odnosio
potu od druga Stupice do druga Srenika, uenika Tekstilne kole, u
Tri. Stupica je ve uveliko organizovao otpor protiv okupatora.
Jedne nedelje, poslednje u novembru, dola je k meni ranije najavljena poseta. Bilo ih je etvoro, jedna ena i tri mukarca. Stigli su oko
7 i ostali do 13 asova. Odrali su sastanak. Pitah su me za neke ljude,
kakvi su. Od prisutnih sam poznavao samo Poljanca. Njegova ena je nekada bila istaica u Tekstilnoj koli. Dok je sastanak trajao, uvao sam
strau. Sastanku su prisustvovali: Tomieva, Brejc, nepoznati drug i
Poljanec.
Stanovao sam u Cirama, izvan grada, na usamljenom mestu. Na
putu do mog placa bilo je nekoliko kua, sa dve strane placa bile su livade,
a na treoj panjak. Meu izmeu mog poseda i panjaka inili su jarak
i gusto grmlje. U uglu nalazio se sto sa dve klupe.
Godina 1942. Kada sam jednoga dana doao kui, na pragu, sam
naao nekakav zaveljaj. Poao sam iza kue kad me neko pozvao iz grmlja.
Tamo, u jarku, je sedeo, skriven, umar-partizan, iscrpljen, gladan, poderan i prljav. Zamolio je da ostane kod mene, poto se ne usuuje ii
kui, k svojoj sestri. Kada sam drugog dana, posle rada, doao kui (partizana sam zakljuao u njoj), primetio sam da je svoje dronje oprao i
stavio da se sue u zahodu. Koulju, maramicu i uferice, s obzirom na to
da nisu bile dobro oprane, dao sam, zajedno sa svojim veom, kominici
da opere; ona je odmah videla da to nije moje. Partizan koji se skrivao
kod mene zvao se Konc. Zajedno smo svojevremeno bili na vojnim vebama u Zadobrovi kod Ljubljane, 1940. godine. Bio je iz Primskovega
kod Kranja. U vreme dok je boravio kod mene, odlazio sam kod njegove

sestre sa kakvom porukom ili pismom. U povratku sam jednom doneo i

peglu na ugalj. Kada je odlazio dao sam mu cipele, jo sasvim dobre,
britvu koja je nekada sluila za brijanje, arape i krpe za uferice. Konc
je kod mene bio dva puta. Njegovo partizansko ime bilo je Baldrijan.
Priao mi je mnoge dogodovtine. Jednom prilikom, kada su odlazili
da likvidiraju nekog gostioniara u Trsteniku, nije hteo da se ukljui u
akciju poto je poznavao tog gostioniara, vojsku su sluili zajedno. Takoe
mi je priao da, kada su bili opkoljeni u Udinbortu i probijali se iz obrua, da su proli pored jednog nemakog vojnika, koji se samo zakaljao
i pustio ih da prou, a drugom prilikom da je leao u potoku 48 asova,
dok Nemci nisu otili. Bio je prisutan i kada je poginuo mesar Jamnik,
koji je iao da prikuplja hranu.
Priao mi je, takoe, i o tome da su partizani, kada bi odlazili u
svoj bivak, u poetku obino ili u koloni, ali poto su tako ostavljali vidne
tragove, poeli su kasnije da se kreu u strelce", na rastojanju od nekoliko metara.
ika (partizansko ime rt) je verovatno poznavao Konca, koji je bio
kod mene pre dolaska Stupice.
Jedne nedelje posle podne pratio sam Milku Srebernjakovu i Pavlu
Konc kada su odlazile na vezu u Straheu dolinu, k Lombarju.
Godina 19431944. K meni je doao rt, ini mi se da je bila jesen, i najavio dolazak Maksa Stupice. Jo ranije me je Stupica pitao da
li moe doi. Nakon nekoliko dana doao je i traio da mu od staklara
Hleba donesem radio-apart sa slualicama. Doneo sam ga u sanduetu.
K Hlebu, u staklarsku radionicu, odvela me Anica Kotlovek. Tamo sam
preuzeo sandue i izaao na zadnja vrata radionice, onom uskom ulicom
u kojoj je svojevremeno bilo poglavarstvo.
Moj komija Srebernjak je u moju kuu doneo oko 40 kg papira
u vrei. Stupica je doneo pisau mainu, matrice, valjak za tampanje i
ostalo. Radio je bio sakriven u ormaru za odela, kao i pisaa maina.
Stupica je sluao najnovije vesti sa frontova, zatim bi ih otkucao na
maini i tampao. tampao je i letke sa kozacima, letke sa iscrtanom i
obojenom rukom, i letke sa natpisom Karavanke bote", gde je umetnuo
i rei ii ete preko". Kominica Srebernjakova mu je donosila hranu.
Izmeu prozora su bile mahunarke, da tite od tuih pogleda. Kada se
skrivao kod mene, dao bih mu klju od kue kako bi mogao odlaziti i
dolaziti kada je hteo. I njegova ena je dolazila k njemu i poneto mu
donosila. Mnogo je brinula za njega. Takoe je i decu vozila pokraj kue,
kako bi ih mogao videti. Gledao ih je kroz prozor. Kada je Stupica bio
bolestan, posetio ga je lekar. Tada sam se ja sklonio. Nisam bio kod kue.
Posle mi je priao da je kod njega bio dr Vrbnjak. I Stupiina ena je bila
prisutna. Lekar mu je dao nekakvu crnu mast. Za leukoplast sam drugi
dan iao k njegovoj eni. Zatim sam nosio potu od graevinara Bidovca
(partizansko ime Ajdovec), koji je bio zaposlen kao tehniar. Njega su
partizani likvidirali. Stupica je jednom zaboravio neke stvari na stolu u
bati. Ljutio se zbog toga.

Odlazio sam k fotografu Poganiku (partizansko ime Kocjani). U

radnju sam ulazio uvek kada je roletna bila malo sputena. To je bio znak
da kod njega nema nikoga. Ako je, meutim, bilo ljudi, potu, pisma ili
pakete preuzimala je njegova ena u ulici blizu Roenvenske crkve. Njega
su Nemci streljali.
Dva puta sam pisma nosio i ing. Ogrizku. Takoe sam iao Kari
(partizansko ime), koja je jednom prilikom donela ranac od kue u kojoj
je stanovao student Tavar, dopisnik Jutra". Kada sam, s rancem, prelazio drveni most, zaustavila su me dva nemaka vojnika. Sreom pustili
su me da nastavim put, moda zato to znam nemaki. Karu su likvidirali partizani.
Nosio sam potu i Fajgel Jirici (partizansko ime Mama). Upozorili
su me da pored njene kue prolazi patrola svakih etvrt ili pola asa. Kada
je imala kakvu potu za Stupicu, tada bi na prozorsko staklo prislonila
novine. Pre mene je potu k Mami nosio, kako mi je reeno, Burger, ranije uenik Tekstilne kole. Bio je oenjen i imao je decu.
Jednom sam i Sinkovevoj (partizansko ime Janina) nosio potu.
Takoe i sestri Stupiine ene, koja je radila u Pletenini, odnosio sam kakvo pismo ili bi ona meni davala kakvu potu, i to na stepenicama pored
transformatora na Sajmitu, blizu Zlatne ribice".
Nekoliko puta sam bio i kod naduitelja Zavrnika (partizansko ime
Poba). Bio je zaposlen u Majnikovoj trgovini. Kada bi zatvorio radnju,
spustio bi roletnu, a ja sam, po dogovoru, dolazio k njemu u radnju kroz
glavna kuna vrata.
Kada je jednom Stupica iao na vezu, kretao sam se ispred njega,
kako bi ga upozorio na opasnost, u sluaju da se vri legitimisanje. Kada je
Stupica drugi put doao k meni, uenik tekstilne kole Pekol, koji je kod
njega stanovao, doneo mu je radio-aparat. Ako bi se Stupica zadravao
gde u blizini, kamen ili komad uglja je bio znak da li je pota hitna ili
ne. Vrata drvarnice tokom itave okupacije nisam zakljuavao.
I Milka Srebernjakova, kada je imala neto da mi saopti, dolazila
je i kucala na prozor tri puta. Jednom je Srebernjakova dovela Filipovia,
koga je, drugom prilikom, Manca Matijeva dovela radi odlaska u partizane.
Paket za Irenu Korbar dobio sam od Lenke Lotri; ona ga nije mogla
predati poto je veza bila prekinuta. Ja sam, meutim, znao gde se Irena
nalazi, pa sam paket predao Srebernjakovoj da joj ga urui. Tamo su bili
Janina i drugi.
Jednom je i Sika (partizansko ime Ort) doveo jednog druga, koga
smo sakrili izvan kue, kraj drvarnice. Kada je uao, rekao je Stupici:
Neemo, valjda svakog k . . . . primiti". Kada sam izaao video sam da
je taj drug nosio kaket. Zatim ga je Ort odveo dalje. Nisam pitao ko je
to bio, jer je bilo bolje da ne znam. Tada je bilo tako bolje.
Kada su Nemci odveli druga Gregoria, stolara, u tvornicu Subart,
u Straiu, gde sam tada radio, doao je da me o tome obavesti drug
Krce. Nakon toga, kada sam doao kui, pospremio sam to je jo ostalo,

neto literature, letaka, glasila OF Naa ena", matrice. Drug Stupica

(partizansko ime Dragost) stalno je tada govorio dok je bio kod mene da
voli ljude, narod.
HUGO

VUJClC

NEMAKU KOLONU SU POKOSILI PODGORCI

Od ranog jutra gruvaju nemaki topovi i tuku poloaje Podgoraca,
severno od blokiranog Valjeva. Njihove granate obino visoko lete, prebacuju nae rovove i padaju iza nas, u dolinu reice Rabas. Pokoja i podbaci i padne u umu ispred naih poloaja.
Bie trke! ali se kao i uvek na komandir Gija, upkajui
svoje bezbojne brkove.
I zaista, toga dana, 6. oktobra 1941. godine, Nemci su rano krenuli
drumom Valjevoabac i to sa jakim snagama, kako su nam javljale
nae izvidnice. Imaju i tenkove, kamione, artiljeriju. Kolona im je, kau,
veoma duga.
Cim sam se vratio od komesara bataljona, komandir mi nareuje da
poem u susret Nemcima. Shvatio sam da me proverava, poto sam ba tih
dana bio kandidovan za partiju. Nekoliko asaka pred sam pokret, pred komandira je istupio drug Milan Radovanovi, inae komandir 2. voda, koji
je trebalo da ostane na svojim poloajima na Ceriu. Molio je da komandir
i njega pusti da ide u borbu. Gija mu je dozvolio, te smo u trku krenuli
prema selu Grabovici.
U koloni po jedan, sa orujem u rukama, jurili smo prema Divljem
Brdu i Grabovici. Negde na polovini puta, ispred naselja Divlje Brdo,
morali smo da saekamo zaelje kolone. Polovina boraca ozbiljno je zaostala, ljudi se umorili od dugog tranja. Ispred nas, u zaseoku Cigana, ula
se mitraljeska vatra. Nekoliko duih rafala, a zatim i lelek ena i dece.
Zatiemo stravinu sliku. Nemci su potukli grupu seoskih muzikanata.
Razjareni, posle pukaranja sa naim izvidnicama, u zaselak su upali sa
uperenim mainkama i pobili ljude. Muzikanti su ih saekali u stroju, sa
instrumentima u rukama, u elji da ih svirkom odobrovolje.
Banditn? pitali su starije ljude.
Oni, oigledno ne shvatajui koga trae, uglas su odgovarali:
Ja, ja! Ales band isti, gospodine!
Nesporazum je bio oigledan i Nemci su ove nesrenike sve postreIjali. Samo su neki od njih davali znake ivota.
Pojurili smo dalje za nemakom kolonom, koja je ve promicala pored kole u Grabovici, pljakajui i palei sve pred sobom. Zgrada kole

u Grabovici ve je bila u plamenu. Gorele su i pomone zgrade u kolskom dvoritu i neke kue u selu.
Umesto da produe put Sapca, kako smo mi u stvari oekivali, Nemci
su kod Grabovice skrenuli desno, prema selima Zabrdici, Popuki i dalje
prema Valjevu. U Zabrdici, negde na elu njihove kolone, grmeli su minobacai. Majke su dozivale decu, svakako obanie, da bee to dalje s
druma. Uznemireni seoski psi divlje su nasrtali na plotove dvorita, ali
su i sami stradali. Faisti su i na njih pucali, ubijali su svakoga ko bi im
se na putu naao. Na drumu, ispred zapaljene kole, leali su pobijeni
ljudi. Neto dalje, pored vrzine, nailazimo ponovo na ubijenog oveka. Oigledno je pokuao da se skloni ispred pobesnelih osvajaa, ali je pri tom
pokuaju ubijen.
Na ulasku u Zabrdicu, iz vonjaka pored druma, uje se kuknjava
ena. Prolazei drumom, Nemci su pucali u dvorite i ispred kue ubili
staricu. Pucali su u svakoga koga bi iz kolone opazili. Za sobom su ostavljali pusto i odvodili stoku i ivinu. Odmicali su daleko kroz selo.
Uporna pucnjava i lave pasa jasno su govorili o pravcu kretanja njihove kolone. Motori njihovih vozila bruje daleko prema Donjoj Zabrdici
i Grabovici, a nama se ini da se njihova kolona ponovo vraa u Valjevo,
ali sada drugim pravcem, drumom ZabrdicaPopukeValjevo.
Na streljaki stroj, koji je do tada jurio za Nemcima preko njiva i
vonjaka, prikuplja se na jednom platou, gde sa grupom boraca sustiemo
komesara bataljona Mila Milatovia. Premoreni od dugog tranja i borbe
sa nemakim zatitnim delovima, borci su posedali po vonjaku, prepriavajui utiske iz tek minule borbe. Jedna patrola, koja se tek vratila iz
potere za nemakim pljakaima, pria kako joj je jedna grupa Nemaca
ispred nosa umakla. Jurei za Nemcima koji su seljacima pljakali stoku,
iz jedne kue im je, kako priaju, rukom mahala starija seljanka, upozoravajui da su Nemci u jednoj kui. Upali su u dvorite, ali su u kui
zatekli samo desetak za noge povezanih kokoaka, dok su faisti umakli s
druge strane i izgubili se u oblinjem umarku. Nisu stigli da ponesu opljakanu ivinu.
Komesar Mile saoptava mi da je maloas u borbi poginuo omladinac Mile Panti. ini ovo diskretno, skoro apatom, kako ostali borci ne
bi uli. Pribojava se da e vest o pogibiji druga demoralisati ljude, mahom
mlade i jo neiskusne ratnike. U isto vreme, odmah iza nas, Slavko Milievi naglas pria kako je Panti poginuu i udi e ko je i zbog ega palog
druga sklonio u nekakvu vrzinu, a on je, kae, video kako je Mile pao pored jedne bare. Na komesar je ovo, u stvari, uinio. Zeleo je da to manje
boraca vidi ubijenog druga, bar dok borba sa Nemcima jo traje.
Dok su se borci odmarali i prepriavali razne zgode i nezgode, komesar je Milanu i meni izlagao plan dalje potere za nemakim pljakaima. Trebalo je ponovo da krenemo za njima, da im onemoguimo dalja
pljakanja sela, kojima su oni, u danima blokade Valjeva, veoma esto
pribegavali. Usled potpune blokade grada od strane valjevskih partizana,
Nemci su svoj garnizon u Valjevu morali avionima da snabdevaju. Meutim, ovo je bilo nedovoljno, pa su bili primorani da sve ee i sa

jakim snagama kreu u okolna sela radi pljakanja. Partizani su ih u tim

pokuajima uz svakodnevne borbe, onemoguavali. Svaki pokuaj prodora iz opkoljenog grada, Nemci su plaali velikim rtvama.
Najednom, kada smo to najmanje oekivali, iza prve krivine druma
1 nekakve umice ispred nas, zabrujali su motori nemakih maina. Zakripale su i gusenice tenkova, i mi opazismo kako se njihova kolona istim
drumom vraa. Drumom, kojim su maloas, inilo nam se, daleko promakli, faisti su ili pravo prema nama. Zbog krivine na drumu, ume koja
nas je delila, nali smo se u bezizlaznoj situaciji, skoro opkoljeni. Buka
njihove motorizacije, uporna pucnjava na drugom kraju sela, teko nas
je zavarala, pa je trebalo brzo odluiti kako da izbegnemo izuzetno teak
poloaj u kome smo se nali.
Susreo sam ozbiljan pogled komesara Mila.
Komanduj! obratio mi se kratko.
Bez mnogo pokreta i rei, borce smo rasporedili iza plota na ivici
vonjaka. Naredio sam da prilegnu, da napune puke sa po est metaka
1 ekaju moj znak. Ispaliemo salve po nemakoj koloni, a onda uzmak. Sto
bre, pa ko preivi. Ovo je, inilo se, bilo jedino mogue reenje u toj
situaciji, poto je teren za izvlaenje jedinice iz krajnje nezavidnog poloaja bio izuzetno nepodesan. Ukoliko bi Nemci prerano opazili nae prisustvo, pored samog druma kojim su u zbijenim redovima prolazili, bio
bi to sigurno kraj itave nae jedinice sa oko sedamdeset boraca. Ovako,
nastojaemo da ih iznenadimo, da ih iz neposredne blizine potuemo, a
onda kako nam bude. Kada se ve moralo ginuti, trebalo je kou to
skuplje prodati.
Drumom, pedesetak metara ispred nae zasede, ljuljaju se dva nemaka tenka. Za ovima, u gustim redovima, koraa peadija. Od njihovih pogleda skriva nas visoka i gusta vrzina, ali ih mi odlino vidimo. Bezbrini i raskopani Nemci nose puke kao toljage, amore, dok
ih sa konja, pored kolone, pouruje oficir. Nanianio sam upravo njega.
Levo od mene, pored nekakve mlade i posve tanke voke, stoji komesar
Mile. I on mirno niani. Nai borci, gotovo da ne diu. Ni jednog pokreta, ni jednog znaka ivota, svi mirno ekaju moju komandu. Strahovao
sam da e se neko od njih moda pokolebati, da e nam zasedu prerano
otkriti, ali su svi do poslednjeg ostali hladni i pribrani. Rekao bih da ovi
ljudi ni izbliza nisu shvatili svu teinu novonastale situacije. Ostali su
mirni i prisebni ba kao najiskusniji ratnici, kakve ova naa gerilska vojska
samo poeleti moe.
Pali! komandovao sam, kada mi je izgledalo da je nemaka
kolona ispred nas bila najzbijenija.
Planulo je sedamdeset puaka, grmela je brza paljba. Podgorci su iz
neposredne blizine kosili nemaku kolonu. Nastao je pravi pravcati pakao.
U koloni Nemaca nasta uasna pometnja. Guvaju se na drumu, komanduju, urlaju, ali nikako da shvate odakle naa vatra dolazi.
Tek kada smo ispalili po est plotuna po njima, otpoeo je uzmak.
Borci su odstupali, preskakali mnogobrojne visoke plotove i pri tome stojei gaali po Nemcima. Komesar i ja meu poslednjima odstupamo. Gle-

dam komesara, a on stojei, lagano niani i gaa. titi uzmak svojim borcima. I Milan Radovanovi je sa nama. I on pokazuje nevienu odvanost.
Nemci su se najzad sredili i pakleno tuku za nama. I njihovi tenkovi su
se povratili sa ela kolone i poli za nama. Gaze plotove i mlade voke,
tuku iz svojih orua. Oko glava nam preleu hici, i nema vremena da se
prilegne, da se meta koliko-toliko izbegne. Uzmakli smo i sjurili se u nekakav potok, dok je njihova vatra lagano jenjavala. Uzmakli smo na
nove, daleko pogodnije poloaje ali, zaudo, Nemci nisu dugo ili za nama.
Prestala je i njihova paljba i sve se nekako neobino primirilo.
Prikupili smo se pored zidina jedne nedovrene crkve. Bili smo svi
na broju, izuzev poginulog Milana Pantia. On je pao pri prvom dodiru
sa Nemcima, gonei ih dok su pljakali stoku u selu. etiri druga lake
su ranjena. Jedan u koleno. Vajkao se drugovima kako je preao preko
dozrelog vinograda, a nije smeo groe ni da okusi, iako su mu se usta
zbog rane toliko suila.
Dok smo se mi prikupili i sredili, dok smo ukazali pomo ranjenim
drugovima, Nemci su sa druma pokupili mrtve i ranjene i nastavili put
prema Grabovici i dalje prema Valjevu. Meutim, jedan vod naih Podgoraca, koji nam je sa poloaja na Cariu u pomo poao, ponovo ih je u zasedi saekao i estoko potukao. Tek neki kilometar dalje od mesta nemake pogibije, Podgorci su im potukli sve zaprege i posadu sa topova.
Topove su faisti tenkovima i kamionima odvukli, dok je preko dvadeset pobijenih konja ostalo na drumu. Brzo su uzmakli prema Valjevu, odnosei mrtve i ranjene.
Ova grupa Podgoraca se posle kraeg odmora i sreivanja vratila
na mesto borbe, kako bi bar delimino sagledala njen uinak. Ono, to smo
tamo zatekli, bilo je strano. Po pranjavom seoskom drumu bilo je mnogo
svee ljudske krvi. Borci su nabrojali preko stotinak lokava. Probuene
i krvave nemake kacige, zavoji natopljeni krvlju, delo vi rublja i obue,
sve je bilo krvavo. Nekoliko razbacanih gas-maski, porcija, iseene sare
od izama, govorili su o stranom pokolju. Tukli smo izbliza, pucali tako
rei u gomilu. Iznenaenje, koje smo im priredili, bilo je potpuno i samo
zahvaljujui tome, uspeh je bio izuzetan.
Odavde smo otili da sahranimo druga Mila Pantia, skojevca i junaka, oveka koji nije znao za strah. Sahranili smo ga nou. Od njega se
retko toplim reima oprostio komesar bataljona Mile Milatovi.
Sledeeg jutra, iz opkoljenog Valjeva dugo su dopirali zvui pogrebnih mareva. Nemci su sahranjivali svoje grenadire, pobijene u pljakakom pohodu. Vesti, koje su nam iz Valjeva pristizale, govorile su o velikom broju ubijenih Nemaca. I Bilten" Vrhovnog taba narodnooslobodilakih odreda Jugoslavije u broju 9 iz tih dana govorio je o preko stotinu ubijenih Nemaca, ime se jo ivi Podgorci, uesnici ove borbe i dan-danas ponose. Prepuni utisaka iz slavnih dana, posebno iz borbe u Grabovici i Zabrdici vodene 6. oktobra 1941. godine, oni su donekle i tuni
zbog nepravde koju im je istorija, sticajem okolnosti, uinila.
Sta je to, to Podgorce i danas ljuti i emu uporno prigovaraju?

Kao jedan od preivelih uesnika poznate opsade nemakih snaga u

Valjevu, a posebno borbe koju ovde evociram, elim da potvrdim i jo
jednom kaem: ona je delo hrabrih partizana Podgorskog partizanskog bataljona.
U poznatom Dnevniku Dragojla Dudia, na stranicama 190. i 191,
ova borba je pogreno pripisana Radevcima, odnosno Sedmoj raevskoj
partizanskoj eti, koja u ovoj borbi uopte nije uestvovala. Raevci su tada
bili daleko od ovog dogaaja, negde u Kozluiu na drumu Grabo vica
Brankovina.
Kako je do ove greke uopte dolo?
Dolo je bez krivice autora Dnevnika, naeg dragog ia Dragojla.
Jedan od mlaih boraca iz Raevske ete, kurira i vodia ie Dragojla
i druga komesara (verovatno druga Milosava Milosavljevia), pokazao im
je mesto borbe i utvrdio da su Raevci Nemce tamo potukli. Drugu komesaru, kako se i iz Dnevnika danas vidi, Dragojlo je tada sa ushienjem govorio o junatvu Raevaca, o stranim gubicima Nemaca, o emu su svedoili jo svei i vidljivi tragovi. Priu kurira Dragojlo je oigledno kao
istinitu primio i tako i u svoj Dnevnik upisao.
Zeleo bih da ovi redovi i zakasnelo seanje na podvige Podgoraca u
ovoj borbi sa nemakim zavojevaima, budu donekle uteha hrabrim Podgorcima, ispravka nepravde koja im je davno uinjena.
2IVORAD

OKIC

S KOLAINSKIM, BERANSKIM I ANDRIJEVAKIM

USTANICIMA 1941. i 1942. GODINE
U vrijeme kapitulacije Jugoslavije aprila 1941, crnogorska partijska organizacija bila je relativno brojna i politiki vrlo uticajna s obzirom
na uslove pod kojima je djelovala. Krajem juna na podruju Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak u partijskim organizacijama bilo je oko 1780 lanova KPJ, a u organizacijama SKOJ-a
oko 3000. Pravilnoj politikoj liniji partije i ugledu njenih lanova na naem podruju moe se zahvaliti to je postignut znaajan uspjeh u oivotvorenju direktive Pokrajinskog komiteta o prikupljanju i sklanjanju oruja i druge ratne opreme.
U toku kapitulacije u drugoj polovini aprila u Crnu Goru je stigao
izvjestan broj partijskih kadrova iz drugih krajeva Jugoslavije, meu kojima i Svetozar Vukmanovi Tempo i uro Strugar, ali se jedan broj njih,
meu kojima i dvojica pomenutih, po direktivi CK KPJ, poslije nekoliko
dana vratio.
Tih dana je preko Herceg-Novog i Cetinja u Crnu Goru stigao i
Moa Pijade. Odmah se u Podgorici povezao s Pokrajinskim komitetom,
koji je potom vodio brigu o njegovoj bezbjednosti. Prvo smo ga smjestili
pod porodice urovi u Momiiima, u neposrednoj okolini grada. Ovoj

porodici pripadao je i Vasilije Vako urovi, student, koji je kao komandant brigade poginuo u ratu. Kasnije smo Mou premjestili iz Momiia
u Rogame (Duklja), kod porodice Mitra Vuinia (kojoj je pripadala i Boana Vuini, istaknuti partijski radnik, umrla je 1937. godine). Kasnije je,
radi bolje bezbjednosti, iz Rogama premjeten jo dalje od grada, u zaselak
Stijene, Cerovice, kod Vojina Popovia, studenta i sekretara optinske partijske organizacije u Piperima. Desetak dana kasnije ponovo smo ga premjestili jo dalje, u zaselak Ravni Laz, kod porodice Nikole i Boka Milutinovia, a potom u isto selo, ali dalje od komunikacije PodgoricaRadove, kod porodice Mia i Zarije Jovanovia.
Za ovo vrijeme Moa je nastojao da se prilagodi okolini. Nosio je seljako crnogorsko odijelo i crnogorsku kapu, a sluajnim posjetiocima
predstavljen je kao roak Marko, iji se djed davno preselio iz Crne Gore
u Srbiju. Moa se i sam trudio da ovu priu uini to uvjerljivijom, ali
mu to nije polazilo za rukom. Ipak se niko u ono vrijeme nije naao da
to zloupotrijebi. Za itavo ovo vrijeme, kao i neki mjesec poslije trinaestojulskog ustanka, on nije imao nikakvo partijsko zaduenje. Ali cijenei
Moin doprinos u partijskom radu, Biro Pokrajinskog komiteta poklanjao
mu je punu panju. Cesto smo ga obilazili i obavjetavali o razvoju dogaaja i s njim diskutovali o pojedinim problemima, nastojei da stalno
bude u toku zbivanja.
SASTANAK I ZAKLJUCI OSMOJULSKOG SASTANKA
BIROA PK KPJ U PIPERIMA

Prije podne 7. jula iz Beograda je u Velje Brdo stigao delegat CK

KPJ Milovan ilas i povezao se sa mnom. Rekao je da ima vaan zadatak
i da treba to prije da odrimo sastanak Biroa PK, na kome e on prenijeti odluke sa sastanka CK KPJ odranog 4. jula. Zatim smo se Milovan
njegov brat Aleksa i ja prevezli na lijevu obalu Zete, u selo Donje Sume,
gdje se bio sklonio organizacioni sekretar PK Blao Jovanovi. Tu smo
ilas, Blao i ja odrali krai sastanak i dogovorili se da se sjutradan,
8. jula, odri sastanak Biroa PK u zaseoku Stijene, Ravnom Lazu kod
kue brae Milutinovi. Blao je preuzeo obavezu da o tome obavijesti
ostale lanove biroa. Ja sam se istim putem vratio kui i sljedeeg jutra rano poao u Ravni Laz na sastanak. Prije poetka sastanka Biroa PK
Blao Jovanovi je, u prisustvu Boka Milutinovia, pitao ilasa da li na
sastanak treba pozvati i Mou Pijade. ilas je odgovorio da nema potrebe, ve da ga poslije sastanka treba obavijestiti o odluci CK KPJ i o zakljucima koji se usvoje.
Pored delegata CK KPJ, sastanku su prisustvovali Boo Ljumovi,
politiki sekretar PK; Blao Jovanovi, organizacioni sekretar, i Peria
Vujoevi, Vido Uskokovi, Radoje Daki (u biro kooptiran krajem aprila), Budo Tomovi i Savo Brkovi, lanovi biroa. Sastanku je prisustvovao i Krsto Popivoda, mada u to vrijeme nije bio lan biroa, ali ga je
trebalo kao istaknutog partijskog radnika ukljuiti u dalji rad na naem
podruju.

Na sastanku je ilas saoptio odluku CK KPJ od 4. jula o otpoinjanju oruanih akcija protiv faistikih okupatora i naglasio da ih treba
tajno izvoditi. Ovu su odluku svi prisutni oduevljeno prihvatili. Na sastanku se diskutovalo i o tome da se odluka CK to dosljednije sprovede
u ivot. Poslije due diskusije usvojeni su slijedei zakljuci:
Ranije formirane udarne grupe, koje su u nekim mjestima zvali i
pripremnim, trebalo je da prerastu u gerilske odrede. U diskusiji o nazivu odreda bilo je prijedloga da se nazovu i partizanskim, ali je veina
bila za to da se nazovu gerilskim.
Sve akcije u najveoj tajnosti trebalo je da organizuju mjesni komiteti partije, preko ranije formiranih vojnih komisija, koje su u novoj
situaciji prerastale u vojne komitete. U njih je trebalo birati i pojedine
oficire spremne za borbu. A njih je bilo u svim crnogorskim krajevima.
Odmah poslije kapitulacije stavljeno je u zadatak partijskim rukovodstvima na terenu da se sa njima povezuju. Biro PK je stavio u zadatak organizacionom sekretaru i predsjedniku vojne komisije PK da odravaju
stalnu vezu s dvojicom oficira i da ih konsultuju o pojedinim vojnim pitanjima. U novim uslovima, u vrijeme otpoinjanja oruanih akcija protiv faistikih okupatora, njih je trebalo i neposredno angaovati u toj
borbi.
Gerilskim odredima stavljeno je u zadatak da kidaju telefonske,
telegrafske i druge veze, da rue puteve na mjestima gdje ih je najtee
opraviti, kao i druge objekte koji su od veeg znaaja za okupatora, da
napadaju i likvidiraju andarmerijske, finansijske i karabinjerske stanice po selima i manjim varoima i izvode druge sline akcije, da napadaju manje okupatorske jedinice i da poslije razoruavanja italijanske
vojnike oslobaaju, oficire zadravaju i sprovode na nadleno mjesto, a
pripadnike crnih koulja", faiste da strijeljaju.
U vezi s novonastalom situacijom na sastanku je usvojen i zakljuak da se formiraju okruni komiteti partije, koji e moi vie da pruaju neposrednu pomo partijskim rukovodstvima na terenu. Kako nije
bilo vremena za njihov izbor, oni su imenovani. Za sekretare novoformiranih okrunih komiteta imenovani su: za Podgoricu Jevto Cajo Sepanovi, za Niki Krsto Popivoda, za Cetinje Bajo Sekuli i za Kolain uro
Medenica. Za sekretara Oblasnog komiteta za Sandak, ubrzo poslije okupacije, umjesto Duana Koraa, imenovan je Rifat Burdevi. Pored sekretara Dura Medenice u novoformirani Okruni komitet za Kolain imenovani su Vukman Krui, sekretar Mjesnog komiteta KPJ Kolain, iz
Berana Milan Ku, i iz Andrijevice Branko Deleti.
Na sastanku je usvojen i zakljuak o odreivanju delegata PK
pri novoformiranim okrunim komitetima i Oblasnom komitetu za Sandak. Njima je stavljeno u zadatak da organizuju prve sastanke ovih komiteta i na njima prenesu odluke CK KPJ i zakljuke PK o otpoinjanju
oruane borbe protiv faistikih okupatora i da im pomau u radu na
sprovoenju u ivot tih odluka. Za delegate PK pri okrunim komitetima
iz biroa PK odreeni su: za podgoriki okrug Blao Jovanovi, za cetinjski

Peria Vujoevi, za kolainski i za Oblasni komitet za Sandak Savo

Brkovi.
Na sastanku nije voen zapisnik, a sve zabiljeke koje su pravili
pojedini drugovi morale su se, na zahtjev delegata CK KPJ, na licu mjesta unititi. Tako o ovom sastanku od 8. jula 1941. nije ostao nikakav pismeni trag.
Na izvrenje postavljenog zadatka, po dogovoru s drugovima, poao
sam tri dana kasnije, 12. jula. U meuvremenu sam morao da obavim
neke druge zadatke po ranijem zaduenju u birou, tj. da se razduim s
partijskom tehnikom i vezama. A onda se nije ni postavljalo pitanje nekog takmienja ko e prije poeti sa akcijama, ve je reeno da one otponu tek kad mjesni komiteti izvre sve potrebne pripreme.
Poslije sastanka Biroa PK Blao Jovanovi i ja smo se vratili kuama, u Velje Brdo. Ja sam slijedeeg dana, 9. jula, poao u Podgoricu i
sreo se sa Nikom Vukoviem Bojsom i rekao mu da se u gradu nalazi
i Nikola Niki, i da zajedno odu do Blaa Jovanovia radi jednog vanog saoptenja. Nikola Niki je u to vrijeme bio politiki sekretar Mjesnog komiteta partije za Bar, a Bojs je trebalo da zakljuke sa sastanka
od 8. jula prenese MK za Cetinje, jer Peria Vujoevi nije mogao za
dan-dva da putuje.
PRENOENJE DIREKTIVE OKRUNOJ ORGANIZACIJI KOLASlNA
I OBLASNOJ ORGANIZACIJI SANDAKA

Od kue iz Veljeg Brda poao sam na izvrenje postavljenog zadatka

tek 12. jula prije zore. Sa mnom je poao i Maan Milutinovi, koji je dobro poznavao teren kojim je trebalo da putujemo do Kolaina. A putovali smo daleko od komunikacija, preko Radova, Kamenika, Iveeva Dola,
Donje Morae, Crkvina i Bablje Grede. U Drijenak, na lijevoj obali Tare,
stigli smo kasno popodne. Zaustavili smo se kod kue lana partije Milije Vujisia, koga sam poznavao kao povremenog kurira Mjesnog komiteta partije za Kolain. Zahvaljujui Vujisiu brzo sam uspostavio vezu
s urom Medenicom i Vukmanom Kruiem.
Cim su i oni stigli na Drijenak, prije noi, upoznao sam ih sa odlukom CK KPJ od 4. jula. Dogovorili smo se da Krui odmah poalje
sigurne kurire, koji e obavijestiti drugove Milana Kua i Branka Deletia da to je mogue prije dou na Drijenak i odre prvi sastanak novoformiranog Okrunog komiteta KPJ za Kolain. Vukman je dobio zadatak
i da preko kurira obavijesti sekretara Oblasnog komiteta za Sandak Rifata Burdevia da se javi na Drijenak kod kue Vujisia. Dogovorili
smo se da Krui to je mogue prije sazove sastanak Mjesnog komiteta KPJ za Kolain. Taj smo sastanak odrali rano izjutra sljedeeg dana,
13. jula. Bili su prisutni svi lanovi Mjesnog komiteta. Pored Kruia,
Boka Raovia, Milutina Lakievia, Malie Damnjanovia i Voja Makovia, na sastanku smo bili i uro Medenica i ja. Odluku CK KPJ i
zakljuke biroa PK, s kojima sam ih upoznao, sv drugovi su oduevi jen &
9 Ratna seanja, III

129

prihvatili. Diskusija je bila usmjerena na traenje najprikladnijih rjeenja

za organizovanje i izvoenje oruanih akcija u srezu. Sa sastanka su svi
lanovi MK poli na teren da odre sastanke partijskih elija i upoznaju
lanstvo s novonastalom situacijom i predstojeim zadacima i pomognu
im u organizovanju i izvoenju svih akcija.
Toga dana, 13. jula, oko podne, na Drijenak je stigao i Rifat Burdevi, pa sam i njega upoznao s odlukom CK i zakljucima PK i diskusijom voenom na sastanku biroa PK 8. jula. Razgovarali smo i o uslovima i mogunostima za izvoenje akcija na sandakom terenu. S obzirom na sloenost situacije, u nekim mjestima je trebalo obazrivije nastupati. Vjerske razlike i konzervativizam dijela stanovnitva zloupotrebljavala je i stara vlast, pa je bilo prirodno oekivati da e to pokuati i
okupator. Rifat se odmah potom vratio na teren, kako bi to prije odrao
sastanak Oblasnog komiteta i sastanke mjesnih komiteta, a ovi obavijestili sve partijske elije i proveli konkretne dogovore o izvoenju pojedinih akcija.
Poslije podne istoga dana, 13. jula, na Drijenak su stigli Milan Ku
i Branko Deleti. Tu su ve bili Medenica i Krui, pa smo mogli da ponemo s radom. Najprije sam im saoptio da je formiran Okruni komitet s urom Medenicom na elu, koji e rukovoditi radom mjesnih partijskih organizacija Kolaina, Berana i Andrijevice. Zatim sam i njima
saoptio odluku CK KPJ o otpoinjanju oruanih akcija i njihovoj tajnosti i prenio im sve zakljuke biroa PK koji su se ticali oivotvorenja odluke CK. U diskusiji je najvie rijei bilo o tajnosti izvoenja oruanih
akcija i njihovih uesnika. Poslije zavrenog sastanka drugovi Ku i Deleti su se odmah vratili na teren, kako bi to prije odrali sastanke mjesnih komiteta.
Iz razgovora koje sam u Drijenku vodio s drugovima sve sam se
vie uvjeravao u to da e se teko ouvati u tajnosti priprema za izvoenje
oruanih akcija i njihovi uesnici. Sumnja ispoljena u diskusijama nekoliko drugova imala je svoju osnovu u ivotu i radu partijske organizacije
poslije okupacije. Ona je stalno bila u pripravnosti i intenzivno se bavila organizaciono-politikim radom na terenu. Udarni odredi, naroito
po selima, izvodili su neprekidnu vojnu obuku neradnim danima. Vee koliine oruja i municije skupljene su u tajnim magacinima partijskih organizacija. A i mnogi seljaci su sami skrivali oruje. Ugled partije stalno je rastao, naroito na selu. Mnoge partijske organizacije u selima bile su jedini
autoritativni tuma politike situacije. Partija je tako svakog dana rasla. Sve
ovo bilo je istaknuto i u izvjetaju i diskusiji na sastanku 8. jula, ali niko
od prisutnih nije ni pokuao da izrazi sumnju u mogunost najvee tajnosti izvoenja oruanih i drugih akcija.
USTANAK U KOLAINSKOM SREZU I DIREKTIVA PK

Slijedeeg dana, 14. jula, ve je u kolainskom srezu izvedena prva

oruana akcija na komunikaciji Kolain Moj kova, a potom su slijedile
likvidacije andarmerijskih i finansijskih stanica po selima. Presjeene su

i sve komunikacije prema Kolainu. Petnaestog jula je i sam grad bio u

blokadi. Gerilski odredi su se preko noi toliko omasovili da se moralo
pristupiti formiranju eta i bataljona, Na prste su se mogli prebrojati oni
koji su ostali kod kue. Komande eta i tabove bataljona birali su borci.
U meuvremenu je umjesto vojne komisije pri MK za Kolain formiran vojni komitet, u iji su sastav imenovani Vukman Krui, sekretar MK, i oficiri stare vojske Radovan Medenica i Peria Gruji.
Ve 16. jula novoformirane ustanike jedinice bile su na prilazima
Kolainu i vodile borbu za njegovo osvajanje. Italijani su se uporno branili, pa je borba nastavljena i 17. jula. Okupatori su satjerani u nekoliko tvrih zgrada iz kojih su davali otpor. Tada im je postavljen ultimatum da se predaju ili e biti uniteni. Oni su ultimatum, uslovno, prihvatili traei od nas da u njihovom pravcu ispalimo makar jednu artiljerijsku granatu, to bi im posluilo kao opravdanje pred viom komandom,
jer oni nijesu imali artiljerije. Ali toga je dana ni mi nijesmo imali.
Dok smo razgovarali kako da odgovorimo Italijanima, moglo je biti
3 do 4 sata poslije podne, stigli su kuriri iz Pipera, meu kojima su u
to vrijeme bili delegat CK KPJ ilac i lanovi biroa PK Boo Ljumovi,
Blao Jovanovi, Budo Tomovi, a po nekima i Radoje Daki, koji je u
prvim satima 17. jula upuen s novom direktivom za Okruni komitet
Cetinja. Kuriri su donijeli novu direktivu Pokrajinskog komiteta, potpisanu sa Zetin", a to je i u ono vrijeme bio pseudonim Blaa Jovanovia. Direktiva je bila napisana telegrafskim stilom. Glasila je: Ne zauzimajte gradove. Povlaite se dalje od komunikacija. Od ljudstva zadrite samo borbene, odnosno gerilske odrede". Tekst je bio napisan na
listu papira iz notesa.
Cim sam ga proitao, odmah sam s njegovom sadrinom upoznao
Dura Medenicu, kako bismo se dogovorili ta dalje da se radi. Sazvali
smo sastanak Mjesnog komiteta za Kolain. Sadrina direktive koju sam
im saoptio na sve djelovala kao grom iz vedra neba. Ali ona je bila izreena, pa ju je trebalo sprovesti u ivot, mada nikome od nas nije bilo jasno zato je do nje dolo. Na sastanku komiteta diskutovalo se samo o tome
u kojoj formi da je saoptimo ustanicima. Dogovorili smo se da Vukman
Krui kraim govorom objavi da odustajemo od dalje borbe za osvajanje gradova, i da ustanici mogu da se vrate kuama.
Svuda je to primano s nerazumijevanjem, a ponegdje i sa izvjesnim negodovanjem. Ali zahvaljujui ugledu partije i disciplini njenih lanova, direktiva je ipak sprovedena. Poto je itav srez sem grada bio slobodan, ljudi su se vraali kuama pod orujem, pitajui se zato se bez
nude povlaimo od grada.
Na sastanku Mjesnog komiteta prihvatio sam prijedlog drugova da
prije zore 18. jula krenem za Pipere i tamo se obavijestim o emu se, zapravo, radi. Odmah poslije sastanka MK za Kolain uputio sam po kuririma prepis pomenute direktive lanovima OK Milanu Kuu i Branku Deletiu, da je prenesu mjesnim komitetima za Berane i Andrijevicu i sekretaru Oblasnog komiteta za Sandak Rifatu Burdeviu.
9

131

U toku noi primio sam izvjetaj od Branka Deletia da je 17. jula

osloboena Andrijevica, da su zaplijenili veu koliinu ivotnih namirnica, a od naoruanja i nekolika brdskih topova s neto municije, ali bez
upaljaa.
Prije zore 18. jula Maan Milutinovi i ja smo sa Drijenka krenuli
za Pipere. Kad smo stigli na Mrtvicu (desna pritoka Morae), sunce je
ve bilo visoko odskoilo, pa smo se s mukom peli uz rovake strane. Na
vrh Sjenokosa sreli smo Buda Tomovia, koji je dolazio iz Pipera. Cim
sam ga ugledao, prije no to smo se i pozdravili pitao sam ga to se ovo
radi, mislei pritom na direktivu PK. Budo mi je odgovorio: Dobro je,
dobro, idemo na ustanak". Zadovoljan odgovorom nijesam ga pitao o razlozima kojima su se rukovodili da usvoje pomenutu direktivu. Ni on mi
o tome nije ni rijei rekao. Bilo mi je jasno da je odluka usvojena pod
uplivom delegata CK. A o njegovoj se odluci u ono vrijeme nije moglo
diskutovati.
Poto vie nije bilo potrebe da idem u Pipere zajedno smo nastavili
prema Kolainu. U razgovoru usput rekao sam Budu da je narod u ovom
srezu masovno poao u borbu, i da je Andrijevica jue osloboena. Budo
mi je odgovorio da su sline izvjetaje dobili i s drugih strana, pa ih je to
rukovodilo da promijene raniju odluku. Prolazei kroz rovaka i donjomoraka sela obavjetavali smo ljude da se vraaju prema Kolainu, poto postoje svi uslovi da oslobodimo grad. Prije noi smo stigli na Drijenak i odmah o najnovijoj direktivi obavijestili Dura Medenicu i Mjesni
komitet Kolaina. Drugovi iz Kolaina su preduzeli mjere da o novonastaloj situaciji obavijeste partijske organizacije sreza i da im stave u zadatak da mobiliu to je mogue vie boraca za napad na grad.
PRVO OSLOBOENJE KOLAINA

O najnovijoj direktivi PK pismeno smo, po kuririma, obavijestili

drugove Kua i Deletia. Branku smo stavili u zadatak da nam kod Kolaina to je mogue prije uputi jedan top s neto granata i strunim artiljercem koji ga moe osposobiti za upotrebu. Isto tako obavijestili smo i
Rifata Burdevia o direktivi koju je Budo donio.
Nou izmeu 18. i 19. jula ustanici su se vraali prilazima Kolainu, a oko 12 sati grad je bio ponovo u blokadi. Nastavljeno je prepucavanje. Poslije podne, 19. jula iz Andrijevice je preko Trenjevika i Mateeva stiglo traeno artiljerijsko orue spremno za upotrebu. S njim je
stigao i Radisav Radevi, artiljerijski potpukovnik stare vojske, koji ga
je i osposobio za upotrebu, koristei za upaljae kapisle nekih francuskih puanih metaka.
Poslije druge granate ispaljene na zgradu gimnazije, Italijani, koji
su se tu utvrdili, istakli su bijelu zastavu. Potom su sa vie strana u grad
ule nae prethodnice i razoruale Italijane. Vojni komitet je izvrio razmjetaj naih jedinica, koje su brojno bile neto manje, nego prilikom
rasputanja 17. jula. Svim borcima, osim onih koji su bili u slubi, zab-

ranjeno je kretanje gradom. Italijani su pod straom zadrani u zgradama

u kojima su se zatekli.
O osloboenju grada odmah sam poslao izvjetaj u Pipere, gdje je
kurir stigao do jutra. Da je Kolain zaista prvi put osloboen pred vee
19. jula 1941. vidi se i iz saoptenja br. 1, od 20. jula 1941, Privremene
vrhovne komande nacionalnooslobodilake vojske za Crnu Goru, Boku i
Sandak. U njemu, izmeu ostalog, stoji i slijedee: U naim rukama se
nalaze: Spu, Virpazar, Kolain, Berane, Andrijevica, avnik i Sahovii." 1
Prije podne 20. jula pred zgradom gimnazije odrana je smotra svih
boraca, a poslije podne narodni zbor, na kome je govorio i sekretar MK
Vukman Krui, u ono vrijeme jedan od najpopularnijih drugova u kolainskom srezu. On je uesnike zbora obavjestio da je vojni komitet, kao
vojno operativno tijelo, imenovao sreski i gradski nacionalnooslobodilaki odbor, komandanta mjesta i naelnika sreza. Vukman je tom prilikom
objavio imena odbornika, predsjednika odbora, komandanta mjesta i naelnika sreza2. On je istakao i motive kojima se vojni komitet rukovodio
pri izboru imenovanih drugova, to je zbor prihvatio aklamacijom. Zbor
je nastavljen narodnim veseljem, koje je trajalo do kasno u no.
Dan-dva poslije osloboenja grada, a samim tim i itavog sreza, u
Kolain je iz Pipera stigao Moa Pij ade s grupom drugova. S njim je bio
i Arso Jovanovi, naelnik taba Privremene vrhovne komande. Poto je
obiao zatvor, u kome je bilo nekoliko okupatorskih saradnika, Moa
se dao na posao i na jednoj tabli izradio natpis za zgradu u kojoj je ve
bio smjeten MK KPJ za Kolain.
Radi boljeg upoznavanja stanja u beranskom i andrijevikom srezu
iz Kolaina sam 22. jula krenuo preko Bjelasice i pred vee stigao u Berane. U gradu sam brzo pronaao zgradu u kojoj je bio smjeten MK partije. Tamo sam naao i lana OK Milana Kua.
OPASNOST OD KONTRAREVOLUCIJE POELE KAD I USTANAK

Poslije veere odrali smo sastanak Mjesnog komiteta. Milan Ku je

podnio iscrpan izvjetaj o prvim oruanim akcijama gerilskih odreda, njihovom omasovljavanju, formiranju ustanikih jedinica i o njihovoj upornoj borbi za osloboenje grada. Italijani su se uporno branili i neke zgrade
u gradu pretvorili su u utvrenja. Neke od njih ustanici su morali da
spale kako bi uguili otpor karabinjera.
1
Zbornik dokumenata i podataka o rarodnooslofoodilakom ratu jugoslovenskih naroda /Dalje: Zbornik/, Vojooistorijski institut /dalje: VII/, Beograd, 19-50,
tom III, knj. I, str. 16.
2
U odbore su imenovani pojedinci iz bivih partija, koji su se angaovali u
borbi i jedan broj lanova partije. Za predsjednika Sresfcog odbora izabran je
Vlado Lazarevi, a za predsjednika Gradskog Vaso Doi, oficir bive crnogorske
vojske i istaknuti pristalica Federalisitike stranke. Za komandanta mjesta odreen
je JagtK Radovi, diplomirani pravnik, a za naelnika sreza, koji je bio odgovoran
za red i mir i obezhjeenije graana i njihove imovine, Laka Aneli, diplomirana
pravnik.

Ku je istakao i to da uee u borbi u nekim optinama sreza nije

bilo masovno, to je, izmeu ostalog, zavisilo i od uticaja koji je partijska organizacija imala u pojedinim optinama. Taj uticaj je bio slabiji
u dijelovima sreza u kojima je muslimansko stanovnitvo bilo brojnije,
a reakcionarni elementi uticajniji. Kao problem Ku je istakao i dranje
izvjesnog broja oficira bive vojske, ak i nekih koji su uestvovali u borbi.
Pojedinci su govorili da smo sa borbom preuranili, a neki kako komunisti nastoje da uzmu sve u svoje ruke.
U nastavku izvjetaja Milan Ku je iznio i to da su odrali sresku
konferenciju i izabrali sreski odbor. Na konferenciju su kao predstavnike
optina i jedinica pozvali uglednije ljude, bez obzira na partijsku pripadnost, kao i neke oficire. Za predsjednika odbora izabran je jedan ugledni
pravoslavni svetenik. Pojedini oficiri su i na ovoj konferenciji javno optuivali komuniste da ele da uzmu svu vlast u svoje ruke. Odgovoreno
im je da nijesu u pravu ilustrujui to sastavom konferencije i samog odbora. U njihovom sastavu bilo je vie ljudi koji su ranije pripadali raznim graanskim politikim partijama.
Ku je dalje istakao da e politiki stavovi pomenutih oficira, i pojedinih graanskih politiara, koji obazrivije istupanju od oficira, biti delikatan problem u daljem partijsko-politikom radu na terenu sreza. Ne
smijemo izgubiti iz vida da svi oni uivaju i odreeni ugled u narodu
zavrio je Ku.
Poto smo se dogovorili o najvanijim narednim zadacima partijske
organizacije u srezu, sastanak MK je zavren. Mada je u diskusiji uestvovalo vie drugova, niko od njih nije ni pomenuo protivrjene direktive
dobijene prethodnih dana.
Slijedeeg dana poao sam za Andrijevicu. Tamo sam se odmah povezao s lanom OK Brankom Deletiem i sekretarom MK Bogdanom Novoviem, i s njima se dogovorio da jo u toku dana odrimo sastanak MK.
Na sastanku je Bogdan Novovi podnio izvjetaj o otpoinjanju oruanih akcija gerilskih odreda i njihovom prerastanju u vee vojne jedinice
kao i o osloboenju Andrijevice. Novovi je rekao da je osloboen itav
srez sem dviju optina u kojima je partijska organizacija malobrojna i
bez znaajnijeg uticaja na brojno muslimansko i albansko stanovnitvo,
koje je veim dijelom pod uticajem nekih svojih uglednih, ali reakcionarnih graana. Oni su se potpuno stavili u slubu okupatora i raspirivali
mrnju izmeu muslimanskog i pravoslavnog ivlja u Plavu i Gusinju.
Tamo su bili ugroeni i ivoti nekih lanova Partije, pa su ih da ne bi
izginuli morali povui.
Novovi je kao oteavajuu okolnost za politiko djelovanje naveo
i to to se poslije kapitulacije u srez povratio vei broj slubenika i oficira
bive vojske, od kojih je veina u osnovi bila protiv oruane borbe. Neki
su od njih jo u toku priprema za osloboenje Andrijevice odravali sastanke na kojima su pokuavali da odvrate ljude od borbe. U takvom neprijateljskom radu naroito su bili aktivni Milutin Jeli, bivi direktor
gimnazije i poznati reakcionar, i oko Rai, crnogorski separatista.

Neprijateljski elementi ovdje nijesu mirovali ni nakon osloboenja

itavog sreza, sem Plava i Gusinja. Nastavili su da vode neprijateljske
diskusije po kafanama, a neki su otvoreno istupili i prilikom odravanja
zbora za izbor nacionalnooslobodilakog odbora, organa narodne vlasti.
Sekretar MK je dalje naveo da su oni vojno-operativno tijelo, umjesto vojni komitet, nazvali sreska vojna komanda, a za komandanta imenovali jednog poznatog rodoljuba penzionisanog majora bive vojske. Velike im tekoe predstavljaju stalni ispadi neprijateljskih bandi iz Plava
i Gusinja, prema kojima se formirao prvi front. Tamo se, prema nekim
informacijama, prikupio prilian broj ljudstva sa ireg podruja i otuda
napadaju nae snage. Samim tim stvaraju povoljne uslove neprijateljskim elementima kod nas da ire paniku i raspiruju vjersku mrnju protiv Muslimana kao starih krvnika".
Poslije diskusije o izvjetaju i optem stanju na terenu utvrdili smo
i najvanije zadatke: ouvati slobodno podruje i saradnju; nastojati da
se neutraliu bande iz Plava i Gusinja; putem zborova i konferencija mobilisati sve rodoljubive snage u borbu protiv elemenata koji ire paniku
i raspiruju mrnju na vjerskoj osnovi; iz rezervi zaplijenjene hrane i dalje
pomagati brojne izbjeglice sa Kosova i Metohije. Svim uesnicima sastanka ukazano je na znaaj budnosti. Dogovoreno je, takoe, da se sve
partijske elije upoznaju sa zakljucima.
Poslije zavrenog sastanka Branko, Bogdan i ja smo se dogovorili
da s lanovima sreske vojne komande i dijelom oficira odrimo sastanak
i da ih upoznamo sa uspjesima postignutim u oslobodilakoj borbi na crnogorskom podruju, kao i zadacima koji se postavljaju pred sve rodoljube u ovoj situaciji. Sastanak je odran dan-dva poslije sastanka MK,
24. ili 25. jula. Mada su se u diskusiji svi izjanjavali za oruanu borbu,
iz postavljenih pitanja nije bilo teko zakljuiti da se vie njih koleba i
plai rukovodee uloge KPJ.
Partijsko rukovodstvo u andrijevikom srezu inilo je sve da pridobije za borbu i one koji su uivali izvjestan ugled u narodu, a u sutini su
bili protiv nje. U tom cilju su ih predlagali i da rukovode konferencijama
i da otvaraju pojedine zborove. Budui da su se ljudi masovno izjanjavali za oruanu borbu, ti pojedinci u prvo vrijeme nijesu imali neku znaajniju podrku. Ali ve krajem jula, im su okupatorske divizije ugrozile slobodnu teritoriju, oni su bili drskiji u svojoj izdajnikoj raboti. Pojedini oficiri su razbijaki djelovali na frontu.
S obzirom da je situacija na ovom podruju bila teka, zadrao sam
se jo nekoliko dana. Prije odlaska dogovorio sam se s drugovima o daljem radu, jer je ve bilo jasno da emo morati naputati osloboenu
teritoriju.
POKRAJINSKO PARTIJSKO SAVJETOVANJE NA KAMEN1KU

Iz Andrijevice se nijesam vratio u Kolain, jer su se tamo nai spremali za evakuaciju ispred italijanske divizije koja je nastupala od Podgorice, preko Vjeternika i Lijeve Rijeke, prema Mateevu i Kolainu.

U Bjelojevia, bolje rei u umu Gnjionik, malo dalje od sela, gdje je

bio na logor, stigao sam preko Bjelasice 4. ili 5. avgusta. Tu je bio i delegat CK KPJ ilas. Od njega sam doznao da se za 8. avgust priprema pokrajinsko partijsko savjetovanje, koje e se odrati u piperskoj planini
Kameniku.
Prije zore 7. avgusta krenuli smo za Kamenik. Poto smo se prebacili preko Tare, urili smo da se to prije popnemo na Sinjajevinu, odakle
smo mogli slobodno da se kreemo. Putovali smo cio dan i dio noi. U
toku putovanja nou primjetili smo ispred nas vie ognjeva. Posumnjali smo da se nije i tamo prebacila neka italijanska jedinica, pa smo
odmah odredili patrolu da to ispita. Patroldije su se brzo vratile i obavjestile nas da je to logor vee skupine Cigana koji su s porodicama pobjegli ispred okupatorske ofanzive i tu se sklonili. Kad smo do njih stigli,
doekali su nas kao najmilije prijatelje. Nudili su nas hranom, a poto
smo to odbili svarili su nam kafu. Dok smo se odmarali stalno su se raspitivali gdje se nalaze neprijateljske jedinice. Poto smo se ogrijali i odmorili nastavili smo put. Ne sjeam se jesmo li na nekom katunu noili ali i
ako jesmo, to je onda moglo biti samo na Lukavici.
Na savjetovanje smo zakasnili i diskusija je ve bila poodmakla kad
smo stigli. ilas se ljutio to su poeli prije naeg dolaska, pa je sve bilo
ponovljeno. Jednoduna je ocjena uesnika u diskusiji bila da je u Crnoj Gori, Boki i Sandaku u julu dolo do optenarodnog ustanka protiv
faistikog okupatora. Delegat CK bio je drugog miljenja da ustanak
tek treba pripremiti. Za razliku od nekih koji su i po dva-tri put mijenjali miljenje, Moa Pijade je i u drugoj diskusiji ostao dosljedan miljenju
da je to odista bio optenarodni ustanak.
Rezolucija je ipak bila sroena tako da odgovara stavu koji je zauzeo delegat CK KPJ. Ali je njemu i to biio malo, pa je nekoliko dana
poslije savjetovanja PK uputio jedno dugako pismo (11 stranica), navodno uputstvo za pravilnu primjenu rezolucije u ivot. U njemu je, prije
svega, podvrgao kritici prvi dio savjetovanja koji se odvijao prije naeg
dolaska a kasnije, uglavnom, ponovljen, i to njegovo pismo-uputstvo PK je
usvojio.
Brzo formirane vojne jedinice jo bre su se raspale pod udarcima
italijanskih divizija. Sauvano je samo njihovo jezgro gerilski odredi.
Oni su se povukli u planine, i tamo se sklonili. Veina stanovnitva povela
je neto stoke i ono to se moglo od kue ponijeti. Meutim neki dan kasnije, povinujui se ultimatumu okupatora i domaih izdajnika vei dio
odbjeglog stanovnitva vratio se kui. Prvih dana bilo je potitenosti i
nesnalaenja, ah se kasnije situacija mijenjala u nau korist. U avgustu
su okupator i domai izdajnici pokuali da uvrste vlast u nekim seoskim
optinama i da prikupe oruje. Ali im to, uglavnom, nije polo za rukom.
Neki okupatorski predsjednici optina u tome su bili naroito aktivni, ali
ne za dugo.
Poslije ofanzive okupator je po gradovima ostavio mnogo jae vojne
jedinice od onih prije ustanka. Pod njegovim uplivom u gradovima su
formirani tzv. nacionalni odbori, ili odbori spasa, koji su se potpuno sta-

vili u slubu okupatoru. U njih su birani stari reakcinarni graanski politiari i bivi vii slubenici stare drave
Ojaane okupatorske vojne jedinice pravile su ispade i u oblinjim
selima, hapsili ljude i palili kue. Tako su u prvoj polovini avgusta, u blioj okolini Berana, spalili vie sela i strijeljali ljude koje su uhvatili. Oni
su i kasnije s jaim snagama pravili ispade i palili pojedina sela, a zatim
se brzo vraali u garnizon.
Nekoliko dana poslije avgustovskog savjetovanja vratio sam se ponovo na teren Okrunog komiteta Kolaina. Uz put sam odravao sastanke
s partijskim organizacijama, prenosio im zakljuke sa savjetovanja i naroito isticao znaaj redovnog partijskog ivota, povezivanja s masama i
oivljavanja politikog rada i nastavljanja oruanih akcija. Na putu iz
Kamenika prvi sastanak odrao sam s partijskom organizacijom u Rovcima, koju smo ocjenjivali nedovoljno aktivnom i pod uticajem seljake
stihije. Rovca nijesu osjetila neprijateljsku ofanzivu, pa su se seljaci, pod
uticajem radikalskog poslanika Nikole Jovanovia masovno zalagali za tzv.
neutralnost. Tome je nasijedala i partijska organizacija, iji su lanovi
bili i pojedini intelektualci.
Slijedei sastanak sam odrao s partijskom organizacijom u Donjoj
iVIorai, koja je bila vrlo aktivna i imala veliki uticaj u masama. U diskusiji su drugovi istakli da im je osnovna smetnja u radu novopostavljeni
predsjednik optine Stankovi koji ne bira sredstva da se to vie dodvori
okupatoru. Rekli su i da e ako i dalje tako nastavi imati snage da se s
njim obraunaju. I doista, Andriju Stankovia su gerilci iz Osredaka ubrzo
ubili.
Tih dana sam odrao i sastanak MK Kolaina. Analizirali smo politiku situaciju u srezu i aktivnost partijske organizacije. Ocijenili smo
da ona nije zadovoljavajua u pojedinim optinama, na primjer u rovakoj. Politiko stanje od ranije nije bilo dobro ni u Prekobru. Tamo je
Batri Rakoevi drao pod svojim uticajem vei broj seljaka i otvoreno
istupao s neprijateljskih pozicija. Ocijenili smo da je potrebno da drugovi
iz Mjesnog komiteta to prije obiu sve partijske organizacije i upoznaju
ih sa zakljucima savjetovanja i da se posebno insistira na ponovnom oivljavanju oruanih akcija, i politikom radu po selima, koji je zbog neprijateljske ofanzive bio u zastoju. Zatim da se poimenino ukazuje narodu
na zloinaki rad naj izraziti j ih izdajnika i okupatorskih slugu, da se patrole gerilskih odreda to prije ponu sputati i obilaziti sela u okolini
Kolaina. Na sastanku je istaknut i znaaj obavjetajnog rada kako o
kretanju neprijateljskih vojnih jedinica, tako i o radu domaih izdajnika.
U ANDRIJEVlKOJ I BERANSKOJ PARTIJSKOJ ORGANIZACIJI

Poslije ovih sastanaka u kolainskom srezu prijeao sam na planinski teren sreza andrijevikog, gdje je bila vrlo sloena politika situacija. Tamo je okupator, poslije povlaenja i raspada naih vojnih jedinica,
uz pomo domaih izdajnika i terora, uspio da formira pomone jedinice

 miliciju, iji je zadatak bio da osigurava komunikacije, mostove i druge

vane i osjetljive objekte na njima. Te jedinice su, zdruene sa okupatorskim, a ponekad i same, s komandantom Dokom Raiem, zalazile i po
planinskim katunima, pljakale imovinu seljaka i palile kolibe. U to vrijeme nai gerilski odredi su izbjegavali oruane sukobe s njima, izmeu
ostalog, i zbog toga to se u njihovom sastavu nalazio vei broj onih, koji
su im pristupili iz straha za sebe i svoju porodicu.
Izvorite oportunizma ove vrste bilo je u partijskim elijama u gerilskim odredima, pa je bilo nuno uloiti vie truda da se ta slabost prevazie. U tom cilju odravali smo sastanke s pojedinim partijskim elijama i upoznavali ih sa predstojeim zadacima svih boraca, a naroito lanova partije, kako bi ih to prije mobilisali za akcije. Meutim, bilo je
vrlo teko razbiti naopaka shvatanja da emo, im ponemo sa akcijama,
okrenuti narod protiv sebe. U stvari zbog nae pasivnosti na ovom terenu, narod je bio preputen okupatoru i domaim izdajnicima. Iz nekih
sela gerilcima su poruivali da se dre planina, a da e ih seljaci snabdijevati hranom.
U takvoj pasivnosti gerilskih odreda proli su avgust i septembar, pa
je i u samom mjesnom rukovodstvu trebalo neto mijenjati. Poetkom
druge polovine septembra odrana je mjesna partijska konferencija. Pored delegata, na njoj su bili lanovi Mjesnog komiteta, sekretar i lan
Okrunog komiteta uro Medenica, Branko Deleti i ja. U izvjetajima
i diskusiji ukazano je na mnoge slabosti kojima je bila optereena partijska organizacija sreza. Kritikovani su Mjesni komitet zbog nedovoljnog politikog rada, nesnalaenja i tolerantnog odnosa prema pomenutim
slabostima, njegov sekretar zbog uticaja da se prilikom naputanja Andrijevice ne zaplijeni novac koji se tih dana nalazio u poti (navodno da
nas zbog toga ne bi kasnije optuivali domai izdajnici kao pljakae). Na
konferenciji su usvojeni zadaci partijske organizacije i Mjesnog komiteta.
Za novog sekretara MK izabran je lan OK Branko Deleti.
Najprei zadaci gerilskih odreda bili su: sputanje u sela i spreavanje kretanja domaih izdajnika i pijuna po njima; izvoenje akcija
i likvidacija najistaknutijih domaih izdajnika, koji su se slobodno kretali po selima i irili paniku meu seljacima; mobilisanje i organizovanje
za samoodbranu seljaka iz sela du komunikacija i prikupljanje informacija o namjerama i kretanju neprijatelja.
Slina politika situacija bila je i u srezu beranskom. U gradu, a i u
nekim selima, veina graanskih politiara i oficira stare vojske poslije
ofanzive otvoreno se stavila u slubu okupatora. Mnogi od njih uivali
su ugled i u gradu i po selima. Muslimansko, pak, stanovnitvo iz sela
preko Lima, s desne obale rijeke, neprijatelj je veinom iskoristio za formiranje milicije koja se stavila u slubu okupatora, iako se u toku njenog
formiranja prialo da e sluiti za odbranu muslimanskog ivlja. Formiranje muslimanske milicije domai izdajnici su koristili u propagandne
svrhe tvrdei da pravoslavnom stanovnitvu najvea opasnost prijeti od
nje. U stvari to je bio izgovor za formiranje kvislinkih jedinica za borbu
protiv ustanikog pokreta.

Gerilski odredi s podruja beranskog sreza sklonili su se dalje od

sela u planine, a naselja, uglavnom, prepustili domaim izdajnicima da
po njima vrljaju i okupatorskim jedinicama da u njih povremeno uskau. Pasivan odnos naih gerilskih odreda i partijske organizacije morao
se bez obzira na odnos snaga to prije mijenjati. Zato su se morale najprije razbiti teorije pojedinih oportunista, koji su imali uticaja i u partijskoj organizaciji, da treba saekati da se malo slegne dim od paljevina i da se seljaci oslobode straha prisutnog u toku ofanzive. Da bismo razbili ovakve prie, koje su vodile naoj izolaciji od masa i upoznali partijsku
organizaciju sa zakljucima avgustovskog savjetovanja PK, dogovorili
smo se da na jednom katunu na planini Jelovici odrimo Mjesnu partijsku konferenciju.
Konferencija je odrana nekoliko dana poslije Mjesne konferencije
andrijevike partijske organizacije i na njoj je bilo oko 50 delegata. U
izvjetaju o radu ukazano je na slabosti i optereenja organizacije i predloene mjere za njihovo otklanjanje. Delegati su se u diskusiji samokritiki osvrnuli na slabosti svojih organizacija i obeavali da e se u daljem
radu boriti za njihovo otklanjanje. Uestvujui u diskusiji upoznao sam
ih i sa zakljucima pokrajinskog savjetovanja, istakao znaaj izvoenja
oruanih akcija, omasovljenja gerilskih odreda i njihovog prerastanja u
vee jedinice. Rekao sam im da se svuda po Crnoj Gori izvode oruane
akcije protiv okupatora i domaih izdajnika i da je to, pored sistematskog
politikog rada u masama, jedan od naih najvanijih zadataka. Intenziviranje politikog rada, pripremanje za izvoenje akcija i omasovljavanje
gerilskih odreda najznaajniji su zadaci, koji su unijeti i u zakljuke konferencije. Na konferenciji je izabran i novi Mjesni komitet, sa sekretarom
Dokom Pajkoviem na elu, jer je Milan Ku predvien za komandanta
Donjovasojevike brigade narodne vojske, za ije formiranje su se upravo
tih dana oekivala uputstva.

USPJELA MJESNA PARTIJSKA KONFERENCIJA KOLASENSKE

ORGANIZACIJE

Krajem septembra je u jednom katunu na Sinjajevini odrana Mjesna partijska konferencija za kolainski srez. Konferenciji smo, pored izabranih delegata partijskih elija, prisustvovali: sekretar Okrunog komiteta uro Medenica i ja. Izvjetaj o politikom radu podnio je sekretar
MK Vukman Krui, a o organizacionom Boko Raovi. Vukman se
kritiki osvrnuo na neke slabosti u politikom radu i na pojave nesnalaenja. Rekao je da neki nai drugovi nijesu dovoljno ubjedljivi i nemaju
snage da utiu na politiko opredjeljenje seljaka i da ih mobiliu u oslobodilaku borbu. Kao izrazit primjer naveo je rad organizacije u prekobrdskoj optini, u kojoj je izdajnik Batri Rakoevi drio pod svojim
uticajem veinu seljaka, a komunisti nijesu nita preduzeli u borbi protiv njega.

Ukazao je i na slabosti u radu partijske organizacije u Poljima. Za

n j u je rekao da nema snage da se obrauna sa izdajnikom Milovanom Andeliem i njegovom grupom, koja sabotira na rad i utie na pasivizaciju
dijela seljaka. Pohvalio je odlunost drugova u Donjoj Morai, koji su
energinom akcijom sprijeili okupatorskog predsjednika optine da i dalje
razbijaki djeluje. Na kraju izlaganja Vukman je pozvao pojedince koji
su okolo kritikovali njegov rad, pa i rad MK, prilikom povlaenja iz Kolaina zbog rukovanja zaplijenjenim namirnicama i drugim materijalom
i zbog nekih drugih slabosti da to i javno iznesu.
Boko Raovi je govorio o stanju partijske organizacije po optinama, o slabostima u radu elija i nedovoljnom idejnom uzdizanju i osposobljavanju lanova Partije. Naglasio je da nije dovoljno to su lanovi
Partije spremni da se rtvuju u borbi, ve da se oni moraju osposobljavati da i drugima objanjavaju ciljeve za koje se Partija zalae. Govorio
je i o nedovoljnom prijemu mladih ljudi u partiju, o prevelikim zahtevima koji su optereeni nizom nedostataka, o sektakom odnosu prema
omladini.
Poslije izvjetaja nastavljena je diskusija, u kojoj je uestvovao vei
broj delegata. Neki su se i samokritiki osvrtali na rad svojih organizacija,
kao i na izvjesnu pometnju nastalu u vrijeme neprijateljske ofanzive. Pojedinci su pokuavali da neaktivnost svoje organizacije u borbi protivu na
rodnih izdajnika objasne time to se ovi jo nijesu dovoljno demaskirali.
U stvari nai drugovi u pojedinim optinama nijesu imali dovoljno politike snage da se s njima obraunaju. Sticao se utisak da oni prieljkuju
da to uini neko drugi, sa strane.
Na konferenciji je bilo rijei i o optubama koje su pojedini lanovi
Partije iznosili na sastancima partijskih elija protiv sekretara Mjesnog
komiteta, pa i protiv itavog komiteta. Teko je bilo sve to raistiti na
samoj konferenciji. Ali izvjesnih greaka je bilo. Neke od njih su bile uslovljene i objektivnom situacijom za vrijeme ofanzive i povlaenja. Druge
su opet bile plod sitniavosti i kritizerstva pojedinaca. Sve je to stvaralo
izvjesnu nervozu u radu partijske organizacije i samog MK, pa smo o
tome morali da vodimo rauna pri izboru novog mjesnog rukovodstva.
Uestvujui u diskusiji ukazao sam na najvanije zadatke koji se
postavljaju pred partijskom organizacijom. To su: nastavljanje oruane
borbe protiv okupatora i domaih izdajnika; povezivanje sa seljacima iz
sela pored komunikacija i njihovo angaovanje na obavjetavanju o pokretima neprijateljskih jedinica i povremeno ukljuivanje u akcije; smjelije nastavljanje politikog rada po selima. ire konferencije naglasio
sam treba odravati ne samo nou ve i neradnih dana, a sela obilaziti grupno, s nunim obezbjeenjem, naroito ona pored komunikacija.
Pri tome treba nastojati da se to prije otklone slabosti koje su dole
do izraaja prilikom neprijateljske ofanzive, kako bi itava organizacija
poela jedinstveno da djeluje.
Na kraju je Mjesna partijska konferencija usvojila organizaciono-politike zadatke i izabrala novi Mjesni komitet. Za politikog sekretara
je izabran Malia Damjanovi, dotadanji lan MK.

SUAVANJE PROSTORA ZA AKCIJU KOLABORACIONISTA

Povratak naih odreda u vei broj sela, ivlji agitaciono-propagandni rad i povremeno izvoenje pojedinih manjih oruanih akcija davali su
pozitivne rezultate. Okupatorske pukonoe su sve manje zalazili u sela
i izbjegavali sukobe s naim borcima. Njihova uloga se sve vie svodila
na obezbjeivanje veih mostova i vanijih komunikacija. Neki od njih
poruivali su naim odredima da ako ba moraju da izvode akcije neka
to ine dalje od objekata koje oni osiguravaju. Oni se, kau, ne bore protiv gerile, a oruje su primili radi spasavanja svojih porodica. Ali meu
njima je bilo i zakletih neprijatelja oslobodilake borbe i iskrenih saradnika okupatora. Oni su se zadravali blizu okupatorskih garnizona, a nai
odredi u to vrijeme nijesu bili toliko brojni da bi mogli voditi otvorenu
borbu protiv svih okupatorskih pukonoa.
Negdje oko 15. oktobra vratio sam se na Radove da obavijestim
drugove o organizaciono-politikom stanju na terenu i o rezultatima mjesnih partijskih konferencija u srezovima andrijevikom, beranskom i kolainskom. Na Radovu su me drugovi obavijestili da tab Zetskog NOP
odreda priprema veliku akciju u Bratonoiima, na komunikaciji PodgoricaVjeternik. Rekoe da su dobili izvjetaj iz Podgorice da tom komunikacijom 18. oktobra treba da naie vea kolona kamiona natovarena
ratnim materijalom i hranom za italijansku diviziju Venecija", iji su
tab i neke jedinice bili u Beranima. Akcija je spremana u najveoj tajnosti. Samo je tab akcije, iji je komandant bio Blao Jovanovi, znao da
se ona priprema.
U akciji izvedenoj 18. oktobra uestvovala su dva naa bataljona,
a dijelovi treeg bili su na osiguranju. Unitena su 43 kamiona, jedno putniko vozilo i jedan motocikl. U borbi je ubijeno i ranjeno oko 150 italilijanskih vojnika, a zarobljena su 64 vojnika i oficira. Na sastanku odranom na Radovu 19. oktobra Pokrajinski komitet je raspravljao i o
tome ta da se radi sa zarobljenim Italijanima. Svi smo se sloili da ih,
u znak odmazde za sve Crnogorce i Crnogorke, koje su italijanski vojnici poubijali prilikom julsko-avgustovske ofanzive, treba strijeljati i to
objaviti.
Za to vrijeme zarobljenici su bili smjeteni u jednoj udolici. Veina
je u rukama drala slike svojih porodica i plakala. Jedna grupica je poela
da pjeva bandiera la rossa", ali je to pjevanje vie liilo na kukanje. Poslije odluke o strijeljanju trebalo je da neko od drugova, koji su radili u
tabu Zetskog odreda formira jedinicu koja e izvriti zadatak. Drug kome
je palo u udio da to uini odgovorio je da on ne moe strijeljati tu bijedu,
koja plae i jadikuje. Nijesmo mu to uzeli za grijeh. I drugi drug kojem
smo postavili isti zadatak odgovorio je da ne moe komandovati jedinicom
koja e pucati u to alosno roblje, koje plae i kuka. Ponovo smo se sastali da se dogovorimo ta da radimo sa zarobljenicima. Poslije izvjesnog
utanja usudio sam se da predloim da zadrimo oficire i mehaniare, otprilike njih 20, a ostala 44 vojnika zarobljenika da pustimo, s tim to
emo naim borcima odobriti da s njima promijene odijela. Predloio sam

da po osloboenim zarobljenicima poaljemo pismeni zahtjev guvernera

Crne Gore da za 20 zarobljenih Italijana pusti iz zatvora odgovarajui broj
n a i h drugova. I pored nevjerice u uspjeh, prijedlog je ipak prihvaen.
Mene su odredili da takvo pismo sroim. Sastavio sam ga uz pomo Radomira Babia. Guverner je na vrijeme odgovorio na nj i pristao na razgovore o zamjeni, koja je kasnije i ostvarena.
POGIBIJA ALEKSE ILASA

Poslije dan-dva zadravanja na Radovu vratio sam se na teren kolainskog okruga. Tih dana je stigla i odluka Vrhovnog taba o uvoenju
partizanskog pozdrava stisnutom akom, noenju nacionalne trobojke sa
petokrakom i zamjenom naziva gerilac sa partizan. Na osnovu te odluke
brigade su preimenovane u odrede. Na podruju Okrunog komiteta KPJ
Kolaina formirao se Komski NOP odred, sastavljen od eta i bataljona.
Za komandanta odreda odreen je stari ratnik, poznati borac i patriota,
oficir Veko Bulatovi, a za politikog komesara Milutin Lakievi, lan
MK Kolaina.
U drugoj polovini oktobra sve vie je raslo borbeno raspoloenje u
naim odredima. Izvodile su se akcije na komunikacijama. Donjomoraki
partizani dijelom su poruili most na rijeci Tari (Pajkov vir) na putu Lijeva Rijeka Kolain. A mojkovaki i poljski partizani most na Ribarevini, na putu Bijelo PoljeBerane. U borbi sa obezbjeenjem koje je
uvalo most (milicioneri krilai) ranjena su dva partizana, od kojih je
jedan bio Vuksan Krui. Poslije povratka iz ove akcije likvidirana je
optinska kancelarija na Mojkovcu i odran zbor naroda iz okoline, na
kome je govoreno o daljoj mobilizaciji ljudi u borbi protiv faistikih okupatora i domaih izdajnika. Krajem oktobra u Poljima je formiran partizanski bataljon.
Partizanski bataljon je formiran i u Beranima. On je krajem oktobra u Petnjici napao muslimansku miliciju hode Rastodera, koja je bila
u slubi okupatora, zapalio kasarnu i ubio deset milicionara.
U to vrijeme izvoene su i neke druge akcije. Svuda su se formirale organizacije crnogorske narodne omladine i odravale sreske konferencije ove organizacije. Po naredbi Glavnog taba poetkom novembra poele su pripreme proslave oktobarske revolucije. U znak proslave izvodile
su se i pojedine akcije. Tako je, koliko se sjeam, u noi izmeu 1. i 2.
novembra izvedena akcija ruenja mosta na Ribarevini. Jakom partizanskom jedinicom, sastavljenom od boraca iz mojkovake optine, Polja,
Podbia i drugih mjesta (moglo je u njoj biti oko 150 boraca) neposredno
je komandovao zamjenik komandanta Komskog odreda Aleksa ilas. On
je u toj akciji i poginuo, od prvih plotuna koje je neprijatelj ispalio.
Prvih dana novembra Mojkovac je ponovo bio slobodan. Formirani su optinski narodnooslobodilaki odbor i komanda mjesta. U nekim
mjestima u kojima je naa partijska organizacija bila malobrojna i neodluna, pojedini etniki elementi u dosluhu sa okupatorom poinju otvo-

renije da istupaju. Tako je Batri Rakoevi sa svojom grupom tih dana

izdao letak u kome je pozivao narod u borbu protiv partizana. U drugim
optinama sreza naroito u Donjoj Morai, politika situacija je bila relativno dobra. I u andrijevikom srezu na politiki uticaj je bio u usponu.
Partizanske patrole i politiki radnici su se, uglavnom, slobodno kretali
po selima, izuzev u Barama Kraljskim i Sekularu. Italijanske pukonoe
organizovane u miliciju pravile su se kao da to ne primjeuju. Njima je
bilo najvanije da ih niko ne napada i da ne rui objekte koje osiguravaju.
Nije bilo politiki mudro doi s njima u oruani sukob i na taj nain ih
potpuno baciti u naruje okupatoru. Takav odnos bi vodio politikom diferenciranju u njihovim redovima. A nae snage u to vrijeme nijesu bile
toliko brojne da su mogle voditi frontalne borbe. Naprotiv, jedinice novoformiranog partizanskog bataljona bile su rasturene po itavom srezu
i izvodile su diverzantske akcije sjekle telefonske veze, palile arhive
pojedinih optina i ruile manje objekte na putevima koji nijesu obezbjeivani. Najizrazitiji narodni neprijatelji, kao oko Rai, Milutin Jeli i
drugi, sve rjee su obilazili druga sela. A kad su odlazili za Andrijevicu i
vraali se iz nje, pratilo ih je obezbjeenje. Tih dana je bio likvidiran i
poneki okupatorski pijun, pa je to unijelo paniku meu domae izdajnike.
U to vrijeme se u naim redovima javljaju pojedini oportunisti koji
su se uplaili sve sloenijih zadataka. Neki od njih na konferencijama
istupaju protiv diverzantskih akcija, koje su, po njima, beznaajne. Takav
oportunistiki stav podravao je i dio seljaka. Cak su i neki lanovi Partije na razne naine ometali likvidaciju naj izraziti j ih domaih izdajnika
Doka Raia, komandanta milicije u srezu, Milutina Jelia, biveg direktora gimnazije i istaknutog etnikog propagatora, i drugih. Zbog toga
je i rasputena partijska elija u Slatini, a neki njeni lanovi iskljueni iz
Partije.
Na podruju ljevoreke optine bivi oficir ore Lai s poveom
grupom oficira i bivih slubenika, i uz podrku okupatorskog garnizona
od oko 1000 vojnika u Lijevoj Rijeci, pridobio je znatan broj ljudi. Partizanska eta koja je tamo bila formirana nije se izborila za znaajniji
politiki uticaj u svojoj sredini. Ipak, ona je, u sadejstvu s drugim jedinicama izvela i neke akcije poruila je put Lijeva RijekaMateevo
i posjekla telefonske stubove od oko kilometar duine i druge.
U prvoj polovini novembra Beranski partizanski bataljon (mislim da
se zvao Milo Malii"), s nekoliko sanduka dinamita, izveo je akciju ruenja puta BeraneBijelo Polje, u klisuri Tivranu. Dinamit je pripremio
i njim rukovao Rus Oleg (mislim da je bio student). Put je poruen u
duini od oko 20 metara i saobraaj je bio due obustavljen.
U drugoj polovini novembra u sva tri sreza birani su borci za formiranje Komskog bataljona, koji je bio predvien da ue u Crnogorski
partizanski odred za operacije u Srbiji. Krajem novembra se na podruju Komskog partizanskog odreda formiraju partizanski bataljoni: Kolainsko-reinski, Lipovski i drugi.

Za vrijeme priprema i izvoenja napada na Pljevlja svuda su pojaane diverzantske akcije i napadi na neprijateljske snage, koje su bile
u pokretu. Neuspjeh na Pljevljima, meutim, kao da je ulio novu snagu
etnikim izdajnicima. Oni poslije Pljevalja poinju jo otvorenije da istupaju. Major Lai je najavio formiranje etniJkog bataljona u Lijevoj Rijeci. O tome je obavjestio i Glavni tab za Crnu Goru. U kolainskom srezu
se istiu etnike kolovoe Ljubo Mini i Novo Medenica, ali je djelovanje
ovog drugog brzo sprijeeno.
Tih dana se na itavom podruju okruga odravaju brojne konferencije. Na njima govore nai najistaknutiji drugovi, objanjavaju politiku situaciju, na neuspjeh na Pljevljima i dalje perspektive oslobodilake
borbe. Naroito ukazuju na etniku izdaju i njihovu saradnju sa okupatorom. I ja sam uestvovao na jednoj politikoj konferenciji, u selu Konjusima, koja je bila masovno posjeena. Govorio sam o razvoju oslobodilake borbe i naim daljim zadacima. U izlaganju sam naroito ukazao
na izdajniki rad etnika i crnogorskih separatista i njihovu tijesnu povezanost sa italijanskim okupatorom.
Nakon to sam zavrio izlaganje postavljeno mi je i vie dobronamjernih pitanja na koja sam odgovorio. Bivi naelnik sreza Vuksan Gojkovi iz Konjuha pitao je, meutim, zato je zabranjeno formiranje i druge
vojske pored partizanske. Odgovorio sam mu da partizanske jedinice primaju u svoje redove sve pojedince i grupe koji ele da se iskreno bore protiv faistikog okupatora i svakog ko mu slui. Formiranje neke druge vojske, sa istim ciljem bilo bi suvino. To bi, zapravo, znailo razbijanje cjeline koja se bori za isti cilj. Gojkovi vie nije postavio ni jedno pitanje.
Konferencija je zavrena. Konjusi su bili izrazito partizansko selo. U njemu
je bio i tab Andrijevikog partizanskog bataljona. Gojkovi meu svojim
seljacima nije imao podrke.
Prema nekim izvjetajima italijanske komande po gradovima stalno
se savjetuju sa domaim izdajnicima i trae od njih da prijeu u akciju
protiv partizana. S druge strane, PK preduzima niz mjera: izdaje proglas
crnogorskom narodu u kome ga obavjetava o razvoju borbi na Istonom
frontu i ukazuje na opasnost koja oslobodilakom pokretu prijeti od pete
kolone. U direktivama stavlja u zadatak partijskim rukovodstvima i lanstvu da se maksimalno angauju u politikom radu i objanjavanju ciljeva oslobodilake borbe, da preduzimaju najenerginije mjere protiv istaknutih domaih izdajnika.
Poetkom druge polovine decembra, kombinovana eta Kolainsko-reinskog partizanskog bataljona na putu Mateevo Kolain unitava pet
neprijateljskih kamiona, plijeni znatnu koliinu oruja i ubija, ranjava i
zarobljava vie italijanskih vojnika i oficira. Priali su mi da se u toj akciji osobito istakao penzionisani oficir Mihailo Aneli, zvani Ado.
Na putu Lijeva Rijeka Mateevo, eta Donjomorakog partizanskog bataljona ubila je i ranila vie italijanskih vojnika.
Okruni komitet KPJ za Kolain uputio je proglas narodu beranskog, kolainskog i andrijevikog sreza, pozivajui ga u borbu protiv pete
kolone i kolovoa etnike izdaje. Narod je pozvan da pod rukovodstvom

KPJ zbije svoje redove u partizanskim jedinicama i da nastavi bespotednu borbu protiv okupatora i domaih izdajnika.
S etom boraca (preteno iz Konj uha) Andrijevikog partizanskog
bataljona oko 22. decembra uestvovao sam u paljenju andar meri j ske stanice na Trenjeviku, u kojoj se preko dana nalazila milicija i obezbjeivala
komunikaciju. No je bila strahovito hladna, a mnogi borci slabo odjeveni,
pa im je vatra dobro dola. Unitili smo i nekoliko stotina metara telefonskog kabla.
Dan-dva poslije ove akcije prijeao sam na teren beranskog sreza i
razgovarao s drugovima iz MK Partije o politikom stanju u srezu. Peta
kolona je ee istupala sa svojim namerama. Posebno su bili aktivni neki
oficiri iz grada. Njihov rad se osjeao i u nekim selima pored puta. Govorili su da su dobili izvjetaj da je kapetan Pavle urii odredio selo Zaostro, na komunikaciji BeraneBijelo Polje, udaljeno od Berana nekoliko
kilometara, za svoj centar. U njemu je smjestio tab i tamo je poelo okupljanje oficira, podoficira, andarma, finansa i drugih petokolonaa. Ovdje sam saznao i da je kapetan urii otputovao u tab Drae Mihailovia
po instrukcije i da se njegov povratak oekuje krajem decembra, ili dan-dva kasnije.
Dugo sam razmiljao to treba preduzeti. Poto nije bilo uslova da
ujem miljenje drugova iz PK ili Glavnog taba, odluio sam da se posavjetujem s lanom MK i politikim komesarom bataljona Radomirom
Mitroviem. On se odmah saglasio sa mnom da uriia treba likvidirati, izmeu ostaloga, i zato to i drugi tako misle. Ali, umjesto da u akciji koju
je u najveoj ilegalnosti pripremao Mitrovi likvidiramo jednog od najveih izroda crnogorskog naroda, Pavla uriia, ovaj je naem mladom, neustraivom komesaru postavio zasjedu. Student Radomir Mitrovi pao je
2. januara 1942.
Nekoliko dana kasnije, 5. ili 6. januara, Italijani su napustili Kolain i Lijevu Rijeku i, zahvaljujui etnikom obezbjeenju i nedovoljnoj budnosti naih jedinica, bez gubitaka se povukli u logor divizije Venecija" u Beranima. Tih dana je s grupom etnika napustio Kolain i poznati izdajnik Ljubo Mini i preko planine se prebacio u Reine.
Poslije povratka kapetana uriia iz Drainog taba, etnici postaju
smjeliji i nastoje da formiraju etnike vojne jedinice. Tako su Milutin Jeli, Vuksan Baki i drugi sazvali etniki zbor u selu Kraljima. Na njemu
je, kako smo informisani, prisustvovalo 200300 ljudi. etniki dogovor
sprijeila je, rasturivi im zbor, naa patrola koju je predvodio Radovan
Leki. Nekoliko dana kasnije, meutim, na istom mjestu je sazvan drugi
etniki zbor. Na njemu je proitana naredba Pavla uriia o formiranju
Andrijevike etnike brigade. Poslije ovog zbora po optinama su formirane etnike organizacije.
Tih dana kreu u oruanu akciju Italijani, udrueni s etnicima i muslimanskom milicijom hode Rastodera i napadaju Police. Poetkom druge
polovine januara neprijatelj je zauzeo sva donja sela pored komunikacije
i nae snage odbacio u gornja sela. Nae jedinice iz srezova beranskog i
andrijevikog poele su naglo da se osipaju. Mnogo ljudi okrenulo se e10 Ratna seanja, III

145

tnicima. Slabosti partijskih organizacija na koje je esto ukazivano, i zbog

kojih su neke elije bile zaputene, tek u januarskim danima 1942. imaju
za rezultat negativne posljedice.
Teka vojno-politika situacija nalagala je preduzimanje efikasnijih
mjera. Odrani su sastanci Okrunog komiteta i taba Komskog NOP odreda. Dogovoreno je da se u rejon Mateeva najhitnije uputi jedan kombinovani bataljon koji bi sprijeio svaku vojnu akciju etnika iz Bara
kraljskih. Sastancima je prisustvovao i lan Glavnog taba NOP odreda za
Crnu Goru Bajo Sekuli, koji je tih dana stigao u Kolain da pomogne
tabu Komskog NOP odreda.
Dvije ete kombinovanog bataljona su nou izmeu 19. i 20. januara
bez obezbjeenja zanoile u barakama pilane urovia. To su iskoristili
etnici iz Bara kraljskih i opkolili i unitili ove dvije nae ete. Mnogi su
poginuli i ranjeni, a najvei broj je bio zarobljen i kasnije strijeljan. Toga
jutra vea skupina etnika iz Lijeve Rijeke, pod komandom majora Laia, koji je bio postavljen od Drae Mihailovia za komandanta crnogorskih etnika, krenula je komunikacijom Lijeva Rijeka Mateevo u pomo etnicima iz Bara. Uz put su odbacili manje nae dijelove koji su obezbjeivali pravac prema Mateevu, a neke iznenadili i zarobili. Sa komunikacije su odbacili i dijelove Donjomorakog partizanskog bataljona koji su titili prilaz Mateevu od Lijeve Rijeke. Ti dijelovi su se povukli dalje u
brdo, ostavivi etnicima slobodan prolaz prema Mateevu. Ali se, izgleda,
ni etnicima nije ilo u naselje nego su iza bive andarmerijske stanice
skrenuli uz brdo. U zgradi stanice bilo je nae obezbjeenje od 1015
boraca s komandirom Vladimirom Simonoviem. Ono se odmah sukobilo
s etnicima. U toj borbi je ranjen u glavu etniki major Lai.
Traei izlaz iz tako sloene situacije Bajo Sekuli i ja, s lanovima
taba Komskog NOP odreda, doli smo do zakljuka da od probranog ljudstva treba formirati jedan kombinovani NOP odred jaine do 1000 boraca,
koji e se energinije suprotstaviti etnicima, prethodnici okupatorskih
jedinica. Bajo je preuzeo dunost komandanta, je dunost politikog komesara, a savjetnik u tabu bio je Mihailo Aneli Ado. Dogovorili smo
se da odredu damo ime Raomira Mitrovia. O preduzetim mjerama smo
obavijestili PK i Glavni tab i traili popunu odreda provjerenim borcima
iz drugih crnogorskih NOP odreda.
Nekoliko dana kasnije popuna je poela da stie. Ali su vremenski uslovi za izvoenje predvienih ofanzivnih akcija bili izuzetno teki. Snijeg
je na mjestima bio visok i preko dva metra, a temperatura se sputala
i do 30 stepeni ispod nule. Borci su nam bili slabo odjeveni i obuveni i s
malo municije. Hrana je bila slaba. Mesa je bilo prilino, ali hljeba rijetko. Nije bilo mogue hranu uredno prebacivati do poloaja, pa su ljudi
stalno gladovali. Na drugoj strani, udrueni neprijatelji bili su potpuno
opremljeni, dobro hranjeni iz okupatorskih magacina, obezbijeeni municijom i brojno nadmoniji. Jedinice odreda su esto bile prinuene da
vode pozicijski rat i da se mrznu na snijegu, to je negativno djelovalo
na njihov moral. Tome su doprinosih i pojedini prikriveni neprijateljski ele-

menti, koji su djelovali u jedinicama, meu kojima je bilo i oficira stare

vojske savjetnika u tabovima, pa ak i komandanata bataljona.
O hroninoj gladi koja je u to vrijeme vladala u naim jedinicama
svjedoi i ovaj sluaj. Jednoga dana, dok sam obilazio odredsku ambulantu srela me je referent saniteta doktorka Rua Rip. Zaprepaeno mi
je rekla da su joj borci pojeli svu mast koju je pripremila za lijeenje
svraba. Pitao sam je da li je otrovna. Odgovorila je da nije, ali da ne zna
ime e sada da lijei borce od svraba.
Borbe s neprijateljem vodene su sa promjenljivom sreom. Nai uspjesi bili su povremeni, njihovi ei. U naim se jedinicama insistiralo
na punoj vojnikoj disciplini, koja esto nije bila na visini. Sjeam se sluaja s Mirkom Veoviem. Politiki komesar Ljevorekog partizanskog bataljona doao je u tab odreda na Mateevo da podnese izvjetaj o stanju
u bataljonu, koji je tih dana bio rezerva. U hodniku zgrade, na spratu,
sreo se sa komandantom odreda Bajom Sekuliem, koji mu je rekao da se
to prije vrati u bataljon kako bi mogao da mu prenese novo nareenje
taba odreda da bataljon iz rezerve prijee na poloaj. Veovi je odgovorio da bataljon za to nije fiziki spreman i da on ne moe izvriti to nareenje. Komandant Sekuli je insistirao da se nareenje izvri, jer nije
bilo opravdanja za njegovo neizvrenje. U slinoj situaciji su bile i druge
jedinice koje su stalno bile na poloaju. To je sve znao i Sekuli, pa je,
iznerviran takvim odnosom politikog komesara Veovoa, povienim glasom, ponovio da tab njihovog bataljona to nareenje mora da izvri. Veovi je istim tonom odgovorio, ne vodei rauna o vojnikoj disciplini, da
oni to nareenje nee izvriti.
Poslije tog izriitog odgovora Sekuli je naredio kuririma da Veovia vode u zatvor. Oni su ga odveli u prizemlje, u neku od soba u kojoj
se tih dana spavalo. Za sve vrijeme nijesam se mijeao u razgovor, jer
nije bilo ni mudro da ja razblaujem, odnosno mijenjam nareenje koje
smo zajedniki usvojili. A i u interesu ugleda taba odreda nije ni bilo
pravilno da se umijeam u taj dijalog. Ali kad su Veovia odveli, Sekuliu
sam rekao da se itava rasprava izmeu njega i Veovia vrlo runo zavrila.
to sam mogao drugo da radim odgovorio je. Preostalo mi
Je, moda, jo jedino da priznam svoju nemo kao komandant odreda i da
traim da me smijenite.
Odmah potom smo pozvali Veovia i ubijedili ga da tab bataljona
Izvri nareenje taba odreda.
Zbog velikog snijega i hladnoe frontovi se nijesu mogli stalno drati. Dok je na njemu vladalo zatije, obezbjeivali smo ga zasjedama i patrolama. Teren je veim dijelom bio pokriven umom, pa su patrole bile u
stalnoj opasnosti da zalutaju. Za vrijeme jednog od zatija tab naeg bataljona uputio je dva kurira da u tab odreda, na Mateevo, odnesu izvjetaj
o stanju na poloaju. Poto je i pozadina fronta, sela Reina bila sumnjiva,
kuriri su se kretali vrlo obazrivo, pa su i partizanske znake na kapi, kad
bi naili pored neke kue, okretali na potiljak.
Dan je ve bio na izmaku kad su naili pored jedne kue na samtini. Rijeili su da svrate i zatrae vode. Kad su uli, prostorija je bila
10'

147

osvijetljena samo vatrom sa ognjita, kraj koje se grijao domain kue.

Cim su mu se javili, on je ustao i priao im zagledajui ih radoznalo, pa
kad nije primijetio partizanske znake, radosno je povikao:
Jeste li to vi, brao! Otkad vas ekam!
Kuririma je bilo jasno s kim imaju posla, pa su prihvatili izazov
i poeli da mu povlauju. Na brzinu su izmislili priu kako nose vano
nareenje jednoj njihovoj komandi i pitali ga da li na putu ima partizanskih zasjeda. On se, opet, interesovao kada e stii i ostala braa. Za
dan-dva, obeali su mu kuriri. A on njima bogatu gozbu kad stignu ostali. Ima, veli, jednoga vola, i zaklae ga da ih poasti.
Poto je sve bilo jasno, kuriri su okrenuli kape. Kad su prema vatri
zasijale petokrake, domain je ostao bez rijei. Kuriri su ga uhapsili, sproveli na Mateevo i predali tabu odreda.
Na sasluanju je bio iskren. Rekao je da ima enu i dvoje-troje
djece, da se bavi zemljoradnjom i stoarstvom i da ga raunaju u srednje
imune seljake. Izjavio je da prole godine nije uestvovao u julskom ustanku, pa ni kasnije ni u jednoj akciji. Prije rata je stalno glasao za radikale. Rekli su mi, veli, da je to dravna stranka i ako nju glasa niko ga
nee uznemiravati. On vjeruje da je svaka vlast od boga i da je grijeh biti
neposluan. Na nae upozorenje da je on neposluan prema partizanskoj
vlasti i da trai da mu dou etnici, a s njima i Italijani, odgovorio je:
Ja sam za to bio da mirno saekamo Italijane da pou, a poslije
neka vlada onaj ko umije.
Kad smo ga pitali da li on zna da etnici prijateljuju s Italijanima
i da ih oni snabdijevaju orujem, municijom, hranom i da im daju plate
za to to se bore protiv partizana, rekao je da su im rekli na jednom skupu
da oni to rade iz nude, zato to bez pomoi Italijana ne bi mogli da vrate
staru vladu, koju partizani hoe da srue. Iz dobijenog odgovora bilo je
jasno da je rije o veoma primitivnom seljaku, koji po svaku cijenu nastoji da preivi rat i sauva ono to ima.
Poto se upoznao sa sasluanjem optuenog, prijeki vojni sud odreda
zakljuio je da ga treba strijeljati, ali da prethodno treba uti i miljenje
savjetnika taba odreda koji optuenog vjerovatno i lino poznaje. Ado
Aneli mi je odgovorio da ga poznaje, ali da o naem zakljuku nita
ne misli. To me zaudilo, jer sam ga znao kao ovjeka koji svoje miljenje
iznosi otvoreno, svialo se to kome ili ne, pa sam insistirao na njegovom
miljenju, pitajui ga kako to da nita ne misli o naem zakljuku, a u
pitanju je jedan ivot. Onda je on odgovorio:
Moete tu ru strijeljati, ali ja mislim da emo mi, njegovom
smru, vie izgubiti nego oni kojima on hoe da kolje vola. etnici e tu
nemripuku proglasiti, ako ga ubijemo, za velikog borca za kralja i otadbinu. On e njima vie koristiti mrtav nego iv. Njega ni ena u kui ne
cijeni, a kamoli neko u selu. To je jedna bruka nevaljala do ije rijei
niko ne dri. Eto vam moje miljenje, pa radite kako znate.
A ta ti, onda, predlae?
Ja bih mu uzeo tog vola i svu krtolu iz trapova da nema sa im
doekati etnike, pa bih ga onda pustio neka se vue kui.

Adovo miljenje i prijedlog prenio sam malo kasnije drugovima iz

suda, koji su ga jednoglasno prihvatili.
Vodei borbe vie od mjesec dana, u surovom ambijentu, slabo odjeveni, a jo gore hranjeni, sa obinim naoruanjem i s nedovoljno municije, borci kombinovanog NOP odreda Radomir Mitrovi" uspjeli su da
ometu sprovoenje vojnih i politikih planova udruenih neprijatelja. Zadravali su etnike i Italijane do posljednjih dana februara 1942. Tada su
se pod pritiskom brojno nadmonijih, dobro hranjenih i opremljenih neprijateljevih snaga, morali povui na lijevu obalu Tare i napustiti Mateevo i Kolain. Kombinovani odred je rasformiran. Borci su vraeni u
jedinice iz kojih su doli u odred. Bajo Sekuli je ostao da pomogne drugovima iz taba Komskog NOP odreda, a ja sam se vratio u sjedite Pokrajinskog komiteta, u Gostilje.
SAVO

BRKOVIC

FORMIRANJE 1. KRAJIKOG PARTIZANSKOG ODREDA

I BORBE NA PODRUJU PODGRMEA 1942.
U jesen 1941. partizanske jedinice na podruju Podgrmea bile su
snaan vojniki i politiki faktor. Organizovani su i brojni i dobro naoruani gerilski odredi i grupe, ije je stalno narastanje stvorilo uslove za
dalje organizaciono razvijanje i usavravanje. Polovinom oktobra, u Podgrme je sa Kozare doao Osman Karabegovi i odmah zapoeo sa pripremama za stvaranje organizacija KPJ, to je bio jedan od neophodnih uslova daljeg jaanja oruane borbe i opte politike mobilizacije naroda
za nju. Tim povodom je odran i prvi sastanak, u Majkia Japri, sa do
tada iz gradova pristiglim lanovima KPJ: Brankom Babiem, Rudijem
Kolakom, Duankom Kovaevi, Radom Vranjeevi, Sefketom Maglajliem, Hajrom Kapetanoviem i drugima.
Na sastanku je odlueno i da se od dotadanjih ustanikih jedinica,
odreda i grupa stvore vee, snanije borbene formacije, sa novim nainom komandovanja, koji e obezbediti jedinstvenu vojnu i politiku delatnost i u jedinicama i sa narodom. Provodei to u ivot, polovinom oktobra su se, u sastavu 1. krajikog odreda, formirale partizanske ete: Sanska (komandir Mihajlo Skondri, politkomesar Pero Moraa), Prijedorsko-ljubijska (komandir Mile Davidovi, politkomesar Slobodan Marjanovi),
Novska (komandir Relja Liina, politkomesar Doka Maran), Krupska (komandir Laza Teanovi, 1 politkomesar Voja Stupar), Bihaka (komandir
Gojko Doenovi, politkomesar Pavle Maanovi).
1
Lazo Teanovi je pred kraj 1941. prebegao etnicdma d postao poznati
izdajnik.

Partizanske ete se formiraju i na podruju Bosanskog Petrovca i

Drvara. One su takoe pripadale 1. krajikom odredu.
Pored politikih komesara eta, uvedeni su i politiki delegati u
vodovima.
Istovremeno je formirana i Komanda 1. krajikog odreda, koja je
preuzela rukovoenje svim jedinicama na podruju Bosanske krajine, kao
i svim pozadinskim delatnostima, organizovanje naroda i angaovanje materijalnih dobara za dalji razvoj oruane borbe. Komandant odreda bio
je Ljubo Babi, politiki komesar Veljo Stojni i operativni oficir Petar
Vojinovi.
Formiranje novih partizanskih eta, zbog priliva novih boraca, nastavljeno je u novembru, a krajem decembra formirani su u sastavu 1. krajikog odreda i prvi partizanski bataljoni. Dotadanja Sanska eta prerasla
je u Sanski bataljon (1. bataljon 1. krajikog odreda). Imao je pet eta: 1.
Bravsku (komandir Glio Raca, politkomesar Duan Ceka), 2. Sansko-saniku (komandir Uro Kukolj, politkomesar Stojan Bjelajac); 3. Eminovaku (komandir uro Banjac, politkomesar Rade Erceg); 4. Palansku (komandir urin Predojevi, politkomesar uro trbac); 5. Prijedorsko-ljubijsku (komandir Mile Davidovi, politkomesar Slobodan Marijanovi).
Ostale ete 1. krajikog odreda na podruju Podgrmea, kao i Novska
i Bihaka eta, ostale su u prvobitnim sastavima. Samo su od Krupske
ete stvorene dve: 1. krupska (komandir Mio Kolundija, politkomesar
Stojan Maki), i 2. krupska (komandir uro Paeta, politkomesar Vojo
Stapar).
Pored Sanskog bataljona u to vreme formirana su jo dva, jedan na
podruju Bosanskog Petrovca, drugi na podruju Drvara. Tako je krajem
decembra 1941, 1. krajiki odred imao tri bataljona, svaki sa pet do est
eta i oko osam samostalnih eta.
Aktivnost partizanskih eta u Podgrmeu bila je u novembru i decembru velika. Ofanzivnim akcijama one su primoravale neprijatelja na
pasivnu odbranu poloaja, objekata i uporita. Izvedeno je preko 50 manjih i veih akcija na neprijateljske posade i na eleznike i drumske komunikacije u dolini Sane i Une i od Sanice prema Bravsku, zaplenjeno
oko 100 puaka i 6 pukomitraljeza i dignut u vazduh jedan voz.
Dolazak Italijana u garnizone Bosanskog Petrovca, Drvara, Bihaa,
Mrkonji-Grada i dr., poetkom oktobra, stvorio je, u izvesnom smislu,
novu politiku situaciju i na podruju Podgrmea. Italijani su uspeli da
propagandom i dranjem paraliu ustanak na teritoriji Drvara, Bosanskog Petrovca i oko Mrkonji-Grada. Deo ustanikih jedinica se pokolebao i rasuo ili priao Italijanima kao etnike formacije. Takvo stanje
je uticalo na moral i raspoloenje ustanika i naroda Podgrmea.
Italijani su izbegavali neposredne oruane sukobe sa ustanicima, razvijajui istovremeno iroku propagandu preko svojih agenata. irili su
vesti da njihov dolazak u ova podruja predstavlja zatitu srpskog stanovnitva od dotadanjeg ustakog terora. Da bi to pokazali, ponegde su
ak razoruavali mesne ustae i spreavali njihove ispade na slobodnu parti-

zansku teritoriju i upadanje u srpska sela. Za dotadanje zloine prema

srpskom ivlju veto su proturali optube protiv Muslimana i vlasti NDH.
Nisu zahtevali ak ni da im se preda oruje kojim su ustanici raspolagali.
Bila je to dobro sraunata taktika da se ustanici razbiju, ili bar pasiviziraju.
Zahvaljujui upornom politikom delovanju lanova i rukovodstva
KPJ u objanjavanju borcima i narodu stvarnih namera Italijana, Podgrme je ne samo ostao poteen posledica i uticaja neprijateljske propagande, ve je borba protiv Italijana postala deo opte borbe protiv okupatora i njihovih slugu.
Grupa ustanika iz Bravska, koju je predvodio Glio Raca, postavila
je zasedu i 7. decembra doekala jednu italijansku kolonu na komunikaciji Bosanski PetrovacKlju, nanevi joj gubitke od nekoliko mrtvih i
ranjenih. U isto vreme borci Sanske ete doekali su kolonu koja je iz
Sanskog Mosta krenula prema Kamengradu i Fojtovcima. Trojica Italijana zarobljenih u toj borbi zamenjena su kasnije za neke nae drugove,
koji su se nalazili u italijanskim zatvorima.
Tim akcijama razbijene su iluzije Italijana u mogunost sporazumevanja sa ustanicima Podgrmea, odnosno paralisanje borbe koju su zapoeli.
U drugoj polovini oktobra formiran je Okruni komitet KPJ za Podgrme (efket Maglaj li, sekretar, Duanka Kovaevi, Ale Terzi i Rada
Vranjeevi); u novembru sreski komiteti KPJ za Bosanski Novi i Bosansku Krupu, a zatim partijske organizacije u etama i po selima Podgrmea.
Partijska rukovodstva i novostvoreni organi narodne vlasti razvili
su ivu politiku aktivnost. Veliki zborovi odrani su u selima Podgrmea
i na njima se istupali najpoznatiji politiki i vojni rukovodioci (Mladen Stojanovi, uro Pucar, Osman Karabegovi, Sefket Maglajli, Hajro Kapetanovi i drugi).
Poetkom 1942. nastavljen je rad na sreivanju i jaanju partizanskih jedinica. Pod rukovodstvom Osmana Karabegovia i Mladena Stojanovia, 22. januara je odrana ira konferencija komandnog i politikog
kadra 1. krajikog odreda, na kojoj su analizirana dotadanja iskustva razvoja ustanka.
Na njoj je doneta odluka da se 1. krajiki odred preformira u dva odreda: 1. i 5. krajiki odred.
U sastav 1. krajikog odreda ule su ete i bataljon sa podruja Podgrmea, a u 5. etu i bataljoni sa petrovakog i drvarskog podruja. Odlueno je i da 1. krajiki odred dobije novu komandu. Za komandanta je
postavljen Milorad Mijatovi, za politikog komesara Veljo Stojni (neto
kasnije ga je zamenio Mitar Bajalica), za zamenika komandanta Petar
Vojinovi i za zamenika politikog komesara dr Moni Levi.
U sastav odreda uao je ve formirani Sanski bataljon, sa svojih pet
eta i ranijim komandnim kadrom, a od eta sa podruja Bosanskog Novog, Bosanske Krupe i Bihaa formiran je 2. (Krupski) bataljon (komandant Vojo Todorovi, politiki komesar Slobodan Marijanovi, zamenik ko-

mandanta Mio Kolundija). U njegov sastav ule su ete: 1. krupska (komandir uro Ostoji, politkomesar uro Raeta), 2. krupska (komandir
Iazo Cukovi, politkomesar Vojo Stupar), Radika (komandir Dane Uzelac2, politkomesar Uro Bogunovi Roca), Bihaka (komandir Gojko Doenovi, politkomesar Pavle Maanovi) i Novska (komandir Relja Liina,
politkomesar Cvijo Mazalica).
Bataljoni 1. krajikog odreda predstavljali su borbene i teritorijalne
celine pod jedinstvenom komandom. Sanski bataljon je drao teritoriju
od Bravska do Budimlia Japre, a zadatak mu je bio da dejstvuje na neprijateljska uporita i komunikacije u dolini Sane i na komunikaciju
KljuBosanski Petrovac, i da titi teritoriju Podgrmea u svojoj zoni.
Krupski bataljon je drao teritoriju od Budimlia Japre do Bihaa
i bio je orijentisan na neprijateljska uporita u dolini Une i na komunikacije od Bosanskog Novog i Bosanske Krupe ka Bihau i Bosanskom Petrovcu. Poetkom februara 1942. god. 1. Podgrmeki odred imao je preko
1200 boraca, 810 puaka, 16 pukomitraljeza i 2 teka mitraljeza.
Tokom januara i februara nastavljene su borbe na itavoj teritoriji
1. krajikog odreda. Druga krupska eta izvrila je 17. januara napad na
elezniku prugu, na itavoj njenoj duini od Bosanske Krupe do Grmue,
uz veliku pomo naroda iz Radia i okolnih sela. Pruga je onesposobljena
za saobraaj, likvidirane su tri neprijateljske posade, zarobljeno 19 domobrana i zaplenjeno 19 puaka, jedan pukomitraljez i dosta municije. Slian napad na elezniku prugu Bosanski NoviOtoka izvrila je 18. januara 1. krupska eta i onesposobila je za saobraaj za due vreme; 20.
januara uniten je jedan oklopni voz, koji je pokuao da se probije od
Bosanske Krupe prema Bosanskom Novom. Tom prilikom su ubijena tri,
zarobljeno pet, ranjeno vie neprijateljskih vojnika i zaplenjeno 8 puaka i oko 700 metaka. Meu teko ranjenim bili su i komandant oklopnog voza, pukovnik Netzger, zatim satnici Veber i Bievi i porunik
Stvievi.
Neprijatelj je pred kraj januara dovukao pojaanja iz Zagreba i Siska
i posle viednevnih borbi uspeo da odbaci nae snage iz doline Une i privremeno uspostavi saobraaj izmeu Bosanskog Novog, Bosanske Krupe
i Bihaa.
Novska eta je 29. januara napala jako neprijateljsko uporite u selu
Agiima. Pripreme za napad nisu bile dovoljne, sadejstvo je slabo organizovano, a potcenjen je i neprijatelj, iako se radilo o mesnim ustaama.
Iako je napad izveden nou, neprijatelj nije bio iznenaen. Borba je voena itave noi i tek u svanue je obustavljena i to posle osetnih gubitaka (11 poginulih i preko 20 tee i lake ranjenih).
Jedinice Sanskog bataljona su u januaru i februaru bile veoma aktivne, pa su naterale ustako-domobranske snage u Sanskom Mostu, Sanici, Starom Majdanu i Budimlia Japri da se preteno orijentiu na odbranu svojih uporita, uz poneki manji ispad prema naoj slobodnoj te1

Dane Uzelac je krajem 1942. godine streljan kao izdajnik.

ritoriji. Delovi ovog bataljona prebacili su se oko 20. januara na teren

izmeu Sanskog Mosta i Ljubije i ozbiljno ugrozili neprijateljska uporita
Stari Majdan i Staru Rijeku, kidajui telefonske linije i ruei mostove
izmeu njih. Njegova 2. eta napala je 23. januara ustaka uporita u Kljevcima, razbila ih u naletu i izbila na elezniku prugu Sanski MostSanica,
ruei most na Dabru i prekidajui elezniki saobraaj izmeu Sanskog
Mosta i Sanice.
Palanska i Eminovaka eta Sanskog bataljona napale su ustako
uporite u Demiovcima. Meutim, i pored dobrih priprema Demiovci
nisu zauzeti. Mesne ustae, poznati zloinci, branile su se samoubilaki.
Poetkom februara izvren je napad na Rasavce, Peie i Usorce. Napad je bio dobro pripremljen i izveden istovremeno sa vie grupa. Neprijatelja je ovo iznenaenje rastrojilo i borba je zavrena bez veih gubitaka.
Delovi 2. ete Sanskog bataljona napali su 7. februara ustako uporite na Beginoj glavici, na uu Dabra u Sanu, u Donjim Kljevcima.
U toj borbi ubijeno je 7 ustaa. Palanska eta je postavila zasedu u rejonu
Usoraca i ubila 20 ustaa, od ukupno 28 zarobila 4, zaplenila 24 puke, 1
pukomitraljez i svu opremu kojom su ustae raspolagale. Bravska eta
postavila je 28. februara zasjedu Italijanima, koji su poli u seu ume
blizu sela Jarice, zapadno od Kljua, i u jednoasovnoj borbi ubili 7, ranili 31 i zarobili 9 Italijana. Zaplenila je 30 puaka, 3 pukomitraljeza i
znatnu koliinu municije. Tom prilikom poginuo je borac ete Luka Oegovi.
Osim tih akcija, u januaru i februaru su izvedene i mnoge druge,
koje su odredu donele dosta oruja, municije i razne opreme, to je omoguilo naoruavanje novih boraca i brojno jaanje partizanskih eta u
Podgrmeu.
Jedinice 1. krajikog odreda, Sanski i Krupski bataljon, postigle su
izvanredan uspeh, kada su 14. marta likvidirale neprijateljsko uporite u
Budimlia Japri, koje je branilo oko 200 domobrana i preko 40 mesnih
ustaa sa dobro utvrenih poloaja oko naselja i iz tvrdih, za odbranu
ureenih, zgrada u samom naselju. Neprijateljske snage u Budimlia Japri bile su due odseene, i nekoliko pokuaja neprijatelja da ih izvue
snagama spolja, iz Ljubije, Suhae i Stare Rijeke, nije uspelo.
Poetkom marta doneta je odluka da se neprijatelj u Budimlia Japri razbije i tako doe do vee koliine oruja i ratne opreme.
Bataljoni su se prikupili i 11. i 12. marta izvrili neophodne pripreme, a 13. marta, posle prvog mraka, poseli polazne poloaje sa kojih su
u prvim poslepononim asovima poli u silovit napad. Borba je bila estoka i trajala je vie od tri asa. Najilavije su se branile mesne ustae.
Partizani su uspeli da se u grupama ubace u uporite i da iznutra savlauju jedan po jedan objekat otpora. U svanue je neprijateljski otpor
slomljen. Zarobljeno je 174 domobrana i dvadesetak ustaa, a ubijeno
preko 30. Zaplenjeno je 250 puaka, 6 pukomitraljeza i velika koliina
municije.

Zaplaeni neprijatelj je ve 15. marta napustio sva manja okolna

uporita: Stari Majdan, Staru Rijeku i druga i povukao se u Sanski Most,
Ljubiju i Prijedor. Putanje zarobljenih domobrana takoe je dobro odjeknulo u domobranskim jedinicama i meu stanovnicima u selima i gradovima koje je neprijatelj drao. Pre nego su puteni kuama, domobranima je odrano nekoliko politikih predavanja.
Zaplenjeno oruje i druga oprema omoguili su naoruavanje novih boraca i formiranje novih eta. Na teritoriji Luci Palanke, Bonjaka
i Lipnika formirana je omladinska eta, koja je ula u sastav Sanskog bataljona.
U tom periodu u Podgrme je doao Banijski partizanski odred. Lokalna ofanziva neprijatelja na Baniju prisilila je banijske partizane da
se privremeno povuku preko Une, na teritoriju 1. krajikog odreda. Tada
je dolo i do prvih zajednikih akcija i ispomaganja ustanika sa dva, dotada odvojena, ustanika podruja. Krajem aprila Banijski i 1. krajiki
odred napali su Demiovce, ali je uspeh bio neznatan. Meutim, zajednika akcija 2. bataljona 1. krajikog odreda i dijela Banijskog odreda na
neprijateljska uporita u dolini Une, izmeu Blatne i Rudica, dala je dobre rezultate. Sa gotovo neznatnim gubicima likvidirano je nekoliko neprijateljskih posada na pruzi Bosanski NoviBosanska Krupa i tom prilikom je zarobljen 51 domobran i zaplenjeno 48 puaka i 3 pukomitraljeza.
Krajem zime i poetkom prolea 1942. dolo je i do otvorene borbe
sa etnicima, koji su svoju petokolonaku izdajniku ulogu i saradnju sa
okupatorom i ustaama prvo provodili pod parolom da jo nije vreme za borbu. Oko Mrkonji-Grada, Banjaluke, na podruju centralne Bosne i drugim
mestima etnici su uspeli da privremeno paralizu j u ustanak i borbu protiv okupatora i ustaa, razbiju mnoge partizanske jedinice i poubijaju
mnoge rukovodee partijske i vojne ustanike kadrove.
etnici su u poetku prikrivali pred narodom saradnju sa okupatorom i izbegavali otvorenu borbu sa jaim partizanskim snagama, ali su
zato muki ubijali manje partizanske grupe, kurire, politike radnike, odbornike, ranjenike i bolesnike. Posebno su nemilosrdno maltretirali i ubijali neduno muslimansko stanovnitvo.
Radi razbijanja etnika u centralnoj Bosni, iz 1. krajikog odreda
upuena je proleterska eta u sastav Proleterskog krajikog bataljona,
inae predvienog da ue u 1. proletersku brigadu. Bataljon je formiran
u Celincu kod Banjaluke, 25. marta, od Kozarske, Grmeke i jedne ete
boraca iz 2. i 5. krajikog odreda (komandant Zdravko Celar, politiki
komesar Esad Midi). Svih 275 boraca bataljona bili su lanovi KPJ
i SKOJ-a.
Polovinom aprila formiran je protivetniki bataljon, u koji su ule
ete iz 1, 3. i 5. krajikog odreda, ukupno 800 boraca, naoruanih pukama
i sa 60 pukomitraljeza. Iz 1. krajikog odreda u bataljon su ule Novska
i Bihaka eta (bez jednog voda), sa vodom Krupske ete. Komandant
bataljona bio je Rade Marijanac, zamenik komandanta Vojo Todorovi, politiki komesar Vaso Butozan, zamenik politikog komesara Veljo Stojni.

Protivetniki bataljon nametnuo je borbu etnicima na Manjai

i ubrzo primorao njihove voe Drenovia, Maretia i druge da u Mrkonji-Gradu potrae zatitu saveznika Italijana i ustaa. Oni su sa
Italijanima i ustaama sklopili sporazume o zajednikoj borbi protiv NOV.
Poetkom maja uestale su borbe na teritoriji 1. krajikog odreda.
Njegove jedinice svakodnevno su izvodile akcije na saobraajnicama u
dolini Une i Sane, na itavoj duini od Prijedora do Bihaa, preko Sanskog Mosta prema Kljuu i Sanici. Neposredno pre toga, polovinom aprila, vodio je Sanski bataljon velike borbe sa Italijanima i etnicima na
komunikaciji KljuBravsko. Italijani su pokrenuli svoje snage iz Mrkonji-Grada, Kljua, Glamoa i Bihaa i zajedno sa etnicima Mane Rokvia i popa ujia, sa oko 5000 ljudi, poli protiv 5. krajikog odreda,
na podruje Drvara i Bosanskog Petrovca. Iako briljivo pripreman i zapoet jakim snagama i udarima iz vie pravaca, taj pokuaj neprijatelja
da razbije partizanske snage brzo je propao. Posle toga, krajem aprila i
poetkom maja, dolo je do ponovnog povlaenja Italijana sa teritorije
Bosanske krajine prema Dalmaciji.
Krajem aprila Italijani su zaposeli sve najvanije take oko komunikacije KljuBosanski Petrovac. Poetkom maja oni su napustili Bosansku krajinu, povukli se iz Jajca, Mrkonji-Grada, Kljua i Sanskog Mosta ka Bosanskom Petrovcu, pa je ta komunikacija postala poprite danononih borbi naih i italijanskih snaga. U njima je poetkom maja uestvovao i Sanski bataljon 1. krajikog odreda. Borbe su voene od 3. do 12.
maja. U njima su Italijani imali 40 poginulih i veliki broj ranjenih. Bataljon je u tim borbama zaplenio 38 puaka i 2 pukomitraljeza.
Posle te akcije i povlaenja Italijana, polovinom maja, osloboena
je komunikacija KljuBosanski Petrovac i sva naselja u njenom zahvatu.
Kada su sa Italijanima poele borbe na Bravsku, ustae iz Sanice uspele su da se prebace preko Meeeg brda, upadnu u Jalainovce, iznenade strau partizanske radionice i ubiju nekoliko boraca, meu kojima
i upravnika radionice Duana Skondria.
U borbama od kraja februara do poetka maja zarobljen je 221 neprijateljski vojnik, zaplenjeno 290 puaka, 24 pukomitraljeza i velike
koliine municije i druge ratne opreme.
OSLOBOENJE PRIJEDORA I FORMIRANJE NOVIH CETA I BATALJONA

Jedan od znaajnih vojnih i politikih poduhvata polovinom 1942.

na teritoriji Bosanske krajine, bio je osloboenje Prijedora. Uslovi za to
stvoreni su prolenim borbama 1. i 2. krajikog odreda, napadima na neprijateljska uporita i komunikacije u dolini Une i Sane i potpunim razaranjem pruge i ceste izmeu Banjaluke i Prijedora i od Prijedora ka
Bosanskom Novom i Sanskom Mostu. Prijedor je bio blokiran ve ,od
druge polovine aprila. Iako odseen od okolnih garnizona, on je neprijatelju mnogo znaio. Posednut jakim snagama predstavljao je odskono
uporite, odakle je neprijatelj mogao da preduzima akcije u svakom prav-

cu, i da na taj nain dri ustanike snage na odstojanju od glavne arterije koja povezuje centralnu i istonu Bosnu sa severozapadnom Bosnom
i zapadnim delom Hrvatske. Prijedor su branile 2. domobranska bojna
(bataljon), od dve satnije, svaka po 120 domobrana; tri satnije 10. peadijske pukovnije (svaka po 120 domobrana); 1. i 2. bojna 11. peadijske pukovnije (preko 1 200 domobrana); jedna ustaka bojna, baterija topova, i
znatan broj ustake milicije iz samog grada i okolnih sela (oko 2000 vojnika). Ukupno oko 3800 vojnika.
Osim toga neprijatelj je jo ranije utvrdio poloaje u gradu i okolini,
izgradio zemljane bunkere, na mnogim mestima postavio iane prepreke,
utvrdio raskrsnice u samom gradu preureujui veliki broj zgrada za odbranu. Na eleznikoj stanici postavljen je oklopni voz.
Prijedor je napadalo est bataljona: pet iz 2. krajikog i Sanskog bataljona 1. krajikog odreda, ukupno 1500 boraca. Pored Sanskog bataljona,
koji je napadao neposredno na grad, druge snage 1. krajikog odreda dejstvovale su na komunikaciji Bosanski NoviPrijedor i Bosanski Novi
Bosanska Krupa i pritiskom na tu saobraajnicu i uporita u dolini Une,
vezivali snage, koje je neprijatelj mogao da angauje kao pomo garnizonu u Prijedoru.
Zadatak Sanskog bataljona bio je veoma sloen. Pre poetka napada
morao je da se probije iz Podgrmea izmeu neprijateljskih uporita i kroz
vei broj sela, neprijateljski raspoloenih prema NOB, i zaposedne polazni
poloaj na liniji Baltine BareTukovi, a zatim da napada preko brisanog
prostora, sa leve obale Sane, koja je u to doba godine predstavljala ozbiljnu prepreku.
Bio je to vrlo sloen i riskantan poduhvat jer bi zauzimanje Prijedora
predstavljalo opasnost za bataljon. Ukoliko bi se ustake snage iz okolnih uporita pokazale odvie aktivnim, bataljon je mogao da se nae u
tekoj, a moda i u bezizlaznoj situaciji.
Napad na Prijedor poeo je 15. maja u ranim pononim asovima.
Borbe su odmah poprimile estok karakter. Cim je borba za grad poela,
ustae iz Ljubije, Carakova i okolnih sela otpoele su pritisak na Sanski
bataljon, koji je morao da odvoji znatan deo snaga protiv njih. Bataljon
je ipak uspeo da u prvim asovima slomi spoljnu odbranu neprijatelja na
levoj obali Sane, u naletu zauzme most na njoj i poloaje neprijateljske
artiljerije na desnoj obali Sane, kod pravoslavne crkve. Zarobio je celu bateriju i time liio neprijatelja njene podrke u daljoj odbrani uporita.
Zaplenjeni topovi odmah su upotrebljeni protiv pojedinih neprijateljskih utvrenja. Do jutra je neprijateljski otpor slomljen. Mestimino
je poneka grupa pruala otpor, ali je i to do 10 asova okonano. Grad
je bio osloboen.
Pokuaji neprijatelja da se od Banjaluke i Bosanskog Novog probije prema Prijedoru nije uspeo, pa je naim snagama u gradu ostalo
dovoljno vremena da akciju dovedu do kraja. Zarobljeno je 1100 domobrana i oko 200 ustaa; preko 400 ih je poginulo. Zaplenjeno je 1200 puaka, 15 pukomitraljeza, baterija topova, 5 minobacaa, velika koliina municije i druga ratna oprema i materijal.

Osvajanje Prijedora u tako munjevitom napadu izazvalo je kod neprijatelja paniku i pometnju, pa je u nekoliko narednih dana sam napustio sva manja uporita na teritoriji Podgrmea (Ljubiju, Stari Majdan,
Staru Rijeku, Miku Glavu) i povukao se u Sanski Most i Bosanski Novi.
Prijedorska pobeda doprinela je naglom narastanju 1. i 2. krajikog
odreda (1. krajiki odred narastao je na preko 2000 boraca).
Neposredno posle ovog uspeha izvreno je preformiranje dela partizanskih eta i bataljona. Formirani su i novi bataljoni u 1. krajikom
odredu. Od Radike ete formirane su dve; formirana je nova Novska
eta i nova Bihaka. Zbog toga su krajem maja formirana dva nova bataljona 1. krajikog odreda (3. i Udarni bataljon). Sastav svih bataljona
odreda bio je sledei:
Prvi (Sanski) bataljon (komandant Mihajlo Skondri, politiki komesar
Rade Erceg, zamenik komandanta Milani Miljevi, zamenik politikog
komesara Sveto Liina); 1. bravska eta (komandir Glia Raca, politiki
komesar Duan Coko); 2. sanska eta (komandir Uro Kukolj, neto kasnije ga zamenjuje Rade Brki, politiki komesar Stojan Maki); 3. eminovaka eta (komandir Vlado Proi, politiki komesar Lazo Gajanovi).
Drugi (Krupski) bataljon (komandant Relja Liina, mesec dana kasnije Mio Kolundija, zamenik komandanta Mile Davidovi, politiki komesar Slobodan Erceg Braco i zamenik politikog komesara Zaim Dizdarevi); 1. prijedorsko-ljufcijska eta (komandir Stevo Vjetica, politiki komesar Uro Damjanovi); 2. novska eta (komandir Mirko Vejinovi, politiki komesar Rajko Jovi, koga neto kasnije zamenjuje Ivo Oroz); 3.
krupska eta (komandir Lazo Cukovi). Neto kasnije u ovaj bataljon
ulazi i Suvaj ska eta (komandir Nikola trbac, politiki komesar Boo
Narandi).
Trei bataljon (komandant Hamdija Omanovi, politiki komesar
Uro Bogunovi Roca, zamenik komandanta Mio Kolundija, koga kasnije zamenjuje Uro Kukolj, zamenik politikog komesara Slobodan Marij anovi); 1. (Radika) eta (komandir Milo Bala, politiki komesar
Branko Bokan); 2. (Bihaka) eta (komandir Branko Pilipovi, politiki komesar Vojo Stanarevi); 3. (2. radika) eta (komandir Dane Agbaba, politiki komesar Redo Terzi); 4. (2. krupska) eta (komandir Stevo Adamovi), koja neto kasnije prelazi u 2. bataljon; 5. (2. bihaka) eta (komandir Sajo Grbi).
Udarni bataljon (komandant urin Predojevi, politiki komesar
uro trbac, zamenik komandanta Bogdan Cia, zamenik politikog komesara Mile Mileevi); 1. (Palanska) eta (komandir Velo Curguz, politiki
komesar Veljko Pjeva); 2. eta (komandir Ahmet eho, politiki komesar
Mile Majki); 3. omladinska eta (komandir Lazo Mareta, politiki komesar Zdravko Njegovan). 3
' Lazo Mareta i Zdravko Njegovan prebegli su etnicima krajem 1942. god.
i postali izdajnici.

Neposredno posle osloboenja Prijedora, od jedinica 1, 2. i 3. krajikog odreda formirana je 21. maja prva operativno-taktika jedinica u
ovom delu Bosanske krajine, 1. krajika brigada. Formiranje brigade imalo
je posebno znaenje u daljoj organizacionoj izgradnji operativnih partizanskih jedinica na teritoriji Bosanske krajine.
BORBE 1. KRAJIKOG ODREDA U VREME NEPRIJATELJSKE
OFANZIVE NA KOZARU

Osloboeni Prijedor postao je centar iroke slobodne teritorije, koja

se protezala od Une i Sane do Livna na jugu. Posle te znaajne pobede
dolo je do ponovnog formiranja partizanskih eta i na podrujima koja
su do tada drali etnici (na Manjai, oko Banjaluke i Mrkonji-Grada, u
centralnoj Bosni i dr.).
Jedanaestog juna 2. bataljon 1. krajikog odreda napao je na Suhau,
u kojoj se nalazila bojna 1. orunike pukovnije i eta Nemaca. U borbi koja
je trajala skoro itavu no 11/12. juna ubijeno je 16 domobrana i 12 Nemaca. Izmeu Bosanskog Novog i Prijedora 14. juna doekana je jedna
kolona Italijana i tom prilikom je ubijeno oko 20 italijanskih vojnika, a 20.
juna, dok je ofanziva neprijatelja bila u punom jeku, Udarni i 3. bataljon napali su na Bosansku Krupu, zauzeli je u snanom naletu i pri tom
zarobili 200 domobrana i ustaa. U isto vreme 2. bataljon je razbio neprijateljska uporita i posade, koje su obezbeivale elezniku prugu Bosanski NoviBosanska Krupa, zaplenio znatne koliine oruja, opreme i
municije, i potpuno prekinuo elezniki saobraaj izmeu Bosanskog Novog i Bosanske Krupe.
Sto su Nemci i ustae vie pojaavale pritisak na Kozaru, 1. krajiki odred je sve snanije napadao na njihova uporita u dolini Sane i
Une. Njegove jedinice su 26. juna napale Bosanski Novi i Sanski Most.
OSLOBOENJE KLJUA I SANICA

Polovinom jula zavrena je ofanziva na Kozari. Gubici su bili veliki i

preteno je stradao narod koji se pred neprijateljem sklonio na Kozaru.
Neprijatelj je svoj bes iskalio, uglavnom, na neborcima. Jedinice okupljene
na Kozari i deo naroda uspeli su da se probiju na podruje Podgrmea,
gde su ih prihvatile jedinice 1. krajikog odreda i narod Podgrmea. Radi
reavanja zajednikih problema, nastalih prelaskom borakih jedinica i
naroda sa Kozare na teritoriju Podgrmea, Operativni tab za Bosansku
krajinu formirao je privremenu zajedniku komandu 1. i 2. krajikog
odreda.
Posle ofanzive zavrene na Kozari, zbog sve snanijeg pritiska 1. krajikog odreda u dolini Sane i Une, neprijatelj je u julu pojaao garnizone
u Sanskom Mostu, Kljuu, Ljubiji i Bosanskom Novom, preteno domobranskim jedinicama, koje su uestvovale u ofanzivi na Kozari, ali je dovukao i snage iz unutranjosti Hrvatske.

Pored jakog 1. krajikog odreda, na podruju Podgrmea nalazili su

se poetkom jula i 2. krajiki odred i 1. krajika brigada, pa je u toku jula
dolo do estokih borbi na itavom podruju Podgrmea, a posebno oko
Sanice, Kljua i u Cazinskoj krajini.
U rejon Kljua prebacila se 26. jula 1. krajika brigada, Petrovaki
bataljon 5. krajikog odreda i Ribniki bataljon 3. krajikog odreda.
U isto vreme, krajem jula neprijatelj je pojaao snage u Kljuu i
Sanici. Samo u Kljuu je imao bojnu domobrana od oko 400 vojnika i preko
200 ustaa. U selima oko Kljua i Sanice bilo je jo preko 150 ustaa.
Klju i uporita oko njega oslobodila je 28/29. jula 1. krajika brigada, zajedno sa Petrovakim i Ribnikim bataljonom. Neprijateljske snage
iz Sanskog Mosta, koje su pokuale da pomognu garnizonu u Kljuu, razbio je 1. krajiki odred (Sanski bataljon) na poloajima kod Vrpolja.
Posle osloboenja Kljua i okolnih sela poele su pripreme za napad
na Sanicu. Neprijatelj je u njoj drao jake snage. Pored mesnih ustaa
tu se uvek nalazila i satnija domobrana. Krajem jula u Sanici se nalazilo
oko 370 domobrana i ustaa. S obzirom na to da je Sanica bila istureni
poloaj u sistemu odbrane neprijatelja, on je u njoj izradio podzemna
i nadzemna utvrenja na svim vanim prilaznim takama, na raskrsnicama
puteva i na dominirajuim visovima oko nje. Poto su nae jedinice ve
bile zauzele Klju i sva neprijateljska uporita izmeu Kljua i Sanice,
neprijatelj u Sanici nije imao izgleda da se odri, jer nije mogao da rauna
na neku brzu intervenciju iz ma kog blieg garnizona, a najblii mu je
bio Sanski Most. Neprijatelj je verovatno raunao da e dobro utvrene
snage u njoj, sa poloajima vrlo pogodnim za odbranu moi da se dre i
same, pa ih zato nije ni povukao iz Sanice.
U napadu na Sanicu uestvovala su etiri bataljona (1. i 2. bataljon
1. krajike brigade, Petrovaki bataljon 5. krajikog odreda, Sanski bataljon 1. krajikog odreda) i topovska baterija sa 18 artiljerijskih granata.
Ostvarena je nadmonost u odnosu snaga 3,5 : 1 u nau korist, to je omoguilo snani udar i brzo razbijanje neprijateljske odbrane.
Napad na Sanicu poeo je 1. avgusta oko 1 as posle ponoi. Poetak napada oznaen je artiljerijskom vatrom po eleznikoj stanici Gornja
Sanica i objektima oko zgrade optine. Odmah zatim poeo je istovremeni
juri naih jedinica.
Neprijatelj je pruao ilav otpor, posebno na poloajima koje su branile sanike ustae. Posle jednog asa borbe bataljon 1. krajike brigade
zapalio je vatru na svom pravcu nastupanja, na prilazu zaseoku Donji Budelj i time zabeieio prve uspehe. Zatim je Petrovaki bataljon zauzeo
Media glavicu i zaseoke Medie nastupajui uspeno prema Dropevoj
kui.
Druga eta Sanskog bataljona u naletu je zauzela elezniku stanicu
Gornja Sanica i Zolakov brijeg, i tom prilikom zarobila veliki broj domobrana. Prva Bravska eta imala je zbog nepovoljnih prilaza potekoa oko
zauzimanja ustakog poloaja kod zaseoka Mahale, ali je i to savladano
kada se deo ete zabacio neprijatelju iza lea.

Brz i snaan udar stvorio je pometnju u neprijateljskim redovima.

Njegove rezerve, smetene kod optinske zgrade, pole su da pojaaju
snage u zaseoku Donji Budelj, ali su osetivi da su partizani zauzeli elezniku stanicu, promenile pravac i pole ka njoj. Meutim, razbijene su
pre nego su stigle na cilj.
U svanue 1. avgusta osloboena je Sanica. Jedino su se pojedine
grupe ustaa i domobrana izvlaile iz kukuruza, u kojima su pokuali da
se sakriju i izvuku dolinom Sanice prema Donjoj Sanici, ili preko Celia
kose i Korijenova prema Sanskom Mostu. Jedan vod domobrana pokuao
je da se probije preko Korijenova, ali je naiao na vod 2. ete, koji ih je
sve zarobio.
Jedan vod 2. i jedan vod 3. ete Sanskog bataljona sukobili su se,
ispod zaseoka Kordia, izmeu Donje i Gornje Sanice, sa veom grupom ustaa, koja je pokuala da se izvue koritom Sanice i pobegne prema Vrpolju. Ustae su potuene. U toj borbi poginuo je i domobranski satnik
Santek, koji je gotovo godinu dana upravljao ovim neprijateljskim uporitem.
U Sanici je zarobljeno 170 domobrana i 61 ustaa. Domobrani su, kao
i obino, puteni kuama, dok su ustae privedene narodnom sudu. Posle
sasluavanja najvie ih je puteno kuama. Bile su to mesne ustae iz Sanice i okolnih sela, za koje nije dokazano da su neposredno uestvovale u
ubijanju srpskog stanovnitva. Svega je 24 osueno i streljano.
U Borbi za Sanicu poginuo je samo jedan partizan, a dvojica su
ranjena.
Odmah posle osloboenja Sanice partizanski bataljoni su produili
preko Pitanice i Korijenova prema Vrpolju i Sanskom Mostu.
Osloboenje Kljua i Sanice imalo je i veliki politiki znaaj za ovaj
deo Bosanske krajine. Stvorena je velika slobodna teritorija, bogata poljoprivrednim proizvodima, narod je odahnuo od ustakog pritiska i propagande. Ustae su neumorno hukali muslimanski i hrvatski ivalj protiv srpskog, prikazujui partizane kao srpske odmetnike i neprijatelje. Osloboenje Kljua i Sanice pokazalo je da u tome nisu postigli mnogo uspeha. Samo je manji broj muslimanskih i hrvatskih porodica napustio
svoje domove i povukao se pod okrilje okupatora, ali se zato veliki broj
omladinaca Muslimana i Hrvata ukljuio u partizanske jedinice ili aktivirao u radnim pozadinskim jedinicama i organima narodne vlasti.
Priliv novih boraca sa osloboenog dela kljuko-sanikog podruja
preformirao je Sanski bataljon. Njegova dotadanja 1. (Bravska) eta prela je u 5. krajiki odred, a umesto nje formirana je nova (Omladinska) eta
od omladinaca Sanice, Korijenova, Dabra i okolnih sela (komandir Stevo
Kovaevi, politiki komesar Jovo Despot). Ceta je odmah posle formiranja
uspeno uestvovala u borbi na Brajia Tavanu.
U vreme dok su voene borbe za osloboenje Kljua i Sanice, 3.
bataljon 1. krajikog odreda prebacio se preko Une na podruje Cazinske
krajine i posle viednevnih borbi zauzelo Cazin i vie sela na tom podruju, koja je branila mesna ustaka milicija.

Uspene borbe, zaplenjene velike koliine oruja i druge opreme i

priliv velikog broja novih boraca sa osloboenih podruja, doveli su u
avgustu do formiranja 4. partizanskog bataljona 1. krajikog odreda (komandant Bogdan ia, politiki komesar Ratko Novakovi, koga je neto
kasnije zamenio Jaa Rajter, zamenik komandanta Vlado Proi, zamenik
politikog komesara Rajko Jovi). Bataljon je imao tri ete: Prvu (Prijedorsko-ljubijsku komandir Stevo Vjetica, politiki komesar Uro
Damjanovi); 2. (Novsku) komandir Mirko Vejnovi, politiki komesar
Ivo Oroz; i 3. (Omladinsku) komandir Ratko Marijanovi, politiki komesar uro Raeta.
U isto vreme, poetkom avgusta, na podruju 1. krajikog odreda
formirana je 2. krajika brigada, u iji su sastav uli Udarni bataljon 1.
i Udarni bataljon 2. krajikog odreda i jedan bataljon sastavljen od ljudstva ostalih eta i bataijona tih odreda. Komandant brigade postao je Ratko Martinovi, politiki komesar Niko Jurini, a zamenik komandanta
urin Predojevi.
Postojanje dve udarne brigade i dva jaka partizanska odreda na podruju Podgrmea inilo je taj deo Bosanske krajine jednim od najsnanijih ustanikih podruja u naoj zemlji u tom periodu. Verovatno je to
bio i jedan od razloga to je Vrhovni tab NOV i POJ usmerio proleterske
brigade k njima u situaciji kada im je trebalo predaha, odmora i popune
posle velikih napora koje su do tada podnele. Tako je ova teritorija posluila kao oslonac ponovnog irenja ustanka izvan zapadne Bosne i centar za rukovoenje ustankom u itavoj zemlji.
Posle osloboenja Kljua i Sanice i izbijanja naih snaga pred isturene
neprijateljske poloaje na liniji VrpoljeSanski MostKamengrad razvile
su se svakodnevne borbe na tom podruju.
Ve 4. avgusta ustae i domobrani iz Sanskog Mosta napali su poloaje Sanskog bataljona i delova Kozarskog odreda kod Brajia Tavana
i Djedovae, ali bez uspeha. Sutradan su ponovili napad, ali sa znatno jaim snagama i uz podrku artiljerije i aviona. Posle vieasovne borbe neprijatelj je uspeo da ih odbaci prema Dabru, a zatim je odmah poeo da
utvruje osvojene poloaje na liniji Brajia TavanDjedovaaUmci.
Na vrpoljskom pravcu izvrena je 7. avgusta zamena naih snaga;
1. krajika brigada pola je prema Glamou, a vrpoljske poloaje poseli
su delovi 5. krajikog odreda. Odlaskom 1. krajike brigade aktivnost naih snaga je privremeno oslabila, ali i pored toga borbe nisu jenjavale.
Ako nisu napadale nae jedinice, onda je to inio neprijatelj, napreui
se svim silama da povrati izgubljene poloaje, sela i gradove.
Dve neprijateljske satnije poele su 11. avgusta napad preko Hrastova i Jezerca prema Korijenovu, sa namerom da se probiju prema Sanici. U isto vreme jedna satnija je od Brajia Tavana i Djedovae napala
u pravcu Dabra, radi podrke snagama koje su napadale od Vrpolja prema
Korijenovu.
Borbe na oba pravca poele su u ranim jutarnjim asovima. Po irini fronta, jaini angaovanih snaga i estini vatre videlo se da neprijatelj ima nameru da se probije duboko u nau slobodnu teritoriju. San11 Ratna seanja, III

161

ski bataljon, koji je branio poloaje na ovim pravcima, uspeo je da u toku

dana vatrom, manevrom i protivnapadima oslabi neprijatelja i krajem
dana ga prisili na povlaenje. Neprijatelj je zapalio desetak kua u selima
Dabra i ispod Mrenice.
Neprijatelj je jaim snagama iz Starog Majdana 4. avgusta napao
na poloaje 4. bataljona 1. krajikog i 4. bataljona 2. krajikog odreda, ali
se on zavrio time to je u Agiima zapaljeno oko desetak kua.
Pored tih i jo nekih pokuaja neprijatelja da sa poloaja Djedovae,
Starog Majdana, Ljubije, Bosanskog Novog i Krupe napada nae snage
na tom dijelu Podgrmea, on je koncentrisao najvee snage prema Kljuu,
odluan da ga povrati, kako bi iz njega mogao dalje da prodire na nau
slobodnu teritoriju, i s druge strane, presee na tek uspostavljeni saobraaj izmeu Sanice, Kljua, Mrkonji-Grada i dalje prema Jajcu, Glamou i Livnu, gde su se takoe vodile estoke borbe izmeu neprijatelja i
naih proleterskih i udarnih brigada.
elei da izbije pred Sanski Most, 2. krajika brigada je sa svoja
dva bataljona i sa po jednim bataljonom 5. i 6. krajikog odreda, 19. avgusta napala neprijatelja u rejonu Vrpolja. Uspela je da ovlada Vrpoljem, nanese neprijatelju gubitke od preko 100 mrtvih i ranjenih i spali
sva njegova utvrenja, ali se ujutro morala da povue jer je neprijatelj
privukao snage iz Caplja i Kijeva.
Dvadeset i sedmog avgusta neprijatelj je preduzeo snaan napad
od Vrpolja prema Kljuu, snagama jaine oko 1000 vojnika. Borba je bila
estoka. Dva bataljona (jedan iz 5, drugi iz 6. krajikog odreda), iako su
davali snaan otpor, morali su da se povuku. Neprijatelj je u toku dana
uspeo da se probije do Krasulja, odakle se pred samu no ponovo povukao
na vrpoljske poloaje.
U septembru je pritisak naih snaga na neprijatelja u dolini Sane
i Une znatno oslabio, pa je borba prenesena na podruje Mrkonji-Grada,
Jajca i prema Banjaluci. Tamo su bile nae glavne udarne snage i proleterske brigade. One su razbile jake neprijateljske snage na prostoru
Sitnice, zatim etnike na Manjai i oko Banjaluke, a 25. septembra oslobodile su i Jajce.
Situacija na podruju istono i jugoistono od Kljua, prema Vrbasu, primorala je neprijatelja, grupisanog u dolini Une i Sane, da prodorima od Sanskog Mosta, preko Vrpolja ka Kljuu, i eventualnim zauzimanjem Kljua, ugrozi nae snage istono od Kljua i tako oslabi pritisak na Banjaluku, koji se sve vie oseao posle zauzimanja Mrkonji-Grada i Jajca. Zbog toga je neprijatelj 29. septembra poao u novi jai
napad (oko 700 ustaa i domobrana i 600 Nemaca, uz podrku baterije
topova i etiri tenka) od Vrpolja prema Kljuu. Nadajui se tome nae
snage su se blagovremeno obezbedile da se to uspenije suprotstave takvom pokuaju. Borba je trajala dva dana. Iako su davala estok otpor,
naa dva bataljona nisu uspela da slome napad neprijatelja, koji je iako
uz znatne gubitke zauzeo Klju. Taj uspeh neprijatelj nije mogao potpuno da iskoristi, jer su ve 6. oktobra 1. proleterska i 3. krajika brigada,

sa Sanskim bataljonom 1. krajikog odreda i Ribnikim bataljonom ponovo oslobodile Klju.

Dok je neprijatelj 29. i 30. septembra prodirao prema Kljuu, 3. i 4.
bataljon 1. krajikog odreda napali su njegove snage u Starom Majdanu
i Staroj Rijeci i uspeli da posle vieasovne borbe delimino zauzmu i spale
vie objekata i ujutro se povuku na svoje poloaje.
Borbe za ponovno osloboenje Kljua trajale su itavu no.
Neprijatelj je pretrpeo velike gubitke. Zarobljena je kompletna ustako-domobranska posada Kljua oko 250 vojnika, ubijeno oko 60 ustaa, zaplenjeno preko 200 puaka, 2 pukomitraljeza, 2 teka mitraljeza,
uniten jedan tenk, zaplenjen jedan kamion sa sanitetskim materijalom i
znatna koliina druge opreme i municije.
Posle zauzimanja Kljua, 3. krajika brigada, Sanski bataljon 1. krajikog odreda i Ribniki bataljon gonili su neprijatelja preko Krasulja
prema Vrpolju f Sanskom Mostu i 9. oktobra ponovo izbili na poloaje
oko Vrpolja. Tu su se sukobili sa preko 1000 ustaa i domobrana, koji
su sa zakanjenjem bili upueni u pomo snagama u Kljuu. Borba je nastavljena istom estinom kao oko Kljua, i trajala je vie od 24 asa. Neprijatelj je bio veoma jak, i nae snage nisu uspele da ga potisnu prema
Sanskom Mostu, ali ni on nije uspeo njih da odbaci prema Kljuu. Borbe
na vrpoljskim poloajima nastavljene su i trajale su due vreme.
ZNAAJ 1. KRAJIKOG ODREDA I TERITORIJE PODGRMEA ZA JAANJE
NARODNOOSLOBODILACKOG POKRETA U BOSANSKOJ KRAJINI

Pored isto vojnikih uspeha, 1. krajiki odred je sve do prerastanja u 6. krajiku brigadu, oktobra 1942. godine, odigrao i znaajnu ulogu
u mnogim drugim delatnostima, nunim za razvoj i jaanje NOP u ovom
delu Bosanske krajine.
Na teritoriji 1. krajikog odreda formirano je 1942. est zdravstvenih ustanova bolnikog tipa, u kojima su leeni ranjeni i bolesni borci
1 mesno stanovnitvo ovog i ostalih ustanikih podruja zapadne Bosne.
To su:
centralna bolnica u Grmeu, u rejonu Koranice, kapaciteta 120
leaja;
bolnica br. 1 (Invalidski dom), sa 60 do 80 leaja;
bolnice br. 2 i 3 takoe u Grmeu, iznad sela Majkia, kapaciteta
od 80 do 120 leaja;
bolnica br. 4, u Rosovcu, 70 leaja;
bolnica br. 5, u Duboviku, sa 60 leaja;
ambulanta u Srpskoj Jesenici.
Osim ovih, na toj teritoriji, u Majkia Japri nalazila se i bolnica Operativnog taba za Bosansku krajinu, sa oko 200 leaja.
LT bolnicama je radilo 8 lekara i oko 89 pomonog, priuenog bolnikog osoblja. Bolnice su bile smetene u solidno izgraenim objektima
i relativno dobro snabdevene instrumentima i rezervnim sanitetskim materijalom.
li

163

Radi obezbeenja potrebnog bolnikog osoblja, komanda 1. krajikog odreda organizovala je od juna do avgusta 1942. etiri kursa za bolniare. Radili su pri bolnicama, a pohaala ih je seoska omladina.
Teritorija 1. krajikog odreda predstavljala je tokom itavog rata,
a posebno u 1942. jedno od najvanijih podruja za ishranu boraca i naroda u gotovo itavoj Bosanskoj krajini. Pasivnim krajevima oko Bosanskog Petrovca, Drvara, Glamoa, Grahova, delovima Like i Dalmacije
jedini izvor snabdevanja ivotnim namirnicama bio je Podgrme. S obzirom na takvo stanje, komanda 1. krajikog odreda se, zajedno sa Okrunim komitetom KPJ za Podgrme, starala o proizvodnji, ubiranju, smetaju, uvanju i racionalnoj raspodeli poljoprivrednih proizvoda, naroito
itarica. Ve u prolee 1942. obezbeena je blagovremena setva svih poljoprivrednih kultura, a naroito kukuruza, penice i krompira, za ta je
bilo mobilisano celokupno stanovnitvo, sva raspoloiva poljoprivredna
orua i vuna snaga. Godina je donela bogatu etvu, to je omoguilo stvaranje dragocenih rezervi.
Kada su prispeli etveni radovi, 1. krajiki odred rukovodio je etvom
na itavoj svojoj teritoriji. Ta velika akcija je i znaajem i rezultatima bila
ravna ma kojoj borbenoj akciji izvedenoj u tom periodu na podruju Bosanske krajine. Za njeno izvoenje organizovane su na teritoriji 1. i 5.
krajikog odreda omladinske ete i bataljoni, a 14. avgusta 1942. formirana je u Sanici i omladinska radna brigada.
Brigada od 1500 omladinaca i omladinki sa teritorije Podgrmea, Bosanskog Petrovca i Drvara skinula je za mesec dana sa njiva oko 100 vagona ita i drugih poljoprivrednih proizvoda.
Ogromnu pomo svojim borcima pruio je narod Podgrmea. On je
organizovano, esto i neposredno uestvovao u borbi, u ruenju saobraajnica, prenosu ranjenika, izgradnji bolnica i kladita, a poljoprivredna proizvodnja mu je bila najvaniji tekui posao.
Zahvaljujui borbenom, moralnom i politikom jedinstvu celokupnog naroda podgrmekog podruja, 1. krajiki odred je bio jezgro za formiranje 2, 6. i 8. krajike brigade u drugoj polovini 1942. godine. Osim toga,
stotine njegovih boraca popunilo je 1. i 2. proletersku brigadu, zatim 1,
3, 4. i 7. krajiku brigadu.

FORMIRANJE 6. KRAJIKE BRIGADE

U neprekidnim borbama 1. krajiki odred je izrastao u snanu, dobro naoruanu borbenu jedinicu, koja se odlikovala vetinom ratovanja,
vatrenom moi, sposobnim stareinskim kadrom, izvanrednim moralom boraca i jedinica, pa je prirodno to je, uz ostale opte uslove razvoja naeg
oslobodilakog rata, ubrzo prerastao u formaciju vieg stepena u brigadu. U tom periodu odred je ve imao etiri bataljona, sve pomone
jedinice, raznovrsno naoruanje i 1800 boraca.
Prerastanje 1. krajikog odreda u 6. krajiku brigadu je deo procesa zapoetog formiranjem partizanskih jedinica vieg stepena, jedinica

velike udarne moi i manevarskih mogunosti, sposobnijih za izvravanjie

veih i sloenijih zadataka, koji su stajali pred NOV. To je uinjeno naredbom Operativnog taba za Bosansku krajinu, od 14. oktobra 1942. godine. Dotadanji 1. krajiki odred, sa celokupnim komandnim kadrom i
borakim sastavom, postao je 6. krajika udarna brigada.
Brigada je imala etiri bataljona i pratee jedinice (snabdevake, zatitne, sanitetske). Ukupno brojno stanje brigade: 1648 boraca i stareina;
naoruanje: 1151 puka, 59 pukomitraljeza, 11 tekih mitraljeza, 7 minobacaa 82 mm i 3 topa 57 mm.
Dotadanji tab 1. krajikog odreda postao je tab 6. krajike brigade
(komandant Milorad Mijatovi, politiki komesar Mitar Bajalica, zamenik
komandanta Petar Vojinovi i zamenik politikog komesara Uro Bogunovi Roca).
Brigada je posle formiranja dobila zadatak koji je do tada imao odred: odbranu i zatitu slobodne teritorije Podgrmea. Ubrzo zatim bila
je u centru estokih borbi koje su se rasplamsale u podrujima oko Une
i Sane u drugoj polovini 1942. godine. Njeni bataljoni su se nalazili od
Kljua do Bihaa, u svakodnevnim borbama sa neprijateljem. Ali, i pored toga, brigada je kao celina uestvovala u svim velikim borbama naih
jedinica na teritoriji Bosanske krajine, u osloboenju Bihaa, Bosanske
Krupe, u napadu i razbijanju neprijateljske utvrene linije Sanski Most
Novska Planina i drugim, u sastavu svoje 4. krajike divizije, kao
njenog formacijskog dela.
STEVO

KOVACEVIC

PARTIZANSKA DRENOVA
Selo Drenova smeteno je izmeu Prijepolja i Nove Varoi, pod obroncima planine Zlatar. Preko ovog sela vodili su putevi na Zlatar, Bitovik, Crni Vrh, a dolinom Lima i dalje. Drenova je bila znaajna saobraajnica za NOP, a uz to ona je imala i hrabar i mudar narod koji se u pokret ukljuio od prvog dana borbe protiv okupatora. Oko 160 domainstava
(koliko je Drenova tada imala), ustalo je i odazvalo se pozivu KPJ za dizanje ustanka.
Drenova je dala preko devedeset boraca (svaki etvrti ostao je na
nekom od mnogobrojnih bojita tokom NOB). Posle mnogobrojnih pohoda
okupatorskih razbojnika i domaih izdajnika, selo je vie puta pustoeno,
a na zgaritima je ubijeno 49 nevinih ljudi, ena i dece. Samo iz kue
Milana Romandia ubijeno je devet lanova, ali posle svakog zloina Drenovani su se sa jo vie ara zalagali za NOB. Iako je teko izdvojiti najaktivnije, ne moemo a da ne pomenemo porodice: Miloa Divca, Petra,
ora i Milojice Radakovia, Milojice i Petra Duia, Radisava Dumia,
Nikole Jasike, Milorada Rajia, Mihaila Romandia, Mihaila Tomaevia,
Mihaila Dumia, Vlade Ninia, Mihail? Kneevia, Nede Mustajbegovi-

a i Milivo j a Romandia. Iz ovih porodica ima i nosilaca partizanske spomenice 1941: Miloje, Petko i Sretko Radakovi, Milenko Raji, Radomir
Divac, Milo pica, Mihailo Kneevi, Nedo Mustajbegovi, Rajko Jasika
i Milan Dumi.
U kuama Petra Radakovia, od 2. do 14. decembra 1941, sa lanovima svoga taba, boravio je i drug Tito.
Posle ofanzive neprijateljskih snaga na slobodnu teritoriju zapadne
Srbije, odavde se povukla glavnina partizanskih jedinica, i oko 400 ranjenika koje je pratila jedna partizanska eta, sa komandirom Ljubivojem
Pajeviem. Odlueno je da se ranjenici smeste u Drenovu, a za organizovanje smetaja bili su zadueni Milivoje Romandi, Nedo Mustajbegovi,
Mihailo Kneevi i Dmitar, Petko i Milenko Radakovi. Dogovoreno je
da se ranjenici smeste u gornji deo sela, ali da o njima svi brinu. Porodice iz kua u kojima su ranjenici smeteni, ustupile su svoje sobe i leajeve, a same se smestile u pomone prostorije.
Polovinom decembra svi ranjenici su smeteni u tople prostorije, a
glavnu brigu su preuzeli omladina, ene i borci iz partizanske pozadinske ete. Svi su predano radili da ranjenike to bolje smeste, neguju i
da im olakaju i ubrzaju ozdravljenje.
Grupe ena su prale rublje, prikupljale dobrovoljne priloge u namirnicama i spremale hranu, a najodvanije su odlazile u oblinje gradove i nabavljale sanitetski materijal. Najee su odlazile: Mila, Marija
i Radojka Radakovi, Pava Romandi i Marija Divac. U nabavku sanitetskog materijala ile su i ene iz porodice Mustajbegovia, jer im je kao Muslimankama bilo dozvoljeno slobodnije kretanje po apotekama i trgovakim radnjama.
U vreme boravka ranjenika u Drenovi, Italijani su u vie navrata
napadali ovaj deo slobodne teritorije, ali su uvek odbacivani u svoja uporita Prijepolje i Novu Varo. Drenovakoj partizanskoj eti pomagale
su Mileevska i Bistrika partizanska eta. U borbama, koje su due trajale, uee su uzimali i laki ranjenici, omladinci i ene. Ne vodei rauna o rtvama i naporima, Drenovani su sauvali sve ranjenike, a najvei broj ih je posle leenja ponovo stupio u redove NOV i POJ.

BORBE SE NASTAVLJAJU

Sedmog januara 1942. Italijani su izvrili iznenadan napad na partizanski vod, koji se nalazio u kui Milana Romandia, ali bez uspjeha. Tom
prilikom su poginuli dva borca, Mihailo D. Nini, lan KPJ, i Rasko Puica. U okraju je ranjen i Pero Caravea, jedan od najhrabrijih boraca
ete, a u kui Milosava Jakovljevia ubijena je domaica.
Neprijatelj je imao desetoricu mrtvih i vie ranjenih, ali se Mileevska partizanska eta povukla prema Zlataru, i sledeeg dana ponovo
osvanula u Drenovi zadravi se krae vreme.
Tih dana je zbog jakog mraza i nedostatka odgovarajuih maziva,
automatsko oruje esto otkazivalo. To je neprijatelj odmah iskoristio i

ovladao dominantnim visovima i poloajima u nameri da opkoli i uniti partizane.

etnici i pripadnici muslimanske milicije terorisali su stanovnitvo,
borcima psovali komunistiku majku, nazivajui ih trometkoviima", pretei i vredajui ih, pri tom, na razne naine.
Neto kasnije, 26. januara, na brdu Pilatovcu dolo je do estokog
sukoba boraca Mileevske partizanske ete, kojima je komandovao Velibor Ljuji, i udruenih neprijateljevih vojnika Italijana i pripadnika
muslimanske milicije, koji su prodrli do kue Jovana Puzovia, u kojoj su
ranije smeteni tab i delovi Mileevske partizanske ete. Neprijatelj je
Puzovievu kucu opljakao, a zatim je zapalio.
Pripadnici muslimanske milicije, Omer Sito, aban i Hasan Santi, uputili su se prema kuama Milorada Rajia i Vlade Ninia u nameri
da i njih zapale. Pred njih je izaao starac Ahmet Santi, Sabanov otac, i
posle mnogo napora i ubjeivanja, ljubei zemlju i pozivajui se na Islam
i muslimanstvo odvratio ih od te namere. Ovaj plemeniti starac sauvao je
i kuu Jovana Puzovia. Starina Ahmet se nikad nije poveo za bratom,
sinom i nekim komijama, koje je zaveo hoda Paariz. On je uticao na
mnoge Muslimane da ne krenu za Paarizom. Brat Omera Site Alija stupio
je u NOB 1943. godine.
Pevajui etnike pesme, najee o kralju i klanju onih koji nee
s njima", etnici su prkosili i pretili partizanskim porodicama. Po obiaju,
od partizanskih porodica su zahtevah da im spremaju pite, peenje i vruu rakiju.
POKUAJ ETNIKOG KAPETANA NIKOLE KIJANOVlCA DA U
DRENOVI FORMIRA CETU

etnici iz mileevskog kraja nastojali su da se na svaki nain uvrste

i u Drenovi. Poetkom aprila 1942, etniki kapetan Nikola Kijanovi,
preko svojih saradnika, sazvao je zbor kod osnovne kole. Okupljenim seljacima je rekao: Srbi treba da se slono bore za kralja i otadbinu...
treba da stupe u etnike redove . . . pod srpsku zastavu . . . Srbima preti
velika opasnost od Turaka (Muslimana, primedba autora)". Da bi bio
ubedljiviji", Kijanovi je govorio i o ubijanju i paljenju svih koji nee s
etnicima.
Uplaeni pretnjama Kijanovia pojedinci su se kolebah, ali je veina
otvoreno istupala i iznosila suprotna miljenja.
Tom prilikom u etnike su se javih Novo pica, Radomir pica, Radenko Relji, Miodrag Dui i Milan Gavrilovi. Postali su otpadnici i
komandiri", ali bez vojske, a do kraja rata su gotovo svi izginuli. U toku
1942, u vreme kada u ovom kraju nije bilo jaih partizanskih snaga, etnicima su se najvie suprotstavljah omladinci.
AKCIJE MILESEVSKIH PARTIZANA

Na prevoju izmeu Bitovika i Zlatara, od jula 1942, mileevsko-zlatarski gerilci i jedna grupa pozadinskih radnika iz Drenove vrili su ee akcije protiv mileevskih i novovarokih etnika. Zahvaljujui tome,

ovim terenima su bezbedno prolazile manje partizanske jedinice, grupe,

patrole i pojedinci.
Najvea prepreka je tada bila reka Lim, ali su se i tu nali oni koji
su priskoili partizanima u pomo. Bile su to amdije Rajko Veruovi i
D i m i t r i j e Nini iz Izbinja, a sa desne strane Budimir Dumi. Kad on
n i j e mogao onda su tu ulogu preuzimali Drago Dumi, Radojica Jasika, a
ponekad i Radojko Jasika, svi iz Drenove.
Poto su Italijani ili njihove sluge, pronalazili i unitavali amce, s
vremena na vreme amdije su ostajale bez njih, ali je tada na scenu
stupao snani Sreten Removi, koji je izlazio pred partizane i, kao dobar
pliva, prenosio ih na drugu obalu Lima.

ITALIJANI POSTAVLJAJU KMETA

Do rata je kmet u Drenovi bio Radisav Dumi. Kad su mu ponudili da i pod okupacijom obavlja tu dunost odbio je. To je saoptio
Diku Sekuliu, predsedniku optine Mileevo (koga je na dunost predsednika postavila italijanska komanda), pa je ovaj, u sporazumu sa italijanskim civilnim komesarom, na dunost kmeta u Drenovi postavio edu
eria, nekadanjeg andarma.
Poetkom avgusta 1942. okupatori su naredili da se popravi put
PrijepoljeSjenica, ali niko od seljaka nije hteo to da radi. Zbog toga
su Italijani naredili da im selo za kaznu isporui dva vola. Knez edo je
odredio da volove daju etnici Radomir pica i Milan eri, ali su ga
ovi tuili etnikom tabliji, bogoslovu Simi Despotoviu u Prijepolju,
koji je naredio da mu se kmet edo odmah javi da ga naui redu".
im su eda priveli u etniku komandu, Simo Despotovi je poeo
da ga tue. Kmet ga je zamolio da ga prvo saslua, pa se razjareni tablija malo smirio. edo mu je objasnio da Radomir i Milan ne plaaju kaznu za selo, ve da volove daju privremeno, a on e od seljaka skupiti novac i njima kupiti druge volove.
Despotovi je tada kmetu edi naredio da ponovo odredi rekviziciju" i volove uzme od drugih ljudi. Lukavi kmet je odredio da volove
daju Radisav Ruljevi, etniki simpatizer i odbornik, i Risto pica, partizanski simpatizer, raunajui da e tako obe strane biti zadovoljene. Bio
je prinuen da izvrava nareenja i to je inio, ali uvek u razumnim granicama. edi su svi u selu bili jednaki i trudio se da sve zadovolji. To
potvruje i sledei primer. Poto su etnike porodice od Italijana dobijale namirnice (eer, pirina, so, makarone i drugo) preko kmeta eda,
on je odluio da smanji sledovanje svim etnikim porodicama i da deo
namirnica podeli i siromanim i postradalim partizanskim porodicama.
Bila je to poslednja poiljka namirnica koje su Italijani uputili.
Okupatorima i domaim izdajnicima, privrenost Drenovana NOP,
bila je poznata od poetka ustanka, pa su selo prozvali Mala Moskva".
Ovo selo je ve 1941. imalo svoju pozadinsku partizansku etu i NOO.

U ustanku i kasnije, iz Drenove su poginuli Brane P. Dui, zvani

Alga, Nikola Niko M. Romandi, Budimir D. Dumi, Mihailo Tomaevi,
Svetomir M. Aksentijevi, Ljubomir eri, Velisav M. Divac, Vojko . Radakovi, ordo N. Radakovi, Milan M. Divac, Sredo Petri, Ratko Pregen,
Radivoje Dui, Radomir Dui, Mile Dui, Petar Martinovi, Rajko Nestorovi, Hasan M. Mustajbegovi, Slavenko Nini, Jovan M. Relji i
Milenko S. pica.
Preki etniki sud osudio je na smrt poznate borce Miloa Divca,
komandira pozadinske partizanske ete, i Mihaila Tomaevia, jednog od
ranjenika sa Sutjeske, koji je u Drenovu doao na leenje, ali su ga etnici otkrili i posle strahovitog muenja ubili.
PETKO

RADAKOVI

LJUDI SE U PRSA GAAJU

Seljak i revolucionar Pavle erkovi je roen pod Durmitorom 1893.
godine, u zadruzi erkovia, na malom imanju i slabom zemljitu. U svom
selu zavrio je etiri razreda osnovne kole.
Bio je nekoliko godina pisar u bukovikoj optini, kod Pljevalja, gdje
se njegova porodica preselila prije rata. Lijepo se uvijek odnosio prema
ljudima. Nikad nije zloupotrijebio njihovo neznanje i nepismenost. Postao
je opozicionar nenarodnom reimu i zato je morao da ode iz slube. Bio je
jednako cijenjen i od ivlja pravoslavne vjeroispovjeti i od Muslimana.
Politiki je bio opredijeljen za predratnu Zemljoradniku stranku.
Rado je itao knjige i politike broure. Redovno je pratio i novine, za
koje se, iz njegove kue na Brdima, dva puta nedeljno ilo u Cajnie.
Bio je vrlo blizak uiteljima. Otuda i njegovo vrsto lino prijateljstvo sa
Derviem Hadaliem, muslimanskim vjerouiteljem, kasnije velikim aktivistom NOP-a i povjerenikom u narodnooslobodilakom odboru sreza pljevaljskog. Pavle je odravao vezu i s komunistima, posebno s roakom Vojom erkoviem.
Poslije kapitulacije Jugoslavije u Bukovici je Pavle postao jo uglednija politika linost. Cini sve da sauva bratsku slogu. Tih dana je govorio: Propada kraljevina, a nije nam ni valjala. Sada se svakakvi glasovi pronose. Pozivaju se Muslimani da primaju ustako oruje, ali ga ne
treba uzimati. Narod e praviti bolju dravu i ubrzo e doi poziv da se
die oruje protiv okupatora."
Bukovica se i odazvala na poziv za ustanak. Pavle je postao prvi lan
KPJ u svojoj optini. Okuplja ljude. Govori im da e Partija ujediniti sve
narode i pobjediti okupatora, a kad se zemlja oslobodi, i kosti faistike
emo izbaciti da ne pogane nau lijepu zemlju".
Poetkom februara 1942. godine, prilikom izbora narodnooslobodilakog odbora, Pavla predlau za predsjednika optinskog i lana sreskog
NOO (predlog je podrao i predstavnik Sreskog komiteta KPJ). Pavle je

tada ustao i dao drugi predlog. Rekao je da u Bukovici ivi najvie Muslimana, vie nego ostalih, i da meu Muslimanima ima vrijednih i sposobnih ljudi, pa je predloio Sabita Tahirbegovia, iz Siria, za predsjednika
NOO Bukovice. Taj predlog je i prihvaen.
Poslije odstupanja partizanskih jedinica iz Sandaka u Bosnu, u
maju junu 1942. godine, Bukovica, iako pod okupatorskom vlau, ostaje
na strani NOP-a (osim malog broja ustakih i etnikih zlikovaca). Italijanski okupator je to znao i dao mig etnicima da Bukovicu unite.
Bukovica je bila opkoljena 4. februara 1943. godine. etnikom akcijom protiv Muslimana rukovode Pavle urii, Nikola Bojovi i Jovan
Jelovac. U cik zore, 5. februara, zapucali su na Bukovicu mitraljezi i puke, sa svih strana. Pokuljao je i brzo se irio plamen iz zapaljenih muslimanskih kua. Na sve strane se razlijegao vrisak i vapaj nejai. Bio je
to stravian prizor. Pavlu su etnici srce ranili jo u maju prethodne godine, kada su mu. jedinca sina na Klancu ubili. Mrtvoga sina je prenio, a
da suzu nije pustio. Ljudima je govorio: Za slobodu se treba boriti, pa
se mora i ginuti".
Da ga etnici, neljudi, ne bi nali u kui, Pavle je otiao kod obana.
No, jedna etnika patrola ga je privela vojvodi Bojoviu, blizu zapaljene
damije u Raiima. Vojvoda je oekivao da e nagnati Pavla da svoj ugled stavi u slubu etniku, ali se prevario. Pavle je vojvodi, i nekadanjim
svojim komijama sa Zabljaka u brade sasuo istinu: Sta radite, neljudi!
Pokazujete junatvo nad muslimanskom nejai! Palite kue i u njima djecu,
sram vas bilo!" Poto nije prihvatao nikakav razgovor s njima, etniki
vojvoda je naredio da ga veu i odmah strijeljaju.
Ubica ga je poveo blizu damije i naredio mu da okrene lea. Pavle
mu je odgovorio: Ljudi se u prsa gaaju, a ja se ne bojim, i ni od koga
se ne stidim pa da krijem oi".
Ostao je vrst kao stijena pred etnikom pukom koja mu je ugasila ivot. Herojski je branio politiku bratstva i jedinstva, dok je nevina
krv bojila brda i doline Bukovice.
JOKO

KNEEVI

BRINJE U PRVIM DANIMA USTANKA

Bivi kotar Brinje u Lici bio je izuzetno siromaan kraj. Cim bi dorasli do grubih teakih poslova, mukarci ovog kraja odlazili su u svet
da zarade koru hleba. Radili su u Americi, Kanadi, Junoj Americi, Argentini, Novom Zelandu, Francuskoj, Belgiji, Holandiji i Turskoj.
Kada je 1941. napadnuta naa zemlja, mnogo se mukih glava nalo kod kue. Svima je bila dobro poznata svetska situacija i opasnost trojnog pakta. Svi su bili ogoreni protivnici faizma.

Ja sam u to vreme radio kod trgovca Mile Vranea u Brinju. Kada

sam uo da je potpisan trojni pakt, napustio sam postao i doao kui. Narod je bio ogoren.
Odmah zatim otiao sam u bivu jugoslovensku vojsku, u 44. peadijski puk. Otili smo na italijansku granicu, kod Suaka. Bio sam podnarednik i komandovao sam vodom vojnika. Upuen sam sa vodom na mrtvu strau" uz more, gde sam ostao sve dok nam nisu javili o kapitulaciji
Kraljevine Jugoslavije.
U povratku su nas, kod Krivog puta opkolile ustae. Probijali smo se
iz okruenja. Kad smo stigli u jedan klanac, ustae su nas ponovo opkolile i sve zarobile. Poslali su nas u utu Lokvu. Proli smo pored pet ustakih patrola. esta nas je zaustavila i pretresla me. Oduzeli su mi vojniki pitolj, nekoliko kutija metaka i jednu bombu. Voa patrole je skinuo
puku i rekao da e me streljati. Odvano sam mu odgovorio: Streljaj!
Samo se jednom gine!"
Vojnike nisu pretresali. Uputili su nas dalje, u utu Lokvu.
Dok smo se udaljavali cestom, rekao sam vojnicima da u pokuati
da beim, jer e me ako ne pobegnem, poslati u Italiju u logor.
Ili smo jo nekih stotinak metara. Preskoio sam jedan zid i dao
se u beg. Ohrabreni mojim postupkom, svi moji drugovi poli su za mnom.
Tek kad smo zamakli u umu, iznenaene ustae otvorile su vatru iz tekih mitraljeza. Svi smo uspeli da pobegnemo. Vod se spasao i izbegao
ropstvo.
Kod kue sam zatekao mnogo ljudi koji su tek doli iz vojske i mnogo
onih koji su radili po raznim preduzeima. Vladalo je opte nezadovoljstvo.
Dva dana sam boravio kod kue, a zatim sam otiao u Brinje. Tu
sam se sastao sa starim poznanikom Ivicom Loviniem. Bio je sekretar
Kotarskog komiteta Komunistike partije za srez Brinje. Ispriao mi je da
su ustae uzele vlast i da je stvorena tzv. Nezavisna Drava Hrvatska, sa
Paveliem na elu. Grad je bio pun plakata sa kojih su se, pod pretnjom smru, pozivali svi koji su bili u vojsci da u roku od pet dana predaju odeu i oruje ustaama. Sa Loviniem sam se dogovorio da ne predajemo odeu i oruje ustaama, jer e nama zatrebati.
Vratio sam se kui. Svi koji smo doli iz vojske i doneli sa sobom ratnu opremu nismo se odazvali ovom pozivu.
Ubrzo sam ponovo otiao u Brinje. Na plakatima sam proitao da je
u Zagrebu streljano 9 komunista. Sastao sam se sa Ivicom i saznao da je
Hitler rasparao Jugoslaviju, da mi ne priznajemo kapitulaciju, da ustae prave logore za nas Srbe u Stajnici i da se moramo dobro sklanjati
da nas ustae ne bi prevarile i odvele.
Juna meseca stigla je naredba od Pavelia o pokrtenju svih Srba.
Pozvani smo da doemo u Brinje da se pokrstimo. Trebalo je da primimo
katoliku ili evangelistiku veru.
O toj nameri ustaa saznali smo dok smo jednog dana kosili livade.
Odloili smo kose i sastali se na jednom proplanku. Bilo nas je vie od stotine. Dogovarali smo se ta dalje da radimo. Meu nama je bilo i starijih ljudi, koji su smatrali da se treba povinovati ustakim vlastima. P r o -

testovao sam protiv ovakvih saveta i odseno rekao: Ljudi, ja sam jednom krten, mene niko vie krstiti nee." Svima koji su me pitali ta nameravam da uinim, rekao sam: Idem u umu!" Zatim su ustali moj brat
Lazo i Kota Kosovac, i izjavili da i njih niko vie krstiti nee. U narednih pet minuta svi smo odluili da se ne odazovemo ustakom pozivu.
Dogovarali smo se i kako da se spasimo od ustaa i Italijana.
Odluismo se na ustanak!
Jula meseca 1941. godine, preko organizacije SKOJ-a obaveteni smo
da doemo na sastanak u dolinu, na mesto zvano Morve. Oko tri popodne skupili smo se u dolini. Doli su ljudi i iz Donjih Kosovaca, Bukvia, Gostova Polja, Stania i Skalia. Na sastanak je doao i drug Ivica
Lovini i odrao govor o svetskoj situaciji. Rekao je da je Nemaka napala SSSR i proitao nam je pismo CK KPJ kojim se narod poziva na
ustanak.
Na tom sastanku smo izabrali Odbor narodne pomoi, u koji su
uli uro Gostovi, Soka Gostovi, Rade Lonar, Vlado Mari i Mile
Lonar.
Obaveteni smo da emo za nekoliko dana napasti Brinje.
Sastali smo se na brdu Ivakui. Drug Ivica Lovini bio je ponovo
mea nama. Odrao je govor i rekao da smo digli ustanak i da emo voditi borbu do konanog osloboenja. Ushieni i sreni svi smo se zagrlili,
reeni da bez dvoumljena idemo u borbu. Ivica je ustao i kazao: Drugovi,
ne ide se tako u borbu. Mi ne idemo da bismo svi uludo izginuli. Moramo
neprijatelju nanositi udarce i otimati puku po puku, ubijati okupatore
i domae izdajnike. Bez oruja u borbu ne moemo."
Lovini nas je obavezao da se pripremamo za borbu i da slono stvaramo bratstvo i jedinstvo.
Odbor koji je izabran imao je zadatak da prikuplja oruje, odeu
i obuu za partizane i da organizuje posao oko izgradnje baraka u umama za sklanjanje naroda i partizana pred neprijateljem. Mi smo te barake
zvali logori".
Poto su po naim selima stalno krstarili Italijani i ustae i odvodili
ljude, komunisti Vojo Kosovac, Mia Kosovac, Duka Gostovi i Ljubica
Gerovac imali su mnogo posla. Odravali su sastanke po mestima sa ljudima i omladinom. Zajedno sa nama, oni su neprekidno izvodili akcije.
U prvoj akciji grupa naih partizana otila je u umu Javornicu, na
Vodice, i tamo spalila dve velike strugare, koje su preraivale umsku
grau za Italijane.
Ubrzo posle toga grupa partizana je otila u umu Korita i ubila zloglasnog ustau Ivu Modlu. Nekoliko dana kasnije jedna partizanska desetina uhvatila je u mestu Stajnicu ustakog komandanta Murkovia, koji
je bio strah i trepet u tom mestu.
Posle kratkog vremena izvrena je akcija i u ustakom uporitu utoj Lokvi. Tom akcijom rukovodio je Ivo Lovini. Partizani su se privukli u jedan zabran i tu sklonili. Sa trojicom partizana Ivica Lovini je priao oprezno autobusu koji je saobraao na relaciji Otoac Senj. Kad
je autobus otiao i ustae se razile, Ivica je sa jo jednim naim drugom

uao u kuu ustae Janka Vukovia. Naila je njegova ena. Kad su je pitali gde joj je gazda, briznula je u pla, a mu je pokuao da bei. Doekao ga je hitac Ivice Lovinia i usmrtio. Druga dvojica partizana ula
su u potu i likvidirala potara. Onda su izali ostali drugovi iz zabrana i
skupili sve ljude koji su radili kod jednog industrijalca. Ivica Lovini im
je odrao govor. Rekao im je da su partizani likvidirali zlikovca Vukovia i pozvao ih da se bez straha prikljuuju partizanima. Potom su zapalili potu i strugaru.
U toj akciji partizani su ranili dvojicu ustaa, a ostali su pobegli.
Zaplenjeno je est puaka i izvesna koliina municije.
Ustae i Italijani nisu mirovali. Poeli su da vre teror po Gornjem
Kraju. Jednog dana grupa ustaa je u zaseoku Maljkovii ubila Simu Maljkovia. Jednog novembarskog jutra 1941. godine Italijani su okupili ljude
iz sela Bukvia, Gostovog Polja i kalia. Okupili su sve mukarce, zateene kod kue od 18 do 70 godina. Iz Skalia su poli na mesto zvano Malinjak, a odatle u Brinje. Tu su Italijani zatvorili sve koje su po selima
pohapsili. Jedino im je pobegao Juka Kosovac. Italijani su muili zatvorenike, batinali ih i prisiljavah da svojim potpisom garantuju da vie nee
od svojih kua beati u umu. Zatim su ih pustili kuama.
Kad su Italijani kasnije dolazili u pomenuta sela, vie nisu zaticali
ljude kod svojih kua. Oni su beali i sklanjali se u umu. Italijani su se
zbog toga razbesneli, pa su zapalili po jednu kuu u Gostovu Polju i Kosovcima. Kad su Italijani otili u mesto Stania Draga, doekali su ih Pero
Grubor i Duka Gostovi, lanovi Komunistike partije. Ubili su jednog
Italijana i oduzeli mu oruje.
U novembru su u svim naim selima izvrene pripreme za osnivanje
narodnooslobodilakih odbora i odbora AF2. U nekim mestima smo lako
izabrali odbor, a u pojedinim je to tee ilo. U selu Stanii, na primer,
odrali smo mnogo sastanaka i tek nakon toga u odbor je izabran Todor
Stani.
Prvi sastanak Kotarskog narodnooslobodilakog odbora Brinje odrali
smo u selu Tueviu, u kui Petra Vranea, 22. decembra 1941. godine.
Bilo nas je 35 odbornika. Na sastanku je bio i sekretar Kotarskog komiteta KPJ, drug Ivica Lovini. Za predsednika odbora izabrali smo druga
Vuju Kosovca, a za sekretara Branka Bukvia. (Zanimljivo je da nam je
upravo on od poetka koio" rad. Kasnije je sasvim okrenuo lea naoj
borbi i prebegao na stranu etnika 1942. godine.) Na tom sastanku doneli smo plan rada.
U selu Staniima bilo je dosta hrabrih omladinki i omladinaca. Ve
prvih dana ustanka u partizane su otili Dragan Stani, Dragan Tatalovi. Mitar Stani i uro Stani. Bili su hrabri borci i svi su izginuli u
borbi. Od omladinki mnogo su se istakle Danica Stani, zvana Kebi, i Danica Stani, zvana Boa.
Sto se tie nas, lanova narodnooslobodilakog odbora, moglo bi se
rei da nismo imali odmora ni danju, ni nou. Odmah smo postavili seoske
strae u svim mestima, koje su bile na dunosti neprekidno danju i nou.
Zabranili smo svim stanovnicima da bez nae dozvole idu u mesta koja

su bila u neprijateljevim rukama, u prvom redu u Brinje, u Jezerane i

u Kriopolje. Slali smo samo one u koje smo imali poverenja.
Iako su poetkom 1942, kada je u naem kraju ustanak uveliko buknuo, uslovi ivota bili su sve tei, postajali smo jo sloniji i jedinstveni j i.
Poetkom 1942. nai partizani i Primorsko-goranski odred napali su
jedne noi Jezerane. Poto je to bilo jako uporite nisu ga mogli zauzeti. Partizani su odstupili. U toj borbi ranjen je na drug Joso Gerovac,
brat narodnog heroja Ljubice Gerovac. Bio je smeten u Gostovom Polju,
u kui Branka Gostovia.
Od Kotarskog narodnooslobodilakog odbora dobio sam zadatak da
se brinem o ranjeniku i toku njegovog leenja. Previjao ga je Branko Lonar poto je on zavrio bolniki kurs. Meutim, mi nismo imali ni lekova,
ni drugog neophodnog sanitetskog materijala. Zato smo poslali tri omladinke da pou u Brinje i nabave sanitetski materijal. One su to uspeno
obavile, mada je bilo prilino rizino, jer je Brinje bilo ustako-italijansko uporite.
U januaru 1942. nai partizani su zaplenili dvoja zaprena kola puna
duvana i cigareta. Plen su dovezli kod nas u odbor i mi smo ga razdelili
partizanima i metanima.
Istog meseca k nama je doao komandant Primorsko-goranskog partizanskog odreda, drug Veljko Kovaevi. Rekao nam je da treba da nabavimo oko trista arava, koje smo odmah sakupili i predali partizanima.
Jednog jutra drug Kovaevi je sa svojim odredom i naim partizanima, poruio vodovod, zvani Maljkovac. Iz njega su se, inae, vodom snabdevali neprijatelji u garnizonu Brinje.
Kad je nestalo vode u Brinju, veina ustaa i Italijana poli su ka
vodovodu. Partizani su to oekivali, pa su im postavili zasedu. Cim su
neprijatelji prili blizu, partizani su raspalili po njima. Ubijeno je mnogo
faistikih vojnika, a meu njima i ustaki komandant Vlado Dacovi i
predstavnik ustake vlasti u Brinju Ivica Vueti. Zaplenjena je i vea
koliina oruja i municije.
U toj akciji poginuo je partizan Mile Lonar, a tee su ranjeni Milo Maljkovi i jo jedan drug. Kad smo saznali za to, na Kotarski odbor
je odmah organizovao da omladina dvojicu ranjenika prebaci u partizansku Drenicu.
Na odbor je, takoe, organizovao izgradnju partizanske bolnice u
J avornici.
U aprilu mesecu 1942. osnovana je Brinjska partizanska eta. I ja
sam otiao u tu etu. Postao sam pukomitraljezac.
Iz Boia Drage, gde je eta osnovana, poli smo u kare. Tu je
osnovan bataljon Boidar Adija", a naa eta je ula u njegov sastav.
Komandir nae ete bio je Bogdan Lonar, politiki komesar Neo
Lonar, obavetajni oficir Vlado Lonar, brat Nein, komandant bataljona
Dmitar Zaklan, a politiki komesar Stipe Palenta.
U maju 1942. bataljon je izveo prvu borbenu akciju, napadom na
vojne magacine na mestu zvanom Runjevica. Tu smo ubili nekoliko ustaa
i domobrana i zaplenili sedam puaka i nekoliko sanduka municije.

Istog meseca na bataljon je krenuo u mesto Gorice. Dobili smo zadatak da napadnemo Kutarovo, Krasno, Nadek-Bilo. Nae jedinice su zauzele Krasno, zarobile nekoliko domobrana i zaplenile vie puaka i municije. Neki od naih zarobljenika odmah su stupili u partizane. U Krasnom su bili andarmi. Oni su pobegli, jer su verovatno bili obaveteni o naem dolasku. Tako smo to mesto zauzeli bez ijednog ispaljenog metka.
Italijani i ustae su pokuavah nekoliko puta da povrate mesta koja
smo zauzeli. Aii, nisu uspeli, jer im je moja eta sa povoljnih poloaja pruila estok otpor.
U junu 1942. etnici su, uz pomo Italijana, uspeli da zauzmu partizansku komandu u karama i da rasteraju partizane. Tada su i neki partizani preli u etnike. Zato je na bataljon morao da se vrati u kare
i rastera bandu. Poto su se etnici pojavili u Dabru, Petrini Polju, Zivi
i u Doljanima, mi smo morali ponovo da skupljamo prilino zaplaen narod i da mu objasnimo situaciju. U tome nam je pomogao drug Vajo
Skendi.
Jednog jutra na bataljon je opkolio Petrini Polje, Zivu i Dabar. U
Dabru smo uhvatili dva etnika, ostali su pobegli.
Jedne junske noi na bataljon je krenuo za Brlog. Nou smo opkolili mesto. U svanue smo traei etnike poeli pretres. Uhvatili smo
petoricu. (Jednog smo nali u sanduku u kome devojke dre svoju spremu.) Ostali etnici su uspeli da pobegnu.
Oko deset sati toga dana naila je motorizovana kolona Italijana (oko
dvadeset kamiona). Komandir moje ete naredio je da niko ne puca, dok
on ne da znak. Na dati znak otvorili smo estoku vatru. Bilo je mnogo
mrtvih i ranjenih, a ostali su u paninom strahu pobegli u Otoac.
Posle njihovog odlaska po nama su poeli da tuku topovi iz Brinja,
sa Krivog puta i iz Otoca. U isto vreme jedna etnika eta pokuala je
da nam zae za leda. Mi smo ih primetili, pa su im naa dva voda postavila
zasedu. Iznenaeni etnici razbeali su se na sve strane.
Kada smo iz kara poli za Brlog, ostavili smo u karama 15 partizana. etnici su, uz pomo Italijana, rasterali partizane, a trojicu su ubili.
Tu je poginuo i moj sinovac Milan Protulipac.
Uoi 22. juna pripremali smo se za napad na Veljun, Krivi put i Podbilo. Okupljenim etama u Tueviu, na poljani ispred kole, govorio je
Veljko Kovaevi. On je najpre govorio o znaaju 22. juna, godinjici napada na SSSR, pozivajui borce da tog dana razbiju zloglasnu neprijateljsku posadu.
Moja eta dobila je zadatak da napadne Krivi put, a ostalih est eta
da napadnu Veljun i Podbilo i doekaju Italijane ukoliko naiu iz Senja
prema Krivom putu.
Kad smo napadali Krivi put, ustae i Italijani su se zabarikadirali
u koli i u poti. Potu smo ubrzo zauzeli. Tu se predalo deset andarma. Ustae se nisu lako predavale. Njihovoj utvrenoj zgradi bilo je teko prii.
Kada su ustae ule pucnjavu od Senja, jo su se vie ohrabrile, jer su
se nadale da im stie pomo.

Sutradan oko 10 sati doao je kod nas Viktor Bubanj. Traio je

bombae. Svi su podigli ruke. Iz grupe dobrovoljaca izabran je Mane Lonar, zvani Prsan, sa jo nekoliko drugova. Nali su jedne velike merdevine.
Prsan ih je uzeo i, pod zatitom nae vatre, pretrao prostor do zgrade. Uspravio ih je. Popeo se na zgradu, nosei sobom litar benzina. Podigao je
crep na krovu, sa sebe je svukao koulju, natopio je benzinom i zapalio.
Proturio je pod krov. Kada je vatra zahvatila zgradu, ustae su sa prvog
sprata poele da je gase, ali su doekani i vraeni naom vatrom. Zgrada
je bila sva u plamenu, grede su padale, a ustae se ipak nisu predavale.
Iz prizemlja su pruali estok otpor. Kad su grede poele da padaju i u
prizemlje, spustili su se u podrum nastavljajui sa otporom. Najednom
su u znak predaje isturili belu zavesu, ali je ve bilo kasno. Svi su pobijeni. Tu smo zaplenili 60 puaka i veu koliinu municije i opreme.
Moja eta se vratila u Tuevi. Pozvao me je sekretar Kotarskog komiteta KP Brinje i rekao mi je da vie ne treba da idem sa partizanima
ve da e se moj rad nadalje odvijati na politikom polju.
Jula meseca dobili smo obavetenje da se sprema italijanska ofanziva na partizansku Drenicu i na Gornji kraj. Imali smo mnogo posla
dok smo narodu objasnili da hranu otpremi u zemunice kako ne bi neprijatelju pala u ruke. Trebalo je i da napravimo sklonite po umama za
smetaj naroda.
Neprijatelj je poeo ofanzivu od Ogulina. Sve to je naao palio je
i odnosio. Narod je pobegao u umu. Zapaljeni su Jasenak, Brezno i cela
partizanska Drenica.
Septembra meseca 1941. Italijani su poeli ofanzivu na Gornji kraj
sa svih strana. Vodii su im bili ustae i njihove porodice. Narod nisu iznenadili, jer je pobegao u umu. Svi koji nisu pobegli, ubijeni su ili odvedeni
u logor u Italiju. U selu kaliu Italijani su ubili Danu Lonara, Milu Lonara i Miletu Protulipca. To su bili stariji ljudi koji nisu hteli da bee.
Neprijatelj je palio kue, a poveo je sa sobom ustae i njihove porodice
koje su vadile krompir iz zemlje. Tovarili su u kamione i odvozili ga sa
sobom. Isto su uinili i sa kupusom. Koliko se seam, iz Gornjeg kraja su
odvezli 300 vagona krompira.
Za narod Gornjeg kraja nije bilo teih dana cd ovih za vreme te
ofanzive. Poto kod nas nije bilo tekuih voda, imali smo bunare, cisterne i lokve. Njih je neprijatelj opkolio i nije se moglo do njih doi. Mukarci su se nou probijali kroz neprijateljske redove, kopali krompir, donosili
ga u umu i hranili narod. Omladina je nou odlazila na te lokve i donosila vodu. Iako je voda bila zagaena, narod ju je upotrebljavao za ishranu i
za pie. Ta italijanska ofanziva trajala je vie od 10 dana.
Kada se neprijatelj povukao, narod se vratio iz ume na svoja zgarita. Neprijatelj nije uspeo da pronae sve zemunice, ali je ipak mnoge
otkrio i jedan deo ljudi ostao je bez trunke hrane.
Bili su to teki dani. Kotarski komitet KP za Brinje i narodnooslobodilaki odbor naeg kotara imali su ogroman posao. Trebalo je narod
ishraniti. Partizani i naa omladina odlazili su nou u ustaka uporita

Letinac, Lipice, Dabar, Stajnicu, Jezerane i Kripolje, oduzimali hranu od

ustaa i donosili je narodu.
S obzirom da je i stonu hranu neprijatelj unitio, deo stoke smo
dali u Primorje na ishranu uz nagodbu da neto stoke ostane Primorcima,
a ostalo da se kasnije nama vrati. Deo stonog fonda poslali smo u gornju
Liku na ishranu. Ta stoka je, meutim, propala, jer je tamo bila neprijateljska ofanziva. Deo stoke koji je dat Primorju, 1943. godine je, prema nagodbi, vraen naem kraju.
Novembra 1942. nae partizanske jedinice dovukle su jednu parnjau iz Gorskog kotara i kod nas u selu Skaliu, uz pomo naroda, napravili parni mlin. Taj mlin je bio spas za narod Gornjeg kraja, jer na drugom mestu i nismo imali gde da meljemo ono malo ita koje smo imali.
Posle ove neprijateljske ofanzive narod je bio jo sloniji i privreniji NOB-u. Snalazio se kako je ko znao i umeo. Za nepuna dva meseca posle ofanzive, svaka porodica je podigla nekakav krov na svojim zgaritima pripremajui se tako da prezimi.
MIHAJLO

PROTULIPAC

AKTIVNI SARADNICI I POMAGAI NOP U

BOSANSKOJ KRUPI 1941/42.
Uz pomo faistikih okupatora, aprila 1941, vlast u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini preuzeli su najovinistikiji hrvatski elementi. Proglaena je Nezavisna Drava Hrvatska, a od dijelova Like i Bosanske krajine
formirana je ustaka Velika upa Krbava i Psat, sa sjeditem u Bihau,
Toj upi je pripao i krupski srez. Kao i u drugim, tako i u krupskom srezu,
odmah nakon okupacije, odnosno neto kasnije no u drugim srezovima, otpoeli su progoni i fizika likvidacija Srba.
Uporno i bezobzirno, hajka na Srbe poprimila je sve masovniji oblik. Ve u maju, ustaki stoernik Viktor Guti, u susjednom Sanskom
Mostu izjavio je:
. . . N e m a vie srpske vojske! Nema vie Srbije! Nema geda naih krvopija, nestalo je ciganske dinastije Karaorevia, a i kod nas
uskoro drumovi e poeljet' Srbalja, al' Srbalja vie biti nee. Izdao sam
drastine naredbe za njihovo potpuno ekonomsko unitenje, a slijede nove
za potpuno istrebljenje. Ne budite slabi ni spram jednoga. Drite uvijek
na umu da su to bili nai grobari, i unitavajte ih gdje stignete, a blagoslov naeg poglavnika i moj nee vam uzmanjkati".
Poslije ove zloinake poruke ustakog stoernika, sudbina Srba bila
je jo crnja. Ionako zatrovana atmosfera postala je jo gora i sve je vie
izgledalo da je situacija bezizlazna. U krajevima gdje nije bilo Hrvata
(1941. u Bosanskoj Krupi je bio zanemarljiv broj Hrvata, pa e u ovom
12 Ratna seanja, III

Iff 7

napisu biti, iskljuivo, rijei o Muslimanima), ili su bili u manjini, kao

u krupskom srezu, ustaki prvaci traili su saradnike meu Muslimanima.
Organizatori i osnivai vlasti u ovom kraju pozivali su Muslimane
da se kao istokrvni Hrvati" uvrste u vojne odrede Pavelieve ustake
drave. Kod najveeg broja su naili na otpor, ali je bilo i takvih koji su
se prihvatili oruja i pristali da pod ustakim znakom i s pukom u ruci
uzmu aktivnog uea u masovnom unitavanju Srba na podruju krupskog sreza. Ne birajui sredstva, ustaki zlikovci su odmah u poetku preduzeli sve da prodube jaz izmeu Muslimana i Srba i da jedne protiv drugih gurnu u to vee krvoprolie. U tome su im pomogli zakleti neprijatelji bratstva, i na jednoj i na drugoj strani.
Ipak, veina Muslimana nije htjela da se dobrovoljno prihvati oruja, pa su i oni, velikim dijelom, bili na meti ustaama, koje su ih maltretirale, sumnjiile i drale pod neprekidnom prismotrom. Na taj nain je
najvei broj Muslimana na izvjestan nain bio natjeran da se dri po strani
i da vodi rauna samo o vlastitom ivotu i ivotima najbliih. Zbog toga je
jedan broj mjetana takvo stanje primao kao jedinu alternativu.
Drei u pokornosti i strahu Srbe i Muslimane, i sve neposlune"
Hrvate, divljanje ustaa poprimalo je sve udovinije razmjere. Mnoge
ljude su ve dotad ubili i mnoge e jo ubiti. Isprva su progonili i ubijali
samo one sa spiska", a onda sve redom, sve do kojih su mogli doprijeti.
Imovno stanje, poloaj, godine ivota, zanimanje i slino nisu ustae interesovali. Starog Sujia. koji je ivio na oblinjem brdu Lipiku, u kuici
za koju bi se prije moglo rei da je koliba, gotovo slijepog i potpuno nepokretnog, prenijele su njegove keri od kue do stratita, a onda su ga
tu, tako nemona, ustae likvidirale.
Jedini putokaz da se ubija bilo je to da li je neko Srbin. Bili su to
dani strave i uasa, dani kada je ljudski ivot bio jeftiniji od puanog
metka. U te dane ustae su, iz okolnih sela, dovodile na desetine i stotine
mirnih seljaka, koje su pohvatale na njivama ili u kuama, i odvodile ih
ravno nad ve iskopane rake, gdje su posebnu milost" imali oni koji su
ubijani vatrenim orujem. Tih dana je Bosanska Krupa bila pakao. Ona
je to bila za Srbe, ali i za Muslimane. Bili su to dani kada svaki ovjek
upoznaje samoga sebe. Bio je to ivotni ispit za Muslimane, od kojih se
veina nije slagala s takvim postupkom. Ali je, ipak, samo manji broj smogao hrabrosti da intervenie kod ustakih vlasti sa zahtjevom da prestane
ubijanje nevinih ljudi. Zbog toga kada jednom, u dalekoj budunosti, neko
bude itao istoriju ovoga kraja, vjerujem da u njoj nee biti potresnijih
stranica od onih na kojima se bude opisivao heroizam onih ljudi, obino
dotad neprimjeivanih, koji su smatrali kao svoju ljudsku dunost da u
najteim situacijama, stavljajui sebe u nezavidnu situaciju, pomognu svojim sugraanima nevinima i nemonima, obespravljenima i na smrt
osuenima. Covjeiji ivot ustaama nikad nije mnogo znaio, a osobito
tih dana, kada je pogrom Srba dostigao kulminaciju i kada je svaki ustaa krojio zakone prema svojim izopaenim arinima. Ipak, uvijek je bilo
onih koji su, stavljajui na kocku svoj ivot, spasavali prijatelje, susjede,

poznanike ili jednostavno, one na koje su sluajno nailazili i mogli im

pomoi.
Mnogi e Muslimani iz Bosanske Krupe i okoline uvijek ostati u
sjeanju svojih potomaka i sugraana po hrabrosti i potenom dranju u
tim tekim danima, kad je ve i samo neutralan ili pasivan stav nekoga
od njih kod ustaa izazivao podozrenje i sumnjienje da je prosrpski ili
to je jo gore, prokomunistiki nastrojen. To je bilo dovoljno za opasnost, koja se esto nije videla, ali je bila svuda okolo neprekidna i strana.
Mnogi Muslimani iz Bosanske Krupe i okoline zasluuju da se o
njima pie, ali e ovdje biti rijei samo o njih nekoliko, za koje sam prikupio podatke, sauvao dokumente i o ijoj aktivnosti i dranju sam i sm
poneto znao tih julsko-avgustovskih dana.
HUSEINBEG KRUPI

Iza prvog svjetskog rata razvlaeni zemljoposjednik Huseinbeg

Krupi ivio je u skromnoj kui od obligacija, koje je dobio u zamjenu za
oduzetu zemlju. ivio je povueno i sve godine, izmeu dva rata, ostao gotovo nezapaen. Takav je ostao i nakon sloma Kraljevine Jugoslavije.
Dolaskom okupatora, u Bosansku Krupu, dolaze i ustae koje formiraju svoju, ustaku vlast. Na inicijativu novih vlastodraca u gradu je,
uskoro, formiran odbor koji je trebalo da popuni praznine nastale prestankom rada optinara i ostalih upravnih organa. Odbor je biran od poznatijih graana", veinom dotadanjih politikanata i samozvanih gazda,
koji su pozvali i Huseinbega, raunajui da e u njemu probuditi revanizam i stei revnosnog sauesnika.
Na prvom sastanku odbora poznatijih graana", povela se rije o
oduzimanju trgovakih radnji koje su dotad posjedovali Srbi, o otputanju
Srba iz dravne slube, pa ak i o velikom broju onih koje su namjeravali
predloiti za fiziko unitenje. Bili su to njihovi sugraani, susjedi, poznanici, s kojima su se dotad svakodnevno susretali na ulici, u kafani i slino. Jedini kriteriji, kojima su se rukovodili, bili su imovno stanje i pripadnost srpskoj nacionalnosti. Na udaru su bili bolje stojei graani, uglavnom, vlasnici trgovakih radnji. Likvidacijom tih graana, pljakom njihove imovine, u izgledu je bila materijalna dobit, pa e, vjerovali su ovi
nacionalisti, biti lake mobilisati iri krug onih koji e odobriti ili uestvovati u likvidaciji bogatih Srba.
Kad je uo za udovine namjere, svojih dotadanjih prijatelja, Huseinbeg Krupi se usprotivio i predlozima i takvim sadrajima rada odbora. Pokuao je da i ostale ubijedi u potrebu izbjegavanja konfrontacije konfesija i u potrebu spreavanja revanizma. Nastojao je rad odbora usmjeriti na rjeavanje problema koji su neminovni pratilac svih
ratova i okupacije. Nije se saglasio ni sa jednom takom dnevnog reda,
kao ni sa jednim imenom sa spiska za likvidaciju.
Ostali lanovi, izuzev nacionalista, nisu Krupiu ni odobravali, a ni
oponirah. Pa ipak, iako u manjini, nacionalisti su naturili svoj stav, a kad

je izgledalo da e u svojoj sramnoj raboti uspjeti, nemajui drugog izbora, Iiuseinbeg Krupi je demonstrativno napustio sastanak i odlazei
zaprijetio da e svim Krupljanima razglasiti sramnu ulogu koju su na sebe
preuzeli lanovi odbora na elu sa nacionalistima.
Huseinbeg Krupi nije spreio pokolj. Ustae su ubijale odreda, bez
spiskova i bez milosti, ali se za ljudsko i hrabro dranje Krupia ulo
pa su mnogi Muslimani odobrili takav stav i, povedeni njegovim primjerom, nisu se priklanjali ekstremistima. Od tada je sve vie bilo onih ije
je dranje odraavalo prvo pasivnost, u odnosu na okupatora i vlast NDH,
a kasnije, s vremenom, posebno kad je dignut ustanak, oni su se sve vie
ukljuivali u NOP.
DEVLA BEIREVIC

Ovdje je rije o starici Muslimanki, koja je u najstranijim danima

svog ivota smogla snage da se izdigne, da nadvlada samu sebe, da se oslobodi svih predrasuda i da, ne mislei na sebe i na ivot svoje djece, pritekne u pomo osmorici Srba u situaciji kada ih je od smrti dijelilo samo
nekoliko asova. Bili su to zidari iz sela Krlja i Vedovice kod Bosanskog
Novog, koji su u tim najdramatinijim danima, kada je pobijeno na hiljade nevinih ljudi, zidali kuu njenom sinu Derviu (kasnije mitraljezac
i vodnik u 2. proleterskoj brigadi). Dvojici starijih zidara i njihovim pomonicima ostae u trajnom sjeanju divni lik ove povuene ene, koja je
sve stavila na kocku da bi spasla osam nevinih ljudi i omoguila im da
se ivi vrate svojim najmilijima.
Sve je poelo posljednjeg dana zidanja kue, a sedmog dana masovnog klanja Srba. Dotad zauzete veim brigama, ustae su ostavile na miru
zidare, koji su vrijedno radili svoj posao i eljno ekali as da ugrabe mogunost i odu u svoja sela udaljena tridesetak kilometara. Tog posljednjeg
dana rada, na graevinu je doao Ibrahim Sari, u pratnji dvojice ustaa, i svih osam zidara sproveo pravo u bivi Sokolski dom gdje su
dotad, uglavnom, ustae likvidirale pohvatane Srbe. Kada je za to saznala, Devla je odmah uputila mua ustakom taborniku da ovaj oslobodi
njihove majstore, ali je pokuaj mua bio uzaludan. Niko nije hteo da
uie za osloboenje zidara ni u drugom pokuaju. Molbe i preklinjanja
ostale su uzaludne. Stavie, bilo je prijetnji i opomena da e im sinovi odgovarati to su dotad titili Srbe i nijesu ih prijavili ustakim vlastima.
Videi da mu u dva pokuaja nita nije mogao uiniti, Devla se
odluila da lino pokua. Ona se nije mogla pomiriti s tim da nevini ljudi
stradaju. Te iste radnike ona je danima hranila, a oni su predano radili
na izgradnji kue njenom najstarijem sinu. Zanemarujui vlastitu sigurnost i sigurnost svoje djece, jer je ustaa Ibrahim sve glasnije prijetio,
Devla je bila rijeena da uini sve kako bi spasla osam nedunih ljudi.
Sva oajna ila je od jednog do drugog ustakog funkcionera molei ih za
milost osmorice ljudi. Nita nije pomoglo. Najzad se odluila na posljednji pokuaj. Nala je enu ustakog porunika Himze Hadia i s njom

i njihovim djetetom otila u ustaku komandu, koja je bila u istoj zgradi

u kojoj su ubijali Srbe. Bez velike nade na uspjeh ovdje ju je ekalo iznenaenje. Ustaa Hadi pristao je da pusti zidare. Da li je Devla bila
dovoljno ubjedljiva i odluna pa je Hadi popustio, ili je bilo presudno
prisustvo njegove ene, ili je pak sve to bila samo obmana i privremena
odgoda likvidacije ovih ljudi ostae zauvijek tajna (ustaa Hadi ubijen je u ratu).
Mada je dobila obeanje da e zidari biti puteni, Devla nije htela ni
da uje da ide, a da odmah svih osam majstora ne povede kui. Dok je
ona uporno zahtijevala da se odmah oslobode majstori, ustaa Ibrahim
Sari je tome pruao otpor.
Devlina upornost je, ipak, pobijedila i zidari su puteni, ali pod vrlo
nepovoljnim uslovom. Zahtjev je bio da rade nekoliko sati, koliko je jo
preostalo do zavretka kue, a onda odmah da idu iz Krupe to je znailo ponovni povratak na stratite, a nikako konaan spas. Da je Devla
prihvatila taj zahtjev i da se s tim uslovom pomirila, svih osam zidara
ponovo bi se nalo u rukama ustakih zlikovaca. Sigurno je da bi ve pri
prolasku kroz grad, idui na eljezniku stanicu, bili ponovo uhapeni i
moda odmah na licu mjesta i ubijeni. Pored toga, u to vrijeme su vozovi
ili neredovito, pruga je esto ruena, a oko grada se ustanak sve vie razbuktavao. Uostalom, ni u Bosanskom Novom za Srbe situacija nije bila
nita bolja.
Ipak, Devla je prividno pristala na Hadieve uslove. Odvela je majstore na graevinu, gdje je i sama ostala do prvog mraka, a onda je poela nova drama oko spasavanja zidara. I opet je Devla bila glavni junak.
Odmah u poetku, postavilo se pitanje: ta da se radi sa osmoricom
ljudi kojima iz sata u sat prijeti sve vea opasnost? Meu njima je bilo
pedesetogodinjaka, ali i mladia gotovo djece vrnjaka Devlinih sinova. Pomisao na svoju djecu davala je Devli novu snagu. Odluila je da
se zidari iste noi sakriju u pojatu (sjenik), koja je bila puna svjeeg sijena, i da tu ekaju prvu povoljnu priliku, a kada im se ona ukae, da pobjegnu iz Bosanske Krupe, koja je tih dana liila na uareni kotao.
Uzimajui sve u svoje ruke, Devla je smatrala da na taj nain najbolje titi i svoje sinove da ne dou pod udar ustaa.
Za osmoricu ljudi, koji su ve jednom bez suda bili na smrt osueni,
nastale su nove muke. Dani i noi straha i neizvjesnosti nastali su i za porodicu Beirevi. Ako bi se saznalo za sakrivene Srbe, znailo bi to sigurnu propast i za jedne i za druge.
Skriveni u sijenu, zidari su provodili dane koji su im izgledah dui
od godine, a smjenu dana i noi raspoznavah su samo po tome to im je
hrana donoena u prvi mrak. Pa ni tada hranu nije bilo mogue doturiti svako vee, jer su ustae u neposrednoj blizini u nekoliko mahova organizovali zasjede, i ne znajui ko im se u neposrednoj blizini nalazi.
Jednom prilikom su ustae ak i sijeno nosile iz iste pojate, ali nita sumnjivo nijesu primjetile. Jedino je ustaa Himzo Hadi znao za skrivene
zidare, pa je ak s njima i razgovarao. Meutim, nije im nita uradio niti
poslao druge ustae da ih pohapse. Moda je raunao da e oni kad-tad

ipak pasti ustaama u ruke. Jer se nije nadao da e porodica Beirevi

organizovati i izlazak zidara iz Krupe u oblinje ume.
Skriveni u sijenu, nadohvat ruku ustaa, zidari su u pojati proveli
jedanaest dana i noi. Na kraju je dola i posljednja no, koja je za ove
ljude znaila ponovno roenje.
Da bi se zidari izvukli na slobodnu teritoriju, ekalo se na no u
kojoj e straari (pored andarma i domobrana, u te dane strau su drali i
civili, koji su imali obavezu da svaku no odlaze na strau, ili da nekom
plate, ko e za njih straariti) biti pouzdani ljudi, a da ta no, u isto vrijeme, bude i tamna.
U prvim asovima dvanaeste noi na strai su bili pouzdani ljudi,
a uz to i Devlini roaci: Muharem i Sade Beirevi, zatim njen sin Hajrudin i komija Beir Nasi. Sa svakim od njih ona je posebno razgovarala da bi bila to sigurnija da e zidari slobodno umai iz njihovog
skrovita. Grupa je preuzela straarenje na periferiji grada prema Vuijaku. Devlin mu Mustafa je potokom Vuijakom doveo zidare do strae,
i tu se sa njima pozdravio i rastao. Osmorica zidara su se ubrzo ispod
Lipika, uputili u oblinju umu, u kojoj su se u toku noi mogli osjeati
bezbijednim. Poto nisu najbolje poznavali teren, zoru su saekali u dubini
ume, a onda su se ujutro prebacili u selo Veliki Radi. Naili su na ustanike koji su im pomogli da se prebace u njihovo selo Krlje i Vedovice,
nedaleko od Bosanskog Novog. Na alost, svoje selo su pronali, ali ne i
svoje kue i ukuane. Umjesto kua nali su zgarita, a ukuani su pobjegli ispred ustaa. Izuzimajui dvojicu najstarijih majstora, ostali su se
latili oruja, otili u borbu i borili se do konanog osloboenja zemlje. (Osmorica zidara koje je spasila Devla Beirevi bili su: Ostoja Mikan (umro 1943), njegovi sinovi Stojan i Dragan koji su bili partizani, ore Mikan (poginuo kao partizan 1943) i Ljutica Novakovi (u ratu bio odbornik), svi iz sela Krlja, i braa Milan i Slavko Oljaa i Vid Bjelac, iz Vedovice (sva trojica poginuli 1943). Zajedno s njima borila su se i tri
Devlina sina.

REDZEP REDI

Iako su ustae svaki pokuaj zatite progonjenih Srba smatrali aktom uperenim protiv interesa njihove Nezavisne Drave Hrvatske", i
zaprijetili svim Hrvatima i Muslimanima koji bi to pokuali, mnogi poteni i hrabri Muslimani i Hrvati, ukoliko im se ukazala prilika, pomagali
su Srbima da se odre u tim tekim danima.
Pred poetak masovnog hapenja Srba Redep Redi iz Bosanske
Krupe doao je brai Branku i Duanu Bokanu i savjetovao im da se uvaju ustaa i da ne idu u Bosansku Krupu jer se Srbima loe pie". Iste
savjete i pouke davao je i Srbima iz Gudavca i Vranjske.
Kad je dignut ustanak, Redep je morao ii na strau i u patrolu, a
u andarmerijskoj stanici, kao i ostali dobio je vojniku puku i pedeset
metaka, iako je imao svoj karabin, trometku. Tih dana obavezu straa-

renja imali su svi odrasli mukarci, a jedno od straarskih mjesta bilo je

tik uz Redepovu kuu. Dok su ostali, nakon straarenja puke donosili u
andar meri j sku stanicu, Redep je iskoristio dan neuspjelog napada ustanika na Bosansku Krupu i zadrao puku. Kad je bio siguran da je niko
ne trai, dobro ju je sakrio. Na ruku mu je iao i komandir Zandarmerijske
stanice, simpatizer KPJ, narednik Omer Hozo. Kad je ustanovio da mu
jedna puka nedostaje, nije to pitanje postavljao nego ju je otpisao kao neupotrebljivu.
Neto kasnije, Redep je odluio da sakrivenu vojniku puku prenese u selo Gudavac i preda je ustanicima. Kako se njegova kua nalazila
na periferiji grada nije mu bilo teko da se neopaen domogne prve ume,
koja se pruala do Gudavca. Uinio je to u zoru onog dana kada je na
strai bio sa svojim roakom. Roaka je ostavio da straari, a on je odluio da izvidi" oblinju umu, a po povratku da u amcu doveze sijeno
sa svoje livade. Ponio je i svoju lovaku puku i obe predao ustanicima
Milanu Vulinu, Draganu Seganu i Mirku Vojnoviu. Jednu od tih puaka,
kasnije je dobio Mio Karanovi iz sela Suvaje.
Kad je izvrio obavezu straarenja, Redepov roak je otiao u grad,
svratio u kafanu, a poslije druge aice raspriao se pred prisutnima i vjerovatno kazao dovoljno da nekom od ustakih dounika postane jasno da
se ne radi ni o kakvom izvianju nego o Redepovoj vezi s ustanicima. To
je dounik otkrio ustaama, a ovi su uputili jau patrolu da Redepa uhapse i privedu u ustaku komandu.
Poto ga nisu nali kod kue, ustae su se uputile rijekom Krunicom,
otkud je Redep u povratku morao naii. Njegov maloljetni sin Husnija
pokuao je da trei zaobilaznim putem upozori oca, ali u tome nije uspio.
Koristei visoke kukuruze ustae su neopaeno dole do najvee okuke
rijeke, gdje su oni bili u situaciji da prvi ugledaju Redepa, a kad je ovaj
doao na nekoliko koraka od ustaa, nije mu drugo nita preostalo nego
da im se preda.
U vrijeme Redepovog hapenja u Bosanskoj Krupi su bili i italijanski okupatori pa su ga oni preuzeli od ustaa i u zatvoru drali desetak dana, a onda ga, zbog nedostatka dokaza", pustili. Imao je sreu
jer je u jednom italijanskom oficiru imao poznanika. Ovom oficiru Redep je, jednom prilikom, poklonio ulovljenu ribu. Kao strasni lovac i ribolovac Redep je ivio uz rijeku i spretno, ostvama, lovio tuke. Poto
je to bilo zabranjeno, kad je italijanski oficir naiao, Redep se snaao i
ovom velikoduno" poklonio poveu ribu.
Znao je mnogo o pojedincima, Krupljanima, koji su odravali veze
ili pomagali ustanike, ali nikog nije odao.
MAHMUT EZIC

Kada je formirana ustaka organizacija u Bosanskoj Krupi i nekim

selima odmah su iz policije i andarmerije, kao i iz ostalih slubi otputeni Srbi, a njihovu ulogu preuzimale su ustae. Jedan od prvih zadataka

organa ustake vlasti bio je razoruavanje pripadnika Jugoslovenske vojske koji su uspjeli da izbjegnu zarobljavanje i vrate se u rodni kraj. Ustae su vrile pretrese sela i gradskih naselja radi oduzimanja oruja i
vojne opreme, i pri tom, sprovodili nasilje nad mirnim stanovnitvom od
maltretiranja i prijetnji do ucjenjivanja, a esto i do fizikog unitenja.
Zabranjena je upotreba naziva Srbi, pa su Srbe nazivali grkoistonjaci.
Zabranjena je upotreba irilinog pisma, pa su odmah uklonjeni svi irilini natpisi. Srbima je zabranjeno naputanje mjesta boravka, a u njemu
je ogranieno kretanje. Neke srpske porodice iseljavane su i protjerivane
u Srbiju, a poela su i prva ubijanja Srba. U isto vrijeme, nudei primamljive uslove, ustae su pokuale u svoje redove da vrbuju mlae Muslimane, prvo one koji su odsluili vojsku, a kad nisu postigli eljeni cilj,
pozivali su i mlae. Ni tu nisu uspjeli. Javili su se samo oni koji su zbog
kraa, tua ili kockanja dotad dolazili u sukob sa zakonom ili neupueni,
kao Smiho Mesi, koji je odustao u trenutku kada je saznao tekst zakletve. (Deset mjeseci kasnije poginuo je izvlaei iz borbe ranjenog partizana.)
Saznavi o ustakim postupcima, o njihovim presudama bez suenja,
pljakanju i ubijanju Srba, te o pozivu da im se prikljui to vie mladih,
starina Mahmut Ezi pozvao je svojih pet sinova, Vejsila, Smaila, Ibrahima, Hamdiju, Fehima i savjetovao kako da se ponaaju, da pomau one
koji su u nevolji, da ostanu isti pred bogom i ljudima i da ne odu u ustae ako ga i dalje ele za oca.
Sinovi Mahmuta Ezia posluali su oca, a on sam od prvog dana prihvatio je saradnju sa NOP i istu odravao sve vrijeme boravka u rodnoj
kui. Tu vezu najee je odravao sa prvoborcima Alom Terziem, do ustanka sekretarom partijske elije u Bosanskoj Krupi, Miom Kolundi;om i Nikolom Vlajiem iz sela Gorinje, odnosno Gudavca.
Sastanci su odravani iznad Mahmutove kue, a kad je dola jesen,
ustanici koji su odravali vezu dolazili su i u kuu gdje ih je redovno ekala i topla veera. Tu su obavljane razne primopredaje i izmjenjivane prikupljene informacije.
Preko drugih veza, na koje ga je upuivao Ale Terzi, Mahmut je
dolazio do kancelarijskog i sanitetskog materijala, a jednom prilikom im
je odjednom predao dvije vree soli, koje ni u gradu nije bilo dovoljno.
Kako je do soli, sanitetskog materijala i municije dolazio, ostae zauvjek
tajna, jer ju je Mahmut koju godinu kasnije sa sobom u grob ponio.
Mahmutova djelatnost i povezanost sa NOP-om nije dugo ostala
neotkrivena, pa se Mahmut, sve ee, susretao sa podozrivim pogledima
x pitanjima ustaa, a ovi su uskoro, poeli i sa postavljanjem zasjeda na
pravcima kretanja ustanika, ali bez ikakvog uspjeha. Partizanski obavjetajci dolazili su ve u prvi sumrak, a ustae postavljale zasjede neto kasnije, pa su zasjede organizovali uprazno. Razumije se da su partizani o
ovome na vrijeme bili obavjeteni jer, kad je Mahmutu zaprijetila opasnost, na pozornicu je stupila njegova ena. Na nju, stariju Muslimanku, ustae nisu obraale panju niti su ikad posumnjale, pa je ona partizanima
prenosila poruke ili od njih donosila zadatke i uputstv za Mahmuta.

Osjetivi opasnost, koja je zaprijetila Mahmutu, i partizani su mijenjali taktiku pa su mu rede dolazili, a ee se oslanjali na njegovog komiju elebiju Redia, koji je takoe, s uspjehom, izvravao zadatke koji
su pred njega postavljani. elebija je imao kuu nedaleko od Mahmutove,
i povezanu puteljkom, oivienim ljeskarom i grmljem sa Mahmutovom,
pa su partizanski obavjetajci mogli do njega neopaeno doi na kratko,
to ustae ni u snu nisu mogle pretpostaviti.
Pa ipak, iako bez vrstih dokaza, ustae su i dalje sumnjale u obojicu, a na insistiranje Jusufa Sivia, ustae iz sela Ostrunice, dolo je do
prisilnog iseljena u grad, tj. u okvire ustakih rovova i ianih ograda. Ni
to nije pomoglo, Mahmut je, na primjer, pod vidom obraivanja i odravanja imanja, nastavio i dalje da odlazi u svoje naselje Zalug i radi za
NOP. Trajalo je to sve do novembra 1942. godine, kada su svi stanovnici
Bosanske Krupe, od strane ustaa silom istjerani iz svojih domova i otjerani u Bosanski Novi, a odatle u Bosansku Kostajnicu i Kozarac, odakle se mnogi nikad nisu vratili jer su zbog neuslovnog naina ivota podlegli raznim bolestima.
MUHO MESIC

Nekoliko sedmica poslije podizanja ustanka u Bosanskoj krajini, ustae su u Bosanskoj Krupi uhapsile stolarskog radnika Muhu Mesia, propagatora ideja NOP-a i sprovele ga u ustaki zatvor sagraen u krugu
dvorita biveg Kotarskog suda. Bio je jedan od prvih zatvorenika Muslimana, a ispitivanje je preuzeo Ismet Hadi, glavni policijsko-ustaki
agent, i predratni kockar i varalica.
Muho je bojkotovao ustake akcije, odvraao mladie da se prikljue ustaama, propovjedao solidarnost sa progonjenim Srbima i istovremeno
pomagao ustanicima.
Kad je Mesi uhapen, u zatvoru su bili jo neki ljudi, ali su ih ve
u prvi sumrak odveli na Crno jezero, udaljeno od Krupe tri kilometra, sve
ih poubijali, a leeve pobacali u jezero. Jo dok su ga ustae sprovodile
u zatvor bezobzirno su ga udarale i Muho se s tekom mukom odravao
na nogama. Sa batinanjem su nastavili i u zatvoru, a kad je na prva pitanja odbio da odgovori, na njega se sruila kia udaraca od kojih je, uskoro, ostao bez svijesti. Ovo zlostavljanje zaustavio je ustaa Ismet Hadi, ali samo na kratko, jer su im je doao svijesti nastavili sa batinanjem.
U toku te prve noi Muho je jo dva puta gubio svijest, a ustae su nastavile
da ga tuku i iduih dana. Kad nisu uspjeh izvui nikakvo priznanje, pustili
su ga, ali on, bez tue pomoi, nije mogao hodati, pa su ga kui odvezli
u kolima sa konjskom zapregom.
Porodica i prijatelji poduzeli su sve da mu olakaju bolove i zalijee zadobijene povrede uvijah ga u ovnujske i kozje koe, na ozlijeena
mjesta previjali razne trave, pa je donekle zalijeen, ali se nikada vie
nije oporavio od ustakih batina. Kad god su nekog kasnije dovodili pred
ustakog agenta Ismeta Hadia, ovaj je imao obiaj da uhapenom kae:
Ako ne prizna, dau te mojim ustaama pa e proi kao Muho Mesi".

SMAJO REDZIC

Devedesetogodinjak Smajo Redi spadao je u red najhrabrijih ljudi

u Bosanskoj Krupi. Obogaen velikim ivotnim iskustvom bio je svjedok
mnogih buna i ratova. Od prvog dana ustake strahovlade javno je govorio da Nezavisna Drava Hrvatska" nije nikakva drava i da ista mora propasti jer ubija svoj narod. Iako su ga proustaki nastrojeni Meho Beirevi, kriminalac, i Ibrica Mesi abanov esto zaustavljali i provocirali
optuujui ga da titi i pomae Srbe, a kasnije da je partizanski aa (otac),
on je to postojano i nepokolebljivo izdravao i nastavljao svojim putem.
U aprilskom ratu, no uoi ulaska Nijemaca u Bosansku Krupu, u
svoju kuu je primio komiju Stojana Stojanovia i njegovu enu Persidu, to je bio prvi povod da ga dounici i ustaki ankolizi optue za
srbovanje". Meutim, tek u danima masovnog pokolja Srba, Smajo je
pokazao pravu hrabrost. Ne obzirui se ni na koga, on je svakodnevno odlazio van grada daleko od ustakih pogleda, a kad je koga susreo, iz okolnih srpskih sela, upozoravao ga je da se uva ustaa, da im ne vjeruju
i da se ne odazivaju njihovim pozivima.
Jednom prilikom je ugledao Duana Bokana da ide u grad, a kako
je i sam bio izloen pogledima ustaa i andarma nije mu nita preostalo
nego da Duana upozori glasom. Iako upoznat da ne smije ii u grad, pritisnut nestaicom (soli, petroleja i duvana), Bokan se izloio smrtnoj opasnosti, u nadi da e ipak sretno proi, jer nita nije kriv".
Kad je uo Smajino upozorenje, Bokan je zastao, sagnuo se da pritegne" obuu, a onda se naglo okrenuo i urnim koracima uputio svojoj
kui. Kad su to ustae i andarmi vidjeli osuli su puanu i pukomitraljesku vatru, ali je rastojanje bilo veliko, pa su i Duan i Smajo ostali nepovrijeeni. Duan je pobjegao svojoj kui, a Smajo je u visokim kukuruzima radio" do prvog sumraka, a zatim se vratio kui.
U vrijeme najeeg pokolja, pismom mu se javio Petar Karan i
pitao da li moe da se vrati u Bosansku Krupu, jer mu u Irigu, gdje je
do rata radio, vie nema opstanka. Poto je bio nepismen, Smajo je sa svojim sinom otputovao u Bosanski Novi, saekao prvi voz i, da bi izbjegao
cenzuru ustaa, u potanski vagon ubacio nepotpisano pismo u kome je sa
nekoliko rijei upozorio Karana da ne dolazi u Krupu.
Petar Karan je preivio rat i nakon osloboenja, im su popravljenim
prugama proli prvi vozovi, stigao je sa suprugom u Krupu u posetu starom znancu i prijatelju Smaji.
Kad su se ustae spremale da likvidiraju nekoliko Srba, a meu njima
i bolesnog ujia, sa oblinjeg brda Lipika, Smajo je glasno protestovao ne obzirui se na ustake oficire, koji su bili prisutni, pa ga je spasila
starost i starinska muslimanska odjea. Proao je samo sa jednim amarom, dobivenim od ustae-emigranta, ali da ga drugi nisu sprijeili, i on
bi uzvratio udarcem tapa, koji je drao u ruci i sasvim je sigurno da bi
ga tada ovaj ustaki zlikovac na licu mjesta ubio, ne obzirui se na njegove godine i na to to nije Srbin.

U novembru 1942. godine, poslije osloboenja Bihaa, ustae su donijele monstruoznu odluku da silom isele grad i da se zaklanjanjem iza
ena, staraca i djece izvuku iz grada i pobjegnu u Bosanski Novi. Pod
prijetnjom smrtne kazne sve porodice su se ubrzano spremale da napuste
grad, ali ne i Smajo. On je svima odluno rekao ne, a kad je u njegovo dvorite doao ustaki logornik Adem Beirevi, Smajo mu je rekao da e i
on krenuti ukoliko iz zatvora puste uhapene taoce, meu kojima i njegovu ki. Naime, tih dana je uhapeno desetak Krupljana, koji su trebali da budu otpremljeni u logor Jasenovac", kao simpatizeri i pristalice NOP-a.
Povedeni primjerom Smaje Redia, i porodice ostalih zatvorenika
uputile su se pred zatvor, sa zahtjevom da uhapeni budu puteni. Pritisnuti opasnou da ih partizani napadnu, ustae su popustile i sve zatvorenike pustile van, ali pod uslovom da e svi biti pobijeni ukoliko se ne
evakuiu iz grada.
Smajo Redi je doao do pola puta, a onda je usporio hod, proputao andarme i ustae i vratio se. Krupu je zatekao spaljenu, ali sa brojnim partizanskim jedinicama i partizanskom komandom grada, koja se
pobrinula za njegov smjetaj i ishranu.

HAPENJE TALACA

Iako je ustako rukovodstvo u Bosanskoj Krupi nastojalo da okupi

u svoje redove to vie graana Muslimana, nisu uspjeh da za svoju zloinaku djelatnost dobiju znaajniju podrku sugraana. Ustake teroristike mjere iz dana u dan pogoravale su situaciju, a ubistva i premlaivanja nedunih ljudi istu su jo usloavali. Na ustaki teror odgovaralo
se otporom u raznim vidovima. Partizani su postajali sve popularniji, a
istina o NOR-u sve vie je bila prisutna u masama. Kad u svoje redove
nisu mogli dobiti ni jednog jedinog ustau, oni su od mladia stasalih za
vojsku formirali dvije ete domobrana i uputili ih na obuku, ali su ih, sa
izuzetkom trojice-etvorice sve na silu obukli u ustake uniforme. Nakon
krae obuke obe ete novopeenih ustaa upuene su u borbu protiv partizana, pa su svi izginuli, sa izuzetkom Hasana Redia, koji je u prvoj
borbi izgubio nogu i tako preivio. Poslije rata Hasana s pravom niko i
nikad nije uzeo na odgovornost. U ove dvije ete bilo je Krupljana, ali
daleko vie izbjeglica (muhadira) iz okolnih muslimanskih sela. Za sve je
bila zajednika karakteristika da su poticah iz siromanih porodica. Mladii iz bolje stojeih porodica, zalaganjem roditelja i njihovim otporom,
izbjegli su prisilno oblaenje u ustake uniforme i svi su preivjeli, i neko
prije a neko kasnije postali partizani, iako su neki, u meuvremenu, zatvarani u ustake zatvore.
U junu 1942. godine Bosanska Krupa je prvi put osloboena, a partizanima se prikljuio veliki broj mladia i djevojaka. eljeznika pruga
izmeu Bosanske Krupe i Bihaa, odnosno Bosanskog Novog vie je bila u
prekidu nego to su vozovi saobraali. Ubijen je i najstariji ustaki ofi-

cir Himzo Hadi, iako je bio u oklopnom vozu. Ceste su blokirane odmah
na izlascima iz Krupe, a ni jedan pokret ustaa nije izvren, a da partizani
za isti nisu unaprijed znali. Prvo osloboenje Krupe teklo je po planu napravljenom poslije iscrpnih informacija iz grada. Sve je to ustaama ukazivalo da partizani u samom gradu imaju svoje veze i saradnike preko
kojih su dolazili do najveih tajni.
Dolazak Vrhovnog taba i grupe proleterskih brigada u Bosansku
krajinu nije ostao nezapaen kod ustakih vlasti u Bosanskoj Krupi. Uz
pomo dounika oni sastavljaju spiskove sumnjivih, koje treba poslati u
logore Stare Gradike i Jasenovca, gdje su neki od ranije zatoeni.
Kad su jake snage NOV i POJ krenule u borbu za osloboenje Bihaa, ustake vlasti u Bosanskoj Krupi ubrzale su odluku o hapenju osumnjienih Krupljana i ve 2. novembra ujutro zatvoreni su: Asim Koi,
Mehmed Paali, Avdo i Ibrahim Mahi, Agana Ezi, a oko podne doveden je i stari Fehro Kabiljagi, koji se teko kretao poto je bolovao od
astme. Svima je pri hapenju reeno da e biti upueni u logor Jasenovac,
ali i prijetnja da e kao taoci biti poubijani ukoliko partizani napadnu
Bosansku Krupu.
Za zatvorenike su otpoeli teki asovi neizvjesnosti i svi su se plaili noi ubij edeni da e ustae ostvariti svoje prijetnje ukoliko partizani otponu s napadom na ustae u Bosanskoj Krupi. Ustae nisu tukle
zatvorenike, ali im za jelo i pie nita nisu davali. Sve je ovisilo od dobre
volje onih koji su straarili na ulazu. Veina njih tee je podnosila nedostatak duvana nego glad i e. Meutim, najtea je bila neizvjesnost jer
im se svaki pucanj priinjavao kao poetak napada, i istovremeno kao
njihov kraj.
Sledeeg dana, ustae su u zatvor dovele i Mimicu Alidanovi, Slovenku, udatu za Muslimana, pa su ona i Agana Ezi odvojene u jednu
manju prostoriju, a mukarci su ostali u veoj. Zidovi i jedne i druge prostorije bili su poprskani krvlju, a tu i tamo mogle su se proitati i posljednje poruke pojedinaca, ispisane otrim predmetom ili olovkom, koje su
ispisivali oni koji su ekali da ih ustaka kama ili metak, zauvijek rastavi od njihovih najmilijih.
Za to vrijeme, proleterske i krajike jedinice, uz pomo mnogobrojnijih Biana, oslobaale su kuu po kuu, dio po dio, napaenog grada,
Konano, 4. novembra, poslije 42 sata ogorenih borbi, Biha je osloboen. Treeg novembra, pred vee, Krupu je napustila ustaka bojna, a
ve ujutro su se poraeni vraali nazad. S ustaama i domobranima stizao je i mali broj graana, preplaenih za svoju sudbinu, ali i vei broj
funkcionera ustake vlasti u Bihau. Okupljeni u Bosanskoj Krupi, svi su
namjeravali da se probiju u Bosanski Novi, koji su kao vanu raskrsnicu
branile jake snage Nijemaca, ustaa i domobrana. Da bi se lake probili u
Bosanski Novi odluili su da evakuiu sve stanovnitvo iz Krupe. Pored
Krupljana u gradu su se nalazili i stanovnici okolnih muslimanskih sela.
Rauna se da je u Krupi tada bilo oko 5000 ena, djece i staraca, pa
su svi pod prijetnjom smrti, istjerani iz grada i protjerani u Bosanski
Novi.

Za to vrijeme sudbina zatvorenih talaca bila je neizvjesna. Izvjesno

je bilo samo to da e partizani poslije osloboenja Bihaa napasti i ustaku
posadu u Bosanskoj Krupi, pa ukoliko ustae ispune prijetnje sudbina
talaca je zapeaena. Zbog toga su se roditelji i roaci talaca i izvjestan
broj graana okupili ispred zatvora i zahtijevali da se taoci puste van.
U protivnom, oni su odbijali da izvre ustako nareenje i da sa ostalima
krenu u Bosanski Novi.
Bio je to, ujedno prvi otvoren i masovniji otpor ustaama, koje su,
okupirane vlastitim problemima, vie mislile na sopstveno spasavanje, pa
su popustile i pustile sve taoce, ali pod uslovom da svi odu u Bosanski
Novi. U stvari, putanjem talaca samo se poveao broj onih iza kojih su
se ustae krili u bijegu ispred partizana.
NAIL

REDZI

TRIDESET RATNIH DANA

(22. decembar 1941 - 22. januar 1942)
Posle raspada stare Jugoslavije, Nemci su okupirali na kraj i terorom i raseljavanjem nastojali da zaplae stanovnitvo. Zatvarali su i iseljavali ljude, najee pod izgovorom da nisu za Nemaku. Zato smo se
mi, stanovnici Bukovog Vrha, u Poljanskoj dolini, strahujui za sebe i svoja
imanja, poeli skrivati po umama. Svako je svoju imovinu skrivao kako
je znao i umeo, samo da ne padnu u nemake ruke.
Odmah posle okupacije mogle su se uti prie o prikupljanju i skrivanju oruja, municije, odee i hrane da ne padnu u nemake ruke, o tome
da je bolje i unititi neko dobro, nego da do njega doe neprijatelj. Zato
smo se i mi ukljuili u akciju i poeli skupljati sve to je bilo vojniko.
U naem kraju u vreme raspada stare Jugoslavije bilo je mnogo
vojnih skladita, sa raznim materijalom na irovskem vrhu u Poljanama, na vie mesta u Poljanskoj dolini. Bilo je tu uskladiteno mnogo
vojnog materijala oruja, municije, odee, obue, sanitetskog materijala,
hrane i drugog. Mnogo od toga je, u nastalom rasulu, odneto i sakriveno
tako da i nije dopalo Nemcima u ruke. Jo manje bi Nemci nali da nije
bilo nekoliko metana koji su im prokazali gde se materijal nalazi, a prokazivali su i neke ljude za koje su znali da su uestvovali u njegovom sakrivanju. Takav je bio i bivi sekretar optine, koji je tu funkciju nastavio da obavlja i za vreme okupacije Gorenjske.
Poto sam bio dobar uenik, sa uiteljem sam ostao prijatelj i posle zavrene kole. U vreme prikupljanja oruja i drugog materijala uitelj nam
je pokazivao kako funkcionie teki mitraljez varcloze" i kako se njime
rukuje. U Videmskom kutu, to jest u okolini ceste koja od Poljana vodi
prema Skofjoj Loki, takvih mitraljeza je bilo prilino. Uzeli smo- jedan

mitraljez i etiri redenika, otili u Hotoveljske vrtae i odmah ga proverili. Bio je ispravan. Posle smo ga sakrili na mestu gde je nekada kopan
pesak, sa namerom da ga kasnije prenesemo na sigurnije mesto.
Posle nekoliko dana otiao sam biciklom u Poljanu, u trgovinu. Primetio me je optinski sekretar i pozvao u svoju kancelariju. Oduzeo mi
je bicikl, tukao me kundakom puke i zapretio da mi nee vratiti bicikl
dok ne donesem mitraljez i ostali materijal. Zapretio je da e me zatvoriti, to je i uinio, ali me pustio posle nekoliko asova, ponovivi zahtev
da donesem oruje. Radi bicikla, a i zbog straha od represalija, poao sam
da uzmem mitraljez, ali ga nije bilo na mestu gde smo ga sakrili ve
ga je bio otpremio seljak Muha iz sela Vinharje. Poao sam k njemu i iskreno mu ispriao ta mi je uinio optinski sekretar. Pristao je da oruje vrati, kako bi se izbegle neprilike. Pozajmio sam kolica i sve odjednom
vratio. Miha nije verovao da je sekretar na strani Nemaca i teio me da
emo nabaviti drugo oruje, za koje sekretar ne zna. Jedva sam dobio bicikl
nazad. Od tada sam sekretara izbegavao.
Ziveli smo na usamljenom mestu, u brdima. Svuda okolo se prostirala uma. Vie puta su do nas navraali namernici, koji su nam govorili da su protiv Nemaca. Sto se jesen vie pribliavala, esto su dolazili. Rekli su da su partizani i savetovali nam da oruje, odeu i hranu
uvamo jer e nam biti potrebni. Bili su to Janez Subic, Rafael Buh, Muki
Krivar i jo neki koje nisam poznavao.
Dola je teka i nesigurnosti puna jesen, a potom i zima. Komiji
Subicu Nemci su zapalili tri kue, to je ozbiljno zaplailo stanovnike.
ivot je svakim danom bio sve tei. Partizani su napali Nemce na
Mlaki kod Javorja i sve ih, izuzev jednog, pobili (45). Kontakti sa partizanima su bili sve ei i prisniji. Usledio je napad na Poljane, likvidirana je andarmerijska stanica. To je olakalo mobilizaciju. Partizanske
grupe su brojno jaale. Zatim, prerasle u Cankarev bataljon.
Masovni odlazak u partizane, na Kovski vrh, vodio je preko seljaka
Skobela, Dolinca i drugih seoskih domainstava. Poto smo imali dosta
skrivenog oruja, novodoli borci su odmah naoruavani. Bila je organizovana obuka u rukovanju orujem. Kod Ruapara je bila poloena zakletva. Ishrana je bila redovna, ni hleba nam nije nedostajalo.
Iz mog sela, Bukovog Vrha, u partizane je ve tada otilo, u dva
navrata, 10. i 22. decembra 1941. godine, preko dvadesetoro.
Bio sam rasporeen u Penikov vod. Cini mi se da mi je desetar
bio Ivo Subic, iz Hotavelja. Posla je bilo dosta istili smo oruje, sreivali opremu, uvebavali rukovanje orujem. Dobrovoljno smo se javljali za straare i u patrole. Svakodnevno smo odravali sastanke, uili
pesme.
Sva lina dokumenta line karte, radne knjiice i drugo smo
spalili u pei kod seljaka Skoble, zbog konspiracije.
Vreme nam je brzo prolazilo. Osmatranice smo imali posvuda, na
zvoniku crkve na Bukovom Vrhu, na vrhu Pasje ravni i na drugim pogodnim mestima.

Prilikom napada na Poljane ostao sam na strai u Skoblovom seniku. Nakon zavrene akcije, kada su se partizani vraali, ustanovio sam
da nema mog dobrog prijatelja Joeta Jereba (poginuo je u tom napadu,
ali mu je le pronaen tek u prolee 1942. godine).
Sledeeg dana su nas patrole obavestile da Nemci nadiru iz vie pravaca prema naim poloajima. Odmah smo zaposeli poloaje od vrha Pasje ravni, kosom pored raskra i dalje na Kovskom vrhu. Snanom paljbom iz puaka i automatskog oruja Nemci su zaustavljeni. U udolju ispod raskra poginulo je 12 Nemaca, meu kojima i jedan oficir. Kada
je pao mrak napadi Nemaca su prestali. Povukli su se, a da nisu pokupili ni svoje mrtve. Nemaki oficir je bio pogoen u glavu, ali tako da
mu je dvogled bio prepolovljen, valjda u trenutku kada je osmatrao poloaje (deo tog dvogleda se nalazi u muzeju u Skofjoj Loki, dok jedan
deo uva seljak Menar sa Bukovog Vrha).
No je bila veoma hladna, a sneni pokriva debeo. Svi smo verovali
da e nam jutro doneti jo vie Nemaca, pa je na komandir Jaka Bernard odluio da se povuemo sa tog podruja. Pre toga smo sve mrtve
Nemce pokopali u zajednikoj grobnici, nad kojom smo postavili poveu
daanu tablu sa natpisom: Ovi mladi ljudi nisu krivi za svoju smrt, za
to su krivi njihovi upravljai, Cankarev bataljon."
Zaplenili smo dosta oruja, municije i raznog materijala. Ponosni
i zadovoljni pobedom nad nemakom vojskom naputali smo Kovski vrh
sa oseanjem da smo potukli elitnu vojsku, u to vreme smatranu za najbolju u Evropi.
Uputili smo se u nepoznato. Tiho smo se kretali pored Rupara i Dolinca. Nai borci, koje smo uz put nalazili, ispoljili su spremnost da sa nama
krenu u brda, u Sveti Filip i Jakob, gde su se nalazili ostali borci Cankarevog bataljona.
Za nastavljanje mara bilo je sve spremno. Delila se hrana, brano,
so, hleb i drugo, a borci su paljivo pripremali svoje raneve. Kolona je
ubrzo krenula. Ili smo padinom Polhovca prema Skofjoj Loki, kod Sivavnara smo presekli cestu i uputili se prema Sopotnici. Tu smo predanili
i odmorili se.
Marevali smo u potpunoj tiini, a putevi za nama bili su maskirani.
Tako su Nemci sledeeg dana jakim snagama, mislei da e unititi Cankarev bataljon, udarili u prazno. Nali su samo grob svojih vojnika, sa
tablom i natpisom na njoj. Tablu su odneli u Skofju Loku.
Sopotnica je seoce u podnoju Lubnika, u kome se Cankarev bataljon
rasporedio za odmor. Navee smo krenuli prema Zalubniku i dalje prema
Selkoj dolini. Preli smo Selko Soro i cestu i uputili se na Mohor. Mohor je malo selo, sa svega nekoliko kua, visoko iznad Selke doline. Prilaz mu je vrlo strm, pa smo se dosta namuili da ga savladamo. Umorni
i iscrpljeni polegali smo po prostrtoj slami. Teki ranac, oruje i municija
bili su me toliko iscrpli da sam jedva savladao poslednje metre puzei na
kolenima.
Kada smo se malo odmorili, rekli su nam da jo iste noi moramo
krenuti dalje. Opet se izvila duga kolona obroncima Jelovice, prem selu

Dragou. Tu smo se smestili u Domu, uredili leajeve i sredili opremu.

Kada smo se odmorili, poeli smo sa redovnim poslovima. Oseali smo se
kao kod kue, slobodni. Sa seljacima smo bili prisni, potom smo i postali
dobri prijatelji. Pozivali smo ih na nae sastanke i oni su im prisustvovali u velikom broju.
U to vreme smo izvodili razne akcije. Minirali smo cestu na Praprotnem, u Selskoj dolini. Jedne veeri nekoliko dobrovoljaca je otilo u Bresnicu, za hranu koja se nalazila u skladitu bive jugoslovenske vojske.
Ovde je, izmeu ostalog, Ivo ubic napravio nekoliko karikatura o nemakoj vojsci i njenom rukovodstvu. U toku noi karikature su odnete u
dolinu i okaene na vie javnih mesta u Selcah, Rudnom i drugim.
Znali smo da Nemci znaju za nas, ali ih nije bilo na vidiku. U meuvremenu oni su prikupljali jedinice iz cele Gorenjske da bi jednom
zauvek unitili Cankarev bataljon.
Ujutro 9. januara, dok sam bio na strai, u blizini doma, uo sam
brujanje motora i primetio mala svetla automobila i kamiona kako se pribliavaju Rudnom, a zatim vraaju prema Skofjoj Loki i Bledu. Jo se
nije bilo razdanilo, a Cankarev bataljon je bio na poloajima, u punoj
pripravnosti. Poloaj se protezao od sedla ispod sela, ivicom sela, do ume,
i dalje cestom koja vodi iz Rudnog na Jelovicu. Kada se sasvim razdanilo
imali smo ta videti: nemake kolone su prtile put kroz duboki sneg teei da opkoie Dragoe za zaseocima. Poto su se pribliile, poele su iz
automatskog oruja zasipati Jelovicu i Dragoe. Tako je poela dragoka bitka.
Prolo je dosta vremena dok su Nemci doli do naih poloaja. Tada
se rasplamsala borba sa pedeset puta jaim neprijateljem. Iako snana,
dobro odmorena i uvebana, ipak nemaka vojska puna tri dana nije uspela zauzeti Dragoe.
Prvog dana je nareeno da se zatiti i obezbedi prilaz Dragou sa
pravca Jelovice. Ugnezdili smo se na strmoj padini, ali to nije bio podesan poloaj. Zato smo sledeeg jutra otili na Premaz, na Jelovici, i
postavili zasedu.
Nemci su pritiskivali sa svih strana. itav dan su drali nae poloaje pod vatrom, ali znaajnijeg uspeha nisu postigli. U Rudno su dopremili etiri manja topa i njima tukli selo, ali vee tete nismo imali.
Zato su sledeeg dana dovukli topove veeg kalibra. Na vod je predvee
napustio zasedu i uputio se u Dom na odmor.
Bio sam odreen za straara u nonoj smeni. Kada me voa patrole
odveo u dolinu, do straarskog mesta, straar Joe Galii, koga sam smenjivao, valjda uplaen da smo Nemci, uperio je puku prema nama. Ugovorenim znacima smo se nekako sporazumeli, ali sam se vrlo neprijatno oseao dok je u mene bila uperena dugaka francuska puka.
Rano ujutro smo krenuli iz Dragoa prema Premzi na Jelovici,
gde smo se na pogodnom mestu, naspram Moenjske planine, ulogorili,
kako nam Nemci ne bi sa bledskog pravca zali za lea i uli u Dragoe.
Poto je bilo veoma hladno, naloili smo vatru u jednoj maloj baraci i
tako se malo ogrejali. Upuivali smo patrole prema Moenjskoj planini.

U baraci je bilo dosta mesta za odmor, pa smo se i dobro odmorili. Predvee smo poli prema Moenjskoj planini, gde smo jo ranije zapazili dobre poloaje.
Naa grupa se kretala dobro utabanom stazom, koju su koristili umski radnici kada su odvozili drva u dolinu. Ugledali smo, na levoj strani,
na vrhu, veliku planinsku kuu. Krenuli smo pravo prema njoj i uskoro
nas je ona primila pod svoje okrilje. (Ta kua na Moenjskoj planini je
poruena i skoro sasvim zaboravljena. Svedoci tragedije, koja se tu odigrala, su samo skromni spomenik i ostaci zidina.)
Prvo smo naloili vatru, sredili opremu i oruje, rasporedili i postavili zasedu i obezbedili se straom. U ostavi smo ak nali i neto hrane.
Na vodnik Penik se odmah prihvatio kuvanja, u emu se pokazao kao
pravi majstor.
Preko dana su u dolini odjekivali rafali mitraljeza i eksplozije granata borba za Dragoe je bila nemilosrdna. Nemci su uzaludno juriali
na poloaje koje je branilo svega 182 partizana Cankarevog bataljona. Tek
treeg dana su uspeli da se probiju kod Bikove stene, to je Cankarev
bataljon prisililo na povlaenje prema Jelovici.
Ve drugog dana borbe na Moenjsku planinu su dola i braa Biek
sa svojom grupom. Kua je bila dovoljno prostrana za sve. I dalje se radilo normalno ienje oruja, straarenje, zasede; ali je sve bilo lake
jer nas je sada bilo vie, mislim oko 40 boraca.
K nama su dola dva umara. Govorili su da su iz Dragoa i da idu
svojim kuama da vide ta je sa ukuanima. Bili su gladni, nahranili
smo ih, a potom, nerado, sa sumnjom i velikim nepoverenjem, pustili ihj.
da nastave put za Dragoe. U stvari, oni su otili k Nemcima. Tako je dolo do izdaje na Moenjskoj planini. Gorko smo to platili ve sledeeg dana.
Tog dana smo dobili nareenje da se odmorimo i sredimo opremu, poto nas navee oekuje dug put. Odmah posle ruka otili smo na sprat,
gde su nam bili leajevi od ae. Neki su izuli cipele. I sam sm to uinio,
hteo sam zameniti arape. Bilo je negde oko 14 asova, kada se zaula
nekakva lupa. Na drvenom zidu su se pojavile male rupice a iverje je
padalo na pod. Svi smo se za trenutak umirili i prislukivali. Culi smo
tektanje mitraljeza i ponovo je poelo da prati po drvenoj zgradi. Dole,
iz hodnika, neko je viknuo: Nemci", i tako je poela borba na Moenjskoj planini.
Hitro smo se spustili u prizemlje. Kua je leala na 40 cm visokom kamenu podzidu, koji nam je, i takav, spasavao ivote. Bilo nam je
jasno da su nas lugari izdali i da smo opkoljeni. Trebalo se to pre izvui iz
kue. Meutim, kua je imala samo jedan izlaz, a taj je bio pod stalnom vatrom mitraljeza. Oni koji su jurnuli kroz vrata ili su izginuli ili su teko
ranjeni. Mislim da ih je samo nekolicini polo za rukom da se probije na
drugu stranu. Meu njima je bio i Oblak Franc Pibrov, koji je uspeo da
sprei Nemce da zapale kuu. Bio je teko ranjen, bomba mu je raznela
ruku. Potraili smo i, na sreu, nali u kui nekakav alat, kojim smo
probili otvor na drugu stranu.
13 Ratna seanja, III

193

Kada smo se izvukli, raspodelili smo se. Iznad nas smo ugledali tragove nemakih smuara. To su bili Nemci koji su hteli zapaliti kuu. Svuda
uokolo leali su mrtvi, ali je mnogo tee bilo sluati jauke i vapanje ranjenika koji su leali u snegu.
Iako smo bili u vrlo tekom poloaju, poeli smo vraati Nemcima
milo za drago. Pokraj mene je bila Angela Subic-Narigarjeva. Molila
me da je ubijem, nije videla nikakvog drugog izlaza. Naravno, to nisam
uinio. Sa uasom sam ustanovio da imam samo jo tri metka. Jedan
sam mislio u krajnjoj nudi sebi da ispalim u glavu.
Neto kasnije sam od mrtvog druga uzeo mauzerku, uz koju je bilo
i dosta metaka, pa sam mogao nastaviti borbu. Primetio sam druga iz
susednog sela, Franca Inglia Kremenjaka, teko ranjenog u nogu. Bila
mu je iskidana peta. Molio me je da ga spasem, pa sam ga smestio u podrum, previo mu nogu zavojem, kojim je, inae, svaki od nas raspolagao.
Kako je jedan zavoj bio nedovoljan, upotrebio sam i svoj, a onda celu
nogu uvio u ebe. Mraz u podrumu bio je nesnosan. Kada je pao mrak i
poto je borba malo jenjala, Inglia sam preneo u gornje prostorije, jer
je tamo bilo mnogo toplije, a na poretu je ak bilo i neto tople crne
kafe. Da bi se malo zgrejao, ponudio sam mu kafu, ali je on zbog velikog
gubitka krvi i umora ubrzo zaspao. Kada se sledeeg jutra probudio, video je da se nalazi meu 16 poginulih drugova. Poeo je puziti prtinom
prema Premzu iznad Dragoa, ali je na putu malaksao. Polusmrznutog
ga je naao neki radnik iz Rudnoga, koji je saonicama poao po drva, povezao ga u Rudno i tako spasao sigurne smrti. Kasnije je obavestio njegove ukuane u Kremenku, pa su ga oni, u kolima natovarenim senom,
prebacili preko cele Selke doline i kofje Loke u Poljansku dolinu.
Teko je bio ranjen i Henrik Biek. Taj hrabri mladi je svojom
zbrojovkom odbijao Nemce od planinske kue sve do poslednjeg metka.
Mislim da je bio etiri puta ranjen. Odneo ga je na kraju rafal, koji ga
je zahvatio po trbuhu. Seam se da mu je kafa, koju je pre toga popio,
procurila iz stomaka. Podnosio je strane bolove, svestan da mu vie nema
pomoi, pa nas je molio da ga ubijemo. Drao me za ruku, molio da mu
prekratim muke, ali ja to nisam mogao uiniti. Posle kratkog dogovora
uinio je to jedan njegov saborac. Svi smo odahnuli, svesni da smo stravinih patnji oslobodili zaista hrabrog borca.
Kasnije smo odrali sastanak. Na njemu smo odluili da se vratimo natrag na Premzu, odredili pravac proboja, borce za prethodnicu, za
prenos ranjenika i za zatitnicu. U zatitnicu smo odreeni Galii iz Hotovelja, i ja ako se dobro seam. Ostavio sam Franca Inglia, mislei da
su za brigu o njemu odreeni drugi. Oko jedan as posle pola noi, kolona je napustila Moenjsku planinu, mesto uasa i tuge.
Kolona se kretala sporo, sa nama dvojicom kao zatitnicom. Naili
smo na jednog borca opruenog na snegu, pa smo se tu malo zadrali dok
nismo ustanovili da je mrtav. Kolona je bila ve duboko zamakla u umu.
Pourili smo prtinom za njom, ali smo odmah iza kue naili na tragove
smuki nemakih vojnika i skoro naleteli na njih u jednoj maloj dolinici.
Sreom, na vreme smo videli da smo pogreili, pa smo, van prtine, cel-

cem, krenuli prema Premzu. Sami smo se probijali i prtili duboki sneg, izmeu i dva metra visokih smreka. Pomagali smo jedan drugom da se izvuemo. Posle dueg napornog hoda stigli smo nau kolonu i prikljuili joj
se. ekali su nas na Premzu, odakle smo odmah krenuli u neku dolinicu
nad Jamnikom. Tragove za sobom smo zamaskirali, tako da smo, neuznemiravani od Nemaca, tu proveli dan. Posle podne je odran zbor itavog
bataljona, i tu smo upoznati sa odlukom komande da se jedno vreme razdvojimo po etama (Jasenika, Selka i Poljanska eta).
Cim je pao mrak tri ete su krenule, svaka svojim pravcem. Sputajui se obroncima Jelovice, bilo nam je teko gledati Dragoe u plamenu. Naa eta je krenula na Mohor. Preko dana smo odmarali i pripremali se za nastavak mara, a nou nastavljali pokret. Cim se smrailo krenuli smo prema Krinoj gori, iznad kofje Loke. Tu smo se nali na dohvatu Nemaca, ali oni nisu znali za nae prisustvo. Iz doline smo dobijali
obavetenje da nas Nemci uporno trae, ali im je Cankarjev bataljon, veto voen, uvek izmicao ispred nosa.
Drugog dana navee naa eta je ve marevala prema Selko j dolini, gde smo, savladavi zaleenu strminu, doli u Zalubnij i tu ostali
preko dana. Sutradan ujutro ve smo bili na Gabrkoj gori. Stalno smo
se obezbeivali. dobro smo odravali tajnost i bili veoma budni. Nemci
nas nisu mogli iznenaditi.
Rafael Buh je poao kui, u Poljanu, da vidi ima li ta novoga. Kada
se vratio priao nam je da se neprijateljske kolone stalno kreu dolinom.
Nou smo nastavili prema Malenskom vrhu. Tu smo zastali, ali zakratko, poto su Nemci ve bili iza nas. Kada smo krenuli dalje, prema
Zetini, bilo se razdanilo, pa smo ih primetili. Iako smo bili strano izmoreni, selo smo odmah napustili, da Nemci ne bi terorisali metane. Put
nas je doveo na Carni kal, gde se, jo od pre rata, nalazila neka baraka za
smetaj oruja. Da ne bismo stajali u snegu, uli smo u baraku, koja je
bila prilino prostrana ali vrlo hladna. Komandir ete je tu odluio da se
ponovo razdelimo, i raziemo, kako bismo lake zaturili trag. Takva odluka je svima izgledala ispravna.
Na vodnik je bio Pavel Peternelj Brdarjev. Podelio nas je na desetine. U rancima je bilo jo neto hrane pa smo i to podelili. Seam se:
dobili smo za jedan tanjir istopljenog loja, brano i so. Poto su Nemci
ve bili krenuli od Zetine prema Crnom kalu, odmah smo se uputili, svak
na svoju stranu. Baraka je bila ispranjena za nekoliko minuta. Ostale su
samo blage prtine u snegu, u tri smera.
Ne znam da li su Nemci doli do barake, a moda i dalje. Mi smo,
nedaleko iznad sela, bili na dobrim poloajima, ali je komanda odluila
da zbog mraza, gladi, umora i jakih neprijateljevih snaga itave kolone
su se kretale prema Zetini ne napadamo. Put nas je vodio preko planine
Blegoa, sa ije se june strane izbijalo na gornji plato. Cesta je bila prekrivena debelim slojem snega. Nije bilo nikakve prtine; primeivali su se
samo tragovi divljih ivotinja. Probijali smo se kroz sneg metar po metar. Bilo je to vrlo sporo. Lepo smo videli Zetinu, punu Nemaca, ali nama
se urilo dalje. Posle velikih napora proli smo podnoje vrha Blegoa

i uputili se ka kui Nikara Podblegaa. Stavio nam je na raspolaganje kuhinju, a mi smo postavili strae. Smenjivali smo se svakih 10 minuta jer
je bilo veoma hladno. Domaica je za nas dvanaest, koliko nas je bilo, skuvala krompira. Bili smo radosni. Kako i ne bismo kada smo se nali pod
krovom i u zagrejanoj prostoriji. Kuvani i oljuteni kompir smo zamastili
s ono malo loja to nam je jo ostalo. Jeli smo ga slae od bilo kakvog
peenja, jer smo vei deo mara prevalili bez hrane.
Cim smo ruali krenuli smo dalje, spustili se u dolinu i kod Spika,
u Srednjoj vasi, preli cestu i poljansku Soru, pa nastavili prema Vinharskim umama. Na vodnik Pavel Peternelj proveo nas je pored sela
Vinharje, iako je znao da smo smrtno umorni. Tek u selu Kremenku smo
se zaustavili, kod seljaka Planineka. Iz tog sela je bio i na saborac Ciril
Krinik. Domaica nam je odmah pripremila kaamak, a mi smo poli
u talu da pripremimo leajeve, jer nam je odmor bio neophodan.
Jo kaamak nije bio gotov kada smo dobili obavetenje da od susedne kue Strinara prema nama ide kolona Nemaca. Neke borce smo
jedva probudili, ali smo, i pored toga, brzo napustili kuu i uputili se
preko Planikovog gria. Zaustavili smo se na severnoj strani, u brdu, i
pokuali da se zamaskiramo meu nekim omanjim smrekama. Primetili
smo da je kua i tala domaina Muhe u Vinharju u plamenu. ula se i
pucnjava. Tamo je bio na drugi vod, sa komandirom Rafaelom Buhom.
I na drugoj strani, prema Pasjoj ravni, video se gust, crn dim gorelo
je domainstvo kod Botjenca, gde su Nemci zatekli i sina domainovog, Albina Oblaka.
Primetili smo kolone Nemaca u Vinharjima i Kremenku, ali, na nau
sreu, Nemci, zbog visokog snega, nisu pretresali svaku umu, tako da
smo ostali neprimeeni.
Veina od nas dvanaestorice imali smo svoja imanja Franc Subic f
Janko Fern, Pavel Peternelj, Ivo Subic, Ciril Krinik, Albin Oblak, Koandrov iz Hotovelja, Maks i jo neki, ijih se imena vie ne seam.
Navee nam je komandir voda Pavel Peternelj predloio da oruje
i municiju sakrijemo u estar i da ga prekrijemo snegom, a potom da svaki
poe svojim putem i pokua se sakriti. Govorio je da bi najbolje bilo uputiti se preko granice, koja nije bila daleko.
Teka srca sam ostavio oruje i municiju, mada sam bio uasno umoran, to me je pratilo jo od Moenjske planine. Lako se moglo zapaziti
da su svi odluili da prvo pou svojim kuama i tamo se odmore i okrepa. Borci iz Hotovelja su, im se smrailo, krenuli u dolinu, prtei sneg.
Ostali smo samo Franc Subic i ja. Franc nije imao kuda da poe; vie nije
imao kue. Sva tri Narigarjeva domainstva popalili su Nemci jo u decembru. Dogovorili smo se da zajedno krenemo do naeg suseda Rotvara,.
odnosno k Martini Potonik, gde je sluila i Francova sestra. Raunali smo
da emo se malo odmoriti i dobiti neto hrane. Kad smo stigli oni su
nam vrlo zaplaeni rekli da je gorelo kod Botjenca, da su ubili Bolantaevog Joeta i Botjencevoga Albina Oblaka. I sami smo primetili mnogo
izgaenih prtina u snegu, to nam je govorilo da je tu mnogo Nemaca i da

tu nije sigurno ostati. Zapaljeno je bilo i domainstvo Muhe. Stalno se

ula jaka puana paljba. Oprostili smo se i krenuli mojoj kui.
Tako sam se, posle mesec dana, opet naao kod kue. Sa Francom
sam se dogovorio da u svitanje preemo granicu. Tamo je Franc imao
neke poznanike, a ni italijanska vojska nije vrila tolike pretrage kao nemaka. Poto smo se najeli i ugrejali, poli smo na spavanje, s namerom
da sledeeg dana preemo granicu i doemo u Dolomite. Jedva sam izuo
cipele. A kada sam svlaio rublje, sa uasom sam primetio da sam sav u
krastama. Rublje je bilo prilepljeno uz kou, pa sam se sa mukom presvukao. Ujutro sam hteo da se obuem, ali nisam mogao. Cak ni hodati
nisam mogao. Tada sam se rastao sa Francom. Rastanak je obojici teko
pao, ali drugog izlaza nije bilo.
JANKO

FERN

SELO MASNICA U NOB 1941 - 1942.

Maniani su aprilski rat 1941. doekali sa jasnom orijentacijom da
brane zemlju od faistikog zavojevaa. Za ovakvo raspoloenje najvee
zasluge pripadaju komunistima: profesoru Radovanu Zogoviu, inenjeru
Boidaru Zogoviu, Ijekaru Milivo j u Krdiu i studentu Radivoju Kneeviu, kao i mnogim progresivnim ljudima, omladincima i omladinkama
koji su line interese podredili interesima zemlje i naroda. Najistaknutiji
su bili: Boina Zogovi, uitelj; Ilija Ika Krdi, slubenik, simpatizer
KPJ; Golub Zogovi, uitelj; Milovan Krdi, advokat; Mirko Krdi, sudski kapetan; Mihailo Mita Krdi, barjaktar bive crnogorske vojske, penzioner; od istaknutih seljaka Bogdan Zogovi, Miljan i Milutin Krdi,
Joko Vuleti, Batri Komatina, Jeremija Garevi, zatim omladinke Stana Krdi i Radmila Kneevi. Djelujui u Manici oni su ovdje naili
na plodno tie. Maniane nije iznenadio rat i dolazak okupatora Nijemaca
i Italijana. Od davnina je ovdje postojala jaka tradicija buna i borbi protiv tuina i zavojevaa.
Vjeiti graniari, izmeu Turske carevine i male Crne Gore, Maniani su se borili i asno umirali pod zastavom Crne Gore. Krvarili su
u balkanskim ratovima, prvom svjetskom ratu nikad pokoreni i uvjek
u prvim borbenim redovima. Borei se za slobodu, plotuni Maniana vjekovima su odjekivah brdima i dolinama.
Prilikom odstupanja jedinica bive Jugoslovenske vojske u Gusinju,
Plavu i Murini ostavljeno je mnogo oruja i druge vojnike sprema, a najvei dio je pao u ruke Nijemaca. Meutim, po direktivi lanova KPJ i
ostalih rodoljuba, mnogi Maniani prikupljali su oruje i sklanjah ga na
skrovita mjesta.

Poslije kapitulacije Jugoslovenske vojske andrijeviki srez okupirali

su dijelovi njemake 2. armije, ali su Nijemce brzo zamijenili italijanski
okupatori. Sporazumom faistikih sila Jugoslavija je podijeljena na vie
dijelova. Ta sudbina zadesila je i andrijeviki srez kome su oduzeti Plav
i Gusinje i pripojeni tzv. Velikoj Albaniji". Granicu izmeu kvislinke
Velike Albanije" i okupirane Crne Gore italijanski okupator je postavio
linijom: CakorJemiteCeligradLim. Od rijeke Lima granica" se
protezala uzvodno do Plavskog mosta, a od mosta na lijevu stranu Lima
do planine Visitora. Sela: Velika, Gornja Ranica, Brezojevice i Pepii,
varoica Murina sa Manicom, do ustanka su ostala pod okupacionom
zonom.
Pored mnogobrojnih problema, koje je okupacija nametala, najtee
je bilo obezbijediti smjetaj i prehranu oko 30 hiljada izbjeglica sa Kosova
i Metohije. Rije je o koloniziranim Crnogorcima, koji su se iselili izmeu
dva rata. Na poziv komunista svi starosjedioci su se angaovali i izbjeglice su zbrinute. Organizovani su i dobrovoljni prilozi u odjei i obui, a
gotovo da i nije bilo domainstva u Manici, koje nije primilo po jednu ili
dvije izbjeglike porodice u svoje kue. Meu izbjeglicama su bili Radojko,
Veliko, Radovan i Zdravko Zogovi koji su se odmah ukljuili u pripreme
za dizanje ustanka.
Poslije kapitulacije, na teren Manice, vratili su se i neki slubenici
iz raznih krajeva Jugoslavije koji su izbjegli zarobljavanje, a nisu htjeli
da slue okupatoru. Vratio se vojno-sudski kapetan Mirko Krdi bez porodice, jer su mu ena, sin, ker, tast i tata poginuli u bombardovanju
Beograda, zatim komunisti Radovan i Vera Zogovi, Milivoje Krdi, Radivoje Kneevi, uitelji Boina Zogovi i Milan Komatina. U Manici je
kod Mirka i Miloa Krdia ivio generaltabni major Miliko Jankovi.
Pa ipak, ni poslije okupljanja ovolikog broja lanova KPJ u Manici nije
formirana partijska elija. Meutim, ivjelo se i radilo na liniji i po direktivama CK KP Jugoslavije. Kod Milivoja Krdia i Radovana Zogovia
dolazio je Bogdan Novovi ondanji sekretar MK KPJ za srez Andrijevicu
pa je tako obezbjeen kontinuitet rada Partije.
Do formiranja etnike organizacije okupator je favorizovao muslimanski i albanski ivalj i preko njih raspirivao vjesku i nacionalnu mrnju.
Da bi lake vladao, okupator je zadrao lokalni administrativni aparat, optine, andarmerijske stanice, policiju i slino, pa su oslanjajui se
na njih, u borbi protiv lanova KPJ, postizali priline uspjehe. Okupator
je nareivao, a andarmi, policajci i razni optinari slijepo su izvravali sva
nareenja. Jedan od prvih zadataka bio im je da prikupljaju oruje rasuto u vrijeme kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Stanovnitvu se prijetilo smrtnom kaznom za najmanju neposlunost, pa su komunisti morali da organizuju sabotiranje okupatorovih naredbi. Oni su neprekidno insistirali na tome da se oruje sakrije i da se okupatoru ne preda ni jedan-jedini metak.
Italijanska tajna policija (OVR-a) povezala se sa pijunima stare J u goslavije i traila od njih pomo da se izradi spisak svih antifaista koje
su Italijani nazivali komunistima. U tu svrhu oslanjali su se na naelnike

srezove, predsjednike optina i policijske pisare ukoliko su se isti stavili

u slubu okupatora, a takvih je bilo. Najvei broj ih je radio za bijednu
napojnicu ili koji kilogram ivotnih namirnica. Tako je KPJ, odmah nakon okupacije, dobila jo jednog neprijatelja. Zbog toga su lanovi KPJ,
uz pomo omladine i svih rodoljuba, uporno radili na raskrinkavanju reakcionara i kvaslinga, a nastojali su ubijediti i odvratiti estite domaine da u
vidu rekvizicije ne daju ito i stoku za okupatorove jedinice. Insistiralo
se i na tome da se sa okupatorima i izdajnicima ne trguje i da niko ne ide
u gradove, odnosno varoice gdje su formirana neprijateljeva uporita.
Uporedo s ovim, radilo se i na pripremama za dizanje oruanog ustanka, pa su se organizovale udarne grupe, izvodile vjebe gaanja, vodili razgovori sa rodoljubima, koji su bili voljni da s komunistima krenu
u ustanak. Najpovoljniji momenat bio je iza 22. juna, tj. kada je Njemaka napala Sovjetski Savez.
Uskoro su uslijedili proglasi CK KPJ i PK KPJ za Crnu Goru, Boku,
Sandak, Kosovo i Metohiju u kojima se narodi Jugoslavije pozivaju da
zbiju svoje redove i da se zajedno s narodima SSSR i Zapadnim saveznicima bore protiv okupatora. lanovi KPJ dobivaju zadatak da svoje organizacije i njihov rad prilagode predstojeoj borbi. Komunisti i narod
Manice pozdravili su proglase i od srca prili izvrenju zadataka. Poslije
toga su komunisti i rodoljubi vodili ive diskusije, odravali sastanke i
precizirali zadatke. Svako je oekivao velike dogaaje i prihvatao obavezu
da u predstojeim dogaajima uestvuje. U Manici nije bilo oponenata,
a ni reakcionara.
etvrtog jula CK KPJ donio je odluku o poetku borbi protiv okupatora u itavoj zemlji, a Pokrajinski komitet za Crnu Goru na sastanku
odranom 10. jula prihvatio je odluku CK KPJ i donio direktive: da se reorganizuju udarne grupe i da se od istih formiraju gerilski odredi. Gerilski odredi dobili su zadatke da unitavaju manje italijanske posade i karabinjerske (andarmerijske) stanice. Za izvoenje akcija formirane su
Vojne komisije i Vojni komiteti, kojima su rukovodili najodgovorniji
partijski rukovodioci. U skladu s tim odlukama, MK KPJ za srez Andrijevicu odrao je sastanak 15. jula i na istom usvojio odluke CK KPJ i PK
KPJ za Crnu Goru da odmah otpone borbu protiv okupatora. U MK
KPJ tada su bili Bogdan Novovi, sekretar, Radule Jevri, Drako Vuki,
Milorad Culafi i Milica Muiki, lanovi, a sastanku je prisustvovao i
Branko Deleti, lan Okrunog komiteta KPJ za Kolain, koji je prenio
direktivu za otpoinjanje borbe protiv okupatora. Direktivu MK KPJ u
Manicu prenio je Cedo Mijovi.
Organizacija ustanka vrena je i ranije, a za 12. juli, Petrovdan,
organizovan je izlet na planinu Mokru, jer se tog dana, na ovoj planini,
svake godine odravao narodni sabor. Te, 1941, program je dopunjen izvoenjem vojnikih vjebi, preteno u gaanju i rukovanju orujem. Pjevane su revolucionarne pjesme: Faizam, faizam ovaj prokleti, cijelom
svijetu p r i j e t i . . . " Ustaj, seljo, ustaj, rode . . . " Na saboru su izvikivane parole: Dolje faistika Italija i faistika Njemaka", ivio SSSR", ivjela sloboda naroda Jugoslavije . . . " Na saboru su Maniani uestvovali

masovno, a najveeg udjela imali su simpatizeri Partije, Joko Vuleti i

Milovan Makovi.
Dvanaestog jula na Cetinju je odrana tzv. Crnogorska skuptina",
koju su sazvali separatisti na elu sa Sekulom Drljeviem. Skuptina je
Sazvana u saglasnosti s italijanskim okupatorima i dobila zvuno ime
Crnogorski sabor". Sekula Drljevi je, tom prilikom, Crnogorcima estitao slobodu". Na ovom skupu proglaena je Nezavisna i slobodna Crna
Gora". Iz Andrijevice saboru" su prisustvovali: oko Rai, Ljubo Vuksanovi i Ljubo Vojvodi. Nekoliko dana kasnije Vojvodi je pristupio
NOB-i. Osim Raia i Vuksanovia, u cijelom srezu nije bilo ni jednog
pristalice Crnogorskog sabora", a u Manici je niko nije odobrio.
Po direktivi Partije, 13. jula, u Crnoj Gori su otpoele gerilske borbe
koje su odmah prerasle u ustanak. Ispaljeni plotuni oglasili su Cetinjsku
skuptinu" kao izdajniku tvorevinu i najavili bespotedno voenje borbe
protiv okupatora i izdajnika. Generaltabni major Miliko Jankovi, ivio
je do ustanka u zaseoku Krivae kod Mirka Krdia. Njih dvojica su
odigrali vanu ulogu u organizovanju ustanka u Masniqi i Murini. Oficiri bive Jugoslovenske vojske Jankovi i Krdi djelovali su u dogovoru
s Radovanom Zogoviem, Milivojem Krdiem, Radojem Zogoviem i edom Mijoviem. U kui Joke Vuletia, naprednog seljaka, odran je sastanak na kome je Cedo Mijovi prenio direktivu za otpoinjanje borbi protiv okupatora. Istog dana uvee, sazvana je i konferencija sela Manice,
na kojoj je Mirko Krdi dao predlog da selo organizuje i formira etu i
da tako organizovano uestvuje u predstojeim dogaajima. Mirkov prijedlog, za formiranje ete, svi prisutni su oduevljeno prihvatili, a za komandira ete je predloen Milan Komatina, uitelj, rezervni kapetan, izbjeglica iz Pei. Komatina je tu ponudu odbio, pa je za komandira ete
izabran Vukain Zogovi, a Milan Komatina je prihvatio da bude komandir voda u eti.
Sedamnaestog jula je osloboena Andrijevica, a prvu vijest o tome
u Manicu je donio andarm Beir Pehin (pred rat, zbog enidbe, uzeo ime
Branislav). Kad se za ovo saznalo odmah je na Manikom groblju zakazan sastanak Manike ete, na koji je prvi stigao Mirko Krdi, a potom
i ostali. Poslije kraeg dogovora komanda ete donijela je plan napada na
italijanski garnizon Murinu. U tom cilju eta se prebacila do kue Vukaina Zogovia, odakle je bio pogodniji teren za izvoenje napada. Da bi
se postiglo iznenaenje, grupa boraca je upuena na drugu stranu rijeke
Lima da iz pravca Lugova napadne Italijane, a glavnina ete dobila je
zadatak da juria preko mosta na rijeci Limu. Prije poetka napada, preko
tumaa Milia Labana, upuen je prijedlog Italijanima da se bez borbe
predaju, ali su ovi to odbili.
Napad na uporite u Murini prvi su otpoeli ustanici iz grupe koja
je prela na lijevu stranu Lima. Vojo R. Zogovi i Tomo orevi su
prvi otvorili vatru na Italijane, a u tom momentu Vukain Zogovi je
naredio da i glavnina ete krene u napad, preko mosta na Limu. Jedan vod
je zauzeo kuu ordevia u kojoj su zabarikadirani bili crnokouljai (karabinjeri), a drugi vod je napao Italijane, utvrene u kui Ognjena Gar-

evia. Do Ognjenove kue prvi su doli Miljan Krdi i Dobrain Zogovi. Miljan je pokuao da kundakom razbije vrata, ali su Italijani iznutra
otvorili vatru, pa je odustao, a i karabinjeri uplaeni od snane paljbe ustanika pokuali su da pobjegnu kroz prozor s druge strane kue. Tom prilikom je jedan vojnik ubijen, a jedan ranjen, pa su se ostali italijanski vojnici predali. Bilo ih je oko trideset. Za vrijeme opsade i borbi u Murini
pristigli su i ustanici iz sela: Bae, Ulotine, Graanice, Ranice, Pepia i dr.
Zarobljeni italijanski vojnici sprovedeni su u Andrijevicu. Od linih
stvari im nije nita oduzeto, ali su ih oni poklanjali ustanicima. Mnogi
meu njima su se izjanjavali protiv rata i Musolinija.
U borbi za uporite u Murini, pored Mileta Krdia, koji je predvodio ustanike, istakao se Milija Garevi. Zaplijenjeno je trideset puaka,
teki mitraljez i velika koliina municije i bombi. Zaplijenjene su dvije
poljske telefonske stanice i vea koliina sanitetskog materijala. Posle toga
je nastalo narodno veselje. Tu no su razdragani borci i stanovnici Murine
u ast pobjede nad okupatorom do kasno u no igrali i pjevali.
Osloboenjem Murine i Andrijevice proirena je slobodna teritorija, ali je uoeno da se na terenu Plava i Gusinja vri grupisanje italijanskih i vulnetarskih snaga. (Vulnetari su bili zavrbovani seljaci, dobrovoljci iz redova Muslimana. Imali su oruje, ali ne i uniforme. Bila je to neka
vrsta seoskih straa, sa zadatkom da titi muslimanska sela, ali su esto
zbog pljake i paljenja kua zalazili u ustanika sela.)
Opasnost je prijetila i od uporita u Pei gdje su se okupile jake
neprijateljske snage. U tu svrhu formiran je Stab fronta u koji su uli
Radovan Zogovi, Mirko Krdi, Miliko Jankovi, Vukain Kati i Vaso
Laban. Docnije je tab proiren jer se na ustanak digao narod iz svih krajeva sreza, izuzimajui Plav i Gusinje, gdje su djelovali samo manji gerilski odredi. U toj novonastaloj situaciji Manika eta je dobila zadatak
da sa jednim vodom, koji je predvodio vodnik Milan Komatina, posjedne
poloaj na planini Mokroj, a glavnina ete, sa ostalim ustanikim snagama iz okolnih sela, obezbijede slobodnu teritoriju. Ove snage, s komandirom Vukainom Zogoviem, zaposjele su poloaj kod Brezojevike crkve, na lijevoj obali Lima prema Plavu. Radi spreavanja ovinistikih
ispada, prema muslimanskom i albanskom ivlju, ovim snagama su dodijeljeni lanovi KPJ i Skoja: Radivoje Kneevi, Rajko i Veo Komatina,
Radmila Kneevi, Stana Krdi i dr. Manika eta je nekoliko dana drala poloaj kod Brezojevike crkve, ali do borbe nije dolo. S obzirom
na vee pokrete italijanskih i vulnetarskih snaga oko Plava, Gusinja i
Pei ustanici su prikupili sve raspoloive snage i izili na poloaje prema
ovim neprijateljskim uporitima. Tako se obrazovao front ustanika koji
se protezao od Sekularske planine Mokre tita Cakora Jemita Celigrada Novia, a u produetku, s lijeve strane Lima
od Brezojevice do Visitora.
*

Stab ustanika je odluio da sa jaim snagama zatvori pravac Plav

Murina, odakle je prijetila najvea opasnost od prodora jaih neprijateljskih snaga na slobodnu teritoriju, pa je poloaj Manike ete, kod Brezojevike crkve, pojaan ustanikim snagama iz Andrijevice, Trepe i Kralja. Italijani i balisti nisu imali dovoljno snaga za napad na ustanike
snage i za odbranu Plava, pa su, radi dobijanja u vremenu, sa ustanicjma
poveli pregovore o podjeli teritorije.
Dogovoreno je da ustanici dre poloaje na liniji stara crnogorsko-turska granica (SuovaraKrivaki potok), da se ne pljaka, ne pale kue i
da se ne vri teror nad enama, djecom, starim i bolesnim osobama. Meutim, Italijani i balisti drali su se dogovora samo dok nisu ojaali i
prikupili nove snage. Preli su preko Lima i potisnuli ustanike snage
do Suovara i Krivakog potoka, a ulazei u sela Brezojevice i Pepie, neprijatelj je palio kue i vrio teror nad nevinim i nemonim stanovnitvom.
Videi da se neprijatelj posluio lukavstvom i da se ne dri dogovora, ustanici su preli u protivnapad. Ve poslije prvih borbi neprijatelj je protjeran prema Plavu i Gusinju, ali su u borbama poginuli Leka Laban i izbjeglica Milovi, iz Pei. Da bi zavadili muslimanski i crnogorski narod,
muslimansko-albanska reakcija strijeljala je i povjeala veu grupu Crnogoraca, zatvorenih u Plavu.
Uviajui da ne mogu prodrijeti na slobodnu teritoriju, vulnetari
su napali selo Veliku u kome su bile manje ustanike snage. Usljed defetistikog stava Novice Popovia, biveg narodnog poslanika, odbrana Velike nije bila dobro organizovana, pa su vulnetari lako prodrli u selo. Da bi
sprijeilo dalji prodor ustaniko rukovodstvo je poslalo Maniku etu da
zauzme poloaje na kosi Celigrad. Kako je neprijatelj nastupao i iz uporita Pei ustaniko rukovodstvo je od komunista, skojevaca i omladinki,
formiralo omladinsku etu i uputilo je na planinu Cakor da zatvori i taj
pravac. Iz Manike ete u ovu etu prekomandovani su Radivoje i Radmila Kneevi. Komandir je bio Vido Soki, a tada je formirano i prvo
sanitetsko odjeljenje u kojem su bili Desa Lj. Soki, Radmila i Radivoje
Kneevi i Nataa Mijovi. Ove jedinice predvodio je Miliko Jankovi.
U prvom napadu na kosu Celigrad, Manika eta nije mogla potisnuti neprijatelja. U prvom juriu je poginuo komandir ete Vukain Zogovi. Ranjeni su: Miloje Zogovi i Milonja Komatina. U drugom napadu
na Celigrad uestvovao je 2. vod Manike ete, koji je povuen s poloaja Mokre, i Beranska eta, s komandirom Bukumirom i Vukom Tmuiem. Kao pojaanje andrijevikim ustanikim snagama, etu je uputio
Vojni komitet iz Berana. Sastavljena je od lanova KPJ, skojevaca i dotad najaktivnijih omladinaca. Ceta je bila relativno dobro naoruana i
predstavljala je veliko pojaanje.
Zajednikim napadom ete su brzo zauzele kosu Celigrad, ali su neprijatelju stalno pristizala nova pojaanja iz pravca Pei i sjeverne Albanije. Reimlije i defetisti iz Andrijevice, uz pomo orija Laia, Veskovia, majora bive Jugoslovenske vojske, i Vase Labana (svi lanovi ustanikog taba), naredili su povlaenje svih ustanikih snaga i poveli pre-

govore sa italijanskim tabovima divizija Venecija" i Pulja", ali lanovi

KPJ nisu bili za pregovore, ve su nastavili s borbom i otporom.
Manika i Beranska eta, manji odredi iz Velike, Graanice, Ranice, Murine, kao i rodoljubi iz itavog sreza, povlaei se s prvobitnih poloaja, pruili su neprijatelju estok otpor. Odluujua borba, protiv mnogo
jaih snaga neprijatelja, odigrala se 2. avgusta na poloajima od elovia do Lima, ali je neprijatelj potisnuo ustanike, pa je rukovodstvo naredilo povlaenje prema Andrijevici. Sa ovog sektora povukla se i Beranska eta. Sa oslabljenim odredima, mahom lanovima KPJ, skojevcima i
omladincima, Manika eta je pruila otpor i u borbi od 3. avgusta. Ovim
borbama rukovodili su major Miliko Jankovi i kapetan Mirko Krdi.
U borbi su poginula dva borca iz Masnice, Mileta Krdi i Dmitar Mijovi; iz Ulotine Soki, a iz Murine, Velimir Kati. To je posljednji otpor
Manike ete i odreda iz okolnih sela. Otporom neprijatelju borci Manike ete omoguili su narodu da se povue u planine.
Upadajui u sela, neprijateljske snage palile su kue, staje, sijena,
pa ak i umarke u blizini. Spaljena su sela Velika, Gornja Ranica, Manica, Pepii i Brezojevica. Radovan Zogovi, Miliko Jankovi i Mirko Krdi povukli su se medu poslednjima, a iza njih su ostala zgarita.
Upadom u Manicu, Italijani su odluili da je potpuno razore, a italijanska komanda je izdala naredbu da se od Maniana niko ne smije vratiti na svoje zgarite. Selo je oglaeno komunistikim i zajedno s Manianima, stavljeno van zakona. Sve to nije izgorjelo ili uniteno, okupatori
i njihove sluge su opljakale.

STANJE POSLIJE OFANZIVE OKUPATORA

Poslije privremeno uguenog ustanka nastala je izuzetno teka situacija. Narod se sklonio u planine i ratrkan po zbjegovima ivio pod vedrim nebom, to je ustanicima oteavalo da mu prue pomo i zatitu.
U prvi mah brigu su zadavala italijanska potjerna odjeljenja. Najtee je bilo zbrinuti bolesne, djecu, starce i starice. ume su bile glavna
skrovita stanovnitvu. Zavladala je glad, ali je moral bio visok. Svi su
bili spremni i na najvee rtve, a borci tada ve nepostojee Manike
ete uinili su sve da u tim tekim momentima pomognu narodu. Porodice su meusobno dijelile sve to su imale. To je bio jedini nain da se
opstane i produi borba za slobodu, a okupatorske sluge odmah su pokuale da iskoriste nastalu situaciju i komuniste optue za stradanja naroda. Maniani su ostali uz komuniste i beskrajno im vjerovali. U selu
nije bilo izdajnika, ni kolebljivaca. Ugledni maniki rodoljubi i komunisti, dijelili su sa svojim narodom dobro i zlo. Niko od manikih rodoljuba i komunista nije priznao kapitulaciju i okupatora i molio za oprotaj. Narod je to cijenio, pa je Manica sve do konanog osloboenja mogla
visoko da dri zastavu slobode. Izdajnici (iz drugih krajeva) Novica Popovi, poslanik; Vuksan Baki, sudija; Milutin Jeli, direktor gimnazije;
Vaso Laban, oficir; Duan Arsovi, oficir; Vukota Dedovi, ljekar;-or-

ije Lai, oficir; oko Rai, penzioner; Bogi Miloevi, profesor; Ljubo
Vuksanovi, vii slubenik; Uro Vlahovi, advokat, i drugi govorili su:
preuranjeno je sa ustankom", a zavrili su sa otvorenom izdajom i saradnjom sa okupatorom i sve su uinili da raspire mrnju meu narodima. Od poetka ustanka, oni su kovali zavjeru protiv Muslimama iz Plava
i Gusinja i unosili ovinistike strasti kod jednog dijela ustanika. Oni su
otvoreno govorili da Muslimane treba unititi. Za vrijeme borbi na Celigradu, oko Rai je predlagao da zapale selo Novie, u kome su ivjeli
Muslimani. Radovan Zogovi, lan ustanikog taba, usprotivio se tome,
pa ga je Rai htio ubiti, ali su ga u tome sprijeili borci Manike ete.
Ovo antifaistiko opredjeljenje Maniana bie od bitnog znaaja za dalji
razvitak NOB-a na ovom podruju, a posebno kod masovnijeg pristupa
muslimanskog ivlja NOB-u.
Italijanske kanjenike jedinice nastavile su sa pretresanjem sela i
planina. Hvatali su rodoljube, strijeljali ih ili upuivali u logore. Izdajnici
su uspjeli da se dodvore Italijanima i da njihovu otricu napada okrenu
protiv komunista. Prokazivali su ih i okrivljavali za ustanak, pokazivali su
kue lanova KPJ, koje je okupator pljakao i palio. Oni su od poetka
bili razbijai ustanka. U najotrijoj fazi ofanzive italijanskih kanjenikih
jedinica, avgusta i septembra, oni su mirno spavali.
ZAROBLJAVANJE LANOVA USTANIKOG TABA

Jedanaestog septembra, uz pomo izdajnika, jedan italijanski bataljon, predvoen Milutinom Guberiniem i Novicom Dudoviem, nou i iznenada, opkolio je dio ustanikog taba i zarobio ih u kui Mite i Nade Krdi. Pored porodice Mite Krdia u kui su bili Miliko Jankovi, generaltabni major, Mirko Krdi, vojno-sudski kapetan, i Milivoje Krdi, ljekar. Uoi napada, u Mitinu kuu su doli susjedi Ko j o Joki i Leko Ljubi,
pa su se razgovori o ustanku otegli do iza pola noi. Na rastanku, susjedi su predloili da lanovi ustanikog taba spavaju u selu, jer e oni izviati i straariti, kako ih Italijani ne bi iznenadili. Jo su tvrdili da
u Andrijevici ima samo jedna eta Italijana to nije bilo tano. Uz to, odmah po rastanku, pogazili su obeanje i, umjesto da straare, otili su na
spavanje.
U zoru, 12 septembra, italijanski faisti opkolili su Mitinu kuu, a
kad ih je Mitin sin otkrio bilo je kasno. Meutim, on je sam uspio da
pobjegne, a i da prethodno ostalima dovikne da su opkoljeni. Mitina ena
Nada, pokuala je da sakrije puku, ali je uhvaena. Odmah su je poeli tui, a kad je pruila otpor, jedan oficir joj je, iz neposredne blizine,
pucao u stomak, ali je promaio pa joj je slomljen kuk. Istog trenutka
dvadesetak vojnika upali su u kuu i sve pohapsili. Uz otpor i bjekstvo
fiije bilo vremena. Poto su sve vezali i istjerali iz kue, Italijani su htjeli
odmah da strijeljaju lanove taba, Milika Jankovia, Mirka i MiliVoja
Krdia, domaina Mitu i njegovu enu Nadu, koja je bila sva u krvi. Ostale
su postavili iza mitraljeza da gledaju. Meutim, poslije kratkog razgovora,

italijanskog komandanta i prevodioca Bukeljia, Italijan se predomislio i

sve ih potjerao u Andrijevicu.
Slomljenog kuka i ruke, sva izubijana, Nada Krdi nije mogla
da ide, pa su je Italijani stavili na konja, a pridravale su je keri Duka i
Stana. Kada se kolona sputala prema Andrijevici, Milivoje je razgovarao s italijanskim komandantom, a poslije toga osloboene su Duka,
Stana i Radmila Krdi i trinaestogodinji Radun, mlai sin Mitrov. Jedan
Italijan je htio da fotografie zarobljene, ali nije uspio, jer su svi okretali
glave, a djevojke pokrivale lice rukama. Mirko i Miliko nisu htjeli da
razgovaraju s Italijanima, a Nada je sve vie krvarila.
Na suenju u Andrijevici, italijanski Vojni sud, po hitnom postupku
je na smrt osudio Nadu Krdi, Milika Jankovia i Milivoja Krdia. Domai izdajnici su zahtijevah da, pored ovih, na smrt budu osueni i Mirko
i Mito Krdi. Predsjednik optine Milonja Deleti pred sudom je posvjedoio da je Milivoje bio lan KPJ od prije rata, a jedan drugi izdajnik otvoreno je zahtijevao da i braa Krdii budu poubijani. Pa ipak, to im
nije uspjelo. Krdie Mirka i Mitu Italijani su sproveli Viem vojnom sudu u Cetinje, jer kod njih prilikom zarobljavanja nije naeno oruje. Iznosei puku Nada je dala ivot za svog djevera Mirka. Na suenju
i pred strijeljanje svi su se drali odvano. Milivoje i Miliko su na stre^
lite izili zagrljeni izraavajui svakim pokretom prezir prema okupatoru.
Mitina ena Nada je pred strijeljanje rekla: Iz moje krvi e nii sloboda", a neposredno prije toga je oeljala kosu, otresla zatvorsku prainu
i zaila suknju da na strijeljanju bude uredna.
Milivojeva majka Stanojka nije mogla da odoli i htjela je da pred
strijeljanje posljednji put vidi sina. Nije izdrala. Pala je u nesvjest i prijatelji su je na rukama odnijeli kui.
Do suenja, Mirko i Mito Krdi, ostali su u zatvoru, a krajem godine odrano im je suenje na Viem vojnom sudu u Cetinju. Kako u momentu hapenja kod njih nije naeno oruje puteni su iz zatvora, ali pod
uslovom da se svakodnevno javljaju italijanskoj komandi. U ovome im
je pomogao i njihov roak Martinovi, koji je bio lan separatistikog
pokreta kvislinga Krste Popovia. Straarno su ih sproveli do Murine. Mirku su odredili prinudni boravak u kui Radonje Zogovia, u italijanskom
naselju, ali ve nakon petnaestak dana organizovano je Mirkovo bjekstvo
u partizane, pa je postavljen za komandanta Andrijevikog partizanskog
bataljona.
NOVA TAKTIKA ITALIJANSKIH OKUPATORA

Poslije privremenog uguenja ustanka, italijanski garnizon u Murini

znatno je ojaao, a Via italijanska komanda, od mjesta Murine, Manice
i Baa stvorila je neutralnu zonu, ili kako su je tada prozvali tampon-zona. Tampon-zonu su kontrolisali samo Italijani i u nju nisu smjele zalaziti kvinslike snage. Zona je administrativno pripadala tzv. Velikoj Albaniji", a okupatoru je takva teritorijalna podjela najvie odgovarala.

Protiv ustanikih snaga, na terenu Plava i Gusinja, sprovedena je

jaka kvislinka organizacija i formirane znatne vojnike snage. Poslije privremenog uguenja ustanka, okupator i kvislinzi su pripremili stvaranje
jakih vojnikih formacija na cjelokupnoj teritoriji Crne Gore. Kvislinke formacije, vjerski zaslijepljene, nisu se meusobno podnosile, ali ih je
tampon-zona razdvajala, pa do sukoba nije dolazilo. Italijani i kvislinzi su
inae radili na organ izo van j u bratoubilakog rata, s osnovnim ciljem da
se vodi borba protiv partizana. Pa ipak stvaranje tampon-zone kasnije je
vie koristilo partizanima nego kvislinzima.
FORMIRANJE PARTIZANSKOG VODA

Poslije kratkog zastoja NOB ponovo oivljava, a u oktobru je formiran partizanski vod za Graanicu i Manicu, koji je uao u sastav Polimske ete. Komandir voda bio je Manojlo Kastratovi. Partizanski vodovi,
ete i odredi nicali su na sve strane. NOP je bujao u tolikoj mjeri da su
okupatori ocjenili da se ne mogu oduprijeti narastanju partizanskog pokreta, pa su se povukli u gradove i tu se pripremali za odbranu. Van tog
kruga bila je slobodna teritorija. Tada u Polimlju nije bilo kvislinkih formacija, izuzev u Plavu i Gusinju.
Graaniko-maniki vod smjestio se u Graanici (Manica nije
postojala), gdje su odravani sastanci, konferencije, vrene pripreme za
predstojee akcije, koje su uskoro i uslijedile. Vod je uestvovao u ruenju
komunikacija i telefonskih linija MurinaCakor, MurinaPlav i MurinaAndrij evica.
Osjeajui se ugroenim Italijani pouruju kvislinge da i oni stvaraju svoje vojne formacije, a ovi da bi prikrili izdaju, pojaavaju politiku
propagandu protiv komunista, nazivajui ih Jevrejima i bezbonicima, koji
zavode narod, slue Moskvi i ubijaju potene" Srbe. Poto nisu mogli odvojiti narod od komunista, kvislinzi, po nalogu okupatora za borbu protiv partizana formiraju svoje vojnike formacije. U to vrijeme je na terenu
Graaniko-manikog voda ubijen Vaso Laban, otvoreni okupatorski
sluga.
MASNICA PARTIZANSKA BAZA

Dolaskom na zgarita Maniani su udruenim snagama i uz pomo

partizana iako je ve napao visok snijeg podizali kue, osposobljavali ih
za stanovanje i stvarali uslove za ivot. Kvislinzi su mislili da je duh Maniana slomljen, da im je planina i glad ubila volju za otporom i ljubav
za slobodom, pa su im ponudili svoju pomo, a preko te pomoi, zna se,
pis u etniku organizaciju i sluenje okupatoru . . . Meutim, Maniani
su, svi do jednog, odbili svaku ponudu kvislinga. Srena okolnost za Maniane bila je i u tome, to je komandir italijanske karabinjerske stanice
u Murini, bio antifaista Pijetro Kotili koji je mnogo doprinio da se u
Manici stvori prava partizanska baza.

Partijske elije u Manici jo nije bilo. Manianin Radivoje Kneevi pripadao je partijskoj eliji u Graanici, pa je u Manicu prenosio
partijske direktive. Stana Krdi i Radmila Kneevi, na sastanku odranom decembra 1941. godine primljene su u SKOJ, pa se sjeaju da je na
tom sastanku diskutovano o aktivizaciji omladine na liniji NOB-e i o angaovanju omladine za podizanje kua na zgaritima sela. Silaskom Maniana u selo, Maniki partizani su organizovali rad na liniji NOB-a u
novim uslovima. Sa novom godinom u Manici je poeo i novi ivot. U
selu se ponovo ula iva rije, i udarci sjekira.
U novu 1942. godinu svijet je uao sa novim nadama i perspektivama. Crvena armija je odbacila njemake trupe od Moskve, a u decembru 1941. SAD su objavile rat Japanu. Poetkom 1942. objavljena je Deklaracija Ujedinjenih nacija koju je potpisalo 26 zemalja i tako je stvorena
iroka antifaistika koalicija. NOB se irio u Bosni, Hercegovini, Crnoj
Gori i drugim krajevima Jugoslavije. U Rudom je formirana Prva proleterska brigada i time udaren temelj buduem formiranju veih vojnih
jedinica sposobnih za borbu protiv neprijatelja irom Jugoslavije.
Na teritoriji Crne Gore i Sandaka italijanski okupator je bio u defanzivi. Stvorena je slobodna partizanska teritorija. Osloboen je Kolain. U januaru, u bivem andrijevikom srezu, nije bilo ni jedne etnike
organizacije. Sva sela su kontrolisali partizani. Okupatorske snage drale su
Andrijevicu, Plav, Gusinje i Murinu. Sela oko Plava i Gusinja kontrolisali su vulnetari. Tek su u drugoj polovini januara etnici beranskog sreza, uz pomo Italijana, otpoeli bratoubilaki rat. Glavni organizator etnikog pokreta u Limskoj dolini bio je kapetan Pavle urii. Tokom januara i februara etniki pokret je preovladao i u andrijevikom srezu.
Manica je, meutim, odoljela svim iskuenjima i vrsto ostala na liniji NOB-a.
U januaru je partijska elija iz Graanice razvila intenzivan rad na
svom podruju, a naroito na terenu Masnice. Prvo je raskrinkano primanje
hrane od okupatora, a potom i etniko-italijanska saradnja, na liniji organizovanja i raspirivanja bratoubilakog rata.
U to vrijeme iz italijanskog zatvora su doli Mito i Mirko Krdi.
Njihov dolazak je mnogo znaio za uvrenje NOB-a u Manici, kao i u
itavom srezu. Mirko je bio jedini aktivni oficir koji je u to vrijeme u Vasojeviima otiao u partizane, a njegov povratak iz zatvora mnogo je znaio
i u povezivanju Maniana sa narodom Plava i Gusinja. Njegov autoritet
je bio veliki, ak i kod nekih vlastodraca u Plavu i Gusinju. U to vrijeme je predsjednik optine, u Gornjoj Ranici bio Avdo Avdi iz Gusinja.
Sa njim je Mirko imao dobre odnose i stalne veze. Sa Avdom su bili jo
povezani Boina Zogovi, Miljan Krdi i jo neki. Te veze su mnogo
znaile za Maniane, a prvenstveno za spreavanje upada vulnetara u
Manicu, kao i za dobavljanje ita iz Plava. Poetkom 1942. Avdo je pozvao
na razgovor Boinu Zogovia i zahtevao da Maniani potuju neutralni
status Murinske zone i da se u Manici ne zadravaju partizanske, ni
druge vojne formacije. Boina mu je obeao da e se Manica pridravati
statusa neutralne zone, da u njoj nee biti partizanskih formacija i da Ma-

niani nee ii u etnike. Sa svoje strane, Boina je traio od Avde da vulnetari ne upadaju u Masnicu i da se dozvoli kupovina ita u Plavu. Poslije
toga za Manicu su nastali neto bolji dani i ujedno prilika za povezivanje
Maniana sa narodom iz Plava i stvaranje uslova za kupovinu ita u
ovom mjestu. U januaru je u Manicu doao Boidar Zogovi, borac Lovenskog partizanskog bataljona, koji je pojaao Maniki odred i pruio
pomo u politikom radu.
U januaru, a veim dijelom i u februaru, partizani su ivjeli kod
svojih kua i s vremena na vrijeme, na poziv tabova, ili u akcije. U februaru su, meutim, etnici u andrijevikom srezu bili u znaajnom usponu.
Uviajui opasnost po andrijevike partizane Stab Komskog NOP
odreda Radomir Mitrovi" naredio je tabu Andrijevikog partizanskog
bataljona, koji se tada nalazio u selu Konjusi, da mobilie borce bataljona
iz itavog sreza i zauzme planinski prevoj Trenjevika, kako bi zatvorio
pravac etnikog prodora od Andrijevice ka slobodnoj teritoriji. Zato je
Stab Andrijevikog partizanskog bataljona (Mirko Krdi, komandant,
Branko Deleti, komesar, Bajo Joji, zamjenik komesara), obavijestio borce
da se jave komandama eta i da odmah krenu u Konjuhe. U nareenju
je stajalo da borci ponesu hranu za vie dana, a komande eta da obezbijede rezervu hrane za bataljon. Maniki partizani su u Konjuhe krenuli
10. februara. U sastav Polimske ete (komandir Bogi Vlahovi, a komesar Vido Soki) iz Manice su uli: Drago i Blao Vuleti; Bodo, Dobrain i Branislav Zogovi; Branko Krdi; Radivoje i Radmila Kneevi; Oto,
Veo i Rajko Komatina, a po zadatku Partije, da bataljon snabdijevaju municijom i hranom, u selu su ostali: Milisav Krdi, Veo Komatina, Stana,
Duka, Mara, Dobra, Zivko i Mileva Krdi. Prilikom prebacivanja manikih partizana, preko Zorikog mosta, na Limu ih je sreo Medo ulafi, lan KPJ i sekretar MK Skoj-a, koji je, iz manike partizanske desetine, povukao Radmilu Kneevi, sa zadatkom da rukovodi prikupljanjem
hrane u Masnici i drugim mjestima. Za prikupljanje hrane angaovani
su i omladinci i omladinke iz Manice: Momo Mijovi, edo, Mijo, Milo,
Drago i Dragutin Zogovi; Miroslav, Radun, Slavko, Veo, Duan i Leksa
Krdi; Zdravko, edo, ivko, Milovan i Milorad Garevi; Miliko Marseni i dr. Ovi omladinci i omladinke uspjeno su izvrili sve zadatke jer
je narod za partizansku vojsku davao i posljednji zalogaj.
PRVE BORBE S ETNICIMA

Uoi 22. februara Andrijeviki partizanski bataljon zauzeo je poloaje na Trenjeviku i planini Lisi. etnici su ga napali istog dana. Snijeg je bio dubok, a etnike snage po brojnosti i naoruanju znatno nadmonije. Polimska i Andrijevika eta povukle su se prema Komovima. U
ovoj borbi je poginuo Miii Keljanovi, komesar Andrijevike ete, a
ranjeni su: Vojo Novovi, Arso Kukalj i Milaije Pajovi. Ni Komski odred nije mogao izdrati nalete etnika koji su 23. februara zauzeli i Kolain. U borbama na planinskom prevoj u Trenjeviku, maniki partizani
su se pokazali kao dobri borci.

Bila je to prva masovna borba protiv etnika. Mnogima jo uvijek

nije bilo jasno da ih etnici guraju u izdaju i bratoubilaki rat. Partizanski borci i rukovodioci do borbe na Trenjeviku, neumorno su ubjeivali
kolebljivce da ne idu u etnike jer na taj nain postaju izdajnici i obine
okupatorske sluge. Meutim, kao odgovor, mnogi su primili italijansko oruje i upotrijebili ga u borbi protiv partizana.
Poslije bitke na Trenjeviku tab Andrijevikog partizanskog bataljona, MK KPJ za Andrijevicu, Andrijevika i Polimska eta nali su se
u okruenju jakih etnikih snaga, pa se postavilo pitanje ta da se radi?
Povela se demokratska diskusija u kojoj su uestvovali i borci i rukovodioci. Mjesni komitet i tab bataljona odluili su da se bataljon nou 23/24.
februara prebaci na slobodnu teritoriju. Meutim, veina boraca se odluila da ide na svoje terene, da nastavi borbu protiv okupatora i etnika". Borci sa teritorije tzv. Velike Albanije", insistirali su da se bataljon
probija na slobodnu teritoriju. Borci iz Manice, Velike i drugih sela, sa
teritorije tzv. Velike Albanije", takoe su bili za odlazak na slobodnu
teritoriju.
Mjesni komitet i tab bataljona saglasili su se s veinom i sloili
da jedinice idu na svoje terene, ali da u skladu sa odlukom boraca nastave
borbu protiv okupatora i domaih izdajnika.
Poto je donesena odluka da se Polimska i Andrijevika eta vrate
na svoj teren, MK KPJ je odluio da se komandant bataljona, Mirko Krdi i lan MK Milica Muiki, a prema nekima i Todor Vojvodi i jo 20 boraca, preko Komova i Kua probiju na slobodnu teritoriju i poveu sa ta1bom Komskog NOP odreda. Dvadeset boraca, odreenih da pou sa Mirkom Krdiem, uzeti su iz Andrijevike ete. Odred je kroz dubok snijeg krenuo preko Komova u Kue. U Kuima su etnici ve bili zaveli
svoju vlast, pa se Odred vratio u Konjuhe.
Poslije povratka partizanskih jedinica na svoje terene, borce je zahvatila malodunost. Suoeni sa tekim uslovima ivota, veina boraca se
predala. Borci koji su pratili Mirka i Milicu takoe su se predali, svi izuzev Milice i Mirka. Predavanje boraca neprijatelju nastavljeno je i u apr
rilu, a neki su se predavali i u toku ljeta. Meutim, partizani sa teritorije
koja je pripala tzv. Velikoj Albaniji", po povratku na svoj teren, nisu se
predali neprijatelju.
Polimska eta se na svoj teren vratila u noi izmeu 23. i 24. februara. U povratku ju je napala grupa etnika u Japanu, zaseoku Konjuha.
Tom prilikom jedna grupa boraca je napustila poloaj i ostavila mitraljez
Bredu". U protivnapadu, koji je odmah uslijedio, eta je protjerala etnike i sauvala naputeni mitraljez, koji su iznijeli Branko Mijovi i Boidar i Dobrain Zogovi.
U zoru, 24. februara, eta je izbila u selo Cecune, gdje je ostala itav dan. Selo je u vrijeme rata bilo partizanska baza. Posljednji sastanak
ete odran je na Ulotskim laima. Na ovom sastanku diskutovano je o njenom opstanku i o direktivi da se nastavi borba protiv okupatora i domaih
izdajnika. Diskutovano je i o dranju boraca u borbi na planinskom prevoju
Trenjeviku. Postavilo se pitanje da li eta treba da ostane u punoj for14 Katna seanja, III

209

maciji ili da se razdvoji po vodovima. Partizani, sa teritorije Velike Albanije", traili su da se eta ne razdvaja, a partizani iz Ulotine i Graanice
bili su za razdvajanje, pa je njihov prijedlog prihvaen i eta je po vodovima razdvojena. Pri razdvajanju vodova i odlasku na svoje terene Vido
Soki, komesar ete ponovio je direktivu MK KPJ da se niko ne smije
predati neprijatelju. To je bilo posljednje nareenje dobijeno od Komande ete. Meutim, veina se nije pridravala nareenja, ve su se pojedihano i po grupama predavali neprijatelju. Izuzetak su bili Maniani, i
vea grupa boraca iz Ulotine i Graanice. Nije se predao ni Milo Dudovi iz Velike. Prilikom razdvajanja vodova na Zorikom mostu, odreeno
je da od manikih partizana, u Graanikom vodu ostanu Boidar Zogovi i Radivoje Kneevi. Njih dvojica su bili stari lanovi KPJ, a nije
se znalo kakvo je stanje u Masnici i kakav je odnos vulnetara prema narodu. Po dolasku Graanikog voda na svoj teren, etnici su im postavili
uslov da predaju oruje i da ni jedan partizan iz drugih sela ne smije ivjeti u Graanici. Pod tim uslovom etnici su obeali da ih nee hapsiti, pa se
14 graanikih partizana i komunista predalo. Neto kasnije, to je uinio
i vei broj partizana iz Polimlja. Komunisti Manojlo Kastratovi i Petar
Dedovi iz Graanikog voda nisu se predali.
Manika desetina je 25. februara stigla u Zivaljsku goru iznad Manice. Tu je odran sastanak na kome je, jo jednom donesena odluka da
se niko ne predaje neprijatelju, da se oruje sauva i tako u cjelini sprovede nareenje taba Andrijevikog partizanskog bataljona i MK KPJ za
Andrijevicu. U Masnici je i pored osjeke u partijanskim redovima, raspoloenje prema partizanima bilo dobro, jer se narod slagao sa linijom koju
su ovi sprovodili. U neutralnoj zoni Murine, pa ni u Manici, etnici i vulnetari nisu inili zloine. Ovi posljednji kao da se nisu protivili povratku
partizanske desetine jer su im veu brigu zadavali etnici. Procjenivi
situaciju kao povoljnu ne samo u Manici nego donekle i u Velikoj i u Gornjoj Renici, borci su odluili da se to prije ponovo oivi NOB.
Nekoliko dana kasnije, desetina je dobila pismo od partizana iz Graanice i Sekulara da im se pripremi hrana, poto namjeravaju da se prebace na teren oko Pei. Hrana, koja je ve dotad prikupljena i uvana u
kui Miloa i Mite Krdia, a kasnije i kod Miljana Krdia, donesena
je na ugovoreno mjesto i u ugovoreno vrijeme. Odnijeli su je Milisav i
Stana Krdi, Dobrain Zogovi i Radmila Kneevi. Snijeg je bio dubok,
a ili su nou, pa su morali putovati itavu no. Iz Graanice i iz Sekulara
su doli Manojlo Kastratovi, Petar Dedovi, Radivoje Kneevi, Boidar
Zogovi, Branko, Cedo i Bogdan Dai i Golub Brakoevi. Poznajui situaciju, Dobrain Zogovi im je iz Manice savjetovao da ostanu na terenu
izmeu Manice i Gornje Renice, Sekulara i Graanice, pa je prijedlog
prihvaen, a Manica odrijeena za bazu. Tako se iznad Manice okupila
vea grupa ilegalaca, a brigu o njima preuzeli su Dobrain Zogovi i Radmila Kneevi. U to vrijeme i borci Manike desetine prilagoavali su se
situaciji i prilikama u selu i okolini. ivjeli su polulegalno, ali su esto
izvodili i akcije. Za razliku od njih, borci iz Sekulara su se uskoro vratili
u svoje selo i sa orujem predali neprijatelju.

BORBA SE NASTAVLJA

Na terenu Masnice ilegalno su ostali: Boidar i Vojo Zogovi, Radivoje Kneevi i Milo Dudovi. Poslije povratka iz Kua Mirko Krdi
je, po zadatku MK KPJ odreen da ivi u ilegalstvu i da se vrati na teren
Manice. Pri povratku Mirko se zadrao u selu Cecune, a u Manicu je
doao u prvoj polovini maja. Preko ljeta u partizane je doao i Tomo Garevi, a neto kasnije i Vujo Garevi, podoficir bive Jugoslovenske vojske, koji je takoe preao u ilegalstvo. Za ovu grupu ilegalaca, kao i za
Petra Dedovia i Manojla Kastratovia iz Graanice, koji su najvie boravili na terenu Manice, nastupio je povoljniji momenat za slobodnije kretanje i bolje uslove rada. Preko skojevca, studenta Alje Avdia, sina predsjednika optine Renica, oni su dobili legitimacije, pa su se mogli legalno
kretati na teritoriji Murine i Plava. Aljo je uzeo peat iz optine i napravio
lane legitimacije za vie ilegalaca, partizana i rodoljuba iz Manice, to
im je omoguilo slobodno kretanje, dobavku hrane i povezanost sa pristalicama NOP-a iz Plava. Uz legitimacije Aljo je falsifikovao i bonove, odnosno potvrde na osnovu kojih se hrana kupovala u Plavu. Od kupljenog
ita u Plavu narod je odvajao dio za sebe, a dio za partizane. Sa takvim
nainom kupovine i raspodjele hrane rukovodili su: Milj an Krdi, Dobrain Zogovi, Stana Krdi i Radmila Kneevi, a kupovali su je Drago
i Blao Vuleti, Radoslav Garevi i Dobrain i Branislav Zogovi, Duka,
Dobra, Stana, Mara i Miljan Krdi. Oni su ili u Plav i kupovali hranu,
municiju, baterije za radio-aparat, akumulatore i slino, a najvie od toga
kriom su im davali plavski komunisti i rodoljubi.
Falsifikovanjem legitimacija, bonova i potvrda za kupovinu hrane i
ostalih potreptina, Aljo Avdi je znaajno doprinio daljem razvitku
NOB-a ne samo u Manici nego i na irem podruju. Prvu vezu sa Aljom
uspostavila je Stana Krdi, a preko nje su ostvarene i veze sa Plavom.
Od ilegalaca legitimacije su dobili Savo Mitrovi, Milica Muiki i jo neki.
Manika desetina izvravala je vojne zadatke i orijentisana je na
uvanje ilegalaca i sela od iznenadnog upada neprijatelja, a dolaskom
beranskih ilegalaca, obavezu straarenja preuzeli su ilegalci. Od povratka,
sa prevoja Trenjevika, maniki partizani su odravali vezu sa polimskim
i graanikim partizanima kojima je sve vrijeme pruana pomo u hrani.
Tada u Manici nije postojala partijska elija, a partijska linija je prenoena preko lana KPJ Radivoja Kneevia, kao i preko lanova KPJ
i ilegalaca iz Ulotine i Graanice, koji su povremeno boravili u Manici.
Iako se u andrijevikom srezu predalo preko 100 lanova KPJ i Skoja,
Maniani se ni jednog momenta nisu pokolebali. Uz pomo ilegalaca iz
drugih krajeva, oni su neustraivo irili ideje NOP i sprovodili liniju Partije vodei bespotedne borbe protiv okupatora i domaih izdajnika.
U Manici se u to vrijeme prilazi organizovanim formama borbe protiv okupatora i kvislinga, pa Mjesni komitet KPJ za Andrijevicu, na teren Manice alje nekoliko lanova komiteta sa sekretarom Brankom Deletiem. Organizaciju prebacivanja ove grupe sprovela je sestra Manojla
Kastratovia, Rabija, preko skojevke Radmile Kneevi.

Rabija je prenela Radmili poruku da jedna patrola doe u selo Dolove, pod Graaniko brdo, povee se sa Brankom i Bajom, a zatim i sa
Vidom Sokiem. Rabija je ovo saoptila usmeno jer je usput progutala
pismo, bojei se da ga etnici ne pronau ukoliko je budu pretresali. Ovu
poruku Radmila Kneevi je saoptila manikoj grupi ilegalaca, a Manojlo Kastratovi, koji se tada nalazio u manikoj grupi, odredio je Dobraina Zogovia da istog dana izvri ovaj zadatak. Dobrain je poao na ugovoreno mjesto i ekao. Niko nije doao. Sutradan, 20. aprila, saznalo se
o pogibiji Branka Deletia i Baje Jojia, a zauvjek je ostala tajna zato
u ugovoreno vrijeme nisu doli na mjesto koje su sami odredili. Pogibija
Branka Deletia i Baje Jojia bio je veliki gubitak partijske organizacije
Andrijevice. Tada se razbolio Manojlo Kastratovi, pa mu je odobreno da
ide u selo Akane, kod Plava dok ne ozdravi. Vratio se tek u oktobru. Razbolio se i Radivoje Kneevi. On je upuen roacima u Veliku.
Iako upoznata sa aktivnostima partizana i Maniana, italijanska komanda nije pootravala mjere protiv naroda u Manici. Na dostave pijuna iz drugih krajeva, Italijani su nekoliko puta pretresali sela i ume iznad Manice, ali se sticao utisak kao da i ne ele da neto otkriju. Tako su
jednom prilikom pretresli umu iznad kue Rae Krdia, u jednom upljem hrastu, nali skrivenu puku Milisava Krdia, a u kui knjigu Osnovi Lenjinizma". Puku i knjigu su odnijeli u Murinu, ali od toga nije
bilo nikakvih posljedica.
Docnije je, Pjetro Kotili, brigadir karabinjera, kome treba zahvaliti
to je sve prolo bez posljedica, rekao da nee napisati referat da je
pronaena puka i knjiga, ali da puku ne moe vratiti jer za nju zna vie
vojnika. Knjigu nije hteo da vrati jer je elio da je uz pomo svoje vjerenice proita.
Radu pruanja pomoi razbijenoj partijskoj organizaciji Andrijevice,
u drugoj polovini juna, po odluci OK KPJ za Berane u Manicu su doli
oko Pajkovi, sekretar OK KPJ za Berane, i Savo Mitrovi, lan MK
KPJ za Berane. Prije njih je na teren Manice, preko Sekulara, doao
Vidoje Brakoevi, lan MK KPJ iz Berana. On se, na Zarskom kru,
povezao sa manikom grupom ilegalaca i preporuio da Vidoje i Boidar
Zogovi pou u beranski srez u sjedite OK KPJ to su ovi uz pomo Vidosave Vujadinovi iz Ljenice i uinili.
oko Pajkovi i Savo Mitrovi sastali su se sa lanovima MK KPJ
iz Andrijevice. u selu Manici, i tom prilikom prenijeli odluku OK KPJ,
da se oivi rad u organizacijama KPJ Andrijevice i obnovi rad na liniii
NOB-a. oko i Savo su odrali sastanak sa skojevskim aktivom i partizanskom desetinom i istakli da je od neprocjenjivog znaaja to to se maniki
partizani nisu predavali neprijatelju i to su sauvali oruje. Zahvaljujui takvom dranju boraca u Manici i okolini, NOP nije uguen.
U oivljavanju NOB-a znatan doprinos su pruili drugovi iz Berana.
U Manici su najee dolazili: Mujo Seki, Radivoje Borii, Tabo Borii, a docnije Radomir Komatina, Vuko Tmui, Radivoje Vukievi i
Milo B. Borii. Poslije pogibije Branka Deletia iz Andrijevice su na teren Manice dolazili Todor Vojvodi, Vaso ulafi i Milorad Culafi. Po-

slije pogibije Voje Bakica u Manicu su doli Radovan Leki i Milica Muiki, koja je u selu ostala do proljea 1943. Iz Ulotske grupe dolazili su:
Vido i Radojica Soki, iz Cecuna, Vojo Novovi, iz Pepia, Gurko Zogovi i iz Velike, Milo Dudovi. Osman eki iz Gusinja se prvi povezao
sa manikom grupom. Bio je lan Skoja i traio je direktive za rad. U to
vrijeme plavski i gusinjski komunisti bili su u zatvorima. Manica je
u proljee i poetkom ljeta 1942. postala najistaknutija partizanska baza
sreza u kojoj su se okupljali ilegalci svih sela. Na borce i skojevce sela
pala je velika odgovornost za prevoenje, smjetaj, bezbijednost i ishranu
tolikog broja ilegalaca. Tako se iz Manice rukovodilo NOB-om itavog
sreza. Svaki lan partizanske desetine i aktiva Skoja dobijao je mnotvo
zadataka, pa su u Skoj primljeni Milisav Krdi, Branislav Zogovi, Blao Vuleti, Radoslav Garevi, Drago Vuleti, Cedo Zogovi i Oto Komatina. Stana Krdi je bila skojevka odranije, a sekretar aktiva bila je Radmila Kneevi.
Poslije ranjavanja, Vaso Culafi se lijeio u kui Radoslava Garevia, koji se o njemu neprekidno starao, a kad je preao u kuu Mite i
Miloa Krdia brigu oko lijeenja preuzele su Duka, Stana i Dobra.
U avgustu je u Manicu doao oko Vujoevi, lan PK KPJ za Crnu
Goru, Boku, Sandak, Kosovo i Metohiju.
Odmah po dolasku u Manicu on se sastao sa Todorom Vojvodiem,
sekretarom MK KPJ za Andrijevicu, sa Milicom Muiki i jo nekim. Uskoro na podruje Andrijevice dolaze istaknuti partijski radnici Vuko Tmui, lan OK KPJ za Berane, Radivoje Vukievi, lan MK KPJ za Berane, Savo Mitrovi, lan MK KPJ za Berane, a neto kasnije i i Mirko
Arsenijevi, lan KPJ. Manica je odreena za sjedite MK KPJ za Andrijevicu i za biro elija koji je objedinjavao partijski rad u Plavu, Gusinju,
Velikoj, Manici, Graanici i ekularu. U birou elija bili su Savo Mitrovi, sekretar, Dobrain Zogovi i Jusuf Redepagi, lanovi.
Radivoje Vukievi, lan MK KPJ za Berane, kooptiran je u Mjesni
komitet KPJ za Andrijevicu, a prvi mu je zadatak bio da rukovodi obnovom rada partijskih elija i skojevskih grupa i da u bivim optinama kraljskoj i trebakoj pokrene i oivi NOB.
U Manici je odran prvi sastanak novoizabranog MK KPJ za Andrijevicu, kome su prisustvovali: Todor Vojvodi, sekretar, Radule Jevri,
Vojo Novovi. Milica Muiki i Radivoje Vukievi, lanovi.
Dolaskom, i pod neposrednim rukovodstvom iskusnih lanova KPJ
iz beranske organizacije uskoro su formirane nove partijske elije, skojevske grupe, omladinske antifaistike organizacije, a obnovljen je i rad
partijskih elija.
Pored toga to je bila partizanska baza, Manica je postala i politiki centar sreza, pa i ire. Odavde se rukovodilo NOB-om u srezu i organizovao partijski i skojevski rad. U Manici se organizovala obavjetajna sluba koja se prostirala na itav srez, a najvei uspjeh je postigla
na liniji bratstva i jedinstva sa muslimanskim i albanskim masama Plava
i Gusinja. Iz Manice je neprekidno objanjavano da NOP ne priznaje pripajanje Plava i Gusinja tzv. Velikoj Albaniji". Objanjavano je da e se

budue ureenje Jugoslavije, za koje se partizani bore, izvriti na osnovu slobodne volje svih naroda Jugoslavije. Takva linija omoguila je
da se proire veze izmeu antifaista i veeg dijela stanovnika Plava, Gusinja i Polimlja, a naroito sa teritorije izmeu Manice i Plava. Uspjeh
je u datom momentu bio od presudnog znaaja za opstanak partizanske
baze u Manici. Linija bratstva i jedinstva ovladala je u Plavu i Gusinju
i u mnogome olakala rad na povezivanju masa sa komunistima i uesnicima NOR. Politika bratstva i jedinstva bila je najjae oruje protiv politike okupatora i domaih izdajnika.
Manica je odravala vezu sa PK KPJ za Crnu Goru, OK KPJ za
Berane, sa Oblasnim komitetom KPJ za Kosovo i Metohiju, sa oslobodilakim pokretom Albanije, a u Manicu su dolazili i kuriri Vrhovnog taba
NOV i POJ iz Bosne. Ove veze su odigrale ogromnu ulogu za irenje i
uvrivanje NOB-a na ovako velikom podruju. Manica je bila glavna karika u lancu navedenih rukovodeih punktova. Zahvaljujui koncentraciji velikog broja kadrova u njoj je organizovan rad kao na osloboenoj
teritoriji.

FORMIRANJE PARTIJSKE ELIJE

U oktobru je formirana prva Manika partijska elija. Drugovi Vuko

Tmui, Savo Mitrovi i Milica Muiki, na osnovu dotadanje aktivnosti
za lanove partije su predloili Radmilu Kneevi i Dobraina Zogovia.
U poetku je sekretar elije bio Savo Mitrovi. Docnije su u eliju uli stariji lanovi KPJ Manojlo Kastratovi, koji se tih dana vratio iz Plava,
Petar Dedovi i Milo Dudovi iz Velike. Kada je Savo Mitrovi sekretar partijske elije iz Manice, izabran za sekretara biroa elija, umjesto
njega je izabran Manojlo Kastratovi. Sastancima elije esto su prisusstvovali Vuko Tmui, lan OK KPJ za Berane, Milica Muiki, Radule
Jevri, Radivoje Vukievi i drugi lanovi MK KPJ za Andrijevicu. Njihov rad je umnogome pomogao da elija uspjeno izvrava postavljene zadatke, a od prvog dana se radilo i na organizacionom jaanju, pa su u Partiju primljeni Milisav Krdi, Branislav Zogovi, Stana Krdi, Radoslav
Garevi i Drago Vuleti, najistaknutiji skojevci. U decembru te 1942.
godine, za lana KPJ kandidovan je Mirko Krdi, a u Partiju je primljen
J ljeto 1943. godine. Proiren je aktiv Skoja u koji su uli ivko, Mileva,
Duan, Leksa i Branko Krdi; Miliko, edo, Lekica, Miodrag i Drago
R. Zogovi; Milorad i Blao Vuleti; Radoslav, edo, Vui, Zivko i Zdravto Garevi; Veo, Rajko, Leposava, Vida i Oto Komatina. Sekretar aktiva SKOJ-a bila je Radmila Kneevi. Kasnije su u Skoj primljeni Dra;o, Vuk, Branko, Vlado, Novica, Dragica, Kata, Dragoljub i Radosav Ranjo
Zogovi; Radun, Miroslav, Vukosava, Veo, Miomir, Slavko, Miliko, Raco,
3
ersa i Kosa Krdi; Marko, Boo, Boidar, Puco, Radoje, Milovan i Vlado
Comatina; Dmitar, Mijo i Milijana Mijovi; Radomir, Vuksan i Vukajlo
iivalj.

DESETINA PRERASTA U VOD

Kao posljedica ovakvog razvitka NOB-a u Manici je partizanska desetina brojno ojaala, pa je reorganizovana u partizanski vod. Komandir
voda bio je Dobrain Zogovi, politiki delegat voda Radmila Kneevi, desetari Drago Vuleti i Milisav Krdi, a Radoslav Garevi i Branislav Zogovi bili su zadueni za politiki rad u desetinama. Borci voda su bili
Branislav, Ranko, edo, Mijo, Miliko, Lekica, Vlado i Drago Ratkov;
Milo, Duan, Dragomir i Darka Zogovi; edo, Radoslav, Milan i Zdravko
Garevi; Duan, Kosa, Leksa, Mileva, Drago, Persa, Milisav, Branko,
Slavko, Zivko, Stana, Duka, Dobra, Radun, Veo, Miomir, Miroslav i Miliko Krdi; Veo, Rajko, Oto, Marko, Boo i Boidar Komatina. Svi ovi
borci primani su u vod postupno, a zadaci su im davani prema njihovim
mogunostima. Vojnikom obukom voda rukovodio je Boidar Zogovi.
U izvravanju zadataka lanovi partijske elije oslanjali su se na
rodoljube iz Manice, koji su uvijek bili spremni da pomognu. Oni su i
sami pripadali NOP-u, a najistaknutiji su bili: Milj an, Milutin, Rao, Mita,
Milo i Ilija Krdi; Radivoje, Miloje, Milan, Boina, Vojin, Radonja, Bogdan, Dragoj e, Radi, Duan, Krsto i Veo Zogovi; Joko Vuleti; Mihailo
Reka Salji; Vuki i Avro Komatina; Batri Komatina; Dobrain i Savo
Garevi; Veliko Marseni; Duan Vuleti; Radisav i Dragomir Zogovi.
Od starijih ena najaktivnije su bile Sava, Rabija, Zeka, Mikosava,
Lepa i Jelica Krdi, Raka Vojinova, Raka Boinina, Jevrosima, Radmila,
Vasilija, Darka, Jela, Draga, Rada i Rosa Zogovi; Jela Mijovi; Ljubica
Vuleti; Jelica Salji; Petrana Garevi i jo neke.
ORGANIZACIJA IVOTA I RADA U MASNICI

U to vrijeme u Manici se posebno posveivala panja politikom,

teoretskom i vojnikom uzdizanju omladine. Na sastancima je proraivana Istorija SKP-b, Pitanja Lenjinizma, Osnovi Lenjinizma, materijah
CK KPJ, Vrhovnog taba, PK, OK i MK KPJ.
Na teoretskim sastancima i italakim grupama itana je knjiga
Kako se kalio elik". Sastanci su drani sedmino, a tako se radilo i u
partijskoj eliji. Sedmog novembra u kui Vuletia proslavljen je Dan oktobarske revolucije. Referat je podnio Manojlo Kastratovi. Ovoj proslavi
prisustvovalo je mnogo ljudi. Na omladinskom skupu, u sklonitu iznad
ume Amaa, referat o znaaju oktobarske revolucije podnio je Milo B.
Borii. U to vrijeme od ilegalaca u Manici su se nalazili: Mirko Krdi
Bodo Zogovi, Radovan Leki, Vujo Garevi, Tomo Garevi, Vojo Zogovi, Milica Muiki, Mirko Arsenijevi, Manojlo Kastratovi, Petar Dedovi, Savo Mitrovi i Vuko Tmui. Oni su gotovo neprekidno boravili
u Manici.
Povremeno su iz Velike u Manicu radi izvravanja raznih zadataka
dolazili Milo Dudovi i Radivoje Kneevi, Beo Bai, lan Sreskog
komiteta KPJ, Jusuf Redepagi i Hajro Sahmanovi iz Plava i Mustafa

Memi iz Gusinja. Kada su odravani sastanci MK KPJ dolazili su njegovi lanovi Todor Vojvodi, Radule Jevri, Vojo Novovi i Radivoje Vukievi.
U novembru, ilegalac Mirko Arsenijevi, nehotino je zapalio sklonite iznad Manice, gdje se uvijek nalazilo nekoliko ilegalaca. Tom prilikom je unitena pisaa maina, municija i neki pisani materijali. Zbog toga
su ilegalci razmjeteni po selu, a neki i u italijanskom naselju kod kue
Radivoja Zogovia. Manji broj ih je smjeten u selo Krivae kod Rae,
Mite i Miloa Krdia, gdje su partizani i ranije dolazili, kao i kod Radoslava Garevia, Vojina Zogovia, Miloja, Krste, Radia, Miloa, Vale i
Vee Zogovia; Reke Salji i Batria Komatine. Batri i Petar Komatina
drali su u kui Miloa Komatinu sa enom i kerkom iz Berana. Milo je
bio ilegalac i nije smio u selu Donja Renica da ostavi ker i enu. Plaei
se etnika vodio ih je sa sobom u umu, a due vrijeme je ivio u Manici.
Uvrenju NOB-a u znatnoj mjeri su doprinjeli stariji seljaci. Najvee zasluge za bezbjedan smjetaj partizana, ilegalaca, kurira i svih koji
su dolazili i prolazili kroz Manicu, pripada ovim starcima, koji su po partijskim zadacima odlazili u Pliv, kupovali ito, sanitetski materijal, prenosili potu i slino.
Da bi i ovaj rad dobio organizovanu formu u selu je izabran odbor
narodnooslobodilakog fronta (NOF), u koji su uli: Miljan Krdi, predsjednik, Dragoje Zogovi i Joko Vuleti, lanovi. Po organizatorskim sposobnostima, njih trojica su bili najsposobniji, a uz to, njihova odanost
NOB-u odavno je bila provjerena.
Miljan je od ranije bio kmet u selu i u dobrim odnosima sa Avdom
Avdiem i mnogim drugim Plavljanima. U mnogim dotadanjim akcijama,
Dragoje i Joko, pokazali su se kao dobri organizatori, pa je i njihov izbor jednoglasno prihvaen. Uskoro je preko ovog odbora, organizovana
kupovina hrane u Plavu, i smjetaj i snabdjevanje ilegalaca.
PARTIZANSKE VEZE SA RODOLJUBIMA IZ PLAVA

Proirivanje veza sa rodoljubima Plava i Gusinja uskoro su dale pozitivne rezultate. Radovan Leki, ilegalac napisao je pismo Abidinu Adimuoviu, poznaniku iz Plava i komandantu vulnetarskog bataljona. U
pismu je traio da Abidin omogui Manianima kupovinu ita, soli i duvana to je ovaj i uinio. Osim toga Abidin je i sam inio neke usluge partizanima: slao im baterije, akumulatore i slino. Uskoro je ova veza proirena i odravana i preko Dobraina Zogovia.
Boidar Zogovi je uspostavio vezu sa Alilom Novoviem, narednikom u albanskoj vojsci. Alil je zatekao Boidara i Petra Dedovia na livadi Miloja Zogovia, iznad Manice. Patrola ih nije dirala, a Alil i Boidar su se izdvojili i razgovarali kao prijatelji, to su kasnije i postali.
Poslije prvih kontakata, Radovana Lekia i Abidina Ferovia, ovaj
je stalno proirivao poznanstva i prijateljstva sa Manianima, a kad su
vulnetari iz Plava uhapsili Cedu Garevia, Maru Krdi, Radmilu Kne-

evi i Stanu Krdi, kurire iz Manice, Abidin ih je pustio iz zatvora, dao

im propusnice i omoguio da se vrate u Manicu.
Uskoro su u Plavu uhapeni Numan i Ibrahim Redepagi koji su
odravali vezu sa partizanima u Manici, ali su oni, zaslugom Abidina i
Avde Avdia, puteni iz zatvora. Nekim svojim postupcima, ova dvojica
su povrijedili crnogorske porodice, ali Abidinove i Avdieve zasluge za
partizane u Manici bile su velike i ne mogu se zaboraviti. To e se pokazati i u januaru 1943, kada je Abidin spasao Manicu.
Jedna od glavnih partizanskih veza u Plavu bio je Ahmet Bai,
trgovac, ija je radnja sluila za sastajanje komunista i rodoljuba, sa kuririma i rodoljubima iz Manice. Znaajna veza bila je i ona izmeu Branislava Zogovia i Zaje Baia. Sline veze sa rodoljubima iz Plava imali
su Miljan, Stana, Mara i Dobra Krdi; Dobrain, Duka i Dara Zogovi.
Mirko Krdi je u Plavu uivao veliku popularnost, pa je to iskoriceno da se ostvare mnoge usluge partizanima i Manici. Jednom prilikom
je Stana Krdi kupila fieklije za municiju ilegalcu Petru Dedoviu, koji
je volio da se kiti, ali su je vulnetari uhvatili i zatvorili. Oduzeli su joj
fieklije i pitali kome su namjenjene? Kad je Stana rekla da ih je kupila
za Mirka Krdia, Abidin Ferovi joj je fieklije vratio i dozvolio da se
vrati u Manicu. U jesen su plavski komunisti Beo Bai i drugi proirili
veze Plava i Manice. Broj rodoljuba i antifaista znatno se poveao, pa
samim tim i rezultati. Veze su odravane tajno, a za njihovo odravanje
bilo je potrebno mnogo truda i hrabrosti. Po snijegu, kii, hladnoi i nou
morao se prelaziti Lim. Cesto su se i u vrijeme visokog vodostaja morali
dovoditi i odvoditi komunisti iz Plava. U Plavu i Gusinju je obnovljen
rad partijske organizacije, pa su veze i prebacivanja lanova i rukovodilaca
bile ee. Do dolaska Bee Baia, na ovom poslu se istakao Savo Mitrovi, a na prevoenju ilegalaca na slobodnu teritoriju, Dobrain Zogovi i
Drago Vuleti.
Beo Bai, Jusuf Redepagi i Hajro Sahmanovi povezali su se
1942. sa Manianima i postigli krupne rezultate. U Gusinju su to bili Aljo
Hot, Mustafa Memi i Dafer Nikoevi. Oni su ostvarili dobru osnovu za
politiki rad NOB-a. U andrijevikom srezu je stvoren brojni partijski
kadar i antifaistike snage koje neprijatelj nije mogao razbiti, pa su uslijedile i neke kadrovske promjene na terenu Plava i Gusinja. Beo Bai
je primljen u MK KPJ za Andrijevicu, Jusuf Redepagi za sekretara OK
Skoja, a Mustafa Memi za lana MK Skoja.
Krajem 1942. partijska organizacija sreza ponovo je rukovodea snaga NOP-a u andrijevikom srezu, a kao rezultat toga uskoro je formiran
Andrijeviki partizanski bataljon.
ANTIFAISTA P JETRO KOTILI

U Manici su neki italijanski vojnici jasno ispoljavali da su protivnici rata i faizma i rado su se uputali u razgovor s Manianima. To je
partijskoj organizaciji dalo povoda, da meu italijanskim vojnicima" po-

kua uspostaviti veze. Zadatak je povjeren omladincima i lanovima KPJ

Boini Zogoviu, Miliku Zogoviu, Radivoju Kneeviu i Dobrainu Zogoviu. Kad su veze uspostavljene otkrilo se da medu italijanskim vojnicima ima prilian broj antifaista, a dobijena su obavjetenja o odnosima
izmeu Italijana i etnika; Italijana i vlastodraca na teritoriji tzv. Velike Albanije"; a i o mnogim drugim pitanjima. Doznalo se da etnici stalno
optuuju italijansku komandu u Murini, da je ona popustljiva prema partizanima i da ne poduzima nikakve mjere da osujeti irenje NOR-a. Zbog
toga je tab italijanske divizije Venecija" naredio potinjenoj jedinici
u Murini da izvri ienje svih terena oko Manice. Italijanski vojnici s
kojima je uspostavljena veza blagovremeno su obavijestili Milika Zogovia i Miloa Krdia o ovoj akciji, pa su se partizani sklonili duboko
u planinu. Italijanske snage su udarile u prazno, a kad su se optube etnika ponovile, nareeno je ponovno ienje manike okoline. Ovu akciju
je osujetio Pjet.ro Kotili, jer je na vrijeme izvjestio Milika Zogovia. Poto je i ova akcija propala, etnici su izgubili povjerenje italijanske komande, pa je Manica za dui period ostavljena na miru.
Neposrednu vezu sa brigadirom karabinjera u Murini, Pjetrom
Kotilijem, imali su Boina Zogovi i njegov sin Miliko koji je dobro vladao italijanskim jezikom. Da bi prehranio porodicu, Boina je otvorio kafanu, u koju su zalazili italijanski vojnici, pa i brigadir karabinjera. Zbog
toga su lanovi mjesnog komiteta rijeili da Boina organizuje sastanak
sa antifaistom Pjetrom Kotilijem. Ispred partizana za razgovor sa Kotilijem odreeni su Vuko Tmui, Mirko Krdi, Milica Muiki, Boidar
Zogovi i Radovan Leki, a Boini je predoeno da od razgovora sa Kotilijem zavisi opstanak partizana u Manici u nastupajuim zimskim danima.
Boina je zadatak hrabro prihvatio i prvom prilikom Kotiliju saoptio poruku partizana, pa je za sastanak odreena kua Milana Milije Zogovia.
Kotili nije bio obavijeten gdje e se odrati sastanak i u Milijinu
kuu je kao sluajno doveden. U prisustvu odreene grupe partizana, Kotili je na sastanku pristao da se sauva neutralnost tampon-zone, a time i
Manice i da se ne dozvoli ulazak etnika i vulnetara u neutralnu zonu.
Sa svoje strane predloio je da se partizani danju ne kreu kroz Manicu
i da javno ne nose oruje i petokrake zvijezde.
Na kraju dogovora Italijan je elio da uje ta partizani misle o zavretku rata, o stanju na frontovima i pobjedniku u ratu. Za sebe je rekao
da je antifaista. Nije se sloio sa partizanima da e pobijediti saveznici
SSSR, Engleska i SAD. Tvrdio je da e pobjednici biti Engleska i SAD,
a da e SSSR izgubiti rat. Meutim, ta neslaganja nisu uticala na promenu
njegovog stava, jer su poslije tog razgovora nastupili jo bolji uslovi razvoja NOB-a, a selo Manica je postalo ostrvo slobode, iako opkoljeno velikim faistikim i kvislinkim snagama i okovano izuzetno tekom zimom. Pregovori su okonani u decembru 1942. godine.

DIVLJANJA ETNIKA

Zahvaljujui svojoj rijeenosti da s lanovima Partije idu do kraja,

Maniani su obezbjedili jedinstvo u NOP, i za etnike ostali neosvojiva
tvrava. Za to vrijeme u ostalim krajevima sreza, oni su divljali po selima, organizovali hajke na partizane i njihove porodice i ubijali ih redom
bez milosti. Plaili su ih se i kvislinzi u Plavu i Gusinju. U okolini Bijelog Polja etnici Pavla uriia, do temelja su spalili vie muslimanskih sela i zvijerski poubijali na stotine muslimanske djece, ena i staraca. U Kolainu su masovno i javno strijeljali zarobljene partizane i uhapene rodoljube. Njihova osionost je pojaavana ubjeenjem da e, uz pomo, velikog snijega, okupatora i muslimanske reakcije (sa kojom su imali
potajnih veza) uspjeti da unite partizane.
U selima, gdje su drali vlast, etnici su lake dolazili do ciljeva.
Tako je 22. novembra, graanikim etnicima polo za rukom da u Graanici, u kui Milovana Maksutovia, opkole Radula Jevria, Manojla Kastratovia i Petra Dedovia. Domain ih je dok su spavali izdao, pokupio
im i iznio oruje van. Kad je pokuao da pitolj izvue i svome sestriu,
Petru Dedoviu, ovaj je to osjetio i ubio ga, ali je za izdane partizane
bilo kasno. Prvi je poginuo Manojlo. Pucajui iz pitolja, Petar je uspio
da se probije van, ali je ranjen, pa su ga etnici u dvoritu dotukli. Iako
ranjen, Radule je uspio da iskoi kroz prozor, a kad su ga etnici opkolili junaki se s njima borio sve dok ga snaga nije izdala. U guanju sa etnikim pukomitraljescem uspio je da mu otme pukomitraljez, ali mu je
drugi etnik rasporio stomak, pa je i on ubijen. Sva trojica su junaki pali
i nisu dozvolili da ih ive etnici uhvate. Kao otpadnici od crkve i naroda", zabranom etnike komande, nisu sahranjeni na seoskom groblju.
Porodice su ih sahranile na zemlji koja im je za ivota pripadala.
IZGRADNJA SKLONITA

U blioj i daljoj okolini Manice odranije su izgraena manja sklonita u kojima su boravili ilegalci iz drugih krajeva, a u jednom od takvih sklonita, jedno vrijeme su se nalazili Stanko Buri i Vid Lakevi.
Njih dvojica su stigli iz Bosne, a namjera im je bila da se preko sela Velike prebace u Pe. Organizaciju njihovog putovanja vrili su Radmila
Kneevi, Boidar Zogovi i Vojo Kneevi, a u Pe su ih, zajedno sa povjerljivim materijalima, donesenim iz Vrhovnog taba NOV i POJ, prebacili aktivisti iz Plava, Mustafa Memi, Demo Sahmanovi i Halil ahmanovi. U jesen 1942, veza sa ovim drugovima odlino je funkcionisala,
a preko njih je uspostavljena i odravana veza sa Oblasnim komitetom
KPJ za Kosovo.
Prve snijene pahuljice natjerale su MK KPJ za Andrijevicu da
izradi nove zemunice, jer postojee nisu bile dovoljne. Zbog konspiracije
taj zadatak su preuzeli lanovi KPJ i Skoja, a lokacije su pronaene u
Gori Zivaljskoj i u Manici. Poto je Mirko Krdi obolio, smjeten je u
pripremljeno sklonite u kui Mite Krdia.
U novoiskopanoj zemunici, u Gori Zivaljskoj, uskoro je odrano Sresko partijsko savjetovanje, kojem su prisustvovali delegati elija i ilegalci

iz svih krajeva andrijevikog sreza. Savjetovanju nisu prisustvovali jedino drugovi iz kraliske i trebake optine, jer je tako odluio MK KPJ,
a razlozi su bili visoki snijeni nanosi i opasnost da ih etnici pohvataju.
U to vrijeme etnici su bili vrlo angaovani u borbi protiv partizana
i partizanskih saradnika. Kao ilustracija te aktivnosti moe da poslui i ovaj
podatak. Oni su neprekidno, uz pomo dounika, tragali za Mirkom Krdiem, a kad su ga Italijani ucijenili na 200.000 lira, etnici su takoe nudili veliku nagradu, svakome ko prokae ili ubije Mirka. Znajui za tu
ucjenu Vojo Zogovi je odluio da odluku etnika uini smijenom. Prvo
se dobro napio, a zatim otiao u etniki tab da se preda". etnici su se
obradovali i nekoliko dana kasnije ga obradili" da izda ilegalce u Manici i ubije Mirka Krdia. Dali su mu polovinu iznosi za ucjenu, a drugu
polovinu su obeali nakon izvrenja zadatka.
Novcem, koji je dobio od etnika Vojo Zogovi je kupio puku, fieklije i druge stvari i sve to dao partizanima. Dao im je i oko 20.000 lira
koliko mu je poslije kupovine preostalo.
Centar etnike organizacije bio je u selu Kralje. Tu im je bila komanda i zatvor. etnici su pijanili, hapsili, tukli rodoljube i ubijali partizane. Zamro je svaki ivot. Pa ipak, narod Andrijevice i okoline, naroito omladina, i dalje su uporno stajali uz NOP. U Andrijevici je djelovao aktiv SKOJ-a sa kojim je rukovodila Minja Dedovi.
Te jeseni Maniani su morali da izdre veliki pritisak od strane
etnika. Naime, ovi su zahtijevali da im i Maniani priu. Milovan Brli
Mijovi, Panto Stankovi i drugi etnici s vremena na vrijeme pozivali
su na sastanak istaknute rodoljube iz Manice i ubjeivali ih da je jedini
spas za selo i za njih, ako pristupe etnikom pokretu. Ovim sastancima,
iz Manice su prisustvovali Boina, Bogdan, Raco i Radun Zogovi; Petar,
Batri i Krio Komatina; Miljan Krdi i Joko Vuleti, ali su sve ponude Maniani odbili.
Da bi sprijeili bilo kakvo povezivanje sa grupama ili pojedincima,
partijsko rukovodstvo je odluilo da organizuje konferenciju sela. Ona je
organizovana u zaseoku Bare, a sastanku su prisustvovali Mirko Krdi,
Vuko Tmui, Boidar Zogovi, Savo Mitrovi i Radovan Leki. Na konferenciji je sauvano jedinstvo Maniana i manifestovana privrenost
NOB-u, ali etnici ni poslije toga nisu mirovali.
Da bi razbili otpor Maniana i unitili je kao partizansku bazu, etnici su kod viih italijanskih komandi izdejstvovali da jedan bataljon okupatora izvri ienje Manice i okoline i likvidira baze partizana i ilegalaca.
Poto su i ovi planovi propali pokuali su preko reakcionara Rize i Semse
Ferovia i alje Nikoevia da organizuju vulnetare i pomou njih napadnu partizane, ali je to ostao samo pokuaj. Bilo je, istina, upada vulnetara u Manicu, pa ak i susreta vulnetarskih patrola sa partizanima, kao
onaj sa Boidarom Zogo viem, Mirkom Krdiem, Mano j lom Kastratoviem i Ljubom okiem, ali su se ti susreti zavravali miroljubivo, pa
ak i dogovorima, koji su najee odravani u kui Rae i Mite Krdia.
RADMILA
VUKlCEVlC-KNEEVlC
I
DOBRAIN
ZOGOVI

ODLAZAK IZ TRUBARSKE CETE U LIKU

Iz naeg voda, Trubarske ete, nas etvorica smo se dobrovoljno javili za odlazak u udarni bataljon, koji e se formirati na tromei Like,
Dalmacije i Bosne (Dragan D. Rodi, Anelko J. Rodi, Dragan R. Rodi
i Duan P. Rodi). Sa nama su ili Pero Bolti i Milan Tankosi. Otili smo
kuama da obavestimo roditelje o tome. Nisu bili zadovoljni to naputamo Trubarsku etu i idemo u like jedinice da tamo njih branimo".
Najvie smo se zadrali kod Draganovih roditelja, jer je on bio jedinac,
a nas trojica smo imali jo po jednog brata, pa su nam roditelji nekako
lake dozvolili da napustimo kue i odemo u udarne jedinice. Kada smo
i to obavili, uzeli smo oruje, opremu i hranu za tri dana i oko 08.00 asova, 20. novembra 1941. godine, krenuli iz Dolova. U Dugopolju nas
je saekao Milan Tankosi, pa smo zajedno nastavili preko Kaldrme i
Tikovca i stigli na Ljubinu poljanu oko 14.00 asova. Tu su drugovi uurbano opravljali dve barake (Bursaeve kolibe), koje su bile dosta zaputene, a trebalo ih je podesiti za prenoite. Upoznali smo se sa drugovima iz sela Zrmanje, Tikovca, Zavlake i Kaldrme. Te veeri smo, raspoloeni i veseli, ostali do kasno na livadi, priajui jedni drugima o svojim
borbenim doivljajima. Bili smo obueni u razne uniforme: jugoslovenske vojske, italijanske, ustake, andarmerijske, a neki i u civilna odela
kako je ko mogao i kako se snaao u prethodnim borbama. Neki drugovi dobacuju da emo ubrzo svi dobiti uniforme i oruje, jer za nas radi
italijanska industrija.
Naa 2. eta je formirana 23. novembra, tu, na Ljubinoj poljani, na
planinskom masivu Potak. Pripreme za njeno formiranje izvrene su
ranije. U njen sastav su, uglavnom, uli borci ranijih odreda iz sela Zrmanje, Tikovca, Kaldrme i Trubara. Za komandira je izabran Duan Mileusni. Ceta je imala dva voda sa ukupno 50 boraca, naoruanih sa 46
puaka, 2 pukomitraljeza i 5 pitolja; svaki borac je imao 6070 metaka. U 1. vodu (Zrmanjskom) bili su sami Zrmanjani (27 boraca, komandir voda bio je Mane Breka), a u 2. borci iz sela Tikovca, Kaldrme, Zavlake i Trubara (23 borca, komandir voda Petar Mari, komandir 1. odeljenja Dragan . Rodi, komandir 2. odeljenja Stevo Mari).
Veliki broj boraca ete uestvovao je u borbama voenim poev od
27. jula, tako da su skoro svi bili proli vatreno krtenje".
Seam se, bilo je odlueno da eta ostane u junoj Lici, radi formiranja novih jedinica, koje bi dejstvovale u tom delu Like. Ta odluka
je ubrzo promenjena. Stab odreda je naredio da se prebaci na Kamensko,
gde se nalazila 1. eta Marko Orekovi", radi formiranja bataljona. Posle
podne, 24. novembra, eta je krenula preko Kaldrme i Zavlake i dola
u Kunovac. Posle kraeg odmora i obeda, produila je pokret pored Srba,
a zatim preko Brotnje, Zaklopca, Dobrosela, Obrovca i Donjopolja, 26.
novembra, pre podne, stigla na Kamensko. Prolazak ete kroz ta sela,
bio je veliki dogaaj za njihove stanovnike, jer je to bila prva partizan-

ska jedinica, koja je prola tim pravcem i pored italijanskog garnizona

u Srbu. Svuda je oduevljeno doekivana, naroito od omladine. Iako je
mar bio naporan, prelo se preko 95 km, borci su ga vrlo dobro izdravali niko nije izostao.
FORMIRANJE BATALJONA MARKO OREKOVI", PRVOG
PARTIZANSKOG BATALJONA U HRVATSKOJ

Na Kamenskom se eta sastala sa 1. etom Marko Orekovi", smetenom u Delievim kolibama. Lepo je doekana i odreene su joj kolibe
za smetaj. Nisu ba bile pogodne za prenoite, jer je toga dana osvanuo
sneg na Pljeevici, ali su, uz pomo drugova iz 1. ete, mahovinom zatvorene rupe na njima.
Pre samog ina formiranja bataljona, komandant Vlado etkovi je
proitao naredbu o sastavu taba bataljona i komandi eta. Za komandanta
je postavljen oko Jovani, za politikog komesara Milan Sijan, za komandira 1. ete Dani Damjanovi, za politikog komesara Drago Oegovi (komandiri vodova: Milan Zeelj i Duan Batinica; politiki delegati vodova: Milorad Mikovi i Petar Cvetianin), za komandira 2. ete
Duan Mileusni, za politikog komesara Boko Mari (komandiri vodova:
Mane Breka i Petar Mari; politiki delegati: Ilija Radakovi i Petar
Babi).
Osvanuo je 29. novembar, snean i hladan. Na Kamenskom je bilo
ivo i sveano. Pristizala je omladina sa crvenim zastavama. Bataljon je
postrojen. Ispred Bataljona komanda Odreda sa Vladom etkoviem, i novi
Stab bataljona Marko Orekovi".
Prvi je govorio Vlado etkovi: o narodnooslobodilakoj borbi, o
ulozi Komunistike partije Jugoslavije, o bratstvu i jedinstvu naih naroda. Posle njega je govorio komandant Bataljona, oko Jovani, o buduim zadacima bataljona. Zatim su borci poloili sveanu zakletvu, koja je
glasila:
Zaklinjem se da iz ruku neu pustiti oruje sve dok poslednji
faistiki okupator ne napusti moju zemlju, sve dok poslednji ustaki
gad ne bude iskorenjen Zaklinjem se da u se neprijatelju, koji je pomou domaih izdajica i plaenika porobio i opljakao moju zemlju,
klao i ubijao moj narod, ene i decu, otimao moje ito, moj trud i muku
i izgonio me sa mog dedinskog ognjita, zaklinjem se da u mu se
osvetiti nemilosrdno, da u mu naneti udarac, krv za krv, smrt za smrt!
Zaklinjem se da u u nemilosrdnoj borbi protiv ustakih razbojnika uvati se i kaniti svakog samovolj nig ispada i osveivanja nad
mirnim stanovnitvom, enama i decom ma kakve vere i narodnosti
bili; zaklinjem se da u svagde i uvek zastupati misao bratstva i jedinstva Srba, Hrvata i Muslimana za ienje moje zemlje od zajednikog neprijatelja, protiv faistikog okupatora, domaih izdajnika
i plaenika, bili oni iz srpskog, hrvatskog ili muslimanskog roda!
Zaklinjem se da u pre umreti nego izdati sebe ili svoje drugove
i nau svetu borbu, da u pre umreti nego pljakati ili samovoljno
nasiljem okaljati zastavu pod kojom se borim! Ako prekrim ovu svetu

zakletvu, ako pokaem slabost, malodunost, kukaviluk, neddsciplinovanost ili zlonamerno izdam interese svog naroda, neka sramno padnem
od ruku svojih drugova!
Smrt faizmu Sloboda narodu!"

Posle polaganja zakletve odrano je narodno veselje. Razvilo se partizansko kolo, pesmom koju je poveo Zeelj. Dok je jedna grupa mladia i devojaka povela kolo, druga se nametala u bacanju kamena s ramena. Veselje je trajalo sve do zalaska sunca.
Noformirani bataljon Marko Orekovi" je ostao na Kamenskom
neko vreme, to je iskorieno za politiki i kulturni rad u Bataljonu, za
formiranje partijske organizacije i skojevskog aktiva, a izvoena je obuka
u rukovanju orujem, nastava gaanja, strojeva obuka i obuka u nonim
destvima. Za nekoliko dana na Kamensko je dolo 15 novih dobrovoljaca.
Uoi 7. decembra tab bataljona je pozvao komandire eta i naredio im
da pripreme borce za mar. Izjutra, 8. decembra, bataljon je krenuo pravcem Peani Debelo brdo Krbavica. Raspoloenje boraca bilo je
izvrsno.
Uvee smo stigli u Krbavicu, gde smo i prenoili. Na Plitvika jezera smo stigli 9. decembra posle podne. Uskoro je kod sela Jezerca stigao i bataljon Ognjen Pria". Nastalo je upoznavanje boraca i stareina.
tabovi bataljona su se dogovorili o napadu na Plitvika jezera. Nou
9/10. decembra, krenuli smo u koloni po jedan ka Plitvikim jezerima.
Kroz umu, a padao je i gust sneg, uspeli smo neopaeno prii blizu kasarne. Na bataljon je dobio zadatak da uniti ustae u njoj, a bataljon
Ognjen Pria" trebalo je da obezbedi prilaze Plitvikim jezerima, na
pravcu SlunjBihaVrhovine. Kasarnu smo videli u mraku. Prema obavetenjima koja smo imali, to je bila dobro utvrena, za odbranu pripremljena zgrada. Borci su zauzeli poloaj u blizini kasarne, oekujui da
svane, kako bi poeli napad. Ispred kasarne je etao ustaki straar. Neko
od drugova je predloio da se posada pozove na predaju. Mi vojnici smo
se tome suprotstavili zahtevajui da straara odmah ubijemo i da na juri
upadnemo u kasarnu. Stab bataljona je ipak odluio da se ustaka posada pozove na predaju. Jedan vodi iz sela Jezera je upuen da ustaama preda pismo, odnosno poziv na predaju. Straar je pustio vodia
unutra, no, on se tamo zadrao mnogo due nego smo oekivali. Vratio
se tek posle jednog asa i to sa odgovorom ustaa da se nee predati bez
borbe. Ustae su zatim otvorile vatru; nisu nas mogle videti pa su gaale nasumice. Prihvatili smo borbu i poeli stezati obru oko kasarne.
Da komanda nije slala onaj poziv za predaju, mogli smo u snenoj
noi izvriti juri i bombama likvidirati ustako uporite.
Oko 14.00 asova ustaama je stigao u pomo eskadron italijanske
konjice iz Petrovog Sela. On je razbio obezbeenje bataljona Ognjen
Pria" i napao na poloaje naeg voda s lea. Vod se izvukao iz borbe
oko kasarne i prihvatio borbu sa Italijanima. Italijani su naterani u bekstvo, naneli smo im i velike gubitke. Imali su 21 mrtvog, zarobili smo
5 ranjenih Italijana, zaplenili 15 konja, 30 puaka, dosta municije i bombi.

No, to je sve malo ako se uzme u obzir da su Italijani uspeli spaliti selo
Jezerce, a nas onemoguili da zauzmemo Plitvika jezera. Ubili smo i 5
ustaa, 8 ranili, zaplenili 4 puke i neto municije. Na bataljon je imao
etiri lake ranjena druga: Dragana R. Rodia, Pericu Maria, komandira
voda, Milana Petkovia i Pericu Popovia.

U GACKOJ DOLINI

Posle akcije se na Bataljon vratio u selo Jezero, gde je prenoio.

Sutradan, 11. decembra, Bataljon se preko Sijanovog klanca prebacio u
selo Trnavac, odakle je, 12. decembra, krenuo za selo kare u otoakom
srezu. Na maru smo proveli itavu no, s kraim odmorom u selu Dolcu,
a u kare smo stigli u podne 14. decembra i razmestili se na odmor po
kuama. Neko je javio Italijanima o naem dolasku u Gacku dolinu, pa
je jedna njihova grupa u zoru upala u Dolac i tamo uhvatila i muila
druga Jaka.
Po dolasku Bataljona u Gacku dolinu dogovorena je, sa Brinjskom
etom, akcija na pruzi, na Vrhovine. Na istonim padinama Kapele, kod
Javornika, pripremili smo jednu avionsku bombu od 50 kg, da njom poruimo prugu i unitimo neku kompoziciju. Iako je sneg bio vrlo visok
proli smo Kapelu i postavili zasedu iznad pruge. Na pruzi smo montirali
bombu tako da eksplodira na pritisak. Uskoro se u daljini uo pisak lokomotive. Svakom od nas je srce jae zakucalo. Unapred smo se radovali velikom plenu oruja i municije. to se voz iz Zagreba vie pribliavao,
nai nervi su bili sve napetiji. utali smo u oekivanju da mina eksplodira. Ali, na nau veliku alost, to nismo doekali mina je zatajila.
Nemono smo promatrali kako ispred nas, polako, prolazi cela kompozicija.
Palo je nareenje da se vratimo. utali smo. Toliki trud, zima, naporan mar, i sve uzalud.
Vratili smo se istim putem, preko Kapele. Sneg je padao neprekidno.
Naa 2. eta je bila razmetena severno, u selu kare. Patrola upuena
u selo Hum izvestila je da grupa ustaa, sa dvoje saonica i konjskom zapregom, ide cestom iz Otoca ka nama. Ustae su na vreme primetile
nau zasedu i razbeale se. Uspeli smo da uhvatimo samo trojicu i da zaplenimo saonice sa konjima, 4 puke i neto municije.

POKUAJ HVATANJA USTAKOG GENERALA

Kotarski komitet i tab naeg bataljona odrali su, 23. decembra,

krai sastanak radi dogovora o tome kako uhvatiti ustakog generala Dolka Bogdarvia, koji je iz Zagreba doao da provede boine praznike kod
svoje kue, u selu Liko Lee. U Leu se nalazila ustaka posada jaine
jednog voda. Bila je smetena u dve zgrade, kod samog mosta. Problem
je bio kako prei Gacku i razoruati strau na mostu i posadu u zgradama.

Kretali smo se preko Lekog polja, gazei sneg visok oko 50 cm.
Duvala je lika bura, pa je bilo dosta hladno. Doli smo do mosta neopaeni od ustake strae. Naa eta je rasporeena ispod mosta, da obezbeuje akciju sa one strane mosta. Komandant Bataljona, oko Jovani,
Dani Damjanovi i Milan Zeelj pretvorili" su se u civile. Dani je stavio
eir, a oko kaket. Naoruani pitoljima i bombama, prihvatili su se veoma opasne igre: da kao civili preu most i da se, kreui se sredinom ceste,
primaknu strai ne izazivajui sumnju. Krenuli su prema straaru. Kada
su doli do njega potegli su pitolje, razoruali svaki po jednog ustau,
uzeli im oruje i poterali ih prema strai. Ustae su poele da bee, pa
su oko i Dani iz pitolja obojicu ubili. Ustae su tada dale uzbunu
crkvenim zvonom. Odmah je otvorena paklena vatra iz svih zgrada, a naroito sa crkve.
Dato je nareenje da se to pre povlaimo, jer je za nama bilo polje
iroko oko 3 km, a zatim cesta OtoacVrhovine, koju smo morali prei
da nam ustae i Italijani tenkovima ne preseku odstupnicu. Tako se i zbilo.
Tek je neto vie od pola Bataljona prelo cestu, kada se pojavila neprijateljska kolona tenkova i motorizovane peadije. Bataljon je, iako umoran, prihvatio borbu, a zatim izvrio juri i prisilio Italijane na povlaenje. Nismo uspeli da uhvatimo ustakog generala, ali su zato ceh platili Italijani.
Na Bataljon je dao uspele priredbe za metane u selima kare i
Doljanima. Za vreme priredbe u Doljanima, jedan etnik je pokuao da
ubaci bombu u salu punu ljudi, ali ga je naa straa na vreme primetila
i osujetila. U istrazi je utvreno da je imao veze sa etnicima u Srbu.
Sa Simom Baukom sam, 26. decembra, bio u patroli. Imali smo zadatak da osmatramo Italijane i ustae u Otocu, u kojem je bio stoni
pijani dan. Oko podne smo doli do jedne kafane na periferiji Otoca,
na cesti BrinjOtoac. Kafana je bila puna civila, a vie konjskih zaprega bilo je na cesti. Uli smo u kafanu i pozdravili prisutne sa Smrt
faizmu"! Niko nam nije otpozdravio. Naprotiv, neki poee da bee iz kafane, dok nas oni drugi gledaju zbunjeno. Iznenadilo ih, izgleda, sve, i nae
kape troroge", i to to nosimo oruje, i na pozdrav stisnutom pesnicom.
Nismo imali kuda, poto smo se nalazili na vratima. Pitam ima li ovde
kakve vojske. Odgovori neko da ima, da su do malopre ovde bile ustae
i Italijani. Jedan nae hrabrosti da me upita koja smo mi vojska i odakle
dolazimo, nata sam odgovorio da smo narodna vojska, da dolazimo od
Drvara, da nas ima oko 5000 i da emo napasti na Otoac.
Dok smo se Simo i ja udili ta je tome narodu, zato je tako zbunjen, neki su beali kolima ka Otocu a drugi prema Brinju.
Kafana se brzo ispraznila. Malo zatim od Otoca se pojavie tenkovi i otvorie vatru po kafani. Nas dvojica se povukosmo. Italijani su nastavili da tuku artiljerijom selo kare. Kao da smo nas dvojica digli na
uzbunu italijanski garnizon u Otocu. Celu no su otvarali vatru i bili na
poloajima, oekujui na napad.
15 Ratna seanja, III

225

Propala nam je i akcija na selo Dabar, gde je trebalo sutradan da

napadnemo ustae. Ustae su po svemu sudei saznale za nau nameru, a
uli su i pucnjavu u Otocu, pa su pobegle iz sela.
Trebalo je da na Bataljon uestvuje u jednoj akciji oko Korenice.
Zbog toga smo, 29. decembra, krenuli iz kare istim putem kojim smo doli u Gacku dolinu. Bio je to izuzetno naporan mar. U toku noi je napadao
sneg visok do pojasa. elni borci su se morali esto smenjivati. Pojedinac
je mogao izdrati najvie oko 100 m pri probijanju prtine. No, to takmienje u probijanju prtine sigurno je spreilo smrzavanje pojedinaca.
Za vreme tog mara stalno je duvala uvena lika bura. Ona je jo
vie oteavala i onako teko kretanje. Kod nekih boraca bilo je simptoma
smrzavanja, ali je ipak sve prolo bez tekih posledica. Najvie je nastradao politiki komesar nae ete Boko Mari.
Bataljon je uvee stigao u Turijansko, gde je prenoio. Sutradan,
30. decembra, poseo je poloaj kod mosta u Sijanovom klancu, kako bi
spreio intervenciju neprijatelja iz Vrhovina prema Korenici, oko koje su
ve poele borbe.
VELIKA POBEDA NA SlJANOVU KLANCU

Tog dana je voena borba sa italijanskom kolonom, koja je iz Vrhovine krenula u pomo garnizonu u Korenici. Tu italijansku kolonu doekala je grupa partizana koja se tih dana nalazila na partijskom kursu
u selu Trnavcu. Italijani su je uspeli razbiti i zauzeti Sijanov klanac, koji
su zatim spalili.
Oko 16.00 asova, 31. decembra, stigli smo na jednu kosu izmeu
Pogledala i Sijanovog klanca. Primetili smo kolonu Italijana koja se kretala ka Pogledalu. Bila je daleko od naih poloaja 400500 m. Otvorili
smo vatru na nju. Italijani su, odnosei mrtve i ranjene, te noi stigli u
selo Homolj, gde su zanoili. Sutradan su tu neprijateljsku kolonu, jaine
oko 250 vojnika, doekali borci bataljona Ognjen Pria", i drugih naih
jedinica, i unitili u neposrednoj blizini Korenice. Tu je bio ranjen komandant likih odreda Vlado etkovi. Za to vreme na Bataljon je i dalje
bio na poloajima kod Sijanovog klanca, da sprei nove neprijateljske
jedinice, ako bi bile upuene iz Vrhovina u pomo garnizonu u Korenici.
Da bi to bolje izvrile svoj zadatak ete su zaposele poloaj jedna sa
jedne a druga sa druge strane Klanca, postavljajui se u obliku potkovice na uzvienju ispred koga se prostirala ravnica. Poto su se utvrdili i
maskirali, deo boraca je ostao na poloaju, a ostali su se povukli u zaklone iza njih. Bila je jaka zima pa su se borci na poloaju esto smenjivali.
Na bataljon je raspolagao sa dosta lapa" pogodnih za sneg, ako
nije vlaan; ni nou ni danju u njima nogama nije bilo hladno. Imali
smo i bele mantile, pogodne za maskiranje na snegu.
U prvi sumrak nai izviai su primetili italijansku kolonu. Dolazila je iz Vrhovina i kretala se prtinom ka naim poloajima. Kretala se
sporo kroz veliki sneg.

Nai borci, sakriveni u snegu, ekali su da odjekne ugovoreni znak

za napad rafal pukomitraljeza. Ubrzo je elo neprijateljeve kolone
(prethodnica) prolo nae poloaje. Tada je zastalo na 10 minuta odmora. Mnogi su zapalili cigarete, ujemo njihov razgovor. Zatim su
krenuli.
Kolona italijanskih vojnika, sa mazgama natovarenim tekim mitraljezima, minobacaima i municijom, vrlo sporo se pribliava naim poloajima. Dugaka je. Odstojanje izmeu vojnika je 510 m. Kada je njeno
elo ulo u nae poloaje prolomio se rafal pukomitraljeza, kojim je rukovao Vlado Mari. Sledila mu je vrlo jaka paljba svih naih boraca. U
prvi mah Italijani su se zbunili, a zatim su polegali po snegu i otvorili
vatru. Ona njihova prva grupa ve je bila zala u Klanac, doepala se zidina
izgorelih kua i u njima se zabarikadirala. Svi drugi su ostali na snegu
ispred naih poloaja. Skoro dva asa trajala je borba izmeu naih boraca i neprijatelja. Za vreme borbe mi smo pevali revolucionarne pesme,
meu kojima italijansku Avanti popolo". Pozivali smo Italijane da se
predaju, ali oni su se ogoreno branili. Nismo se odluivali na juri, jer
nam je izgledao prilino riskantan preko snene istine.
Tako smo doekali no. Italijane nismo isputali iz vida. Na svaki
njihov pokuaj da se neko digne mi bismo otvorili jaku vatru i ponovo ih
prikivali za sneg. Nalazili smo se u povoljnijem poloaju, jer smo bili na
uzvienju. Mnogi smo pojedinano i naputali poloaj, da se u zaklonu
ogrejemo ili okrepimo hranom. Kada je pao mrak, devojke iz oblinjih
sela donele su nam toplu hranu na poloaj, to nas je prilino osveilo. Za
to vreme Italijani su se smrzavali, gladni i iznureni.
Nekoliko naih drugova znalo je italijanski, pa su im dobacivali razne doskoice. Pitali su ih zato se bore, pozivali na predaju, rugali im se
kako lepo doekuju Novu 1942. godinu u tuoj zemlji. Ali sve to nije
donelo rezultat koji smo oekivali nisu hteli da se predaju. Poto smo
bili vrlo blizu Italijana mogli smo ih uti i osetiti da meu njima ima
nekog komeanja. Ponovo ih pozivamo na predaju.
Poneki usamljeni pucanj meu Italijanima. Kao da neko vri samoubistvo. Neto malo zatim poeli su neki da se predaju, ba tamo gde
sam bio na poloaju. Drugi deo se predao tek kada im je jedna desetina
1. ete zala za lea.
Na kraju je komandant Bataljona dao znak za juri. Sa uzvikom
Ura", Bataljon je izvrio juri. Italijani su bili zbunjeni i preplaeni.
Poeli su podizati ruke uvis i predavati se. Predali su oruje, molei za
ivot. Za nekoliko minuta sve je ovde bilo gotovo. Na zemlji su ostali
samo njihovi ranjeni i mrtvi.
Grupa od oko 35 italijanskih vojnika i oficira, koji su bili zabarikadirani u zidinama popaljenih kua na ijanovom klancu, ipak se nije
htela predati. Ogoreno se branila nadajui se pomoi iz Vrhovine. Tek oko
08.00 asova uspelo je grupi naih boraca (Dragan Rodi, Mane Bursa,
Perica Cvetianin, Duan Rodi i drugi) da ih bombama istera iz zidina.
Samo 6 ih je bilo ivih; ranjeni i mrtvi su ostali meu zidinama. Njih
estorica su poeli da bee prema Vrhovinama. Ubili smo petoricu, a je-

dan je nastavio da bei prtinom kojom su doli. Jedan omladinac, koji je

bio na partijskom kursu, Trnavac, prikljuio nam se kada je poela borba
sa Italijanima. On je neoprezno pojurio za njim, pucajui u trku, i tom
prilikom je poginuo.
Tako je neslavno zavrila italijanska kolona od 250 vojnika i oficira.
Zarobljeno je 150, poginulo 55, a ranjeno 45 Italijana. Bila je to elitna
jedinica, ona crnih koulja. Zaplenjeno je i mnogo ratnog materijala: 8
tekih mitraljeza ,breda", oko 25 pukomitraljeza, 15 mazgi, velika koliina municije i razne opreme.
Zarobljene Italijane smestili smo u osnovnu kolu u Trnavcu. Meu
zarobljenim oficirima bila su dvojica, koji su, kao faisti, uestvovali u
panskom graanskom ratu. Drali su se nabusito, uobraeno. Nisu nikada
ni pomiljali da e se u krevitoj Lici sresti sa jednim od svojih starih protivnika iz tog rata, partizanskim komandantom Vladom etko viem, koji
je u njemu bio komandir baterije u republikanskoj vojsci.
Posle borbe sa Italijanima, na Bataljon se razmestio po kuama u
Trnovcu.
Pobeda na Sijanovom klancu bila je prva velika pobeda nad italijanskim okupatorom u ovom kraju. Snano je odjeknula itavom Likom i
podigla moral i borbenost naroda i boraca. Oruje su dobili i oni koji su
bez njega, kao dobrovoljci, skoro svakog dana dolazili u nae jedinice.
etnika propaganda je proturila vest da smo nas etvorica iz Trubara poginuli, odnosno da su nas ustae zaklale. Zato smo u Trubar poslali Anelka J. Rodia da obavesti da smo dobro i da se isto tako dobro
borimo u likim jedinicama.
Posle pobede na Sijanovom klancu, bataljon Marko Orekovi"
je dobio zadatak da brani od neprijatelja iz Vrhovine sela prema Korenici. Napad smo oekivali, jer su italijanski avioni svakodnevno izviali, traei izgubljene kolone. Nisu bombardovali.
Naa 1. eta je drala rejon Crna vlas, a 2. eta Konarev kraj i
Babin potok (kasnije je na tom pravcu ostao samo njen 2. vod).
Italijanska artiljerija je bila ubila dva debela vola, tako da nismo oskudevali u mesu.
Dobili smo obavetenje da se neki ranjeni italijanski major nalazi
u Gornjem Babinom potoku i da ga uva jedno odeljenje. Organizovao sam
pet drugova i dve omladinke iz Konarevog kraja da uhvatimo majora i
razoruamo obezbeenje. Na nau alost, oni su ve bili pobegli u Vrhovine.
Prema naim poloajima neprijatelj je nastupao u kolonama ili streljakim strojem, veinom na skijama. Prikriveni, pustili bismo ga da se
priblii i tada otvorili najjau vatru. Neprijatelj se tada brzo povlaio. U
tome su nam mnogo pomogale one brede", koje smo zaplenili na Sijanovom klancu.
Naa eta je uspela da zapleni izvesnu koliinu skija i krpalja, koje
su nam dobrodole kada smo ili u izvianje neprijatelja, poto je sneg
bio veliki.

Neprijatelj je u vie mahova pokuao da odbaci nae ete i da ovlada Torjanskim trnovcem i Konarevim krajem, ali u tome nije uspoo.
U istom rasporedu, i sa istim zadatkom, na Bataljon je ostao na ovim
poloajima skoro dva meseca, do 23. februara 1942. godine.
U to vreme su u nau 2. etu dolazili novi borci. Meu njima je bio
i Josip Gazi. Odmah po dolasku bio je sekretar partijske organizacije u
Bataljonu. Doli su i: Jovo i Braco Vuka, Mane Medi, David Kantar,
David Banjac, uro i Vojin Polovina, Stevo i Jovo Hini, Rade Variak
Mali (poginuo), Rade Variak Veliki (poginuo), Mirko Medi (poginuo),
Jovo Medi (poginuo) i Franjo Cutovilo (poginuo). Tih dana je u etu
dola i drugarica Jela Konar, prva partizanka naeg Bataljona (poginula).
Poetkom februara 2. eta je uestvovala u napadu na Korenicu, zajedno sa delovima bataljona Ognjen Pria", koji su u to vreme drali
Korenicu u blokadi. U tom napadu eta je zarobila pet italijanskih vojnika
skijaa. Kod Korenice smo ostali nedelju dana i za to vreme smo sa Italijanima delili" padobrane, kojima su im bacali hranu i municiju. Svaki
padobran koji je pao izmeu naih i italijanskih poloaja bio je na paket,
a nije bilo dana da nismo ubili i po nekog Italijana. Zatim smo se vratili u selo Homoljac, gde smo odreeni u bataljonsku rezervu.
DRAGAN

RODIC

USPONI I PONIRANJA
(Poetak borbe u pljevaljskoj Bukovici)
Sada (godine 1980) Bukovica je mjesna zajednica u pljevaljskoj optini. Ima oko dvije hiljade stanovnika u trideset sela i pet stotina domainstava (preko 100 domainstava je ve napustilo Bukovicu). Jo uvijek
predstavlja najzaostaliji i najnerazvijeniji kraj ne samo u optini nego i
u Republici. U njenim selima jo nije uvedena struja, niti ima makar i
makadamskih puteva koji bi je bolje povezivali sa matinom optinom.
Mada teritorijalno vie pripada Crnoj Gori, nekoliko bukovikih sela gravitira prema Foi i Cajniu. Stanovnitvo sainjavaju Crnogorci, Srbi i Muslimani. Oni su tu uvijek ivjeli u slozi i meusobnom potovanju. Decenijama su dijelili dobro i zlo ovog siromanog, ali pitomog kraja, danas
djelimino naputenog.
Razvoj ustanka u ovakvoj vienacionalnoj zajednici bio je po mnogo
emu karakteristian. Pod uticajem KPJ, iako na terenu Bukovice nije
bilo nijednog organizovanog komuniste, ustanak se ipak razvijao zahvaljujui slobodarskim tradicijama ivlja i, s koljena na koljeno prenoenoj, narodnoj mudrosti: iako razliitih vjeroispovijesti, komije treba da ive u
meusobnoj ljubavi i slozi. Ali, doli su, uz rat, na alost, i zli ljudi i to

poremetili. Zato ni ovo podruje nije ostalo poteeno pojava karakteristinih i za druge oblasti slinog nacionalnog sastava.
Poslije aprilske kapitulacije jugoslovenske vojske i raspada stare
drave pljevaljski srez je 16. aprila okupirala 8. njemaka tenkovska divizija. Po odobrenju Nijemaca, tzv. Nezavisna Drava Hrvatska je, poetkom maja, uspostavila ustaku vlast u cijelom Sandaku, pa i u Bukovici.
Bivu andarmerijsku stanicu u Kovaeviima, administrativnom sjeditu,
zamijenilo je deset andarma ustakog andarmerijskog voda, s komandom
u Pljevljima. Ustae je, 5. maja, u Kovaeviima doekao Dervi Koo, ija
je kua bila pored zgrade optine. Tadanji predsjednik optine, Latif Moevi, bio je odsutan.
Za tih nekoliko dana, koliko su ostale u Bukovici, ustae su bile
smjetene u kui erifa Koa, u selu Babiima, nedaleko od Kovaevia.
Naime, kada su 8. maja Italijani preuzeli vlast u cijelom srezu, ustaki
andarmi su se povukli u Sarajevo. Za kratko vrijeme svog boravka ovdje
nisu se uopte kretale po selima.
BOIRBA PROTIV RASPIRIVANJA MRNJE

Kako je vrijeme odmicalo neprijateljska propaganda je postajala sve

jaa i njen uticaj u narodu se poinje osjeati. Bilo je mlaih ljudi koji
su poeli vjerovati kako im je tek tada dola sloboda, a i da e pod novom
vlau dobro proivjeti. Oni nisu imali uticaja na ostale mjetane, ali
su odnosi izmeu Muslimana i pravoslavnih" postepeno zaotravani.
U ovom kraju tada jo nije postojala partijska organizacija pa su se
ljudi, bez pravilnih objanjavanja situacije i dogaaja u zemlji i Evropi,
osjeali nesigurni i zbunjeni, ugroeni i usamljeni. Sreski komitet KPJ,
odnosno njegovi lanovi nisu stizali svuda da objasne narodu situaciju;
tada je u itavom srezu bilo svega 11 lanova Partije.
Tradicionalno naviknuti na slono ivljenje, Bukoviani se nisu dali
lako zavaditi. Bolje od ostalih su, valjda, i znali ta im zavada donosi.
Kada je, na primjer, tih dana doao njemaki agent Asim Divljak, iz foanskog sreza, da vodi propagandu u ovom kraju, bio je u tome sprijeen u selu Sreanju. Bilo je to na urevdan. Kada se podnapio, Asim
je uz uvredljive rijei poeo da se ponaa siledijski prema mjetanima.
Domaini, iako gostoprimljivi ljudi, vezali su ga. U dogovoru s Muslimanima iz sela, koji su im doli na slavu, vratili su ga nazad, zaprijetivi
mu da se ovamo vie ne pojavljuje. Lijepo odjeveni propagator, ranije besposliar i skitnica, nije uspio da zavadi komije, koje su se meusobno
godinama potovale i uvaavale. Znali su oni da meusobne svae u tako
tekom vremenu vode ubistvima i iskopnji.
Neophodnosti slonog ivljenja vrijeme ih je dugo uilo, pa se oni,
zdravog razuma i velikog iskustva, nisu dali u tome pokolebati. Za takav
nain ivota borili su se i isticali vieniji ljudi u optini: Pavle erkovi, seljak iz Brda, Dervi Hadali, imam iz Raia i dravni matiar za
polovinu muslimanskog ivlja u Bukovici, i mnogi drugi. Pavle, starac i

ratnik iz ranijih ratova, bio je u vezi s roacima, komunistima Vojom i

Jocom erkoviem iz abljaka, a i sa Velimirom Jakiem iz Pljevalja.
Objanjavao je komijama i seljanima nastalu situaciju i, koliko je umio,,
savjetovao im to i kako da rade. Najboljeg istomiljenika i prijatelja naao je u Derviu Hadaliu, komiji iz susjednog sela. Zajedno su okupljali ljude iz sela i zalagali se za jaanje bratstva i jedinstva. Uticali su.
na mjetane da ne priznaju okupatorsku vlast i da ne sprovode njene odluke. Govorili su im da se ne zamjeraju svojim komijama, jer bi svae
u ovakvoj situaciji mogle izazvati netrpeljivost meu ljudima, to se kasnije moe skupo platiti, esto i onim najskupljim ljudskim ivotima.
Odlazak ustakih andarma uvjerio je stanovnitvo u nestabilnost
okupatorove vlasti, o njenoj nemogunosti da, bar tada, pusti korijenje.
Ali, uprkos svemu, rasle su suprotnosti na vjerskoj i nacionalnoj osnovi,
to e kasnije okupator, uz pomo domae reakcije i kvislinga, zloina-.
ki iskoristiti, pa e, nakon dvije godine, ovaj siromani kraj zadesiti najvea
ljudska tragedija od njegovog postojanja.
Dotadanji predsjednik optine Latif Moevi, ranije lan vladine
Radikalne stranke, poinje da slui okupatoru i izvrava njegova nareenja. Kao predstavnik lokalne vlasti, poinje da sakuplja oruje od stanovnitva, a oruja u ovom kraju je uvijek bilo, vie skrivenog nego legalnog. Mnogi su se povinovali toj naredbi. Kada su Nijemci napali Sovjetski Savez, ponovo su poeli da ga trae i kupuju.

JACA UTICAJ NEPRIJATELJSKE PROPAGANDE

Na dalji razvoj dogaaja u Bukovici uticala je situacija, odnosno dogaaji u susjednim bosanskim selima. Pod pritiskom ustaa srpski ivalj
iz Bosne bjei u susjedna sela, na teren Bukovice, i smjeta se kod rodbine, prijatelja i poznanika. Naputajui ognjita sa sobom su donosili i
nepovjerenje prema Muslimanima, zaziranje od njih, ali do otvorenih incidenata tada jo nije dolazilo.
Mjesni komitet KPJ za pljevaljski srez, i pored povoljnih uslova za
rad u ovom kraju, nije dugo s njim uspostavio vezu. Zato? Teko je objasniti. Da li je imao povjerenja u stanovnitvo, dugo godina naviknutq
na sloan ivot, ili jednostavno nije bilo dovoljno kadrova, teko je odgonetnuti. Prema postojeim dokumentima to nije mogue objasniti, a,
imalo je, kako su dogaaji kasnije pokazali, kobne posljedice.
Poetak rata izmeu Sovjetskog Saveza i Hitlerove Njemake donio je ovdje razliita raspoloenja i komentare. Dobar dio preivjelih zarobljenika iz prvog svjetskog rata sumnjao je u pobjedu Njemake. Javno
su govorili da Ruse niko nee pobijediti". Interesantan je u tom pogledu
primjer nepismenog seljaka Selima Musia, iz Aljevina, koji je na konferenciji koju je organizovala italijanska vlast, javno govorio da Hitlerova
armija nikad nee pobijediti Ruse, iako su tada pobjedonosno nastupali
prema Moskvi.
.
.

Ustanak u Crnoj Gori snano je odjeknuo u Bukovici. Veina Bukovana se solidarisala s borbom protiv okupatora. Meutim, poslije prvobitnog poleta, nastupa ona poznata osjeka borbe u itavoj Crnoj Gori. A
i meusobne suprotnosti sve vie rastu. Poinju stizati i poruke etnikog
voe Drae Mihailovia da se Srbi okupe pod zastavu Njegovog velianstva Kralja"', ispunjene mrnjom protiv srpskog vjenog neprijatelja"
Turaka (Muslimana). Ustae i domobrani iz susjednih bosanskih sela
ire, takoe, svoju politiku razdora. Tako u drugoj polovini 1941. godine nekoliko ljudi iz Bukovice odlazi u ustae, a neki u etnike. etnicima su se najvie pridruile izbjeglice koje su dole iz Bosne. Meutim,
oni Bukovani koji su im se pridruili, ve poslije mjesec-dva prikljuili su se NOP-u, njegovim jedinicama koje se tada prvi put formiraju.
To to su se te prve ratne godine ljudi ovdje prvo poeli opredjeljivati za etnike i ustake jedinice, bila je posljedica pasivnog stava Mjesnog komiteta KPJ prema Bukovici, pojaane neprijateljske propagande,
i, uopte, konfuznog stanja na terenu.
U decembru je formirana etnika eta, pod komandom Marka Sku^
letia, optinskog inovnika i pripadnika predratne vladine Radikalne
stranke. Tih dana Bukovanima, posebno Muslimanima, sve vie prijeti
opasnost od etnika iz Bosne i Crne Gore (s teritorije Zabljaka i iz Vasojevia). Mrnja, ona na vjerskoj osnovi, sve se vie raspiruje.
Muslimanski ivalj, u strahu od etnikih pljaki i divljanja, vri pritisak na Latifd Moevia, dotadanjeg predsjednika optine i uglednog mjetanina, da savjetuje ljudima da se ne sukobljavaju meusobno, da spreava ubistva i pljake. Ali je Latif, i pored toga to je bio ugledni graanin Bukovice, ipak poeo da sarauje sa okupatorom. Decembra 1941. bjei
u Pljevlja, bojei se etnika. Kako se kasnije pokazalo, tada je poeo da
radi, pod direktnom komandom Italijana, na stvaranju oruane vojske"
u Bukovici (muslimanske kvislinke milicije).

PRVE RTVE

Krajem godine nekoliko mlaih Muslimana pokuava da bjei u Pljevlja, sklanjajui se od etnikih prijetnji. Na primjer, iz sela Plan j ska su,
u decembru, organizovali bjekstvo u dvije grupe, u razmaku od nekoliko
dana. Ali nisu svi uspjeli da pobjegnu. etnici su ih saekali na putu prema
Pljevljima, kod Boljania, i veinu ubili ili zaklali. To su bili prvi Bukovani koji su nastradali u bratoubilakom ratu, ali izvan teritorije svoje optine. Tih dana su nastradali i prvi itelji Bukovice, u svojim selima: dva
Hamzia, dva Hajdarevia i jedan Preo, takoe od etnika, ali onih koji
su doli iz Bosne.
Sve do tada na teritoriji Bukovice nije poginuo nijedan mjetanin
Musliman. Pravoslavni Bukovani su se bili samoinicijativno organizovali da, prema dogovorenom redosljedu, uvaju svoje komije Muslimane.
Kada zaprijeti opasnost sklanjali su kod sebe sve njihove dragocjenosti, u

najveoj tajnosti. Nakit, posue, robu i drugo ljudi su donosili i vraali kuama nou, uz veliki rizik da ih etnici presretnu i opljakaju.
Tek je dolazak partizanskih jedinica, sa Vrhovnim tabom i drugom
Titom, u rejon Foe, poetkom 1942. godine, presjekao divljanje etnika.
Bjeei pred partizanima povukli su se s ovog terena. U isto vrijeme, u
ovom kraju, poinje formiranje prvih partizanskih jedinica i organizovanje narodne vlasti.
FORMIRANJE PRVE PARTIZANSKE CETE

Krajem januara i poetkom februara 1942. godine u Bukovicu prvi

put dolazi Velimir Jaki, sekretar Mjesnog komiteta KPJ za pije val j ski
srez. Iako kratkotrajan, taj boravak je bio veoma plodan. Uz pomo mudrih
i istrajnih mjetana, Pavla erkovia i Dervia Hadalia, partijski Komitet je brzo uspio da ostvari mnoge zadatke.
Ranije formirana etnika eta, sa komandirom Markom Skuletiem,
kompletna je prila partizanima. Od nje i novih boraca formirana je 1. bukovika partizanska eta. Komandir joj je ostao Marko Skuleti, jer se
ni on, ni prije dva mjeseca formirana etnika eta nijesu kompromitovali saradnjom s okupatorima niti zloinima nad muslimanskim ivljem.
eta je u aprilu prikljuena 2. bataljonu Pljevaljskog partizanskog odreda,
kada je i definitivno otila iz ovog kraja. Do tada je ve bila narasla na 50
boraca. Vie je bila teritorijalnog karaktera, jer su borci boravili kod svojih kua i okupljali se samo povremeno. Orujem etu niko nije organizovano snabdijevao, nego se svaki borac snalazio kako je znao i umio. Mahom
su borci bili naoruani vojnikim pukama jugoslovenske vojske. Meutim,
oko polovine boraca nije imalo nikakvo oruje. Jedinica je bila preteno sastavljena od omladinaca iz cijele Bukovice. Bilo je samo 13 boraca
koji su sluili rok u bivoj jugoslovenskoj vojsci.
Bukovika eta se borila u sastavu 2. pljevaljskog bataljona, a kada
je formirana 3. proleterska sandaka NOU brigada, ula je u sastav njenog 5. bataljona.
FORMIRANJE NARODNOOSLOBODILACKIH ODBORA

Velimir Jaki je uticao i na formiranje prvih organa narodne vlasti

u Bukovici. Neposredno je pripremao budue lanove prvih organa narodne vlasti, a formirao je i organizaciju narodnog fronta, koja se starala
0 odjei i hrani za jedinice koje su prijele iz Srbije u Sandak. Glavni
nosioci te akcije su bili Pavle erkovi i Dervi Hadali. U svim selima
je zadueno po jedno lice da prikuplja arape, rukavice, dempere i ostalo
1 nosi u Cajnie (februar 1942. godine). Prikupljena je veliko koliina odjee i obue. Na primjer, samo u Sreanju i Rujevici prikupljeno je 40
pari arapa (tri puta vie nego to ima domainstava u ta dva sela). Sve
je to odnio Milisav Danilovi, a slinu poiljku iz Aljevina i Mria Av-

dija Gee. Bile su namijenjene borcima 2. proleterske brigade, koja je formirana u martu, u ajniu.
Neposredni organizator organa narodne vlasti bio je Vlade Damjanovi, lan Mjesnog komiteta KPJ. U februaru su formirani iri i ui optinski odbor, na principu ranijih izbornih kmetija. U Izvrni odbor optine
uao je po jedan lan iz svake izborne kmetije. Za predsjednika prvog Narodnooslobodilakog odbora u Bukovici izabran je Sabit Tahirbegovi, iz
sela Siria. Ostali lanovi Izvrnog odbora bili su: Dervi Hadali, iz
Brda, Risto Danilovi, iz Sreanja (kasnije priao etnicima), Dervi Durgut, iz Planjska, Toma Kovaevi, iz Krevina, i Gavrilo Obradovi, iz
Kovaevia.
Pored Optinskog odbora formirani su mjesni (seoski) odbori po tadanjim kmetijama. Tako su formirani odbori u Sreanju, Planjsku, Krevinama, Kovaeviima, Brdima i Siriima. Karakteristino je da je u nove
organe vlasti birano malo ljudi iz ranijih organa vlasti. Za sreskog odbornika je bio izabran Pavle erkovi, koji je izvanredno pomogao optinskom odboru i mjesnim odborima. 1
Na slian nain formirani su i aktivi omladine. Za predsjednika optinskog odbora izabran je Mujo Koo, za sekretara Gavro Danilovi.
Optinski narodnooslobodilaki odbor nije imao svog sekretara u Bukovici. Tu dunost su povremeno obavljali Bajo Mirkovi, Duan Grbovi
i oriie Roen. Odbor je besprekorno radio do juna 1942. godine, kada
su nae jedinice napustile teritoriju Sandaka i otile u Bosnu. Tada su
prestali da legalno rade i seoski odbori. Optinski odbor u Bukovici je radio do posljednjeg dana. Kada su jedinice naputale desnu obalu ehotine
lanovi Odbora su im nosili hranu na elebie. U toj akciji su se posebno
isticali mjesni odbori iz Sreanja (krajem maja 1942. otjerano je na elebie 40 volova i 50 metara ita), Brda i Siria, dok se Planjsko sasvim ogluilo o tu akciju. Izvrenje akcije ometao je general bive jugoslovenske
vojske Novakovi, koji je pratio nekog engleskog majora na putu ka Drai
Mihailoviu. Majora je, u maju, u Celebiima ubio i opljakao etnik Spasoje Daki. Meutim, etnici su radijom obavijestili London da su ga ubili
partizani. Optinski narodnooslobodilaki odbor je obnovljen tek nakon godinu dana, 2. maja 1943. godine, kada su se nae jedinice vratile iz Bosne. Za predsjednika obnovljenog Odbora je izabran Blao erkovi, za
sekretara Mrdelja Obradovi 2 . Ostali lanovi Izvrnog odbora su bili: Branko Jaki, Radovan Dukovi, Radovan Danilovi, Tomo Kovaevi i Janko
Nikaevi, koji su ostali u Odboru sve do oktobra 1945. godine. U Odboru
nije bilo Muslimana, jer su, oni preivljeli, do tada skoro svi prebjegli u
Bosnu, Tutin, Sjenicu i Pljevlja. Na prvim poslijeratnim izborima, 1946.
1
Borei se za bratstvo i jedinstvo, poginuo je u Raiima, februara 1943.
spreavajui etnike da kolju i ubijaju muslimansku neja. Puku nije punio, raunao
je da je ljudska rije jaa. Ali etnici, njegove dojueranje komije sa Zabljaka,
strijeljali su ga odmah. Kasnije mu je nastradala cijela porodica, a skoro i svi
lanovi porodica njegova dva brata.
2
Oba su ubijena od jedne preostale etnike bande odmah poslije rata.
lanovi porodica njegova dva brata.

godine, Odbor je popunjen njihovim predstavnicima koji su se ve bili

vratili na svoja imanja.
Pored izvrnog odbora biran je i iri odbor od 18 lanova, koji je
esto mijenjan i dopunjavan. Takoe su formirani i seoski odbori, ali s
manjim brojem odbornika nego prije godinu dana, jer je u naseljima u
ovom kraju bila ostala svega petina stanovnitva. Za sreskog odbornika je
biran Jago erkovi.
U maju te godine ponovo su formirani i aktiv omladine, odbori narodnog fronta i AFZ-a.
No, vratimo se jo ranim danima 1942. godine. Februarski dolazak
Velimira Jakia u Bukovicu, iako plodan u mnogo emu, ipak je pokazao
da je Mjesni komitet KPJ prilino zakasnio sa svojim politikim i organizacionim radom na ovom terenu. Latif Moevi je ve bio pridobio skoro
sve Muslimane da ne stupaju u partizanske jedinice; naravno da je pri
tome prijetio i okupatorom. Na primjer, kada je formirana Bukovika
eta u Kovaeviima, u nju je trebalo da ue i 70 mladia Muslimana. Kada
su se okupili u Kovaeviima, neko ih je obavijestio da ne stupaju u partizane, iako su ve bili spremni da to uine. Na taj nepoznati mig svi su
se vratili kuama. Inae je u Bukovikoj eti bilo 15 Muslimana (od 50
boraca, koliko je tada eta imala). Ni u pozadinskoj eti, koju je tih dana
formirala narodna vlast, nije bilo Muslimana. A ta eta, iji je komandir
nakon odlaska Bukovike ete s tog terena, bio Marko Skuleti, bila je
formirana da uva stanovnitvo od pljake.
Pristupanje Latifa Moevia okupatoru i organizovanje orunika"
(muslimanske kvislinke milicije) za cijelu Bukovicu, nakon odlaska partizana u Bosnu, polovinom 1942. godine, stajalo je Bukovicu, kao to e
se kasnije, u februaru 1943. pokazati, preko 200 rtava, nastradalih mahom u tadanjem etnikom progonu muslimanskog ivlja. Jer, muslimanska reakcija je sve uinila da muslimanski ivalj ne stupa u partizane. U
susjednim selima foanskog sreza, koja su takoe zaposjeli Italijani i etnici, nije tog zlokobnog februara bilo tako masovnih paljevina i pokolja.
FORMIRANJE MUSLIMANSKE MILICIJE

Poslije odlaska partizana, Italijani su nastojali da uvrste svoju vlast.

Zato formiraju i naoruavaju muslimansku miliciju, koja je trebalo da
preuzme ulogu ranijih andarma. To su uinili u junu 1942, preko Latifa Moevia, koji je i postavljen za njenog komandira. Brojala je oko sto
ljudi.
Kasnije je novoformirana vlast" dodijelila nekoliko puaka i starijim ljudima pravoslavcima", koji su ostali kod svojih kua. Milicija je
rasporeena na terenu kao regularna vojska. Odreene su kue i mejtefi
za njeno stanovanje.
Kao predstavnik italijanske vlasti, Latif je traio od nemuslimanskih
mjetana da predaju oruje (ko ga je posjedovao), ali je to nailo na slab

odziv. Novoformirana milicija nije mirovala: tue po selima, silovanja,

paljevine i ubijanja, ubrzo su je obiljeile kao i svaku drugu kvislinku vojsku. To je jo vie zaotravalo ionako zaotrene odnose meu stan o v n i t v o m . U julu su Italijani uhapsili Marka kuletia, a istog mjeseca
ubijen je njegov sestri Radoje urevac. Tih dana mnogi mjetani bjee
u Bosnu (neki stupaju u etnike Milana Matovia, iz Foe, drugi se sklanjaju kod prijatelja i rodbine). Ali ni etnici na miruju. U ljeto je jedna
njihova grupa postavila zasjedu grupi Muslimana koji su ili u Pljevlja.
Nekoliko su ih ubili, a ostali su se razbjeali. Sve je to stvaralo napetu
atmosferu u Bukovici.
Nakon izvjesnog vremena Italijani putaju Marka kuletia iz zatvora i naoruavaju ga. Latif je tek tada shvatio ta je uradio! Pokuao je
da tu svoju greku ispravi, ali je ve bilo kasno. On u oktobru poziva, kao
predstavnik okupatorske vlasti, da se vrate svi ljudi koji su pobjegli iz
svojih kua, garantujui im ivote. Zakazuje i skuptinu, kako ju je nazvao,
kojoj bi prisustvovali svi vieniji ljudi iz optine. Razlog: podjela puaka
koje je dobio od Italijana! Mnogi se nisu odazvali tom pozivu, jer nisu bili
ubijeeni da im je obezbijeena sigurnost. Plaili su se da je sve to mamac. Mali broj prisutnih nernuslimana nije se sloio ni oko podjele oruja.
Traili su podjelu pola-pola, dok je Latifov tab traio da se puke podijele prema procentu stanovnitva, a taj odnos je bio skoro 4 : 1 u korist
Muslimana, pa je tako definitivno otpala i takozvana zajednika vojska".
Odnose u Bukovici je optereivalo jo i to to su u muslimansku miliciju
dolazili ljudi koji nisu sa terena Bukovice. Bukovani su od toga strahovali, ali su i dalje kupovali oruje za debele pare, odnosno za ito i meso.
(Zanimljivo je rei da su Italijani prije pokolja muslimanskog ivlja
u Bukovici, februara 1943. godine, pozvali Latif a u ajnie. Oigledno je
da su igrali na dvije karte htjeli su udovoljiti i etnicima i muslimanskoj reakciji. Tako su od pripadnika muslimanske milicije tih dana poginuli samo dva-tri ovjeka.)
Kada je u martu 1942. godine formiran Narodnooslobodilaki odbor,
Latifu, koji je bio pobjegao u Pljevlja, upuen je poziv da se vrati u Bukovicu. Odbio je. Umjesto toga je prihvatio saradnju sa Italijanima. Poto se nije vratio u Bukovicu, narodnooslobodilaka vlast mu je konfiskovala imovinu.
Ne moe se porei da je vlast, koju su uspostavili Italijani preko
muslimanske milicije, i partizanskim porodicama dijelila ponekad sljedovanje soli i eera. Kau da najvie zasluga za to pripada imamu Derviu
Hadaliu, kao uglednom ovjeku u optini, koji se, kako smo ve rekli, zalagao za uvanje bratstva i jedinstva.
Muslimanska milicija je bila vrlo privrena italijanskim vlastima.
S Italijanima je doekala nae borce na Neretvi, 1943. godine. Omladinci,
koji nisu bili orunici te milicije, stupili su u partizane u martu 1943. godine. Mnogi od njih su i poginuli. (Latif je poslije rata zatvaran nekoliko puta, ali ga Bukovani nisu tuili ni za kakva zlodjela, pa je i on osloboen.)

POGROM N A D MUSLIMANSKIM IVLJEM

Poslije odlaska partizanskih jedinica, u proljee 1942. godine, na terenu Bukovice ostala je ve pomenuta pozadinska eta, iji je komandir bio
Marko Skuleti. U maju te godine u ovaj kraj dolazi general bive jugoslovenske vojske Novakovi i poziva Marka (kao biveg slubenika) da
mobilie Bukovane i pridrui se etnikim jedinicama Pavla uriia u
borbi protiv partizana na Celebiima. Marko prihvata taj poziv. Na ovom
terenu su bili ostali kao pozadinci Bajo Mirkovi i ore Roen. Mjetani
su ga, meutim, oslobodili i spasili sigurne smrti. etnici su Baja uhvatili i priveli generalu. Nakon toga njih dvojica naputaju ovaj teren.
Marko Skuleti se sa etom vratio sa elebia ba u vrijeme kao Latif
dolazi u Bukovicu s novoformiranom milicijom. Ceta se rastura, ljudstvo
odlazi kuama, gdje ivi prikriveno. Ceta se ponovo okuplja u oktobru
1942. godine (i ivotari do januara 1945. godine). Te godine je Marko poginuo kao etnik.
Italijani su lukavo igrali izmeu etnika i muslimanske reakcije, koja
im se priklonila. Htjeli su udovoljiti i jednima i drugima: etnike da nagrade za uee u borbi protiv partizana, ali i da sauvaju odanu muslimansku reakciju; znatan dio muslimanske milicije se borio protiv partizana.
Zato su etnicima dali odrijeene ruke u pogledu muslimanskog ivlja u
svim selima na teritoriji sreza (prava muslimanska reakcija je ostala po
strani). Nisu ih sprijeavali da kolju nevino muslimansko stanovnitvo.
Tako su od 4. do 7. februara 1943. godine etnici iz durmitorskog
sreza i Vasojevia, pomognuti pljevaljskim etnicima, napali muslimanska sela i izvrili neuveni pogrom nad muslimanskom nejai. Stradao je,
u najgorim mukama, ne samo ivalj Bukovice nego i ostalih optina u
pljevaljskom srezu. U Bukovici je ubijeno oko 200 ljudi, koji su se nali
kod kua, spaljeno vie od 400 zgrada (domova, tala, ambara). Najvie
su stradali ene i djeca. Zaklano je, spaljeno, baeno u Cehotinu ili umrlo
u najgroznijim mukama oko 40 djece mlae od pet godina. Oko 25 porodica potpuno je uniteno; sve u njima, od beba u koljevci do staraca,
zaklano je.
etnici su tog februara pokazali svoje pravo zvjersko lice.
Palili su, ubijali, silovali, muili, pljakali da, kako narod tog kraja
kae ni pasji kolac nije ostao. Dogodilo se ono to su komunisti i vieniji ljudi predviali jo u poetku rata: da Muslimanima najvea opasnost
prijeti od etnika i da muslimanski ivalj ne treba da vjeruje muslimanskoj reakciji, jer ona gleda samo svoje interese.
Za vrijeme pokolja Muslimana izgubio je ivot i Pavle erkovi, jedan od najuglednijih seljaka Bukovice, lan KPJ i sreskog narodnooslobodilakog odbora. Suprotstavio se pokolju Muslimana, svojih komija iz
Raia, pa su ga etnici ubili.
MLADEN

DANILOVlC

IME SA PLOE
Poslije
nom i sinom
ili poetkom
aka koji ga
dobrovoljnih
izbjeglice.

kapitulacije Kraljevine Jugoslavije Petko Miljevi se sa eod 10 godina vratio u rodno Podvrae. Doao je krajem aprila
maja 1941. bez ikakvih sredstava za ivot. ivio je kod roranije skoro nijesu ni poznavali, mada su znali za njega, i od
priloga koje smo organizovano i redovno prikupljah za sve

O njegovom ivotu prije toga, posebno o njegovoj politikoj aktivnosti do rata, nijesmo nita znali. Ne znam da li je to o tome znalo optinsko i sresko rukovodstvo partije. Ne znam ni da li je prilikom dolaska
donio ma kakva partijska dokumenta. Koliko se sjeam, on se neto kasnije povezao i ukljuio u rad mjesne partijske organizacije. Ubrzo se doznalo da je bio lan partije od prije rata.
Od prvog dana Petko je bio politiki vrlo aktivan. Djelovao je
ubjedljivo, sa oevidno velikim politikim iskustvom, jednostavno, skromno, pristupano i svima razumljivo, uspjenije od mnogih komunista, a pogotovu od seoskih intelektualaca, graanskih politiara i demagoga. Tako
;e vrlo brzo, neovisno od toga to je partijski kasnije povezan, i to do
Kraja 1941. nije imao nikakvih politikih ni drugih rukovodeih funkcija,
stekao veliki ugled i politiki autoritet. U svim aktivnostima politikih organizacija, na seoskim i irim konferencijama i zborovima, u gerilskom
odredu prije ustanka, u eti i bataljonu u ustanku redovno je bio
jedan od politikih oslonaca uspjenog i pravilnog sprovoenja politike
partije.
Zbog toga svima nama koji smo s njim radili nije bilo nikakvo iznenaenje kada je poetkom januara 1942. postavljen za politikog komesara bataljona, a odmah zatim i za zamjenika politikog komesara odreda, pored tolikih lanova Mjesnog i Sreskog komiteta. 1
Ubrzo poslije toga, 5. marta 1942, Petko Miljevi je poginuo u osnovnoj koli u Barama Sumanovia.
*

Toliko smo do tada znali o Petku. Sve drugo, jer nam on o tome nikada nije priao, saznali smo mnogo kasnije poslije rata, u Beogradu gdje
je Petko ivio i radio do aprila 1941.
Petko Miljevi je roen 27. oktobra 1905. u Podvrau. Krajem ili
odmah poslije prvog svjetskog rata njegova se porodica preselila u Metohiju (Vitomirica). Sest razreda gimnazije zavrio je u Pei, a dvogodinju
1
Odred Bijeli Pav!e" imao je tada 5 bataljona. Komandant odreda bio je
Radomir Babi, a politiki komesar uro Cagorovi.
U odredima nijesu postojale partijske organizacije, pa zamjenici politikih
komesara tada nijesu bili i partijski rukovodioci.

PTT-kolu u Beogradu 1927. Najprije je radio u Glavnom telegrafu u

Beogradu, ali je zbog politike aktivnosti premjeten u potu Beograd 4,
pa u Ripanj, Petrovac na Mlavi i Staru Pazovu.
U revolucionarnom radu aktivno uestvuje od 1932, kada njih estorica samoinicijativno organizuju prvu ilegalnu grupu, koja je povezana
sa KPJ i koja redovno odrava svoje sastanke, organizovano ita napredne
knjige, daje priloge za Partiju i Crvenu pomo.
Njihova glavna aktivnost se, meutim, sve vie usmjeravala u sindikalnoj organizaciji potara, u profesionalnom Udruenju inovnika PTT
struke Jugoslavije. Ovdje su svoju aktivnost usmjeravali na borbu za sindikalna prava i bolje uslove rada i ivota potara, na politiku borbu protiv uticaja grupa i predstavnika drugih partija (radikalne, JRZ i drugih),
i na osvajanje rukovodeih pozicija u udruenju.
Prvi znaajniji uspjeh postigli su u poti Beograd 2, a zatim u Glavnom telegrafu, Beogradskoj sekciji udruenja i u listu Jugoslovenski
PTT". Njihova grupa se uporedo s ovim uspjesima brojno poveavala i
svi vie povezivala s KPJ. Uz sve veu podrku i pomo partije, ona je
osvajala i sve bolje pozicije u sekcijama drugih banovina, a preko kongresa udruenja u Aranelovcu, Sarajevu, Zagrebu, Niu u cijeloj organizaciji i u njenoj centralnoj upravi.
Petko Miljevi je u svemu tome bio veoma angaovan, naroito u
Glavnom telegrafu i ,,PTT Arhivu", gdje je imao najznaajniju ulogu i
najvie uspjeha. Zajedno s drugim drugovima iz odsjeka za tampu centralne uprave i redakcije lista, iji je lan bio, on je posebno doprineo da
list postane revolucionarna tribina i borbeno sredstvo potara, da se u
njemu razvije polemika o idejno-politikim i drugim problemima struke i
udruenja, o faizmu i ratnoj opasnosti. To ilustruje lanak Petka Miljevia koji je, pod naslovom Rat", objavljen u broju 6566 od 4. januara
1936. U njemu, izmeu ostalog, stoji:
Svi mi znamo i ceo svet zna da rat znai pokolj, opti pokolj, da rat
znai masovno sakaenje, mrcvarenje i unitavanje ljudskih ivota i svih
s mukom steenih dobara. Ceo svet izjavljuje da ne eli rat, da nee rat,
ceo svet ga se zgraava. Pa ipak, ta strana neman, kao neka mora, pritiskuje duu oveanstva i ne da mu da se istrgne iz njegovog smrtonosnog zagrljaja. Do skoro niko nije verovao u mogunost jednog rata. Ali,
eto, rat je postao stvarnost. Novine ve mesecima javljaju o hiljadama
mrtvih i ranjenih. Dopisnici iz svih krajeva sveta nagrnuli su u Adis
Abebu. Musolini je zapoeo svoju civilizatorsku" misiju u A f r i c i . . . Izgledi za lokalizovanje rata isuvie su slabi, jer je elom svetu danas jasno
da je rat ivotno pitanje, pitanje opstanka faistikih reima".
Petko je bio i lan odbora Beogradske sekcije udruenja, a 1936. uprava ga bira i za predsjednika sekcije. Bio je i delegat na sva etiri kongresa udruenja od 1935. do 1940. i neposredno se angaovao u njihovim
pripremama, radu, izradi njihovih odluka i drugih dokumenata, znatno
doprinosei uspjehu napredne grupe da kongresi, poev od zagrebakog
1938, redovno usvajaju njihove predloge odluka i liste lanova centralne
uprave udruenja.

Iza tih i drugih uspjeha stajali su ogromni napori i samoodricanja,

politika zrelost i samoinicijativa drugova, koji su uei se u borbi i na
svojim grekama, znali da prilagode svoje zadatke i akcije takvim uslovima. Pri tome, valja imati u vidu da su Petko i drugovi za sve ovo vrijeme, sa Partijom bili povezani samo preko oportunistike grupe Ljube
Radovanovia. 2 Njihova pomo" im je vie tetila nego to je koristila.
O ulozi ove grupe i pravoj politici partije Petko i drugovi su saznali tek
1939, kada su se povezali sa arkom Zrenjaninom i Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju.
Nakon toga situacija se naglo mijenjala, a pomo Partije postajala
presudna i opredjelju.jua za sve njihove dalje aktivnosti. Tada se u Beogradu formirala prva partijska elija PTT radnika od 3 lana. Te, i naredne 1940. godine, ona se poveala na 17 lanova, pa se ubrzo formiraju
dvije elije. Od aprila 1941. primljeno je jo 6 lanova i 8 kandidata. Petko
Miljevi je u KPJ primljen 1940. godine.
U borbu protiv njih ukljuila se i policija. Ona je nastojala da otkrije partijsku organizaciju i pohapsi lanove Partije. Otvoreno i neposredno kontrolisala je sve javne aktivnosti i kulturne priredbe udruenja,
pregledala programe, govore i druge tekstove, cenzurisala i zabranila pojedine brojeve PTT-lista, prijetila.
Poetkom marta 1941. policija je uhapsila nekoliko lanova Partije,
meu kojima i Petka Miljevia. O njegovom hrabrom dranju pred policijom saznali smo i iz jubilarnog Arhiva PTT" iz 1961. godine:
Drugovi iz vie veze poslali su nam poruku da se uhapeni dobro
dre, da Petka Miljevia najvie tuku . . . "
Iz zatvora su puteni 30. marta 1941. O tome, takoe, u Arhivu"
itamo:
Prvi je doao Petko, izgledao je dosta kiselo . . . Ponaao se kao
da jo nije na slobodi. Priao nam je kako su ga t u k l i . . . Prvo su ga grupno amarali i udarali u razna osetljiva mesta, sve to onako kao prvo krtenje. Poto je utao preli su na sistematski rad": vezali su mu noge
ispod kolena, pa ga tako naticali na neto slino ranju, tada su raanj"
stavljali izmeu dva oslonca, tako da tabani dou gore. U usta su stavljali prljave krpe, da se ne bi ulo vikanje, pa su ga zatim volovskom
ilom tukli. Noge su mu posle toga predstavljale krvavu grudvu istucanog
mesa, tako da ni do elije nije mogao da ode sam. Kada je i pored svega
utao, besni zbog neuspeha, tukli su ga kesama punim peska po osetljivim mestima, to izaziva bol posebne vrste i jaine, a takoe i ozbiljne
unutranje povrede bez spoljnih tragova. Razni oblici veanja, stajanja
2
Desna frakcija u partiji, za koju drug Tito kae: Nasuprot ljevici stajala
je desnica, koja je zastupala u osnovi socijaldemokratska gledita o proletarijatu i
njesovoi Partiji. Potcieniivala je rad meu seljatvom i imala je buroasko gledite
0 nacionalnom pitanju. Opirala se svim mjerama koje bi KPJ pretvorile u revolucionarnu avangardu radnike klase, a Nezavisne sindikate u njenu klasnu borbenu
organizaciju. Desniari su se protivili stvaranju partijskih elija po preduzeiima.
Na elu desnice stajali su dr Sima Markovi, Milivoje Kaljevi, Ljuba Radovanovi
1 drugi. Njihova djelatnost je imala teke posljedice na rad Partije. Oni su u svojim
rukama drali centralno rukovodsitvo Nezavisnih sindikata i najvanije pozicije u
upravama strukovnih saveza".

u mestu, seckanje kolenica blokejima, upanje noktiju, zabadanje ioda

u zanoktice, imali su za cilj da popusti. Govorio nam je da je vrlo interesantno kako svest u tim momentima biva usmerena iskljuivo na odluku
da se nita ne kae. Kada su ga posle muenja bacili u eliju, razmiljao
je iskljuivo o eventualnom prianju u besvesnom stanju, smatrajui da
je to psiholoki vrlo interesantno i da predstavlja izvesnu opsesiju. Rastereen takvoga ubedenja i svestan da je izdrao, kae da je oseao posebno ushienje koje je proizlazilo iz trijumfa volje".
etvrtog aprila je mobilisan i kao rezervni potporunik upuen u
Baoie kod Herceg-Novog, gdje je bio komandir ete za vezu u tabu
tvravske artiljerije. Posle kapitulacije i povlaenja preko Lovena, raspustio je etu i ostao na Cetinju. Ovdje je saekao porodicu i krajem aprila, ili poetkom maja, doao u Podvrae.
Sa ovako bogatim iskustvom i politikom zrelou komuniste, Petko
je 1941. u Crnoj Gori odmah nastavio politiku aktivnost u potpuno novoj sredini i drugim uslovima. Njegov primjer komuniste, pomo mjesnoj partijskoj organizaciji u pripremama ustanka, u borbi protiv politikih i svih drugih otpora, a kasnije i protiv etnike izdaje i propagande,
bila je vie nego dragocjena. Dunosti politikog komesara bataljona, i
zamjenika politikog komesara odreda bile su ne samo priznanje za to
ve i novo povjerenje i znatno vea obaveza. Ali, prerana pogibija ga je
u tome prekinula.
Beogradska policija ga ni mrtvog nije zaboravila. Ona ga je i u
ratu, u slubi okupatora pratila. Tako izvanredni komesar za personalne
poslove Tanasije Dini, aktom pov. broj 930 od 2. septembra 1942. izvjetava ministra PTT u Nedievoj kvislinkoj vladi:
Povodom raznih dostava o tome da je bive Udruenje PTT imalo
iskljuivo leviarski karakter i da su pojedini lanovi udruenja ostali ak
i na najuticajnijim poloajima kakav je sluaj sa pojedinim lanovima i
danas, upustio sam se u detaljne analize . . . pa sam mogao da konstatujem sledee:.. ,
5. Petko Miljevi, inovnik Glavnog telefona, bio je proelnik za
tampu, prvi lan zamjenik izvrnog odbora i 1940. god. pomonik urednika lista PTT. I on je jula mjeseca 1941. god. kada su izbili komunistiki neredi, napustio slubu i stupio u partizanske odrede, gdje se i danas
nalazi...
Iz izloenih konkretnih primjera jasno se utvruje da su navodi potpuno opravdani o tome, da je bive Udruenje PTT slube ne samo leviarsko, nego i stoprocentno komunistiko . .."
Odlukom Predsjednitva Antifaistikog vijea narodnog osloboenja
Jugoslavije od 6. jula 1945. Petko Miljevi je odlikovan Ordenom bratstva
i jedinstva prvog reda, koje se tada, kao jedno od najviih odlikovanja, dodjeljivalo viim vojnim i politikim rukovodiocima.
Petkovo ime je uklesano na spomen-ploi u zgradi Direkcije PTT u
Titogradu, a odmaralite PTT radnika u Katel-Lukiu kod Splita i osnovna kola u Barama Sumanovia nose njegovo ime.
KRSTO
16 Ratna seeanja, III

GROZDANIC

241

PRVE RATNE GODINE U BELEGIU

Pred rat sam radio kao uitelj u Belegiu, selu sa oko 3.000 stanovnika (oko 550 domainstava), skoro iskljuivo srpske nacionalnosti. Selo
je poznato, izmeu ostalog, i po tome to je u njemu jo januara 1920. osnovana partijska elija, a u martu te godine na optinskim izborima komunisti su u njemu odneli pobedu. Od 1927. godine u selu je uspeno delovalo Srpsko ratarsko pevako drutvo", a uoi rata je radilo i ivelo
mnogo simpatizera KPJ.
27. mart 1941. Selom se brzo pronela vest da je u Beogradu izbio
pu i da je vlada pala. Milica Marinkovi, uiteljica, je ovu vest ula sa
radija, a kako je stanovala u centru sela, pored optine, obavestila je okupljene seljake o tome. U selu je nastalo pravo veselje! Belegiani su se
brzo okupili pred domom Srpskog ratarskog pevakog drutva". Pevane
su pesme, igrala se kola. Doli su i seoski tamburai. Zatim su Belegiani
krenuli, sa zastavom, muzikom i pesmom, kroz selo u pravcu Dunava,
na Vodicu, gde je narodno veselje nastavljeno do mraka.
Mobilizacija. Dva dana posle pua, 29. marta dobio sam poziv da
se javim vojnom okrugu u Rumi, odakle sam upuen za Vrdnik, u protivavionsku etu. Bio sam rezervni potporunik i rasporeen sam u svoj
vod. Zadatak ete bio je da brani vojnu bazu u Vrdniku. Komandir ete
bio je rezervni porunik, a osim mene bila su i jo dva rezervna potporunika: edo Jazi i ika ulum. Svi vojnici su bili stariji od nas, godita koja su sluila jo austrougarsku vojsku (izmeu 50 i 60 godina) i
niko od nas, stareina i vojnika, nikada nije rukovao protivavionskim mitraljezima. Osetili smo da sa naim rasporedom u ovakvoj jedinici neto
nije u redu, ali nikome nismo nita govorili. Vojnici, uglavnom, Sremci
protestovali su zbog toga. Objanjavali smo im da tako mora da bude
i da emo ih obuiti da rukuju mitraljezima.
Prvo smo poeli s uenjem mi oficiri. Nekako smo se obuili da postavimo mitraljez i da ga napunimo municijom, ali nikako nismo mogli odgonetnuti kako ga treba koristiti.
6. april. Pokret do Uzica. Preletanje velikog broja aviona i bombardovanje Beograda podiglo je na noge celu etu. Pretpostavljali smo, ali
nismo sasvim bili sigurni da su Nemci napali Jugoslaviju. Pojaali smo
budnost. Ubrzo smo preko Rume saznali da je rat poeo. Sutradan smo
dobili nareenje za pokret vozom, za Kraljevo. Utovarili smo oruje i municiju u vagone i brzo stigli do Beograda, i bez zadravanja proli kroz
razrueni grad. Uz put smo susretali grupe izbeglica iz Beograda.
U zoru 8. aprila stigli smo u Kraljevo. Komanda mesta obezbedila nam
je kamione za prebacivanje oruja i municije. Pre podne smo oko kraljevakog aerodroma postavljali protivavionske mitraljeze. Cim smo zavrili
posao stiglo je nareenje za pokret. Ponovo smo utovarivah mitraljeze i
sanduke sa municijom u kamione, i otpremili ih na stanicu u vagone. Ovoga
puta utovar je iao neto bre. Transport je krenuo ka aku, ali je iao

usporeno. Na svakoj stanici smo zastajali, a na pojedinim ak i po nekoliko asova.

Stigli smo u Caak, javili se Komandi mesta, ali od pukovnika u
njoj nismo dobili nikakvo obavetenje ni nareenje. Tek posle nae intervencije reeno nam je da e se ispred aka formirati odbrambeni front
jer su, navodno, Nemci iz Bugarske i Maarske tenkovima prodrli duboko
u nau pozadinu. Bilo je i ohrabrujuih vesti. Ali za kratko. Ubrzo je u
aku narod provalio u vojni magacin i poeo da razvlai oruje i municiju. Komanda grada se izgubila i nastala je opta pometnja.
Kompozicija sa naom etom i drugim jedinicama stajala je na eleznikoj stanici u aku. Naa komanda ete se sastala i doneli smo zajedniki odluku da kompozicija krene za Uice, a ako treba i dalje, ak do Jadranskog mora, gde bi trebalo da nas ekaju savezniki brodovi. Nadali smo
se da emo do Uica uhvatiti vezu sa glavninom naih snaga. U sumrak
smo stigli do Uica. Kompozicija nije ula u elezniku stanicu.
Borbe kod Uica. U zoru, sa ostalim jedinicama iz nae kompozicije, postignut je dogovor da pruimo otpor Nemcima, koji su, prema nekim obavetenjima, ve bili ispred Uica. Bilo je i drugih predloga, da
kompozicija nastavi dalje do Sarajeva, ili do mora. Meutim, elezniari
su nas napustili, tako da je ostalo sami da organizujemo otpor.
U toku noi jedinice su se rasporedile frontom prema Uicu, jer se
oekivao napad sa te strane. Ubrzo je stiglo novo obavetenje da su u
toku noi nemaki tenkovi, iz pravca Bajine Bate, uli u Uice.
Protivavionska eta bila je rasporeena na obali reke etinje, da
mitraljeskom vatrom titi streljaki stroj koji se ukopao i oekivao Nemce.
U svitanje su se uli prvi rafali. Naa izvidnica ustanovila je da su
Nemci u Uicu.
Rafali su se oglaavali sve ee. Nae kombinovane jedinice zaposele su put od Uica prema Uikoj Poegi. Pojavili su se prvi tenkovi.
Poela je prava borba. Nemci su, izgleda, bili iznenaeni.
Dejstvovali su protivavionski mitraljezi, korieni za tuenje zemaljkih ciljeva. Tenkovi su se povukli sa brda, prema Uicu. Zatim je nastupio nemaki streljaki stroj. Nae desno krilo uspelo je ak da potisne
Nemce. Bilo je ranjenih i sa jedne i sa druge strane. Organizovano je previjalite. Naim jedinicama je komandovao jedan mladi major. Uspeno
je organizovao nau prvu borbu sa Nemcima.
Bio sam radostan. Mislio sam da emo uspeti da zadrimo prodor
Nemaca. Trao sam od jednog do drugog mitraljeza i sam tukao rafalima,
hrabrio vojnike. Borba je trajala do posle podne. inilo mi se da imamo
vie uspeha, ali su Nemci, oko 15 asova, zaobili nae desno krilo i poeli da nas Luku s boka. Nareeno je povlaenje. Komanda nae ete donela
je odluku da unitimo protivavionske mitraljeze, jer ih nismo mogli da
nosimo. Zatvarae smo bacili u etinju. Ceta je zadrala samo lako naoruanje i uputila se sporednim putem daleko ka Sremu.
Zarobljeni. Dobili smo obavetenje da je potpisana kapitulacija.
Izmakli smo nekoliko kilometara od Uica. Imali smo plan da preemo etinju i put Uice Uika Poega.

U koloni se prialo o protekloj borbi sa Nemcima i nagaalo se o

uzrocima brze kapitulacije jugoslovenske vojske.
Prethodnica ete primetila je na etinji jedan prelaz preko reke.
Tu je prela cela eta. Nalazili smo se izmeu reke i ceste UiceUika
Poega, kada su se iznenada pojavili nemaki tenkovi. Pucali su uvis.
Brzo su nas zarobili. Postrojili su nas na cesti i oficire izdvojili. Vojnike su uputili za Uice, a nas oficire rasporedili na kupole tenkova. Krenuli smo ka Uikoj Poegi, ali kako je poeo da pada mrak, tenkovi su
se vratili u Uice. Nas su smestili u oficirski logor, jedno veliko seosko
dvorite. Bilo nas je oko dve stotine. uvalo nas je nekoliko straara.
Pred zoru sam uspeo da neprimeen izaem iz logora. Epolete i ostale oficirske oznake sam pokidao. Vratio sam se gladnim drugovima sa
pogaom, kajmakom i litrom klekovae, preobuen tako da vie nisam odavao izgled vojnog lica. Drugovi su mi rekli da Nemci vre popis zarobljenika i da e ih transportovati za Beograd, a odatle sa propusnicama uputiti svojim kuama. Posle kraeg razmiljanja vratio sam se u logor pod
izgovorom da sam bio na lekarskom pregledu. Posle podne smo se ukrcali
u vagone i krenuli za Beograd. Ispred beogradske eleznike stanice smo
izvesno vreme stajali i ekali da poemo za Banjicu, gde je trebalo da dobijemo propusnice za odlazak kuama. Nekoliko Belegiana, koji su tuda
prolazili, pozdravie se sa mnom i nekako sam uspeo da sa njima izaem iz
kolone. Zvali su me da idem sa njima, traili su svoje konje, ali sam se,
veruj ui da e nam Nemci dati propusnice, ponovo ukljuio u kolonu zarobljenika.
Od Banjice su Nemci pojaali strae prema nama, a zatim nas transportovali preko Paneva, Temivara, Budimpete i Bea za Nemaku, u
Osnabrik Oflag VI C.
U oflagu VI C. Ovde smo svi neprekidno razmiljali o nastaloj situaciji. Bekstvo iz logora bila je najprisutnija misao, iako smo znali da je
svaki takav pokuaj ravan samoubistvu. Trebalo je ipak neto smisliti.
U logoru smo dobijali Nedievo Novo vreme". itali smo ga rado,
ali najrae ono to je bilo napisano izmeu redova. Naroito nas je interesovala borba sa komunistikim banditima". Zelja da se vratim u svoiu
zemlju bila je sve jaa. Poeo sam da ubeujem i dvojicu svojih drugova
iz barake 13, Cedu Jazia i Slobodana Poarca, da pokuamo zajedno.
U septembru 1941. poela je komanda logora da oslobaa Hrvate, zatim Makedonce i Vojvoane sa teritorije koju su okupirali Maari. Tada
sam odluio da pokuam da se izvuem kao Srbin iz Bake. Raunao sam
da u, kad se dohvatim Novog Sada, lako prei u Srbiju, u Sabac.
U oktobru sam uspeo da proem kroz logorsku komisiju, a zatim u
Gezendorf. Stigao sam u Novi Sad, ali podataka o mom zaviaju i prijavi
prebivalita u Novom Sadu nigde nije bilo u postojeoj evidenciji. Pokuao
sam ono to je izgledalo jedino mogue. Obratio sam se gospodinu" koji
je sve to proveravao u zgradi zloglasne novosadske Armije", s molbom
da mi dozvoli da donesem prijavu", jer kao stanujem tu blizu, u Nuievoj ulici. Poverovao mi je i rekao da brzo odem i donesem je.

Sloboda. Poao sam ka Nuievoj ulici, kod Bogdana Puia, roaka po ouhu. Bio je iznenaen kad me ugledao. Objasnio sam mu ta
se sve dogodilo. Za nepuna pola asa kupio mi je novo odelo, cipele i ostalo. Presvukao sam se, postao civil". On me je prebacio skelom u Petrovaradin. Nikakvih isprava nisam imao. Na eleznikoj stanici sam izvadio
kartu do Stare Pazove. Kada je voz krenuo padao je ve mrak.
Cim sam preao Cortanovce odluio sam da siem u Beki i potraim teu Lazu Krivoina, jer sam se bojao da me, poto nisam imao nikakvih isprava, mogu u Pazovi lako da uhapse.
U Beki jo nije bio poeo policijski as. Stigao sam do teine kue.
Bio sam vrlo oprezan. Tiho sam lupao u prozor. Otvorila je tetka Mara.
Uao sam u kuu. Tea Laza, u irokim sremskim gaama, ustao je
iz kreveta i zaueno pitao:
Maro i Ljubice, je li ovo stvarno Sreta, ili ja sanjam.
Ispriao sam im sve o mom dolasku, a oni su me obavestili o situaciji u Sremu. Rekao sam da bih ostao kod njih nekoliko dana, a onda u
u Belegi, odakle idem za Srbiju, u partizane. Rekli su mi da ne moram
ii za Srbiju, jer i kod njih ima komunista.
Tu sam se povezao sa Stevom Raduloviem.
Sastanak sa Stevom. Steva Radulovi, pravnik, vratio se iz Oflaga VI C mesec dana pre mene. Od njega sam uo da je borba protiv
okupatora poela i u Sremu. Cak mi je rekao da u Mavi tada nije bilo partizanskih jedinica, ve da treba da se u Belegiu poveem sa Stevom Doronjskim, Perom Reliem i jo nekim Kredincima, koji su se tada nalazili negde izmeu Novih Karlovaca i Belegia. Upoznao me, koliko je znao,
sa situacijom u zemlji, o kojoj sam bio sasvim neobaveten, a posebno mi
je priao o borbama u Banatu i svojoj nameri da uskoro ode tamo kod
brata.
Kolima za Belegi. Posle tri dana boravka u Beki tea me je kolima povezao za Belegi. Bila je zima. Mraz je zabeleo drvee i polja. Dan
pre polaska poslali smo poruku mojoj majci i ouhu da u doi.
Zamolio sam teu Lazu da ide sporednim putevima.
Nema brige, Sreto, znaju oni mene. Rei u ja njima da si ti
uitelj iz Belegia.
Uz put smo priali o svemu, najvie o tekom vremenu koje nas zadesilo.
Susret sa majkom i ouhom bio je propraen smehom i suzama. A
onda je poeo defile kroz kuu. Mnogi su dolazili da me vide, najvie oni
koji su imali nekog od svojih u zarobljenitvu. Trajalo je to nekoliko dana.
Prve veze sa NOP. Toliko je i trebalo da legalizujem dolazak i
ponem da radim u koli kao uitelj. kolski nadzornik Dolinaj, iz Stare
Pazove, mnogo je tome doprineo. Pomogli su mu Karlo Halpuke i Mia Litavski.
Nekoliko dana po dolasku sluajno sam se sreo sa kumom, Nikolom
Marinkoviem, koji je ve bio borac Podunavskog odreda. On me i povezao sa Pavlom Miloeviem, Belim Raiem i Kuzmanom Radinoviem.

Stanje u selu. Odmah posle okupacije vlast u selu su organizovali

domai Nemci i ustae iz okolnih mesta. Za predsednika optine u Belegiu doao je domai vaba Johan Ekert, iz Novih Banovaca, a policijsku
slubu u selu vrila su takoe dva Nemca iz Novih Banovaca i ustae iz
andarmerijske stanice u Starim Banovcima.
Ve prvih dana nova vlast je izdala razne proglase i nareenja o
predaji oruja, odee, hrane i novca bive jugoslovenske vojske na podruju novostvorene Nezavisne Drave Hrvatske. Naredbe i proglasi bili
su stalno istaknuti u zastakljenim viseim ormarima u optinskoj zgradi,
tako da su bili pristupani svima metanima.
Jednom naredbom bila je zabranjena upotreba irilice na podruju
NDH, u javnom i privatnom ivotu. Zatim je nareeno da se poskidaju svi
javni napisi irilicom u selu. Sve knjige tampane irilicom, kojima je raspolagala kolska biblioteka, morale su da se predaju sreskim vlastima.
Naredba o uvoenju policijskog asa ograniavala je kretanje Srba
i Cigana do 20 asova.
Na ulicama i u nadletvima morali smo organe NDH pozdravljati sa
Za dom spremni!". Bilo je i drugih naredbi, ali se Belegiani nisu mnogo
na njih obazirali.
Srbima i Ciganima su odmah posle dolaska Nemaca oduzeti radio-aparati.
Naroito su domae vabe nastojale da prikupe vojnu odeu, farbali
su je u crno i nosili kao uniformu za vreme slube, ali i za druge potrebe.
U Belegiu je takve odee bilo dosta, jer su mnoge siromane ene ile
vojnu odeu kod svojih kua i predavale Vojnoj odei" u Beogradu. Ono
to zbog rata nisu uspele da predaju beogradskom podruju ene su sakrile, mada su neto morale i da predaju vlastima.
Mnogo se u to vreme prialo u selu o ustakom teroru nad srpskim
ivljem u zapadnoj Hrvatskoj, a naroito nad intelektualcima. Te vesti
su uplaile mnoge intelektualce, pa su neki prebegli u Beograd (svetenik
ore Nedeljkovi, uiteljica Milica Marinkovi i Bojana Mamuzi).
Od uitelja u Belegiu su ostali Ilija i Lela Mrki, Nevenka Liini,
i kasnije, kada se vratio iz zarobljenitva, Sretenije Zorki.
U jesen je poela akcija prevoenja Srba u katoliku veru. Prvo je
poelo s letkom Prijateljski savjet". U njemu je pisalo i ovo: Stanovnici
grko-istone vjere, ujte ovaj prijateljski savjet. Biskup akovaki primio je do sada u svetu katoliku crkvu na hiljade graana, koji su od dravnih vlasti dobili svjedodbu estitosti. Ugledajte se na ovu svoju brau,
pa se prijavite to ranije za prelaz u katoliku crkvu. Vi ete kao katolici
moi ostati u svojim domovima. Vi ete nesmetano unapreivati svoje gospodarstvo i odgajati omladinu za boga i dravu Hrvatsku".
Predsednik Jovan Luks, ustaa, sa dva predstavnika iz sreza (Stare
Pazove) sakupio je Belegiane koji na toj konferenciji nisu progovorili
ni jedne rei. utanjem su dali svoj negativan odgovor na sva navaljivanja
i ubeivanja da to uine. Tako je akcija pokrtavanja Belegiana potpuno
propala. Ni jedan jedini pristanak ustae nisu dobile da nekog pokrste.

Ali je zato naglo poeo da raste uticaj KP. Iako tada u Belegiu nije
postojala partijska organizacija, bilo je dosta simpatizera Partije, spremnih i da izvravaju i ostvaruju odluke partijskih rukovodstava. Njihovom,
organizovanom radu mnogo je doprinela kredinska ilegalna grupa, koja se
u jesen 1941. nalazila u belegikom ataru, a povremeno i u Belegiu. U
grupi su bili: Stevan Doronjski Zmaj, Milenko Brki Mika i Duan LaT
zarevi okica. U Belegiu su bili smeteni na salau ika Joce Marinkovia. Tu je u septembru 1941, prema odluci Okrunog komiteta KPJ za
Srem, formiran i Podunavski odred u koji su uli estorica ilegalaca iz
Kredina, Milan Siki iz Opova i Nikola Marinkovi Mitane iz Belegia.
Komandant mu je bio Petar Reli, a politiki komesar Stevan Doronjski
Samo jedan borac odreda nije bio lan Partije.
Krajem oktobra, kao rezultat do tada provoenog rada na stvaranju
partijske organizacije, u Belegiu su postali kandidati za Partiju Aim
Majstorovi i Pavle Miloevi, a neto kasnije i Milan Savin. Prvi zadaci
su im bili da u Belegiu od simpatizera prikupljaju priloge za narodnoosloboilaki pokret i da rasturaju propagandni materijal koji su tada dobijali od Petra Relia.
Formiranje mesne vojne desetine. Posle formiranja kandidatske
partijske grupe, Aim Majstorovi je aktivno radio na okupljanju najaktivnijih simpatizera narodnooslobodilakog pokreta. Poto je sa svima pojedinano razgovarao, koju nedelju kasnije okupio ih je na zajedniki sastanak. Sava Plavi, Milan Verenevi, Cveja Vukainaa, Draga Cobanovi i Bora Marinkovi od tada su, kao najsigurniji, primali u svoje kue
partizane Podunavskog odreda na bazu". U to vreme za njihovo baziranje nisu smeli da znaju ni svi lanovi porodice, a kretali su se iskljuivo
nou.
U novembru je Pavle Miloevi okupio i formirao drugu grupu simpatizera. U njoj su bili: Branko Kosti, Kuzman Radinovi, Doka Mamuzi,
Steva Mireti, Nikola Rai, Sretenije Zorki, Doka Belanovi i Radoslav
Jei.
Krajem novembra formirana je i trea grupa Milan Savin, Batuka
Novakovi, Slobodan Novakovi, Milenko Suboti, Vlada Rastovi, Petar
Vitas, Zdravko Kosti, Bora Jani, Cveja Novoselac, Dragutin Savin i Zivan Rastovi.
Ove grupe su u decembru 1941. prerasle u mesne vojne desetine;,
desetine su imale komandira i komesara. Borci su polagali partizansku zakletvu. U to vreme mesne vojne desetine postojale su jo i u Golubincima i
Novim Karlovcima (u staropazovakom srezu).
Desetine su imale neobino znaajno mesto u pripremi i organizovanju ustanka u Sremu.
Komandir je po vojnoj liniji, obuavao borce u rukovanju orujem,
kretanju, izvoenju odbrane i napada itd., a politiki komesar se starao o
proraivan j u politikog i propagandnog materijala. Tada se, na primer,
govorilo najvie o seljakom pitanju, o faizmu, o konspiraciji, o nacionalnom pitanju i dr.

Desetine su odravale redovne sastanke, na kojima su se raspravljala aktuelna politika pitanja, itale vesti, tampa, proglasi i dr. Izvoene su i samostalno oruane akcije protiv neprijatelja i akcije sabotae
na saobraajnicama, telefonskim stubovima i druge.
Stalno se poveavao broj vojnih desetina. Ve polovinom 1942. svaka
ulica Belegia imala je svoju desetinu.
udan neki organizator. Novembra 1941. u Belegiu se pojavljuje
ore Dolini, obuar iz Stare Pazove, inae oenjen iz Belegia, sa namerom da organizuje borbu protiv okupatora. Pre rata je bio sindikalno organizovan. Uspeo je da okupi grupu metana (Tanasije Korica, Nikola Murgaki, Nikola Mareti, Ranko Markuevi, Mita Martinovi i jo neki).
Grupi se predstavio da je doao iz najvieg rukovodstva i da jedino on zna
kako treba raditi i organizovati borbu protiv okupatora. Donosio je razne
letke i broure, koje je davao lanovima grupe na itanje. Ipak je zastupao
hniju da jo nije dolo vreme za oruani ustanak, da treba ekati, a da akcije pojedinaca i grupa (seenje bandera, kidanje telefonskih veza, razne
sabotae) protiv vlasti da vie kode nego to koriste pokretu. Tvrdio je
da u Sremu nema uslova za masovnu borbu, da treba strogo voditi rauna
o ljudima koji e ui u pokret i si. Dolini je uspeo da odri grupu na okupu
sve do polovine 1942, kada su njegovi simpatizeri otkrili da nije nikakav
predstavnik KPJ, da je ak, potpuno van dogaaja u Sremu, pa su prili
mesnim partizanskim desetinama.
Cpravka pitolja. Borci jedne mesne desetine nisu znali za borce
druge. Jedino su drugovi iz kandidatske grupe znali ko je sve u selu obuhvaen desetinama. Tako je bila stroga konspiracija u Belegiu.
Poto smo imali zadatak da prikupljamo oruje, jo u novembru sam
u kui mog ouha pronaao pitolj, ali neto nije bilo u redu s njim. Trebalo
ga je popraviti.
Pokuao sam to sam. Stavio sam ga u petrolej, da mu prvo skinem
ru, i ostavio pod krevet.
Kad je istila sobu, majka je pronala pitolj. Izala je za mnom u
dvorite i upitala me ta u sa pitoljem. Na ga opravim" odgovorio sam
joj. Trebao si da me obavesti. Sta misli da su naile vabe ili ustae?".
Ipak, pitolj nisam uspeo da popravim. Nikola Marinkovi me uputio Aimu Majstoroviu, limaru.
Malo je bio iznenaen kada sam mu uao u radionicu, ali se ipak
obradovao, jer smo i pre rata bili dobri poznanici.
Sutradan sam uzeo popravljeni pitolj i predao ga Nikoli Marinkoviu, kao skroman prilog naoruanju odreda.
Puka iz prvog svetskog rata. Decembra 1941. majka mi je u jednom razgovoru rekla da zna da je njen otac, deda Rade Kurjak, jo 1918.
zakopao vojniku puku negde u kui. Sumnjao sam u njenu vrednost,
jer je leala u zemlji vie od 20 godina, ali je ipak vredelo pokuati. Otiao sam dedi Radu i rekao mu ta traim. Rekao sam mu i da nam treba
mnogo oruja za borbu protiv Nemaca i ustaa.
Posle kraeg priseanja deda je rekao da je puka zakopana ispred
praga plevare.

Zakopao sam i trei aov. Napravio sam veliki rov ispred plevare, a
od puke nije bilo ni traga.
Samo ti kopaj. Mora da je tu bio je uporan deda.
Poeo sam i etvrti aov, i osetio tupi udarac.
Dalje sam kopao opreznije. Puka je bila zarala i prljava od zemlje.
Metnuemo mi nju u valov i nasuti gasa, da vidi kakva e biti
tvrdio je deda Rade.
Sutradan je puka bila ista, ali hrapava na cevi i zatvarau. Zatvara
je radio, ubacivao i izbacivao metke. I udarna igla je bila itava.
Tako sarn dao jo jedan prilog naoruanju Podunavskog odreda.
U Zemun, za radio-aparat. Nikola Marinkovi mi je jednom prilikom predloio da nabavimo radio-aparat, jer emo samo tako uspeti da
organizovano sluamo vesti, i da ih umnoavamo za selo, odnosno za mesne
desetine. Borci nae tri desetine prikupili su novac za jedan dan.
Odlueno je da idem da ga kupim u Zemunu, jer sam i inae tamo
iao za kolske knjige uenika nae osnovne kole u Belegiu.
Krenuo sam kolima rano izjutra. U Starim Banovcima su me zaustavili andarmi. Pokazao sam im nalog za kupovinu knjiga, pa su me propustili.
Do Zemuna me niko vie nije zaustavljao.
Nisam znao kako se moe, i da li uopte moe, da se kupi radio-aparat,
ali mi je bilo jasno da to nee biti jednostavno.
Nuda natera oveka da se sea poznanika. Tako sam se i ja setio
Mirka Mirkovia, mainskog inenjera, iz Belegia. Tada je stanovao u
Zemunu, u Karamatinoj ulici. Pokuao sam da ga pitam za savet.
Rekao mi je da to nee ii lako, jer se o tome vodi evidencija, a i
pravo na kupovinu imaju samo Nemci i ustae.
Onda se i on setio poznanika, prodavca radio-aparata, Krste Krstia.
Ako bude mogao neto da izmuka, dobie aparat. Ali ta e
ako ti ga posle pronau Nemci i ustae?
Rei u da su mi to sluajno utovarili sa knjigama.
Ne sme nikako priznati da si ga kupio.
Mirko je uzeo novac, poao kod Krste u radnju i za nepun sat se vratio sa radio-aparatom.
Krsta je ispunio karton i raun na ime jednog vabe iz Zemuna. Posle sam kupio potrebne knjige i sve uto vario u kola.
Bio sam srean to je kupovina uspela, ali sad su poele strepnje kako
da predem do Belegia.
Put je bio suv i poterao sam konje kasom. Ispred Novih Banovaca
zaustavila me vapska patrola. Brzo sam izvadio nalog za nabavku kolskih knjiga i raspakovao nekoliko paketa sa njima. Voa patrole mi je rekao da je sve u redu. ali je jedan raspakovao jo neke pakete. Na moju sreu naila su jo jedna kola, pa su otili da njih pogledaju. Niko me vie nije
zaustavljao do Belegia.
Radio-aparat sam istovario sa knjigama, u koli, i odmah obavestio Nikolu Raia, koji je bio zaduen da ga prebaci do Steve Miretia. Sutradan smo instalirali radio i okupili se da sluamo vesti. Posle kraeg vre-

mena aparat je prebaen kod oke Belanovia, pa kod Mile Stanisavljevia. Na kraju godine je prenet u Cigamalu, kod Cveje Novoselca, a u
1942. je stalno bio kod Dragutina Savina.
Od tada su mesne vojne desetine redovno dobijale vesti. Kasnije
su umnoavane na apirografu i za druge.
Stanje u Belegiu krajem 1941. Grupa kandidata za Partiju u Belegiu razvila je i proirila politiki rad i izvan desetina formiranih u selu,
za ta je angaovala i borce tih desetina. Borci su zaduivani da sa raznim propagandnim materijalima upoznaju simpatizere narodnooslobodilakog pokreta, da svoje najblie prijatelje, roake, komije postepeno povezuju sa pokretom. U poetku se to radilo tako da su traeni prilozi za partizane, a zatim se ilo dalje. Bilo je mnogo sluajeva da jedan lan porodice
daje takav prilog bez znanja ostalih ukuana. Zatim im se poeo da daje
propagandni materijal, a naroito radio-vesti.
Tako je narodnooslobodilaki pokret iao u irinu. Mnogo je tome
doprinelo neposredno prisustvo boraca Podunavskog odreda. I omladinci
u selu su se vie interesovali za akcije partizana. Neki su primljeni u mesne partizanske desetine (Bora Jani, Zdravko Kosti, Slobodan Novakovi i Zivan Rastovi).
Neprijatelj je krajem 1941. postao budniji. Skoro svakoga dana je
dolazila grupa ustakih andarma iz Starih Banovaca, a povremeno je prolazila i ustaka vojska iz Novog Slankamena i Nemci iz Novih Banovaca.
Cesto su se u to vreme mogle da vide nemako-ustake patrole kako
krstare poljima Podunavlja i pretresaju salae, tragajui za borcima Podunavskog odreda. Naroito su to inili posle neke partizanske akcije u
blizini. U selu su odmah pretresali pojedine kue, navodno radi traenja
zaostalog oruja, ili neke nepredate vojne uniforme.
Na pretnje i naredbe ustako-nemake vlasti Belegiani su odgovarali sve vrim i organizovanijim vezivanjem za narodnooslobodilaki pokret.
Prvi meseci 1942. godine. U Peincima je polovinom decembra
1941. odrano savetovanje, koje je jo vie ubrzalo razvijanje narodnooslobodilakog pokreta u Sremu. Tako je bilo i u Belegiu, gde je porastao broj simpatizera, a formirane su i nove desetine. U kandidatskoj partijskoj grupi, Aim Majstorovi je bio zaduen za organizovanje narodnooslobodilakog fonda i formiranje mesnog taba partizanskih desetina. Za
baziranje boraca odreda i vezu sa odredom bio je zaduen Pavle Miloevi, a za rad sa omladinom omladinci Bora Jani i Zdravko Kosti, koji su
poetkom 1942. primljeni u kandidatsku grupu.
Za rad sa kandidatskom grupom, Sreski staropazovaki komitet KP
delegirao je Svetu Dragojlovia, koji se u to vreme leio u Cigamali, kod
Milana Savina. Tada je u Belegiu formirana i skojevska organizacija. U
SKOJ su primljeni Bora Jani, Zdravko Kosti, Zdravko Mireti i Lazar Rastovi.
Praktini zadaci SKOJ-a i Saveza mlade generacije bili su da aktivno
uestvuju u sabirnim akcijama koje je vodila kandidatska grupa, zatim
narodnooslobodilaki fond, a kasnije se to proirilo i na druge akcije (se-

enje bandera, paljenje penice, pomaganje iznemoglima u obradi zemlje itd.).

Formiranje taba partizanskih desetina. Do kraja marta 1942. u
Belegiu je formirano 11 mesnih vojnih desetina. Da bi se njima uspenije
rukovodilo formiran je tab, iji je komandant bio Aim Majstorovi, a
politiki komesar Milan Novakovi Batuka. U aprilu su ih zamenili Arsa
Lianin i Sretenije Zorki; Aim Majstorovi bio je izabran za sekretara
narodnooslobodilakog fonda.
Poetkom aprila odran je prvi sastanak svih komandira i komesara
mesnih partizanskih desetina (tada ih je ve bilo 15).
Komandant Majstorovi je saoptio da je odreeno da ide na drugu
dunost, a pre izbora novog taba ukratko je rezimirao dotadanji rad desetina. Posle diskusije i izbora novog taba napravljen je plan rada desetina. Svi borci su imali zadatak da naue, ako to nisu znali, nianjenje iz
puke i pitolja i njihovo sklapanje i rasklapanje. Za tu obuku raspolagalo se samo sa jednom pukom i jednim pitoljem i oni su kruili od desetine do desetine. Sledei zadatak je bio obuka desetina u odbrani i napadu. U politikom radu je predvieno da se obradi seljako i nacionalno
pitanje, proui broura o faizmu i materijal o konspiraciji. Bilo je predvieno kao obavezno i da se jednom nedeljno odrava sastanak sa desetarima i komesarima desetina.
Formiranje mesnog narodnooslobodilakog fonda. Rasplamsavanje
oruane borbe u Sremu mnogo je doprinelo da se i u Belegiu sve vie
ljudi aktivno ukljuuje u narodnooslobodilaki pokret. Najvie su to izraavali prilozima u novcu, namirnicama i drugom. Jo je na savetovanju
u Peincima zakljueno da za organizovanje i rukovoenje radom oko prikupljanja, smetaja, uvanja i otpremanja dobijenih priloga treba u selima formirati odbore narodnooslobodilakog fonda. Odbori su kasnije dobili i politike zadatke. U Belegiu je narodnooslobodilaki fond formiran
polovinom 1942. godine. U njemu su bili Aim Majstorovi, Pavle Miloevi, Sava Vukeli, Vlada Rastovi i Duan Verenevi.
Iako je delatnost fonda bila ilegalna, jer je u selu postojala okupatorska vlast, narod se sve vie okupljao oko njega. Metani su se obraali
lanovima fonda za razne savete. Tako je odbor fonda poeo da postaje
klica narodne vlasti.
Okruni partijski komitet Srema je u prolee doneo uputstvo o radu
fonda. Trebalo je da oni budu glavni oslonac Partije u radu sa masama
i da ih, naroito u selima gde nema partijske elije, angauju i u politikom
i drugom radu.
U drugoj polovini godine fond u Belegiu .je prerastao u pravu narodnu vlast. Njemu su se metani obraali sve vie, reavajui pitanje obrade zemlje iznemoglih, sporove suseda itd. Jedan od stalnih njegovih zadataka u drugoj polovini godine bio je smetaj (raspored po kuama) jedinica odreda i briga o njihovoj ishrani.
Krajem godine je izdao i zvanino nareenje da se nita od namirnica ne sme iznositi na faistiko trite. Sa tim nareenjem su upoznate
sve partizanske desetine, omladinska organizacija i organizacija ena.

U jesen 1942. fond u Belegiu organizovao je preko organizacija omladine i ena pletenje dempera, arapa i alova i prikupljanje vea za
borce Istonobosanske brigade, koji su tada bili u Sremu. To je bila jedna
od veih takvih akcija.
Poto je trebalo brzo isplesti to vie arapa, dempera i rukavica
ene Belegia su parale ilime i od te vune ih plete. Krajem godine seoski
odbor (fond) je poeo legalno da radi, jer je itavo selo ve bilo organizovano, pa nije postojala potreba za ilegalnou. Ilegalan je ostao naravno
za ostala sela i za nepozvane. Politika linost u odboru bio je sekretar.
On je bio i zvanini predstavnik KPJ u njemu.
Krajem godine odbor je proiren novim lanovima. Pored Aima
Majstorovia (sekretara), Save Vukelia, Vlade Ratkovia, Pavla Miloevia
i Due Verenevia u njega su uli Doka Sianin (predsednik), Nikola Murgaki Cian, Milena Krivoija, kao predstavnik omladinske organizacije, i
Olgica Krnjaja i Mara Grbi, predstavnice AF2. Murgaki je postao prvi
blagajnik odbora.
Pokuaj mobilizacije Srba za rad u Nemakoj i za domobranstvo.
U martu 1942. poela je mobilizacija Srba za odlazak na rad u Nemaku. Iz
Belegia, Vojke, Surduka i Novih Karlovaca pozvana su godita 1913
1922. U selima je nastalo komeanje. Obveznici su se nali pred dilemom
da li da se odazovu ili ne pozivu ustake vlasti. Ustake vlasti su pretile
da e porodice obveznika, koji se ne odazovu pozivu biti oterane u logor.
Stav partizanskog rukovodstva je bio da to niko ne uradi, bez obzira to
nisu mogli da idu ni u partizane jer nije bilo oruja.
Okruni komitet KPJ za Srem je 3. maja 1942. letkom Brao Srbi"
pozvao obveznike da bojkotuju poziv.
Svi vi, brao Srbi, koji ste dobili poziv ni po koju cenu ne smete ii
na rad u Nemaku jer bi to znailo sluiti neprijatelju i time postati izdajnik sopstvenog naroda. Odbijte odlazak u Nemaku, otimajte od neprijatelja oruje i sa orujem pridruite se borbi naeg naroda za slobodu,
pridruite se naim junakim sremskim partizanima", pisalo je u njemu.
Vojni obveznici staropazovakog sreza izigrali su ovu akciju ustakih
vlasti na taj nain to su otili do Rume i tek se iz nje razbeali. U jednom
izvetaju II domobranskog zdruga, od 20. maja 1942, o tome pie:
Na alost, usljed promidbe osobito u Srijemu, ova akcija nije bila
uspjena, te po izvjetajima zapovjednitva II domobranskog zbornog podruja od transporta, koji je 8. svibnja trebalo krenuti iz Rume sa preko
2.000 pozvanih pravoslavaca na radove u Njemaku izostalo je skoro 1800,
tj. odazvalo se pozivu svega oko 200. Taj transport nije ni krenuo. Ostali
su se posakrivali i odbjegli u umu . . . "
U leto 1942. regrutovano je 1923. godite i ubrzo pozvano u domobranstvo. Omladinci su, provodei stav partijskih organizacija, odlazili u
partizane ili se krili. Od oko 150 pozvanih omladinaca u hrvatsku vojsku
se nije javio ni svaki deseti. Tako je propala i ta ustaka akcija.
Baze u selima. Posle propalog ustakog pokuaja mobilizacije, u
selu je nastao problem kako sakriti one koji su joj izbegli jer su andarmi,
sa poternicama, svakodnevno navraali u kue da ih trae.

Partijska elija, provodei stav Sreskog komiteta nastojala je da se

ostvari preporuka o kopanju baza (sklonita), u kuama i izvan njih, u
kojima bi se oni mogli skrivati. Zelelo se da svaka kua ima bazu i da za
nju ne sme znati niko sem ukuana. Prve baze su napravili lanovi Partije i Skoja, a zatim i sve kue ijim je lanovima domainstava pretila
opasnost od hapenja. U poetku su one bile sasvim jednostavne. Pravljene su ispod kotobanja i ambara, u svinjcu i na drugim skrovitim mestima. U njih se moglo vrlo brzo sakriti, ali nisu imale dovoljno ventilacije da bi se u njima moglo due da ostane. Te prve baze su posluile
kasnije za skrivanje namirnica, posua, krevetnine, odee i svega to je
neprijatelj mogao da opljaka prilikom pretresa kua.
Metani su nepoverljivo gledali na ovaj posao. Cak i kada su bile
izgraene, neki su se radije krili na drugim mestima u kui, bati i drugde.
Ali ih je iskustvo ubrzo ubedilo u njihovu korist.
Baze su postale znaajno oruje u borbi protiv neprijatelja. Mnogo
puta su one omoguile seljacima i partizanima da izbegnu osvetu faista
i sauvaju ivote.
Konspiracija. Kandidatska grupa u Belegiu je od prvog dana provodila strogu konspiraciju, svuda i u svemu gde je to bilo potrebno. Odreenu tajnu mogao je da sazna samo onoliki broj metana koliko je to
zaista bilo neophodno. Tako je onemogueno neprijatelju da i pored upornih nastojanja retko kada sazna ono to eli.
Skoro na svakom sastanku partijskom, omladinskom, desetine i
dr. ukazivano je na znaaj konspiracije. Postojao je i jedan pisani materijal O konspiraciji", koji je izdao Okruni komitet Srema. Izuavan je
u svim organizacijama i jedinicama.
Zbog konspiracije su menjana" i imena mesta. Surduk je, na primer, bio Sangaj, a Belegi Brod. Partijska, odborska i druga pota stizale su na ta ilegalna imena, za koja su znali samo kuriri, koji su je donosili, odnosno samo oni koji su odravali vezu sa Belegiom.
U to vreme kurirska veza je organizovana od sela do sela, a kuriri
su bili lanovi Partije i SKOJ-a. Svako pismo se moralo da ekspeduje
dalje istog dana. Kuriri su potu prenosili na konjima, a za udaljenija
mesta kolima. U Belegiu je postojala kua za prijem i odailjanje pote.
Zbog konspiracije je svaki lan Partije i Skoja i ostali aktivisti imao
ilegalno ime, koje se u selu zvanino nazivalo partizansko ime". lanovi
Partije, mesnog narodnooslobodilakog odbora i mesnog taba potpisivali
su se na dokumentima tim ilegalnim imenom. Tako se titila tajnost za
sluaj da neko pismo ili dokumenat padne u ruke neprijatelja. Iz njih se
nije moglo da sazna ni ko ih pie ni kome su upuena. Mnogima su ta
imena ostala za itav ivot.
Borba za etvu. Srem je bio vaan izvor hrane NDH i Nemcima.
Oni su nastojali da prikupe etvu i sauvaju je od partizana. Jula 1942.
svi srezovi Velike upe Vuke" izdali su optinama uputstva kako da organizuju obezbeenje etve. Svaka optina je morala u vreme od 1. do
31. jula da obrazuje poljske strae koje su uvale i titile etvu od zlonamernog unitavanja. Svi metani od 20 do 60 godina bili su obavezni

da vre straarsku slubu. Niko sem straara nije smeo da se kree nou
izvan naselja i po polju u vreme od 21 do 4 asa.
Ali ni sremski partizani nisu ostali neaktivni. Okruni komitet KPJ
za Srem je 9. jula 1942. poslao uputstvo sreskim i mesnim partijskim rukovodstvima da mobiliu narod i spree pljaku penice.
Gde god moe narod treba da brani letinu od pljake, da je skriva
na sve mogue naine. Komesare kod vralica, koji ne dozvoljavaju seljacima da skrivaju hranu, treba likvidirati.
Unitavati vralice (dreeve) neprijatelja.
Spaljivati ita na dravnim imanjima, bogatih petokolonaa i velikih poseda koje e sigurno neprijatelj uzeti za sebe.
ito treba unitavati u magacinima, vagonima kad bude neprijatelj
pokuao da ga izveze iz Srema . . .
U mestima gde ne postoje partijske organizacije povezati se sa ljudima istaknutim u NOB i preko njih organizovati paljenje."
Ustake vlasti su 1941. uspele da ugrabe dobar deo letine, i to bez
oruja. Njeni poverenici su ili za vralicama i popisivali viak penice. Sada su bile primorane da penicu otimaju pomou oruanih jedinica.
Partijske organizacije u staropazovakom srezu su izvrile temeljne
pripreme za akciju. Pod parolom Ni zrna ita okupatoru" uspele su da
mobiliu znaajne snage za njeno ostvarivanje.
Akcije onesposobljavan j a vralica i paljenja penice poele su 15.
jula. Prema podacima neprijatelja u staropazovakom srezu su od 15. jula
do 2. avgusta 1942, partizani odneli kaieve sa 5 vralica, zapalili 2 vralice, onesposobili udarima ekia 2 vralice i zapalili penice sa oko 105
katastarskih lanaca.
U Belegiu je partijska elija donela odluku da se zapale gumna
Gage Subotia, Mite Raia, Vase Raia i Velje Radinovia. Trebalo je to
uiniti istovremeno, jedne noi, u 21 as. Aim Majstorovi je zapalio
gumno Gage Subotia, a Ilija Verenevi i Doka Suboti potpalili su gumno Mite Raia. Bora Jani nije upalio gumno Vase Raia, jer mu se
uinilo da bi vetar koji duva mogao da zapali vei broj drugih gumna u
selu; gumno Velje Radinovia, nije zapaljeno jer je tamo bila postavljena
ustaka zaseda.
Treba napomenuti da ljudi kojima je paljeno ito nisu smatrani neprijateljima pokreta. Naprotiv, oni su pruah pomo narodnooslobodilakom pokretu. U isto vreme kad su paljena ova gumna, gorelo je i ito u
potesima na faistikim salaima. Neprijatelj je bio uveren da su akciju
izvrile jae partizanske snage.
Ustake jedinice iz Starih Banovaca sutradan su krstarile poljima i
;ragale za partizanima koji su palili ito. Ali su i narednih noi i dalje
gorela ita u Sremu.
U okviru priprema za ove akcije omladinci iz Belegia isekli su jedne
loi telegrafsko-telefonske bandere izmeu Starih Banovaca i Belegia u
luini od dva kilometra. Na taj nain je onemogueno neprijatelju brzo
spoznavanje, a samim tim i reagovanje, na partizanske akcije paljenja

ita. U toj akciji su uestvovali Zdravko Kosti, Bora Jani i jo nekoliko omladinaca.
Formiranje AFZ-a. Prvi odbor AFZ-a formiran je jula 1942. u
Belegiu. Formirala ga je Srbislava Kovaevi Marija, lan Sreskog komiteta Partije. U odbor su ule: Nada Savin, Bela Radinovi, Mica Radinovi i Olgica Krnjaja. Neto kasnije proiren je sa jo 4 lana: Radinkom
Mazinjanin, Kristinom Babin, Stazom Boi i Ruicom Ristivojevi.
Svaka lanica odbora radila je sa grupom ene iz svoje ulice. Te
grupe su se esto sastajale, raspravljale o prikupljanju priloga za partizane, itale propagandne materijale i dr.
Odbor ena obino se sastajao jednom nedeljno.
Belegika beogradska veza". Krajem 1941. i poetkom 1942. mnogi
aktivisti narodnooslobodilakog pokreta u Beogradu pogubili su meusobne
veze, odnosno veze sa pokretom. Sklanjajui se ispred policijskih potera
neki su odlazili u unutranjost roacima ili prijateljima. U tome im je
izdano pomagala jedna grupa Sremaca (Sremska ilegalna grupa, kako su
je zvali Belegiani) nastanjeni u Beogradu. Rauna se da je ona poslala u
partizane oko 2.ODO Beograana. Ta grupa se sa NOP-om u Sremu povezala 1942. preko partijske organizacije u Belegiu. Izvravala je i razne
druge zadatke, koje je dobijala preko belegike veze.
Grupe ilegalaca iz Beograda stizale su u Belegi ribarskim amcima.
Ustaki preki sud. Za suzbijanje rastueg narodnooslobodilakog pokreta u Sremu, pored drugih institucija, vojske NDH i nemakih jedinica, bilo je osnovano i Vie redarstveno poverenitvo, koje je u narodu
bilo poznato kao ustaki preki sud. Njegov rukovodilac je bio zloglasni
ustaa Viktor Tomi, a predsednik Treeg pokretnog ustakog suda bio je
Ivan Vidujevi. Sedite poverenitva od 10. do 25. avgusta bilo je u Vukovaru, a zatim u Sremskoj Mitrovici, do njegovog rasputanja polovinom
septembra.
Posle Tomievog dolaska, u Sremu su poela masovna hapenja. Izgubilo je tada ivote na hiljade Sremaca. Rauna se da ih je od avgusta do
polovine septembra streljano oko 6.000. U staropazovakom srezu izvedeno
je pred preki sud oko 120 lica i svi su osueni na smrt streljanjem.
Uporedo sa akcijom prekog ustakog suda tekla je i neprijateljska
ofanziva na Fruku goru. Ofanziva nije uspela, ali je mnogo ljudi uhapeno i ubijeno i mnogo sela opljakano. Mnogi ljudi su odvedeni u logore.
Iz Vukovara su u drugoj polovini avgusta doli u Belegi agenti Treeg suda i uhapsili Milana Novakovia Batuku, Maneta i Kostu Boia.
Milan i Kota su se dobro drali, Mane je odao pojedine drugove, pa su
ustaki agenti posle nekoliko dana uhapsili Doku Stajia, Stevana Stajia,
Ziku Stojia, Aleksu Zlatovia, Ziku Kostia, arka Jania, Aleksu Bosiljkovica, Milana i Pericu Romia. Uhapeni Belegiani su zlostavljani i
mueni, ali su se hrabro drali. Svi su streljani u Vukovaru 25. avgusta
1942. godine.
Mane Boi je nastavio izdaju. Sa ustakim agentima dolazio je u
selo da odaje ljude koji su radili u pokretu.

Krajem avgusta ustae su u treem naletu uhapsili ora Savina,

Zivana Mazinjanina i Slavka Nebrigia. Sva tri omladinca herojski su se
drali. Ustae su i njih streljale u Vukovaru 3. septembra 1942. godine.
Izdajnika Mana Boia je ubrzo likvidirao Belegianin Slobodan Novakovi Coba, borac partizanskog odreda. Uhvatio ga je kada je Boi doao
kui u Belegi, da se presvue, sasluao ga, a na njegovom leu je ostavio
cedulju Tako je svakom bilo, ko je u narod dirao"!
Belegiani su sa zadovoljstvom pozdravili ovu akciju.
Formiranje partijske elije. Grupa kandidata za lanove Partije
radila je u Belegiu do avgusta 1942. godine. Tada su otili Pavle Miloevi, Bora Jani i Zdravko Kosti. Ostala su samo dvojica, Aim Majstorovi i Milan Savin. U dogovoru sa njima, Petar Reli, sekretar Sreskog
komiteta Partije, pozvao je poetkom septembra aktiviste Vladu Rastovia, Milanka Subotia, Branka Kostia i Sretenija Zorkia, upoznao ih
sa potrebom da se u selu formira partijska elija i rekao im da e njih
etvorica biti primljeni u Partiju bez kandidatskog staa. Tako je formirana
elija. U njoj su, naravno, bili i Aim Majstorovi i Milan Savi, prekaljeni kandidati. O onom ta treba da rade i kakvi treba da budu lanovi
partije drug Reli nam je dugo govorio. Za sekretara elije, na predlog
Aima Majstorovia, izabran je Sretenije Zorki. Nepuni mesec dana kasnije u Partiju je primljen sekretar SKOJ-a Nikola Ristivojevi, tako da
je elija brojala 7 lanova.
Dogovorili smo se da se sastajemo dva puta nedelj no kako bismo
to bolje organizovali rad.
Na drugom sastanku elije Petar Reli je predloio da se u selu oformi
nova kandidatska grupa. lanovi elije nisu se tada sloili da predloeni
drugovi postanu kandidati za Partiju, jer, navodno, jo nisu bili dovoljno
provereni kroz rad.
Petar Reli je te noi spavao u mojoj kui. Savetovao mi je da i
pored onakve odluke partijske elije formiram kandidatsku grupu i sa
njom ponem da radim.
Sutradan sam odrao prvi sastanak sa grupom, kome su prisustvovah Petar Vukeli, Dragutin Savin, Doka Sianin i Nikola Murgaki.
Ubrzo su prva trojica primljeni u Partiju.
U to vreme ojaala je i organizacija Skoja. U svakoj ulici postojale
su skojevske grupe. Inae je celo selo bilo obuhvaeno masovnim organizacijama.
Svi odrasli su bili u mesnim partizanskim desetinama, omladina u
Savezu mlade generacije, ene u Antifaistikom frontu ena, pioniri u pionirskoj organizaciji.
Vie Belegiana je u toku godine polo u odred. Raspoloenje u selu
bilo je takvo da su omladinci i borci partizanskih desetina traili da se
prikljue odredu. Meutim, odlazili su samo oni koje je njihova organizacija predloila.
Razoruuna je patrola jinansa. Na Dunavu kod Belegia radila je
skela. Njom se prevozilo sa sremske na banatsku stranu. Dunav je bio gra-

nica izmeu Banata i NDH. Na mestu prevoza kao kontrola su bila uvek
po tri naoruana finansa.
Belegiani su bili dvovlasnici, svaka kua je imala zemlju na Prelivu (Banat). Od Belegiana naseljenih i Prelivu organizovana je grupa
simpatizera u mesnu vojnu desetinu. Sa banatske strane granicu su uvali Nemci.
Stab Podunavskog odreda poslao je 1. oktobra Nikolu Marinkovia,
ora Kovaevia Zemunca i Voju Zivkovia Dokeja da razoruaju finanse. Finansi su dolazili na Dunav oko 9 asova, nekad i ranije, a vraali su se u Stare Banovce, gde im je bila postaja, pred samu no. Tri partizana, obuena u seljaka odela, naoruana pitoljima i bombama, lako su
izvrili zadatak. Finansi su im bez borbe predali tri puke i dve bombe,
ali ih nisu ubedili da se pridrue partizanima. Puteni su da idu svojim
kuama. Od tada finansi su neredovno dolazili na Dunav, a kada su dolazili bilo ih je mnogo vie.
Napad na andarme u Starim Banovcima. U partijskoj eliji je
nekoliko puta razgovarano o napadu na andarme u Starim Banovcima.
Traeno je da jedna eta Podunavskog odreda izvri taj napad.
U Starim Banovcima je bilo oko 50 naoruanih andarma i ustaa.
Jednog oktobarskog dana, oko 22 asa, u Belegi je doao iz Fruke
gore vod Podunavskog odreda, zvani Cobin vod. Vod je bio baziran kod
Ilije Adamovia i Zike Cvrklja, na kraju sela, prema Starim Banovcima.
Sekretar belegike elije i Milanko Suboti su se odmah povezali sa vodom i dogovorili se, posle dueg razmatranja, da vod uz pomo metana
Belegia napadne Stare Banovce. U vodu je bilo 30 boraca, sa jednim pukomitraljezom, a trebalo je izvriti napad na sedam objekata: na andarmerijsku postaju (najbolje utvrenu), optinu (koju je uvalo nekoliko ustaa), na finansijsku postaju (u kojoj je bilo oko 15 naoruanih finansa) i na stanove nekoliko ustakih stareina.
Predloio sam da se napad na andarmerijsku postaju izvri preko
krova susedne kue, i to na taj nain da dva borca poliju krov benzinom
i zapale ga.
Sa vodom je polo desetak omladinaca metana, koji su ekali da
idu u odred, ali nisu imali oruja. Povedeni su u akciju da bi se naoruali
i starali se o eventualnom plenu.
U prvi sumrak grupa je krenula prema Starim Banovcima. Kad je
stigla pod selo, Coba je rasporedio borce za napad, koji je poeo tano u
21 as. Otvorena je vatra na svim predvienim mestima. Zapaljena je andarmerijska postaja, ali su se andarmi sklonili u podrum, odakle su pruali otpor. Finansijska postaja zauzeta je brzo. Dva finansa su ranjena,
a ostali su razoruani. Razoruane su i ustae u optinskoj zgradi. Jo dok
je trajao napad stigli su kuriri iz Donjeg Srema i preneli nareenje da vod
odmah prekine borbu i krene u Donji Srem. Tako akcija nije dovrena,
ali je ipak zaplenjeno 15 puaka, neto municije, ebadi i odee.
Finansi su iste noi odvezli svoje ranjenike u zemunsku bolnicu. Tom
prilikom su naili ponovo na vod koji je vrio napad, zbog ega su stekli
utisak da su selo napale velike partizanske snage.
17 Ratna seanja, III

257

Paljenje optine u Belegiu. Partijska elija je predloila da se

onesposobi optinska uprava u Belegiu i da akciju izvedu jedinice Podunavskog odreda. To je i uinila Mitaneva eta 12. novembra u prvi sumrak upadom u zgradu optine. Razoruala je folksdojere, uzela novac iz
kase, a celokupnu dokumentaciju o porezu i drugim obavezama seljaka iznela na ulicu i spalila. Joji Ekertu, predsedniku optine, koji je priveden,
naredila je da podnese ostavku na predsedniko mesto. Zaplenjena je pisaa maina i neto pribora, hartije i drugog.
Proslava Dana oktobarske revolucije. Na salau Bae ekia borci
Podunavskog odreda (Mitaneva eta) pripremali su proslavu Dana oktobarske revolucije. Komandiri i komesari partizanskih desetina u Belegiu
dobili su zadatak da najbolje drugove iz desetina povedu sa sobom na
proslavu. Poli su u prvi sumrak.
Proslava je poela mitingom, na kome je Slobodan Berberski Lala
govorio o oktobarskoj revoluciji i Lenjinu, a zatim o naoj narodnooslobodilakoj borbi. Zatim je nastalo narodno veselje.
To je bila prva proslava Dana oktobarske revolucije u Belegiu.
Seoske strae. U jesen su poele da se organizuju partizanske
strae. Osmatrale su prilaze selu da faisti ne iznenade upadom, kontrolisale ko ulazi i izlazi iz sela i, ujedno, nadzirale metane da ne iznose
namirnice i stoku na trita. Na svakom straarskom mestu bila su po dva
straar a.
Prvih dana strae su prilikom nailaska neprijatelja nou uzbunjivale selo na taj nain to su lupah na prozore svake druge ili tree kue,
a domaini tih kua su obavetavali susede. Ako se to dogaalo danju straari su trali ulicom, jedan sa jedne, a drugi s druge strane, otvarali dvorita i vikali: Faizam".
Prilikom takvih uzbuna na ulicama su se mogli videti jedino metani
koji su imali razna zaduenja: da sklone ranjenike, sanitetski i drugi materijal, pisai pribor, razne kompromitujue stvari i si. Borac ili omladinac
koji ne bi izvrio svoj zadatak pozivan je sutradan na odgovornost.
Ukoliko je selo unapred bilo obaveteno o nailasku neprijatelja, veina metana se jo uvee izvlaila u polje, u kukuruze.
Pri kraju godine, mesni tab je postavio strau, zapravo osmatrae
na tornju crkve, odakle su najbolje mogli da budu osmotreni svi prilazi
selu. Alarm je davan udarom zvona, i to za svaki pravac drugaijim znakom, tako da su metani znali preko kog pravca da se izvlae iz sela
u polje.
Pored straa, svaki metanin oseao se obaveznim da obavesti o
nailasku neprijatelja ako ga primeti pre strae, to su i inili.
Desilo se nekoliko puta da je selo lano alarmirano. To je neprijatelj namerno izazivao pometnju i paniku. Partijska elija je posle svakog takvog dogaaja tragala za izvorom lai, a paniare raskrinkavala
na konferencijama.
Nepoznata i uopte sumnjiva lica, koja su dolazila u Belegi, strae
su privodile mesnom tabu, a on ih je upuivao na sasluanje u komandu
mesta.

Krajem godine strae su imale i zadatak da hvataju metane koji su

zabranjene namirnice i stoku hteli da iznose na pijacu. Namirnice i stoka
su plen j eni u korist narodnooslobodilakog fonda.
Krajem godine su strau poele da dre i ene.
Prepad na postaju u Starim Banovcima. Zima je poela, mraz je
sve vie stezao, ali snega nije bilo. Dva finansa iz Starih Banovaca, Bonjak
i Kluz, esto su se tih dana mogli videti u Belegiu. Skoro svaki drugi ili
trei dan navraali su kod Belog Raia i traili da se poveu sa partizanima. Meu lanovima Partije, mada je bilo neslaganja i otpora, prevladalo je miljenje Doka iana da se sa njima treba povezati i to im omoguiti. Takav stav se pokazao dobrim. Uz pomo te dvojice finansa organizovan je napad na postaju u Starim Banovcima. Kako u to vreme u blizini
nije nigde bilo partizanskih jedinica akciju je izvela grupa (etvorka) iz
Belegia, iako je planom bilo predvieno da to izvri najmanje jedan vod,
a moda i eta.
Oba finansa su insistirala na takvom napadu, jer je to bio najlaki
nain da podu sa partizanima, a da im porodice ne budu ugroene. Napad
je, kako su oni zamiljali, trebalo izvesti tako da jedinica doe neprimetno
u batu postaje, na znak kada trenutak bude najpogodniji.
Bila je to smela zamisao da se napadne postaja u kojoj ima dvadeset
naoruanih finansa, a u samom selu jo oko 40 andarma i ustaa. U
prvi sumrak trebalo se neopaeno uvui u selo. Sekretar mesne partijske
elije u Banovcima, drug Ante, koji je stanovao pored finansijske postaje,
prihvatio se da proveri stanje u postaji i da nam bude pri ruci prilikom
izvoenja akcije. Raspolagalo se samo sa dve puke (tucer"), nekoliko
pitolja i desetak bombi napravljenih od vodovodnih cevi, sa fitiljem.
Bila je nedelja pre podne. etvorka se sastala kod Crnog Beia da
izvri poslednje pripreme. Milanko Suboti Vetar dobio je zadatak da
skupi oruje, a Crni da obezbedi kola.
U pet popodne ponovo smo se skupili kod Crnoga. Vetar je bio ljut
i ogoren jer nije doneo puke. Doka Sian Jordan odneo ih je na sala.
Dvoumili smo se da li uopte da idemo u akciju sa tri pitolja, od kojih
je samo jedan bio ispravan.
Vetar je insistirao da se ide po svaku cenu, onako kako je dogovoreno, jer je nezgodno da prevarimo Kluza i Bonjaka, koji su i bez toga
prilino ekali na ovaj dan. Tako sam i ja mislio.
Preko pustih polja, zaobilaznim putem, etvorka je kolima stigla u
Stare Banovce, kod ika Mite Veerinskog. U prvi sumrak je pola prema
finansijskoj postaji.
Ante nas je iekivao, ali kada je mrak poeo da pada posumnjao
je u to da emo uopte doi, ali je za svaki sluaj ekao na ulici. Uli smo
za njim u dvorite njegove kue.
U kui smo se posluili kolaima! Doka Belanovi Zumbul se alio s
Vetrom: Jedi, moda e biti poslednji". Crni je predloio da nagaravimo
lica da nas ne bi ko prepoznao, to smo i uinili. Ante nas je odveo u
batu postaje i ostao sa nama. U kafani blizu nje ula se harmonika i pesma. Veselili su se ustae i andarmi.

itav as smo leali u bati, oekujui Kluzov znak za napad. Poeli smo da sumnjamo da se ne radi o prevari, da nismo upali u klopku.
Sreom, pojavio se i Kluz i rekao da jo malo priekamo.
Kad je ponovo doao uzbueno je rekao: Drugovi, sad, samo brzo!
Straar je u postaji".
Kroz ozidani ulaz, na cik-cak, uleteli smo u postaju. Na Vetrovu komandu iznenaeni finansi su podigli ruke u vis. Prvo smo dograbili njihove puke. Vezao" sam Kluza i Bonjaka, izveo u dvorite i tamo ih
ostavio da uvaju strau. udili su se da oni uvaju strau kada se tu
nalazi itava eta. Nisu znali koliko nas je, jer bi se istinski zaudili! Rekao sam im da svakog ko bi doao sa ulice veu i vratio sam se u postaju.
Crni je finansima ve poeo da dri politiki as. Zumbul i Vetar
su pokupili preostalo oruje i municiju. Uplaeni finansi su utali. Pokoji bi klimnuo glavom u znak odobravanja, ali nijedan nije hteo da poe
u partizane.
Rekao sam drugovima da krenu. Vetar je pozvao jednog omanjeg
finansa da poe sa nama. Nije mu se ilo, ali je morao.
Ostalima je naredio da se jedan sat ne udaljavaju iz ove sobe dok
ne izvrimo sve akcije u Starim Banovcima".
Poli smo prema mostu. Finans koga je Vetar terao ispred sebe bio
je, u stvari, poznati ustaa, odgovoran za smrt mnogih ljudi. Vetar ga je
poznavao. Pokuao je da pobegne, ali nije uspeo. Stradao je od Vetrovog
bajoneta. Nas etvorica i Kluz i Bonjak brzo smo se prebacili preko
mosta. Bonjak i Kluz su se interesovali gde su ostali borci, ali do dolaska
kod ika Mite nisu znali da su svega etiri belegika partizana izvrila
napad na njihovu postaju! No bili su radosni to im se ostvarila elja da
odu u partizane.
Sutradan se u okolnim selima prialo o naem napadu. Ali se samo
nagaalo odakle su mogli da dou partizani i koliko ih je bilo.
Velika akcija see bander a. Krajem novembra partijska elija u
Belegiu je odluila da se izvede jedna vea diverzantska akcija, jer je ocenila da nije ni politiki dobro to od leta, odnosno od onog uspenog paljenja ita, nije izvrena nijedna.
Bila je to akcija see bandera na drumu od Starih Banovaca do Stare
Pazove i od Belegia do Starih Banovaca. Bandere smo isekli tako da se
vie nisu mogle da upotrebe (na tri reza", odnosno etiri dela), poskidali
smo i pokupili telefonsku icu i polupali aice na banderama.
Podelili smo se u dve grupe. Sa jednom smo ili ja i sekretar
SKOJ-a, Nikola Ristivojevi Kole, a sa drugom Milan Savin Promaja i
Milanko Suboti "Vetar.
Selo je prualo neobinu sliku. Svakoga asa prolazio je poneki omladinac sa testerom preko ramena, kao da je nastupila sezona see ume.
Devojke su pod mikom nosile pantalone. Izgledalo je da nee da idu u
akciju u suknjama. Ali nije bilo samo to. Zelele su da i na taj nain vie
lie na prave partizane.

Promaja je odredio desetora kola koja e ii na drum. U prvi sumrak poelo je okupljanje na zbornom mestu. Bilo je preko dve stotine mesnih partizana, mladih i starijih.
Zatim su kolone krenule. Ispred nae omladinske, ili smo Kole i
ja, sa jo dva naoruana omladinca. Ostali su se naoruali testerama, kletima, makazama za icu i ekiima.
Odmah zatim krenule su i mesne desetine. I njihovo naoruanje je
bilo malo: etiri puke i poneka bomba.
Da bi se brzo i dobro radilo obrazovane su petorke": dvoje da prestruu banderu, dvoje da seku i pokupe icu, a peti da razbija aice. Norma
za testerae bila je da obore najmanje pet bandera.
Omladinska kolona stigla je na cilj posle jednog asa mara. Poto
je bilo blizu, nisu koriena kola za prevoz.
Rasporedio sam grupe od bandere do bandere. I Kole se rastrao, as
je bio na elu, as na zaelju kolone. Bio je zabrinut. Omladina nije bila
jo u velikoj akciji. Uspeh, odnosno neuspeh u njoj bio je i njegov.
Obezbedili smo se od Starih Banovaca. Tamo smo ja i Kinez. S te
strane jedino nam je pretila opasnost, jer je u Banovcima bilo ezdesetak
ustaa i andarma. Imali smo samo dve puke, ali su omladinci verovali
da je i to dovoljno.
Kada su grupe rasporeene po deonicama, prva je otpoela da testerie bandere. To je svima bio znak za poetak. Radilo se brzo, temeljito.
Padale su bandere i odmah su rezane na manje delove, ica je seena i
umotavana. Radilo se sa oduevljenjem. Tako je bilo i u grupi prema Pazovi, gde su i stariji testerai poeli akciju.
Te noi su Belegiani sekli bandere da bi sutradan nastavili svoje
domae radove kao da nisu bili u akciji.
Drum je ogoleo. Nije vie bilo bandera. Samo su se skupljale ice.
Sutradan su i sakupljene ice bile zakopane, da je faisti ne pronau. Pono
je bila prola kad se kolona nala zajedno i s pesmom krenula natrag.
Nikome nita nije trebalo o akciji govoriti. Ni izmeu sebe o tome priati. Zadatak smo izvrili, i sve je bilo u redu, tako je nekako reeno
na kraju.
andari su napali na kuu Lazara Miretia. Ustaki andarmi iz
Starih Banovaca i dalje su s vremena na vreme dolazili u Belegi, ali posle onog napada u oktobru na njihovu postaju samo u veim grupama,
od 20 ljudi navie. U decembru su jedne noi, oko 22 asa, uli u selo zaobilaznim putem, opkolili kuu Lazara Miretia u Ciganmali (verovatno su
bili obaveteni da su u njoj bazirani partizani) i odmah su poeli da pucaju
u prozore. Tom prilikom su ubili petnaestogodinjeg Zikicu Miretia,
lana SKOJ-a.
U kui su bili bazirani Nikola eki iz ortanovaca, i jo dva druga.
Prihvatili su borbu i uspeli da se sa ukuanima izvuku iz kue. Pri izvlaenju je ranjen Nikola eki u stomak, ali je i on uspeo da se prebaci na
kraj sela, u kuu Save Plavia, gde mu je ukazana prva pomo.
Poto im napad nije uspeo, andarmi su sutradan doli u selo i jaim
snagama poeli potragu za partizanima. Prvo su upali u kuu Save Mir-

etia, u kojoj su nali njegovu snaju Bojku. Oterali su je u Stare Banovce,

tukli je i muili, ali od nje nisu nita saznali. Po tragovima krvi andarmi
su doli do kue Save Plavia, gde su zatekli samo njegovog trinaestogodinjeg sinovca Nikolu. I njega su tukli, ali o ranjenom partizanu nisu
dobili nikakav podatak.
*
*

Tako je prola i druga ratna godina u Belegiu. Nova je donela nove

borbe i akcije koje e potvrditi odlunost Belegiana da istraju u borbi
protiv okupatora i domaih izdajnika.
SRETENIJE

ZORKIC

U SRBIJI 1941. GODINE

Poetkom oktobra 1941, kao slubenik Ministarstva poljoprivrede,
premeten sam za poljoprivrednog referenta na Rudnik. Na dunosti sekretara partijske organizacije u Ministarstvu poljoprivrede zamenio me je
Luka Mrki, slubenik ministarstva. Bio je najstariji u organizaciji i vrlo
staloen ovek.
Na Rudnik sam doao zaobilazno. Iao sam do Paraina. Tamo je
bio neki kurs za drugarice agronome koji je pohaala i Nada Dimitrijevi, agronom, lan moje partijske organizacije u ministarstvu. Iz Paraina,
posle susreta sa drugaricama, otiao sam u Svetozarevo, tada Jagodinu, da
se, po mogustvu, sretnem sa Petrom Stamboliem jer sam uo da se tamo
nalazi. U Svetozarevu sam obiao okolna brda gde je trebalo da budu
Stamboli i drugi drugovi, meutim, tamo sam saznao da su oni otili
negde u pravcu Kragujevca i Rae Kragujevake. Vratio sam se na elezniku stanicu, i preko nekih ljudi ostavio poruku Stamboliu da me ako
se vrati potrai na eleznikoj stanici do polaska veernjeg voza za Lapovo. S obzirom da se Stamboli nije pojavio, krenuo sam preko Lapova
i izjutra stigao u Kragujevac. Smetaj sam naao u Nioj poljoprivrednoj
koli kod Srbe Todorovia, kolege sa studija.
Nezaboravni su mi utisci sa tog vienja sa Kragujevcem. Sa eleznike stanice otiao sam ka centru i prvo to sam spazio bila su veala.
Preko puta njih, u jednoj kafanici, sluao sam razgovore ljudi o partizanima i borbi, a video sam i listove sa slobodne teritorije. Radilo se o listu
koji je izlazio u Gornjem Milanovcu. Istog ili sledeeg dana u Kragujevcu
sam na ulici sreo uvenog bandita iz moga kraja Aleksu Jovaevia iz
Preljine. Susret sa njim bio je za obojicu iznenaenje. On je pobegao iz
sela da ga partizani ne bi streljali, jer je kao poznati predratni reakcionar i razbojnik, ve prvih dana stupio u slubu okupatoru i izdajnika. Nai

su mu zapalili kuu u selu, kao odmazdu za paljenje kua nekih naih,

drugova koje je on odao.
Uplaio me se kad me je video jer je znao da ni u Kragujevcu nije siguran, a i ja sam se uplaio njega jer sam boravio u gradu koji se, mada je
disao slobodom i bio spreman da se za nju bori, nalazio u vlasti okupatora i izdajnika.
Sledeeg dana izjutra sa ausvajsom, dokumentima i elom svojom
imovinom strpanom u jedan kofer, krenuo sam ezom prema Gornjem
Milanovcu, tj. u pravcu Rudnika. Cim sam izaao iz Kragujevca prola
me je jedna manja kolona Nemaca sa dva-tri tenka i isto toliko kamiona
i otila prema Gornjem Milanovcu. Nastavio sam put za njom. Na brdu
iznad sela Bara ula se eksplozija i video dim u pravcu Kraljeva. Kasnije
sam saznao da je to bila eksplozija izazvana paljenjem municije u slagalitima u selu Samaili. I nemaka kolona se zaustavila i posmatrala dim
od eksplozije. Proao sam pored nje ne zadravajui se, a ni oni me nisu
zadrali. Kada sam bio pred Barama okrenuo sam se i video da se kolona ponovo kree za nama. Rekao sam koijau da skrene u selo. U Barama sam naiao na patrolu partizana sa Rudnika i pridruio sam im se.
To je bio najbolji nain da bezbedno i sigurno doem na Rudnik.
Na Rudnik smo stigli pred vee. Rudnik i itava teritorija Gornjeg Milano vca i aka bile su slobodne. ( aak je osloboen poslednji 1. oktobra.) Neprijatelj je vladao komunikacijom KragujevacTopolaBeograd. Na Rudnik sam stigao 6. oktobra.
Na Rudniku se nalazila 4. eta Takovskog bataljona (Rudnika), aanskog partizanskog odreda Dr Dragia Miovi" i jedna jedinica etnika. etnici su bili u koli, na desnoj strani puta Gornji MilanovacTopola, a partizani sa druge strane puta, mislim da je i to bila stara kola.
Komandir Rudnike partizanske ete bio je Veljko Tomi pravnik, Crnogorac, koga sam poznavao i ranije iz Beograda, a kod etnika neki rezervni
oficir ijeg se imena ne seam. Odnos izmeu partizana i etnika na Rudniku bio je snoljiv i nije bilo sukoba. Meutim, patroliranje i sve ostalo
svako je vrio na svoj nain i po svom nahoenju. Pridruio sam se odmah partizanima i preko kurira javio drugovima u aku da se nalazim
na Rudniku.
Rudnik je bio predstraa slobodnoj teritoriji. Sa njega se vrilo patroliranje u pravcu Satornje i Topole i u pravcu Belanovice i Aranelovca.
Seam se tih patroliranja; jednog u pravcu. Satornje, jednog u selu Dragolju, gde sam sreo i drugaricu Leju, danas Milosavljevi, i jo jednu drugaricu ijeg se imena ne seam i patroliranja u pravcu Belanovice u kojoj se tada vodila borba, mislim izmeu nedievaca i nas.
Sa Rudnika sam vodio grupu od 4050, moda i vie partizana u
Uice, po oruje i municiju. Na povratku iz Uica bili smo u najstrooj
pripravnosti na prolazu kroz Poegu. Da li su ve tada etnici bili uhvatili i ubili Milana Blagojevia, komandanta Sumadijskog partizanskog
odreda ili nisu, ne znam, ali je na terenu Poege vladala vrlo zategnuta
situacija izmeu partizana i etnika. Na Rudniku sam se zatekao i one

noi kada su Nemci upali u Gornji Milanovac i zapalili ga. I partizani i

etnici sa Rudnika nisu intervenisali i povukli su se ka umi i kopovima.
Ubrzo posle povratka iz Uica, sa naoruanjem sam premeten u Gornji
Milanovac za zamenika komesara Takovskog bataljona.
Komandant bataljona bio je Branko Raki, uitelj, a politiki komesar Milivoje Minja ilas, student agronomije i moj mlai kolega sa fakulteta iz Zemuna. Bataljon tada nije imao zamenika komandanta. Bogdan Oklopdija bio je komandant mesta. Kao zamenik komesara bataljona,
s obzirom na kratko vreme, nisam mnogo radio na jaanju i razvoju partijske organizacije, to mi je bila osnovna dunost.
Oko partijskog rada u bataljonu pred kraj postojanja slobodne teritorije imao sam razgovor sa Acom Saviem, mislim predstavnikom Okrunog komiteta KPJ.
Iz Gornjeg Milanovca dresinom sa dva druga iao sam na zadatak
miniranja pruge Gornji MilanovacLjig. Pripremio sam za miniranje
most kod Ljiga, ali ga nisam poruio u nameri da se kod njega postavi
stalna straa i da se minira u sluaju da Nemci naiu sa kompozicijom.
Minirao sam jedan akvadukt blizu Milanovca. Miniranje je vreno avionskim bombama, od 50 ili 100 kg i elektrinim paljenjem. Ove bombe su
ostale od aprilskog rata na aerodromu u Preljini i odigrale su znaajnu
ulogu u prvim danima ustanka. Sa njima su rueni propusti i mostovi
i neprijatelj nateran na povlaenje.
estog ili 7. novembra izjutra sa jednom jedinicom umadinaca (mogla je da broji oko 100 ljudi), kao sprovodnik i putovoa krenuo sam u
Caak. To su bili borci Sumadijskog odreda, koji su preko aka nastavljali put ka Uicu. S obzirom da smo se kretali danju i da su ve otpoeli sukobi sa etnicima, nisam hteo da ih vodim Branskom klisurom
nego kroz Savinac i preko mosta u Branima kod eleznike stanice uli
smo, pored cisterni, u Prislonicu. Pored prislonike kole, kroz Majstorovie i Zivkovie, uli smo u Preljinu. Ne znajui o emu se radi, a poznajui mene, seljaci su govorili da je proao Dragan sa svojom etom. U
Preljini smo naili na jednu grupu etnika koja je beala posle poraza
na Ljubiu. To su bili neki Trepanci. Petar Miloevi, Prislonianin, koji
nam se pridruio, uhvatio je, prepoznao i ubio jednog etnika. Posle pada
slobodne teritorije, etnici su ga uhvatili i ubili. etnici koji su napustili
svoje poloaje kod Kraljeva napali su nae snage kod Kraljeva, preuzeli
tenkove i topove koji su bili u naim rukama, i spremali napad na Caak.
U tom cilju zaposeli su brdo na Ljubiu kod spomenika Tanasku Rajiu
i spremali se da topovima tuku Caak. Prethodno su ispalili nekoliko granata na Preljinu, pa je bilo i mrtvih i ranjenih.
Kad sam sa Sumadincima uao u Preljinu, etnike je na Ljubiu
ve razbio Ljubiki bataljon. U tim borbama poginuo je i etniki komandant, kapetan Deroko. Grupa etnika, koju smo sreli u Preljini, bili su
ostaci etnika razbijenih na Ljubiu. Razbijanje etnika na Ljubiu znailo je mnogo za odbranu aka od napada etnika, jer je leva obala Morave bila slobodna, i sa te strane je Caak bio bezbedan.

Kroz Preljinu, preko eleznikog mosta, preli smo u Konjevie i

u Ljubi. Ili smo prugom. Pred vee smo uli u Caak. Te noi usledio
je etniki napad na Caak. Sa Sumadincima koje sam dopratio zaposeli
smo poloaje u aku prema selu Jezdini (danas se tu nalazi fabrika Sloboda"). Borbe su trajale celu no. Pred zoru, delovi naih snaga koje su
branile Caak desno od nas na prostoru Belvi" i Morave, izvrili su prodor. te su se etnici u panici razbeali i napustili opsadu grada.
Te noi, usled lako vernosti komandanta Takovskog bataljona, etnici su zauzeli Gornji Milanovac. U bolnici su zarobili preko 200 boraca,
preteno umadinaca. Po stanovima su pokupili bolesne i iznemogle partizane i sve ih preko Ravne gore sproveli i predali Nemcima u Slovcu,
koji su ih kasnije u Valjevu streljali.
Poraz koji su etnici pretrpeli prilikom svog neuspelog napada na
Caak, odrazio se na njihov moral. Masovno su se predavali i polagali oruje. Oni koji nisu hteli da nastave borbu zajedno sa nama, putani su
kuama.
Posle razbijanja etnika kod aka, krenuo sam sa Ljubikim bataljonom, pod komandom Sredoja Uroevia, preko Gornje Trepe i Ljutovnice u pravcu Gornjeg Milanovca da i njega oslobodimo. umadinci
su nastavili svoj put. Pred vee smo stigli u Gornji Milanovac i otpoeli
napad.
U toku veeri Uroevi je povredio nogu i povuen je u bolnicu u
Caak. Sutradan je u prepodnevnim asovima Ljubiki bataljon, zajedno
sa drugim naim snagama koje su uestvovale u napadu, oslobodio Gornji Milanovac. Pristupilo se gonjenju razbijenih etnika. Ljubiani su nastavili da ih gone u pravcu Rudnika, a ja sam se pridruio Takovskom
bataljonu koji ih je gonio prema Ravnoj gori. Kod Takova je jedna grupa
etnika sa boka napala jedan na vod i potisla ga. Tom prilikom zarobili su i jedan na avionski mitraljez koji je pripadao tom vodu. Dejstvom drugih naih snaga etnici su najureni, ali avio-mitraljez nije povraen.
Na poloajima oko Takova zatekla nas je naredba o obustavljanju
daljeg gonjenja etnika jer je sa njima sklopljeno primirje. Bataljon se
zadrao na tim poloajima sve do poetka prve neprijateljske ofanzive,
krajem novembra 1941. godine.
Kao to je poznato, ofanziva neprijatelja je voena iz niza pravaca.
Od Kraljeva na Caak, od Kragujevca prema Gornjem Milanovcu, iz Topole ka Rudniku, od Valjeva ka Uicu i od Bajine Bate ka Uicu. Deo
bataljona sa komandantom i komesarom upuen je da brani Gornji Milanovac. Prema tadanjim kazivanjima, neprijatelj je u toku dana uspeo
da ga zauzme, meutim, nae snage su ga u toku noi potisle i povratile grad. Ipak su sutradan nae snage bile prinuene da ga ponovo i
konano napuste.
Delovi bataljona koji su se borili oko Gornjeg Milanovca sa komandantom i komesarom nisu se vratili u sastav bataljona, vratio se samo jedan manji deo.

Saznavi za situaciju oko Gornjeg Milanovca, prikupio sam delove

bataljona koji su bili pod mojom komandom i prebacio ih na drugu stranu
puta Gornji MilanovacPranjani u pravcu Savinca. Situaciju nismo poznavali, niti smo znali gde se nalaze nai, a gde neprijatelj, ni u kojim se
pravcima odvija neprijateljska ofanziva. Vezu sa tabom odreda nismo
imali. Jedino to smo saznali od delova bataljona koji su se vratili u njegov sastav iz Gornjeg Milanovca bilo je da je neprijatelj zauzeo grad.
Sledeeg dana izjutra, posle pada Gornjeg Milanovca, primetili smo
u daljini jednu kolonu koja se kretala u naem pravcu. Ustanovili smo da
su to nae snage koje su se borile na Rudniku. U koloni su bili 5. (Ljubika)
eta iz Ljubikog bataljona, Caanskog partizanskog odreda Dr Dragia
Miovi" i 4. (Takovska) eta, jedna Raanska eta i jedan bataljon 1. umadijskog odreda sa Duanom Dugaliem na elu. Nisam siguran da li je,
i ko, jo bio u toj koloni. Razmiljajui dok piem ovo, dolazim do zakljuka da je u koloni bio i Milan Ili Cira". Seam se vrlo dobro njegovog
lika a ni pre ni kasnije nisam imao prilike da ga sretnem. Znai da sam
ga upoznao u koloni pri povlaenju.
Svi smo se sakupili bez neke komande i detaljnih informacija i zajedno krenuli prvo ka Ovaru i Kablaru, da spreimo prodor neprijatelja
prema Uicu. U pokretu smo saznali da je pao Caak i da su Nemci proli i kroz Ovarsko-kablarsku klisuru. Stigli smo i zanoili u selu Dobrin j i,
Gornjoj Srednjoj ili Donjoj, ne seam se tano gde.
Izmeu Savinca i Dobrinje videli smo jednu manju grupu partizana, jaine jednoga voda, koja se kretala paralelno sa nama i koja nam
se nije pridruila. Posle rata saznao sam da je to bio jedan vod Takovskog
bataljona u kome su bili Radisav Nedeljkovi i Konstantin Luki i koji
je izmeu Poege i Ovara preao prugu i put i stigao u Radobuu.
Saznavi da je i Uice palo i da su se nae snage povukle ka Zlatiboru
i Sandaku, mi smo odluili da se povlaimo u istom pravcu i da se sastanemo sa glavninom naih snaga. Obili smo Poegu i Uice i preko Karana preli put UiceValjevo. Na tom putu odigrao se krai sukob sa
neprijateljem. Preletali su nas avioni i naila su iz pravca Uica jedan
ili dva kamiona sa neprijateljem, koje su nae zatitnice odbile.
Preli smo put UiceBajina Bata, ali se vie ne seam na kom mestu, i popeli se na Zlatibor u sela Semenjevo i ljivovicu. Tu smo predahnuli. Prema informacijama koje smo dobili, dva-tri dana neprijatelj je
pre nas ve proao tim terenom i preeljao ga.
Na tom terenu sreo sam i svoje stare poznanike, porodicu inenjera
Ljube Ivkovia i oca drugarice Laie Ivkovi, studenta agronomije. Od
njih smo dobili podrobnije informacije o stanju na tom terenu.
U ljivovici smo imali ozbiljne diskusije o tome ta treba dalje da
radimo. Veina je bila da nastavimo put ka Sandaku i da se spojimo sa
glavninom naih snaga koje su se povukle iz Srbije. Meutim, bilo je i oprenih miljenja: da treba da se vratimo, da smo napustili narod, da smo
dezertirali i tome slino. U tim diskusijama, kako se seam, uestvovali
su: Dugali, Rajko Tanaskovi, komandir 5. Ljubike ete; od Takovaca
Radovan Grkovi i komandiri eta Tadija Andri, Radisav Janiijevi i ja.

U ljivovici su nam se pridruili i Kragujevani. Na elu tih snaga

bio je komandant bataljona Voja Radi. Oni su doli jedan dan posle nas.
Posle odluke koju smo doneli u diskusiji, nastavili smo kretanje prema
Sandaku, preli Uvac i u selu Radoinji smestili se u osnovnu kolu.
Sve snage biveg Caanskog odreda, koje su se povlaile i iz Takova
i sa Rudnika, bile su koncentrisane u koli. Tu je izvreno i sasluavanje
zbog greaka prema narodnoj imovini, a i dezerterstva u smislu naputanja terena. Mene su sasluavali Aleksandar Rankovi, Ivo Lola Ribar i
Svetislav Stefanovi ea.
Odlukom Glavnog taba NO Srbije formiran je Caanski bataljon
od boraca ljubike ete, takovskih eta i grupa i pojedinaca iz Caanskog
partizanskog odreda koji su se drugim pravcima povukli i nali kod Nove
Varoi. Bataljon je tada imao etiri ete, ljubiku, aansku i dve takovske.
Za komandanta bataljona postavljen je Predrag Dragan Jevti, zvani
Skepo, poginuo u Sloveniji (narodni heroj), za politikog komesara in. Dragoslav Mutapovi, za zamenika komandanta Radisav Janjiijevi Bomba,
a za zamenika komesara bataljona Duan Rajovi, radnik, rodom iz Preljine. Bataljon je stavljen pod komandu Glavnog taba Srbije.
Bataljon je ostao na tom terenu i stacioniran je u Radoinji i Kokin-Brodu. Sredinom decembra, po nareenju Glavnog taba Srbije, bataljon
sa drugim snagama kree u pravcu Sjenice. Zadravamo se u jednom selu
u koli i dobijamo zadatke u vezi napada i ulaska u Sjenicu. U Sjenici
nai nisu oekivali jau borbu i zbog toga smo nastupali bez optereenja.
Meutim, doekali su nas rafali iz italijanskih bunkera. Taj otpor nas
je iznenadio. Bunkere nismo zauzeli. Na Sjenicu smo napadali preko Pete.
To je jedna uzviica sa italijanskim bunkerima. Kasnije je ovakve poloaje Caanski bataljon sa lakoom osvajao, ali, ovom prilikom, usled pogrene procene snaga u Sjenici, njihovog raspoloenja i otpora i usled naeg neiskustva, cena je bila visoka. U borbama za Sjenicu izgubili smo desetak drugova, poginuo nam je komandir Takovske ete, Tadija Andri,
(proglaen za narodnog heroja) pored drugih ranjen je i komandant bataljona Skepo i jo neki drugovi.
Povlaili smo se danju i iz Sjenice smo od ranjenika izneli samo druga
Skepu i Budimira Miloevia iz ljubike ete, ranjenog u karlicu. Iz Sjenice smo se ponovo povukli na iste poloaje u Kokin-Brod i Radoinju.
Umesto ranjenog Jeftia, za komandanta bataljona je postavljen Sredoje
Uroevi. Tadiju Andria zamenio je Moa Tei Marinac.
Kad god se podsetim tih dana, osetim potrebu da podvuem strahovitu zimu koja je vladala na tom terenu decembra, januara i poetkom
februara 19411942. godine. Ogromne padavine su teren uinile neprohodnim. Svakodnevne vej a vice i meave pratile su svaki pokret. Negde
krajem decembra, na bataljon dobija nareenje da ide u pravcu Priboja
i da oko njega oisti teren od etnika. Zauzeli smo Pribojsku Banju i stacionirali se u njoj. Tu smo imali i kratak predah, ienje od vaiju i kupanje u toploj banji. U koli u Pribojskoj Banji prihvatili smo i ispratili
jedan bataljon u kome je bio Doka Jovanovi zvani Jarac, komesar bataljona, koji se po naredbi Vrhovnog taba vraao u Srbiju na svoj teren.

I danas mi je u ivom seanju oko sa slabim vidom i naoarima. Iz Pribojske Banje ponovo smo se vratili na Uvac i drali iste poloaje u Radoinji i Kokin-Brodu.
Poetkom februara pokuali smo prodor u Srbiju. etnici su, sa nedievcima i Nemcima prema nama grupisali jake snage i, po mom miljenju, trebalo je da preduhitrimo njihov napad. Meutim, sneni nanosi i besputica, onemoguili su nam brzo kretanje i iznenaenje je izostalo. Doekao nas je protivnapad, pa smo bili primorani da se povuemo
na iste poloaje. Deo bataljona sa komandantom i komesarom zadrao se
u Kokin-Brodu, a deo sa zamenikom komandanta i zamenikom komesara bio
je u Radoinji. Jake neprijateljske snage uspele su da prodru sa nae desne
strane u pravcu izvora Uvea i da potisnu nae snage. U borbi na Uvcu poginuo je zamenik komesara Rajovi. Popune u bataljonu i njegovu zamenu
izvrili smo kasnije. Potisli su i deo naeg bataljona iz Radoinje. U Kokin-Brodu nismo imali borbu, ali s obzirom na prodor neprijatelja, i s leve
i desne strane, pred vee smo bili prinueni da se kroz smetove povlaimo
u pravcu Nove Varoi. Trebalo nam je vremena da nas strae propuste u
grad.
U Novoj Varoi se nismo zadravali. Natavili smo povlaenje u pravcu Zlatara. Tamo smo se smestili u neke izbe u kojima smo se guili od
dima.
Sutradan smo nastavili povlaenje u pravcu Lima. Kretali smo se
vrlo teko po dubokom snegu, prtinama sa rupama koje su pravili konji,
upadajui i iskaui iz njih. U noi, pred Limom, kontraverzna komanda,
ak i nalevo krug" i nazad" zahvaljujui komandantu bataljona nije posluana, i nastavili smo dalje put. U svanue je poela da pada kia, pa
smo se spustili na desnu obalu jedne reice koja se uliva u Lim, preli
je i zaposeli okolna brda sa njene leve strane nad Limom. Bilo je jutro
7. februara 1942. godine.
Na tim poloajima smo predanili. Niz Lim, sa nae desne strane bilo
je Prijepolje i jak italijanski garnizon, preko Lima muslimanska milicija,
koja nam nije bila naklonjena, a iza etnici. Celog dana dejstvovala je italijanska artiljerija s pravca Prijepolja, no neprecizno i sreno po nas.
Navee, preko pronaenog gaza, aani su prvi preli Lim i obezbeivali prelazak ostalih jedinica. Ljubiani, koji su jedini znali da plivaju,
gazili su Lim u odelu, a ostali su se svlaili i gazili ga goli. Lim je bio
hladan i od kie nabujao, ali je ipak sreno prebroen.
U Kamenoj gori odmaranje i istka". Milovan ilas lan V. taba rukovodi njom. Otputamo" neke iznemogle i ranjene. Mi u bataljonu streljamo jednog borca, pukomitraljesca jer su ga seljaci optuili
da im se peo na tavan i krao so.
U selima oko Kamene gore, u dimljivim kolibama i kuama sa malo
hrane ostajemo do kraja februara. Jednoga dana iznenauju nas italijanski aplinisti u belim pelerinama. Brzo smo reagovali i u borbi imali samo
jednog ranjenog.
L

Iz toga sela bataljon je napravio pokret ka ajniu. U njega smo

stigli izjutra, poslednjeg dana februara, putem iz pravca Pljevalja. Smestili smo se po kuama. U jednoj kafanici u centru doekalo nas je i posluenje sa rakijom. Partizanima je bilo zabranjeno pie i oni su se drali
te zabrane. Borci naeg bataljona u ogromnoj veini nisu pili, ali je bilo
i onih kojima je kapljica bila mila i pozdravili su ovo posluenje.
Sutradan smo postrojeni u centru grada pred Vrhovnim komandantom, drugom Titom, i tada je formirana 2. proleterska brigada.
DRAGOSLAV

MUTAPOVlC

ODLAZAK U PARTIZANE
25. septembar 1941. g.
U umadiji je najlepe u jesen. Naroito u ranu jesen. Ali ovo je
bila ratna jesen u Sumadiji.
Umesto kripe punih kola koja i danju i nou voze kukuruz i au,
umesto sedeljki i prela, umesto svadbi i slava sela su zamrla. Faistika
okupacija. Drumovima i eleznicama hrlile su nemake trupe na frontove.
Njihove sluge, razni izrodi i pijuni naroda po selima i gradovima podizali su glave.
Sela su samo za faiste izgledala mirna. Jo od aprilskih dana, kroz
sela Lepenice prolazili su tajanstveni ljudi i donosili seljacima proglase
Komunistike partije. Budili su u njima snagu i govorili da Nemci nisu
nepobedivi. Oni su okupljali ljude u selima, pomagali da se pripremaju za
borbu, stvarali partijske i skojevske organizacije.
Omladinci su po putevima i avlijama rasturali i lepili letke i pozive narodu na ustanak. Sakupljano je oruje i ostavljano po slamama i
kopama. Na tarabama i bunarima lepljene su parole i pozivi u borbu, na
raskrsnicama ostavljane partizanske vesti". Seljaci su se okupljali na
kratke urne dogovore, pa brzo rasturali na poslove. Spremalo se neto
veliko, novo. Po selima, nou i danju, patroliraju omladinci. Nepoznato
lice nije moglo proi nijednim selom a da se o njemu nije odmah saznalo.
O svakom neprijatelju, o prolasku vozova i vojnih kolona sve se uvek
moralo znati. Noi su pretvarane u dan. Unitavane su knjige o vridbama, spaljivane seoske arhive i optine. Jedanaestog jula partizani su uli
u Rau, trinaestog u Sepcima napali Nemce, a sedamnaestog jula vodili
veliku borbu na Graditu kod Vievca. Spaljene su optinske arhive Sipia, Badnjevca, Krmara i Jaruica. Selima su kruile prie o velikoj
partizanskoj vojsci. Svuda su se pojavljivali, as u jednom, as u drugom
selu Lepenice i Jasenice, od Rudnika pa sve do Morave.
U velikom airu moga oca vre vrilica. Vre se seme od deteline.
Seljaci se ne rasturaju, iako se ve odavno smrklo. Priaju o napadu na

Bagrdan, o osloboenju Svilajnca. O razorenim prugama, o iskliznuima 1

sudarima blindiranih vozova. O pismima svojih i poznatih iz zarobljenikih logora. Razgovaraju, vajkaju se. Strahuju, nadaju se, sumnjaju. Polako odlaze kolima, jedan po jedan.
Ja sam spremila bou sa stvarima. U pola noi ekae me jedan
drug u naem zabranu. Niko od ukuana ne zna ta nameravam. Svi tumaraju po dvoritu i oborima, namiruju stoku.
Vreme sporo prolazi. ta u ako ne stignem, pa mi onaj drug ode?
Smem li da odem, da ostavim zadatke koje su mi drugovi poverili? Otac mi
ne da vie da izlazim iz kue. Seljaci, svako vee, naroito oni bogatiji dolaze
na kapiju da kau mome ocu kako su me videli u ovom ili onom kraju
sela, po potocima i poljima, sa nepoznatim ljudima ili seljacima iz drugih
sela. Govore kako e im zbog mene i mog drutva kue biti zapaljene. Nemci su ve dva puta dolazili u nae selo i bacali bombe u kue partizana.
Kada mi je zabranio izlaenje iz kue, otac mi je ispriao da su ga
partizani pitali za mene. On im je vie puta nosio hleba i sira na nae trio
u velikom zabranu u Smrdancu. Kriom, da niko nije znao. Sa potovanjem
priao mi je o njima. Vidi se da su to sve kolovani ljudi, govorio je, da
zdaj u ta hoe. Odlino poznaju prilike u svakom selu, sve nae ljude,
ali i svakog ljotievca i zelenaa".
Iz sela je ve dvadesetak omladinaca otilo u partizane. Partijska organizacija je ojaala. Dva skojevska aktiva su proirena. Oslobodilaki odbor prikupio je preko hiljadu kilograma penice, magacioniran je eer.
Omladinke su dobro organizovane, pletu arape i dempere. Ve su trideset pari poslale. Kraj bunara, ispod velikog bresta, sedim sa nekoliko
seljaka. Razgovaram sa njima i u sebi mislim. ta da odluim? Nikom nisam smela ni u partijskoj eliji da kaem? Da ostanem? ta u? Ne mogu
da radim.
U neko doba noi razioe se i poslednji sa guvna. Moji polegae.
Umorni, brzo su pospali. Proverih jo jednom, da li spavaju svi, obukoh
se, uzeh zaveljaj i kroz otvoren prozor iskoih. Osetih da me mlaa sestra, koja je sa mnom spavala, ula.
Brzo preskoih tarabu, pa kroz ljivar, preko vrljika, preoh put.
Onda pored vrzine, da me niko ne vidi, trkom niz livadu prema zakazanom
mestu. Taman to sam prela put, uh, moja sestra vie i plae iz ljivara: Povedi i mene, povedi i mene, nemoj da me ostavlja".
Kad stigoh do zabrana, skriveni drug mi dade ugovoreni znak. Pourismo kroz zabran, pa preko kukuruza, preosmo potok, kupusare, pa
kroz vonjake, preskoismo seoski put i dograbismo se jedne velike ume
od jasenja. Na pas stalno tri pored mene i cvili, ne mogu da ga
vratim. Preko njiva i polja stigosmo na kraj sela do kue Radie orevia. Njegov otac ve je u partizanima. Brzo se dogovorismo o poslovima
u selu. Poto je bio sekretar jednog skojevskog aktiva, dade nam uputstva i vezu preko susednog sela, pozdravismo se i kretosmo.
No vedra, puna zvezda i zrelih kukuruza. Ucvetala detelita i otave
opojno miriu. Hoemo li stii do zore? Da li emo ih nai? Kako izgle-

daju? Hoemo li pogoditi vezu? Ne oseamo da li hodamo ili trimo, samo

da to pre stignemo. Sve naokolo mirie. Zemlja se budi. Sve je lepo. Proosmo jedno, pa drugo selo, u treem pronaosmo vezu.
U svanue stigosmo na Zivia trio, izmeu sela ureva i Popovia,
nedaleko od Rae. Tu treba da bude partizanski tab. Uzbueno prilazimo.
Partizan na strai. Iz daljine viknu: Stoj, ko ide?" Vodi mu dade znake
raspoznavanja. Partizan komandova napred. Kada smo prili, odvaan omladinac, s pukom o ramenu, stisnutom pesnicom pozdravi Smrt faizmu". Sloboda narodu", odgovorismo mi. Ispituje ko smo, odakle dolazimo, koga traimo. Gledam: crvena petokraka na ajkai, umadijsko odelo, opasa, bombe.
Rano jutro. Jesenja sveina. U senu, na tavanu trle, sedela je grupa
ljudi. Jedni su razgovarali, a jedan je pisao neto na ceduljicama. Neprestano ulaze i izlaze ljudi. U jednom oku radio i pisaa maina. Neki
drug sa naoarima slua i kuca. Stab odreda! Stala sam, zagledam i procenjujem ko je Glavni. Svi se obraaju jednom visokom i krupnom sa naoarima, u arenom suknenom odelu, kakvo se u naem kraju ne nosi. Iskoristila sam priliku da mu i ja priem. Drue komandante, ja sam dola
u Odred," promrmljala sam zbunjeno, ali gledajui ga pravo u lice. On podie glavu, pogleda me nekako toplo, ljubopitljivo i upita me krupnim,
toplim glasom: Ko si ti, drugarice, odakle si?" To me ohrabri, iako su svi
ostali u mene zaueno gledali. Ja mu odgovorih, ko sam i odakle sam,
da sam komunista i da sam pobegla od kue. Tome se svi ovi okolo nasmejae. Ja sam ih zbunjeno posmatrala i razmiljala ime sam taj smeh
izazvala. I poeh da objanjavam: Ma, drugovi, ja sam politiki radila,
svi me u selu znaju da sam komunista, zapretili su mome ocu da e da me
prijave Nemcima, i otac me je zatvorio u kuu i nije me putao nikuda". Oni se uozbiljie i poee da mi postavljaju pitanja o naim ljudima u
selu, ko e da me zameni u radu. Mlada si jo za vojsku drugarice", ree
mi onaj drug kome sam se obratila, odmeravajui me kroz naoare. Ne
mari, izdrau", brzo odgovorih. Meu sobom su se neto dogovarali. Jedan
suvi meu njima se izdvoji i poe da mi objanjava kako bi ja kao devojka
mogla vie Partiji da koristim na terenu nego u Odredu. Ree mi i to da
jo ne primaju drugarice. Ako ne mogu da radim na svom terenu, zato to
me tamo poznaju, prebacie me na teren Orakog sreza u kome nema dovoljno politikih radnika komunista i gde me ne poznaju. Osetila sam da
je to partijski radnik sa terena. Bio je to sekretar Okrunog komiteta Vita
Cvetkovi. Onaj drug sa naoarima pogledao je u mene i u ovog druga i po
njegovom izrazu sam shvatila da se i on sa tim slae. Pristala sam samo
da me ne vrate.
Drugog dana pozvao me je Drug sa naoarima i saoptio mi je da su
odluili da me poalju za skojevskog rukovodioca u Raansku etu koja je
tada imala hiljadu boraca. Dugo je sa mnom razgovarao o radu i zadacima
SKOJ-a u partizanskim jedinicama. Kasnije sam saznala da je to bio drug
Petar Stamboli, koji je organizovao ustanak u ovom kraju.
Iste noi pola sam u etu.
ZAGA

STOILOVI

FORMIRANJE ORGANIZACIJA KPJ I SKOJ-a

U SELU BIVOLJE BRDO
Podruje Dubrava nalazi se u junoj Hercegovini izmeu Mostara,.
Stoca i apljine i u geografskom i ekonomskom smislu predstavlja cjelinu.
To podruje obuhvata 20 naseljenih mjesta, ukljuujui Poitelj i itomislie, smjetenih na zapadu od rijeke Neretve, na istoku od Radmilje (Masline), juno od rijeke Bregave i sjeverno se granii sa naseljenim mjestima
Hodbina i Vranjevii. U godinama pred drugi svijetski rat, tu je bilo nastanjeno oko 11.000 stanovnika, uglavnom muslimanske, hrvatske i srpske
nacionalnosti.
Stanovnitvo ovog podruja bavilo se iskljuivo zemljoradnjom, a
osnovni proizvodi bili su duhan i groe. Veoma mali broj tog stanovnitva
ostvarivao je egzistenciju u duhanskim stanicama apljine, Stoca, Mostara
i Domanovia, radei preteno kao sezonska radna snaga, ili u skoro bezznaajnom broju drei zanatske, ugostiteljske i trgovake radnje.
Proizvodnja duhana i groa, imajui u vidu veoma ekstenzivan nain obrade zemljita, bila je mukotrpan posao, a proizvodi su ili u bescjenje,
pogotovu duhan koji je bio pod dravnim monopolom. U sve teim uslovima ivota pripadnici raznih politikih stranki, legalizovanih od tadanjeg
reima, pokuavali su praznim obeanjima kupiti politike poene za dobivanje poslanikih ili ministarskih stolica (HSS je ostvarivala uticaj u stanovnitvu hrvatske nacionalnosti i jednim dijelom muslimanske, a JENESA
j ugoslo venska nacionalna i JEREZ A j ugoslo venska radikalna stranka
u dijelu stanovnitva srpske i muslimanske nacionalnosti. (U uvjerenju da
godinama davana prazna obeanja nee donijeti bolji ivot, stanovnitvo
ovog podruja bilo je sve nezadovoljnije postojeim stanjem i sistemom, to
se ispoljavalo i javnim manifestacijama nezadovoljstva. Tako su npr. u jesen 1937. prilikom otkupa duhana u Duhanskoj stanici apljina ubijeni esnaestogodinji Pero Prca i Cavro Meho iz Bivolja Brda. Ubistvo su izvrili
andarmi, pokuavajui zaustaviti narod koji je poao u duhansku stanicu.
Tadanja uprava stanice, pretpostavljajui da e doi do revolta zatraila je obezbjeenje od andarmerije iz apljine i Mostara, tako da se u
tom trenutku u stanici naao vei broj andarma. Otkup je vren samo u
prisustvu jednog lana domainstva, to je snanije podgrijavalo nezadovoljstvo, jer je bio obiaj da procjeni duhana prisustvuje vei broj lanova domainstva. U sve teim uslovima ivota dolazilo se do saznanja da
je jedini izlaz promjena drutvenog sistema. Ovakva saznanja bila su rezultat djelovanja organizacija KPJ Mostara, Stoca i apljine. Tako su na
primjer na ovo podruje rodbinskom ili drugom linijom dolazili povremeno
iz Mostara predratni komunisti ili skojevci: braa Sarii kod ujaka Hivze
Paia u Bivol je Brdo, braa Fe j ii kod ujaka Alagende Opijaa u Crnie,
zatim iz Stoca, takoe predratni komunisti: Marko Mihi, Huso Sali i
Haso Piti; iz apljine je povremeno izlazio Maksim Ijai (Tasovii), koji
je bio u vezi sa Mehom Krpom, predratnim komunistom iz Reica. U vri-

jeme ljetnjih raspusta osjealo se djelovanje i brae Branka i Milenka Sotre, studenata beogradskog univerziteta.
U takvoj konstelaciji drutveno-politikih odnosa koji su zagoravali ivot ljudi, pa i ovog podruja, KPJ ostvaruje sve intenzivniji uticaj.
Ve 1939. grupa naprednih ljudi iz Bivolja Brda pronalazila je naine da
izrazi svoje raspoloenje za napredne ideje. U vrijeme izgradnje banke u
Mostaru, u Bivolju Brdu je traen i naen odgovarajui kamen, pa je grupa
klesara dola da ga obrauje. Meu njima je bio i jedan po imenu Savo
ijeg se prezimena ne sjeam, ali se znalo da je napredan ovjek iz Popova Polja. Cesto sam sa njim dolazio u kontakt jer je bio vrlo komunikativan. Nakon nekoliko susreta jednom prilikom je iz torbe izvadio i dao
mi da proitam Radnike novine", koje sam zatim dao Kebi Muhamedu
i Mrganu Omeru, a oni ostalim naprednim omladincima. Savo je u Bivolju
Brdu organizovao i trajk, poslije koga se taj kamen vie nije ni vadio niti
su oni tu vie dolazili.
Poetkom jula 1940. dogovorio sam se sa tadanjim naprednim acima srednjih kola (braom Kebo, Pai Omerom i dr.) da organizuju priredbu, a da prihod bude namjenjen za poetak izgradnje osnovne kole u
Bivolju Brdu koja do tada nije postojala iako se radilo o selu od oko 800
stanovnika. Inicijativa je prihvaena, pa je veoma uspjela priredba odrana pod vedrim nebom 10. VIII 1940. godine. Tom prilikom je na nae traenje dola kao uesnik programa i pleh muzika iz Mostara. Od prisutnih
je skupljeno oko 6.000 dinara to je u ono vrijeme predstavljalo znaajan
prihod. Iste veeri u toku priredbe doli su iz Mostara biciklima drugovi
Demai Bijedi i Adem Bu. Poto se sa Ademom Buom znam jo iz djetinjstva jer smo komije, on me je izdvojio na stranu i pohvalno ocjenio
organijaciju i uspjeh priredbe. Zamjerio nam je to i njih o tome nijesmo
obavijestili, jer bi nam pruili znatnu pomo. Pozvao me da proetamo i
rekao mi da je sa ovim drugom (Demai Bijedi) doao da vidi ima li
kakvih ljudi u selu". Pitao sam na kakve ljude misli. Rekao mi je: Da
budem kratak. Ima li ljudi koji simpatiu KPJ i Rusiju". Ja sam odgovorio: Ti i ja nismo imali par godina prilike da se sastanemo. A takvih ljudi
ima desetak". Kad sam mu to rekao, on me ostavio sama na momenat
i pretpostavljam da je otiao konsultovati druga Bijedia. Za kratko vrijeme se vratio i nastavili smo etnju. Pitao me koji su to ljudi. Rekao sam
mu da su to: braa Kebo (Muhamed, Musair, Munib), Mrgan Omer, Asim
Bu, Kemal Fejzi, Krpo Meho, koji sa nama kontaktira od ranije i ja.
Drugovi Demai i Adem su namjeravali da se iste veeri vrate u Mostar. Meutim, nakon ovog razgovora odluili su da prenoe i da se vidimo
sutradan. Prenoili su u Salke Bua, Ademovog strica. Sutradan smo se
Adem, Dema i ja sastali. Dema je tada u kui Salke Bua rekao da se
odmah formira aktiv KPJ. U taj aktiv trebalo je da uu: Krpo Meho kao
sekretar, Mrgan Salko, Muhamed Kebo, Mrgan Omer, Meho Ciber (mali
sin Muje po zanimanju stolar), zatim iz aktiva SKOJ-a Kebo Musair za
sekretara, Kebo Munib, Fejzi Kemal i Asim Bu. Tada je Dema rekao
da je to jezgro organizacije SKOJ-a, a partijski aktiv partijske organizacije
18 Ratna seanja, III

273

(elija KPJ). Tom prilikom mi je drug Demal rekao da sve navedene drugove okupim istog dana u kui Bua i da ih o svemu ovome upoznam,
kako bi pred jedan i drugi aktiv postavio konkretne zadatke.
Poslije sastanka poao sam sa Demom i Ademom do Hivze Paia,
ujaka brae Saria. Tamo smo nali Demsu aria, profesora gimnazije
u Mostaru, koga sam i ranije poznavao, ali mi nije bilo poznato njegovo
politiko opredeljenje.
Tada su se oni dogovorili sa Demsom da mi da literaturu koju bih
podjelio ostalim aktivistima. On je kod sebe imao samo brouru Bijeli
medvjed" i asopis Augustina Cesarca Moj put kroz SSSR" i to mi dao.
Ubrzo iza toga od njega smo dobili roman Mati" Maksima Gorkog koji
je na mene i sve navedene drugove ostavio snaan utisak. Za vezu sa nama
odreen je Adem Bu koji je ee dolazio na nae sastanke. Sastanke
smo odravali u potkrovlju Kebine kafane, a najvie u damiji, jer je otac
brae Kebo bio imam. Povremeno, te iste godine u Bivolje Brdo je dolazio i Maksim Ijai iz Tasovia.
Oba aktiva su se angaovala na politikom djelovanju meu narodom i mislim da smo imali dosta uspjeha u radu. Negdje koncem februara 1941. god. sa Krpom Mehom sam otiao na partijski sastanak u Tasovie. Sastanak je odran 1. III u Nerjezima Tasovii meu bunjem,
jer je bio vedar i sunan dan. Sastankom je rukovodio Maksim Ijai, tadanji sekretar partijske elije i on je obavijestio prisutne da ova elija
sa mnom dobiva novog lana. U toj organizaciji bila su etiri lana: Maksim Ijai, Vaso Spahi (zvani Kio), Krpo Meho i Salko Mrgan. Naem
sastanku prisustvovao je, kako ga je Maksim predstavio, drug iz foruma".
Na dnevnom redu bila je samo jedna taka: politika situacija na podruju
elije i zadaci komunista. On je podnio pismeni izvjetaj, koji je drug iz
foruma" ocijenio dobrim i zatraio da se izvjetaj spali. U svom izlaganju
je rekao da se nalazimo u predveerju revolucije, jer je okupator vrlo blizu.
Njemaki faizam je okupirao skoro cijelu Evropu, i mi treba da se pripremimo za oruanu borbu. Tom prilikom smo dobili i konkretne zadatke. Tek
kasnije sam saznao da je drug iz foruma" bio Karlo Batko 1 iz Mostara, radnik bravar u eljeznikoj radionici. U uslovima stroge konspiracije, sasvim
razumljivo, niko od lanova aktiva KPJ u Bivolju Brdu nije znao da smo
Meho Krpo i ja lanovi partijske elije u Tasoviima. Dvanaestog marta
sam mobilisan i javio sam se jedinici u Splitu. Poslije kapitulacije stare
Jugoslavije, oko 20. aprila vratio sam se kui. Adem Bu je koncem aprila doao iz vojske u Mostar, i posetio majku u Bivolju Brdu. Tada smo
se vidjeli, i svima aktivistima je skrenuo panju na opreznost i budnost,
s obzirom da je zemlja okupirana. Rekao nam je da emo uskoro u novonastaloj situaciji dobiti nove zadatke. Poslije toga je doao i u maju mje1
Imao sam priliku da se sa njim sastanem jo dva puta u toku rata, i to
na Studenim vrelima vie Posuja avgusta mjeseca 1942. (godine, gdje je Hercegovaka brigada drala poloaj neposredno poslije njenog formiranja (10. avgusta
u Suici), a drugi put u 4. neprijateljskoj ofanizivi na Neretvi koncem februara ili
poetkom marta 1943. godine. Bio je skupa sa Antonom Sariem zvanim Rade panac (narodni heroji su i jedan i drugi, poginuli su u 4. neprijateljskoj ofanzivi).

secu sa nama odrao sastanak u damiji. Juna mjeseca nam je saoptio

da na aktiv postaje partijskom elijom i da sekretar ostaje Meho Krpo.
Tako je u Bivolju Brdu, jednom od 20 dubravskih sela, formirana prva
partijska elija na ovom podruju.
Poslije izvjesnog vremena, negdje poetkom septembra mjeseca 1941.
godine, na prijedlog Mehe odreen sam za sekretara te elije.
lanovi partijske i skojevske organizacije bili su vrlo aktivni i imali
su konkretna zaduenja koja su dosta uspjeno izvrena. Aktiv SKOJ-a
se organizovao u radu sa omladinom, a lanovi partijske organizacije na
intenzivnom radu meu masama, i to: Meho Krpo, Meho Ciber i ja djelovali smo meu ljudima srednjih godina, a Muhamed Kebo i Omer Mrgan
meu omladinom, pomaui aktivu SKOJ-a kako u Bivolju Brdu tako i
u okolnim selima. Odmah poslije dolaska okupatora, pored ranijih zadataka, traila se pojaana aktivnost u raskrinkavanju okupatora i njegovih
pomagaa, te su vrene intenzivne pripreme za oruanu borbu. Nabavljalo
se i iznalazilo oruje, a Mrgan Omer je u eliji zaduen za nabavku oruja. Za kratko vrijeme nabavljeno je i skriveno oko 15 puaka. Jedan dio
puaka je dat komunistima u Prebilovcima i Tasoviima, dvije puke
date su Duanu Andriu i okanu Andriu iz Reica, a tri puke su ostale
kod nas.
Zahvaljujui politikoj akciji u raskrinkavanju okupatora i njegovih
slugu, u ustae nisu otili poteni i ugledni ljudi, ve samo pijanice, propalice i ljudi bez ikakvog autoriteta u narodu. U to vrijeme, koncem juna
ustae su otpoele sa masovnim zloinima nad srpskim ivljem. Tako je
na podruju Dubrave u tom prvom talasu stradalo 357 ljudi. Ustake patrole krstarile su selima i pozivale srpski ivalj da se okupi na odreenim
mjestima (kole i drugo); samo nekoliko dana dok proe Vidovdan". Bezazleni ljudi povjerovali su toj ustakoj mahinaciji, ostavljali svoje poslove i odlazili. Malo njih se vratilo. Ogorenje u masama prema okupatoru
i njegovim pomagaima iz dana u dan je raslo. Uslovi za politiko djelovanje bili su izuzetno teki, ali je i pored toga svaki zadatak izvren. Partijska i skojevska organizacija bile su vrste. Nije bilo provala ni hapenja komunista i skojevaca.
U drugoj polovini jula mjeseca 1941. god. partijska elija je dobila
Proglas CK KPJ o dizanju oruanog ustanka. Proglas je iao od ruke do
ruke i sa njim su, osim komunista, upoznati i skojevci i drugi ljudi na
koje se moglo raunati.
Omladina, kao i mnogi odrasli eljeli su ve tih prvih dana ustanka
da pou u partizanske jedinice. O tome sam u Mostaru obavijestio nau
vezu Adema Bua i Muju Paia. Meutim, postavljen nam je zadatak da
nastavimo sa jo intenzivnijom politikom aktivnou, da pridobijemo to
vie simpatizera, a za odlazak u partizane trebalo je da saekamo direktive. Takve direktive dolazile su povremeno. Tako je od jeseni 1941. do
proljea 1942. sa podruja Dubrave u partizanske jedinice otilo 20 ljudi,
i to iz Bivolja Brda sedam, a iz susjednih sela 13 drugova.
U proljee 1942. selo Bivolje Brdo ostalo je bez partijske i skojevske organizacije, jer su etiri lana KPJ otili u partizanske jedinice (Omer

Mrgan, Salko Mrgan, Muhamed Kebo, Meho Krpo, a jedan se odselio u

Mostar Meho iber, sin Muje). Dva lana ove organizacije takoe su
otila u partizane (Kebo Musair i Asim Bu), a samo su dva ostala, Fejzi
Kemal i Kebo Munib. U martu 1943. godine i ova dvojica su se prikljuila 10. hercegovakoj brigadi. Zbog toga, na ovom terenu kratko vrijeme
jenjava politiki rad. Kasnije KP na ovo podruje upuuje drugove Kneevi Mladena Traktora, Esada abanca i druge terenske radnike.
Ovo je samo dio onoga to je KP u politikom djelovanju postigla
na ovom podruju, uprkos injenici da se ono nalazilo na komunikacijama
koje veu Mostar, Stolac i apljinu i to su u tim mjestima i Domanoviima bili locirani italijanski, a kasnije i njemaki garnizoni.
SALKO

MRGAN

DVANAEST PARTIZANA PROTJERUJU

DOMOBRANSKI BATALJON
U decembru 1941. spremala se velika ofanziva na Ozrenski partizanski odred. Stizali su nam izvjetaji od naih partijskih radnika iz Doboja
da je u Doboj stiglo 10.000 neprijateljskih vojnika.
Topovske baterije dalekog dometa smjetene u Doboju tukle su po<
naim poloajima. Na tajni telefon, koji je bio spojen sa neprijateljskim
telefonom, Ignjat Radoji, kao komandir ete, i Ismet Kapetanovi, kao
komesar, koristili su da sluaju i otkrivaju nareenja i namjere neprijatelja.
Jednoga dana polovinom decembra 1941. uli su kako neko komanduje artiljeriji: 100 metara naprijed, nazad, desno, lijevo. Ignjat je ukljuio mikrofon i poeo da komanduje artiljeriji upuujui je na svoje poloaje. Tako je ona oko 30 minuta tukla po svojim poloajima od Doboja do
Bosanskog Petrovog Sela.
Jednog jutra u decembru 1941. godine ugledali smo na Radojia
brdu kako iz Doboja stie transport pun vojske i zaustavlja se kod Cvjetkovia hrasta. Iskrcali su se i jedan bataljon vojnika je krenuo prema Gavrania kui. Tu smo se sa jednim vodom, koji je drao ovaj poloaj, zatekli
na kraem savjetovanju Josip Jovanovi, Ismet Kapetanovi, Ignjat i ja.
Poeli smo da pucamo iako je bilo 800 metara vazdune linije od nas, ali
smo ubrzo svjetleim mecima utvrdili da podbacujemo. Brzo je donesena
odluka da se nas dvanaestorica prebacimo kroz umu ispod Jovia kue,
da izaemo juno od Gavria kue i zatvorimo napredovanje na uvenoj
glavici koja je bila neprijateljski cilj, jer mu je omoguavala dominantnost nad dijelom Preslice.

Ignjat i Pero Radoji zauzeli su nae desno krilo i poeli da pucaju

iz neposredne blizine, osmatrajui istovremeno kako domobranski oficir
komanduje svojim vojnicima da pale kuu Stjepana Gavranovia. Ignjatu
je uspjelo da ubije oficira i jednog vojnika, koji su se vratili ka Gavrania
gaju prema zapadu.
Nas desetorica smo se rasporedili i zauzeli lijevu stranu. Odnos snaga
je bio 600 prema 12 (braa Belagii, Adil i Refik, Rado, Stanko, Veso, Ignjat i Pero Radoji, ore Damjanovi i dva Bjelia).
Posmatrali smo kako se ukopavaju na 300400 metara od nas, raunajui da nas ima preko stotinu. Adil je povremeno glasno da zaplai
neprijatelja dovikivao Ignjatu:
Dri dobro svoju etu", a ovaj mu je jo glasnije odgovarao: Dri
ti svoju". Neprijatelj je mogao da uje i Adilove povike Ignjatu i svima
nama: Jedan metak, jedan neprijatelj". Ovi glasni i sraunati povici zbunili su i jo vie uplaili neprijatelja, koji je povjerovao da smo mnogo
brojniji nego to je pretpostavljao.
Poto smo bili blizu jedni drugima nisu mogli da dou do izraaja
njihovi bacai. Prva no je protekla u velikom iekivanju. Na isturenom
lijevom krilu bili su Rade i Refik sa zadatkom da sprijee povlaenje dotnobrana ka glavici kroz selo Petrovia. Neprijatelju je uspjelo da ba u
tom pravcu utvrdi svoje mitraljesko gnjezdo, koje je za nas bilo najopasnije.
Druge noi izmeu 21 22 asa osuli su petnaestak minuta paljbu na
nas, pa smo mislili da se povlae i vre juri preko te male istine. Zatim
je cijele noi vladalo zatije, praeno naom nemoi i neizvjesnou. Padao je blagi snijeg i pokrivao nove tragove. Kada je svanulo ugledali smo
Refika i Rada kako nose mitraljez zbrojovku koji je povlaei se ostavio
neprijateljski vojnik. Ubrzo smo utvrdili da su se preko noi u najveoj
tiini svi povukli za Doboj.
U neprijateljskim rovovima omladina je pokupila prazne aure, spakovala ih u vree, a mi smo ih na konjima otpremili tabu odreda u Brezike. Stab ih je dalje poslao naoj fabrici municije u Titovom Uicu.
VESELIN

VESA

RADOJ1

UVALI SMO RANJENIKE

Prilikom povlaenja partizanskih jedinica iz zapadne Srbije, preko
Nove Varoi i Zlatara, u selo Drenovu su poele pristizati manje i vee
grupe ranjenika, uglavnom pokretnih. Neki su pristizali i sami, neorganizovano. Pored ranjenika bilo je i iznemoglih, premrzlih i bolesnih. Za
kratko vreme u Drenovu je pristiglo oko 400 ranjenika. Predvodio ih je
Ljubivoje Pajovi, ranjeni komandir iz Dragaevskog bataljona. Veina

ranjenika pristigla je u drugoj polovini decembra, i ovde se zadrala vie

od mesec dana.
Nova Varo je osloboena 4. decembra 1941. godine. Italijani su bili
prinueni da se povuku preko Bistrice u Prijepolje. Tih dana se Vrhovni
tab nalazio u Drenovi.
Nas nekoliko boraca Drenovske pozadinske partizanske ete dobili
smo zadatak od komande ete da organizujemo smetaj ranjenika i rasporedimo ih po kuama. Polovina gornjeg dela Drenove, ispod Bitovika,
bila je angaovana za njihov smetaj. Svaka kua je od svega srca prihvatila nae ranjene borce. Domainstva su se obavezala, kako je koje bilo
u mogunosti, da im daju hranu (mleko, sir, kajmak i dr.), peru ve i ine
druge usluge. Mnoge ene i devojke su angaovane da pletu dempere, arape, rukavice, a bilo je i onih koje su i previjale ranjenike. I pre dolaska ranjenika u Drenovu mi smo prikupljali dobrovoljne priloge, preko
nae pozadinske ete i Narodnog odbora, to je dobrodolo za njihovo bolje
zbrinjavanje. Neke starije, iskusnije ene iz partizanskih porodica slali smo
u Prijepolje, da kupe ili samo prihvate od naih saradnika iz grada duvan,
so, eer, petrolej i sanitetski materijal. U tome su se najvie istakle Mirosava Romandi, Marija, Mila i Radojka Radakovi, Marija Divac, zatim
ena Neda Mustajbegovia, Cmiljana, Jasika i Jovana Romandi i druge.
Obino su nosile poneku flau rakije i koko i s tim podmiivale Italijanske strae da im ne vre pretres torbica.
Drenovska pozadinska eta je stalno obezbeivala i uvala ranjenike
dok su se oporavljali i odmarali. Laki ranjenici su pripremili i dali nekoliko priredbi, u kuama ora i Mihajila Radakovia. Sakupljali smo
omladinu, koja ih je oduevljeno pratila. U Drenovi su odrane tri takve
priredbe.
Kosto Ljuji i Milojica Radakovi imali su pekare u kojima se pekao
hleb za partizane borce i ranjenike. ito se mlelo na slobodnoj teritoriji,
u Bistrici, u mlinu Spasoja Mirosavljevia, udaljenom od Drenove 56
km. Drugim mlinovima nije bilo pristupa, jer je okupator drao Limsku
dolinu i kontrolisao reicu Mileevku.
Odbili smo i jednu neprijateljsku pljakaku grupu, koja je od Bistrice, gde su se nalazili Italijani, krenula uz Jovac za Drenovu. Kako je deo
nae ete stalno drao zasede, kontrolisao i obezbeivao selo i ranjenike,
neprijatelj je na vreme otkriven. Bilo je dovoljno to to se malo pripucalo
pa da se vrate tamo odakle su i doli, u Bistricu. Neki ranjenici, koji su
se bili donekle oporavili, pritekli su nam u pomo. Sutradan je neprijatelj
tukao minobacaima uz Jovac. Uspeo je da ubije nekoliko ovaca Milana
Romandia iz Jovca.
PETKO

RADAKOVI

OSLOBODILI SMO KOSJERI

U martu 1941. dobio sam poziv od vojnih vlasti stare Jugoslavije da
se javim na vojnu Vebu.
Tobonja veba bila je negde uz bugarsku granicu u mestu zvanom
Barta Berilovci. Meutim, to nije bila nikakva veba, jer smo sve vreme
u svojim injelima nosili ljunak iz reke i posipah lokve po drumu.
Tu me je, krajem marta, zatekla mobilizacija, pa mi je nareeno da
se javim vojnoj komandi u Mojsinje kod aka. Uniformu sam dobio u
Mrajevcima.
Iako sam u vojsci bive Jugoslavije sluio u peadiji, u ovoj mobilizaciji su me prebacili u komoru, dali mi zaprena kola i volove.
Naa jedinica se 56 dana nalazila izmeu Poege i aka. Kada
su nemake motorizovane jedinice prolazile kroz Poegu prema aku, mi
smo se nou prebacili kroz Poegu u selo Visibabu. Nismo dobili hranu ni
za ljude ni za volove. Iz Visibabe smo krenuh za Arilje. Na brdu zvanom
ikera ekali smo dva dana, gladni. Treeg dana su nas pozvali u tab I
saoptili nam da je potpisana kapitulacija. Dali su nam adrese vlasnika
volova i rekli nam da idemo kuama, ali da ne idemo putem kojim se
kreu Nemci.
Krenuh smo svako na svoju stranu.
Ja sam poao dobrinjskim putem prema Kosjeriu. Kad sam doao
u svoje selo Polonicu, pred mene je izaao seoski kmet, oteo mi volove
i kola, govorei da su njegovi, jer je i on za vreme mobilizacije vojsci dao
svoje volove. Iako to nije bila njegova zaprega, nisam se mnogo protivio.
Sutradan sam napisao kmetu pismo, traei da mi poalje otete volove,
jer sam bio zaduen da ih predam njihovim vlasnicima iz sela Bioska. Kmet
je shvatio moj zahtev ozbiljno i poslao mi i volove i kola.
Poto je Bioska veoma udaljena od moga sela, oterao sam volove u
optinu Sea Reka i predao ih predsedniku optine. Uzeo sam potvrdu o
tome da sam predao volove i kola, a predsedniku sam dao adresu vlasnika
volova. Predsednik je obeao da e pozvati vlasnika.
Posle desetak dana, u drugoj polovini aprila, saznao sam da predsednik nije postupio kako je obeao, ve je volove poklonio svojim prijateljima. Zato sam poao u Biosku i naao vlasnika volova. Doveo sam
ga u Seu Reku i predsedniku optine rekao da je on vlasnik volova. Predsednik je pritenjen vratio volove vlasniku Miletu Paniu.
U junu 1941. narod je priao da etnici, to jest njihovi oficiri, spremaju mobilizaciju ljudstva, da toboe diu ustanak, da se bore za kralja
i izbegliku vladu. Takoe sam uo da negde postoje neke ilegalne partizanske jedinice, koje se bore za svoj narod i da one ne mobiliu nikoga,
ve da samo primaju dobrovoljce.

Krajem juna i poetkom avgusta saznao sam da su etnici javno formirali oruane formacije. Oni se nisu krili od okupatora. Odmah mi je to
postalo sumnjivo i pomislio sam da su okupatorski saradnici.
Raspitivao sam se za omladinca Stanoja Pavlovia koji je pre dvadesetak dana otiao u partizane. On je bio iz mog sela. Kada sam ga sluajno
jednom video, razgovarao sam s njim. On mi je rekao ono to sam i pretpostavljao da su etnici izdajnici. Rekao mi je da partizani ne mobiliu
nikoga, ve da u njihove redove stupa ko hoe. Kada je uvee navratio kod
mene, poao sam zajedno s njim. Partizani su bili na Benkovai, iznad
Cikotske stene, u jednoj zgradi Sime Poznanovia. Bilo ih je oko tridesetak. Rado su me primili. Odmah sam, zajedno sa dvojicom drugova, poao u akciju sakupljanja oruja. Drugi su ili da seku telefonske stubove
kojima su se tada koristili samo okupatori i njihove sluge.
Nekoliko dana kasnije, otili smo u Kosjeri, ondanje sresko mesto,
i zauzeli andarmerijsku stanicu i tako oslobodili tu varoicu. Na tab smo
smestili u zgradu bive poreske uprave. Celu poresku arhivu izneli smo u
dvorite i zapalili. Nou su nas napali etnici. Iako su bili brojniji od nas,
pruali smo im otpor iz dana u dan.
Oni su okupljali ljudstvo oko Kosjeria i nou nas napadali. Nama
je stizalo pojaanje iz Arilja. Mislim da je to bilo u oktobru mesecu. Tri
dana i tri noi voena je borba. Jedan na drug je poginuo, a jedan je
ranjen. U novembru su etnici takoe imali svoj tab u Kosjeriu. Poeli
su pregovori izmeu nas i njih, s ciljem da se zajedniki borimo protiv
okupatora. Sloge i dogovora nije moglo biti, jer su oni traili da nae ljudstvo pree na njihovu stranu. Nai rukovodioci to nisu dali.
Komandir nae ete bio je ondanji porunik Jordan ukanovi, a
komesar Mita Igumanovi.
Jedne noi, u novembru, etnici su dok smo bili rastureni po terenu,
napali na tab, pohvatali rukovodioce, oterali ih na Ravnu Goru i surovo
ih pogubili.
Nai su se borci, ostavi bez rukovodstva, rasturili. Mlai su otili na
Trenjicu, u sastav neke partizanske jedinice, neki koji su bili stariji povukli su se u ilegalnost.
Godine 1942. mene je kao komunistu uhvatila i oterala etnika patrola u zatvor. To je bilo januara meseca, vreme kada se vodila borba izmeu partizana i etnika. Zatvorili su me u vrlo tesnu prostoriju, gde nas
je bilo dvadeset i osmoro. To je bio uas: ko je stajao nije mogao da sedne,
a oni koji su sedeli nisu mogli da ustanu.
U tom zatvoru su me drali 15 dana. Danju sam morao da seem
drva. Kad su me pustili, stalno su me drali pod prismotrom. Jednog
dana je crna trojka" dola da me likvidira, ali me nisu dali graani
moga sela, jer sam uivao veliki ugled u selu.
MILORAD

JOVANOVIC

IDI, ODMORI SE MALO

Bila sam zaposlena u Savezu zemljoradnikih zadruga u Beogradu.
U Savezu je postojala organizacija KP i skojevska organizacija, u koju
sam ukljuena odmah posle srednje kole, 1940. godine. Rat smo doekali
spremnije nego redovna vojska.
U jesen 1941. imali smo mobilisanu" omladinsku grupu, spremnu da
poe u odred. Svi iz nje ve smo imali ruksake i gojzerice. Mislim da
je u grupi bilo vie devojaka nego mladia.
Posle povlaenja naih snaga iz Uica nestaje nada da emo otii
u neku partizansku jedinicu. Ostali su nam poslovi u okupiranom Beogradu: odravanje partijskih veza, sabotae, prikupljanje informacija o neprijatelju, prenoenje pismenih i usmenih poruka i obavetenja, letaka, biltena, prihvatanje novih simpatizera", nalaenje stanova za ilegalce i za
odravanje sastanaka, prikupljanje priloga za NOB u novcu, lekovima,
odelu, pomo uhapenima. U odred su mogli otii samo kompromitovani"
aktivisti i lanovi KP, kojima je pretilo hapenje, a takvih je bilo u svako
doba. Imali su tu jedinu privilegiju da su, ako ih policija pre toga ne iznenadi, dobijali vezu da odu u odred. U izvesnom smislu, u pogledu psihikog rastereenja, bila je to zaista svojevrsna privilegija, jer je ivot ilegalca u okupiranom gradu bio strahovito teak. Bio je on, inae, teak za
svakoga. Vladala je krajnja nestaica svega to je bilo neophodno i za elementarno odravanje ivota, oskudica u svim ivotnim namirnicama. Ljudi
su ili na stotine kilometara udaljenosti, u sela, da donesu malo brana,
mesa, mleka. Za nas u kui je bio izuzetan doivljaj kad bismo dobili,
dva-tri puta godinje, nekoliko litara mleka, donesenog iz udaljenog zlatiborskog sela. Ta putovanja za nabavke su donekle pomagala odravanje
partijskih veza davala su prihvatljive izgovore za putovanja, jer ni to
nije bilo dozvoljeno bez posebnih policijskih objava".
Nestaica nije bila najgore, ni najtee, to smo podnosili. Atmosfera
straha je bila tea. Posle 22.00 asa kretanje je bilo zabranjeno i na ulicama su se mogli sresti samo nemaki vojnici ili policajci. Ako se ulo bilo
kakvo vozilo, znali smo da to policija ide po nekoga i bilo je olakanje
uti da se zvuk vozila udaljava. Toga puta nije za nas . . .
Ziveli smo u neprekidnoj strepnji od hapenja, koja su bila svakodnevna. Najee hapenja bez povratka.
Bilo je leto 1942. godine. Uhapene su grupe aktivista koje su znale
i za nas u Savezu zemljoradnikih zadruga. Jednog dana ree mi Tereza
Vene, rukovodilac aktiva u Savezu: Bilo bi dobro kad bi jedno vreme
mogla da se skloni iz Beograda. Idi, odmori se malo."
Ne seam se da smo u to vreme imali, ili koristili, godinje odmore.
Ne znam da li je iko putovao na planine, u banje. Mora nismo imali. Ipak,
mora da je postojao godinji odmor" i ja sam otputovala kod nekih poznanika u Mavu, u selo titar, kod Sapca. Domain je bio Milisav Jovanovi.

Oduevio me mir seoske veeri. Nigde nikakvog zvuka. Pomislila

sam: kakva divota spavati neuznemiravan bukom policijskih kola. Probudila sam se smirena, pomalo zavidei onima koji ive na selu. Tu se zaista
ovek moe odmoriti, nema straha od svakog uma nou. Ali, samo to
sam ustala, ispriali su mi o stravinim dogaajima te noi. U selu su ubijena etiri simpatizera partizana. Zaklali su ih etnici.
Roak naeg domaina je bio u partizanima. Nije bilo sigurno da idue
noi etnici nee doi kod nas, da trae mlaeg brata, koji je imao oko
17 godina. Nas nekoliko mladih smo iduu no zanoili na tavanu tale
za seno, sa obaveznom straom. Kao na pravom frontu. Oigledno, teror
je vladao svuda. I u selu, i u gradu. Nije bilo mesta gde se moglo odmoriti, pobei. Ostajala je samo borba za potpunu slobodu.
MILICA

PETROVI

OD KRAGUJEVCA DO RUDOG
Na Drugi bataljon Kragujevakog partizanskog odreda 1941. nalazio se na prostoru izmeu Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Bili smo u
selima: Zabojnica, Grivac, Grbica, Kikojevac, Rogojevac, Kutlovo i u drugim mestima. Krajem meseca novembra, okupator i njegove sluge vrili
su sve uestalije prepade na nae poloaje: Kni, Zabojnica, Kutlovo. U
Zabojnici su zapalili kolu, zarobili est partizana i streljali ih. Ovo je bilo
nasilno izvianje i pripremanje za Prvu neprijateljsku ofanzivu.
27. novembra 1941. otpoela je ofanziva na sektoru pruge KragujevacKraljevo, zatim KragujevacGornji Milanovac, preko Knia i Bumbarevog brda prema aku.
Na tako jak pritisak, sa svih strana, mi smo se sve vie prikupljali.
Grupisali smo se na brdu Konjua, iznad sela Konjue. Tu su nam seljaci
iz oblinjih sela doneli hranu. Koliko nam je narod bio blizak, vidi se po
tome, to su na ovom brdu izneli ceo kazan uavac" kuvane hrane, da
bismo se potkrepili.
U sumrak smo formirali kolonu i krenuli u pravcu Sandaka. Sa
naim bataljonom krenuli su i borci drugih partizanskih odreda: umadije, Aranelovca, Jagodine, Paraina, Rekovca. Delovi ovih i drugih odreda. Bilo nas je oko 700 boraca.
Komandant bataljona bio nam je Dragi Milenkovi, zvani urica".
Plan naeg povlaenja znao je samo komandant Milenkovi. (Kasnije mi
je on o ovome lino rekao.) Kretali smo se prema Bori, Uvetincu i zanoili smo u selu Ostra. Uz put nas je neprekidno pratila etnika hajka,
i oko sela Ostre, gde su se vie koncentrisali, uspeli su na prevaru da
pohvataju vei broj drugova i drugarica. Ovom prilikom zarobili su preko>
trideset partizana. Tada je zarobljena Vladica Cabrilov, aktivista i lan;
KPJ iz Kragujevca. Sve pohvatane su predah Nemcima.

Izmeu Gornjeg Milanovca i aka, u selu Preljine, preli smo prugu.

Prvog decembra smo pregazili reicu Diinu. Mosta nije bilo. Mene
je preneo preko vode Vita Janji. Imao je dobre izme. U oblinjem umarku smo se malo odmorili. Doli smo do malo hrane iz oblinjih kua, a
zatim smo krenuli dalje.
Sledea no nas je zatekla u selu Rakovo. Sutradan oko podne, doli smo u selo Dobrinje. Komandovan je kratak odmor. Svakom borcu,
im se spusti na zemlju, umoran od peaenja, sklapaju se oi i eli da
zaspi. etnici su imali bolji pregled nad nama. Saekali su i pokuali da
iskoriste ovu situaciju i da nas napadnu. Mi smo ih primetili, kad su se
ve privukli na domet rune bombe, skoili u napad i potisnuli ih sa ovog
mesta. Mitraljezac Zika, rasklopio je mitraljez da ga oisti. Ali kada je
spazio etnike da idu na nas, nije se dvoumio nego je i sa rasklopljenim
mitraljezom krenuo na njih.
U ovoj borbi zarobili smo sedam etnika, razoruali ih, posavetovali
ih da ne vode vie borbu protiv svojih koji se bore za slobodu i pustili ih
a idu kuama. Cistei teren vrili smo i pretres po kuama, traili oruje i ispitivali da se u njima ne krije neki etnik. Posle toga kod komandanta je dola jedna seljanka i alila se da su joj borci uzeli muke vunene arape iz devojake opreme. Komandant je na ovo vrlo otro reagovao. Naredio je da se arape vrate, to je i uinjeno.
Kad smo se pribliili Uicu, stigao nas je kurir iz taba. (Mislim da
je bio kurir Vrhovnog taba NOV i POJ.)
elezniku prugu PoegaUice preli smo nou.
Idui tako dalje u svanue smo stigli u selo Potpe. Bez ikakvog
zastoja popeli smo se na planinu Zlatibor. Tu smo se na jednom uzvienju odmorili. I ovde je organizovana i podeljena hrana.
Ovde nam se pridruio komesar naeg odreda, Sava Radojii.
Nemci su ve zauzeli Caak i Uice i uporedo istili pred sobom teren.
etnici su bili sve silni j i i kuraniji. Ja sam tada bio komesar jedne ete.
Trebalo je da borcima saoptimo, ne znam zato, da je situacija vrlo teka,
mada su oni sami to videli. Da im kaemo da ako misle da mogu da izdre,
neka idu dalje, a ako ne mogu, neka se vrate. Ovo mi se nije svialo.
Miodrag Filipovi, komesar jedne ete i ja dogovorili smo se i sloili da
ovo ne saoptavamo naim etama i toga smo se drali. Ali o ovome se
meu borcima vrlo brzo saznalo. Nastalo je kolebanje. Meni se lino obratio Mile, frizerski radnik iz Kragujevca, inae moj komija. Bio je uplaen i strahovao je ta e sa njim biti. Nije me posluao, vratio se iako
sam mu savetovao da pree u moju etu.
Popodne smo formirali kolonu i krenuli dalje. U selu Dreniku je
trebalo da preemo putcestu. Ceta komandira Paligoria ila je ispred nas
i prela je put. Kad smo naili, sasvim blizu puta i ugledali kolonu motorizovanih Nemaca i sa konjicom bili smo iznenaeni, ali smo se vrlo brzo
snali, formirali borbeni stroj i odjednom svi otvorili vatru. I Nemci su bili
iznenaeni i nepripremljeni i odstupili su ne prihvaajui borbu.
Parainska eta ovde nije prihvatila borbu sa Nemcima. Njihov komandir (seam se da je imao belu ubaru) okrenuo se i komandovao: Za

mnom". Dola je no i vie te borce nismo videli. Posle rata sam saznao
da su ove partizane, koji su odustali i vratili se, etnici pohvatali, poubijali ili predali Nemcima.
Posle sukoba sa Nemcima, komandant Milenkovi je doneo odluku
o promeni pravca kretanja. Skrenuli smo juno od Zlatibora, prema reci
Rzavi i negde oko pola noi stigli u selo Severovo. Vojska je bila rasporeena u Severovu, Kruici, Gribsku, Radobuu i po zaseocima. Bilo nas
je mnogo. Mislim da je bilo i preko hiljadu boraca NOV i POJ.
Pored nas kragujevakih partizana, od polaska sa kragujevakog terena ili su sa nama: Rekovani, Jagodinci, Parainci, umadinci i Aranelovani. Kasnije su nam se pridruili i partizani drugih odreda: Kraljevani, Caani, Uiani i iz Poege.
Rukovoditi jednom ovakvom, da je nazovemo jedinicom, nije bilo
lako pod bilo kakvim uslovima.
Da bismo se pripremili i doneli odluku o daljem rukovoenju i politiki sagledali situaciju, organizovano je jedno savetovanje. Kao to sam
napomenuo, ovde je bilo boraca iz vie partizanskih odreda.
Savetovanje je odrano u velikoj uionici kole u selu Radobui,
negde oko 10. decembra. Savetovanju su prisustvovah svi lanovi Komunistike partije i komandni kadar. Upoznati smo sa tekom borbom partizana u odbrani Uica, o borbi na Kadinjai, o borbama sa etnicima i o
tekoama oko evakuacije iz Uica. Da su ovakvu situaciju pojedini proetniki elementi iskoristili i vrili pljaku, u svoju linu korist, po terenu.
Pred nama je bilo mnogo problema. Cele noi smo se dogovarah. Zima
je nastupila, pao je i prvi sneg. Borci su bili u bluzama, neodeveni. Pojedini su ve gazili bosi po snegu. (Vladeta Joksimovi bio je bos, bez arapa, u pocepanim opancima.) Opkoljavali su nas sa svih strana. Bilo nam
je jasno da je i moral vojske koja bei slab. Morali smo da traimo izlaz
iz ovakve situacije.
Ovo je sve vie oteavao i nejedinstven stav, koji je postojao meu
nama. Postojale su dve struje. Pojedini su predlagali da se ne povlaimo
dalje, da se vratimo na svoje terene i tamo vodimo borbu. Veina se kategoriki protivila tome. Nismo se sloili da se vratimo. Traili smo da se
povlaimo za Sandak i Crnu Goru.
Sloili smo se da treba krenuti u borbu, i tako kriti sebi put i podizati moral borcima.
Dogovorili smo se da izvrimo napad na Nedievu vojsku koja se
zalogorila u selu Vrane.
Sledee noi krenuli smo u Vrane i stigli u samo svanue. Vojska
je bila pripremljena za napad, ali je u meuvremenu stigao kurir sa naredbom da se povuemo i vratimo. Komandovano je povlaenje. Borci
su ovo teko prihvatili. Trebalo je veliko zalaganje i dosta napora da se
odri ve poljuljani moral i da ne doe do rasula.
Kada smo se vratili na svoje polazne poloaje, dobili smo zapovest
da emo napasti neprijateljska uporita u irem razmeru. Po planu, trebalo je da obuhvatimo prostor od Arilja, Prilike i sela Katia.

Ja sam bio upuen da sa jednom beliskom etom zatvorimo pravac

kretanja IvanjicaKatiibrdo MaliGradina. Komandir ete Ljubia
Uroevi, bio je porunik bive jugoslovenske vojske. Ova eta trebalo je
da titi prodor Nemaca od Ivan j ice.
Iz Gripske se krenulo u sumrak. U planu je bilo i obraunavanje
sa izrazitim proetnikim elementima i igosanje njihovih postupaka. Trebalo je kazniti Vojislava Radosavljevia, za koga se znalo da je iskoristio
teku situaciju partizana u borbi za Uice i najvie opljakao partizanski
rezervni ratni materijal. Trebalo mu je sve to oduzeti. On se ovome nadao i napravio je odbrambeno uporite u svojoj kui. Sa jednim brojem
svojih saradnika pripremao se za oruani otpor. Te noi su partizani opkolili njegovu kuu i traili da izae i da se preda, na to je on odgovorio
puanom vatrom. Kada je dolo do napada i kada su videli da e borci
kuu da im zapale, traili su obustavu vatre, da bi iz kue pustili dete od 9
godina. Dete su izbacili kroz prozor. Svih jedanaestoro, koliko je bilo u
kui, izginuli su, a kua je izgorela. Od partizana je poginuo Raki, radnik
iz Kragujevca i ranjen je Jovan Jagodi.
Nemci su iz Arilja i Ivanjice krenuli na nas u napad. Kod kole u
selu Dobrae, instalirana je poljska kuhinja. Prva nemaka topovska granata pogodila je ba u sam kazan. Tako smo i dalje ostali bez hrane. Ovom
prilikom je smrtno ranjen drug iz aka, kau da je bio inenjer.
Zbog pogibije ovoga druga moram da kaem neto i o sebi. Roen
sam u selu Dobrae kao posmre, jer mi je otac poginuo na solunskom
frontu. Bio sam peto dete po redu. Davno sam napustio svoje selo, u
potrazi trbuhom za kruhom. Posle tolikih godina hteo sam da vidim majku.
Dok sam bio kod nje, u zaseoku Miloevii imao sam priliku da vidim
kako nai odstupaju. Odmah sam poao preko potoka da bih izbio ispred
njih. Ispred kue moga roaka Vasilija susreo sam dva partizana, kako
nose, teko ranjenog druga iz aka. Video sam da mu nema pomoi,
bio je ranjen u predelu srca, pa sam predloio da ga unesu u kuu. U kui
su bili moj brat i snaja. Traili smo od njega da prihvati ranjenika i da
mu se ukae pomo. Od Vasilija sam traio da tog druga pazi kao to bi
mene. Mislei na taj rodbinski odnos, on je pristao bez dvoumljenja i sam
predloio, da ga u sluaju kritine situacije, popne na vrh sena i tamo skloni. Ranjenik je sve ovo sluao i nama se obratio ostavite me drugovi".
Kod njega je ostao vojno dravni pitolj i dali smo mu 12.000 Nedievih
para. Meni je pruio sat da ga predamo njegovoj porodici, ako neko od nas
ostane iv. Mi smo mu obeali da emo doi da ga obiemo, im se situacija malo smiri.
Ovde je meu nama nastao mali mete. Poeli su da odstupaju borci
iz pozadine, dok se streljaki stroj nalazio dva i vie kilometara napred.
Negde do mraka smo se sredili i potisnuli Nemce i etnike. U Dobraama
smo bili dva dana.
Moja eta bila je stacionirana u familiji Novitovi, u neposrednoj blizini pomenutog Vasilija. Sutradan je doao jedan borac i pozvao me da
doem u Vasilijevu kuu. Sav sam uzdrhtao kad sam video ranjenog -par-

tizana kako lei mrtav, probijenog ela, sa pitoljem u ruci. Leao je u

prostoriji gde se nalazilo ognjite, a ne u krevetu u sobi gde smo ga ostavili.
Celog rata muila me je misao na ovog druga, kome smo ostavili
pitolj. Bio sam ljut na sebe i svoje selo. Znam da je sahranjen u blizini
ove kue, pod jednim orahom.
Zatim smo upueni na brdo Gradinu, na granici sela arenika i Katia da osujetimo etniki napad koji su pripremali na nas. Borbu je vodila Ariljska eta i poterala ih je sa tog terena. Uvee smo se povukli prema
Brekovu. U kui Duka Lukovia, na mestu zvanom Stijena, uo sam raspravu u povienom tonu izmeu naeg komandanta Milenkovia i Milinka Kuia. Milinko se zalagao da prihvatimo i dalje borbu na ovom terenu i da ostanemo u Srbiji. Smatrao je da emo biti izdajice ako ostavimo nezatien narod. Milenkovi je ovom prilikom otvoreno rekao da
vojska mora da se povue za Sandak i da za to on ima nareenje Vrhovnog taba.
Komandovan je pokret prema centru sela Brekova, kod crkve. Tu
smo skupili hranu. Neto smo dobili od seljaka, a neto smo platili.
Sutradan smo krenuli prema Novoj Varoi. Preko Bjelue smo stigli
do Moioca, gde smo zanoili.
Ovde u Moiocima imali smo sluaj loeg ponaanja jednog borca.
Kada je uao u jednu kuu i na svoju ruku izvrio pretres; pod sumnjom
da trai oruje. Po narodnom obiaju, svaka kua, koja je imala ensko
dete spremala je opremu za udaju. To se obino dralo u veem sanduku,
odreenom za takve stvari. On je ovaj sanduk pretresao i iz njega uzeo
vunene muke arape i jedan zlatnik (dukat). I ovog puta kod komandanta
je dola majka te devojke i alila se da je opljakana. Komandant Milenkovi naredio je da se ovo ispita i ovakav borac odmah razorua. Kod
njega nije pronaen dukat, ali se posumnjalo da ga je progutao. Kada
se ustanovilo da je to tano, predat je Komandi mesta, im smo stigli u
Novu Varo. Osuen je na smrt, streljanjem.
Na elom naem maru od Grue do Severova, etnici Drae Mihailovia su nam pravili zasede. Oni su bili u boljem poloaju, naroito
kada smo se mi kretali dolinama. Iz svih napada sa njima izlazili smo kao
pobednici i nadmoniji. Oni za nas i nisu bili borci, ve narodni neprijatelji i pljakai.
Partija i komunisti u tesno j vezi sa borcima, kroz sve ove tekoe,
kalila je sebe. Stvaran je lik novog oveka.
smo
smo
pela
cali.

Izmeu sela Okruglice i Jasenova, u sukobu sa etnicima, zarobili

jednog etnika i vezali ga. Ovoga nismo pustili, kao po obiaju, nego
ga poveli dalje sa sobom. Kasnije u maru, on je uspeo, bos bez cii vezanih ruku pozadi da nam pobegne. Mi smo za njim samo pripu(Posle rata raspitivao sam se o njemu. Saznao sam da je ostao iv,

da nije bio vie etnik i da je izabran za predsednika narodnog odbora

svoga mesta.)
Pregazili smo reku Uvac. Dovoljno je kad se kae, da je bio sneg,
mesec decembar, a mi skoro bosi. Nedaleko odatle, na jednom proplanku,
naili smo na sve grob. Videli smo da je tu bilo borbe i da je u njoj pao
na drug, partizan. Na grobu je pisalo: Ovde lei borac, koji je poginuo
od domaih izdajnika borei se za narodna prava".
Najzad smo stigli u selo trbac i Ciglu. Seljaci su nas radosno doekali, kao svoju decu. Svi smo veseli i radujemo se. Omoguili su nam
da nabavimo hranu, a i sami su nudili i donosili. Tu smo se dobro okrepili i odmorili. eleli su da osetimo da su oni nai simpatizeri, da su na
naoj strani. Priali su nam o Novoj Varoi, da ima dosta partizana, da se
viju zastave, da je kao Mala Moskva". Tu smo i zanoili.
Za Novu Varo poslat je kurir i veza je uspostavljena.
Oko podne stiemo u Novu Varo. Ispred same Nove Varoi doekuje nas Lola Ribar. Veseo i raspoloen zdravi se sa komandantom Milenkoviem. Na komandant je podneo raportizvetaj. Zatim se drug Lola
svima nama obratio reima dobrodolice. Pozdravio je na uspeh u povlaenju i odao priznanje, to smo se izvukli sa minimalnim rtvama. Ukratko nam je objasnio da e se formirati Prva proleterska brigada i da
emo ui kao jedan bataljon u sastav 1. proleterske brigade.
Ovde zapaamo za nas neto novo. Srbi i Muslimani ive zajedno.
Radnje su otvorene. Prodaje se ono to ima. Pijaca radi, seljaci prodaju
u abricama sir i ostale proizvode. ivot tee. Zanatske radnjice rade bez
predaha. Nai borci koriste predah da se okrepe, poprave obuu, podiju
opanke, podiaju se i obriju.
Izdvojili smo bolesne, iscrpljene i ranjene drugove i drugarice.
Sve koji su nesposobni za dalji mar. Smestili smo ih u bolnicu, njih oko
45, pri komandi mesta, da im se ukae nega i lekarska pomo. (Kada su
se ovi partizani oporavili i ozdravili, od njih je formirana jedna eta i
nazvana Maksim Gorki". Maja meseca 1942. ova eta je ula u sastav 3.
bataljona 1. proleterske brigade.)
Mi komunisti samokritino se preispitujemo o dosadanjem dranju
i propustima koje smo imali. Donosi se odluka da se pozovu na odgovornost svi borci koji su se u povlaenju negativno drali. Da se razoruaju,
izdvoje i utvrdi stepen njihove odgovornosti.
Sledeeg dana predvee, kreemo za Radojnu. U Radojni se ve nalaze ostali drugovi Kragujevakog odreda, koji su se ispred nas povlaili.
Opet smo svi zajedno. Raspoloeni su to smo stigli i uspeli da se probijemo.
Grle se drugovi, braa, sestre, roditelji. itave porodice bile su krenule u
partizane: porodica Jagodi, Janji, orevi, Jovanovi iz Kragujevca,
Jovanovi iz Pelice, Bojovi, Barjaktarevi, Nedeljkovi, Stefanovi, Vuksanovi, Ratinac i druge. Sada su opet na okupu. Kau da su nas prozvali Crvena strela", jer su verovali da emo uspeti.

Jo iz Nove Varoi preokupacija nam je 1. proleterska. Ko e sve

biti borac ove brigade, kako e izgledati. Od drugova iz Radojne oekujemo da saznamo neto vie.
Blizu smo cilju. Konfiguracija terena dosta je teka, a naroito za
nas Sumadinee. Po nekoliko sati idemo uzbrdo, zatim toliko nizbrdo. Italijani bee i pucaju.
Odmaramo se u koli u Gaoiima. kola je prazna, a seoske kue
prilino udaljene.
Na kragujevaki bataljon ide u susret 1. i 2. lovenskom bataljonu.
Odatle svi kreemo za Rudo.
Crnogorci su lepi, visoki, krni ljudi. Kod nas je bilo dosta omladinaca, sitnih, goljavih. Bilo je i deaka od 14 godina. U ratu su tek i odrasli.
Sa naim komandantom bataljona Rajom Nedeljkoviem, pozdravljaju se drugovi Crnogorci. Poznaju se jo sa fakulteta u Beogradu. Uz
pozdrav su mu dovikivali.
. . . bogati, Rajo, to si doveo tu ecu, suim e ratovati..."
U Rudom je na bataljon smeten u koli. Umivali smo se i spremali
kao za paradu. Parili smo odela od vaki, krpili ga i istili oruje.
Borci 1. proleterske treba da stave, na petokraku, srp i eki. Misli
nam se vrzmaju. Lenjin. Radnici i seljaci ujedinite se u borbu protiv
buroazije i ugnjetaa svih vrsta. Pa mi smo ti proleteri. Ponosni smo . . .
Snalazimo se. Dolazimo do starih muslimanskih fesova. Paramo ih,
peremo i od crvene oje pravimo petokrake. Od utog konca drugarice
nam vezu srp i eki. Za nas su to bili najlepi ukrasi na svetu.
Meni je drugarica Judita Atlagi-Stamboli rekla da e doi i drug
Tito. Ja sam to preneo mome komandiru i pripreme su udvostruene.
Ovako doterani rasporedili su nas sutradan po kuama na doruak.
Moja eta je smetena u jednu muslimansku kuu. Dobili smo kaamak
sa pekmezom.
21. decembra 1941, oko 9 asova pre podne u centru Rudog, na
bataljon sa ostalim bataljonima stao je u stroj.
Ispred nas, na improviziranoj platformi, pojavio se drug Tito, a za
njim Filip Kljaji i ostali. Bio je obuen u teget odelo od ajaka. Imao
je krznenu ubaru na glavi, crne izme, a o ramenu konu torbu. Na drugoj
strani visila mu je nemaka mainka majser", a na opasau okaen pitolj palabelum".
Stao je ispred ostalih i poeo da govori:
Drugovi i drugarice, odluili smo . . . " .
UGLJESA

SIMA"

KARAKLAJI

USTANAK U GATAKOM KRAJU

Na terenu gatakog sreza od 1938. godine djelovao je Drago Mastilovi, rodom iz sela Izgori. ivio je i uio gimnaziju u Mostaru, a prava
studirao u Beogradu. Okruni Komitet KPJ za Hercegovinu, ije je sjedite bilo u Mostaru, poslalo ga je 1938. godine u Gacko, da se zaposli i
pone da stvara partijsku organizaciju. Njegov rad u Gacku poeo se i
ranije osjeati; dolazio je u njega preko Ijetnjih raspusta. Radio je najvie na selu i medu srednjokolskom omladinom.
kolske 1937/38. godine u Graansku kolu dolazi za nastavnika
ekonomsko-trgovinskih predmeta Zagrepanka Danica Oreanin 1 , koja
preko nastave, i u drugim kontaktima sa uenicima, propagira napredne,
marksistike ideje. To je bio prvi sluaj te vrste, koliko rijedak toliko i
plodan, u buenju i vaspitavanju omladine te kole.
Od ostalih profesora Graanske kole vrijedi pomenuti njenog direktora Radoja Lalia, Crnogorca, estitog ovjeka i antifaistu, koji je protiv
Hitlerovog anlusa Austrije, poetkom 1938. godine, javno istupio u gimnastikoj sali Zdravljaka", pred graanima i kolskom mladei. Nasuprot
njega, Aim Grgur je i kao nastavnik djelovao sa reimskih, odnosno nacionalistikih pozicija.
U grupi naprednih ljudi i omladinaca u Gacku bili su: Obren i Ivan
Starovi, Ljubica i Ranko Mihi, Slobodan Vukovi, Dejan Kouti, Atif
i Sukrija Kurtovi, Fadil, Camil i Sefko Pai, Stevo i Ksena Zimonji,
Zdravko Vinjevac, Risto Miloevi, Boro M. Govedarica, Vinko Crnoija,
Milica i Zora Ivkovi, Boo Grkovi, Milan Varga, Sajto Fazlagi i Dragoljub Bilanovi.
Te, 1938. godine omladina je dala uspjelu priredbu u Avtovcu. Prihod sa te priredbe bio je namijenjen siromanim acima Graanske kole
u Gacku. Mnogi graani su se odazvali toj plemenitoj akciji, pa su, uz ulaznice, davali i dobrovoljne priloge. Meu prvima je to uinio hoda
Kurspahi, koji je dao i najvei prilog.
U ljeto 1939. godine u Gacko dolazi Miro Popara. Tada je organizovan sastanak lanova Partije i napredne omladine. Odran je na vojnikom
groblju, kod Sela Vrbice. Iz Gacka su na sastanak doli: Drago Mastilovi, Dejan Kouti, Zdravko Vinjevac, Atif Kurtovi, arko Ronevi i
Risto Miloevi: iz Samobora: Ivan, Obren i Olga Starovi; iz Avtovca:
Ljubica i Ranko Mihi i Fadil, Raid i Velija Pai.
Na tom sastanku je dogovoreno da se formiraju dvije italake grupe,
jedna u Gacku a druga u Avtovcu, radi prorade Proletera" i Komunista", koji je partijska organizacija primala i ranije, preko Draga Mastilovia.
Napredna studentska i srednjokolska omladina izvela je 2. avgusta 1940. vrlo uspjelu pozorinu predstavu komada Sluga Jernej i nje1
Danaca je umrla ubrao poslije rata kao docenit Ekonomskog fakulteta u
Zagrebu.

19 Ratna seanja, III

289

govo pravo". Za tu priredbu talentovani omladinac Stevo Zimonji napravio je nekoliko slika iscrpljenih seljaka koji oru, iza kojih, sa biem
u ruci, stoji gazda u ijem je liku svaki prisutni mogao prepoznati predsjednika tadanje kraljevske vlade Milana Stojadinovica.
Priredba je potpuno uspjela. Samo je sreski naelnik naredio da se
skinu slike.
Prije toga, 1. maja 1940. godine, izvedena je bila jo jedna zapaena
manifestacija raspoloenja omladine. U Gackom su prvi put osvanule parole: Zivio 1. maj, praznik radnike klase" i Proleteri svih zemalja ujedinite se".
Pored toga, Drago Mastilovi je organizovao jedan izlet, koji je imao
politiki karakter, kod Dobre vode na emernu. Na njemu je bilo preko
20 drugarica i drugova. Daleko od oiju policije i vlasti mladi su se slobodno i otvoreno dogovarali o daljem radu.
Sav taj rad, uporan i strpljiv, urodio je plodom.
Te, 1940. godine, ponovo su u Gacko dolazili Miro Popara i Jusuf
Cevro2. Miro je u junu organizovao jednu konferenciju, kojoj je prisustvovalo oko 25 drugova i drugarica. Pored omladinaca, bilo je zanatlija,
inovnika i jedan seljak, Ivan Starovi iz Samobora. Miro je govorio o
politikoj situaciji u zemlji i svijetu, ukazujui na rastuu opasnost za
nau zemlju od faizma. Ukazao je i na potrebu mnogo intenzivnijeg rada
na selu, istiui povezivanje sa seoskom omladinom kao osnovni zadatak,
s obzirom na to da u Gacku i Avtovcu praktino i nije bilo radnika, izuzev
nekoliko zanatlija.
Uticaj Partije na mase u tom periodu ne moe se mjeriti samo brojem lanova Partije. Pokazatelj je bio broj ljudi bliskih Partiji, koji su
slijedili njenu politiku liniju i prihvatili njene ideje. A takvih je bilo
mnogo.
U tom periodu veza sa Oblasnim komitetom odravana je jednim
kanalom preko Mire Blaevi, uiteljice u Baiima, u Kuli Fazlagia, a
sa Bileom preko Halida Comia. Druga je odravana direktno kurirom
iz Mostara. Oblasni komitet je vezu u Gacku drao sa Dragom Mastiloviem.
Koncem 1940. godine u Partiju su primljena etiri druga: Obren Starovi, Vukota Vuca, Raid Pai i Blao Calasan. Iako je, sa njima, tada
bilo 5 partijaca u srezu gatakom, nije formirana elija, nego su svi drani na pojedinanoj vezi. Vuca, Pai i Calasan su primljeni u Partiju
na lino insistiranje Draga Mastilovia, koji je elio da u Partiji bude
to vie radnika, kojih je u Gacku bilo vrlo malo. Meutim, ubrzo je, poetkom 1941. godine, zbog njihove nedovoljne aktivnosti i nesnalaenja u
sprovoenju partijskih odluka u novim okolnostima, Drago promijenio
miljenje i odluio da se pomenuti drugovi zaobiu, ali da se i ubudue
angauju na raznim zadacima. Tako su u januaru 1941. godine u srezu
gatakom bila samo dva lana Partije: Drago Mastilovi i Obren Staro2
Jusuf Cevro je bio organizacioni sekretar OK KPJ za Hercegovinu i sekretar Mjesnog komiteta za Mostar.

vi. Oni su nastavili aktivno da rade. Uz njih su se u tom periodu isticali

uspjenim politikim i drugim djelovanjem: uiteljica iz Baia Mira Blaevi, uitelj iz Pridvorice Ratko Preanovi, Ivan Starovi iz Samobora,
Vule Skoko iz Jugovia, Boko Mastilovi iz Izgora; u Duliima je vrlo aktivno radio Duan Mandi, a u Daniima i okolnim selima Duan Boljanovi. Svi su oni okupljali oko sebe grupice sa kojima su radili na terenu.
STVARANJE USTAKE ORGANIZACIJE

Jo od 1938. godine u Gacku se osjeao rad ustake organizacije. Profesor Alija uljak, iz Dubrovnika, esto je 1939. i 1940. godine posjeivao
Gacko. U ugostiteljskoj radnji Rilovia odravaju se tajni sastanci i rastura ustaki propagandni materijal.
Meu uglednim" mjetanima Gacka u tome su bili najaktivniji Hasan ustovi, direktor pote u Gacku, Ivo Rilovi, birta, Smajo i Hamid
Dili, gataki posjednici, Omer Campara, uitelj, Omer Kapetanovi, trgovac, Smajo Kurtovi, autoprevoznik, Mahmut Campara, slubenik, Mumo
Hasanbegovi, trgovac, Demo Tanovi Ibanovi, trgovac, i drugi. Oni su
oko sebe okupljali grupe pristalica ustakog pokreta. Takve grupe su formirane, pored Gacka i Avtovca, i u veim selima: Kuli Fazlagia, Graanici i Boru. Te organizovane grupe su bili najjai oslonac Kreu Togonalu, Joetu Grabeu, Franju Kikeu, Aliji uljku i drugima koji su sa
strane dolazili u gataki srez. Ustae su sijale mrnju izmeu Srba i Muslimana i, objektivno, pripremale mnogo onoga to e se dogoditi u 1941.
godini.
U aprilu 1941. godine u Gacko ponovo dolazi Alija uljak. Njegovoj agitaciji se nijesu masovno odazvali gataki Muslimani, mnogi su ak
na njegove postupke negodovali. Odmah zatim prelazi u Bora, da vrbuje
ljude za ustaki pokret.
Koncem aprila u Gacko stiu Kreo Togonal i Joe Grabe, a odmah
zatim, preko Bilee, ponovo dolazi Alija uljak, koji se odmah upuuje u
sela Kule Fazlagia. U Mekavcima, u mejtefu, sazvao je konferenciju vienijih Muslimana iz sela: Hodinia, Brkovia, Stoca, Meuljia, Branilovia i vie zaselaka. Alija je na njoj govorio, slobodno prepriano, sljedee: da su svi, tu okupljeni, ugnjetavani i zlostavljani od Srba, da su
Srbi na njih gledali kao na manje vrijedne, mrzili su ih i ekali trenutak
kada e moi da im skinu glave i prigrabe njihova imanja. Muslimani
nijesu nikada imali vlast u svojim rukama. Srbi su je sebi grabili. Srbi
su Muslimane vjekovima pljakali. Sada je dolo vrijeme da sebi sve prigrabite. Srpska imanja su vaa imanja i tako mora biti". Meu prisutnim
su bili: Mahmut Campara, Hasan ustovi, Smajo Kurtovi, hoda Glavini i drugi; svi su se slagali sa izlaganjem uljka.
Nijemci su uli u Gacko 16. aprila. U selu Graanici doekali su ih
braa Dilii, Smajo i Hamid i Hasan ustovi sa hakenkrajcom" i hitlerovskim pozdravom. Tada su Nijemce obavijestili da je prilikom bjegstva kralja i jugoslovenske vlade kroz Gacko, ostalo neto srebra kod 'sre-

skog naelnika Radonje Lakievia. Nijemci su to odmah opljakali. Istoga dana su produili za Bileu.
Italijani su doli u Gacko 18. aprila, istog dana produili za Bileu
i ponovo se vratili 20. aprila, kada su i uspostavili svoj garnizon u Gacku.
Tih dana su u Gacko stizale izbjeglice iz Siriga, Temerina, Vajske,
Crvenke i drugih mjesta Bake (Vojvodina). U Sirigu je prije rata radila
jaka partijska organizacija: bilo je mnogo napredne omladine, meu kojima
i vie pojedinaca rodom iz Gacka. Bjeei od Maara, iz Siriga se vratilo
vie omladinaca i naprednih ljudi: Boko, Obrad, Dara, Marko, Vlatko,
oro i Gligor Suboti (u selo Vrbu); u Dulie srednjokolac Rade Nenadi,
sa ocem i majkom; u Kazance uitelj Andrija Tepavevi, koji je u Paievu
bio vrlo blizak Partiji, i Mirko, Vukota i Mihajlo Sukovi; u Miholjae dolazi Danica Zelenovi i brat joj Danilo, student medicine zadnje godine, koji
je u Sirigu ranije primljen u Partiju; u Graanicu Ljubo i Mika Koji.
Iz Temerina su protjerani Beo Grkovi (dolazi u selo Vrbu) i Milan, Radoje
i Blagoje Bjelogrli (u selo Mipnik). Iz Vajske su stigli u Gacko Milorad
i Neboja Vukovi, a u selo Miholjae Spasoje Govedarica, sa dva sina,
Veljkom i orom, dok je iz Crvenke u Samobor dola Soka Slijepevi.
Mnogi od tih izbjeglica imali su veliki uticaj, naroito na seosku
omladinu.
U DANIMA PRIJE I POSLIJE APRILSKOG RATA

Koncem februara 1941. Drago Mastilovi se razbolio i otiao u bolnicu u Gacko, ali je i dalje rukovodio partijskim radom, preko Ivana Starovia, koji je u to vrijeme bio jedan od najboljih aktivista. Radio je to
preko Ivana jer je u to vrijeme Obren Starovi bio mobilisan, nalazio se u
rezervi u Nikiu.
Narodu je najvie ukazivano na opasnost od faizma, raskrinkavana
politika nenarodne vlasti, ali i podsticana volja za odbranu zemlje. Narod
je prevrat 27. marta primio sa olakanjem i simpatijama. Mnogo se naprednih ljudi javljalo dobrovoljno da ide u vojsku i brani zemlju, ali niko
nije uspio da to uini, no ne svojom krivicom vojne komande nijesu
htjele da ih prime.
Na veliki zaokret masa prema Partiji znatno je uticalo kapitulantsko dranje jugoslovenske vlade i vojnog rukovodstva i njihovo sramno
bjekstvo iz zemlje, i to ba preko Gacka. To je pribliilo Partiji i neke
ljude koji ranije nijesu simpatisali komuniste.
Prilikom povlaenja jedinica jugoslovenske vojske kroz Gacko bacano je mnogo oruja i razne vojne opreme. Drago Mastilovi je dao zadatak da se oruje sakuplja i uva. Mnogi vojnici Gaani, koji su bili mobilisani, donijeli su sa sobom oruje i posakrivali ga kod svojih kua. Rijedak je bio sluaj da ga je neko predao vlasti i pored kasnijih prijetnji ustaa i okupatora.
U drugoj polovini aprila u Gacko su doli Ljubica i Ranko Mihi i
Boro Avdalovi. Sve troje su bili lanovi Partije, primljeni u nju u Mos-

taru. Tog mjeseca ponovo dolazi u Gacko i Jusuf Cevro, da obie organizacije u Gacku i Avtovcu. U bolnici, kod Draga Mastilovia, odran je sastanak na kome je odlueno da se u Partiju prime: Sveto Kovaevi, Ljubo
Koji, Dejan Kouti, Mirko Mastilovi i Stevo Zimonji. To je i uinjeno
na partijskom sastanku odranom 21. aprila u kui Mija Zimonjia. Poslije prijema tih drugova formirane su elije u Avtovcu i Gacku. U gataku eliju su uli: Obren Starovi, sekretar, Stevo Zimonji, Sveto Kovaevi, Dejan Kouti i Mirko Mastilovi, a u avtovaku: Ljubica Mihi,
sekretar, Ranko Mihi, Danilo Zelenovi, Ljubo Koji i Boro Avdalovi.
elija u Avtovcu bila je i biro elija; kasnije, kada se proiri partijska organizacija, trebalo je da preraste u Mjesni komitet. Sekretar gatake elije, Obren Starovi, bio je i u avtovakoj biro eliji, radi lakeg
koordiniranja rada elija. Kako su tada postojale dvije optine, gataka i
avtovaka, tako je bilo podijeljeno i podruje elija. Prema tome, partijskim radom je rukovodila avtovaka biro elija, uz povremeno konsultovanje Draga Mastilovia u bolnici.
U aprilu i maju elije su vrlo aktivne. Odrale su i nekoliko sastanaka. U maju ih Jusuf Cevro obilazi. Sastanci su posveeni aktuelnim
pitanjima u srezu. Najvie je raspravljano o ovim pitanjima:
Prvo, o okupljanju to veeg broja naprednih ljudi oko Partije, naroito povezivanjem sa starijim, potenim i uglednim ljudima kako ne bi
nasjeli vjetoj politici Italijana. Naime, Italijani su se trudili da to vie
prodube jaz izmeu Srba i Muslimana. Govorili su: Srbi su dobri, mi ih
volimo, Muslimani ne valjaju, njih treba pobiti", i to u isto vrijeme kada
su vlast predavali ustaama.
Meu muslimanskom omladinom uticaj Partije bio je veliki. Ljubica
i Ranko Mihi, Fadil Pai Turko, Camil Pai i ukrija Hasanbegovi okupili su oko sebe veliku grupu avtovake i muljske omladine. U Gacku su
vrlo aktivni bili Sukrija Kurtovi, Safet Hasanbegovi, Safet Kurtovi,
Alija Pai i drugi. Grupu omladinaca u Kuli Fazlagia su sainjavali Surija Cimi, Lutvo i Suljo Dubur, a neto kasnije im se pridruio i Camil
Pai, koji je poslije zauzimanja Avtovca i Mulja prijeao u selo Meduljie. Ti omladinci su imali podrku nekih starijih ljudi: Zeira Dubura,
Halida Baia Maja, Junuza Baia i drugih.
Stevo Kovaevi, lan Partije, bio je u Sreviima, gdje je i djelovao. Njegov zadatak je bio da se povee i sa grupom iz Kule Fazlagia,
odnosno sa Surijom Cimiem i Lutvom Duburom. Njemu je u radu
mnogo pomagao Slobodan Kovaevi, ak trgovake akademije u Beogradu, skojevac koji je ubrzo postao i lan Partije (u Bilei). Oslonac su im
bili Milimir Kovaevi, pitomac artiljerijske podoficirske kole, Remo
Kovaevi, rudarski radnik, koji je pred rat doao iz Kanade, i Stojan Kovaevi, slubenik u Bilei, koji se poslije kapitulacije vratio u Srevie,
i, naroito, Svetov stric Lazar Kovaevi, poznati ratnik sa solunskog
fronta, nosilac Karaoreve zvijezde sa maevima i drugih ratnih odlikovanja.

Drugo, bilo je potrebno jaati budnost i ostvariti neku vrstu kontrole nad radom onih na koje se sumnjalo da bi mogli sluiti neprijatelju
i pruati mu raznorazne usluge, ukljuujui i obavjetajne.
Tree, trebalo je izboriti se da se skriveno oruje ne preda ustaama
ili okupatoru.
etvrto, vano je bilo nabaviti radio-aparat i organizovati izdavanje
radio-vijesti.
I, peto, predvieno je bilo da se organizuje jedan izlet omladine iz
grada i sela, radi zbliavanja omladine, srpske i muslimanske, i, s druge
strane, srednjokolske (gradske) i seoske. Za mjesto izleta odabrano je
jezero Klinje, a dan 29. maj (Spasovdan), kada se inae nije radilo, u
10.00 asova.
Poslije tog sastanka partijska organizacija saznaje da su ustae ponudile Fadilu Paiu, studentu poljoprivrede, naprednom omladincu, iz
vrlo ugledne porodice, poloaj upravnika poljoprivredne stanice u Gacku.
U dogovoru sa Ljubicom Mihi odbio je tu ponudu, da se ne bi kompromitovao kao saradnik ustake vlasti. Uinio je to energino, rijeima:
Ne elim pod vaom ustakom vlasti nikakav poloaj.
Ljubica je poslije toga Fadilu dala vezu sa Sarajevom, odakle se
prebacio na Romaniju i ukljuio u partizanske jedinice. Poginuo je 1942.
kao hrabar i odvaan borac.
USTAE PREUZIMAJU VLAST U GACKU

itavog mjeseca maja ustake voe su vodile estoku kampanju u Gacku i Avtovcu i mnogim okolnim selima. U Gacko 17. maja stie grupa ustaa iz Bosne. Znalo se o njima toliko da su iz okoline Travnika. Voa im
se zvao Oto Kotnik. Svi su nosili fesove i predstavljah se kao Muslimani.
Kotarska oblast u Gacku, aktom Pov. Br. 28/41 od 17. juna, u vezi
dolaska ustaa u Gacko, navodi:
Prve ustae hrvatske stigle su u Gacko, njih 16 na broju, dana 17.
svibnja t. g. Njihov rad kretao se uglavnom oko organizacije ustakih odreda u kotaru gatakom i postavljanja ustakih postaja u blizini granice
Crne Gore . . . u namjeri da se iz ovog kotara ne pregoni stoka u Crnu
Goru . . . "
Zatvaranjem granice prema Crnoj Gori ustae su, izgleda, eljele
da obezbijede pljaku stoke po gatakom srezu, u kome je tada stoni fond
zaista bio veliki.
Uoivi takav razvoj situacije, predsjednik optine Gacko, Veljko Vinjevac, sazvao je 20. maja sastanak Optinskog vijea. Na sastanku je govorio o dolasku okupatora i tekim danima koji e nastati u ovom kraju i,
uopte, u itavoj zemlji. Tom prilikom je istakao da je jedini spas za narod gatakog sreza u slozi Muslimana i Srba. Bio je uvjeren, to je i rekao, da je to posljednji sastanak koji on odrava, s obzirom na dogaaje
koje oekuje.

Predsjednik Vinjevac je 27. maja upoznao Novaka Mastilovia s

pozivom koji mu je uputio italijanski komandant i zamolio Novaka da poe
s njim. U kancelariji optinskog naelnika pored italijanskog komandanta
Gacka stajao je Hasan ustovi. Kada su Veljko i Novak uli doekali su
ih faistikim pozdravom. Italijan je odmah prijeao na stvar. Obratio
se Veljku:
Vi odmah morate predati svu vlast ustakoj dravi. I morate se
strogo pokoravati faistikom reimu, koji e ubrzo zavladati cijelim svijetom .. .
Hasan ustovi je odmah izabrao Odbor osmorice", koji je imao da
rjeava sve poslove oko organizacije vlasti i djelovanja ustaa u Gacku. U
Odbor su imenovani: Mahmut Campara, Smajo i Hamid Dili, Smajo Kurtovi, Omer Kapetanovi, Mumo Hasanbegovi, Hasan ustovi i Demo
Tanovi Ibanovi.
Gacko (srez) je podijeljeno na dva ustaka tabora: zapadni, pod komandom tabornika Omera Kapetanovia, i istoni, pod komandom tabornika Dema Tanovia Ibanovia. Tabornici su odmah traili vojsku iz Mostara, da im pomogne u preuzimanju vlasti. Odgovoreno im je da sami
formiraju svoju vojsku i njome obezbijede preuzimanje vlasti. Oni su to
ubrzo i uinili. Od najgoreg oloa u Gacku, od besposliara i neradnika,
formirali su ustaku udarnu grupu, koja se odmah prikljuila Kreu Togonalu i Otu Kotniku. Da bi to autoritativni je proveo preuzimanje vlasti,
Hasan ustovi angauje italijansku okupacionu vlast, da mu i ona pomogne.
Tih dana je u Gacko dolazio dr Jusuf Tanovi, advokat iz Sarajeva.
Nastojao je, preko uglednih Muslimana i Srba, da ukae na potrebu sloge
izmeu Srba i Muslimana, da se sprijei pljaka, ubijanja i naturanje neodgovornih ljudi sa strane. Ali je ubrzo morao napustiti Gacko zbog prijetnji ustakih voa.
Preuzimanje vlasti od strane ustaa trajalo je od 29. aprila do 24.
maja i imalo je tri etape.
Prva etapa: politiko-policijski aparat ustae preuzimaju na osnovu
dekreta br. 82/41 poglavnikovog povjerenika za Bosnu i Hercegovinu, od
29. aprila 1941. godine.
Druga etapa: uspostavljaju mreu andarmerijskih stanica (Stepen,
Gacko, ipovice, Fojnica, koje posijedaju 9. maja, a stanice Kazanci, Jasenik i Vrbu tek 31. maja).
Trea etapa: 24. maja formiraju dravne urede i optine.
U izvetaju kotarske oblasti u Gacku o preuzimanju vlasti u Gacku
navodi se da je to preuzimanje u nadletvima kotara gatakog, gdje su
bili Srbi, Crnogorci i drugi proteklo na miran nain. Kotarsku oblast preuzeo je od sreskog naelnika Radonje Lakievia kotarski predstojnik Josip Rom. Poreski ured primio je Vinko Crnoija, finansijski Hasan ustovi, dravnu umariju Muan Deko, Graansku kolu Omer Campara, stonu stanicu Smajo Kurtovi, a za nadzornika puteva je postavljen Hamid
Dili. Za naelnika optine Gacko doao je Omer Kurtovi, za donael-

nika Smajo Dili, a u optini Avtovac Demo Tanovi i Fehim Pai. Svi
su ovi preuzeli vlast dana 24. svibnja t. g.", kae se na kraju izvjetaja.
OMLADINSKI ZBOR NA KLINJU

U lijepo jutro 29. maja poele su sa svih strana pridolaziti grupice

omladinaca na zakazani izlet. Vea grupa je dola iz Gacka i Avtovca. U
njoj su bili: Ljubica Mihi, Olga Starovi, Aleksandra i Brana Miloevi,
Mirko Mastilovi, Stevo i Beba Zimonji, Ranko Mihi, Mika i Ljubo Koji, Velija, amil i Raid Pai, Danilo Zelenovi, Boro i Momilo Avdalovi, Slobodan Vukovi, Sefik Hrustanovi, Fadil Pai, ukrija Kurtovi,
Zdravko i Rajko Vinjevac, Dejan i Mladen Kouti, Sukrija Cimi, Blao
Savi Calasan, arko i Neboja Ronevi, Alija Zvizdi, Risto Miloevi i
drugi. Grupu iz Samobora su predvodili drugovi Obren i Ivan Starovi. Iz
Bodeita je doao Obrad Petkovi sa grupom omladinaca. Iz Srevia su
stigli Sveto i Slobodan Kovaevi. Obrad i Boko Suboti su doli sa omladincima iz Vrbe i emerna. Pet Okiljevia su stigli iz Platica: Mileta,
Vaso, Rako, Duan i Milinko; iz Drameine Obrad Babi i Boria Bokovi sa jo tri-etiri druga; iz Lipnika Obren i Mio Bjelogrli sa vie omladinaca, i mnogi drugi.
Iskupilo se ukupno oko 80 omladinaca, uglavnom sa sela. Duga i iroka brana jezera Klinje zaas je oivjela. Neto oko 11.00 asova, kada su
stigle i grupe iz udaljenijih sela, Danilo Zelenovi je govorio o politikoj
situaciji u svijetu i u nas, upozorio na opasnosti koje nam svojim mjerama
okupator priprema, pogotovo predajom vlasti ustaama.
Ustaki voda Smajo Kurtovi je doznao za izlet na Klinju. Kako je
znao da mu je i sinovac Safet 3 povezan sa naprednom omladinom, pozvao
ga je da ga, neto savjetom a neto prijetnjom, odvrati od toga da ide tamo
i da ga savjetuje da se ne drui sa komunistima".
Ubrzo emo krenuti na Klinje da ih pohvatamo tako mu je
rekao na kraju.
Safet je shvatio kakva opasnost eka njegove drugove na Klinju i dotrao je na vrijeme.
Drugovi, u gradu je uzbuna. Talijani i ustae znaju za na sastanak. Ubrzo e stii da nas pohvataju izvijestio je on.
Veselje se pretvorilo u muklu tiinu, koja je ubrzo ustupila mjesto
ogorenju mladih prema neprijatelju. Sa Ivanom Staroviem otiao sam
u Samobor. Tamo saznajemo da su ustae uhvatile Filipa Starovia i odvele
ga u gataki zatvor.
Skojevski aktiv formiran je u Gacku ve u aprilu, i bio je vrlo aktivan. Sekretar je bio Dejan Kouti a lanovi Zdravko Vinjevac, arko
Ronevi i Obrad Petkovi iz Bodeita. Dejan je na vezi drao Suriju Cimia i Lutva Dubura u Kuli Fazlagia. Skojevci i napredni srednjokolci
3
Safeta su objesili Nijemci 1942. godine, u Blagaju kod Mostara, kao partizanskog kurira.

Gacka i Avtovca ponovo su se okupili, svega 5 dana poslije sastanka na Klinju. Sastali su se iznad sela Lazaria da, prvo, kao italaka grupa prorade
neki materijal koji je neto ranije stigao iz Mostara (od Asima Zupevia
upuen direktno Kseni Zimonji), i, drugo, da prime u SKOJ nekoliko
mladia koji su se istakli u radu Milorada Vukovia, Safeta Kurtovia
i jo neke. Tom prilikom, prema sjeanju nekih drugova, primljeno je u
SKOJ pet omladinaca.
Na tom sastanku se sakupilo oko 30 omladinaca i omladinki (10), Srba
i Muslimana. Meu njima su bili: Sefik i Safet Kurtovi, Fadil Pai, Slobodan, Nata, Dragica, Neboja i Milorad Vukovi, ukrija Kurtovi, Ksena
i Beba Zimonji, Aleksandra, Risto i Zora Miloevi, Zdravko Vinjevac, Dejan i Mladen Kouti, Boro Govedarica, arko i Neboja Ronevi i drugi omladinci iz Gacka, Avtovca i bliih okolnih sela.
UPOZORENJE NA SASTANKU PARTIJSKE ELIJE

Vinko Crnoija, ef poreske uprave u Gacku, ovjek naprednih shvatanja i simpatizer Partije, izvijestio je partijsku organizaciju, preko Obrena Starovia, da su ustae u Gacku preuzele vlast u svoje ruke. Prenio
je i sadrinu govora Alije Suljka i Krea Togonala, koje su odrali 27. maja
u hotelu ..Metohija". Pored toga, upozorio je Obrena da ne ide u Mostar na
oblasnu konferenciju zakazanu za 6. jun, na koju je pozvan kao delegat
dvije partijske elije iz Gacka.
Odmah poslije toga, 2. juna, odran je sastanak avtovake biro elije. Govorilo se o situaciji u gatakom srezu, ponajvie o govorima Suljka
i Togonala u gatakom hotelu, koje su odrali pristalicama ustakog pokreta. Prije nego to su govorile ustae su iz hotela istjerale sve Srbe. uljak i Togonal su tada rekli da treba istrijebiti sve Srbe (Sto se ne moe,
treba protjerati za Srbiju"), da e ustae u svojoj NDH, zajedno sa Hitlerom, istrijebiti sve Srbe u Bosni i Hercegovini i da e sve to je srpsko
biti muslimansko. I jedan i drugi su na kraju svojih govora uzviknuli:
Posljednji metak za posljednjeg Srbina".
Tom sastanku prisustvovao je i hoda Kurspahi. Poslije onog ta
je uo rekao je: Gubite se, jer e vaa glava prvo otii. Srbe nijesu unitili ni jai, pa neete ni vi", i demonstrativno napustio sastanak. Ustao
je i Omer Kurtovi i odmah se zahvalio na poloaju predsjednika optine
Gacko. Rekao je: Ja ne elim biti predsjednik optine u dravi u kojoj
se Srbi ubijaju". Neki prisutni Muslimani su na govore dvojice ustaa
rekli: Veliko je zlo koje e nam ovi ljudi donijeti".
Partijskoj eliji takoe je predoeno da su 28. maja uljak i Kreo,
sa jo dvojicom ustaa, Franjom Kikeom i Jozom Grabeom, pred damijom u Gacku okupili poveu grupu ljudi i odrali joj govore iste kao i
u hotelu. Pred damijom je govorio i jo jedan njihov istomiljenik: hoda
Glavini iz sela Kljua.
U Kljuu je 29. maja dolo do svae u mejtefu izmeu grupe mjetana i ustaa koji su pozivali na progone Srba. Nasuf ustovi, koji je

bio kum sa srpskim porodicama Miloviima i Miloeviima govorio Je:

Ja imam dobre prijatelje Srbe. Oni su mi kao komije spreniji
nego drugi koji sa strane dolaze aludirajui na uljka, Krea i njihovu pratnju. Ja se pitam: da li treba ubijati te Srbe koji mi nikada
zlo nisu nanijeli.
O svemu tome Obren je obavijestio lanove elije, koja je zakljuila da bi ustae tih dana mogle poeti sa zloinima nad srpskim ivljem.
Ali je odluila i da se ne ide u sela blia Crnoj Gori, ve da se ostane na
podruju gdje se i ranije radilo, jer je ocijenjeno da ustae nemaju dovoljno snaga da provedu svoje zlikovake namjere.
POETAK USTAKIH ZLOINA

Ustaki pokolji srpskog ivlja u srezu gatakom poeli su 29. maja.

Najprije su ustae uhvatile Filipa Starovia, tada predsjednik Odbora saveza ratnih dobrovoljaca, i odveli ga u zatvor u Gacko (Filip je kasnije
ubijen u Jasenovakom logoru). Bio je vrlo popularan, pa su ustae smatrale da ga je neophodno ukloniti kako ne bi uticao na narod da se bori
protiv njihovog divljanja i bezakonja. Odmah zatim, nou izmeu 31.
maja i 1. juna, ubile su Blagoja i Radovana Sarovia, seljake iz Stepena.
Zapravo, uinio je to sam Togonal.
Zalim to ne mogu ovdje da navedem sva imena, koja znam, ljudi,
ena i djece iz gatakog sreza ubijenih od 29. maja 1941. do 8. januara
1942. godine mnogo ih je. Zato u to samo brojano iznijeti, sa pojedinih gubilita, s izuzetkom nekoliko drastinijih sluajeva, ne pominjui
ona pojedinana ubijanja, jednog, dva ili tri ovjeka, kojih je bilo na mnogo
mjesta.
U izvjetaju 4. hrvatske orunike pukovnije od 10. juna, kae se:
Nou 1. na 2. lipnja u selu Stepenu . . . ustaki povjerenici strijeljali su seljaka Sarovi Blagoja, jer je kod njega u kui pronaena izvesna
koliina puanih metaka . .."
U izvetaju se ne pominje ubijeni Radovan arovi. Kod njega ustae nijesu nale ni municiju, ni oruje. Ubile su ga jer su kod njega nale
gusle. A on je bio jedan od najboljih guslara u gatakom srezju. (Togonal je taj zloin izvrio nou izmeu 31. maja i 1. juna, a ne 1/2. juna
kako stoji u izvjetaju.)
Posljednjih dana maja u selo Bodeite je doao Hasan Voloder iz
Bora. Cesto je dolazio u to selo i bio je veliki prijatelj sa mnogim mjetanima. Znajui namjere ustaa iz Bora, svojim prijateljima je govorio:
Glavu dajte, oruje ne predavajte". Bodeitanima je bilo jasno da im
se selo nalazi na vjetrometini izmeu Gacka i Bora, a rijei njihovog prijatelja Hasana mnogo su im kazale. Na predlog Vuia Terzia, starog
ratnika i oficira crnogorske vojske, u selu je, za odbranu, formirana eta.
Za komandira je izabran Branko Terzi. To je bila prva eta formirana
na teritoriji gatakog sreza.

Na itavom prostoru od Kobilje glave do Malog i Velikog Panika,

Meke Grude i Poljica lei selo Korita, sa oko 160 domainstava, razasutih
po lijepim uvalama i gustim hrastovim gajevima. Koriani su imali malo
obradive zemlje, neto kao okunice, ali su guste listopadne ume i prostrani panjaci omoguavali seljacima da dre veliki broj koza, ovaca i
goveda. Zbog toga su Korita, koja su pripadala gatakom srezu, spadala
u red stokom najbogatijih hercegovakih sela.
To bogatstvo je bilo veliki izazov ustakim voama koji su mnogo
puta rekli da i to treba da bude ustako bogatstvo. Zato su Togonal,
hoda Glavini, Hasan ustovi, Muma Hasanbegovi i druge ustae nou
1/2. juna opkolili selo i u Koritima i Zagracima pohvatali sve mukarce.
Pokolj nad njima izvrili su 2/3. juna kod Koritske jame na Kobiljoj glavi
(a ne 4/5. juna, kako se kae u ustakom izvjetaju).
U izvjetaju zapovjednika 4. hrvatske orunike pukovnije, Kaganovia, od 29. juna, o tome pie:
Nou 4. na 5. lipnja 1941. godine pobijeno je od strane ustakog povjerenika g. Hermana Togonala 140 ljudi sela Korita, kod Golubije jame . . . Pobijeni su odmah u tu jamu baeni.. . Neki od njih su se iz iste
spasili... 5. i 9. lipnja ubijeno je, po ustaama iz Stepena, Avtovca i Gacka, jo 27 ljudi i u tu jamu baeni, pa je u istoj sada 167 ljeeva, osim
nekoliko onih koji su se spasili, a govori se da ih ima i vie, u to ja nisam htio da ulazim, jer to nije ni vano . . . "
U izvetaju se navodi da se nekoliko seljaka spasilo iz te jame. Istina je da su seljaci iz Njivica i Slivica nakon etiri dana izvadili iz jame
Miliju Bjelicu, Obrena Nosovia, Aima Jakia, Radovana Sakotu i Radovana Gluca. Svi su ostali ivi, sem Radovana Gluca, koji je podlegao
ranama im su ga izvadili iz jame.
Za zapovjednika Kaganovia, naravno, nije vano da li se u jami nalazi 167 ljeeva ili vie. Nije se to znalo sve do poslije rata, odnosno do
popisa stanovnitva, koji sam tada uradio. U tu jamu baeno je ukupno
186 ljudi iz Korita i Zagradaca, i onih koji su dovedeni iz Avtovca, Stepena i Gacka, koje su ustae bacile u jamu 5. i 6. juna.
Poslije izvrenog pokolja ustae su opljakale Korita. Prema njihovim izvetajima iz Korita je otjerano 5295 grla krupne i sitne stoke.
S obzirom na zloine koje su pripremale, ustae su se s razlogom
bojale mogueg revolta. Istrijebiti srpski ivalj, ubijanjem i protjerivanjem, ipak nije bilo lako, jer su u to vrijeme Srbi u srezu inili 6065
odsto stanovnitva. Neposredna granica sa Crnom Gorom i tradicionalne
veze Hercegovaca sa Crnogorcima bili su takoe inioci o kojima su ustae
morale voditi rauna. Zbog svega toga su one i preduzele sve da sprijee
kretanja stanovnitva izmeu sela i Gacka, kao sreskog mjesta, i odre
u tajnosti svoje prve akcije. Tim mjerama bio je onemoguen, ili sveden
na najmanju mjeru, i rad partijske organizacije.
Ustae su, jednostavno, drale blokirane Gacko i Avtovac. Od 4. do
25. juna niko u njih nije mogao ui niti iz njih izai. Ve 8. juna ustae su
u Gacku i Avtovcu zatvorile 200 ljudi, a nou 23/24. juna zatvaraju sve
mukarce od 16 godina i starije. Tom prilikom uhvaeni su i svi lanovi

Partije, koji su ivjeli u Gacku i Avtovcu. Od desetorice, koliko ih je tada

bilo u gatakom srezu, osmorica su se nala u gatakom zatvoru. Pored
njih, zatvoreni su i mnogi aktivisti, ljudi odani Partiji, a i mnogi skojevci.
Ubrzo su svi zatvoreni lanovi Partije bili protjerani iz Gacka; jer
za otrije kazne nije bilo dokaza". Tako su na terenu ostala samo dvojica.
Ustae su pripremale i izvodile akcije u najstrooj tajnosti. Vijesti
0 njihovom radu u Gacku i Avtovcu skoro i nijesu mogle prodrijeti u sela.
Da bi se shvatila sva teina situacije u to vrijeme u gatakom srezu,
treba imati u vidu injenicu da niko nije pretpostavljao da moe doi do
toga da se svjesno, planski provodi istrebljenje jednog naroda. Stariji ljudi,
koji su zapamtili okrutnu austrougarsku vlast, a mnogo znali i o turskoj
vladavini, predviali su mogunost internacije, hapenja, pa i likvidacije
pojedinaca, ali nikako ne i totalno istrebljivanje jednog naroda. Zbog
toga ni malobrojna i nedovoljno uvrena gataka partijska organizacija
nije bila adekvatno pripremljena za takvu situaciju. Cak ni prvi pohapeni
Gaani nijesu mogli pretpostaviti ta e se s njima desiti. Karakteristian
je primjer Todora Miloevia iz Rudog Polja. On je, poslije hapenja Veljka
Vinjevca, Novaka Mastilovia i jo nekih drugova, u razgovoru sa Mirkom Mastiloviem doslovce rekao da ne moe dozvoliti sebi da poslije hapenja ljudi sa kojima je saraivao i ivio ostane na slobodi, a da njih, po
njegovom vjerovanju, odvedu u logor. Zato se sjutradan samoinicijativno
prijavio ustaama. Zajedno sa ostalim ubijen je 12. juna na Pavliu.
Prilikom analiza situacije u Gacku bilo je prijedloga da lanovi Partije iz Gacka i Avtovca izau u sela, kod rodbine, kako bi pojaali uticaj
na selo. Ujedno, ne bi bili prvi na udaru ustaa. Taj prijedlog je odbijen,
jer se nije nita znalo o planovima ustaa, a nije se ni pretpostavljalo da
e oni zagaziti u tako bestijalne masovne zloine. Tek poslije zloina u
Koritima istina o ustaama poinje naglo prodirati u sva sela gatakog
sreza.
Partijska organizacija je tek 6. juna, od Vinka Crnoije, saznala o
zloinu ustaa u Koritima i Zagracima. O tome je Vinko izvijestio Obrena Starovia. Drago Mastilovi, koji se jo nalazio u bolnici u Gacku,
odmah je poslije toga prebaen u sarajevsku bolnicu, gdje je ubrzo umro
od tuberkuloze.
Od lanova Partije u gatakom srezu ostali su samo Obren Starovi,
koji se nalazio na podruju Samobora i Lipnika, i Sveto Kovaevi, u Srdeviima. koji je radio u donjem dijelu Gatakog polja. Veza izmeu Gacka
1 sela bila je potpuno presjeena, a ni veza sa Oblasnim komitetom KPJ
za Hercegovinu uopte nije postojala.
POETAK ORUANE BORBE PROTIV USTAA

Nou, 3/4. juna, u Dulie je stigao Gligor Bajeti, iz Cernice. Doao je kod svoje sestre, udate za Savu D. Mandia, i izvijestio o ustakom
pokolju seljaka iz Korita i Zagradaca. Ispriao im je i kako se to dogodilo.

Ustae su prvo poele ulaziti u kue. Bile su dobro raspoloene. Osjetio je, kae, da e biti neka bruka i jadi". Doao je kod njega komija
amil Vukoti. Pitao ga je: Sta se ovo radi, amile, pobogu brate!" Ne
znam, Gligore, radite to znate". Rije radite to znate", puno je rekla.
Vidjeli su seljani da im u selu nema opstanka. Odmah su poeli, sa familijama i stokom, oprezno, da ih ustae ne primijete, da se izvlae ka Troglavu. Gligor je odmah otiao u Kapavicu (selo u bilekom srezu). Tamo
je dotrao, sav usplahiren i uplaen Jakov Milovi, iz Zagradaca, sa slomljenom rukom. Rekao je da je iskoio iz ustakog kamiona i pobjegao,
dok su ga ustae, sa Korianima i Zagraanima, vozile ka Koritskoj jami.
Tvrdio je da su svi Koriani i Zagraani poubijani.
Duliani nisu vjerovali Gligoru. Neki su ak predlagali da ga prijave orunicima na Brljevu zbog toga to pronosi alarmantne vijesti.
Odmah su se Mandii okupili u Gornjem selu, u Kru, i odluili
da poalju Milutina Mandia da provjeri tu obavijest kod svog ujaka u
Lastvi, ispod sela Slivica. Gligora su zadrali kao taoca". Oko podne 4.
juna, poslije Milutinovog povratka i potvrene vijesti o ustakom zloinu,
na prijedlog Duana i Janka Mandia, odrasli mukarci su no 4/5. juna
proveli na strai iznad sela.
Duan Mandi je provjerenu vijest odmah prenio u Danie, Duanu
Boljanoviu, koji je izvijestio sela Prine i Stepen. Duan je, takoe, tu
vijest prenio i u sela Stare Dulie, Vratkovie i Kazance.
Nou, 4/5. juna, sva sela oko ceste CernicaStepenPrine izbjegle su itave familije sa stokom prema Zaselju, Stepen vrhu i Milatovici.
Videi da i njima prijeti neposredna opasnost, ljudi iz tih sela su se poeli organizovano prikupljati i pripremati za borbu, kako bi produhitrili
ustae i spremni ih doekali. Po selima su se, na brzinu, 4. i 5. juna poele formirati seoske ete narodne vojske.
Stepen, Prine i Cernica su formirali svoju etu; za komandira su
izabrali Mirka Avdalovia 4 . U Daniima je takoe formirana eta, sa komandirom Duanom Boljanoviem. U Starim Duliima komandir ete je
Jefto Crnogorac, a u Kazancima Andrija Tepavevi 5 . Andrija je bio uitelj u Paievu (Baka), blizak Partiji. Vratkovii su za komandira svoje
ete izabrali Stanka Tepavevia (Stanko je u decembru 1941, po odluci Sreskog komiteta KPJ za Gacko, postavljen za komandanta partizanskog bataljona 6. juni").
I Duliani su se, im je potvrena vijest o zvjerstvima ustaa, sakupili izjutra 5. juna da formiraju svoju etu, zajedno sa seljacima iz zaseoka
Galeine. Ljudi ovog, dosta brojnog sela su se okupili kod kua Mandia,
u zaseoku iva Kamenica. Galeina je, sa petnaestak kua Nikolia, manji
4
Ve u septembru Avdalovi je poeo saraivati sa Italijanima, domobranima
i proetniikim
elementima radi razbijanja nairodmooslobodilakog pokreta.
5
Nepun mjesec dana kasnije pop Prii uoava uspjean politiki rad Tepavevia pa pokree proetniku kompanju koja mu omoguava da ga protjera
iz Kazanaca. Tepavevi prelazi u Dulie, gdje se zadrao neko vrijeme, a u septembru prelazi u Izgori, gdje mu je udata sestra. U januaru 1942. godine tamo i
gine, od ustaa.

zaselak, skoro podvuen pod tvravu Gat. Nikolii su traili da komandir

ete bude Stania Mazlum ili Mirko Nikoli, dok su porodice Mandia i
Nenadia predlagale za komandira umara Duana Mandia. Nikolii su
tada otvoreno rekli da e se, ako komandir ne bude Stania ili Mirko, prikljuiti ostalim zaseocima Kazanaca.
Duliani su znali Staniu kao nepogodna ovjeka. On je ve prvih
dana poslije povratka iz Vajske (Baka), odakle su ga protjerali Maari,
govorio o formiranju etnika, po uzoru na one iz prvog svjetskog rata;
omalovaavao je Sovjetski Savez i govorio o njemu kao o crvenoj kugi"
ije se ideje ne smiju prihvatiti. Bio je i invalid iz prvog svjetskog rata,
pa i zbog toga nepogodan za komandirsku dunost. Mirko je bio istomiljenik Staniin, u narodu bez ugleda. S druge strane, Duan Mandi je,
kao jedan od naprednih i Partiji bliskih ljudi, uivao u narodu veliki ugled,
to je prevagnulo.
Na brzinu formirane narodne ete iz Starih i Novih Dulia, Vratkovia i Kazanaca izvrile su u zoru 6. juna napad na ustaku postaju na
Brljevu. Ustae su o tom napadu unaprijed bile obavijetene. Uinio je to
neki mjetanin iz zaseoka Kamenjae, mislei da e time neto iariti.
Takvih dounika bilo je i u ranijim ratovima. Tu pretpostavku potvruje
i izvetaj krilnog zapovjednika Bilea (taj. br. 28/41) u kome se kae da:
Istoga dana oko 24 sata bili su orunici postaje Kazanci upozoreni od jednog mjetanina da se sprema napad na tu postaju i cio gataki k o t a r . . . "
U svitanje 6. juna, primijeeno je da se ustae i orunici povlae.
Procijenili su da su, daleko od svojih baza u Avtovcu i Gacku, opkoljeni
sa svih strana neprijateljski raspoloenim selima, u vrlo tekoj situaciji.
Najkrai pur do Avtovca bio im je preko polja izmeu Gata i Dobrelja.
Ustanici su se oprezno privlaili ustakoj postaji na Brljevu i jurnuli su za ustaama im su primijetili da se povlae.
Pri odstupanju je jedan ustaa bio teko ranjen. Sklonio se u ljut i
umu u Selitu, pored sela Dobrelja. Jedna ena, Laeti, zvana Nevesinjka, nou ga je kriom provela do Avtovca (strijeljana je 1942. godine u
selu Lipniku, kao pijun). Zarobljen je orunik Franjo Franjki, koji je
na Brljevu sluio kao andarm jo prije rata. Dobro je poznavao seljake
okolnih sela i sa njima se lijepo slagao. im su ustae formirale oruniku
postaju na Brljevu, Franjo je ostao u njoj kao zamjenik zapovjednika postaje. On je na vrijeme obavijestio ljude da ne smiju noivati po kuama
i da treba dobro da sakriju oruje. Duan Mandi je to znao pa ga je pustio na slobodu; ispraen je za Avtovac.
Ustanici iz Cernice, Stepana, Prina i Dania nijesu na svom terenu
izvrili napad u predvieno vrijeme, u zoru 6. juna. Neto malo su zakasnili. Prije njihovog napada, oko 06.00 asova, kroz Stepen je proao jedan
automobil za Bileu. Na Kobiljoj glavi na njega je pripucala grupa ustanika, koju je tamo postavio Ljubo Kurdulija, ali je automobil imao sree
i umakao je za Bileu. Grupa je bila iznenaena njegovom pojavom.
Ustaku postaju na Stepenu ustanici su napali oko 07.00 asova, dolazei od ukovia kua i Prina sa drugih strana se i nije moglo prii.

Ustae su pruile jak otpor, podravane mitraljeskom vatrom sa pravca

Saria greda.
Snage koje su napadale na Brljevo nijesu gubile vrijeme. U trku su
produile preko Pustog polja i Danica ka Stepenu, pa su zajedno sa ustanicima koji su tu ve bili, krenuli u napad i zauzeli postaju na Stepenu.
Kasarnu su zapalili. Zarobljen je zapovjednik postaje narednik Mujo Obad,
sa enom i dvoje djece.
Ustae su intervenisale sa Saria greda i Meduljia i povratile zapaljenu kasarnu, ali su ponovo odbaene zajednikim juriem svih prikupljenih ustanika. Zapovjednik postaje Mujo Obad i njegova porodica odvedeni su ka Prinama. Sve do poslije podne bilo je arki i prepucavanja.
Ustanici su zapalili drveni most na Stepenu i sruili mnoge telefonske stubove na pravcu prema Kobiljoj glavi i Zbornoj gomili.
U pomo ustaama stigla je jedna satnija domobrana, kamionima iz
Bilee, negdje oko 15.00 asova 6. juna. Ta satnija je udarila preko Prebijenog korita u pravcu Prina, ustanicima u lea. Razvila se estoka borba.
Poginuli su Duan Mandi i Duan Boljanovi. Ustanici su bili primorani
da se povuku iznad Prina, odakle su sprjeavali domobrane da nesmetano prodru u Danie i Dulie.
Zarobljeni zapovjednik postaje na Stepenu, Mujo Obad, koga su ustanici ostavili nekim seljacima na uvanje, iskoristio je nastalu guvu i
nebudnost svojih uvara i sa porodicom pobjegao ka Kuli Fazlagia. Govorkalo se poslije da je Mirko Avdalovi nagovorio neke svoje ljude da
mu to omogue. Krilno zapovjednitvo Bilea, o bjegstvu Obada, u svom
izvjetaju kae: Zapovjednik orunike postaje Obad Mujo je u to vrijeme bio kod telefona traei pomo, pa je tako od upadaa bio zarobljen . . . Narednik Obad je uspio da utekne u vremenu kada je naa vojska istog dana u 16 sati otpoela borbu na Stepenu . . . " Domobrani su
se pred mrak povukli u Avtovac. Tako se zavrila prva borba ustanika. Napad na Brljevo i Stepen bio je munjevit.
Ustanici su zapalili orunike postaje Brljevo i Stepen, zapalili drveni most na Stepenu, na komunikaciji GackoBilea, sruili veliki broj
telefonskih stubova. Ali su u toj borbi i izgubili mnogo: dva odvana komandira eta, Duana Mandia i Duana Boljanovia. Ranjeni su Obren i
Jovo Mandi, iz Dulia, i oro Boljanovi i Tomo Perovi iz Dania.
U tim prvim ustanikim danima istakli su se, iz Vratkovia: Milan,
Spasoje i Stanko Tepavevi; iz Starih Dulia: Obren, Jefto i Neman j a Crnogorac; iz Novih Dulia: Maksim, Nikola i Janko Mandi; a iz Dania:
Obrad i oro Boljanovi.
Borba, voena 6. juna 1941. godine, izazvana je ustakim zloinima
nad nedunim ljudima sela Korita i Zagradaca.
Iz izbora komandira narodnih eta (Duan Mandi, Duan Boljanovi, Andrija Tepavevi i Stanko Tepavevi), lako je zakljuiti da su ustanici birali da ih vode ljudi bliski Partiji.
Velikosrpski orijentisani pojedinci su to ubrzo uoili. Pop Perii
je u Kazancima uspio da organizuje protjerivanje Andrije Tepavevia iz

sela, formirao etnike grupe i sam preuzeo komandu nad njima. Tako je
postupio na Stepenu i Mirko Avdalovi.
Partijska organizacija je bila blokirana u Gacku i Avtovcu. Samo
su dvojica lanova Partije bili na terenu. Ustae su u neku ruku preduhitrile odluku, koju je Drago Mastilovi pred odlazak u Sarajevo saoptio, da
se svi lanovi Partije prebace u gornji dio Gatakog polja, jer se oekivalo da e se narod dii na borbu i oduprijeti nasiljima ustaa. Tu borbu
su, ipak, predvodili drugovi vrlo bliski i odani Partiji!
ZAUZIMANJE POSTAJA U JASENIKU I VRBI

U staroj kasarni na breuljku, na kraju sela Jasenika, podignutoj

jo za vladavine Austrije ovim krajevima, ustae su uspostavile svoju
oruniku postaju. Bila je prilino odvojena od njihovih baza u Gacku i
Avtovcu i opkoljena sa vie srpskih sela. U stanici se nalazilo oko 30 orunika i ustaa, sa tri pukomitraljeza. Nou, 6/7. juna, oni su neopaeno
izali na Strupako brdo, iznad Jasenika, a potom izbili na kose iznad Lipnika, namjeravajui da pohvataju i poubijaju mjetane ta dva sela.
Te noi je ena efka Kapidia, orunika u toj stanici, koja je sa
dvoje djece bila u stanici, dotrala do kue Branka Vukomanovia i obavijestila ga da su ustae i orunici opkolili selo i da namjeravaju pobiti
sve ivo u njemu.
Svi mukarci iz sela, naoruani i nenaoruani, brzo su obavijeteni
0 tome. Vjeti ovom terenu, predvoeni Brankom Vukomanoviem, naprednim i Partiji bliskim ovjekom, brzo su se i neopaeno izvukli ka Beruici i nali ustaama iza lea.
Ustae su u Lipnik ule sa sjeverne strane. Zadrale su se u selu ne
znajui ta ih eka. Neto iza podne, 7. juna, poeli su ih opkoljavati
borci iz Lipnika, Jasenika i Beruice, kojima je pristiglo u pomo i nekoliko Pjeia i Dodera. Napali su ustae, koje se, iznenaene, nisu mogle
probiti ka svojoj kasarni u Jaseniku, pa su pobjegle niz Pastinu ka Mulju
1 Avtovcu. Dvojica su poginula.
U Jaseniku je zaplijenjeno 12 puaka i 4 sanduka municije. U kasarni je pronaeno vie pripremljenih maljeva sa gvozdenim klincima. Drke su im bile oko metar dugaki gvozdeni lanci, kako bi udarci bili silovitiji. Maljevi su bih pripremljeni za ubijanje ljudi.
Kod jednog od ubijenih ustaa pronaen je spisak svih sela na gatakoj povri, sa naznaenim jamama u kojima e se zavriti sudbine njihovih stanovnika. Selima Jasenik, Beruica, Zanjevica, Ulinje, Platice i Drameina odreena je Stojanova jama", neto nie od kasarne u Jaseniku,
prema selu Gaju, a Draljevu, Vrbi, emernu i Izgorima jama kod sela
Meljavaca, blizu kasarne na emernu.
Sva imovina ljudi iz tih sela, u prvom redu ovce, goveda, koze i
konji, trebalo je da se podijeli hrabrima" iz te zloinake akcije. Seljaci
tih sela su se u udu pitah da li je toj ustakoj dravi jedini i glavni cilj
da jeftino doe do stoke, koju su oni s mukom odgajali, i kakva je to drava,

i njena uprava, u kojoj istrebljuju jedan narod da bi nagradili zloince koji

to ine.
Branko Vukomanovi je organizovao da se ena i djeca Sefka Kapidia prebace u Avto vac. Na dva konja natovarene su njihove stvari, a
Spasu Rebia i Andu Sojia je odredio da ih otprate do Avtovca.
U to vrijeme izgorski i emerski borci drali su strae prema ustaama iz Bora i Popovog Mosta. Grupa boraca iz Izgori, koji su vodili Peko
Mastilovi i Milan Skiljevi, izbila je na Plee i sa daljine otvorili vatru
na orunike u Vrbi. Orunici i ustae, koji su bili u optinskoj kui, pored kole u Vrbi, prebacili su se lako preko Bahori za Gacko. U Vrbi su
zaplijenjene 4 puke, jedan sanduk municije i vie posuda hrane, koju su
seljaci morali donositi za prehranu orunika.
Ostali borci, iz sela Bodeita, Objeenika, Braievia, Vinjeva i Nadinia titili su svoja sela, jer su bila uglavnom opkoljena selima iz kojih
su ustae mogle svakog asa izvriti napad na njih.
Ustanici su ve 7. juna vrsto kontrolisali vie od pola gatakog
sreza: od Izgori, preko cijele gatake povri, i dalje preko sela Lipnika, Samobora i Stepena, do Korita. Sa te slobodne teritorije bilo je lako spreavati ustae, sabijene na uskom prostoru, da iznenada upadaju u srpska sela.
U izvetaju kotarskog predstojnika za Gacko o napadu na orunike
postaje se kae:
7. lipnja t. g. Crnogorci u zajednici sa domaim Srbima graniarima organizovali su napad veeg stila . . . istovremeno na tri orunike postaje i to: Kazanci, Jasenik i Stepen. Orunici su bili primorani da se povuku . . . dvojica naih orunika su ubijena, a trojica ustaa teko ranjena . . . "
U izvetaju kotarski predstojnik navodi da su 7. juna napadnute tri
orunike postaje (Kazanci, Jasenik i Stepen) to nije tano. Stanica u Kazancima je napadnuta 6. juna u svitanje, ona na Stepenu istog dana u
07.00 asova, a postaje u Jaseniku i Vrbi 7. juna oko 14.00 asova. Vrbu
predstojnik ak nije ni pomenuo. Da bi opravdao neuspeh svojih orunika
on obmanjuje pretpostavljene izmiljenim podatkom o ueu Crnogoraca. Prema njemu, Crnogorci su prijeli granicu u Kazancima i pozvali
srpsko stanovnitvo da im se pridrui u pobuni i osveti za ustaka zvjerstva u Koritima. Srbi su se navodno pravdah da to ne mogu uiniti jer nemaju oruja, ali su Crnogorci donijeli puke i mitraljeze i dali ih onima
koji oruje nijesu imali, pa su zajedno krenuli u napad!

ODMAZDA USTAA

Jaa ustaka grupa krenula je 8. juna ka Lipniku. Borci iz Lipnika,

predvoeni Kostom, Krstom, Vidojem i Obrenom Bjelogrliem, i pomognuti od boraca iz Jasenika i Samobora, uspjeh su da je odbiju i protjeraju natrag. Ustae su uhvatile samo sedamdesetogodinjeg Jovana Lojovia i odmah ga strijeljah.
20 Ratna seanja, III

305

Poslije tog neuspjelog pohoda, istog dana uvee, ustae su, da bi zaplaile narod i zaustavile razvoj ustanikog pokreta, pohvatale i zatvorile, u Avtovcu i Gacku, oko 200 uglednijih ljudi. Sjutradan, 9. juna, u
Gacko stie Jure Franceti, ustaki povjerenik za Bosnu i Hercegovinu, i
nareuje da se od tih 200 ljudi izdvoji 20 i, za odmazdu, strijelja na Stepenu, na istom mjestu gde je planula prva ustanika puka.
Nareenje Francetia izvreno je 12. juna. Na Stepenu je izmrcvareno i ubijeno 19 ljudi 6 , dvadeseti, Novak Mastilovi, sluajno je ostao
iv. Njihova smrt je bolno odjeknula u gatakom srezu. Poslije Korita bio
je to najsvirepiji ustaki zloin u njemu.
Detalje ovog tekog zloina ispriao je Novak Mastilovi, po dolasku u selo ljivovicu.
icom povezane zatvorenike ustae su ubacile u kamion. ica im
je bila duboko usjeena u meso ruku. Prije toga im je reeno da sve svoje
stvari moraju ponijeti sa sobom. Ubrzo je kamion sa zatvorenicima ostavljao guste oblake praine na cesti od Avtovca do Zborne gomile. Sest
ustaa, uz etiri ugla, drale su uperene puke u ljude. Neki su imali pored sebe i maljeve sa otrim klincima. Niko nije govorio. Neizvjesnost je
bila preteka. Moda je poneko i gajio varljivu nadu da dojueranje komije, sa kojima su lijepo ivjeli, ipak nee uiniti ono najgore.
Kada se kamion naglo zaustavio, ustae su poele da udaraju maljevima po glavama zatvorenika. Cuo se poneki pucanj i unakaeni ljudi su
padali iz kamiona u jarak pored ceste. I Novak se brzo prevrnuo s kamiona u jarak. Nije, pukim sluajem, ni bio udaren maljem. Pao je na
stomak, zarivi nos u zemlju. eir mu se zadrao na potiljku. utao je i
ekao. Vru komad tueg mozga pao mu je na rame i desno uho. Sluao
je udarce malja i pad mrtvih tijela na zemlju i preko njega.
Voa ustake grupe je esto ponavljao: Udri maljem, ne troi municiju". Zatim je naredio: Dajte jo po jedan pitoljski metak svakome
u glavu".
Pucnji pitolja! Uzalud se pretvarao da je mrtav, pomislio je Novak,
ekajui trenutak da mu metak prosvira kroz glavu i skrati muke. Ovaj
ga ve dosta ima, evo mu i mozak vani", uo je neiji glas. Nije znao da
se to. odnosi na njega. Onda su i pucnji prestali.
Skidajte im icu sa ruku, ponovo je komandovao voa grupe, ne
mora se vidjeti da su vezani pobijeni".
Opet je Novak pomislio da se uzalud pretvarao da je mrtav. Vidjee ustae to im ga prevrnu. Sigurno e ga i vie muiti. Ustae su prevrtale mrtve ljude i svaale se oko naenih novanika i drugih stvari
koje su vadili iz njihovih depova.
Jedna ruka je zgrabila Novaka za rame i prevrnula ga na lea. Ne
zna kako se dogodilo da mu je eir ponovo pokrio lice i oi. Pokuavao
" Ubijeni su: Lazo Bjekovi, Mile Kommem, Tnifko Lojovi, Jovan Lojovi,
Gligor Kouti, Rade Kosovi, Bogdan Mastilovi, Todor Miloevi, Mile Adi,
Spasoje Nenadi, Bogdan Popovi, Novak Savi, Todor Starovi, Pero Vinjevac,
Grujo Vinjevac, Veljko Vinjevac, Risito Govedarica, Petar Guti i Spiro
Starovi.

je da niim ne reaguje, a onda se desilo neto to je najmanje mogao oekivati uo je komandu: Brzo na kamion, uje se neka motorizacija
preko Kobilje glave".
Tako je Novak ostao iv. Saekao je da se glasovi zlikovaca i buka
kamiona izgube u pravcu Avtovca. Dugo je nepomino leao, kao da nije
imao snage glavu da digne i skloni eir s oiju. Kada se neto kasnije
lagano pridigao, inilo mu se da je to uinio posljednjom snagom. Oi su
mu se prvo srele sa dalekim brdima, a zatim spustile na stravian prizor
unakaenih ljudi. Bili su toliko izubijani da nikoga nije prepoznao. Nekako je pretrao u jednu oblinju njivu i u njoj ostao da lei do dva asa
poslije podne, kada je, onako vezan, krenuo u Lipnik.
Iz gatakog zatvora ustae 23. juna odvode 10 ljudi 7 na Morine, gdje
ih na svirep nain ubijaju.
Ustae iz Kule Fazlagia su nou, 17. juna, upale u selo Zagradac.
Uhvatile su starog Dura Milovia (60 godina), Mia Milovia (75 godina),
Cvijetu Milovi (60 godina), Cvijetu Veljka Milovia (23 godine) i Danicu
Radan (17 godina). Sve su ih pobile i zapalile u jednoj kui. Ne bi ni oni
bili u selu da su znali da su njihovih 17 seljaka pobijeni na Kobiljoj glavi,
2/3. juna, i baeni u Koritsku jamu. Ustae su im govorile da su u Avtovcu, na sasluanju, i da e se brzo vratiti kuama, pa se zato nijesu smjeli
udaljavati iz svog sela.
DOGOVOR U PUSTOM POLJU

Rano izjutra, 23. juna, u Gacko je prispjela vea grupa ustaa iz zapadne Hercegovine. Doli su da pomognu ustaama iz Gacka i Kule Fazlagia. Zajednikim snagama ustae istog dana, odmah iza podne, organizuju napad preko Stepena u pravcu Pustog polja. Bilo ih je oko 200.
Taj pravac je branila jedna kombinovana eta iz Vratkovia, Dania
i Starih i Novih Dulia, kojom su komandovali Andrija Tepavevi i Janko
Mandi. Njoj su se odmah pridruili i borci sa Stepena, Prina i Cernice.
Ustae su u prvom trenutku potisnule etu prema Bijeloj gomili, ali se ona
brzo sredila, pa se razvila ogorena borba. Zavrila se tako to su ustae u
Gacko kamionom odnijele vie mrtvih i ranjenih, a ustanici su izgubili
dva borca: Milana i Spasoja Tepavevia. Prvi je u juriu pao Milan. Spasoje je opalio metak na njegovog ubicu, a ovaj, iz mainke, na Spasoja.
Pali su istovremeno. Ubijeni ustaa bio je emigrant Zvonimir Pospil.
Bio je naoruan mainkom. To je bilo prvo automatsko oruje koje su ustanici u ovom kraju zaplijenili.
O toj borbi krilno zapovjednitvo iz Bilee u izvetaju od 25. juna
kae:
23. lipnja iz Nevesinja otiao zapovjednik sa veim brojem ustaa u
Avtovac, odakle su u saradnji sa ustaama iz Gackoga i Avtovca izvrili
7
Uhijeni su: Radovan Koprivica, Petar Miloevi, Mitar Miloevi, Mio Popovi, uro ManojloVi, Aleksa Maljevi, Marko Kouti, oko Mandi, Rade Markovi i uro Maljevi.

jedno nasilno izvianje u pravcu Stepena sa 200 u s t a a . . . Uspjelo im

je, da protjeraju pobunjenike od Stepena i Prina nakon ega su upalili
sela Sukovie, Stepen, Prine i Pusto polje . . . "
Istina je da su ustae varvarski palile sve ispred sebe u pomenutim
selima.
Ustae ponovo organizuju napad na ovaj dio sreza gatakog, 25. juna,
podravane sa tri aviona, koji su mitraljirali i bacali bombe od po dva kilograma na poloaje sa kojih su se branili ustanici.
Grupa boraca iz Samobora, sa Obrenom i Ivanom Staroviem, uputila se trei u pomo napadnutim ustanicima i pripucala u ustaki lijevi
bok, to su u isto vrijeme, u ustaki desni bok, uinili borci iz Dania, sa
Obradom Boljanoviem.
Borci su gaali i neprijateljeve avione puanom i mitraljeskom vatrom. Neko je u jednom trenutku uzviknuo: Prvi je gotov, eno dima iz
njega". Malo zatim avion je pao u polje, izmeu sela Meduljia i Zborne
gomile. Obaranje aviona dalo je jo vie podstreka borcima. Mnogi su, ak,
iz stojeeg stava, ne krijui se, gaali dva aviona, koji su se ubrzo izgubili
u pravcu Mostara.
Oborenom avionu se nije moglo prii jer su ga ustae titile vatrom
od ustanika. Na tom mjestu avion je ostao, sav izreetan mecima, sve do
povlaenja partizana iz ovog kraja, juna 1942. godine.
Odmah poslije te borbe stigao je pop Perii u pratnji desetak ljudi.
elio je, na nametljiv nain, da se ubaci meu ustanike i da sa svojim ljudima preuzme komandu nad njima. Uz njega su bili poznati, proetniki
nastrojeni Marko Popovi i njegov sin Milorad, Stevo Starovi, Vidak Kovaevi i drugi, ali i Spasoje Tadi i Minja i Blao Vinji koji su, poto
nijesu mogli postii nikakav uticaj u Crnoj Gori, pokuavali da se nature
na plea narodu gatakog sreza.
Pred oko 100 okupljenih boraca i neto naroda ovog kraja, pop Perii je odrao govor. Iznio je da se priprema napad na ustake postaje u
Avtovcu, Gacku i Kuli Fazlagia i da e biti izveden 28. juna (na Vidovdan). Za napad na Avtovac odredio je borce iz Lipnika, Jasenika, Beruice i susjedne Pive, pod komandom kapetana Duana Bajagia. Na Gacko
e napadati borci sa gatake povri pod komandom porunika Milorada
Popovia, a na Kulu Fazlagia borci iz gornjeg dijela Gatakog polja i susjedne Golije i Banjana, koje e predvoditi lino on, pop Perii. Kao znak
za napad odredio je paljenje vatre na Babi planini u pono 27/28. juna.
Vatru e zapaliti on.
Prisutni su taj prijedlog prihvatili. Bilo im je stalo da se jednom oslobode terora ustaa iz tih mjesta. Iz istih razloga i partijska organizacija je smatrala da tu akciju treba podrati i svestrano pomoi.
Obren Starovi je na tom zboru zamjerio popu Periiu to ranije
nije stigao sa svojim ljudima, dok je voena teka borba sa ustaama. Odbio je da borce iz Samobora stavi pod njegovu komandu, ali je rekao da
e oni uestvovati u napadu na Avtovac. Naglasio je da pri napadu na ne-

prijatelja ne smije biti pljake, zlostavljanja naroda, paljenja kua i ubijanja ljudi, ena i djece. Naroito je podvukao da ustanici nijesu nikakva
osvetnika vojska, ve borci za slobodu svoga naroda. Takvo Obrenovo istupanje odobrili su svi prisutni.
Borci iz Gareve i Dobrelja su takoe odbili da budu pod komandom
popa Periia pridruie se borcima iz Samobora.
ZARATILA RUSIJA

Ustanici su imali dva radio-aparata, jedan u Duliima, drugi u ljivovici. Organizovano je bilo i izdavanje radio-vijesti, koje su kuriri-konjanici prenosili u udaljenija sela. Na taj nain se brzo saznalo da je Njemaka, 22. juna, napala Sovjetski Savez.
Neto oko 10.00 asova, 23. juna, zaula se od Dulia i ljivovice jaka
puana vatra. Kao vihor se irila du sela naseljenih Srbima pjesma,
paljba i veselje. Zaratila Rusija! itava gataka dolina, izmeu planina
Volujaka, Bjelanice i Somine, uzavrela je.
Opte narodno veselje opasalo je Gacko i sela koja su ustae drale.
Niko nije radio, svi poljski radovi su prekinuti. Narod se okupljao na
uzvien j ima oko sela.
Dobro je to je Rusija zaratila govorili su oni koji su vjerovali u
n j u i njenu snagu. Nadah su se da e njena Crvena armija ubrzo preko
Karpata izbiti i u nau zemlju. Nee Rusi dati da se gazi i unitava na
narod! Nee ni ovaj rat dugo trajati, blizu je, ljudi, sloboda! Dolo je
vrijeme da se svom snagom napadnu i ustae i Italijani i svaki avo!
Rusi e nam pomoi. Moraju se dizati na oruje, sada ili nikada, svi koji
ga mogu nositi!
Drugi su, oni plaljiviji, ali i oni koji su imali odreene planove i
namjere, priali drugu priu. Ne valja, govorili su, to otkrivamo toliko
oruje u narodu. Ustae e dovesti Italijane da nam ga oduzmu. Italijani
e pomagati ustae, oni u istu tikvu duvaju. Tada e, zajedno, kao jai,
od nas svata uraditi. Rusi su daleko. A mi ovdje treba da se sa dravom
bijemo, goloruki. Ko e to izdrati? Ispucaemo ovo malo metaka pa
puke u trnje. Kuda onda? Bolje da ekamo neki selamet. Trebalo bi sauvati narod. Ne smijemo se nikome zamjeriti, pogotovo ne Italijanima.
A nee valjda ni kralj sjediti skrtenih ruku. Dae i on neku svoju naredbu, ima on tu mnogo svojih oficira.
U srezu nevesinjskom buknulo je odmah: ve 24. juna su ustanici
zauzeli sve orunike postaje na teritoriji sreza.
Sjutradan, 25. juna, ustanici iz Jugovia, Dubljevia, Kokorine, Domrka, Objeenika i drugih sela likvidirali su oruniku postaju u Fojnicama. Tom akcijom rukovodio je istaknuti borac Vule Skoko. Ubijen je jedan orunik a dvojica su zarobljena. U isto vrijeme je grupa boraca, koju
je Vule uputio prema Nadiniima, ubila trojicu ustaa u Raelici, na putu
izmeu Gradine i Nadinia. Bila je to patrola u kontroli terena.

NOVI USTAKI ZLOINI

Poslije neuspjelog napada 23. juna i pogibije ustae Pospila, ostale ustae su prilikom povlaenja pokupile sve srpsko stanovnitvo sa
Zborne gomile: 14 lanova porodice Popovia i 2 Boljanovica, a iz sela
Meduljia 18 lanova porodice Zlatania i 3 Vukovia. U selu Vrbici zatvorili su, u kuu Vula Bjelogrlia, 9 lanova Vuleve porodice i 6 lanova
porodice Mitra Govedarice, a zatim kuu zapalili. Sa sobom su odveli dvije
djevojke: Nadu, Vulevu, u itavom gatakom srezu uvenu 18-godinju
ljepoticu, i Mitrovu ki Boidarku, od 20 godina, koje su poslije silovanja
zvjerski ubili.
U Kuli Fazlagia, u zaseoku Kula, ivjele su dvije familije, Pilja i
Spira Boljanovia, sa ukupno 13 lanova, a familija Todora Nikolia, od
9 lanova, u selu Habuli. Njih su ustae pohvatale nou 22/23. juna.
Ukupno su u tom alosnom pohodu ustae uhvatile 74 osobe. Od toga
su 9 ubile u Avtovcu, 20 zapalile u Vulevoj kui u Vrbici, a 45 bacile u nekoliko jama: Hodinu", juno od Branilovia, avinu", dva kilometra
od Drugovia, Cuinu", juno od Baia, i Obodinu", junije od Cuine" nekih stotinak metara.
Ustae su, 23/24. juna, u Gacku, pozatvarale sve Srbe od 16 godina
navie. Od njih su izdvojili 21 i ubili ih uskijama i maljevima, a poslije
zakopali u gatakom garbunitu, dok su 16 iste noi prebacili u Avtovac
i tamo ih bacili u Crnu jamu" vojnog logora.
Jedan od tada uhapenih, Milorad Vukovi, priao je kasnije:
Grupu po grupu ustae su dovodile u zatvor. Kako su koju grupu
uvodile, poinjale su nemilice da tuku i prebijaju svezane ljude. Sve su to
bili ugledni ljudi iz grada. Niko nikome nije mogao da pomogne. Jaukali
su i zapomagali bespomoni ljudi, po ijim glavama su pljutali kundaci,
toljage i ko zna ta sve jo. No je sporo prolazila. Ljudi su oekivali no
i trenutak kada e na njih doi red da prekrate muke. Kada su ustae uvele
grupu u kojoj je bio i Boro Jovana Govedarice, njega su najprije poeli
tui. Boro je skoio na jednog ustau, pokuavajui da mu uzme .puku.
Najblii ustaa mu je ispalio kurum u glavu.
U jednom uglu sjedili su Risto Miloevi, arko Ronevi i Milorad
Vukovi. Dobili su, naravno, i oni dobru porciju ustakog sljedovanja".
itavu no je trajao ustaki pir. Ujutro rano, Joka, ena Save Jeftanovia, nekako je proturila zatvorenicima ibrik kafe. Milorad je prebijenim ljudima, koji su leali po podu, prinosio po fildan kafe, da se
malo okrijepe. Prinio je i Savi, ali njemu vie nije nita trebalo. Prislonjen uz zid sjedio je mrtav. Mnogi su te noi pobijeni i nekud odnijeti.
Ujutro su u zatvor dolazili i italijanski oficiri. I oni su vikali na zatvorenike, psovali ih.
Dan kasnije u dva kamiona utovareno je 27 prebijenih i svezanih
ljudi. Ustae su ih odvele ka Nevesinju, u nepovrat.

PRIA DJEAKA RADA

Iz Paana je stigao u Miholjae djeak Rade Boljanovi. Taj desetogodinjak je pukim sluajem, nou 22/23. juna, pobjegao iz jame u koju
su ga ustae bacile sa 13 lanova njegove porodice. Ovo je njegova pria o
tom gnusnom ustakom zloinu:
Oko 1. juna u njihovu kuu, u zaseoku Kuli, jedne noi je dolo desetak naoruanih ustaa. Naredile su njegovom najstarijem bratu Milovanu, imao je oko 20 godina, da se spremi i poe sa njima. Roditelji, otac
Piljo i majka Jela, poeli su da mole ustae, a sve su ih poznavali, da im
ne vode Milovana. Najvie je majka molila Dema Juga. Druge ustae dovele su, vezanog, Spira, Radevog brata od strica, ija je kua bila stotinjak metara dalje. Suze i pla roditelja i djece nijesu pomogle. Ustae su
svezale i Milovana i, zajedno sa Spirom, odvele u Avto vac.
Sjutradan su majka i Spirova ena odnijele zatvorenicima hranu.
Ustae su prema njima bile vrlo grube, nijesu im ni dozvolile da se sastanu sa Milovanom i Spirom. Od tada sve do 22. juna, ustae su svake
noi uznemiravale i zlostavljale te dvije porodice neko im je gaao
kamenjem u vrata i prozore. Da bi to izbjegli, i da ne bi preivljavali
toliki strah, porodice su se neko vrijeme sklanjale nou u kuu Smaila
Juga, koji je ivio sa braom Mujom i Abidom. Djeca su zajedno spavala.
I oni i njihove ene gledali su ih kao i svoju djecu, koja su se zajedno i
hranila.
Milovana su ustae pustile 19. juna, a Spira su jo 12. juna ubile
na Pavliu.
Rade je 22. juna uvao ovce, sa svojim vrnjakom Matom, sinom
Spirovim. Nalazili su se kod vrela Rakovik. Oko 15.00 asova kod njih su
dola dvojica ustaa, Beir i Defo. Rekli su im da odmah idu kui, a da
e oni goniti ovce u svoj tor, da ih domobrani ne otjeraju. Njih dvojica
su pola i sakrila se u grm da vide ta e biti sa ovcama. Beir i Defo
su poeli da dijele ovce pola-pola. Neto su se i prepirali oko diobe. Ubrzo
se tu okupilo jo ljudi, ena i djece, vjerovatno njihove familije.
Oni nam ih nee vie nikada vratiti rekao je kroz pla Mato.
Obojica su plaui otrali kuama. Pred njih je istrala Radeva m a j ka, sva uplakana. Pitala je gdje su im ovce.
Sve su nam otjerale ustae, eno ih dolje kod tora muktara iz
Kule odgovorili su joj.
Majka je poela da kuka. Kud e ovolika sirotinja kad im otjeraju
ovce? I goveda su oduzeli, sada e i duu uzeti. Kuku meni, majko moja
jadna, kuku meni crnoj kukavici". S rukama na prsima, hodajui po kui,
naricala je i dalje, a i njih dvojica su za njom kukala skoro na sav glas.
U kui su bili svi na okupu, uznemireni i uplakani. Otac ih je hrabrio da ne
plau. Majka je Radu dala gusle da ih odnese i sakrije u ljeskovinu iznad
kue. Na guslama je bila urezana slika Miloa Obilia u trenutku kada je
na Kosovu rasporio cara Murata, pa se bojala da je ustae ne vide. S Rdern je poao i Mate. Poslije malo vremena zvao ih je Radev otac da se

vrate. Nisu se htjeli odazvati. Sakrili su se u jednu lijesku. Ubrzo ih je

tamo naao neki Deko, ustaa, i poeo tui kundakom.
U kui, u jednoj sobi, bile su prikupljene obje familije, 13 lanova.
Iz Radeve kue: otac Piljo, 60 godina, majka Jela, 45 godina, brat Milovan,
20 godina, Veljko, 19 godina, Rade, 10 godina, i sestra Milica, 16 godina.
Iz Spirove kue: majka Rosa, 70 godina, Cvijeta, Spirova ena, 35 godina,
ki Zora, 12 godina, sin Mato, vrnjak Radev, 10 godina, Boko, 6 godina,
kerka Mileva, 2 godine, i, najmlaa, Dunja, imala je samo dva mjeseca.
Oko kue je bilo 8 ustaa, uvale su strau. Toliko ih je bilo i u
kui. Osam od njih su bile najblie komije ovih porodica.
Otac Piljo je govorio ukuanima da se ne plae, da su to komije,
dobri ljudi, i da ih nee ubiti.
Cim se spustio mrak ustae su poele da ih vezuju icom. Rada su
vezali sa ocem, a dva druga brata zajedno. Ostale su vezali konopcima. Mihcu i Spirovu kerku Zoru nijesu vezah. Njima su dali da nose dvije
male Spirove kerke.
Ustae su im rekle da ih vode u kolu, u selo Baie, da ih domobrani
ne bi pobili.
U prvi sumrak izveli su ih iz kue. Oko kue je bilo vie ustaa, a i
nekih ena. Sa svih strana su ih opkolile ustae kao da su zlikovci. Jedni
naprijed, drugi pozadi, neki sa strane. Trojica su jahali na konjima. Jedan na Pigovom, drugi na Spirovom, a trei na konju Todora Nikolia,
koga su ustae, sa osam lanova porodice, ubile nekoliko dana ranije.
Culi su bili da su ih bacili u jamu ponornicu Cuinu".
Natjerali su ih da gaze rijeku ispod sela Baia. Poslije prelaska rijeke poeli su ih udarati kundacima u lea, psujui im srpsku majku.
Od Pilja su traili zlato, prstenje i sat.
Nemam nita, otkud mi, pobogu ljudi, ta smo skrivili da nas
tako bijete?
Kad su udarali Rada, otac je pokuavao da ga brani.
Nemojte ljudi, pobogu brao, da mi bijete dijete, udrite mene,
slomiete mi dijete.
Bie i za tebe batina, krmak jedan tako su mu ustae odgovarale.
Doli su kod mlina Cuina", ispod kojeg je velika jama u koju ponire rijeka Munica. Mlinari i jo dva ovjeka su se neto saaptavali sa
pristiglom ustakom pratnjom. Kod mlina su ustae ostavile ene i djecu,
a mukarce su potjerale dalje, u pravcu planine. Nijesu mnogo odmakli
od mlina, samo do jame Cavine". Tu su ih poeli tui kundacima po
leima i glavama, a zatim su ih ubijah iz puaka. Prvo su bacili u jamu
Radeva brata, a potom mu ubili oca. Kada mu je otac pao nad jamu, vezan
icom sa njim, pao je i Rade pored njega. Tako su ustae jednog po jednog
ubijale a potom gurale u tu jamu, bez dna.
Nije taj mali ubijen doviknuo je jedan ustaa.
Vrisnula je puka iznad Radeve glave, tako blizu da ga je plamen
opekao oko uha i po vratu. Sreom, metak se zario u zemlju pored glave.
Odmah zatim ustae su i njih dvojicu gurnule u jamu. Malo ispod ivice

jame, neki metar ili neto vie, nalazila se jedna bankina. Oba su se tu
zadrala. Jedan od ustaa je upalio ibicu i nadnio se nad jamu, ali ih nije
opazio,
Ustae su pjevajui otile ka mlinu.
Jo dok je bio u jami Rade je uo puke kod mlina. Ne zna koliko
je vremena leao oamuen u jami, vezan za mrtvog oca. Trebalo je nekako osloboditi ruke, koje su krvnici omotah icom. Uspio je zubima nai
kraj ice i nakon mnogo napora oslobodio je utrnule ruke odvezao se
od mrtvog oca.
Na samom vrhu jame bilo je drvo, ije su se donje grane sputale
skoro do bankine na kojoj se zadrao Rade sa ocem. Dohvatio se prve
grane. Oprezno, da je ne otkine, jer bi sa njom iv odletio u ambis, drao
je naenu granu a drugom rukom traio drugu, da se za nju uhvati. Tako
je uspio da izae napolje. Obuzeo ga je jezivi strah. Kuda sada? Naao
je svoju kapu, stavio je na glavu i potrao u pravcu planine. Poslije stotinjak metara je sjeo. No je bila mrana. Tu se sjetio brata pirove ene,
Boa Vukoja, koji ivi u Paanima, preko Babe planine. Rijeio da ide
kod njega. Kad je svanulo bio je u neprohodnoj ljuti, nedaleko od sela
Drugovia. Brzo je pobjegao desno, uz planinu, da se to vie odvoji od
njega.
Kada je prvi put skinuo kapu primijetio je da je sino kugla kroz
nju prola. Po leima i na rukavima kaputa bilo je krvi njegove brae i
oca. Uz put su ga pratile muve kao roj pela. Umor ga je negdje savladao, pa je zaspao. Probudio se kada je ve bila pala no i nastavio put.
Kada je ponovo svanuo dan grabio je ka vrhu Babe planine. Gladan, jeo
je nekakvu travu i korjenje, ni sam ne zna kakve. Ponovo no i opet dan.
Izbio je na vrh planine. Ko zna kuda se probijao i lutao? Gadna je ta Vuija bara i uma izmeu Bjelanice i Babe planine. Dolje je ugledao selo.
Obradovao se, to su Paani. Svozao se niz jedno toilo skoro do sela.
Selo pusto, ni pas nigdje nije zalajao. Stao je vie jedne kue. Pusto. Gdje su ljudi? Zar niko iv nema? Gde li je Boova kua? Obuzela
ga je strepnja. Grlo mu se osuilo.
Na njegovu veliku radost ugledao je neku staru enu kako hoda ispred jedne kue, pogurena, prekrtenih ruku na grudima, sagnute glave
kao da neto trai.
Stao je pred nju. Dugo su gledali jedno drugo.
Bako, koje je kua Boova?
Koga Boa, sinko moj.
Boa Vukoja.
Otkud ide, jadni sinko. Ovo su Zagradca, Boo je u Paanima,
odavde cijeli dan hoda.
Sve su mi ustae u jamu bacile, i ja sam u jami bio. Pobjegao sam
iz jame, snaha mi je Boova sestra pa sam poao kod njega.
Sine moj jadni, grehoto moja. Stavila mu je staraku ruku na
glavu, kao da ga hoe pomilovati, i briznula u pla.
I ja sam sama ostala, u zao as za mene, nakon cijelog sela.

Da nije naiao na tu staricu, Rade bi moda odlutao u susjedno selo

Klju i ponovo pao u ustake ruke.
Pokazala mu je starica put za selo Hodie, gdje je stigao kod Stjepana Vukovia. Boo je poslao sestru Jovanu za njega i ona ga je odvela
u Paane.
Priali su Radu neki ljudi da mu se i sestra Milica, pukim sluajem,
23/24. juna, izvukla iz jame Cuine". Pola je ka srpskim selima, ali nije
imala sree. Primijetio ju je ustaa Dedo Bai i poznao u mraku, uhvatio
za vrat, odveo nad jamu, ubio i ponovo bacio u ponor ispod mlina.

POP PERII U AKCIJI

Sve vea aktivnost ustanika i sve vei broj arki, koje su se redale
od Korita, Kobilje glave, Stjepana, u neposrednoj blizini Avtovca, po Ponikvama, ispred bunkera u neposrednoj odbrani Gacka, prema Fojnici,
oko Nadinia i Velike Graanice, zatim stalno prepucavanja Izgorana, Cemertaka i Bodeitana sa ustaama iz Bora, potvrivali su da pobunjeni
narod gatakog sreza nee vie mirovati.
Na itavom frontu od Stepena, preko Lipnika i Gatake povri, do
Jugovia narod se ustalasao. Ustanici su se poeli grupisati prema cesti
StepenAvtovac, sjeverno od Gacka, i sputati prema drumu Gacko
Fojnica.
Ustae su osjetile neposrednu opasnost za svoj opstanak u Avtovcu
i Gacku. Satnija 7. pohodnog bataljona, koja se u to vrijeme nalazila u
Avtovcu, nije ulivala povjerenje da se moe uspjeno suprotstaviti ustanicima.
Iz Bilee je 26. juna bilo upueno pojaanje garnizonu u Gackom
oko 30 domobrana, sa jednim kamionom i jednim automobilom. Zasjeda
boraca iz Dania, Njivica i Slivica, koja je tog dana kontrolisala cestu
KoritaStepenAvtovac napala ih je. U kratkoj borbi, na samom prevoju Kobilje glave, zapaljena su oba vozila, zarobljen jedan domobranski
oficir i 8 domobrana, i zaplijenjeno 4 sanduka municije i neto bombi, upuenih satniji u Avtovcu. Ostali domobrani su se razbjeali po umi i jarugama Kamenog brda. Znajui da je direktiva lanova Partije na terenu
bila da se uhvaeni domobrani razoruavaju i putaju na slobodu, jer je
meu njima bilo dosta silom mobilisanih, ustanici su tako i postupili. Razoruani oficir i 8 domobrana puteni su da se vrate u Bileu.
U izvjetaju Jadranskog divizijskog podruja od 9. jula 1941. godine,.
0 toj akciji se, izmeu ostalog, kae:
Upuen 1 vod sa zapovjednikom, 1 teretnim i 1 putnikim automobilom iz Bilea za Gacko, dana 26. lipnja o. g. istoga dana oko 17 sati
1 50 minuta napadnuti od strane odmetnika sa Kobilje Glave k. 1114.
Odmetnici su bombama unitili automobil i 4 sanduka materijala. Zarobljen je zapovjednik voda i 8 domobrana, razoruani ali potom puteni na.
slobodu (navodno kao H r v a t i ) . . . "

Uoivi snaan uticaj i rad Partije u selima gatakog sreza, pop Perii pokuava da ga suzbije i da ljude vee za sebe, odnosno za svoju
proetniku politiku. U tom pogledu raunali su, on i njegovi istomiljenici, da bi uspjean napad na ustae u Avtovcu, Gacku i Kuli Fazlagia,
izveden pod njihovom komandom, najvie doprinio pridobijanju naroda i
uspjehu njihove politike u srezu.
Narod iz sela sa Gatake po vri, ogoren svakidanjim zloinima ustaa, sastao se 26. juna u Drameini radi dogovora za napad na Avtovac.
Na taj zbor dolo je vie od pola stanovnika Gatake povri. Na zboru je
rijeeno da se na Vidovdan napadne Avtovac. Jedini govornik bio je Ivan
Starovi. On je apelovao na ljudsku i patriotsku svijest boraca da ne vre
nikakva zvjerstva u osvojenom Avtovcu, ukazujui da ustanici nisu razoojnika i osvetnika vojska ve borci za narodno osloboenje od okupatora i ustaa. Oko podne, toga dana, stiglo je pismo popa Periia, upueno Narodnom zboru, Drameina". U njemu pie: Obavezujem se da
u sa svojom vojskom likvidirati zloglasnu Kulu Fazlagia i osigurati vam
napad od eventualnog ispada iz Kule, kao i od pravca Bilee. Moja vojska
eka spremna i slaem se da taj napad pone uoi Vidovdana, kako smo
se dogovorili ja, kapetan Bajagi i porunik Milorad Popovi."
Pred zborom je proitano to pismo. Ne znajui za zakulisnu igru
popa Periia, narod je oduevljeno prihvatio predlog. Odluka zbora, a i
pismo popovo, ulivala mu je vjeru da e se stati na kraj bezbrojnim
zloinima ustaa.
Ustae su saznale brzo za zbor u Drameini i istoga dana izvrile napad iz Velike Graanice na Kravarevo. Ustanike strae, koje su uvale
selo, zadrale su ih do dolaska ostalih naoruanih mjetana i boraca susjednih sela, koji su bili na zboru. Borba je trajala oko sedam asova. Ustae su imale dva teka mitraljeza sjeverno od Graanice. U toj borbi poginuo je jedan ustaa, a ranjeno ih je vie. Ipak im je uspjelo da zapale
nekoliko kua i tala u donjem dijelu sela.
Vijest da e se uoi Vidovdana napasti Avtovac, Gacko i Kula Fazlagia stigla je u sva sela velikom brzinom. Vojska je bila spremna, jer
su ve od 6. juna, kada su zapoete borbe, formirane ete narodne vojske
na teritorijalnom principu, isto kao i u ustanku 1875. godine. Vea sela,
kao Bodeita i Izgori, imali su svoju etu, a ostala su se udruivala dva
ili tri sela formirala su jednu etu.
Ukupno je u srezu gatakom bilo formirano 11 eta. etom iz Stepena, Prine i Cernice komandovao je Mirko Avdalovi 8 ; Danikom etom,
poslije smrti Duana Boljanovia, Obrad Boljanovi; etom iz Starih Dulia
Jefto Crnogorac; etom Novih Dulia, poslije smrti Duana Mandia, Janko
Mandi. Zbog velikog uticaja popa Periia u Kazancima, Kazanani su se
izdvojili i formirali svoju etniku grupu pod popovom komandom. U
prvo vrijeme jednu etu su zajedniki formirala sela Dobrelja, Gareva,
8

U avgustu se povezuje sa proetnikim elementima i poinje da sarauje

sa italijanskim okupatorom.

Samobor i Lipnik, sa komandirom Markom Lojoviem 9 , ali su se neto kasnije odvojile Dobrelja i Gareva, a formirana je eta Lipniko-samoborska,
sa komandirom Vaom Milinkoviem. Kada je Vaso izabran u narodni odbor Lipnika za komandira je doao Krsto Bjelogrli. Jasenik, Beruica i
Zanjevica su formirali jednu etu, sa komandirom Brankom Vukomanoviem; etom iz Platice, Drameine i Ulinja komandovao je Milinko Okiljevi; etom iz Vrbe i emerna Boo Grkovi, uitelj iz Vrbe; etom
iz Izgori Obren Supi; etom iz Bodeita Branko Terzi (neto kasnije
su joj se prikljuila sela Donja Bodeita, Vratio i Tarahin Do); eti iz
Nadinia i okolnih zaselaka komandir je bio Cedo Markovi.
OSLOBOENJE AVTOVCA

Borci su se brzo okupljah i svrstavali u ve ranije formirane ete.

Dolazili su i oni koji imaju i oni koji nemaju oruja, mladii od 15 godina,
starci koji pamte hercegovake ustanke, ratnici iz ranijih ratova.
Neto se udno, nesvakidanje deavalo. Narod je ustao protiv bezvlaa i tiranije, ali to nije bila obina borba, ve borba izmeu dojueranjih komija, bratoubilaka, koju su poveli okupator i plaeni izdajnici.
Cete iz Bodeita, emerna i Izgori dobile su zadatak da veu za
sebe ustae iz Bora i ne dozvole im intervenciju ka Gacku, niti upad
u koje od ovih sela. Ceta iz Vrbe i Draljeva ostala je da brani svoja sela,
orijentiui dio boraca prema Gacku; Nadinika eta i borci ostalih sela
donjeg dijela Gatakog polja orijentisani su prema Fojnici i ustaama iz
Ravni, Velike Graanice i Kule Fazlagia.
eta Platica, Drameine i Ulinja, u kojoj je bilo i vie boraca iz sela
oko Gatakog polja, koja su ranije izbjegla na Gataku povr, te borci iz
Zanjevice, Lazaria i dela Miholjaa, odreena je da dejstvuje preko Lazaria i Ponikava ka Gacku (pod komandom porunika Milorada Popovia), a ostale ete, koje su sainjavali borci Jasenika i Beruice, te Lipniko-samoborska eta, ojaana borcima iz Gareve i Dobrelja, pomognute borcima iz pograninih sela Crne Gore (Pivska upa), pod komandom kapetana Bajagia, odreene su za direktan napad na Avtovac.
Ustanici iz gornjeg dijela Gatakog polja, Vratkovia, Dulia, Dania,
Stepena, Prina i Kazanaca, trebalo je da preko Pustog polja napadnu
Kulu Fazlagia (pod komandom popa Periia).
Oko 16.00 asova, 27. juna, ustanike kolone su se kretale od Samobora, Lipnika i Jasenika prema Avtovcu. Jedinice iz povrkih sela zauzimaju poloaje iznad Gacka i Lazaria. Neto oko 450 aroliko naoruanih boraca pratilo je mnotvo naroda. Pjevalo se i veselilo.
Kolone naroda slijevale su se sa svih strana, naroito od Pivske upe,
niz Lipnik, te od Goli je, Krsca, Kazanaca i Dobrelja ka Samoboru i Av9
Oficir bive jugoslovenske vojske, om. brzo poinje otvorenu saradnju sa
etnikim izdajnicama. Njegova komanda nad brojnom i borbenom etom, nije se
uopte osjetila u borbi za Avtovac, poslije ijeg zauziimanja je odmah smijenjen.

tovcu. Mnogi su sa sobom vodili tovarne konje. Avtovac je bio jedna od

najbogatijih varoica u predratnoj Zetskoj banovini, sa mnogo trgovinskih radnji mjeovitom robom i velikim brojem birtija i kafana, pa je i
to privuklo masu nenaoruanog naroda da se kree iza boraca, ne bi li u
njemu neto i iarila.
lanovi Partije i svi ljudi bliski Partiji bili su zabrinuti. Bojali su
se ta e se dogoditi kada se u varoicu slije toliko ljudi i nastane opt'i
nered. Ko e ukrotiti toliku masu, kada su u njoj kao kap vode u rijeci,
i to u trenutku njene rijetke plahovitosti?
Preostali mjetani iz pojedinih sela, koji nijesu ili za vojskom, iskupljali su se na oblinjim uzvien j ima, odakle su mogli vidjeti i Avtovac i Gacko i Kulu Fazlagia. To su bili uglavnom starci, ene i djeca.
Ni obani tog dana nijesu ili za svojom stokom. Svi pogledi su bili uprti
ka Avtovcu, gdje je trebalo, svakoga asa, da planu prve puke.
Zapovjednik orunike postaje Gacko jo ranije, 15. jula, izvjetava:
Situacija postaje sve mutnija. Obru se stee oko Avtovca i Gacka
i odmetnici se spremaju da napadnu na pomenuta mjesta. Sve telefonske
veze su prekinute kao i svaki saobraaj. Sa naih poloaja vidimo neprijatelje kako se prebacuju i organizuju . . . "
Ustae je oigledno zahvatio strah od sve jaeg pritiska ustanika oko
Gacka i Avtovca. Tu mobilizaciju golorukog naroda, svih uzrasta, za borbu
sa do zuba naoruanim neprijateljem, kao lavinu su pokrenule Koritska i
druge jame, gatako garbunite, avtovako strvinite, mnoge maljevima i
kundacima razbijene nevine glave na cestama StepenAvtovac i Gacko
Nevesinje, spaljene kue i razna druga zvjerstva koja su poinile ustae.
Ustake predstrae su bile daleko isturene, junije, od Lipnika i Miholjaa, obuhvarajui i selo Mulju, pa ih je, po planu ustanika, trebalo do
mraka protjerati, a izjutra, 28. juna, napasti Avtovac.
Dva ustaka aviona su se iznenada pojavila, napravila krug oko Avtovca, a zatim poela da se sputaju i mitraljiraju otkrivene ustanike kolone. Bacali su i manje bombe tamo gdje su primijetili vee grupe boraca.
Pojava aviona izazvala je manju paniku. Pojedinci skloni panici govorili su: Drava je to, vidite li, ljudi, da i avione upotrebljavaju, nee se
oni lako dati. Izginue toliki narod".
Ivan Starovi i Andrija Tepavevi, sa grupom svojih boraca uinili su ono to je bilo najbolje u tom trenutku: obasuli su avione puanom paljbom i mitraljeskim rafalima. Ubrzo se jedan poeo klatiti. Zauli
su se i povici Ovaj je na". I, zaista, malo zatim, avion je pao u polje
izmeu Avtovca i Mulja, gdje je izgorio. Drugi avion je brzo uhvatio visinu i zamakao ka Nevesinju.
Avtovac su ustae jako utvrdile. Naroito stari vojni logor, sa debelim zidovima i pukarnicama, koji je izgledao kao neosvojiva tvrava. Istono i sjeverno od logora bio je podignut debeli zid, skoro do Jovanovog
brda. Tvrava na Jovanovu brdu bila je klju odbrane Avtovca.
Napad na Avtovac je poeo 28. juna, oko 04.00 asa, iako je izostao dogovoreni znak (paljenje vatre na Babi planini). Nije bilo ni komande
kapetana Bajagia i porunika Lojovia, zaduenih da rukovode napadom

na Avtovac. Zato su ete same, svaka po svom planu i pod komandom

svojih komandira, krenule ka Avtovcu.
U toku dana zauzeta je kula na Jovanovu brdu i Mulja, koja je zapaljena. Iz samog Avtovca neprijatelj se estoko branio. itav dan su vodene estoke borbe. Borbi nevini ustanici s mukom su osvajali stopu po
stopu terena. Mnogima je to bilo vatreno krtenje.
Ustae iz Kule Fazlagia su neto iza podne izvrile jai ispad preko
polja, da pomognu braniocima Avtovca ili da ih izvuku iz obrua. Odbili
su ih borci koji su titili taj pravac, a oglasio se vatrom i ustaniki top,
koji je dejstvovao iz Zaselja. 10
Iza podne je ponovo nadlijetao jedan avion, mitraljirao i bacao
bombe oko Avtovca. I on je, pogoen vatrom ustanika, prisilno aterirao
u polje kod sela Gostinjca.
Skoro itav dan ustae i orunici su pruali otpor iz kua oko avtovakog mosta i oko rijeke Munice i njenih rukavaca, koji se krivudavo probijaju niz Gatako polje.
Ni ustae iz Bora nijesu mirovale. Oko 15.00 asova, 28. juna, napale su na Izgori i emerno, ali su bili odbijeni.
Avtovac su ustanici zauzeli oko 21.00 as 28. juna. Velika vatra iz
zapaljenog vojnikog logora sve se vie irila gradom punim ustanika.
Domobranska satnija i ustae u Avtovcu pretrpjeli su osjetne gubitke. Razbijeni, domobrani i ustae su se spasavali bjekstvom, probijajui se kako je ko znao i umio. Satnija je bila razbijena do te mjere da
su joj neki dijelovi umakli u Gacko, drugi se preko polja dohvatili Kule
10
U vrijeme aprilskog sloma 1941. godine, kroz Gacko je proao i jedan bataljon koji je pratio vladu i kralja ka Nikiu, odakle su i pobjegla iz zemlje. Pri
prolasku kroz Gacko taj bataljon je zanoio u selu Stepenu. Prilikom prelaska preko
Kobilje glave, kuda je put bio vrlo teak, komandant bataljona je naredio da se
baci top kojim je bataljon raspolagao (brdski top 75 mm M-28), ali je prethodno
onesposobljen za dejstvo.
Andrija Sukovi, iz Cemice, pronaao je taj top, zapravo samo cijev i zadnja/k
cijevi sa zatvaraem i obmotaem. Udarne igle nije bilo. Pronaao je i neto granata,
i sve to sakrio.
Kolari Vlado Avdalovi i Kosto Sukovi, iz istog sela, uspjeli su da osposobe
top za dejstvo. Evo kako. Od jasenovog drveta napravili su neku vrstu lafeta, ije
je postolje, etiri jaka stuba, pobijeno u zemlju. Postolje je bilo napravljeno tako
da se leite cijevi moglo pomou klinova pomjerati po pravcu i visini. A umjesto
udarne igle namjestili su obian ekser, koji je na vrhu zailjen da bi mogao proi
kroz otvor na oslonoj ploi. Velikim ekiem, ili obinom sjekirom, udarano je u
ekser da bi se aktivirala kapisla na auri. Top je prvi put isproban 27. maja, u
Zaselju. Poslije ispaljivanja prvih granata bilo je nekih kvarova na lafetu, pa su
majstori poeli da ga usavravaju". I lafet je pretrpio znatne izmjene. Napravljena
su dva vertikalna stuba, kroz koje je prolazila cijev. Na taj nain lafet i top su
se mogli lake premjetati sa jednog poloaja na drugi. Ni udarna igla, od eksera,
nije bila podesna. Prisjetili su se tada Gara Upkijevia, bravara u Gacku. Sa njim
su lanovi Partije uspostavili vezu i on se prihvatio posla. Zatraio je od italijanske
komande propusnicu za Avtovac, da opravi" neku ivau mainu, iz Avtovca je
nou pobjegao u Samobor, odakle ga je Obren Starovi odmah uputio u Prine,
sa torbom alata. Po jednom modelu, od turpije je napravio udarnu iglu. No i dalje
je opaljivanje izvoeno udarom ekia ili sjekire u iglu.
Ustaama je taj top ulio takav strah da su izvjetavali i zapovjednitvo kopnene vojske NDH (30. juna 1941. godine) da pobunjenici imaju tri topa.

Fazlagia, a dijelom i Kljua, dok su neki manji dijelovi ak stigli i do

Bilee.
U izvetaju od 30. juna zapovjednik 4. hrvatske orunike pukovnije
govori o potpunom rasulu te satnije:
28. lipnja t. g. Avtovac napadnut. Naa tamonja satnija sva razbijena. Osam domobrana dolo 29. lipnja u Bileu, a za ostale se ne zna
gde su . . . "
Prema jednom neprijateljevom izvjetaju u borbama oko Avtovca
poginulo je 8 vojnika a 12 je ranjeno (jedan asnik). Poginulo je i oko
30 mjetana. Tu nijesu uraunati gubici neprijatelja na prilazima Avtovcu,
a tu je, koliko se moglo utvrditi, poginulo vie od 15 ustaa i orunika.
U izvetaju zapovjednika 4. pukovnije, Markusa, od 15. jula, o snagama koje su branile Avtovac, se kae:
28. lipnja t. g. u 4 sata u jutro pobunjenici navaljuju na mjesto Avtovac. Avtovac brani 200 vojnika sa vrlo slabim naoruanjem kao i oko
50 mjetana . . . "
Izvjetaj natporunika Markusa ne odgovara istini. Avtovac je pored 200 domobrana i 50 naoruanih mjetana branilo jo 30 orunika i
ustaa koji su bili u Jaseniku, i jo toliko orunika i ustaa koji su dobjeali iz Kazanaca i Stepena i zatekli se u Avtovcu u vrijeme napada. To
znai da je Avtovac branilo oko 320 naoruanih ljudi, sa 15 pukomitraljeza i 2 teka mitraljeza. Po vatri automatskog oruja i jakoj puanoj vatri nije se moglo zakljuiti da su tedjeli municiju.
Panika i strah zahvatila je mjetane Kule, Gacka, Graanice i jo
nekih sela. Bojali su se da e talas pobunjenog naroda zahvatiti i ta mjesta. Vatra koja je plamtjela u Avtovcu i povlaenje ustaa u Kulu i Gacko poveavalo je paniku i strah.
U borbama za Avtovac poginuli su ustanici: Rako Starovi i Novak
Tepavevi, iz Samobora; Milan Rebi, iz Gaja; Gale i Vojin Doder, iz
Ravnog, i Jakov Adi, iz Lisine. Ranjeni su: Ljubo Pjei, iz Krivodola;
Maksim Starovi, iz Samobora; Todor Dragumilo, iz Beruice, i Novica
Lojovi, iz Lipnika.
NAPAD NA ITALIJANE

Na uskom prevoju Kobilje glave, do Prebijenog korita, Ljubo Kurd.ulija je postavio borce tako da ni ptica nije mogla neopaeno proi. A
jedna italijanska motorizovana prethodnica, jaine stotinjak vojnika, izbila
je oko 10.00 asova 28. juna na Kobilju glavu.
Idu Talijani izvijestila je zasjeda.
Na tom istom mjestu Ljubo je 20. juna prvi put vodio borbu sa manjom italijanskom kolonom i natjerao je da se vrati u Planu. Ovo je bila
nova prilika.
Prvi kamion je stigao pred zasjedu. Plotun je zasuo vojnike koji su
mirno sjedili na kamionima, drei puke izmeu koljena. Zauo se jauk
vojnika i kripa tokova. Bilo je nekoliko mrtvih i ranjenih, a ostali su

digli ruke u znak predaje. Ubrzo su se zaustavili i svi ostali kamioni. Vojnici iz njih su izali sa podignutim rukama.
Borba na Kobiljoj glavi privukla je i popa Periia. Dojurio je na
konju, u pratnji nekoliko ljudi. Odmah se stavio u zatitu Italijana. Izvinuo
im se za ono to se dogodilo. Navodno, to su uinili njemu nepoznati ljudi,
mislei da su domobranska vojska i ustae. Pop im je jo rekao da je on tu
glavni komandant i da im garantuje slobodan prolaz.
Italijani su bili prezadovoljni to su se izvukli iz teke situacije.
Ipak, Ljubo nije htio vratiti Italijanima zaplijenjeni pukomitraljez, nekoliko sanduka municije i pet-est puaka, iako je to pop Perii od
njega zahtijevao. Ljut kao ris, na ovakav postupak popa Periia, Ljubo
je borcima rekao da vie nema sa njim nikakve saradnje: Eto mu okupatora, neka mu se klanja do zemlje".
Poslije odlaska Italijana pop Perii se uputio ka Avtovcu, a ne tamo
gdje je obeao da e izvriti zadatak ka Fazlagia Kuli.
Sjutradan, 29. juna, oko 11.00 asova, na Kobiljoj glavi se pojavila
nova italijanska motorizovana kolona, ali sada jaine oko 100 kamiona.
Zasjeda je otvorila vatru. Italijani su se razvili za borbu i brzo probili ka Avtovcu. Izgubili su neto u vremenu, umjesto da pred Avtovac
stignu oko podne, izbili su tamo tek oko 17.00 asova.
Nekoliko ustanika, sa poloaja iznad Avtovca, otvorilo je puanu i
mitraljesku vatru na njih. Italijani su se i ovdje razvili u streljaki stroj
i krenuli u napad. Podravala ih je snanom vatrom artiljerija sa Zborne
gomile. Njene granate su ubrzo poele padati po Avtovcu, Miholjaama,
Samoboru i Lipniku.
Masa naroda, koja je bila upala u Avtovac, panino ga je naputala.
Ljudi i konji su jurili preko polja ka Dobrelju, Kazancima i Goliji, a drugi,
preko Lipnika, ka Beruici i Pivi.
Iako je artiljerija zasipala svaku kuu i svako uzvienje, Italijani su
sporo napredovali. Nisu htjeli da rizikuju. Polako su zauzimali od ustanika naputene poloaje oko Avtovca. Na svakom uzvienju su pratale
rune bombe, kao da zauzimaju jaka utvrenja.
O dolasku Italijana u Avtovac i njihovim gubicima na Kobiljoj glavi
zapovjednik orunikog voda u Gacku kae u pomenutom izvjetaju od
15. jula:
U vremenu od 20. do 28. lipnja t. g. poginulo je takoe 6 italijanskih
vojnika, dok ih je 18 ranjeno . . . Oko 17 sati po podne stie nam pomo
100 italijanskih k a m i o n a . . . Pred Avtovcem pobunjenici su otvorili mitraljesku vatru na Italijane . .."
Ustanici su se povukli, da bi dali otpor Italijanima ako krenu ka
selima gatake povri. Ljut kr, neravno zemljite i sitna uma izgleda
da su Italijanima bili dovoljan razlog da ne krenu dalje.
Nedugo posle borbi na Kobiljoj glavi i Kamenom brdu ustae provode neku vrstu pomirljive politike. Lecima bacanim iz aviona po srpskim
selima pozivale su narod da se vrati u svoja sela, garantovale mu slobodu
i miran ivot, a sve to uz sag'lasnost sa italijanskim vlastima. Ustae su 3.

jula, po nalogu Italijana, pustile iz gatakog zatvora 23 zatvorena Srbina,

kao dokaz svoje nove pomirljive" politike.
NEISKORISENE ANSE ZBOG IZDAJE

Pop Perii i Milorad Popovi su tih dana imali veliki uticaj na

dio gatakog sreza, a kapetan Bajagi na dio pograninih sela Crne Gore.
Kao takvima narod im je bio povjerio rukovoenje napadom na ustae
28. juna. Prema planu trebalo je istovremeno napasti Avtovac i Kulu Fazlagia, a dijelom snaga i Gacko, radi vezivanja snaga do likvidacije Avtovca, zatim je sve snage trebalo usmjeriti na Gacko i Graanicu, osloboditi ih, i, na kraju, pomoi ustanicima pod komandom popa Periia, koji
napadaju na Kulu Fazlagia. Komanda nad ustanicima na pravcu prema
Gacku bila je povjerena Miloradu Popoviu.
No, umjesto toga, odmah poslije zauzimanja Avtovca, sa masom prispjelog naroda, u njega su uli pop Perii, kapetan Bajagi i porunici Popovi i Lojovi. Mirno su posmatrali kako razularena gomila pljaka kue
i duane, odnosei sve to je mogla. U optem haosu koji je u gradu nastao dolo je i do prvih paljevina.
Prispjela masa, a sa njom i mnogi pod orujem, divljala je po Avtovcu. Pljakane su i srpske, kao i muslimanske kue, bez milosti, iako
sve pod parolom: Ovo je ustako i treba ga nositi".
Pop Perii i ostali iz njegove grupe nijesu pokuali da zavedu bilo
kakav red. Smatrali su da e im i to divljanje omoguiti da pojaaju uticaj i jo vre veu za sebe ljude koji su u njemu uestvovah. Narod kae
da ovca ide za slanom rukom". Te gomile su ovoga puta pole za slanom rukom" popa Periia, kapetana Bajagia, porunika Popovia i Lojovia i njihovih ideologa Minje i Blaa Vinjia i Spasoja Tadia.
Pokuaj lanova Partije, i drugih svjesnih boraca, da stanu na put
stihiji potpuno je propao. Na neke od njih pljakai su, ak, i puke podizali. Kada je Obren Starovi vidio da ne moe nita uiniti, povukao je
svoje borce iz Avtovca, a Kosto Bjelogrli svoje iz Lipnika. Oni su, prema
ranijem dogovoru, krenuli ka Lazariu, odnosno na Gacko.
Kapetan Bajagi i porunik Popovi nisu vie ni pokuavah da vode
organizovanu borbu, kako je to bilo predvieno poslije zauzimanja Avtovca. Ni pop Perii nije pokuao da ispuni svoja obeanja, data narodu na
zboru u Pustom polju i obeana pismom koje je itano na zboru u Drameini. Ustae su, ak, pokuale da interveniu iz Kule Fazlagia, koju
je on trebalo da napada. Sve je to raeno proraunato, ali se tada mnogo
toga nije znalo. Tek e dani koji su dolazili pokazati da su pop Perii
i ostali vrsto koraali putevima izdaje naroda i saradnje sa okupatorom,
radi uspjenije borbe protiv narodnooslobodilakog pokreta pod rukovodstvom Partije.
Ustae iz Graanice i Gacka, videi da im ne prijeti nikakva opas-t
nost, oko 10.00 asova, 29. juna, vre jai ispad iz Graanice prema Kravare vu. Uz put su spalile srpsko selo Malu Graanicu, i u kui Peka Po*
21 Ratna seanja, III

321

povia zatvorile i zapalile Gospavu, Petru i Jelu Popovi, te Stevaniju

Bjeloglav i Boanu Ivkovi. Na zvjerski nain su ubile dva lana iz porodica Miloa i Spira Ivkovia i etiri lana familije Tabakovia: Stanu,
Pavu, Jelu, te jedno muko novoroene koje jo ni ime nije bilo dobilo.
Oko podne su ustae izvrile i ispad prema Miholjai i popalile selo Lazarie. Ustanici su ubrzo uspjeli da ih odbace ka Gacku. U toj borbi, i
borbi na Kravarevu, poginula su trojica ustaa i zaplijenjene 4 puke.
Tako je zavrena jedna iroka i dobro zamiljena akcija, za osloboenje Avtovca i Gacka, a da nije ni polovino ostvarena, zbog izdaje i prevare popa Periia i njemu potinjenih komandanata.
DVA NARODNA ZBORA

U Gacko je 15. jula stigao Luka Nenezi, student filozofije i bileki

logora. Uputio ga je Miro Popara, da se javi Obrenu Staroviu u selo
Samobor. Odmah poslije dolaska Luka obilazi sela: Stepen, Dulie, Lipnik,
Drameinu, Izgori i Bodeita, u kojima ostaje do 26. jula. Narod ga je prihvatio sa velikim simpatijama, jer je bio umjean i prijatan sagovornik.
Dobro je saraivao sa drugovima na terenu.
Pop Perii je 2. avgusta organizovao zbor na Brljevu, u Kazancima,
kome su prisustvovali Milorad Popovi, Spasoje Tadi i mnogi drugi. Luka
Nenezi je taj zbor iskoristio na svoj nain. Bez najavljivanja je prvi uzeo
rije, a bio je dobar govornik i ostavio je jak utisak na okupljeni narod.
Milorad, Spasoje i Perii nisu govorili na zboru, iako je to bilo predvieno.
Luka je uspjeno raskrinkao petokolonaku parolu da su Italijani prijatelji srpskog naroda i da e mu oni pomoi da se oslobodi ustakih koljaa. Objanjavao je narodu da su italijanski okupatori glavni krivci za
Koritsku i druge jame i za pokolje koje su nad srpskim ivljem izvrile
ustae u ovim krajevima; da su ustake voe, koji rukovode tim terorom,
kolovane u Italiji i da su ih Italijani ovamo doveli i omoguili im da preuzmu vlast u Gacku i drugim srezovima u Hercegovini. Takoe je uspjeno raskrinkao pokuaj petokolonaa da odvoje borbu naroda gatakog
sreza od borbe koju vodi crnogorski narod, ukazujui i na izdajnike crnogorskog naroda, koje su vodili Sekula Drljevi, Krsto Popovi i drugi,
a iji su se istomiljenici poeli javljati i meu ustanicima gatakog sreza,
i itavoj Hercegovini. Govorio je Luka i o potrebi zbijanja ustanikih redova, o njihovoj vojnoj saradnji, pozivao na budnost prema izdajnicima. ..
Naroito je lijepo objasnio ulogu Komunistike partije, u organizovanju
ustanka, i njene napore da okupi sve patriote u borbi za osloboenje zemlje od okupatora.
Poslije zbora na Brljevu, kad se narod ve poeo razilaziti, nastala
je prepirka izmeu popa Periia, Milorada Popovia i Spasoja Tadia.
Popovi je prebacivao Periiu da mu je Luka zbor pretvorio u komunistiki zbor, i da to nije trebalo dozvoliti.
I partijska organizacija je za taj dan zakazala zbor, ali u selu ljivovici. Nekoliko dana ranije ili su mnogi omladinci po selima gatake po-

vri, da bi okupili to vie ljudi na taj zbor. Ristu Miloeviu i arku

Roneviu, kada su prolazili kroz Zanje vicu, savjetovao je Damjan Ronevi da se okane komunistike propagande, jer e se grdno zamjeriti
Marku Popoviu, a ko se njemu zamjeri, neka se uva da ne proe kao
Radisav Savi, tu, u Zanjevici. Radisav je bio izuzetno vrijedan momak
i, za vrijeme ustanka, vrlo hrabar borac. I ba njega su, 21. jula, po Markovom nalogu, ubili Mihajlo Koprivica, Vukain Brati i jo dvojica. Doli su u Zanjevicu i zatekli Radisava gdje radi na rijeci. Pozvao ih je da
pou s njim kui, ali su ga oni uz put na podmukao nain ubili i pobjegli.
Na zbor su se iskupila skoro sva sela gatake povri, kao i narod iz
nekoliko, oblinjih, crnogorskih sela. Ivan Starovi je govorio da se mora
ouvati jedinstvo i da se ne damo zavesti i odvratiti od borbe protiv okupatora lanim priama spasilaca" srpskog naroda, koji guraju na saradnju
sa okupatorom.
DOGOVOR U BODEITIMA

Na prijedlog Luke Nenezia, koji je u Bodeitima boravio nekoliko

dana, skojevac Obrad Petkovi i Branko Terzi, u dogovoru sa uglednim
ljudima iz sela, sazvali su 25. jula iri skup ljudi iz Bora i vie okolnih
srpskih sela. eljeli su da se dogovore o suzbijanju svake samovolje ljudi,
i sa jedne i sa druge strane, i da se izmeu Srba i Muslimana ne prolijeva krv uzaludno.
Iz Bora su doli na skup: Marjan Banovac, hoda Delali, Avdo Kova, Meho Salina, Salko Lembo, Sair Frina i Amid Gao; iz Ravni
Abid Prguda, a iz Bahori i Mrenovia tri-etiri ovjeka, sa starim Talom
Taloviem, i Nasuf Saroti. Iz Pridvorice su doli Radovan Skoko i Radoslav Gojkovi, iz Jugovia Vule Skoko, sa nekoliko ljudi, iz Vrbovca Mihajlo Staji i Jefto Skoko, iz Kokorine Sava Adi, iz Dubljevia Simo Govedarica, iz Koleka Risto Kovaevi, koji je na skup doao sa mitraljezom,
jer se od njega nije razdvajao, iz Dubljevia Mirko Prstojevi, iz Slivalja
Luka Hajkalo, sa emerna Rade Keki i Danilo Supi, a iz Vrbe Marko
Suboti.
Skupilo se bilo vie od 80 ljudi. Bodeitani su za svoje goste pripremili bogatu trpezu. Zaklali su preko 20 jagnjadi. Za rukom je poeo
razgovor o sporazumu. Delegacije iz Bora, Ravni, Mrenovia i Bahori
su rekle da se Muslimani boje ubistava i pljake od strane Crnogoraca,
pa zahtijevaju, ukoliko do takvog pokuaja doe, da okolna srpska sela to
sprijee. Trae i da im se obezbijedi slobodan put i prolaz iz Bora za Gacko. Abid Prguda je zahtijevao da se obezbijedi slobodan put od Ravni do
Gacka a on e, zauzvrat, obezbijediti dotur dovoljnih koliina soli za sva
okolna srpska sela.
Predstavnici iz srpskih sela su traili da muslimanska vlast zatiti
srpska sela u Boru, u zaseocima Pridvorica, Sipovice i Mjedenik. Rekli
su i to da sumnjaju da e Crnogorci ita preduzimati protiv Bora i drugih sela, ali ako do toga doe, da e ovdanji ljudi biti uz Borane i ostale.

Delegacija Bora je iznijela da sa komijama Srbima, koji sada ive

u Boru, ive kao braa i dobre komije i da im nee faliti ni dlaka sa
glave". Dali su i boiju vjeru" da njihova puka nee opaliti metak, ako
se oni, Bodeitani, budu pridravali svojih obeanja.
I Luka Nenezi je dugo govorio okupljenim ljudima. Gostima iz Bora, i drugih muslimanskih sela, sigurno su to bile nove rijei, jer je Luka
govorio o potrebi udruivanja svih u borbi protiv Italijana, kao okupatora koji nije doao da pomogne ni Srbima ni Muslimanima, ve da ih
zavadi. Doveli su ustae na vlast da bismo okrenuli oruje jedni protiv
drugih. Ali ma ta inile ustae, Srbi i Muslimani su ivjeli, a i ubudue
e ivjeti zajedno u ovim krajevima. Ako budu sloni, ustae nee moi
sprovesti svoj krvavi plan.
Radovan Skoko i Radoslav Gojkovi priali su nekim Bodeitanima
da je njima u Boru, u pogledu bezbjednosti, sigurnije nego u ijednom srpskom selu i da su Borani, do sada, prema njima bili vrlo paljivi.
Predvee su se okupljeni predstavnici sela srdano pozdravili, zadovoljni postignutim sporazumom.
Ve sjutradan je na gredama iznad Bodeita primijeeno mnogo
naoruanih ljudi. Bile u to ustae. Sada su one pozivale Bodeitane na
pregovore! Bodeitani su bili uznemireni sumnjama.
Branko Terzi i Vlado Adi su poli k njima. Sreo ih je Omer Kova, sa jo jednim ustaom.
Sta je to, Omere, j ue se s vaima dogovorismo o saradnji, a ti
ve danas iznad naeg sela upita Branko.
Sve to ste se jue dogovorili zavei arovu na rep osorno mu
odgovori Omer. Vi sa nama razgovarate, a navodite Crnogorce da nam
pljakaju stoku po Lukavici. Eno ih danas tamo . . .
To je la, Omere. Niko vama nije digao stoku. Crnogoraca nema
nigdje oko Gacka, no to je neki tvoj izgovor. Ti se ne slae sa naim
dogovorom, zato jue nisi ni doao kod nas.
Samo preko puaka emo razgovarati sa vama. Vjera je u oruju.
I mi to, Omere, imamo.

CETNICKE PAROLE

etnici su pojaavali svoj rad pokuavajui da povrate neto od uticaja, koji su izgubili na nekim dotadanjim zborovima. Zato ponovo 15.
avgusta organizuju zbor na Ravnom. Na tom zboru, iz susjedne Pive i Golije, bili su prisutni Minja Vinji, Spasoje Tadi i Duan Bajagi, a sa teritorije Gacka Marko i Milorad Popovi, Stevo Starovi, Vidak Kovaevi,
Aim i Doka Grgur. Vidak Kovaevi je mnogo uinio, organizaciono i politiki-propagandno, za etniki pokret na teritoriji Gacka i Nevesinja, kao
i Lazar Trklja u Bilei. Njih dvojica su, u stvari, bili tada ideolozi etnitva
u istonoj Hercegovini.
Na zbor je dolo preko 600 ljudi sa gatake povri i iz susjednih
pivskih sela, od kojih vie od polovine naoruani. Obratio im se Minja

Vinji. Govorio je o tome da bi napad na Gacko, u kome se nalaze ustae

i regularna i dobro naoruana domobranska vojska, imao teke posljedice.
Italijani su blizu i u svako doba mogu krenuti i popaliti srpska sela, te
zato i ne treba da se sa Italijanima zavaamo, ve da vjeto taktiziramo
kako bi se sauvao preostali srpski narod. Na kraju je, ipak, obeao i borbu,
ali kakvu? Rekao je da e oni, etnici, kada Italijani pobiju onu crnogorsku paad", mislei na borce koji su i poslije osjeke 13-julskog ustanka u Crnoj Gori ostali pod orujem, udariti na Kulu Fazlagia i zaklati i dijete u buli, a vas, sirotinjo pivska, golijska i gataka, naseliti u njihove kule i na njihova imanja".
Upao mu je u rije Obren Starovi:
Dobro zna, majore, da u Bosni i Hercegovini ivi oko dva miliona i trista hiljada ljudi, od toga milion i sto hiljada Srba. Ako mi pobijemo ene i djecu u Kuli, nastae i pokolj srpskog naroda. Nikad vea
mrlja ne bi pala na obraz Gaana ako bismo to uradili. Sto se ti natura,
majore, i ko te ovlastio da vodi takvu politiku u Gacku, koja teti narodu.
Marko Popovi vie Minji da nastavi govor ,,a da ne slua kukavice".
Ponovo istupa Obren:
Narod je jue vidio, kapetane, kod Lipnika, ko je kukavica. Jesam li ja kukavica koji sam doekao ustae sa borcima iz Lipnika i Samobora, ili ti, koji si sa sinovima pobjegao iz te borbe ka Javeniku.
Poslije te prepirke zbor je potpuno propao. Proetniki elementi i
sluge okupatora opet su politiki omaili.
Dan ranije otiao sam u Gacko, na sastanak sa komandirom domobranske satnije, kapetanom Hrvojem Tiinoviem. Satnija je drala posade u Fojnici, Nadiniima, Gacku, Avtovcu i Stepenu. U Gacku su bila
dva voda (oko 120 domobrana), 30 do 40 ustaa, i baterija topova 75 mm.
Dogovorili smo se da, ako ustanici napadnu Gacko, predaju i topove i
domobrane.
Nijesam bio lan Partije, ali sam njenu liniju odmah prihvatio, naroito od dolaska Luke Nenezia, od koga sam mnogo nauio.
Govorio sam na zboru i iznio da sam boravio u Gacku i ugovorio sa
nekim domobranskim voama, ne pominjui Hrvoja Tiinovia i Toma
Martinca, da nam ne pruaju nikakav otpor. Pruila nam se rijetka prilika da dobijemo oruja i municije i likvidiramo ustako gnijezdo u Gacku.
Domobrani su voljni da se predaju, a u nae ruke pae kompletna baterija topova, sa dovoljno municije.
Poslije mojih rijei skoio je Peko Popovi, iz Drai jeva, i zaprijetio orujem onima koji sabotiraju ovu akciju, traei da se odmah krene
na Gacko.
Minja Vinji, Milorad Popovi i Spasoje Tadi napali su me da
hou da uvedem narod u besmislenu avanturu, te da sam, kao dobar i iskusan vojnik, ovdje ispao strano neozbiljan.
Ponovo sam rekao da moramo iskoristiti priliku da se dobro naoruamo, razbijemo ustae u Gacku i zapalimo zgrade u kojima bi mogle
drati vojsku za odbranu Gacka, pogotovo u toku dolazee zime. Rekao

sam da znam da mi Gacko ne moemo drati u svojim rukama, to nam

i ne treba. Nama je ivotno pitanje da se doepamo oruja i municije,
neophodnih za borbu protiv okupatora, a ne da koljemo ene i djecu kako
to Minja zamilja.
Pritijenjeni od veine boraca raspoloenih za neodloni napad na
Gacko, Minja, Milorad i ostali su promijenili taktiku i pristali. Odlueno je da Peko Popovi, Janko Tadi i ja odvedemo naoruane borce
u Ulinje, i tamo saekamo dok oni naprave plan napada, koji je trebalo
da pone oko pola noi 15/16. avgusta. Poruka u Gacko i satniku Tiinoviu otila je na vrijeme. Tu vezu je odravala Stana Vukovi iz Ulinja.
Minja i druina, koji su otili u Platice, kod Simata Okiljevia, da
naprave plan napada", nikako da stignu. Borci su se poeli buniti i
zahtijevati da se napada i bez njih. Vidjei da su nas prevarili, podijelili
smo borce u dva bataljona. Jedan je trebalo da vodim ja, drugi Janko Tadi. Na brzinu smo odredili komandire eta i odredili zadatke. Trebalo je
da napadnemo preko Lazaria na Poljoprivrednu stanicu, gdje bi me saekao Tiinovi sa satnijom, a Janko da zauzme Zeice, iznad Gacka, i
sjuri se u centar grada.
Meutim, izdajnici su bili bri. Poslali su Miloa Popovia, Miloradovog brata, da obavijesti ustae u Gacku da e ih te noi domobrani izdati kada komunisti napadnu Gacko. To se malo kasnije i otkrilo, ispriao
mi je to navee sam Simet Okiljevi.
Pokuaj da se zauzme Gacko je propao. Ustae iz Graanice i Kule
su se koncentrisale sjeverno od Gacka i pole u napad na nas. Dobacivale
su: Hoete h oruje od domobrana?", Hoete li Gacko?", Sad emo vama
i vaim komunistima pokazati ta znamo". Nije bilo teko shvatiti da smo
izdani. Nisam ni tada sumnjao u iskrenost Tiinovia, Nemeca i Martinca,
sa kojim sam imao vezu. Uinili su to etnici.
Neto oko 11.00 asova 16. avgusta pojavio se Milorad Popovi u
Ulinju. Borci su ga nazvali izdajnikom. Bahato je odgovorio:
Ko mene nee da slua neka ide kui, ja znam ta radim. Ne radim nita na tetu srpskog naroda, ve za njegovu korist.
Jadna li Srbina!
Luka Nenezi i Radoje Tadi, koji su ba tada stigli do nas, osudili
su pred okupljenim borcima i narodom Minju, Milorada, Spasoja i ostale
njihove istomiljenike kao otvorene izdajnike i plaenike okupatora i
ustakih delata.
Luka je tada borcima i narodu rekao da se ovoga puta moramo definitivno odvojiti od tih okupatorskih slugu i plaenika i da nam od sada
predstoji borba, ne samo protiv okupatora i ustaa, nego i protiv svih ovih
koji tu borbu sabotiraju. Tada je rekao i da se pravi borci, od sada, moraju boriti pod zvijezdom petokrakom, pod kojom se bori i Crvena armija.
Moe se slobodno rei da je 16. avgust 1941. godine bio dan kada su
se potene i napredne gatake snage potpuno odvojile od izdajnika, petokolonaa i drugih slugu okupatora.

POVRATAK PROTJERANIH LANOVA PAiRTTJE

Od jula do poetka oktobra svi lanovi Partije, protjerani u junu iz

Gacka, ilegalno se vraaju u gataki srez. Do poetka avgusta doli su
Ljubo Koji, Dejan Kouti i Boro Avdalovi, Ranko Mihi je stigao 28.
avgusta, kada i Slobodan Vukovi. Ljubica Mihi i Mirko Mastilovi stiu
poetkom septembra.*
Dejan Kouti odmah odlazi u Izgori, a Ljubica Mihi u Vrbu, gdje
formira grupu kandidata i simpatizera Partije.
Poslije pogibije Duana Mandia, Duana Boljanovia, Spasoja i Milana Tepavevia, njihovom ustanikom kraju, koji je bio trn u oku ustaama, nameu se reakcionari pop Perii, Stania Nikoli i drugi. Na taj
teren, u selo Dulie, prebacuju se Boro Avdalovi i Risto Miloevi, koji
je bio u gatakom zatvoru. Njih dvojica se povezuju sa Andrijom Tepaveviem, Maksimom i Nikolom Mandiem i drugim uglednim ljudima i sa
omladinom iz Dulia, Dania i Stepena. Ivan i Obren Starovi su ve od
juna okupili grupu boraca iz Samobora: Milovana, Vasa, Ratka, Radoslava, Maksima, Mika i Toda Starovia, Savu Pjeia, Miloa i Vlada Davidovia, Blagoja, Draga i Jovana Slijepevia, i na taj nain obezbijedili veliki uticaj u Samoboru. Ivan i Obren se povezuje i sa Lipnikom,
odnosno sa Kostom, Krstom, Vidojem, Obrenom i Miom Bjelogrliem,
ljudima bliskim Partiji, oko kojih se okupila grupa od dvadesetak odvanih boraca.
Obje grupe su razvile iv agitaciono-propagandni rad, ukazujui da
je glavni neprijatelj, u toj situaciji, okupator i oni koji ga pomau.
Kako je u ta dva sela, Samoboru i Lipniku, bilo oko 100 boraca pod
orujem, rad grupa je bio usmjeren na njihovo pridobijanje, to je kasnije imalo znaajnu ulogu i za ire podruje sreza.
U Drameinu dolaze drugovi Luka Nenezi, Slobodan, Milorad i Neboja Vukovi. Luka i Slobodan su okupili veu grupu simpatizera i aktivista iz okolnih sela: Drameine, Platica, Ulinja i Zanjevice, koja se stalno nalazila u Drameini. U njoj su bili Obrad, Vaso i Vladimir Babi, etko,
oko i Blao Akrabi, Boria Bokovi, Milinko, Mileta, Vaso, Rako, Gojko i Bogdan Okiljevi i Vladimir Savi.
Obrad Petkovi, Branko Terzi i Lazar Vojinovi okupili su grupu
iz Bodeita i okolnih sela: Objeenika, Donjih Bodeita, Vratla i Tarahin Dola.
U Jugoviima, Dubljeviima, Kokorini i Nadiniima najaktivnije je
djelovao autoritativni Vule Skoko. Nije bio lan Partije, ali je bio njen
vatreni pristalica.
Poetkom avgusta u Samoboru su primljeni u Partiju Ivan Starovi
i Milo Davidovi, u Lipniku Obren i Mio Bjelogrli 11 , a u Izgorima Bo* Danilo Zelenovi je iz Beograda izbjegao u abac; poginuo je krajem 1943.
godine kao politiki komesar ete, na Kosmaju; Stevo Zimonji je ubijen u Specijalnoj beogradskoj policiji.
11
Mio Bjelogrli je kasnije, 1942. godine, poginuo kao etnik.

ko Mastilovi i Milan Skiljevi. Tada su u tim selima formirane partijske

elije. U eliji u Izgorima su bili Dejan Kouti, sekretar, Boko Mastilovi i Milan Skiljevi; u Lipniku Obren i Mio Bjelogrli i Boro Avdalovi
(sekretar), koji je iz Dulia povremeno odlazio u Lipnik; u Samoboru
Ivan Starovi, Milo Davidovi, Obren Starovi (sekretar) i Luka Nenezi. Samoborska elija je bila biro-elija.
Sve elije su bile formirane do 15. avgusta. Njihovo djelovanje se
odmah osjetilo. Osjetili su to i petokolonai, koji su uporno radili na odvajanju naroda od Partije. Partijska elija u Vrbi je formirana neto
kasnije, 3. novembra, i u nju su uli Boo (sekretar) i Beo Grkovi i Boko i Obrad Suboti. Tako je u to vrijeme na terenu Gacka bilo 17 lanova
Partije. Radilo je i sedam skojevskih grupa: u Duluima, Samoboru, Lipniku, Drameini, Izgorima, Bodeitima i Kuli.
Skojevci Sukrija imi, Lutvo Dubur i Camil Pai vodili su grupu
omladinaca, meu kojima je najaktivniji bio Suljo Dubur, i razvili ivu
aktivnost protiv ustaa i njihovih zlodjela na podruju sela Kule Fazlagia. Sukrija i Lutvo su odluili da se poveu sa partijskom organizacijom na terenu, pa su Lutvo i Meho Pai poli u Mulja, navodno u mlin
da samelju neto ita, a u stvari da se poveu sa Obrenom Staroviem.
Bilo je to 12. avgusta. Sa Glavice, ispod Lipnika, primjetili su ih osmatrai. Brzo su k njima strali Mio Bjelogrli i Ratko Starovi, neopaeno im se privukli s pukomitraljezom i pozvali ih da se predaju.
Drugovi, ja sam omladinac iz Kule Fazlagia, namjerno sam doao da uhvatim vezu sa Obrenom Staroviem odgovorio je Lutvo. No,
Mio i Ratko su i bez toga odmah prepoznali Meha Paia, pa je kontakt
uspostavljen.
Sjutradan su Lutvo i Sukrija krenuli preko polja na zakazani sastanak. Ustae nijesu pridavale znaaja njihovom odlasku, pa su se neopaeno prebacili u Glavice ispod Lipnika. Poslije podne, 13. avgusta, iznad
kue Radivoja Bjelogrlia, sastali su se sa Obrenom. Sukrija je iznio stanje
u Kuli i meu Muslimanima u Gacku, Graanici i drugim mjestima. Lutvo je bio briljivo obradio i donio spisak od oko 140 uesnika u pokolju na
Koritima, Pavliu i u drugim mjestima. Rekli su i to da sa Svetom Kovaeviem u Sreviima odravaju stalnu vezu.
Sveto, Lutvo i Sukrija bili su kolski drugovi, jo iz Graanske kole,
i dosta bliski. Zato su Sveto i Slobodan Kovaevi nastavili da se sastaju
sa njima i poslije ustakih pokolja. Na jednom sastanku, u polju, bio je
i Sukrija Kurtovi, iz Gacka, a u Srevie su dolazili samo Sukrija Cimi

i Lutvo Dubur, avgusta mjeseca. Taj njihov dolazak izazvao je negodovanje nekih Kovaevia, kasnije izrazitih etnika. Govorili su: Sta e nam
Turci u selu". No Sveta i Slobodana su podravali drugi, naroito Lazar
Kovaevi, koji je bio spreman i da se tue sa proetnikim kritizerima.
Obren je upoznao Lutva i Sukriju sa ustankom naroda Crne Gore,
rekao im da se na terenu Gacka vodi politika borba sa velikosrpskim izdajnicima, da se radi na moralno-politikom i vojnom uvrivanju gerilskih i partizanskih jedinica, te da je na terenu poelo formiranje partizanskih eta.

',:>!<::' A ' > ' ' ' ' '

Njih dvojica su od Obrena traili konkretne zadatke, i, kao glavno,

izrazili elju da izau na slobodnu teritoriju i prikljue se, kao borci, nekoj jedinici.
Obren im je objasnio da je bolje da i dalje ostanu u Kuli i nastave
sa radom meu potenim ljudima. Bojao se, i to im je rekao, da ih neko,
ako izau, ne ubije, jer su ustae uinile teka zvjerstva, a ima jo dosta
onih koji nijesu toliko svjesni da u njima vide prave suborce. Pored toga,
moraju se sauvati nai ljudi iz tog kraja, jer e i kasnije biti neophodni.
DOLAZAK GERILSKOG ODREDA

Izjutra, 24. avgusta, krenuo sam sa Pekom Popoviem u Dulie. elio sam da vidim borce koji su svakodnevno odolijevali ustakim napadima
preko Stepena, Prina i Dania ka Duliima. U Duliima rekoe da se ovdje esto sastaju i da se tu nalazi neki njihov tab, gdje se svakodnevno
dogovaraju. U Duliima su imali i radio-aparat. Nijesam u tom selu nikada
ranije bio.
Mnoge sam Duliane tada upoznao prvi put: Maksima, Nikolu i
Janka Mandia, i mnoge druge Mandie i Nenadie. Selo je bilo puno mladih. Zapazio sam omladinca Rada Nenadia, koji je izbjegao iz Siriga (Vojvodine). Okupio je svu omladinu Dulia. Svi su nosili puke. Te veeri smo
sluali vijesti sa Istonog fronta. Nijemci napadaju, Rusi se planski povlae. Ipak, priamo o tome da e Rusi ubrzo slomiti njemaku silu i prijei u odluujuu ofanzivu.
Cuo sam da je prije neki dan dolazio Sveto Kovaevi, iz Srevia.
Prijeao je preko polja, Rude glavice, Vranjae, Ponikava, Jasenika i u
Samoboru razgovarao sa Obrenom Staroviem. Odrao je i sastanak sa Dulianima i govorio im da su etnici, koji se javljaju u mnogim selima, izdajnici i da ele saradnju sa okupatorom. Odnekle je dobijen primjerak
Borbe"'; pa je on mnogo toga iz nje objanjavao. Naroito je upozorio
na izdajnike tipa popa Periia, Minje i Blaa Vinjia i drugih.
Neto oko 10.00 asova, 25. avgusta, od Brljeva se pojavila kolona
vojnika. Ila je ka Duliima. Neko ree da su to gerilci iz Nikia. Ubrzo
su stigli u Dulie. Na kapama su nosili crvene petokrake zvijezde.
Upoznao sam tada Krsta Popivodu, Radoja Dakia, Ljuba Vuovia
i Radojicu Ronevia12, za koga rekoe da je kapetan I klase bive vojske.
Obradovali smo se njihovom dolasku. Pomoi e nam da ukrotimo
razuzdane ustake zlikovce u Gacku, a i naoj gatakoj reakciji pokazati
da ustanak u Crnoj Gori nije bio uzaludan, da je iz njega izrasla partizanska vojska, organizovana i disciplinovana, sposobna i za vee oruane
akcije.
Duliani su predlagali da odred ostane u Duliima, jer ustae svakodnevno napadaju na tom pravcu, pa borci ovih sela teko odolijevaju. Ja
sam predloio da krenemo u gataku povr. Pojava odreda tamo i njegov
12
Nakon mjesec dana Ronevi je priao etnicima; poginuo je 1942. godine,
u Crnoj Gori.

pritisak na Gacko i Borac oslabie i pritisak ustaa iz Kule ka Duliima.

Duliani su mi zamjerili, ali se Stab odreda sloio da krenemo u Ulinje.
Dolazak odreda znatno je podigao moral boraca u mjesnim ustanikim etama, koje su se ve vrsto orijentisale za narodnooslobodilaki pokret, a, s druge strane, ojaao je i uticaj Partije, koja je tih dana imala
pune ruke posla.
Poslije dolaska odreda u Ulinje, nareeno je Izgorskoj i Vrbsko-emerskoj ustanikoj eti da pojaaju kontrolu prema Boru i Bahorima; Platiko-drameinsko-ulinjska eta, zajedno sa Gerilskim odredom,
drala je poloaje na Ponikvama, iznad Gacka, Lazaria i prema Miholjaama, a Jaseniko-beruika i Lipniko-samoborska eta bile su na poloajima od Gaja preko Pastine i Glavica prema Avtovcu i kontrolisale polje
ka Kuli Fazlagia.
Nou 29/30. avgusta u donji dio Gatakog polja prebacili su se, po
nalogu Mira Popare, Obren Starovi i Ranko Mihi sa jednom etom, da
tamo politiki djeluju.
tab odreda i drugovi Luka Nenezi i Ivan Starovi pristupili su
obrazovanju Narodnog vijea i formiranju taba nacionalnooslobodilake
vojske za gataki srez. Pored toga, pripreman je i napad na Gacko i Graanicu. Bilo je dogovoreno da se pokua, jo jednom, ostvariti saradnja
sa etnikim voama, da se sa njima obrazuje zajedniki tab, koji bi rukovodio snagama oko Gacka u borbi protiv ustaa. Upuen je poziv Miloradu Popoviu da doe na sastanak u kuu Nikole Puare, gdje se Stab nalazio. Odazvao se. Ponueno mu je da ue u Stab. Milorad je imao dosta
uticaja u nekim selima: Miholjaama, Draljevu, Braieviima i jo nekim u donjem dijelu Gatakog polja, a preko popa Periia i na skoro sve
zaseoke Kazanaca. Milorad je to odluno odbio s motivacijom da se zakleo na vjernost kralju i da ne eli da bude u tabu u kome se nalaze komunisti i koji ima politikog komesara. Na rijeima je izraavao spremnost za zajedniku borbu protiv ustaa, ali se energino protivio svakoj
borbi protiv Italijana, jer se time, navodno, ini zlo srpskom narodu, a,
po njegovom, nismo ni bili jaki za borbu protiv okupatora.
ZLOIN KOMANDIRA ETE

Poslije povratka Obrena Starovia i Ranka Mihia iz donjeg dijela

Gatakog polja u Ulinje, 8. septembra, odran je sastanak, u tabu nacionalnooslobodilake vojske, na kome je Obren podnio izvjetaj o radu u tom
kraju.
Sa Mirom Poparom bio je Obren na sastanku 28. avgusta. Miro mu
je tada rekao da prebaci jednu etu u donje Gatako polje, radi dizanja
naroda toga kraja na ustanak. Trebalo je i da uhvati vezu sa domobranskim oficirom Turkom, koji je lan Partije, i da eta porui most Hercegliju", kod Fojnice.
Istoga dana stigao sam sa Rankom Mihiem, koji je doao sa grupom
komunista iz Mostara, u Samobor. Odmah je odran sastanak elije, na

kojem je Obren prenio Mirov zahtjev. Dogovoreno je da se formira eta

od 25 boraca iz Samobora i Lipnika, a da sa etom poe Obren, kao komesar, i Ranko, kao omladinac, jer je trebalo politiki djelovati i u eti i na
terenu. Odreeno je 10 boraca iz Samobora, a lipnika elija trebalo je da
odredi 15 i predloi komandira ete.
Sastanak lipnike elije je odran 29. avgusta. Drugovi iz Lipnika su
predloili Miloa Bjelogrlia za komandira i odredili borce.
Tokom dana borci su se prikupili i 29/30. avgusta eta se preko Vranjae prebacila u Lukovice, gdje je naila na odlian prijem. Trifko Miloevi joj je organizovao smjetaj i prehranu. Istoga dana je odrana konferencija sa mjetanima Mukovica i Medania, kojoj su prisustvovali Mihajlo Koprivica i Vukain Brati. Na konferenciji su govorili Obren i Ranko.
Poslije konferencije razgovarali su sa Mihajlom Koprivicom i Vukainom
Bratiem. Brati je sumnjao u mogunosti uspjene saradnje sa Muslimanima. Sa njima su se ipak dogovorili da zakau sastanak sa Fojnianima za
sjutradan, 31. avgusta.
Kad su doli u Fojnicu zatekli su tridesetak ljudi. Tu su bili i Tomo
Andi i Tomo Guzina. Guzina je bio komandir Fojnike ete, ali je Andi vodio glavnu rije. Na taj sastanak poao je i Obren Bjelogrli (Ranko Mihi i Mio Bjelogrli su ostali u eti).
Na tom sastanku, kao i na sastanku u Lukovicama, Obren je govorio o politikoj situaciji i potrebi povezivanja i objedinjavanja ustanikih jedinica. Na kraju je zatraio da Fojnika eta, zajedno sa etom koja
je dola, porui most Hercegliju" i razorua vod domobrana koji se nalazio u andarmerijskoj stanici. U Fojnici je najbrojnija porodica Guzine.
Bila je to vrlo ugledna porodica, s dosta pametara", mudrih i velikih
diplomata. Poslije Obrenovog izlaganja Guzine su utale. Uzeo je rije
Tomo Andi. Odbio je i pomisao o ruenju Herceglije" i razoruavanju
voda domobrana. Obrazlagao je to time da oni ive na cesti koja je za ustae vana, pa bi bili izloeni paljevini i pokoljima. Cak je i zaprijetio da
e, ako to pridola eta pokua, njihova eta napasti nju.
Tu vie nije imalo ta da se radi, pa su se Obren i ostali pozdravili
prijateljski sa svima, izuzev sa Tomom Andiem13, i vratili u Lukovice.
Cetu u Lukovicama su poslije podne posjetili Sveto i Slobodan Kovaevi. Sveto je bio lan Partije, Slobodan skojevac, a oba potiu iz uglednih kua. Zahvaljujui njihovom radu u Sreviima, uticaj Vidaka Kovaevia, jednog od naj uticaj ni j ih ljudi iz mlade generacije Zemljoradnike stranke, bio je znatno umanjen. Sa njima se komanda ete dogovorila
o daljem radu u Sreviima i okolnim selima.
Zasjeda ete, postavljena u Crvenicama, napala je 2. septembra kamion u kome je bilo ustaa, domobrana i civila. Poslije krae borbe domobrani su se predali; bilo je i nekoliko mrtvih i ranjenih. U kamionu su
bila dva sinia ustakog prvaka iz Graanice, Smaja Dilia, i kerka poznatog ustae Mahmuta Campare. Kako su i Dili i Campara bili poznati
18
Tomo se krajem 1941. godine prikljuio NOP-u, a kasnije postao komajidant
partizanskog bataljona, pa komandant komande mjesta i komande podruja.

podstrekai pokolja Srba, jedva je Obren uspio da smiri borce, obeavi

im da e za tu djecu, kao zamjenu, zatraiti oruje i municiju. Taj prijedlog je prihvatio i komandir ete, Milo Bjelogrli.
Obren je naredio da se djevojka i djeaci smjeste u jednu kuu i da
ih uva straa. Trifka Miloevia je zaduio da obavijesti Smaja Dilia
da e djeca biti osloboena ako ustae puste iz logora Filipa Starovia. Pregovori su zakazani za 3. septembar u 09.00 asova. Tog poslijepodneva doao je Vidak Kovaevi u Lukovice. U Trifkovoj kui Vidak je govorio
da su za sva zla krivi Muslimani i da sa njima treba razgovarati samo preko
muice. Podrao ga je samo borac ete Maksim Milinkovi. To je bila relativno mlada eta, politika svijest boraca nije bila velika, a mnogima od
njih ustae su pobile bliska bratstva. No, o tome Obren tada nije poveo
dovoljno rauna, to se svima ubrzo osvetilo.
Komanda ete se dogovorila sa Vidakom da eta napadne domobranski vod u Nadiniima 3/4. septembra. Poto je obiao strae Obren
se povukao na odmor, a komandir Milo Bjelogrli je otiao kod ure na
prenoite.
Umorni Obren je zaspao kao klada. Probudili su ga u svanue da mu
saopte da je Milo Bjelogrli, komandir ete, prevario strau i odveo djevojku i oba djeaka i ubio ih. Zaprepaten, Obren je zurio u borce, ne
znajui ta da kae. Kad se malo pribrao upitao je gdje je Milo, ali niko
nije znao. Pitao je i za Vidaka, gdje je. Ni to niko nije znao.
Poslije prvog oka, pribrao se i rekao borcima da to nee biti ni prvi
ni poslednji put da neko izda i pokua da osramoti istinske borce za slobodu i bolji ivot naroda.
Neto prije 09.00 asova, 3. septembra, Obren je poveo etu na poloaj. Sa etom je poao i Trifko Miloevi, odreen za pregovaraa, koji
e, umjesto toga, morati protivniku da saopti tunu, a eti izuzetno neprijatnu vijest, da djeca nijesu vie iva.
Ubrzo se pojavio vod domobrana i grupa ustaa iz Graanice, sa Smajom Diliem. Kad su doli na domet puane vatre zaustavljeni su. Smajo
je pozvan da izae na sredinu puta izmeu poloaja na razgovor sa Trifkom. Razgovor je bio kratak. Za Trifka neprijatan, za Smaja bolan. Vratili su se svaki svojima, a odmah zatim je poela borba.
Iako je domobrana bilo vie, poloaji ete su bili povoljniji pa su se
domobrani ubrzo povukli prema Nadiniima. Ta kratka borba povratila
je moral eti.
Istog dana eta je napala Nadinie. Opet joj je Vidak podvalio. Bez
njenog znanja pozvao je domobrane da mu se predaju, sa orujem. Domobrani su zakljuili da e biti napadnuti pa su iskoristili prvi mrak i povukli se u Graanicu. Ceta je ula u Nadinie bez borbe i preko Rudog
polja izbila iznad Graanice i zauzela poloaje. Narasla je na oko 70 boraca. Svi borci iz Nadinia i okolnih zaselaka prikljuili su joj se. Prikljuena joj je i grupa od 15 boraca iz Pive.
Vidak Kovaevi je imao sa sobom svega 6 boraca, ali je upao u
Medanie i popalio muslimanske kue. Poslije je zauzeo poloaj na desnom krilu nae ete pokuavajui da rovari u njoj. Borci su odbijah svaki

razgovor sa njim poslije onog neuspjelog dogovora u Lukovicama. Sjutradan, 4. septembra prije podne, doli su Milorad i Milo Popovi, sa 15
boraca, i zauzeli poloaj na lijevom krilu ete.
Cetu je posjetio Obrad Petkovi, lan SKOJ-a. On je u Bodeitima,.
zajedno sa Brankom Terziem, najvie doprinio da ta eta preraste u partizansku etu. Razgovaralo se o stanju u Gacku i o pokuaju saradnje Italijana sa Markom i Miloradom Popoviem, Vidakom Kovaeviem i drugima, koji su namjeravali da borbu srpskog naroda usmjere iskljuivo
protiv Muslimana. S obzirom na takvu situaciju, a i na potrebu suavanja
fronta oko Gacka, Stab nacionalnooslobodilake vojske za Gacko je donio odluku da se oko pola noi 4/5. septembra prvo likvidira ustako
uporite u Graanici.
Poslije podne, 3. septembra, na poloaj oko opkoljene Graanice doli su: komandant gerilskog odreda Radojica Ronevi, Radoje Daki i
Ljubo Vuovi i sastali se sa Obrenom i Rankom, koji su sa etom drali Graanicu u opsadi. Ponovljen je pokuaj da se sklopi neki sporazum
sa Miloradom Popoviem i Vidakom Kovaeviem o formiranju zajednikog taba za likvidaciju ustaa u Graanici. Miloradu je ak ponueno
da u toj akciji bude komandant. Njih dvojica su odbila. Propao je i taj
pokuaj saradnje sa njima za zajedniku borbu protiv ustaa.
Nou, 3/4. septembra, Graanica je bila potpuno blokirana. Bili su
zauzeti i neki istureniji ustaki poloaji.
Po svemu sudei Milorad i Vidak su nali naina da obavijeste ustae u Gacku o pripremi napada na Graanicu, o brojnom stanju i naoruanju napadaa, kao i o tome da e se njih dvojica, sa svojom vojskom,
povui sa poloaja oko Graanice 4/5. septembra. Ustae su to iskoristile
i prve pole u napad.
DVA USTAKA NAPADA

Ustaama je bilo veoma stalo da likvidiraju selo Srevie, jer bi time

stvorile povoljne uslove za upad u ostala srpska sela u donjem dijelu Gatakog polja. Oni su to pokuali 4/5. septembra. Koljai Muana Deka
privukli su se tog jutra, neopaeni, skoro do samih kua u Sreviima.
U mlinu su nali Vlada Vulovia, iz Medania. Ustae su ga povele na strijeljanje, ali im je uspio pobjei i to pravo u Srevie. Borci iz sela, sa iskusnim ratnikom Lazarom Kovaeviem, prihvatili su borbu na ivot i
smrt. Jedini im je cilj bio da iz sela izvuku starce, ene i nejaku djecu.
Borba je trajala do kasno poslije podne.
U toj borbi je izgubilo ivot 19 stanovnika Srevia 14 i Jakov Bjelica, koji je dan ranije, sa pet drugova, doao iz Banjana, na putu za ga14
Poginuli su: Rua Kovaevi (70 godina), Nikola Kovaevi (70), Gojko Miloevi (60), Milua Kovaevi (55), Cvijeta Kovaevi (55), Vidak Kovaevi (40),
Blagoje Kovaevi (33), Stojan Kovaevi (33), Vidak T. Kovaevi (31), Anica Kovaevi (18), Darinka Kovaevi (16), Mileva Miloevac (12), Drago Kouti (23), ura Zirojevi (60), Olga Miloevi (4) i djete Duana Kovaevia (3), koje je uoi napada dolo u selo sa svojom rodbinom iz Banata. Ranjeni su: Lazar, Maksim, Aleksa,
Jelena, Darinka, Jela i Gligor Kovaevi i dijete od 3 godine Novaka Kovaevia.

taki povr, gdje je trebalo da uhvati vezu sa tabom nacionalnooslobodilake vojske za Gacko. Ranjenih je bilo devetoro.
Neto kasnije, iza podne, Junuz Bai, iz Baia, nalazi sakrivene u
ljuti Minju, Milevu i Obreniju Kovaevi. Nije dao da ih ustae strijeljaju,
ve ih je sproveo u Graanicu. U Graanicu su sprovedeni i starci Mio,
Novo i Boko Kovaevi, koji nijesu mogli da odstupe. Nalo se, eto, meu
napadaima i takvih ljudi koji nijesu htjeli da se iivljavaju na nedunom narodu. Takve su ljude ustae pod prijetnjom gonile u borbu.
Mileva M. Kovaevi je leala u gipsu u svojoj kui. Naiao je jedan
domobranski vojnik, stavio je na bicikl i odvezao u gataku bolnicu. Ustae nijesu htjele da je prime, pa ju je taj domobran odvezao u Graanicu, u kuu Maljevia. Hrabrio je da se ne plai, i, na kraju, kad su se rastali, poljubio je.
A ustae su ubijale i djecu i ene, pljakale srpske kue. Ubile su
jednogodinjeg Veselina, dijete Duana Kovaevia. Za Darinku Kovaevi, teko ranjenu kroz grudi, mislili su da je mrtva. Imala je sreu da
su joj prsten lako skinuli s ruke, jer je jedan od ustaa predlagao da joj
odsjeku prst.
Od ustaa je poginuo Nuko Bai, a sjutradan su pronaena jo
dvojica, jedan iz Zrovia a drugi iz Drugovia.
Istoga dana, u zoru, ustae iz Graanice napale su partizansku etu
na poloajima oko nje, frontalno i bono, sa oba krila, sa poloaja koje su
drali" borci Miiorada Popovia i Vidaka Kovaevia. Pored mitraljeske,
pukomitraljeske i puane vatre poloaje ete tukla je i artiljerija. Ceta
je svila krila i prihvatila borbu. Naravno, sama, jer su se etniki izrodi
podmuklo povukli. Ubrzo je poela da jenjava vatra na lijevom krilu. Boko i oro Popovi, Mio Miloevi, Milan i Veljko Glogovac pukomitraljeskom vatrom su dejstvovali u lea ustakom desnom krilu, to je
znatno olakalo poloaj ete.
Ujutro 5. septembra jedna ustako-domobranska kolona je probila
obru oko Graanice. Napad iz Graanice bio je koordiniran sa akcijama iz
Kule i Bora. U toj borbi ranjen je jedan borac iz ete, a ustae su imale
5 mrtvih i nekoliko ranjenih. Meu poginulim ustaama bio je poznati kolja sa Koritske jame i drugih mjesta, Ramo Krvavac, zvani Krmaa.
Druga kolona, oko 100 ustaa iz Bora, sa Marjanom Banovcem, napala je etu sa lea i prisilila je na povlaenje. Bodeita su bila prva na
udaru ustaama iz Bora. Nakon sporazuma sa Boranima, onog od 25. jula,
Bodeitani su nastojali da im ne prue nikakav povod za napad. Njihova
nevelika eta bila je razvuena od Vueva do Bukve. Marjan Banovac se
vjeto provukao nou izmeu Bodeita i Tarahina Dola i krenuo ka Graanici, da udari s leda snage koje su je drale opkoljenu. Tom prilikom
ustae su spalile sela Krvarevo i Vinjevo. I ta ustaka kolona je imala
rtava; poginuo je i ustaki zlikovac Halid Krvavac, iz Graanice, koji se
probio do Bora da trai pomo.
Ustae su ve ujutro prebacile nove snage u Graanicu, iz Gacka i
iz Baia. Cak su intervenisale i preko Zeica i Ponikava, na Golo brdo,
i preko Vran jae, i to sve zahvaljujui izdaji etnika.

Borba je voena sve do 13.00 asova 6. septembra, kada se eta povukla prema Lukovicama. Dranjem poloaja omoguila je evakuaciju okolnih sela ka Magropu.
Na traenje Srdeviana Obren je poslao 10 boraca da obezbjeuju
prikupljanje i sahranu izginulih u Sreviima.
Milorad Popovi se povukao na Draljevo, a Vidak Kovaevi na
alom, gdje je prikupio veu grupu ljudi iz istonih nevesinjskih sela i
sela sa donjeg dijela Gatakog polja. Nijesu htjeli da napadnu ustako-domobransku kolonu koja je hitala od Nevesinja, uz rijeku Raelicu, u
pomo Gacku, kojem je prijetila opasnost od gerilskog odreda i drugih
eta oko njega.
Kad su etu napustili borci iz Pive i prebacili se preko Vranjae na
gataku povr, a borci iz donjeg Gatakog polja otili da spasavaju svoje
porodice, u eti je ostalo svega desetak boraca. Na poloaju kod Lukovica
eta je ostala i 7. septembra.

NAPAD NA GACKO

Prije naeg pokuaja da zauzmemo Graanicu situacija je u srezu

gatakom bila vrlo povoljna. U istonom dijelu Gatakog polja ete iz Dulia, Dania, Prina i borci iz Slivice i Njivice napali su 30/31. avgusta
dvije domobranske satnije, koje su obezbjeivale cestu GackoBilea sa
Kobilje glave i Stepena. Lipniko-samoborska eta je svakodnevno vodila borbu sa orunicima i ustaama koji su iz Avtovca vrili ispade ka
Lipniku.
O napadu tih eta na Kobilju glavu i Stepen, zapovjednik orunikog voda Gacko u izvetaju od 10. septembra pie:
Po odbijanju napada satnija koja je bila na Kobiljoj glavi povuena
je u sastav posade Gacko. Na Stepenu ostala je i dalje 1. satnija, koja je
1. rujna povuena na liniju Saria Grede (1092 975) radi suavanja
fronta i zauzimanje boljeg poloaja . . . "
Domobranske snage na Kobiljoj glavi i Stepenu nijesu bile u stanju
da se tamo odre i obezbjeuju nesmetan saobraaj za Bileu. Kako je
Gacku prijetila i neposredna opasnost sa sjevera, satniju sa Kobilje glave
hitno su prebacili u Gacko.
tab nacionalnooslobodilake vojske Gacka u Ulinju organizuje nou,
izmeu 31. avgusta i 1. septembra, jai prepad na Gacko, radi ispitivanja
snaga u njemu i naina na koji e reagovati. Da bi olakao predvieni
napad na Graanicu, donosi odluku da se Gacko napadne 5. septembra
u prvi sumrak. U tom trenutku se nije znala prava situacija tamo, a ni o izdaji etnika kod Graanice.
Opti napad na Gacko poeo je u 21.30 asova. To je drugi napad na
njega od dolaska gerilskog odreda iz Nikia, a trei od kako se narod gatakog sreza digao na ustanak. Napadalo se u dvije kolone. Lijeva kolona,

Nikiki gerilski odred ojaan Platiko-drameinsko-ulinjskom etom i borcima jednog dijela sela Miholjaa i Lazaria, kojom su komandovali Krsto Popivoda i Radoje Daki, napadala je sa istone strane, preko Lazaria,
da zauzme Poljoprivrednu stanicu i potom upadne u Gacko. Desna kolona,
borci ostalih sela gatake povri i nekih bliih pograninih sela Crne Gore,
najvie iz Ravnog, Krivodola, Zukve i Jasena, pod komandom kapetana
Duana Bajagia, imala je zadatak da napada preko Ponikava, zauzme bunkere na Zeicama i sa sjeverne strane upadne u Gacko.
Ostale ete, od Jasenika preko Lipnika i Samobora, do Kobilje glave,
imale su zadatak da vre jak pritisak na ustake posade u Avtovcu i Kuli
Fazlagia.
Osim gerilskog odreda, koji je brojao oko 80 odvanih boraca, u
napadu je uestvovalo jo oko 500 boraca iz naih ustanikih eta i oko
50 boraca iz pivskih sela.
Borba je trajala cijelu no. Lijeva kolona je imala prilino uspjeha.
U borbi su se naroito istakli borci gerilskog odreda. Oni su, sa borcima
iz ovdanjih sela, prodrli do prvih kua u gradu. Desna kolona je prila
bunkerima iznad Gacka i dalje uopte nije koraknula. Zbog toga napad
nije ni uspio. Bajagi je oito sabotirao, iako je bio prihvatio saradnju sa
nama. To je kotalo gerilce nekoliko rtava, jer su se, skoro po danu, morali povlaiti brisanim terenom pod jakom ustakom vatrom. U zoru 6.
septembra od Kule Fazlagia, preko polja, pojavila se kolona domobrana,
koja je preko Lazaria udarila lijevoj koloni u bok dovodei je u jo tei
poloaj.
U ovoj borbi kod Gacka poginulo je 5 boraca Nikikog gerilskog odreda, meu kojima Vojo Pavievi i Luka Cicmil, a ranjeni su Janko Tadi i jedan ipi.
Kasno uvee 8. septembra Obren Starovi i Ranko Mihi stigli su
u Ulinje, gdje su se nali sa drugovima iz taba Nikikog odreda i predali pismo Radoju Dakiu Brku; to pismo su primili u Bresticama od
Rajka Miloevia, a uputio ga je Miro Popara Rajku (Krstu Popivodi).
Krsto Popivoda je ve bio otiao u Crnu Goru. Radoje Daki, Obren
Starovi i Luka Nenezi razmotrili su situaciju i dogovorili se da ponovo
organizuju napad na Gacko.
Grahovski odred je imao top pito", pa je Radoje Daki predloio
da Luka i Obren podu do Save Kovaevia, u Grahovo, da mu izloe plan
napada i zatrae da u napadu uestvuje i Grahovski odred sa tim topom.
Luka i Obren su 11. septembra stigli u selo Dolove, kod Mihajla Vujiia, koji ih je obavijestio da je Sava otiao za Niki, ali je o njihovom
dolasku odmah obavijestio Voja Kovaevia. Njemu su objasnili zato su
doli i predali mu Radojevo pismo. Vojo im je rekao da e odred Grahovljana biti spreman za pokret za dva asa.
Oko 16.00 asova Odred je krenuo prema Gacku. Komandant mu je
bio Milo Kovaevi, a sa Odredom su poli i dr Simo i dr Olga Miloevi.
Zurilo se da odred stigne na prenoite u Crkvice. No je bila obasjana mje-

seinom pa se putovalo kao po danu. Dr Simo se interesovao o tome da

li postoji mogunost za otvaranje bolnice, u kojoj bi se lijeili ranjenici i

narod. Bio je vrlo zadovoljan kada mu je reeno da je predvieno da se
bolnica formira u selu Izgorima, u zgradi kole.
Odred je 12. septembra, oko 10.00 asova, stigao u Dulie. Tu ga je
ekalo pismo Radoja Dakia: treba hitno da se vrati zbog pogorane situacije kod Nikia. Komandant Milo Kovaevi je, im je proitao pismo,
upoznao borce s novim nareenjem i naredio pokret.
Prva grupa gerilskog odreda vratila se 13. septembra u Crnu Goru,
a druga dva dana kasnije. Komandant Nikikog gerilskog odreda Radojica Ronevi, koji je ve od prvih dana poeo urovati sa Miloradom Popoviem i potajno se s njim dogovarati o izdaji gerilaca, nije se sa njima
vratio u Crnu Goru. Prvo je otiao u Zanje vicu da posjeti, navodno, roaka Damjana Ronevia, kod koga je ostao nekoliko dana, a potom se
pridruio etnikim voama Marku Popoviu i njegovim sinovima Miloradu i Milou.
Gerilski odredi i terenske ete drale su u to vrijeme blokirane Gacko, Avtovac i Kulu Fazlagia i onemoguavali ispade ustaa i domobranske vojske pukovnika Simia prema ustanikim selima.
etnici jo nijesu bili formirali svoje jedinice za borbu protiv nas.
Njihove vode su, sa manjim pratnjama, ile i agitovale po selima u kojima
su imali uticaja.
PROGLAS NARODU SREZA GATAKOG

Narodno vijee, u kome je bilo 16 predstavnika iz svih sela gatakog

sreza, i Stab nacionalnooslobodilake vojske Gacka (drugovi Ljubo Vuovi, Radojica Ronevi, Radoje Daki, Krsto Popivoda iz Nikikog odreda, i Obren Starovi i Luka Nenezi), uputili su 10. septembra 1941.
godine proglas narodu gatakog sreza:
Narodno vijee slobodno izabranih predstavnika svih srpskih
sela, zajedno sa tabom Nacionalnooslobodilake vojske sreza gatakog, razmotrilo je optu situaciju, kao i situaciju srpskog ivlja u
gatakom srezu. Prilikom tog razmatranja utvreno je da je poloaj Srba veoma teak, da su njihovi ivoti, ivoti njihovih ena i
djece ugroeni od faistikih razbojnika i Hitlerovih pomagaa.
Na osnovu gornje konstatacije rijeeno je: da cjelokupni srpski ival j u zajednici sa svim dobronamjernim i potenim ljudima
ma kojoj vjeri i narodnosti pripadali, stupe u odlunu borbu protiv
tih faistikih hordi i njihovih pomagaa.. . Vijee je konstatovalo
da je ova borba pravedna, borba nacionalno oslobodilakog karaktera od faistikog jarma. Osim toga Vijee je svjesno da ova borba
nije usamljena, nego ulazi u sastav opte borbe svih slobodnih naroda, na iju je slobodu napao meunarodni faizam. Ona se dalje
ukljuuje u sastav velike oslobodilake borbe, koju danas vodi Sovjetska Rusija uz pomo Engleske, Amerike i Kine kao i svih porob-

ljenih naroda. Vijee narodnog predstavnitva i tab nacionalno oslobodilakih trupa su uvjereni u neophodnost te borbe kao i u sigurnu
pobjedu. Ovu borbu nameu iroke narodne mase, jer jedino na taj
nain postoji mogunost da spasu gole ivote, ivote svoje djece i
ena od podivljalih i krvolonih faistikih hordi.
Poslije svih ovih razmatranja donesene su odluke po organizacionim pitanjima u ovom srezu.
1. Odbor narodnih predstavnika zajedno sa tabom nacionalno
oslobodilake vojske je jedini mjerodavni faktor po svim pitanjima
i akcijama koje se pokreu na teritoriji sreza.
2. Vojniku organizaciju na teritoriji sreza izvrie tab nacionalnooslobodilake vojske u zajednici s predstavnicima sela, ukoliko
to do sada nije uinjeno.
3. Formiran je narodni sud, koji ima da sudi o svim javnopravnim prestupima na teritoriji sreza gatakog, kao: nepokoravanje optim odlukama, nevrenje vojnikih dunosti, za djela sabotae nacionalnooslobodilake borbe, prenoenje lanih vijesti, pijunae itd.
Po manjim krivicama donosi presudu seosko vijee. Za lanove narodnog suda su izabrani, od Narodnog vijea sedam ljudi, a od strane
narodne vojske dva ovjeka.
Na vijeu su utvrene i druge smjernice nacionalnooslobodilake borbe.
a) Borba koju vodi srpski ivalj u Hercegovini je pravedna,
jer je nuna i odbrambena, borba za spas golih ivota. Dalje, ova
borba je nacionalnooslobodilaka i istorijski opravdana.
b) Ona nema za cilj unitenje jednog naroda ili pripadnika jedne vjere, kako to ele da prikau faistiki propagatori i njihove
sluge Pavelievi agenti.
c) Naprotiv, borci za nacionalno osloboenje su spremni da
pregovaraju sa svim onim, bez obzira na vjeru i narodnost, koji ne
pripada nikakvoj bandi faistikih zlikovaca, niti je pripadao, sa svakim onim koji nije svoje ruke umrljao u krv nevinih ljudi.
d) U takvom smislu Vijee sa tabom narodne vojske je odluilo :
1. Da se zabrani svako zlostavljanje neborakog stanovnitva
(ena, djece i staraca) na zauzetim teritorijama od faistikih bandi.
2. Da se sauvaju i potede od paljevina i ruenja sve javne
zgrade kao i privatne kue, bez obzira kome one pripadaju.
3. Da se zabrani pljakanje i raznoenje na svoju ruku privatnih i javnih dobara, koja su potrebna za obezbjeenje potreba narodne vojske.
4. Da se nijedan neprijateljski vojnik, koji se preda bez otpora, ne smije ubiti, nego se ima uputiti komandi narodne vojske,
koja e ih predati narodnom sudu, a ovaj e izricati presudu savjesno i nepristrasno. Stavlja se do znanja svakom vojniku neprija-

teljske vojske da se ne boji izai pred sud, samo ako nije uesnik
ili pomaga u zloinskim djelima izvrenim nad nevinim stanovnitvom.
U vezi s gornjim, Vijee zajedno sa tabom narodne vojske osuuje sve rave postupke pojedinaca i grupa, koje su se odigrale u
Bilei i ostalim krajevima oduzetim od ustaa, nad nevinim stanovnitvom. Sta vie, Vijee u zajednici sa tabom poziva svakog potenog graanina, koji nije uzimao ni posrednog ni neposrednog uea
u ma kakvim djelima prema srpskom ivlju, da stupi u redove ove
borbe.
Poteni graani sela i varoi, narodna omladino, ene i djeco,
bez razlike na vjeru i narodnost, prilazite ovoj borbi da bi u zajednici sa velikim narodima Rusije, Engleske, Amerike i Kine, kao i
svim potenim narodima unitili ovo teko zlo dananjice.
Raeno u tabu nacionalnooslobodilakih trupa 10. septembra
1941. godine. 15
Iako im je bilo jasno da su etniki komandanti i pojedine njihove
pristalice iz gatakog sreza ve nekoliko puta izvrili otvorenu izdaju i
sabotau borbenih akcija ustanikih jedinica, i prije dolaska Nikikog
gerilskog odreda i za vrijeme njegovog boravka na ovoj teritoriji, ipak su
Stab nacionalnooslobodilake vojske i Narodno vijee eljeli da im jo
jednom prue mogunost da se ukljue u borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. Zbog toga su i u Narodno vijee izabrani neki pojedinci koji
su i djelima i rijeima bili protiv narodnog pokreta i zastupali etniku
liniju saradnje sa okupatorom (Stevo Starovi, Doka Grgur, Damjan Popovi, Branko Mastilovi, Damjan Ronevi, Blagoje Govedarica).
ITALIJANSKA VLAST U GACKU

U drugoj polovini septembra Italijani reokupiraju teritoriju Hercegovine. Uspostavili su svoj garnizon i u Gacku. Njihovim dolaskom bitno
se promijenio poloaj ustake vlasti i u Gacku i drugim srezovima u Hercegovini. Italijani preuzimaju obezbjeenje garnizona od napada partizanskih snaga, i, s druge strane, poinju otvoreno i da se povezuju i kontaktiraju sa ljudima za koje smatraju da mogu doprinijeti razbijanju jedinstva na ovoj teritoriji. A nije im ih teko bilo nai. Tu novu" italijansku politiku nijesu mogli da shvate ili su se sa njom teko pomirili
oni koji su vlast do tada potpuno drali u svojim rukama. Zapovjednik
Vojne krajine, bojnik Rudolf Jagi, na primjer, ne shvatajui namjere
italijanskog generala Aleksandra Lozzane o saradnji Italijana sa etnicima, ali se u svom septembarskom izvjetaju da je Lozzano odmah podredio sebi svu civilnu vlast, a poslije u dva maha posjetio srpska sela koja
nijesu bila u domaaju tadanje vlasti. Prilikom odlaska u Kulu poveo je,
prema Jagiu, dva kamiona vojnika kao pratnju, a pri odlasku meu Srbe
15

Arhiv CK SK BiH, dok. br. 146/IX.

vodio je samo 4 vojnika, to opet znai da vodi jednostranu politiku, u

prilog Srba, kao da se ne osjea sigurnim meu Muslimanima. Odmah poslije dolaska u Gacko general Lozzano je stupio u vezu sa bivim jugoslovenskim porunikom Popoviem, sa kojim se i ranije sastajao. O emu su
govorili Jagiu nije poznato.
Ustae su tih dana nastojale, uz saglasnost italijanskih vlasti, da sve
Srbe, koji su iz sela oko Gatakog polja izbjegli u sela na gatakoj povri,
vrate svojim kuama. U Stepen je tim povodom dolazio domobranski pukovnik Simi, na pregovore sa voama pobunjenih sela.
Iz Dulia su na sastanak sa Simiem krenuli Boro Avdalovi, Risto
Miloevi, Andrija Tepavevi, Maksim i Nikola Mandi, sa grupom boraca
koja je ostala na oblinjim ukama kao zatita. U Stepenu su im se pridruili pop Perii i Mirko Avdalovi.
Vjerovatno je Simieva namjera vie bila da meu Srbima pokua
pronai ljude za saradnju u borbi protiv partizana.
Delegacija pobunjenih sela je otvoreno rekla da nema govora o povratku izbjeglica u svoja sela, jer bi sigurno bile pobijene od ustaa. Simi
je pokuao da ih uvjeri da e on i njegovi ljudi biti garancija za miran
ivot ljudima koji se vrate na svoja ognjita, pod uslovom da odmah predaju oruje i da se pokoravaju vlasti.
Sve dok ustae budu imale vlast u Gacku nijedan se ovjek ne moe
vratiti svojoj kui, ponovljeno je Simiu, jer se domobrani nita ne pitaju i samo izvravaju njihova nareenja. Simi se vratio u Gacko neobavljena posla. Nije mogao prihvatiti uslove da se potpuno zabrani ustaama da ubijaju Srbe.
Zanimljivo je da su poslije tog sastanka domobrani na Stepen slali
Mirku Avdaloviu so, cigarete i neke namirnice, da se podijele izbjeglicama.
Mirko je sve to zadravao za ljude koji su bili sa njim.
Poslije podne, 18. septembra, u Gacko je ula jedna italijanska kolona jaine oko 1500 vojnika. Zapovjednik orunikog voda Gacko istoga
dana pie u svom izvjetaju:
Dne 18. rujna 1941. oko 13 sati dole su u Gacko italijanske vojne
trupe sa 8 tenkova, oko 80 motocikla i veliki broj kamiona . . . od Plane
preko Kobilje glave u Gacko. Talijanske trupe su pod vodstvom jednog
divizijskog i jednog brigadnog generala . . . "
Italijanske vojne vlasti su odmah pozvale predstavnike vojne i civilne vlasti u Gacku i saoptile im da od toga dana oni preuzimaju svu
vojnu i civilnu vlast u Gacku. Naredili su da svi inovnici ostanu na svojim dunostima, s tim to e, ubudue, dobijati direktive od italijanskih
okupacionih vojnih vlasti.
Kotarskom predstojniku i naelnicima optina Gacko i Avtovac nareeno je da razglase narodu, jednako Muslimanima i Srbima, da u roku
od 48 asova preda oruje i vrati se svojim kuama. Za komandanta mjesta
u Gacku imenovan je italijanski brigadni general Lozzano.
Postavljanje generala Lozzana za komandanta mjesta Gacko, dovoljno je pokazivalo koliko su Italijani pridavali znaaja ne samo ovom srezu,
ve i itavoj Hercegovini, i njihovu namjeru da brzo razbiju narodnoos-

lobodilaki pokret u njoj. vrstim dranjem Gacka i njegovom izolacijom od Crne Gore, nadali su se da e lake srediti situaciju i u susjednim
srezovima nevesinjskom i bilekom.
Ustakoj vlasti u Gacku naroito je smetala italijanska cenzura nad
svim odlukama i presudama, ma od koga da su donoene. Njima je jasno
da im ovdje klizi tlo ispod nogu, prvo, zato to im italijanska okupaciona
komanda preuzima vlast iz ruku, i drugo, to se u selima gatakog sreza
iri ustanak naroda, pod sve jaim uticajem Partije, iz ega proizilazi saradnja Italijana sa etnikim voama.

ETNICI OTVARAJU KARTE

Na inicijativu generala Lozzane dolazi do njegovog sastanka sa etnikim voama, u Samoboru, 18. septembra. Prisustvovali su mu: Marko,
Milorad i Milo Popovi, Stevo Starovi, pop Perii, Aim i Doka Grgur,
Stania Nikoli, Radojica Ronevi, Spasoje Tadi, Minja Vinji i jo
dvadesetak seljaka sa teritorije gatakog sreza. Oni su generalu Lozzani
rekli da u Italijanima vide svog spasioca od ustakog terora. Zajedno sa
njim sastavili su neku molbu italijanskoj vladi, u kojoj su iznijeli elju
da se Gacko pripoji Crnoj Gori, odnosno Italiji. Lozzano im je tada otvoreno rekao da italijanska okupaciona vlast priznaje kao legalnu vojsku
jedino etnike, da eli uvrivanje njihovih snaga i tijesnu saradnju
sa njima. Obeao je etnicima izdanu pomo, a takoe i srpskom narodu
koji se bude pridruio etnicima. Lozzano im je rekao da je omoguio vaenje ubijenih Srba iz Koritske jame, i drugih mjesta, i time pokazao
svoju dobru volju i privrenost srpskom narodu".
Ponovo se etnike voe sastaju sa Lozzanom 20. septembra, ali sada
u samom Gacku, u zgradi Silosa". Opet su tu Milorad i njegov otac Marko
Popovi, Stevo Starovi, pop Perii i drugi. Sastanku je prisustvovalo i
vie Muslimana iz Gacka. Na sastanku je izvren izbor predstavnika svih
sela, iji je zadatak bio da rade na smirivanju Srba i da pomau organizaciju etnika kao jedine vojske koju okupator priznaje, a naloeno je i
da prestane borba sa domobranima, ustaama i ustakom milicijom i da se
zabrani crnogorskim gerilcima prelazak na teritoriju gatakog sreza.
Zanimljivo je da taj sastanak ustaka vlast, a ni pojedinci, nigdje
nijesu registrovali.
U Gacku se ponovo, 26. septembra, sastaju etnici i Italijani. Ovog
puta o tome svoje pretpostavljene, 30. septembra, izvjetava zapovjednik
orunikog krila Bilee:
Od strane italijanskog zapovjednika bile su pozvane sve etnike
voe u Gacko na sastanak. Dne 26. ov. mj. oko 13 sati prevezao se je italijanskim samovozom iz pravca Stepena kroz Gacko etniki voa Mirko
Avdalovi... Prisustvovali su etnike voe i to: Marko Popovi i njegov
sin Milorad, Mirko Avdalovi, Grgur Aim, Grgur Doka, a od muslimana
Hamid Krvavac i Abid Prguda iz Ravni. Sastanak je trajao od 15 do 16

sati, kada su zatim svi otili sa talijanskim zapovjednikom u talijansko

zapovjednitvo . . . "
U tom izvesta j u on se ali da Italijani namjeravaju rijeiti etniko
pitanje bez ikakve akcije i na miran nain, udovoljavajui njihovim zahtjevima, ali iznosi i podatak da nijedan Srbin nije predao svoje oruje.
Isti zapovjednik izvjetava 9. oktobra:
5 ov. mjeseca etniki voa Marko Popovi iz Gacka u pratnji Italijanskog generala milicije g. Lozzane bio je u Dubrovniku te se je istog
dana talijanskim luksuznim samovozom u pratnji druga dva asnika Talijana preko Bilee vratio u Gacko . .."
Poslije svih tih sastanaka i potpunog preuzimanja vlasti u Gacku, Italijani su, vjerovatno da bi pokazali svoju naklonost prema Srbima, odnosno
etnicima, tu i tamo pretresali pojedine kue, traei opljakane stvari iz
srpskih sela.
Zapovjednik orunikog krila Bilee iznosi da mu se u tom pogledu
alio oruniki vodnik iz Gacka, Nikola Peri, da Srbi, koji su se pod zatitom Italijana vratili svojim kuama, trae da se izvre pretresi svih
orunika, a naroito onih koji su rodom iz Gacka. Dovoljno je da Srbin
kae da je oprema njegova, pa da je Italijani oduzmu od orunika.
Italijani su poeli voditi neku vrstu istrage za poinjena zvjerstva
nad Srbima. Sasluanja orunika, a vrlo oprezno i jednog broja ustaa,
uvrijedilo je i razbjenjelo ustake voe.
Italijanska politika je bila vrlo lukava i vrlo oprezna. Provodili su
je uporno. Dobro su shvatih da im je korisnije pridobiti etnike vode i
dio srpskog naroda za borbu protiv NOP-a, nego u Gacku i okolini drati kompromitovane orunike i dozvoliti ustaama dalja divljanja po srpskim selima. Energino su od ustakih voa u Gacku zahtijevali da se ta
njihova politika sprovodi u djelo.
Lozzana je, kao stari obavjetajac, dobro poznavao narod ovih krajeva. Nije uzaludno obeavao pomo srpskom narodu, onom koji se
bude pridruio etnicima. A etnikim voama je to i te kako odgovaralo.
Oni su otvorenu saradnju sa okupatorom isticah kao svoj veliki uspjeh u
nastojanju da se ustae uutkaju, nadajui se da e time uiniti prihvatljivijom svoju izdajniku politiku i ulogu sluge okupatora.
1 pomenuti zapovjednik orunikog krila Bilee o toj saradnji etnika sa Italijanima, i o zadovoljstvu etnika poslije dolaska Italijana, pie
vrlo zanimljivo:
Dobar dio odmetnika se je povratio u svoja sela . . . pa i njihove
voe slobodno se kreu i putuju sa dozvolom okupatora s ijim se najviim predstavnicima vozaju i putuju samovozima iz grada u grad i iz sela
u selo . . . "
PUKOVNIK SlMlC OCJENJUJE STANJE U GACKU

Poslije dolaska bojne pukovnika imia u Gacko, on, 18. septembra,

podnosi izvjetaj komandantu Jadranskog divizijskog podruja u kome

kae da se kod pobunjenika osjea izvjesno samopouzdanje, te da je oi- (

gledno da im neko sa strane daje podrku. Pobunjenici su aktivni; 12. septembra su presreli patrolu koja je nosila hranu satniji u Fojnici. Domo-,
brane su razoruali i vratili u Gacko.
;
Simi je kasnije uputio poruku ustanicima u Nadiniima da mu na,
podruju sreza ne ine smetnje, presretanja, prepade i slino, jer e u protivnom preduzeti mjere za unitenja svega u krugu od 5 kilometara od
mjesta dogaaja".
Gataka reakcija i etniki izdajnici bili su tijesno povezani sa federalistima i drugim reakcionarima iz graninog dijela Crne Gore i ozbiljno su se pripremah za obraun sa oslobodilakim pokretom u srezu
gatakom, ije su seoske partizanske ete i manji gerilski odredi i grupice
jedino izvodili akcije.
Simi misli da Italijani etnicima obeavaju mnogo, ali je uvjeren,
da to u gatakom srezu nee uspjeti, jer je ivalj u njemu pod uticajem
komunista i Crnogoraca, a saveznici su to veoma slabo procjenili. O djelovanju komunista meu ustanikim grupama Simi u izvetaju navodi
i ovo:
Grupa kotara Gatakog pod jakim uticajem k o m u n i s t a . . . Pokraj
ravnopravnosti oekuju povraaj odnosno nadoknadu cjelokupne priinjene
im tete . . . izvoenje pred zamiljene zajednike sudove svih k r i v a c a . . .
Kod ovih grupa je u najjaoj mjeri usaeno uvjerenje o skorom uskrsnuu
Jugoslavije i pobjedi Rusije i Engleske, a sve g r u p e . . . ovo sa nestrpljenjem oekuju . . . " Simi, dalje, konstatuje da e zavoenje reda u srezu
gatakom biti veoma teko, s obzirom na to da su mjetani, bez obzira na
vjeru i narodnost, podjednake udi. Navodi da postoji, s jedne strane, svaa
izmeu etnika i pobunjenika, naroito poslije neuspjelog napada na Gacko
5/6. septembra, a, s druge strane, izmeu mjetana Muslimana. On ak
optuuje izvjesne ljude, koji su inili razna zlodjela (Smajo Kurtovi, ustaki logornik, amil Krvavac, autoprevoznik, Omer Kapetanovi, trgovac,
i Adem Sakovi, trgovac), da su podnijeli neku rezoluciju ustakom stoeru u Zagreb, kojom su tuili domobranske vojnike za urovanje sa Srbima. Mjetani su se alili i energino traili da se familije ustakih voa,
koje su se sklonile u Mostar i Sarajevo, vrate u Gacko. Za mjetane Gacka
kae da raspolau sa vie oruja i vojnike opreme nego domobranska
vojska. Preko sreskog naelnika je pokuao da to predaju vojsci, ah bezuspjeno.
Simi na kraju konstatuje da je u Gacku bilo veliko oduevljenje
kada su dole domobranske satnije, ali je to potrajalo samo dva-tri dana.
Mnogi mjetani su odmah poeli da optuuju vojnike da im ine razne
tete, iako su nekima domobrani spasili ivote i imetak, a mnogi su taj
imetak umnoili uzimanjem svojine od pravoslavnog i v l j a . . .
Kotarski predstojnik iz Gacka, Rom, pie 11. septembra Ministarstvu
unutranjih poslova u Zagrebu i Velikom upanu u Dubrovniku, izmeu
!
;
ostalog, i ovo:
Kakva je situacija u kotaru gatakom, smatram da nije potrebno u
detalje opisivati, nego je dovoljno da se istakne injenica da je oko 75%

u vlastima etnika Srba a 25% u domaaju nae vojske, ali i ova teritorija
i stanovnitvo to je u domaaju nae vlasti danonono je ugroeno od puanih metaka Srba . . . " Navodi dalje da su mjetani i vojska danonono
na poloajima i da svake noi vode makar i manje borbe za ustanicima.
On ne zna, ili namjerno nee da odvoji, partizanske akcije od etnika, koji
nijesu izvodili nikakve akcije. Ali predoava da e za 15 do 20, a u najboljem sluaju 25 dana, poeti zima u Gacku, i da se zimi u njemu nee
moi izdrati zbog toga to ustanici dre ume iz kojih se narod snabdijevao drvima. Drveni ugalj se ne moe vaditi, poto su svi radnici angaovani na straama i u stalnoj su borbi sa napadaima. Za vojsku na poloajima kae da je u veem dijelu bolesna i da e najvie moi da izdri
jo 10 do 20 dana, i to pod uslovom lijepog vremena. Nakon toga morae se
povui u Gacko, ali i u njemu e joj biti nemogue bez ogreva. Kada
doe zima saobraaj e biti prekinut nekoliko mjeseci, pa se ni vojska
ni narod nee moi snabdijevati hranom, bez obzira na to odakle e biti
slata pomo ovom kraju. Na osnovu svega toga kotarski predstojnik iz
Gacka predlae:
Di bi se ovom zlu, koje je skoro ve na pragu, izbjeglo i ova vojska
i ovo stanovnitvo to je preostalo, od pokolja srpskog spasilo, PREDLAEM da to urnije razmotrite ovaj sluaj i najurnije, i to brzojavnim
putem, dostavite, da se iz podruja kotara gatakog, koji je u domaaju
nae vlasti, evakuiu sva enska lica, djeca, starci te sve nemono i nesposobno. U tom sluaju, ostalo bi ovdje samo ono mukaraca, to je sposobno za borbu, a i oni bi se imali evakuisati odmah, im se osjeti, da je
dalji opstanak obzirom na stalne napade nemogu. .."

FORMIRANJE SRESKOG KOMITETA KPJ ZA GACKO

U Bresticama je 20. septembra odran sastanak kome su iz Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu prisustvovali Petar Drapin i Savo Medan, a ispred partijske organizacije Gacka Obren Starovi i Luka Nenezi. Drugovi iz Oblasnog komiteta su prenijeli zakljuke da se u Nevesinju
formira bataljon Nevesinjska puka", a da se u Gacku formira Sreski
komitet KPJ, u koji bi, u prvo vrijeme, uli Obren, Luka, Ljubica i Ranko
Mihi. Naroito je naglaeno da novoformirani Sreski komitet mora da se
uporno bori za ugledne ljude, odnosno za njihovo ukljuivanje u NOP, da
treba ponovo da pokua saradnju sa proetnikim ljudima, naroito u zajednikim oruanim akcijama protiv okupatora, i da im se, zbog toga, ponudi zajedniko formiranje tabova bataljona.
Na osnovu odluke Oblasnog komiteta Sreski komitet je konstituisan
24. septembra u selu Samoboru, u kui Save Starovia, u sastavu kako
je to reeno u Bresticama. Obren Starovi je izabran za sekretara, Ljubica Mihi za organizacionog sekretara, Luka Nenezi je bio zaduen da
brine o formiranju i uvrivanju partizanskih jedinica u selima gatakog
sreza, a Ranko Mihi za rad sa omladinom.

Na terenu se vodila velika borba za ljude. Komunisti i ostali napredni i Partiji bliski ljudi imali su pune ruke posla. Partijska organizacija je bila upoznata sa saradnjom generala Lozzane i etnikih voa,
pa je uporno radila na raskrinkavanju te saradnje. Imala je u tome uspjeha, ali je i etnika propaganda, a ponajvie koristei strah od italijanskog okupatora, postigla da se etnicima pridrue uplaeni ljudi i oni koji
su vjerovali obeanjima da e u tim tekim ratnim danima dobijati pomo od okupatora.
Luka Nenezi i ostali terenski radnici neumorno idu iz sela u selo.
U srezu gatakom ve je bilo formirano 11 terenskih ustanikih eta, sa
preko 700 boraca. Drale su poloaje u polukrugu oko Gacka. Svi komandiri eta su bili ljudi bliski Partiji. Sreski komitet je u to vrijeme dobro
procijenio da treba te ete odrati na okupu i moralno-politiki i vojniki
ih dobro pripremiti za predstojee okraje i protiv treeg protivnika
etnikog pokreta u Gacku. Sreski komitet donosi 24. septembra odluku
da se sve ete preimenuju u partizanske ete i da se u njima postave, gdje
je mogue, politiki komesari eta. Od 11 eta ustanike vojske formirano je 9 seoskih partizanskih eta. Ceti iz Lipnika i Samobora komandir je
bio Vaso Milinkovi, a politiki komesar Ivan Starovi (Vasa je ubrzo,
kada je izabran u organe narodne vlasti, zamijenio Krsto Bjelogrli). Ceti
iz Jasenika, Beruice i anjevice komandir je bio Branko Vukomanovi, a
za komesara je imenovan Aim Grgur, to je bio pokuaj da se Aim vee
za NOP; meutim, on je ubrzo zaplivao u izdajnike vode i otvoreno poeo saraivati sa okupatorom, pa je za politikog komesara postavljen Boo
Okiljevi. Ceti sela Platice, Drameine i Ulinja komandir je Milinko Okiljevi, a komesar Obrad Babi; borci su tu etu nazvali Lebrnika partizanska eta". etom iz Vrbe i emerna komandovao je Boo Grkovi, a komesar je bio Vlatko Suboti. Ceti sela Izgori komandir je bio Obren upi a
komesar Milan Skiljevi. Selo Bodeita je ve ranije formiralo svoju partizansku etu, sa komandirom Brankom Terziem i komesarom Obradom
Petkoviem; toj eti su se prikljuili borci iz Tarahina Dola, Donjeg Bodeita i Aladuga. Sela oko Nadinia takoe su formirala partizansku etu,
sa komandirom edom Markoviem; na traenje ete Sreski komitet KPJ
za Gacko uputio joj je za komesara Obrada Subotia.
Sela gornjeg dijela Gatakog polja su formirala dvije ete, jednu
Dulii i Vratkovii, sa komandirom Jankom Mandiem i komesarom Maksimom Mandiem, a drugu Danii, Prine i Stepen, sa komandirom Mirkom Avdaloviem. Bio je to jo jedan pokuaj da se Mirko pridobije za
pokret, ali neuspjean, pa je smijenjen a na njegovo mjesto je postavljen
Obrad Boljanovi.
Sreski komitet je neumorno radio da se ete stabilizuju, odre na
okupu, da u njima pone politiki rad, i da se uvrsti njihov rukovodei
kadar. Partija je u etama ostvarila vrlo jako uporite, a naroito je bilo
znaajno to je njihov komandni kadar bio vrsto uz nju.
Umjean rad partijske organizacije vrlo je pozitivno uticao na opte
stanje na terenu, to se naroito vidjelo kada su etnici poeli otvorenu
saradnju sa okupatorom. Jake, dobro organizovane i disciplinovane parti-

zanske ete su bile velika konica pokuaju etnika da formiraju svoje

vojne formacije.
Sreski komitet se nalazio u Samoboru, u kui Save Starovia, ali je,
zbog izloenosti direktnom dejstvu neprijateljske artiljerije iz Avtovca, preao 27. septembra u drugi dio sela, u kuu Miloa Davidovia, a u drugoj
polovini oktobra u Lipnik, u kuu ura Lojovia.
U tim danima je ve bila sazrela ideja o stvaranju bataljona, kao
krupne jedinice, koja treba da objedini komandovanje partizanskim vodovima i etama. Odluka o tome da se formira 1. gataki partizanski terenski bataljon donijeta je 27. septembra, na sastanku Sreskog komiteta.
Za komandanta bataljona predloen je Kosto Bjelogrli, za politikog komesara Mirko Mastilovi, za zamjenika komandanta Milinko Okiljevi, a za zamjenika komesara Marko Suboti.
Poetkom novembra u gataki srez je, prema odluci Okrunog komiteta KPJ za Niki, doao Blao urii. Preteno je bio angaovan za
rad na terenu, gdje je mnogo pomagao u organizaciji i formiranju narodnih odbora po selima i u politikom radu uopte.
FORMIRANJE TABA BATALJONA

Prema direktivi Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu povedeni

su 15. oktobra razgovori sa Miloradom Popoviem o formiranju zajednikog taba kao i o zajednikim akcijama protiv okupatora i ustaa. Razgovore su vodili Luka Nenezi, Obren Starovi i Mirko Mastilovi. Dolo je do dogovora da se poetkom novembra formira taj zajedniki tab.
U tab bi uli Milorad Popovi, sa dva njegova ovjeka, a od partizana
Luka Nenezi i jo dva druga. Jezgro ovog bataljona bile bi nae partizanske ete i gerilski odredi. etnici do tada nisu imali nikakve formirane jedinice izuzev neto pratnje kod pojedinih njihovih voa. Zakljueno
je da Milorad i Luka obiu vie sela gatake povri i donjeg dijela gatakog polja. Trebalo je na konferencijama iznijeti znaaj ovog sporazuma,
te prikupiti predloge pojedinih ljudi koji bi eventualno mogli ui u ovaj
tab.
Dok su Luka i Milorad obilazili sela gatake povri Milorad je preko
svojih ljudi tajno sazvao svoje predstavnike u selu Braieviima radi formiranja etnikog taba bataljona. Na ovom sastanku, odmah u poetku
njihove misije, jo vie su se pogorali odnosi. U prisustvu Milorada, njegovi ljudi su pokuali razoruati Luku i bojkotovati njegov dolazak u
ovo selo. Time je Milorad stavio do znanja da je sa ovim postupkom razbio sporazum koji je sklopljen u Vrbi. Luka se tu energino suprotstavio i nije se dao razoruati, ali je i razbio formiranje njihovog bataljona.
Milorad nije ni pokuao da preduzme ma kakve mjere da odvrati svoje
ljude od takvih postupaka prema Luki.
Luka je odmah shvatio da saradnjom sa Miloradom i njegovim ljudima ne moe nita postii. Luka se odmah odvaja od njega i prelazi u
Bodeita. Milorad i njegovi istomiljenici nastavljaju dalju propagandu

po selima protiv nae borbe sa okupatorom. etnici su time unosili strah

u narodne mase od jakog okupatora i kakve bi bile teke posljedice po
srpski narod, ako bi se njihovo oruje okrenulo na okupatora.
U isto vrijeme su etnici razvili veliku propagandu u pokuaju da
mobiliu to vie ljudi, i to pod parolom napada na Bora. Pop Perii
je, pri formiranju etnike brigade, govorio da e napasti Bora, poruivao
da neka komunisti to uine na Kulu, pa ko uspije njegovo je Gacko". Ta
propaganda je bila primamljiva, ali je malo ko u narodu vjerovao da
etnici mogu neto uiniti snagama sa kojima raspolau. etniko rukovodstvo je poelo da se povezuje sa etnicima iz istone Bosne (oko Foe)
i sa graninim etnicima Crne Gore, a proturalo je i vijesti da e Minja
Vinji dovesti 16 dobro naoruanih bataljona i da e i iz istone Bosne
doi u pono velika vojska.
Uvidjevi da napori za dogovor sa etnicima ne daju nikakve rezultate, Sreski komitet KPJ za Gacko ostvaruje svoju odluku od 27. oktobra o
formiranju taba 1. gatakog partizanskog bataljona.
U Ulinju, u zaseoku Vlaka, sakupilo se na zbor, 2. novembra, mnotvo naroda iz sela sa gatake povri. Stigla su i po dva delegata svih partizanskih eta. Govorio je Luka Nenezi i istakao znaaj stvaranja krupnih partizanskih jedinica u srezu. Predloio je i dogovoreni sastav taba.
Formiranju taba bataljona prisustvovao je i Obren Blagojevi, sa kojim
je doao jedan vod partizana iz Pive. Govorio je i on.
Polovinom novembra u selu Vrbi je dolo do jo jednog sastanka sa
Miloradom Popoviem, opet radi stvaranja zajednike komande. Nije uraeno nita. To je bio jedan od posljednjih pokuaja saradnje sa etnikim
voama u srezu gatakom.
etnici su otvoreno pokuavali da razbijaju konferencije koje su po
selima organizovale partijska organizacija ili partizanske jedinice, odvraali su ljude da ne idu u partizane, plaei ih da e ih partizani jednog
dana odvesti od njihovih kua u druge krajeve, to bi omoguilo ustaama
da lake pokolju njihove familije, a i Italijani bi avijacijom ruili njihove kue!
FORMIRANJE ORGANA NARODNE VLASTI

U prvoj polovini novembra, odmah poslije formiranja taba bataljona, poelo je formiranje prvih mjesnih narodnih odbora u Duliima,
Lipniku i Drameini. O odborima kao prvoj narodnoj vlasti, i njihovoj ulozi
i zadacima, na sastancima i konferencijama govorili su najistaknutiji rukovodioci.
U decembru neprijatelj u Gacku miruje. Jedino se uurbano utvrivao oko Gacka. Partizani nemaju snage da ih napadnu, ali su svi prilazi Gacku zatvoreni. Prema Nevesinju niko i ne pokuava da krene, a za
Bileu je put takoe potpuno zatvoren. Ustae s vremena na vrijeme pokuavaju ispade prema Stepenu i Kobiljoj glavi, pa se obino brzo. vraaju nazad. Partizanske ete su vrlo oprezne i ne daju se iznenaditi.

Snijeg je rano poeo i nije prestajao skoro itavog decembra. Odnosi sa etnicima iz dana u dan su postajali nesnoljiviji i zategnutiji.
Partizanski terenski radnici su imali mnogo posla. U drugoj polovini decembra formiraju se narodnooslobodilaki odbori i u drugim selima,
izuzev u nekoliko onih u kojima preovlauju etnici (Kazanci, Miholjae,
Draljevo, Braievii, Lukovice, Gradina i Fojnica).
Narodnooslobodilaki odbori formirani su bili u selima: Duliima, Samoboru, Lipniku, Jaseniku, Zanjevici, Platicama, Drameini, Vrbi, emernu, Izgorima, Bodeitima, Donjim Bodeitima i Aladuzima (jedan),
Dubljeviima, Jugoviima, Domrkama, Objeeniku, Kokorini, Ravnima, Ribarima, Nadiniima i Rudom Polju ((jedan).
Da objedinjava rad svih seoskih odbora formiran je, 18. decembra,
optinski NOO, u Drameini, sa sjeditem na Platicama. Tu su se poetkom
januara 1942. preselili i Sreski komitet KPJ za Gacko i Stab bataljona.
U odboru su bili: Boko Mastilovi, predsjednik, Milo Davidovi,
sekretar, Vaso Babi, djelovoa, i lanovi: Milan i Milinko Vukomanovi,
Remo Kovaevi, etko Okiljevi, etko Akrabi, Sava Vukovi, Blagoje
Grkovi, Vlatko Suboti, Lazar Terzi, Peko Popovi, Vaso Milinkovi i Nikola Bjelogrli.
U odbor iz opravdanih razloga nijesu uli delegati sela preko rijeke
Vran jae, jer se iz tog kraja teko moglo dolaziti zbog ustake kontrole
iz Graanice, Mrenovia i Bahori.
Zadatak odbora je bio da djeluje kao narodna vlast, da politiki djeluje na podizanju morala naroda, da radi na mobilizaciji novih boraca za
partizanske jedinice i da brine oko organizacije i snabdjevanja vojske hranom, odjeom, obuom i drugim.
DEMORALIZACIJA U GACKU

I pored nestaice hrane, kako za narod tako i za orunike i domobrane, u Gacko, 3. decembra predvee, stie preko 800 domobrana i orunika i mnogo civilnog stanovnitva, izbjeglih iz Foe i Gorada ispred etnika, koji su tamo poinili goleme pokolje nad Muslimanima.
Ionako teka situacija u Gacku, dolaskom izbjeglica postaje jo tea.
Trebalo je smjestiti toliki narod u vrlo oskudnom stambenom prostoru, a
zima je ve dobro stezala, i prehraniti toliku vojsku i narod. Ne samo to
u blokiranom Gacku nije bilo dovoljno hrane, nego nije bilo ni drva za
ogrijev, a do uma se nije moglo doi od partizana. Oko puta GackoAvtovac, i dalje preko polja do Zborne gomile, drvoredi su bili posjeeni, a
ponegdje su i panjevi vaeni. S druge strane, proustaki elementi iz Bora,
Graanice i Kule Fazlagia poinju se prilino demoralisati, gubiti vjeru
u NDH i njenu silu. Nijesu bili ubijeeni da e im dospjeli i postojei
orunici i domobrani pruiti valjanu zatitu u sluaju partizanskih napada.
Bodeika partizanska eta je mirno propustila kolonu vojske i naroda koja je iz Foe d Gorada, preko Bora, ila za Gacko. Uinila je to da
bi sa narodom Bora odrala dobre odnose, koje su, kao najblie komije,

i do tada imali; da bi pokazala da partizanski borci ne ele napadati nevini narod, a imali su na umu i to da u Boru, u selima Pridvorice i Sipovice, ivi 146 lanova porodica Skoka, Lera, Gojkovia, Adia, Dodera
i Nosovia. Komandir ete Branko Terzi i komesar Obrad Petkovi dobro su sve to procijenili. A mogli su, da su drukije mislili, manjim prepadom, i vjerovatno bez otpora, razoruati tu kolonu, iako je u njoj bio
i izvjestan broj ustaa. U toj koloni bilo je, prema neprijateljevim podacima, 12 asnika, 201 doasnik i domobran, 38 financa, 218 orunika, 40
konja i oko 350 civila izbjeglica. Krenuli su iz Gorada 29. decembra. Kada
je kolona stigla u Gacko, Italijani su vojnicima i orunicima dozvolili da
se tu smjeste, a civili su morali da idu u Graanicu. Vojnici su tu ekali
na italijanske kamione, da ih prebace u Nevesinje i Mostar. Bili su tako
slabog morala da se na njihovo vlastito kretanje i probijanje uopte nije
moglo raunati.

ODLAZAK U BODEITA

U Lipniku je 24. decembra odran sastanak Sreskog komiteta KPJ za

Gacko. Kako je iz sela Bodeita bio stigao izvjetaj Obrada Petkovia i
Branka Terzia o tome da Bodeitima i okolnim selima prijeti opasnost
od ustaa iz Bora, Sreski komitet je odluio da tamo uputi, kao pojaanje,
jednu etu koja treba da se formira od boraca iz sela gatake povri.
Odreeni smo Luka Nenezi i ja da formiramo etu i im prije krenemo u Bodeita, a Obren Starovi i Ranko Mihi da krenu u Bastaje,,
kod Obrada Cicmila, radi uspostavljanja veze sa Pokrajinskim komitetom
KPJ za Bosnu i Hercegovinu.
Hladna je bila zima 1941. godine. U decembru je snijeg bio pokrio
sve; ljudi su raunah da je visok oko dva metra.
Ceta se sakupila u Drameini. Imala je 25 odvanih boraca, koje smo
ranije pozvali iz Samobora, Lipnika, Jasenika, Platica i Drameine. Sa
njom je poao i Ranko Mihi, na svoju ruku. Niko ga nije mogao odvratiti od toga. Ceta je 27. decembra krenula ka Bodeitima.
U prvi sumrak stigla je u Draljevo. Uli smo u kuu da se malo
ogrijemo i pripremimo za prelaz preko Vran jae, rijeke koju su ustae
iz Bahori, Mrenovia i Graanice esto kontrolisati. etnici su u Draljevu imali veliki uticaj, pa su seljaci govorili da se plae to smo doli kod
njih. Kao: napae ih ustae ako sluajno saznaju da smo bili tu.
U kui staroga Pera Popovia, oca Pekova, koji je bio jedini partizan iz tog sela, zatekli smo vie seljaka, meu njima i starog Tala Talovia iz Bahori.
Eto, braco moja, ja dooh da se sa ovim ljudima dogovorimo da
ne prolijevamo braku krv ree stari Tale.
Luka mu objanjava da partizani, koje vodi Komunistika partija,
nisu oni koji izazivaju bratoubilaki rat. Mi hoemo samo nepomirljivu
borbu protiv okupatora. A ustae i etnike okupator koristi za svoje ciljeve. Oni su ti koji izazivaju meusobnu borbu.

 Utiite na njih da zajedniki tuemo okupatora, a ne da se izmeu

sebe bijemo, a okupator da mirno sjedi u Gacku.
Kad bi htjeli da me posluaju, iz mog sela ne bi niko otiao u
ustae, budite ubijeeni. Da sam mlai ja bih sada sa vama poao. Okupator, od kad je vijeka, nikome nije donio dobra, samo zlo odgovorio
mu je stari Tale.
Vrijeme je za pokret. Vranjau moramo neprimijetno prijei. No
je vedra, a mraz ree kao britva. S mukom smo se sputah ka rijeci, niz
brdo po dubokom snijegu. Vranjaa se zaledila, pa smo je jedva preli.
Kasno nou stigli smo u Braievie. U kui Nikole Zirojevia dupke
puno seljaka. Slabo nas primie, ak protestuju to smo doli u njihovo
selo. I u ovom selu je jak etniki uticaj. Na nama odjea i obua smrznuta kao roina. Potrebno nam je malo vremena da se zagrijemo, pa da
produimo za Bodeita.
Ne mogu da vas shvatim, dragi drugovi poe Luka. Umjesto da ste nam zahvalni to smo doli i doveli dobru etu!
Kae im da mi ovdje nijesmo doli iz bijesa, nego zbog njihove nude. Ceta e sjutra rtvovati borce za njihovo selo, ako je potrebno, a njihovi etniki glavari nee ni repom mrdnuti, ali e nastaviti da ih guraju u neprijateljski tabor i izdaju. Ko e ih sjutra braniti ako ustae napadnu? Luka nastavlja: da nam je sada potrebnije nego ikada jedinstvo
u borbi protiv neprijatelja, da nama nije svejedno da li gore njihove kue,
sela, da li ginu ljudi.
Mi smo pozvani od Partije i naroda da narod titimo. Mi ne
priznajemo nikakvog okupatora, niti one koji ga pomau, a to su etnici
i ustae.
Sva je kua zvonila od Lukina govora. Nikada ga nisam vidio, ni
uo, tako energina i odluna. Seljaci su kao zanijemili dok je govorio.
Kasno poslije pola noi stigli smo u Bodeita. U kui Andrije Petkovia nali smo vie ljudi. Oni su se obradovali dolasku ete. Razmjestili su nas po kuama. Mjesna partizanska eta, rekoe komandir Branko
Terzi i komesar Obrad Petkovi, skoro je sva na strai i u patrolama.
Izjutra, 28. decembra, sastali smo se sa Vulom Skokom. On je u
Bodeita doao sa Uroem, Miloradom i Kojom Prstojeviem, Mihajlom
Adiem i Milovanom Zirojeviem.
Branko i Obrad su nam predloili da i naa eta ostane u Bodeitima. Zajedniki bismo drali Dobrovor, izviali preko Vueva i kontrolisali Grede iznad sela. Luka i ja smo se sloili sa tim. Meutim, Obren
Terzi i jo neki insistirah su da naa eta obavezno ide na Vratio, da ne
bi njen boravak u ovom selu dao povoda ustaama iz Bora da ga napadnu.
RAZGOVOR SA BANOVCEM

Naa eta je u selu Vratlu, u kui Obrena Terzia. Stalno drimo

sastanke i vodimo diskusije. Luka esto govori borcima o zadacima Partije u podizanju naroda na ustanak, o nastanku ustake organizacije, o
tome koliko oruana borba naeg naroda pomae Crvenoj armiji i drugom.

Branko Terzi i Obrad Petkovi su nam priali da je 20. decembra jedna grupa ustaa, pri povratku, iz Gacka, ubila kod esme u Vratlu Milutina Terzia, koji se vraao iz Draljeva. Bio je bez oruja, ali je na kapi
imao petokraku. Poslije nekoliko dana iz Bora za Gacko je prolo desetak Muslimana sa Drine. Sa sobom su gonili oko 40 goveda. Na Ljubicama
su u zasjedi bili Rade Vili, Milutin Zirojevi i jo nekoliko boraca iz Braievia, svi proetniki nastrojeni. Uhvatili su trojicu iz te grupe, jedan im
je pobjegao, a dvojicu su strijeljali. Opljakali su i nekoliko krava. Eto,
zbog toga oekuju jai napad na selo, pa su zato i poslali pismo Sreskom
komitetu da ih pomogne upuivanjem jedne ete.
Oko 14.00 asova, 30. decembra, iz Bora je, u prolazu za Gacko, ila
grupa od oko 70 ljudi. U njoj je bilo i vie andarma sa Sipovica. Grupu
je vodio Marijan Banovac. Naa zasjeda ih je zaustavila dok doe Luka.
Drugovi Borani! mi vas nismo zaustavili da vam zabranimo
prolaz i vezu sa Gackom. Mi elimo da sa vama, kao svojim komijama i
potenim ljudima, razgovaramo.
Govori im Luka o tome da smo uvijek ivjeli kao braa i dobre
komije, ali da okupator i faizam ele da od njih naprave sluge i nahukaju ih u borbu protiv Srba. A meu Srbima okupator eli da stvori etnike, da to vie zavadi nae narode, kako bi on mirno ivio i provodio
svoje planove. Naa Komunistika partija je pozvala i sve Muslimane, i
sve Srbe i Hrvate u partizanske jedinice, da se bore protiv okupatora i
izdajnika naroda ustaa i etnika. Kroz tu borbu borimo se za socijalizam, kao u Sovjetskom Savezu.
Sta vi komunisti hoete odvojeno? Mi smo najblii vaoj ideologiji. I mi se borimo za nacionalsocijalizam... odgovori, vrlo glupo,
Marijan.
ekaj Marijane, ti to ne razumije. To nije tano. Objanjava
Luka kako krvavi nacizam nema nita zajedniko sa naom ideologijom
i sa socijalizmom. Faisti raspiruju nacionalnu i rasnu mrnju. Kakvu li
e Hitler od njih stvoriti vjernu naciju, kad eli unititi slovenske narode
u koje i oni spadaju? Kae im da oni Hitleru rasu nee popraviti. Kad mu
vie ne budu potrebni odbacie ih. Nigdje tim putem nee prispjeti.
Ne dajte se zavesti, drugovi Borani. Ne dozvolite da vas guraju
u sramnu izdaju i u borbu protiv vae brae i susjeda. Velika e sramota
biti za onoga koga narod proglasi izdajnicima i zlikovcima.
Nasuf aroti, iz Bahori, prokomentarisa Lukine rijei ovako:
E, profesore, kad bi' ja znao da e i pola od toga biti, sad bih uzeo
puku i poao s tobom u partizane.
Nimalo mi se ne svia mjesto gde se naa eta nalazi. To sam rekao
Luki, Ranku i Slobodanu. Kao u kazanu smo. Ako nas tu napadnu teko
e se eta izvui. Odvojena je od Bodeike ete toliko da nikakvu saradnju, u sluaju napada, ne moemo ostvariti. Ako ustae napadnu na
Bodeita ovdje e nas izolovati i neemo im moi priskoiti u pomo. Ni
Dobro vor, odavde, ni u kom sluaju ne moemo nou drati. A Dobrovor
je klju odbrane oba sela.

Izjutra rano, 2. januara, u Bodeita su doli Mirko Mastilovi, sa

etiri druga iz Lipnika i Jasenika, i Radoje Tadi sa devet boraca iz Pive.
Drugovi koji su doli s Mirkom treba da se prikljue naoj eti; Radoje
sa svojima Bodeikoj.
U vee je Luka poao u Bodeita da prenese na zahtjev da se stalno
i vrsto dri Dobrovor.
NAPAD USTAA NA BODEITA

Uvee, 3. januara 1942. godine, itava eta je bila u kui Obrena

Terzia. Luka i Ranko su nas svu no zabavljali priama. Neto oko 02.00
asa, 4. januara, Slobodan se ljutio i tjerao ih da spavaju.
Nae prie, smijeh i gunanje ponekog druga oko 04.00 asa prekinula je snana puana i mitraljeska vatra.
Skoismo kao opareni. Kroz male prozore se ne moe napolje. Puana i mitraljeska vatra ih je polomila. Meci se zabijaju u zidove na suprotnoj strani prostorije. Uhvati nas panika. Leei traimo oruje. Poneko
je bio skinuo obuu. Poluglasno smirujemo drugove. Meci kroz prozore
dolijeu u sobu. Puui se primiemo vratima. Miro Bjelogrli i Kojo Bokovi su na strai iznad kue. Ustae pokuavaju ubaciti bombe u kuu.
Sreom, svaka se odbije, ali snano grune pored zida da se sva kua
zatrese.
Psuju nam as srpsku as komunistiku majku i pozivaju da se
predamo. Prijete da e nas ive derati, glave nam rezati i oi vaditi.
Dopuzah do vrata da izvidim kako emo se izvlaiti. Ispred vrata,
na dva-tri metra, ima jedna koliba, uz koju je prislonjena povea gomila dugih vrljika. Upuujem borce da se pored nje, puzajui, provlae
ka Miru i Koju, koji su na strai, i otvaraju vatru na ustae. Jedan po
jedan poeli smo se izvlaiti. Teko je bilo na vratima odrati red. Svaki
borac je elio da se to prije izvue iz ove zamke i doepa ireg prostora.
Za oko jedan as svi smo se nali izvan kue. Laknulo mi je kad sam
vidio da su svi borci ivi. Ali nigdje zaklona ne moemo nai. Snijeg je
sve pokrio. Zato smo odluili da se to prije prebacimo ka Dobrovoru i
umi ispod njega. ujemo i estoku borbu iznad Bodeita i pjesmu ustaa
po gredama iznad samoga sela.
Moja bijela kabanica, koju mi je majka napravila od arava, dobro mi je dola. Gdje god legnem, uopte se ne vidim. ini mi se da se
oko mene ustaki meci rede zabadaju u snijeg.
Nekako smo uspjeli, Obren Vojinovi i ja, da se izvuemo stotinjak
metara i da vatrom titimo ostale, kako bismo se poeli izvlaiti ka Dobrovorskoj umi. Svi su se borci i izbjegli narod skupili u tom gaju, bez perspektive da se dalje izvuemo. Uveliko se razdanilo pa je svaki na pokret
bio lako uoljiv. A ustae su navaljivale kao strvinari.
Luka me zovnu da mi kae da je Ranko smrtno ranjen. Odmah iza
toga poginuo je Todor Vojinovi, koji je bio u zaklonu neto nie od gaja.
Pritrala mu je njegova ena Jovana, uzela mu puku i zauzela poloaj da
puca. Njena odvanost kao da je ohrabrila ostale borce.

Ubrzo teko ranie u nogu Boriu Bokovia, a odmah zatim i Obrada

Babia, dva odvana borca.
Skoro je ve podne, a pola drugova je jo u tom prokletom gaju!
Ustaka vatra im ne da oka otvoriti. Slobodan mi ree da je Boro Avdalovi
ranjen, i jo tri-etiri druga. Sreom, svi mogu da se kreu, ali, eta sve
manje ostaje sposobna za borbu.
Dopuza Slobodan. Ree da je Ranko podlegao ranama. Na glavi mu
je ostala aka kapa sa petokrakom zvijezdom. Slobodanu pune oi suza.
Rekoh mu da se to prije prebacuje, sa Lukom.
Eto, Ranka vie nema. Do prije nekoliko minuta uo sam ga kako
hrabri drugove. Ne znam je li to ta neka prokleta sudbina? Koliko je insistirao kod Obrena u Drameini da sa nama poe!
Luka i Slobodan su dopuzali do pola puta od ume i tite one koji
se tekom mukom probijaju naprijed. Tek to su se svi borci i narod izvukli iz gaja, ustae mu prilaze i u njega bacaju bombe.
Obren Vojinovi i ja smo uspjeli da se probijemo do Luke i Slobodana.
Ka Bodeitima je i dalje jaka vatra. Sve se vie primie selu. Otpor Bodeike ete je prevaziao naa oekivanja. Njeni borci uporno
brane svoja ognjita i svoje porodice. Ustae su zaposjele grede iznad sela
i u pravcu Mjedenika, sve do Brnjca, u pravcu Slivalja. Tim snagama spreavaju pristizanje pojaanja Bodeitanima.
Vee snage ustaa iz Graanice, Mrenovia i Bahori krenule su preko
Vratla i Tarahin Dola da prvo likvidiraju nas, a potom da, sa istone i june
strane, napadnu selo i onemogue odstupanje narodu iz Gornjih u Donja
Bodeita.
Bodeika eta i narod estoko su se oduprli zlikovcima. Svaka kua
je postala tvrava. Svi se bore bez uzmaka. Srea je to su u selu iskusni
borac Vule Skoko sa svojih pet drugova, Radoje Tadi sa svojim vodom,
te Mirko Mastilovi sa drugovima koji su sa njim prispjeli. Zajedno sa
Bodeikom etom predstavljaju snanu cjelinu. Na vie mjesta bilo je
sluajeva da ustae pale kuu, sa jedne strane, a da je s druge strane
brane narod i njegovi borci. U selu se vodila neravnopravna borba.
Jedan dio boraca nae ete spustio se nie, da titi odstupanje naroda
iz Bodeita. Nekoliko boraca je nakratko otilo sa ranjenicima do Braievia, a Luka, Slobodan, Miro, Milan Slijepevi i ja krenusmo da zauzmemo
Dobrovor. Ustae dre poloaje na vrhu grebena. Prili smo im vrlo blizu,
ali pokuaj da ih stjeramo sa vrha nije uspio. Bacili smo dvije-tri bombe,
ali su ustae i dalje na vrhu i ne pomijeraju se. Bacaju i oni bombe, koje,
sreom, grunue daleko iza nas u snijegu. Leimo tako na vrhu i jedni
i drugi, nemoni da jedni druge stjeramo sa vrha grebena.
VELIKI GUBITAK

Vrebamo jedni druge, kao maka mia. Luka malo podie glavu,
da osmotri. Odjednom, klonu pored Slobodana u snijeg.
Milinko, pogibe Luka!
23 Ratna seanja, III

353

Metak ga pogodio pravo u elo i izbio na suprotnu stranu glave. Miro

ga povue nazad.
Veliki, veliki je to gubitak. Za nau etu, za na bataljon, za Sreski
komitet, za sve Gaane. Dolje, ispod Dobrovora, ostade i drugi lan SK
KPJ za Gacko, rukovodilac omladine, na omiljeni drug, neustraivi borac i prekaljeni komunista Ranko Mihi.
Slobodan uze od Mira jednu bombu. Udari u kundak i samo je malo
prebaci preko grebena. To isto uinismo Miro i ja. Vratie se i naa tri
borca iz Braievia i zauzee poloaje pored nas. Bacismo jo dvije bombe.
Zaudo, ustae ih ne bacaju vie. Nastade kratko zatije. Ne smijemo se
pomaknuti, ni da osmotrimo ta rade. Lukina smrt nas je pribila za snijeg.
Pobjegoe povika Milan Slijepevi, koji je neto nie leao
i vidjeo ustae kad su u trku poeli skakati niz Dobrovor. Jednoga ustau
smo nali mrtvoga s druge strane grebena, a na snijegu su se vidjeli tragovi krvi mora da je bilo i ranjenih.
Mrak se poeo sputati. U Bodeitima su poele da gore neke kue.
Otpor u selu je polako jenjavao.
Kad smo poli ka Bodeitima, bila su sva u plamenu. Pristiemo
narod koji bjei. Ostala su zgarita kua i tala, te mnoge rtve i ranjenici.
Borba na Bodeitima, Vrtlaru i Tarahin Dolu daleko se ula. U Vrbi
se toga jutra nalazila itava etnika svita: Milorad Popovi, Stevo Starovi, Spasoje Tadi, major Todorovi, Tomo Guzina, Vidak Kovaevi i
sa njima vei broj etnika. Njihova akcija preko Bahori u pravcu Bodeita mogla je mnogo pomoi ugroenom narodu.
Napadajte ljudi, izginu narod u Bodeitima molio ih je Novak Mastilovi.
Neka, pope, nemoj dizati prainu tako je odgovorio major Todorovi.
Neto oko podne Novak ih je ponovo molio da pou. U selu su se
nalazila njegova dva brata.
Ako, pope odgovorio mu je Tomo Guzina i moja se sestra
tamo nalazi. Tamo se komunisti biju neka ginu, manje e ih ostati. Mi
neemo ginuti za njih.
Malo zatim stigao je u Vrbu Janko Tadi sa svojim borcima i Milan
Skiljevi i Gojko Okiljevi sa veom grupom boraca nae ete. Nastala je
guva kada su Peko Popovi, Gojko i Milan potegli oruje na one koji
nijesu htjeli da krenu u napad. etnike voe su se ubrzo negdje sklonile.
Borci nae ete su u prvi sumrak krenuh, zajedno sa borcima Janka
Tadia, ka Bodeitima. Do Bodeita, u Bahorima i Mrenoviima, nijesu
naili ni na kakav otpor. Izbili su u Bodeita, ali je bilo kasno. Bodeita
su bila u plamenu.
Za naim borcima do Bahori i Mrenovia ili su i neki etnici Milorada Popovia. Oni su u tim selima ostali. Na liniji DobrovorBukva sas-

tali smo se sa Jankom Tadiem, Gojkom i Milanom. U isto vrijeme planule

su skoro sve kue u Bahorima i Mrenoviima.
Zlikovci etniki, ele da ta pljaka padne na na raun ljutio
se Slobodan i naredio Miru da u tom pravcu ispali nekoliko rafala iz mitraljeza.
Iz Vrtlara su ustae odvele Anu Terzi, enu Milovu, sa dvoje djece,
sinom od 5 i kerkom od 7 godina, i sve troje u Boru ubili.
U Bodeitima je poginulo 12 boraca, 17 ena, djece i staraca, a preko
30 boraca i mjetana je ranjeno.
Poginuli su borci: Luka Nenezi, Ranko Mihi, Jovo Okiljevi, Sava
Aima Damjanac, Ilija Ivana Damjanac, uro Ivana Damjanac, Trifko Vasilja Petkovi, Aim Save arkovi, oro Todora arkovi, Todor Trifka Vojinovi, Milovan Todora Gutovi i Mile Todora Terzi.
Ustae su u Bodeitima uhvatile i odvele u Bora Jelu, enu Save
Damjanca, koja je bila u drugom stanju, i etvoro djece Obrena Terzia.
Na veliko nae uenje Jelu Damjanac i djecu Obrenovu vratili su kroz
dva dana doli su u Vrbu.
Svi borci nae ete, i borci iz Pive, prikupili su se u Objeeniku i
Aladuzama. Na Vuevu, prema Boru, drali smo strae i bili budni da
nas ustae ponovo ne iznenade.
Saznali smo da su etnike voe, sa majorom Todoroviem, stigle u
Braievie. etnika propaganda je velika. Prijete da e slistiti sa zemljom sva muslimanska sela: Bora, Kulu Fazlagia, Ravni, Graanicu i
da e upasti u Gacko.
Nijesmo nasijedali takvoj propagandi, jer smo znali da etnici za takav poduhvat nemaju snaga. A da ba ni oni nijesu to ozbiljno mislili, i
da je takva propaganda imala sasvim drugi cilj, pokazuje pismo majora
Todorovia, koje je, poslije dolaska u Gacko, upueno poruniku Salatiu
u Kalinoviku. To pismo je primio Ilija Manojlovi, da ga uputi u Kalinovik. Meutim, Ilija je pismo predao, 10. januara, Ivanu Staroviu, koji je
doao kod nas u Objeenik.
Nalazim se kae se u pismu izmeu dvije male Azije, Bora
i Kule Fazlagia. Ni jednu ni drugu nemam namjeru napadnuti. Prijetim
im zato to je to popularno meu ovdanjim Srbima. I na taj nain ih odvajam od uticaja komunista".
Istina, etnici su neto kasnije, 14. januara, izvrili napad na Bora
preko Drirepa, Gredelja i Kljunca. Taj napad je bio koordiniran sa akcijom etnika iz foanskog sreza, koji su se u Foi istakli klanjem muslimanskog ivlja, ali je sve to bilo neozbiljno i neorganizovano. Zapravo
oni su samo, iz velike daljine, zapucali na Bora. Lako su odbaeni i vraeni niz Vratar.
Poslije smrti Luka Nenezia i Ranka Mihia u Sreskom komitetu su
ostala samo dva lana, Obren Starovi i Ljubica Mihi. Tada je u Komitet
kooptiran Blao urii. On je ranije bio zaduen za organizaciju i formiranje narodne vlasti i kao instruktor u politikom radu.

ITALIJANI NAM LJUBICU UHVATILI

Oko 30 italijanskih vojnika, koje je predvodilo nekoliko etnika, iznenada su, 5. januara 1942. godine, izbili u Lipnik. Podijeljeni u dvije kolone opkolili su kuu ura Lojovia, u kojoj je bilo sjedite Sreskog komiteta KPJ za Gacko. U kui se u tom trenutku od lanova Komiteta nalazila samo Ljubica Mihi. U drugoj sobi su bili urova ena i djeca.
urova ena je ula u sobu i obavijestila Ljubicu da kolona Italijana
ide prema kui. Ljubica je pogledala s vrata i procijenila da je nemogue
pobjei, jer je te noi napadao snijeg i trag po njemu bi bio lako vidljiv.
No, imala je dovoljno vremena da skloni ono to Italijani nijesu smjeli
nai pisau mainu, apirograf, izvjetaje i druge pisane materijale Komiteta. Pretpostavljala je da je u pitanju neka prijava o njenoj aktivnosti,
te da e, ako ne nau dokazni materijal, nekako moi da se izvue i opravda. Italijani su u kui pronali samo Ljubiine line stvari, neke sveske
iz uiteljske kole i neto knjiga, beletristike, to sve nije bilo kompromitujue.
Odveli su je ipak u Gacko, u zatvor. Tek tamo je, na sasluavanju,
saznala da je hapena u vezi pogibije njenog brata Ranka, u borbi voenoj 4. januara. Ustae su u Rankovom odijelu nale njegovu aku knjiicu i tako utvrdile ko je. Rankove line stvari su predale Italijanima (runi
sat, knjiicu i kapu).
Italijani od Ljubice nijesu mogli nita saznati o partijskoj aktivnosti
na terenu, ali nijesu udovoljili ni ustaama da im je predaju radi daljeg
isleivanja, pa su odluku o njenoj sudbini odlagali.
Ponaanje Italijana prema Ljubici bilo je korektno. Bilo joj je jasno
da je ele sauvati od ustaa, to je izriito i zahtijevala. Meu italijanskim
isljednicima bio je i kapetan dr Batissini, advokat iz Venecije, stariji ovjek. Valjda dirnut Ljubiinim dranjem i nainom odbrane, oigledno je
bio sklon da joj olaka poloaj.
Jedne noi je Ljubica namjerno neto jae nagaravila lice i kosu dimom lampe karbitue i sjutradan je molila kapetana Batissinija da joj se
omogui kupanje.
U meuvremenu je za Ljubiin boravak u zatvoru saznao Rade Govedarica. Poto su mu to Italijani odobrili, slao joj je svakog dana ruak po
erki Miri. To je Ljubici omoguilo da javi, preko Bora Govedarice, Radova Bratia, partijskoj organizaciji, odnosno Obrenu Staroviu i ostalim drugovima gdje se nalazi i u kakvoj je situaciji. Javljeno joj je, istom vezom, da razmisli i predloi nain za organizovanje bjekstvo iz zatvora. Ljubica je javila Boru da joj poalje seljaku ensku odjeu kod Brane Ronevi. Pretpostavljala je da e izdejstvovati kod Italijana da je tamo
odvedu da se okupa; u Braninoj kui je stanovao italijanski svetenik
Marrtone. Boro je odjeu poslao sa Miholjaa, po Draginji, eni Vukote Govedarice.
U pratnji tumaa Foretija i dva italijanska vojnika, Ljubica je 17. januara dola kod Brane. Saekale su je Brana i njena majka taka i odvele da se okupa. Italijani su sa takom sjedili u sobi, gdje su poaeni,

a Ljubica se, uz pomo Braninu, presvukla, povezala crnu maramu, svoju

odjeu spakovala u jednu torbu i izala iz kue. Ila je arijom, na
italijanski blok, i produila za Miholjae. Ljubica je znala da pijanim
danom, subotom, ene iz okolnih sela donose neto proizvoda i kupuju
to nadu, i da je italijanska kontrola tim danom blaa, pa ga je zato i izabrala za bjekstvo.
Za to vrijeme Brana je razgovarala sa Italijanima da bi to vie produila njihov boravak u kui.
Ispod Miholjake crkve Ljubicu su saekah Boro Govedarica i Ljubo
Koji, sa kojima je pola za Jasenik.
Kad je Italijanima postalo sumnjivo Ljubiino predugo kupanje, mogli su samo da utvrde da je podjegla. Odmah su podigli uzbunu, a Branu
su odveli u zatvor.
Jo dok se Ljubica presvlaila u kuhinji, pitala je Branu da li se
boji posljedica njenog bjegstva. Brana je odgovorila:
Vie volim da sam u zatvoru ja nego ti. Ljubice, ti si drugovima
na terenu potrebnija.
Na Platicima je Sreski komitet ostao do 15. marta, kada se preselio u
vrbsku kolu, a 27. marta odlazi na emerno, gdje je, u kui Danila Supia, ostao sve do povlaenja naih snaga za Bosnu.
ZLOIN USTAA IZ BORCA

Iz Bora nam je stigla tuna vijest, koja je potresla sva sela gatakog
sreza. Ustae iz Bore su izvrile stravian zloin.
U noi 6/7. januara 1942. godine, ubile su sve lanove dvije familije
Lera u selu Sipovicima. Od 13 lanova tih porodica jedan je imao 5 godina,
7 od 10 do 20, 2 od 20 do 30, 4 po 40 i 2 lana preko 50 godina.
To zlodjelo su izvrili tajno, kako se za njega ne bi ulo u Pridvorcima, gdje je ivjelo jo 133 stanovnika srpske nacionalnosti, dok selo potpuno ne blokiraju.
Ustae su blokirale Pridvorce 6. januara uvee. Seljaci su to primjetili, ali se nijesu nadali najgorem. No itavu no, 6/7. januara, ostali su
budni, u velikom strahu, posve nezatieni.
U zoru 7. januara, na pravoslavni Boi, ustae su, zajedno sa onima
koji su doli sa Sipo vica poslije izvrenog zloina, prvo pohvatah sve odrasle mukarce iz porodica Adia, Dodera, Gojkovia, Nosovia i Skoca,
koje su u selu ivjele. Povezali su ih i zatvorili u jednu talu. Malo zatim
to ine i sa enama i djecom. Njih vezuju i zatvaraju u drugu talu. Odmah
su poeli da ih mue najteim mukama. Mlade ene i djevojke su prvo obeastili. Na kraju tog zvjerskog orgijanja ustae su ubile svih 133 srpska
stanovnika (9 od 5 godina, 21 od 5 do 10, 43 od 10 do 20, 17 od 20 do 30,
13 od 30 do 40, 13 od 40 do 50 i 17 stanovnika preko 50 godina).
Ustae su 8. januara zapalile obje tale.
Kasnije se saznalo da su zatvorenim mukarcima probijah lobanje
mecima, kako bi izgledalo da su u borbi poubijani. Prialo se i da su neke

djevojke sa gubilita pobjegle i bacile se u Neretvu. U sve te prie teko je

bilo vjerovati, jer su svi ubijeni bili pozatvarani u tale.
Imovinu ubijenih porodica ustae su podijelile izmeu sebe, kao nagradu za ono to su uinile.
MILINKO

OKILJEVIC

SARADNJA LIKIH I KRAJIKIH PARTIZANA

Neposredne veze i uzajamno pomaganje izmeu Like i Bosanske krajine stare su vie od jednog stoljea.
Poslije okupacije Bosne i Hercegovine, 1878. godine i estih buna
iz tih vremena, izbjeglice je uvijek put vodio u Liku gdje su nalazili pribjeite, topao ljudski prijem i svesrdnu pomo. Jo i danas se rijetki
devedesetogodinjak iz Like prisjeti kako je u njihovoj kui tri zime prezimio ovoliki ili onoliki broj raje, ili kako je stric Sava oenio mladu i
lijepu rajkinju."
Poslije okupacije Bosne, poinje intenzivno iseljavanje iz Like u Bosnu itavih porodica. Podgrme, Podkozarje sve do Dubice, naseljavaju
like porodice: Sudukovii iz iroke Kule, Grbii sa podruja Vrhovina,
opii, Stoisavljevii i jo neki iz okoline Srba, zatim Bogdanovii, Trtice,
Konari. Uzelci, Bajii i mnoga druga bratstva ili roaci kao to se u Lici
meusobno nazivaju oni koji nose isto prezime.
Pogromake godine prije prvog svjetskog rata u kojima se Austrou g a r s k a Monarhija krvavo obraunavala sa svojim protivnicima, takoe
zbliava porobljene Liane i Krajinike. Mlada nacionalna buroazija u
Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini se u to vrijeme stavlja na elo oslobodilakih pokreta koji poprimaju iskljuivo nacionalni karakter. Meutim, ta
borba se od politikih nadmudrivanja uenih voa iz gradova, prenosi na
konkretan teren u sela i zadire u vitalne interese i posljednjeg seljaka ispod Grmea, Kozare, Velebita i Pljeivice.
Poslije sarajevskog atentata, liki pastiri su po planinama pjevali
pjesme u slavu Principa i njegovih drugova, veselili se smrti vladara tuina i inspirisali se hrabrou mladih Bosanaca. Sve te pojave su prerastale lokalne okvire i slijevale se u jedan iroki nacionalni pokret, koji nije
poznavao granice niti se ograniavao na pojedine uske teritorije. To se naroito odrazilo na ruskom frontu u toku 1914. i 1915. gdje su se mase Liana i Bosanaca iz redova austrijske vojske predavale Rusima bez i jednog opaljenog metka, a kasnije se svrstavale u dobrovoljce pod zastavom oktobarske revolucije i srpske vojske, vjerujui da e u ujedinjenoj dravi
junih Slovena nai najzad svoju ujedinjenu domovinu.
Sve je to doprinosilo da su se Liani u Bihau i Bosanci u bilo kojem
mjestu Like osjeali kao kod svoje kue. Uz to, to je zaista otvoren i neposredan svijet i nita im nije stajalo na putu da se zblie i mnogostruko

poveu. Lika je takoe prihvaala iz Bosne svake godine prilian broj sezonskih poljoprivrednih radnika u vrijeme kosidbe.
Tridesetih godina pojavljuje se jedan krupan administrativno-politiski dogaaj na relaciji LikaBosna, koji je u neku ruku, istina nepopularnim administrativnim putem, jo vie zbliio dva naroda. To je bilo pripajanje dviju opina korenikog sreza, srezu Biha. Naime, u doba estojanuarske diktature, 1929. godine, biva Kraljevina SHS dobiva naziv J u goslavija i vri se nova administrativno-teritorijalna podjela na devet banovina. Tada opine Liko Petrovo Selo i Zavalje potpadaju pod Vrbasku
banovinu ili srez Biha. To je bilo podreeno obezbjeivanju politike prevlasti vladajue klike, jer je priblian broj srpskog i hrvatskog stanovnitva
na periferiji triju opina (i srezova) u rovitoj politikoj situaciji oteavalo
vlastodrcima uspjenu politiku kontrolu nad masama. Ovom podjelom
ostvarena je veina srpskog stanovnitva u novoformirano j plitvikoj opini, a istim ciljem je i opina Liko Petrovo Selo, sa 2605 Srba prema
1377 Hrvata, prikljuena Vrbaskoj banovini ili bihakom srezu.
Poslijednji dan juna mjeseca, 1941. godine, donio je nemir, sumnje
i teku neizvjesnost gotovo polovini likog stanovnitva. Sticajem nesrenih okolnosti i ova tragedija je unekoliko vezana za Biha. U ranu zoru
30. juna, 1941. godine, sva sela plitvike opine su opkolile ustake bande,
ostavile narodu jedan sat vremena za spremanje i digle ga gola i bosa
sa stogodinjih ognjita. Zaprena kola za ovu nesrenu kolonu, mobilisana
su iz korenike i bunike opine prikrivajui to izgovorom da e voziti materijal za vojne potrebe.
Kolona je, pristiui na periferiju Bihaa, satima ekala na Garavicama dok su ustaki koljai odluivah o sudbini nesrenog naroda. Kasnije se govorilo da je neki ugledni Musliman, iz Bihaa, sprijeio likvidaciju ovog naroda i da je odlueno da se otpremi dalje na teritoriju petrovakog sreza to je i uinjeno. Sigurno je to da ustaki zloinci u to vrijeme tehniki nijesu mogli obaviti svoj krvavi posao, jer se radilo o masi
od preko hiljadu dua. Malo kasnije kada su pronaene jame irom Like,
Bosne i Hercegovine i ostalih krajeva, na koje se prostirala razbojnika Pavelieva vlast, a pogotovu kada su proradile fabrike smrti u Jasenovcu i
Staroj Gradiki ustaki no nije birao rtve niti je prezao pred ovohkom
ili onolikom brojkom.
Dugu povorku je no zatekla na istonoj periferiji Bihaa, na desnoj
obali Une prema Ripakom klancu. Padala je plaha junska kia, a prognani narod je doivio svoju prvu no van svojih domova pod vedrim nebom.
Ali ta su no i kia bili u odnosu na minuli dan i one druge koji su sobom
nosili strijepnje i neizvjesnosti. Taj noni komar nevremena i zlih slutnji preivljavah smo na periferiji simpatinog grada, za koji su nas
vezale mnoge prijatne uspomene i sa kojim smo se moda zauvijek rastajali.
Mjesec dana kasnije u osloboenom Drvaru i drugim borbama u to
vrijeme uestvovah su svi prognani Liani sposobni za borbu. Poslije glasa
da je osloboen i Srb, jedan stari seljak iz Crvljivice, sela nedaleko od
Drvara, rekao mi je: Znao sam ja da Liani nee iznevjeriti."

Seljaci iz Bosne i Like, poueni ivotnim iskustvom, vjerovali su

jedni u druge u najsudbonosnijim trenucima, ne znajui da su njihovi sinovi ili nove generacije organizovali i rukovodili ustankom, ne ostavljajui nita dobroj volji, iako je ona svuda postojala. Burna vremena trae
da se svakom odredi jasan i precizan zadatak. Na taj nain su borbeni duh
i volja ljudi pretvarani u organizovanu materijalnu snagu sposobnu da
tue i pobjeuje neprijatelja. U prvim mjesecima ustanka su like ustanike jedinice bile potinjene tabu gerilske brigade u Drvaru.
Svako nareenje upueno komandama ustanikih jedinica iz Drvara koje su drale poloaje prema Lici, upozoravalo je da se uhvati i dri
vrsta veza sa likim ustanikim jedinicama. Istovremeno pobjede na jednoj ili drugoj strani slavljene su i jednako djeljena radost. Tako u jednom
lanku, tampanom u Gerilcu" krajem augusta 1941. godine, pie: Danas
se zastava narodne slobode vije ne samo u Drvaru, nego u jednoj velikoj
oblasti, u planinskoj oblasti velikog dijela nae drage Bosne i krevite
Like." 1
Na savjetovanju za zapadnu Bosnu i Liku koje je odrano u Drvaru,
31. VII 1941. godine, prisustvovali su predstavnici komandiri desetine
gerilskih odreda iz itave Like. . . . Prvom konferencijom delegata Bosne i Like i borbama oko Kulen Vakufa rukovodio je tab za Liku. Glavne
snage dao je Donji Lapac, Cvjetniani i Vrtoe. Neprijatelj je uspio skoncentrisati snage u Bosanskom Petrovcu, smetao je borbu sa Kulen Vakufom.
Presjecali smo pristup Kulen Vakufu i vrili napad na ukove." 2
Dok su ustake vlasti koncem juna 1941. godine protjerale itavo
srpsko stanovnitvo plitvike opine na teritoriju Drvara i Bosanskog Grahova, u septembru su to isto uinili sa srpskim stanovnitvom iz Likog
Petrovog Sela, Zeljave, Baljevca i jo nekih sela oko Bihaa, tjerajui ih u
najveem broju na teritoriju sreza Donji Lapac. Jedan dio naroda je sam
pobjegao i preko Pljeivice stigao u sela oko Korenice. To je bio teak
problem za siromana i opustoena sela Like i velika briga, u prvo vrijeme vojnih komandi, a kasnije narodnooslobodilakih odbora oko smjetaja i ishrane ovog naroda. U sauvanim dokumentima toga vremena (septembar, oktobar, 1941. godine), Stab gerilskih odreda za Korenicu i okolicu zahtjevao je od svih komandira da dostave izvjetaj o broju izbjeglica
koje se nalaze na njihovoj teritoriji, o njihovom smjetaju i obezbjeenju.
Sva omladina iz redova izbjeglica ukljuila se u aktivan politiki rad
u omladinske i vojne organizacije na teritoriji sela gdje su bili rasporeeni.
Od njih su postali ne samo hrabri borci nego i daroviti i vjeti komandiri i komandanti u partizanskih jedinicama, kao i umjeni i sposobni omladinski rukovodioci. Pomenimo samo dvoje izmeu njih: Radu Bubala,
koji je poginuo kao zamjenik komandanta 3. like brigade i proglaen narodnim herojem, i Katu Bubalo, istaknutog omladinskog rukovodioca i
1
Zbornik dokumenata i podataka o narod nooslobodilakom ratu naroda i narodnosti Jugoslavije, tom IV, knjiga 1, dokument br. 52 (U daljem tekstu Zbornik
IV, kaj. 1, dok. hr. 52).
2
Zbornik V, knj. 1, dok. br. 39.

borca, koja je hrabro poginula 1943. u borbama sa ustaama na irokoj

Kuli u Lici. Opina Liko Petrovo Selo se poslije ustanka ponovo vratila
u sastav korenikog sreza, ne priznajui ni kraljevsku teritorijalnu podjelu
od 1929. godine, a ni Pavelievu.
Neposredna veza i koordinacija borbenih akcija izmeu likih i krajikih partizana nije se prekidala ni jednog trenutka gotovo itavo vrijeme
oslobodilakog rata. Pored zajednikih akcija 27. jula, prilikom napada na
Drvar, Srb i druga mjesta, objedinjene, gerilske jedinice (naziv iz prvih
dana ustanka) opsjedaju i vode niz uzastopnih borbi i konano 7. septembra
1941. oslobaaju Kulen Vakuf. Sve te ustanike snage su pripadale pod
jednu komandu, i to komandu taba gerilskih odreda iz Donjeg Lapca."
O znaaju teritorije u trouglu LikaBosanska krajinaKordun i velikim mogunostima ustanikih snaga na tom podruju, zapisano je u pismu koje je Vrhovni komandant NOPO Jugoslavije, drug Tito, poetkom
januara 1942. godine uputio partijskom i vojnom rukovodstvu Hrvatske. . . .Mi smatramo da bi se danas ve moglo u Hrvatskoj, naroito u
Lici i na Kordunu prema Bosanskoj krajini, prii potpunom ienju i oslobaanju t e r e n a . . ." s
Pored konkretnih veza i saradnje likih i krajikih partizanskih jedinica tokom burne 1941, postojalo je i razvijalo se i meusobno povjerenje,
vjera u snagu i moralnu vrstinu tako da se ni u najeim borbama nije
javljala sumnja da e ostati neobezbjeena krila i pozadina, ak ni onda
kada se jedinice nijesu oslanjale jedna na drugu. Osim toga iz graninih
sela oko gornjeg toka Une bilo je dosta partizana u Bataljonu Stojan
Mati", sa bosanske strane, kao i Liana u krajikim partizanskim jedinicama.
Tokom 1942. nastavlja se saradnja izmeu likih i krajikih partizanskih jedinica. Ali sada je to na viem stepenu, jer je ve u to vrijeme
i narodnooslobodilaka borba poprimila sve vei i iri zamah. U prvoj polovini maja mjeseca te godine, like, dalmatinske i krajike jedinice sadejstvuju u jednoj akciji dalekosenijeg znaaja ne samo po broju angaovanih snaga nego i po operativnoj zamisli i rezultatu: razbijanje etnika
popa ujia i ruenje najveeg vijadukta na pruzi ZagrebSplit. U ovoj
akciji uestvuju dvije ete 5. krajikog odreda koje razbijaju etnike u
Tikovcu i zarobljavaju 30 ujievih etnika.
Krajinici uestvuju u akciji zdruenih likih i dalmatinskih partizanskih snaga na tromei: Bosna Lika sjeverna Dalmacija, gdje sem
golog kamena nema nita. Na molbu Operativnog taba koji je rukovodio
ovom operacijom, Komanda 5. krajikog odreda uputila je ovim jedinicama
oko 15 hiljada kilograma hrane i na taj nain obezbjedila izvrenje ovog
znaajnog zadatka. 4
Uzajamne veze i saradnja na bojnom polju likih i krajikih partizana samo je jedan dio spona koje su vezivale Bosance i Liane. Like jedinice su ule u novu 1942. sa velikim pobjedama nad talijanskim okupas
4

Zbornik V, krnj. 3, dok. br. 1.

Zbornik IV, knj. 5, dok. br. 28.

torom, gdje je zarobljeno mnogo oruja, municije i druge opreme s kojim

je naoruano nekoliko novih bataljona.
U Korenici se 1942. proslavljao 1. maj u znaku velikih pobjeda i ogromnog poleta narodnih masa. U ovom likom gradiu su u to vrijeme bila
sjedita: Centralnog komiteta KP Hrvatske, Glavnog taba NOPO Hrvatske, taba 1. operativne zone, Oficirska kola Glavnog taba NOPO Hrvatske, taba grupe partizanskih odreda Like i sjedita drugih organizacija. U to vrijeme preko zvunika ljudi su sluah vijesti Slobodne Jugoslavije o pobjedama partizanskog oruja irom zemlje, a naroito blistave
pobjede krajikih partizana.
Proslava 1. maja u Korenici pretvorila se u veliku manifestaciju
partizanskih boraca i naroda. Sveanom raspoloenju masa doprinijeli su
i tek prispjeli glumci Narodnog kazalita iz Zagreba, a naroito recitovanje
Salka Repka Kulenovieve pjesme. Pismo Jove Stanivuka crvenoarmejcu
Kolji Krilovu.'' Skender je svojim britkim jezikom punim humora odabrao
stvari iz svakodnevnog ratnikog ivota, ono to je preivljavao i ega se
sjeao svaki ovjek na frontu i u pozadini. Ali su te rijei kroz usta recitatora i glumca razobliavale slabost d ismijavale neprijatelja, u prvom
redu talijanskog okupatora, u iju se slabost zaista uvjerio narod u dotadanjoj praksi.
Sjeam se kao da mi sada stoje pred oima panoi u staklenom izlogu
u gradu, na kojima je krupnim slovima zabiljeena velika pobjeda krajikih partizana, osloboenje Prijedora, 16. maja 1942. godine. Nekoliko
dana kasnije je isto tako krupnim slovima zapisano kako partizani raspolau i avijacijom. Bilo je to nakon prelijetanja na osloboenu teritoriju
Kluza i Cajaveca. Posmatrajui oteti neprijateljski tenk, koji je tih dana
stajao u Korenici, sluajui o avionima, narod je u mati zaokruivao partizane kao jaku oruanu silu, jer su upravo tenkovi i avioni bili ono u emu
su partizani do tada oskudjevali.
U toku proljea i ljeta 1942. nastavlja se vreme saradnje likih i krajikih partizanskih jedinica. Sredinom juna 1942. Italijani izvlae svoje jedinice iz Bihaa pravcem: Liko Petrovo SeloVrhovineOtoac, gdje ih
napadaju i nanose im osjetne gubitke liki bataljoni Ognjen Pria" i
Marko Orekovi". Tako je 14. juna na vrhu Klokoevice, izmeu Likog Petrovog Sela i Prijeboja, napadnuta italijanska motorizovana kolona
i zapaljeno 7 kamiona.
Od toga vremena like jedinice preuzimaju blokadu neprijateljskog
garnizona u Likom Petrovom Selu i vode este borbe na njegovim spol jnim obezbjeenjima, Hrnjakovom vrhu, Celopeku i dr. Tih dana je prekinut
i vodovod na Klokoevici i to krak prema Petrovom Selu, dok je krak koji
vodi u Zeljavu, namjenjen narodu, ostavljen ispravan.
U planu saradnje izmeu krajikih i hrvatskih jedinica za vrijeme
neprijateljske ofanzive na Bosansku krajinu, od 26. jula 1942. godine stoji: .. .Na sektoru Biha, dio snaga Like grupe vezao bi snagama i akcijama
snage neprijatelja u Bihau s jedne strane, a snage V krajikog odreda u

pravcu PetrovacRipaBiha zadravale bi neprijateljske snage u Bihau, s druge strane ..

Prema dalekosenoj zamisli Vrhovnog taba NOPO Jugoslavije, pripreme za bihaku operaciju odvijale su se na udaljenosti vie od 100 kilometara na svim pravcima. To je imalo viestruki znaaj: unitavanje neprijateljske ive sile po dijelovima (izolovanim garnizonima); likvidacija neprijateljskih uporita na irokom prostoru i najzad ouvanje maksimalne
tajnosti operacije dovodenjem jedinica iz dalekih rejona i organizacijom
napada gotovo iz pokreta.
Druga lika brigada je na dan poetka napada na Biha stigla na Plitvika jezera, odakle je ravno mjesec dana ranije krenula na jedan od svojih
najslavnijih borbenih pohoda. U duhu direktive Vrhovnog taba i operativnog plana Glavnog taba Hrvatske, like, kordunake i banijske partizanske jedinice su dobile zadatak da u irokom meuprostoru: KarlovacPetrinjaSlunj, napadnu i oiste nekoliko neprijateljskih uporita, meu kojima Glinu, Tuilovi i neka druga. Tuilovi je predstavljao spoljnu odbranu Karlovca i bio naroito dobro i paljivo utvren.
U brigadu je tada poslije zavrene dvomjesene obuke, stupila eta
od blizu stotinu likih djevojaka. Mar je poeo iz sela oko Korenice, pravcem Plitvika jezeraplanina KapelaVeljun. Na splavovima smo preli
Koranu kod Vel j una i smjestili se po selima ekajui pokret prema glavnom zadatku, Tuiloviu koji je prema planu operacija bio namjenjen Drugoj brigadi. Ali ba u to vrijeme, 16. oktobra, pravcem Generalski stol
PerjasicaGornji Poloj, du osloboene teritorije kretali su se Italijani,
obiljeavajui svoj pljakaki pohod visokim stubovima dima koji se izvijao iz zapaljenih domova siromanih kordunakih seljaka. Stab brigade
je na brzinu napravio plan napada na Italijane, i brigada se brzo prebacila
preko Korane. Jedan bataljon se postavio ispred italijanske nastupajue kolone, jedan u pozadinu da bi neprijatelju odsjekao odstupnicu, a ostala dva
bataljona su u sumrak izvrila silovit juri na sredinu kolone. Neprijatelj
je razbijen, ali nije sasvim uniten jer ga je spasilo to bataljon, koji je
trebalo da presijee odstupnicu, nije uspio stii na vrijeme. Italijani su
imali preko 100 mrtvih vojnika i oficira, 32 su zarobljena. Zaplenjena
su 24 konja, 60 ih je ubijeno, a od oruja dva poljska topa sa 110 granata,
1 ispravan i dva onesposobljena tenka, 122 puke, 6 pukomitraljeza, tri
teka mitraljeza, 300 hiljada metaka, jedan putniki automobil, 7 motocikla i pukovska zastava. Na naoj strani su bila 4 mrtva, 14 ranjenih, meu
kojima i dvije partizanke.
U izvjetaju politkomesara Glavnog taba Hrvatske, Vladimira Bakaria, Vrhovnom tabu, o ovoj akciji se kae: . . . O v a akcija moe se
smatrati kao najuspjelija akcija do sada u Hrvatskoj, s obzirom na kvalitet
zapljenjenog oruja i koliine municije."
Ovo je bilo i prvo vatreno krtenje i borbeni ispit likih partizanki,
koji su one uspjeno poloile. Tri od njih koje su se istakle posebnom hrab5

Zbornik IV, knj. 6, dok. br. 58.

rou: Jovanka Grbi, Mika i Saja ai, pohvaljene su naredbom taba

brigade.
Poslije ovog vanplanskog sudara sa neprijateljem, Druga brigada je
krenula na svoj glavni zadatak, napad na Tuilovi. Pojas neprekidnih rovova i desetine bunkera na Brezovoj glavi, koja je dominirala nad ovim
mjestom, i grupa kamenih zgrada sa zazidanim prozorima, predstavljali
su pravu tvravu kojoj smo mogli suprotstaviti samo hrabro srce i rune
bombe. Ipak je jedan za drugim bunker padao naletima bombaa i vatrom
mitraljeza. Poslije svakog zauzetog bunkera pojavljivao se plamen kao znak
da je napravljena jo jedna brea u neprijateljskoj odbrani. Napad je poeo sredinom noi, a slijedeeg dana oko 14 sati, neprijatelj je poloio
oruje. Dok su u toku noi za likvidaciju neprijateljskih utvrenja koritene samo rune bombe i bajonete, kada je svanulo, partizani su upotrijebili artiljeriju i tenk koji su prije nekoliko dana zaplijenili od Italijana.
Unitena je i zarobljena itava posada uporita od oko 600 vojnika,
zapljenjeno 350 puaka, dva minobacaa, 4 teka mitraljeza, 17 pukomitraljeza, 2 topa 75 mm, 20 konja i mnogo druge opreme. O naim pobjedama
na Perjasici i Tuiloviu se ulo i govorilo po Lici i narod nam je po povratku priredio velianstven doek. Desetine i desetine kola iz svih krajeva
Like sa peenim bravima, pogaama, sirom i raznim drugim ponudama
kao u najboljim godinama, doekalo nas je na Plitvikim jezerima. U kratkom predahu od svega nekoliko sati trebalo se odmoriti, prikupiti novu
snagu i krenuti prema Bihau, o emu smo saznali u poslijednjem trenutku, pred polazak na borbeni zadatak.
Druga lika brigada, za predstojei napad na spoljnje obezbjeenje
Bihaa, Liko Petrovo Selo, Raetar, Zeljava i Baljevac koncentrisala se
na prostoru: PrijebojSoria KrevinaJezerce. U kratkom vremenu od
nekoliko sati trebalo je da se obavi mnogo poslova: vojniko sreivanje jedinica, popuna municijom, analiza posljednjih borbi i sumiranje pozitivnih
i negativnih iskustava. Odrali smo i sastanke partijskih elija, primajui
u partiju nove drugove kao to se uvijek radilo poslije velikih i napornih
mareva i tekih borbi, jer su to bile najbolje prilike za provjeru hrabrosti i politike svijesti boraca. Najzad pred kraj dana smo dobili i borbeni
zadatak. Ovo je bila posebna radost, jer nam se najzad ukazala prilika da
se u velikoj i znaajnoj operaciji naemo rame uz rame sa Krajinicima, sa
kojima smo ve toliko dugo saraivali i tukli zajednikog neprijatelja svaki
na svom pravcu. Ujedno, u politikim pripremama pred napad, posebno
je naglaeno da e ovo biti najvei doprinos i najefikasnije uee u proslavi dvadesetpetogodinjice velike oktobarske proleterske revolucije, pomo Crvenoj armiji koja je vodila odsudne bitke u Staljingradu i pod
Moskvom.
Pristigli su i vodii, i samo se ekao trenutak da svaka jedinica krene
na svoj dio zadatka. Pred nama se sputala jo jedna duga novembarska
no, ali no koja e ostati gluva samo do neko doba noi, a zatim e se prolomiti eksplozije i vatreni jezici iz hiljada oruja i orua i borbeni poklici
iz hiljada ljudskih grla.

Nau jedinicu, Prvi bataljon Stojan Mati", zadatak je vodio padinama Pljeivice na Zeljavu i Baljevac u neposrednu vezu sa 3. krajikom brigadom na koju smo se naslanjali kod Zavalja . . . Iako bi nam u
normalnim uslovima za vidna vremena do neprijateljskih uporita u Zeljavi i Baljevcu trebao manje od tri sata do krajnje take, krenuli smo
u suton, iako je poetak napada za sve jedinice bio odreen za 21,30 sati.
Trebalo je savladati sjeveroistone vrletne i poumljene padine Pljeivice, pa smo morali uzeti veliku rezervu, jer se nije znalo da nas i pored
sigurnih vodia ne moe zadesiti neto nepredvieno u udljivoj planini
obavijenoj tamom kasne jesenjske noi. I zaista, vrijeme je sve vie odmicalo, mi smo se probijali kroz gusto iblje, spoticali se o kamene gromade, padali i ustajali, kretali se uz brdo i niz brdo, po svemu sudei
u zaaranom krugu. Kako se vrijeme poetka napada pribliavalo, postajali
smo sve nervozniji, iskaljivali smo bijes na nedunim vodiima i time jo
vie unosili zabunu u poremeenu orijentaciju.
Od lutanja mranim stazama Pljeivice oslobodio nas je ujedinjeni
uragan eksplozija raznovrsnih oruja, ljudskih povika i bljeskavi poput
munja plamenovi koji su obiljeavali take dostizanja pojedinih linija.
Poelo je to u isti mah upravo onako kao kada desetine hiljada prstiju
stoje na obaraama i ekaju kada e nastupiti djeli sekunde kada istovremeno treba da povuku. Meutim, ove kanonade su nam u planini
samo vratile mo orijentacije, jer nam je do cilja bilo potrebno jo dosta
vremena. Najzad, daleko iza ponoi, izmueni od beskrajnih lutanja u
krugu, mi srno se oglasili i na taj nain zatvorili zvuni i svjetlosni
krug, koji je opasivao iroki pojas prenika i do 20 kilometara. Zakasniti
poetkom napada u ovakvoj operaciji bilo bi sudbonosno na nekom od
glavnih pravaca, ali na pravcu kakav je imao Bataljon Stojan Mati" to
nije imalo posljedica, jer je uraganska vatra na tako irokom ooiasu
stvarala nedoumicu kod neprijatelja tamo gdje se jo nije sruila lavina,
pogotovu kada sam nije u stanju da dade odsudan otpor, a napad na sva
uporita istovremeno mu ne nudi bjegstvo na neko bezb jedni je mjesto.
Koliko god rat bio straan i pun ljudskih nevolja, on na mahove
moe biti veseo i zabavan, moe bodriti i nadahnjivati ljude, bilo one koji
su neposredno u okraju, ili one koji su ih sa zebnjom ispratili na front.
Trebalo je samo sa nekog uzvienja pratiti zbivanja, koja su se odvijala u tom otvorenom obruu u noi 2/3. novembra 1942. godine. Veseli
poklici koji su pratili nezadrive jurie, vatreni jezici koji su bljeskali iz
hiljada cijevi, reski i odmjereni mitraljeski rafali, detonacija mina i runih bombi i sve to popraeno bljescima svijetla iz razliitih izvora inili su prijatnu atmosferu za oko i uvo svih onih koje je rukovodila jedinstvena misao i akcija, jasni ciljevi borbe i sigurnost u ispravnost svojih ideala. Mnoge borce sa like i bosanske strane, vukla je opsjednutom
Bihau elja da presudi ustakim zloincima koji su toliko zla poinili
narodu i sklonili se ispred narodnog gnjeva pod zatitu bunkera i bodljikavih ica. Ali ni takve preprijeke nijesu mogle zaustaviti ovu nezadrivu bujicu i zloincima je ostalo samo da broje satove i minute do

svog zloinakog kraja. Koliko je ova banda ogrezla u zloinima i kako

se nisu odricali svog krvavog zanata, pokazuje i nareenje velikog upana koje je kod jednog od njih naeno prilikom borbi za Biha, u kojem
je stajalo da se pokolje preostalo srpsko stanovnitvo.
Dok je u irokom prostoru opasanom vatrenim obruom vrilo kao
u kotlu, malo je bilo ljudi koji itavu no nijesu bdili oekujui ta
e donijeti sjutranji dan. Pogotovo su bili budni oni ija su srca kucala za
borce koji su im donosili slobodu. U tim trenucima, poneseni optim
oduevljenjem, na nogama je stajalo staro i mlado iz desetina sela koja
su se prostirala na irokom prostoru bilo u krugu, ili van kruga velikog
partizanskog obrua. Napaeni narod je u tim trenucima doivljavao radosti nakon svakog ispaljenog partizanskog metka, vjerujui da svaki
pogaa ba onog zloinca koji je njemu nanio bol i patnje, liavajui
ga njegovih najbliih i najdraih. Najdirljivije je bilo posmatrati raspletenu bujnu kosu mladih i zdravih djevojaka za itavo vrijeme trajanje
bitke da bi po prastarom narodnom vjerovanju, pred partizanskim ratnicima sve s^ialo rasoleteno i odriieeno.
Za prikaz dejstva 2. like brigade u prvoj fazi borbe, posluiemo
se kracKim tekstom koji je napisao njen tadanji komandant narodni heroj Miun aki.
Druga lika brigada je izvrila svoj zadatak u bihakoj operaciji
u toku noi 2/3. novembra i do sredine dana. Borbe su trajale itavu no
i slijedeeg dana do podne. Ustae su se uporno branile, a nai borci su
efikasno potpomagani artiljerijom, zauzimali kuu po kuu. Za sve to
vrijeme se iz pravca Bihaa ula jaka kanonada. Tamo je kljualo kao
u kotlu i eho te bitke podsticao je partizane na jo energiniji napad. Poto su procijenili da im je dalja odbrana neodriva, ustae su juriem
pokuale proboj prema elopeku u nadi da e se spojiti sa posadom iz
Vaganca i izvui iz obrua. Tom prilikom se proslavio na komandir baterije, Vajo Leka, koji je odmah reagirao brzom, efikasnom vatrom i
rapnelima prosto sijao smrt po neurednom i gustom streljakom stroju,
dok se kretao uz Celopek. Stroj se naao u pravom vatrenom paklu, izmeu tri ubojita bataljona i pod vatrom dobro tempiranih rapnela. Izlaza nije bilo! Tu je ugaena 31. ustaka bojna. Uspjelo je da se izvue svega
tridesetak. Oni su krenuh da bjee prema Izaiu, ispred koga su upali u
zasjedu Kordunaa i svi do jednog izginuli. . ,6
Na Likom Petrovom Selu ukupno je poginulo oko 120, a zarobljeno
70 neprijateljskih vojnika. Zapljenjeno je: jedan top sa 80 granata, dva
teka i etiri pukomitraljeza i 10.000 metaka; 12 konja i razne druge
vojnike opreme. Nai gubici su bili 6 mrtvih i 28 ranjenih partizana.
Dok se borba i Bihau nastavljala, 2. lika brigada je poslije jednomjesenih mareva i tekih borbi, najzad uhvatila trenutak da kratko
predahne. Nali smo se meu narodom koji je mnogo stradao. Iz opine
Liko Petrovo Selo ustae su na dan 2. avgusta 1941. godine pohapsile
i bacile u jame preko 800 nedunih ljudi, a kasnije im jo jednom oplja6

Zbornik sjeanja Lika u NOB, knjiga 2, strana 581.

kali ostatak imovine. Zene, djecu i starce su protjerali na teritoriju sreza Donji Lapac. Naa velika pobjeda i dugooekivani dolazak partizana
bio je za taj narod najveseliji dan u ivotu. Skoro je neshvatljivo koliko je bilo razvijeno dostojanstvo, politika svijest i irokogrudost toga
siromanog naroda. Mnoge porodice su znale da se u ovoj ili onoj kui odbjeglih ustaa nalaze njihove opljakane stvari, ali niko nije pokuao
da se za to sveti. To je bio rezultat duboke i konstruktivne politike Komunistike partije u smirivanju razbuktalih strasti koje su vodile meusobnom istrebljenju dva bratska naroda.
Bataljonu Stojan Mati" pripala je politiko-organizaciona misija u
novoosloboenom hrvatskom selu Baljevcu. Prvi put je formiran narodnooslobodilaki odbor na elu sa uglednim mjetanom Ivicom Uremoviem. 7
Uz ostalo, pripao nam je i zadatak konfiskacije dijelova imovine najpoznatijih ustakih koljaa. Ali ak i taj neprijatan posao ako se obavljao po ljudskoj svjesti mogao je imati pozitivan politiki odraz na veinu naroda. Tako
je banula u tab bataljona starija ena, alei se na oduzimanje manjeg
dijela imovine koja je pripadala ustai, sinu njenog mua iz prvog braka.
Brzo smo presudili nastali spor u njenu korist, jer zaista ova samohrana
ena sa krdom maloljetne djece nije bila kriva za nedjela sina tue majke.
Ovakve vijesti su brzo strujale kroz selo pa su se seljaci poeli slobodnije
ponaati i otvorenije obraati partizanima. Ovakvi promiljeni i korektni
postupci prema narodu u jednoj izuzetnoj situaciji, ostavljah su snaan
utisak, daleko efikasniji od najbolje sroenih govora i retorikih nadmetanja. 8
U tab bataljona je dovedena i jedna vrlo lijepa djevojka iz Baljevca.
Optuena je da je bila rukovodilac ustake mladei u selu. Zaista je ustaka banda nastojala i uspjevala da svojom organizacijom i propagandom
obuhvati seosku omladinu, jer je tu bio glavni izvor za popunu njihovih
redova. Ruica Kokotovi je bila prije ustake vlasti nerazdvojna drugarica i prijateljica svojih kominica Srpkinja. Ona je za njih to isto osjeala i kada su ustae izmeu njih nastojale postaviti neprobojni zid mrnje,
jer je po njihovoj ideologiji mjerilo odanosti ustakom pokretu koliko se
7

Zbornik V, knj. 9, dok. br. 10.

Ostao mi je duboko u sjeanju jedan trenutak kada smo u novembru 1941.
godine banuli u hrvatsko selo Ramljane, nedaleko od Likog Lea. Tada se o partizanima gotovo nita nije znalo. Ustaka propaganda je govorila o etnicima koji
kolju sve odreda to nosi hrvatsko ime i razne druge besmislice. Meu grupom
ena u selu stajala je jedna sa malim zdravim i rumenim u licu djetetom u naruju. Prili smo majoi, pomilovali dijete iz istih ljudskih i humanih pobuda i
dali mu neki poklon. Majka djeteta je bila duboko dirnuta i uzvratila nam takoe
majinskim, humanim gestom. Nai su njihovu djecu klali, a oni naoj daju poklone", rekla je ova plemenita ena. Na stranu to to je ova majka ustae nazvala
naima", to su naa djeca njihova" mislei na Srbe, mada je meu nama bilo
dosta i Hrvata partizana iz te ene je progovorilo iskonsko ljudsko potenje,
materinska ljubav, koja se nije zaustavljala samo na njenom djetetu. To je upravo
ono to su partizani umjeli svojim postupcima i ivom rijei pobuditi kod naroda,
aktivirati ga i staviti u slubu narodne revolucije. Upravo je na taj nain revolucija
poprimala svenarodni karakter.
8

mrzi sve ono to je srpsko. Sve te injenice smo svestrano razmotrili i

djevojku pustili na slobodu. Na stranu to to je Ruica kasnije postala
vrijedna radnica i dobar komunista, na ispravan stav prema njoj imao je
veliki politiki odjek u selu. Hrvatskom stanovnitvu su i nehotino
iskrsavali pred oi ustaki zloini uporeeni sa naim ljudskim i humanim
postupcima. Da su ovakvi pravilni stavovi davali pozitivne rezultate govori
i primjer Ruiine drugarice iz susjednog zaseoka, Lucije Tomljenov, koja
je ubrzo postala lan omladinske organizacije i upuena na politiki kurs
koji je organizovala Skojevska organizacija. Otac ove djevojke, Stipe Tomljenovi, u najteim trenucima za srpsko stanovnitvo ovog naselja, upozoravao je narod na opasnost, koja mu prijeti od ustake bande i ostavio
je divan utisak kod pravoslavnog stanovnitva.
Interesantan je bio sluaj i jednog mladia kojeg su priveli pod optubom da su ga zatekli sa roguljama u rukama u zasjedi. Brat ovog momka
zaista je bio opasan ustaa, ali se on ni u emu nije ogrijeio o interese
narodnooslobodilake borbe, izuzev to se obuzet strahom i neizvjesnou
sklonio u neki ugao kue sa alatkom, koja mu se trenutno zatekla u rukama. Trebalo je vremena da bi se od prestraenog mladia izvukla rije
to smo uspjeli tek kada smo unijeli malo vedrine u na razgovor koji ni
po emu nije liio na sasluanje.
Ti, Marko, poeo kao i mi sa roguljama, je li? Samo se bojimo da
nisi obezbijedio dovoljno iroku bazu svom pokretu. Ostao si sam, a meu
nama ima Srba, Hrvata, Muslimana i raznih drugih, koji pripadamo raznim
vjerama i nacionalistima. Zatim smo doveli jednog Hrvata partizana ne
da bi iz njega izvukao neko priznanje, jer on zaista nije imao to rei, ve
da bi ga malo ohrabrili da, kada ga pustimo, slobodnije misli.
Ovakvi postupci su naem pokretu davali karakter ne samo pravednosti i humanosti, ve u tim ratnim uslovima i viziju dravnosti, zakonitosti i pravne sigurnosti graana. Tome su ile u prilog ak pravedno odmjerene i pravno formulisane i najstroe kazne, jer su primjenjivane
prema osvjedoenim zloincima, koji i u oima svakog iole dobronamjernog ovjeka, nisu nita drugo ni zasluili. Tako se raalo povjerenje u
partizansku pravdu, kroz borbu nicala dravnost sa njenim pravnim, moralnim, politikim, pedagokim i svim ostalim atributima i principima to
su mase brzo i lako usvajale i 'kroz konkretne oblike organizacije uobliavale.
Nasuprot ovim zrelim, politiki promiljenim i humanim postupcima partizana, naili smo na ovom prostoru u vrijeme bihake operacije
na jedan ustaki monstruozan postupak koji je prevazilazio sve do tada
poznate zloine. Meu zarobljenim ustaama bio je i jedan sedamnaestogodinji mladi, Srbin. Njega su ustae pretvorile u zvijer u ljudskoj spobodi na slijedei nain. Pred njegovim oima klali su najprije njegove
najblie roake i kada je red doao na njega, uklopili su mu no u ruke da
tako iskupljuje svoj bijedni ivot. Tako je od nedunog mladia napravljena zvijer, iji je sastavni dio ivota bio zloin za zloinom. To nije vie bio
ovjek ni po ljudskom obliku: podbulo lice, zakrvavljene oi, prazan i tup
pogled, nenormalan hod, jednom rijeju sve izoblieno i izokrenuto od

onog to lii na normalnog ovjeka. ak je kod ovog nesrenog mladia nastao i mentalni poremeaj i on vie nije bio svjestan svojih postupaka.
Odmarajui se ili obavljajui svoju organizaciono-politiku misiju u
novoosloboenim selima, jedinice 2. like brigade su trei dan pratile borbe
i Bihau sa dalekog odstojanja. Nije to bila vie furija, koja se kao ono
prvu veer sruila sa okolnih brda prema centru grada, ve teka i ilava
borba za naj utvreni j a uporita gdje se od neprijatelja otimala kua po
kua. Odjeci te teke i uporne borbe ve su poprimili svoj zakoniti ritam u
kojem se svako oruje ili orue javljalo u jednom odreenom ritmu kao
to se u jednom orkestru svaki instrumenat javlja u odreenom intervalu
sa bezbroj tonova. Kada bi se ovjek i desetinu kilometara daleko od toga
komara probudio u noi, eho bitke bi ga vraao iz ko zna kakvih snova
u surovu realnost, podsjeao ga na one koji ve noima bez sna, sa najveim psihikim i fizikim naprezanjima odoljevaju i nadmauju, ak i neumitne fizike zakone.
Dok su borci za osloboenje Bihaa, noeni jedinstvenom milju i
nadahnuti plemenitim ciljevima: osloboenje svojih porobljenih i opljakanih ognjita, njima su se na drugoj strani, naroito drugog i treeg dana
bitke, suprotstavljale grupe oajnika, rukovoeni jedino nagonom odranja. Jer u Bihau se tada grupisala banda zloinaca sa vrlo irokog prostora koji od narodne pravde, koja je nezadrivo nastupala, nisu mogli oekivati nita dobro. A kada ovjek stane pred izborom, ivota ili smrti, u
njemu elja za ivotom potiskuje u stranu sva kolebanja i pretvara ga ne
u junaka, ve u oajnika, kojeg moe zaustaviti samo smrt kojoj i onako
nee izmai. Sto, takvog su Krajinici protivnika imali u tekoj i iscrpljujuoj bici za Biha.
ivei na vjetrometini, gdje su se kroz vijekove ukrtali tui interesi i vodili osvajaki ratovi, generacije Liana i Krajinika raale su se
pod ratnom zvijezdom i ratovale as za jednog as za drugog osvajaa.
Najzad je dola i 1941. godina, kada su se meu ostalim jugoslovenskim narodima, Liani i Krajinici nali prvi put pod istom, istinski svojom
zastavom, ujedinjeni pred jasnim ciljevima koje je trebalo ostvariti u tekoj
borbi. I jedni i drugi nizali su pobjede, divei se meusobno. I razumije
se da su gordi i prekaljeni ratnici uvijek spremni da se nadmeu u junatvu, da se uporede i utvrdi ko je bolji. Poslije osloboenja Prijedora i niz
drugih veih i manjih naseljenih mjesta tokom 1942. godine, a naroito
poslije bihake operacije, dvoumljenja vie nije bilo. Krajinici su u borbama u naseljenim mjestima stekli veliko i dragocjeno iskustvo.
Bihaka operacija je posebno vrlo jasno pokazala veliku umjenost
boraca i starjeina, Krajinika u ulinim borbama. Pored neprimjetnog
infiltriranja u grad jo prije poetka borbi, zatim realizacija plana napada
sa klinovima za razjedinjavanje neprijateljeve odbrane, etrdesetsatna
borba je pokazala inicijativu, umjenost i snalaljivost boraca i starjeina,
u kojoj se akcija pojedinaca uklapala u akciju cjeline i sve to zbijalo neprijatelja na ui prostor, do konanog oajnikog juria preostalih neprijateljskih snaga iz zatvorenog obrua. Naroito su borci i starjeine maj24 Ratna seanja, III

storski odbijali neprijateljske kontranapade, doekivali ih hladnokrvno i

staloeno nanosei mu unitavajue gubitke. Ovi kontranapadi su prosto
vukli neprijatelja na puane cijevi hrabrih i hladnokrvnih Krajinika.
Voditi ovakvu bitku bilo je mogue, jer su se ujedinjavah dobra organizacija, vjetina i izuzetna hrabrost. Zato Liani i tada i danas priznaju
Krajinicima preimustvo u tom vidu borbe. Kasnije su i Liani na slavnom putu 6. like proleterske divizije svravali ratniku kolu i primjenjivali steena iskustva u borbama na Banja Luci, Valjevu, Beogradu, Zagrebu i drugim naseljenim mjestima irom Jugoslavije.
Pribliavala se i trea stravina no u kojoj su eksplozije, vatra i
uareni elik vodili glavnu rije. Sluaj je htjeo da sam bio neposredni
posmatra konanog raspleta. Jedna eta Bataljona Stojan Mati" zaposjela je poloaje na lijevom krilu 3. krajike brigade na kosi iznad Vedrog
Polja. Neto ranije, prilikom posjedanja ovog poloaja, nastao je mali nesporazum izmeu ovih jedinica, pa ak i do otvaranja vatre na Liane,
smatrajui da im neprijatelj nastupa s boka. Krajinici su se poeli povlaiti od Zegara gdje su stegli obru oko neprijatelja na uskom prostoru.
Nesporazum je brzo otklonjen i itava eta Liana je iz daljine samo posmatrala konaan rasplet, oajniki juri poraenog i izbezumljenog neprijatelja, koji se u bezonom strahu nije obazirao ta sve stoji pred njim. Bili
su tu gusti streljaki strojevi bez reda, nekoliko puta brojniji od Krajinika koji su im zatvarali put. Partizani ovoj masi nijesu mogli odoljeti,
pa je neprijatelj kroz napravljenu breu bezglavo bjeao preko aerodroma
i dalje du irokog polja.
Posmatrajui ovu scenu, meu Lianima nije bilo borca ni starjeine koji nije poelio da se naao blie mjestu gdje bi njegovo oruje bilo
efikasno. Bila bi to ne samo neposredna pomo Krajinicima, koji su 42
sata vodili teke i iscrpljujue borbe, ve i prilika da pod naroito povoljnim uslovima van zidina i rovova efikasno tuku poraenog neprijatelja.
Zato su ne samo Bataljon Stojan Mati", ve i itava 2. lika
brigada, pa i druge hrvatske jedinice ostale slobodne gotovo itava dva dana
dok se u Bihau vodila teka i ogorena borba. O tome govori jedan vrlo
jasan dokumenat iz toga vremena: . . . I m a m o tri brigade ovdje i mogli
bismo dati pojaanje za Biha, ali su nam veze vrlo slabe. Drug nam se
Kota uope jo nije javio, iako smo osigurali relejne stanice i javljah
piu s e . . . "
Nije bila u pitanju samo veza, ve bi se moglo rei da je u tome
podbacio i plan bihake operacije. Naime, znalo se da neprijateljsko uporite Liko Petrovo Selo nee moi dugo odoljeti 2. brigadi, te se njenim
snagama nakon likvidacije uporita trebao dati novi raspored, blie Bihau,
tako da se obezglavljenom neprijatelju mogao organizovati vatreni palir kroz koji bi se teko iv izvukao i jedan neprijateljski vojnik. A to su
svi do jednog bili oni koji nijesu zasluivah milost, a pogotovu to su takvi
nastavljah da pucaju na nas iz drugih busija i utvrenih uporita.
Kada ovjek danas, trideset godina poslije onih slavnih dana, pogleda
pisana dokumenta, kao to su plan napada i zapovjet za napad za Biha,

vidi samo ture i suve vojnike termine. Oni su cvijet mladosti nadahnut
iskonskim zdravljem i mladalakim poletom jedne generacije, preimenovali u redne brojeve ove ili one brigade. Ali za neposredne uesnike, ili
one koji su sa uzvienja iza borbenog rasporeda osmatrali i upravljali operacijom, te suve rijei su se pretvarale u lavinu koja se niz strme i kamenite obronke Debeljae survavala, ne prezajui ni pred vatrenom zavjesom obrazovanom od uarenog elika. Taj i hiljade drugih primjera iz nae
narodnooslobodilake borbe, naj konkretni je potvruju veliku misao klasika marksizma: Teorija (ideja) postaje materijalna sila kada ovlada masama". Sta je nosilo, nadahnjivalo i inspirisalo na podvige tu tek stasalu
mladost; u emu je ona gledala i nalazila uzor? Na jednoj strani u viziji
novog, onog ta se raalo u oslobodilakoj borbi i u dijelu toga novog to
se ve rodilo i ivilo u meusobnom povjerenju boraca, drugarskom ljudskom odnosu izmeu boraca i starjeina, jednakim poev od desetara do
komandanta Operativnog taba za Bosansku krajinu. Materijalna strana
novog ivota bila je potisnuta na posljednje mjesto, ostavljena za druga
bolja vremena. Istovremeno je i na tom planu bila stvorena vizija novog
ivota, mjesto u izobilju, u neimatini, od prvog dana kolektivnog ivota
partizanskih jedinica; u zajednikom gladovanju i jednakoj i pravednoj
raspodjeli u rijetkim trenucima izobilja.
Zato i danas poslije trideset godina ne treba tragati za turim dokumentima istorijskih arhiva, da bi se sagledala epopeja prvih novembarskih dana 1942. godine, na prilazima Bihaa. Treba samo proitati nekoliko imena na kamenim ploama na padinama Somiljka u Zegarskoj aleji:
Pajevi Milan, 19241943.
apa Duanka, 19271944.
Vladeti uro, 19261943.

Kulenovi Adil, 19261943.

Cuki Omer, 19281943.
Mudrini Lazo, 19231943.

Da je bilo mogue onakvim prostim kamenim ploama obiljeiti sve

grobove mladih palih u narodnooslobodilakoj borbi irom Jugoslavije,
bilo bi to najvrijednije svetilite pred kojim bi trebale da se klanjaju
budue generacije.
U jednom eseju o Anatolu Fransu, Maksim Gori pie da su Francuzi najbolju uslugu uinili ovom velikanu francuske knjievnosti to su na
njegovom nadgrobnom spomeniku napisali samo, Anatol Frans.
Da li treba neto vie napisati na grobu Vukadinovi Mileve sem da
je pala u esnaestoj godini ivota. Ostalo govori nova Jugoslavija i sve
ono to su do sada i to e u budue podii i izgraditi slijedee generacije.
JOVO

BOGDANOVIC

BARSKI SREZ U PRVOJ GODINI RATA

U drugoj polovini aprila 1941, poslije kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, poeli su se vraati kuama vojnici koji nisu pali u ropstvo seljaci, srednjokolci, studenti i radnici. Meu njima su bili i lanovi Partije i
SKOJ-a. Poeli su dolaziti i kumunisti i skojevci, koji su do aprilskog rata
bili u zatvorima i logorima.

PRIKUPLJANJE ORUJA

Odmah poslije kapitulacije, i barska partijska organizacija je dobila

direktivu da ubrzano radi na prikupljanju oruja. Na naredbu italijanske
komande da se oruje koje posjeduju pojedinci preda, odazvali" smo se
tako to smo bivim vojnicima, koji su pristali da predaju oruje, davali
stare puke, iz ranijih ratova, u zamjenu za zbrojovke" i kragujevke".
Oruje su prikupljali lanovi Partije i provjereni skojevci. To je
injeno oprezno, uz sve mjere najstroe tajnosti. Tako su ga lanovi grupa koje su donosile oruje na dati znak ostavljale na dogovoreno mjesto,
ali nijesu znale ko su lanovi grupa koje su skrivale oruje.
Oruje je smjeteno u 8 skrivnica. Po jedna je bila u Baru, Ulcinju,
Spiu i Reevia Rijeci (za petrovaku optinu), a etiri u selima Crmnice.
Najvie ga je prikupila partijska organizacija Crmnice. Skrivnice su bile
u Podgoru, Limnjanima, Seocu i Dupilu.
Za prikupljanje oruja sa podruja 5 partijskih elije (Podgor, Tomii, Brele, Graani i Radomir) bio je zaduen Jovo Tomovi, a za skrivanje Blao Ljutica. Sklonite su iskopali ispod patosa podgorske itaonice. To su uinila dva provjerena skojevca Peo A. Vujai i Duan
P. Ljutica. Teren je bio prilino tvrd, a oruja i municije mnogo. Iz obazrivosti radilo se nou, poslije 22 asa. Dok je jedan kopao i iskopanu zemlju
nosio daleko od itaonice, drugi je uvao strau, i tako naizmjenino. U to
sklonite smjestili smo i od vlage obezbijedili 1 teki mitraljez, 2 pukomitraljeza, 72 puke, 3 sanduka kragujevakih bombi, 12.000 metaka i
drugog materijala bajoneta, fieklija, uprtaa, atorskih krila, nekoliko
paketia sanitetskog materijala. Poto sam u to vrijeme bio sekretar itaonice, ono malo knjiga to je bilo u njoj prenijeli smo u kolu, a itaonicu
smo radi otklanjanje svake sumnje, jer je mnogo ljudi znalo da komunisti
skupljaju oruje, irom otvorili.
U sklonitu partijske organizacije u Limnjanima prikupljeno je 40
puaka, oko 20 bombi i 5.000 metaka. Za prikupljanje i sklanjanje oruja
bili su zadueni Ljubo Klisi i Ljubo Bokovac.
U Seocima su za oruje bili zadueni Blao Joov i Blao Jokov Orlandi. Po njihovom zadatku je Blao J. Leki, s grupom skojevaca iz Seoca

i Krnjica preuzeo iz Gornjeg Ceklina 17 puaka, 2 sanduka municije i

drugi materijal. Oruje je primljeno u kui Dura G. Lopiia i njegovog
sina Mila. Oruje su donosili i svi borci koji su se vraali s fronta. Boo
Orlandi i Ilija Stojovi donijeli su, na primjer, dva pukomitraljeza. Tako
je partijska organizacija Seoca uoi ustanka raspolagala s 2 pukomitraljeza, 37 puaka, oko 50 bombi i 5.000 metaka. Dio tog oruja je skriven
u peini u Golniku (s njim su bili zadueni Milo i Simon Orlandi), a dio
U Golubovoj peini u Gornjim Seocima (s njim je bio zaduen Boo Orlandi). Neto oruja i municije, najvie pitolja, ostalo je van sklonita, kod
pojedinih komunista.
Na prikupljanju oruja u spianskoj optini radili su Ljubo Popovi
i jo nekoliko lanova Partije. Neto puaka oduzeli su od vojnika koji su
bjeali s albanskog fronta, a neto kupili od naih izgladnjelih vojnika.
Tako su se snabdjeli sa 20 novih puaka, a iz mitraljeskog gnijezda jugoslovenske vojske ispod tvrave Nehaj uzeli su oko 15 sanduka municije.
Oruje i municiju su nou prebacili u peinu u brdu Komijere, visoko iznad
sela urmana.
Neto oruja i municije prikupio je i oko Crnevi. Do vee koliine oruja i municije doli su komunisti i skojevci nakon to je narod,
prije dolaska Italijana, obio naputene magazine bive jugoslovenske vojske na Virpazaru. Omladinci iz Dupila su do puaka i municije dolazili
i kupovinom od vojnika, koji su se putem VirRijeka vraali kuama. Za
prikupljanje i skrivanje oruja bili su zadueni oko Crnevi i Zarija
Vuini.
Partijska organizacija u Baru je sakrila 10 puaka i oko 6.000 metaka.
Ulcinjska organizacija raspolagala je s 15 puaka, 10 pitolja, 2 pukomitraljeza i jednim sandukom municije. Za skladite oruja bih su
zadueni Zaro Jankovi i Vido Matanovi.
U petrovakoj optini skladite oruja je bilo u Reevia Rijeci.
Sekretar biroa partijskih elija petrovake optine Niko Vukovi i Ilija
Srzenti sakupili su i sklonili 50 puaka i oko 20.000 metaka
Sem oruja i municije ije je prikupljanje i skrivanje organizovao
Mjesni komitet i s kojim su naoruani gerilci uoi trinaestojulskog ustanka, dosta je oruja bilo i kod pojedinaca. U Crmnici, na primjer, gotovo da
nije bilo kue s mukom glavom" bez nekog vatrenog oruja. To se najbolje vidjelo kad su poslije ustanka dobrovoljci dolazili na poloaj. Veina
je imala oruje.
NOVI MJESNI KOMITET KPJ I POETAK PRIPREMA
ZA ORUANU BORBU

Zbog toga to su imali pogrene stavove o odbrani zemlje neposredno pred napad na Jugoslaviju i u aprilskom ratu, poetkom maja je
odlukom Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru smijenjena veina
lanova Mjesnog komiteta za srez barski. Pokrajinski komitet je imenovao novi Mjesni komitet u sastavu: politiki sekretar Nikola Niki, orga-

nizacioni Blao Ljutica, sekretar Mjesnog komiteta SKOJ-a Mihailo Meha

Dobrkovi, koji je na tome zadatku radio i u ranijem Mjesnom komitetu.
Imenovan je i Vojni komitet. Sekretar je bio Blao Joov Orlandi a lanovi oko Crnevi, Jovo Plamenac i Jovo Tomovi.
Novonaimenovani Mjesni komitet je, na osnovu direktive Pokrajinskog komiteta, ve u maju poeo da preko partijskih elija organizuje udarne grupe u svim mjestima sreza u kojima su postojale partijske
organizacije. Udarne oruane grupe bile su sastavljene od komunista,
skojevaca i ljudi bliskih Partiji. Brojale su 10 25 boraca. Zadatak im je
bio da osposobe i politiki pripreme borce, naroito omladince koji nijesu
sluili vojsku, i da u datom trenutku budu prve vojne jedinice spremne
da izvre sve zadatke Partije.
Do poetka juna u srezu su formirane 23 takve grupe sa oko 340
boraca. Najvie ih je bilo u Crmnici. U 17 crmnikih sela i zaselaka bilo
je 16 udarnih grupa sa 255 boraca.
Pa dvije grupe imale su Podgor (25 boraca, rukovodioci Jovo Tomovi, Marko . Vukmanovi i Zarije Joveti); Dupilo i Popratnice (25 boraca, rukovodioci oko Crnevi i Ljubo Vukoslavevi); Limnjani (oko
30 boraca, rukovodioci Ljubo Klisi i Nikola Darevi); Seoca i Krnjice
(oko 30 boraca, rukovodioci Blao Jokov Orlandi, Mitar Dabanovi i
Ilija Stojovi).
Po jednu grupu imali su Tomii (10 boraca, rukovodilac Petar Ljeevi); Brele (25 boraca, rukovodioci Vlado Rolovi i uro Bokovi); Brijege (15 boraca, rukovodioci Risto Markovi i avle Mijovi); Virpazar
i Orahovo (10 boraca, rukovodioci Stevo oljaga i Jovo Barjamovi);
Sotonii (15 boraca, rukovodioci Rako Vukosavovi i Vasilije Gaevi);
Mauge i Bukovik (15 boraca, rukovodioci Nikola Dobrkovi, Jovo Radaa i Boo Dobrkovi); Gluhi Do (15 boraca, rukovodioci Danilo Sorovi i
Risto Vuksanovi); Boljevii (15 boraca, rukovodioci Duan Marovi i
Jovo Plamenac); Godinje (15 boraca, rukovodioci oko S. Lekovi i Duan
Lekovi).
U Baru je, na podruju Polja, Celuga i Burtaie, formirana udarna
grupa jaine 15 borca (rukovodioci Nikola Vukevi i Vlado Ka vaj a).
Pred ustanak je podijeljena u dvije grupe.
Biro partijskih elija u Ulcinju takoe je formirao udarnu grupu
od 15 boraca (rukovodioci Vido Matanovi i Vaso Strugar).
Grupa u Spiu imala je 12 boraca iz sela Miia i urmana (rukovodioci Ivo Novakovi i Ljubo Popovi).
U petrovakoj optini bile su 3 grupe. U grupi iz Petrovca i Sela
(Novoselo, Brda i Zukovica) bilo je 15 boraca (rukovodioci Milenko Medigovi i Ilija Srzenti), u grupi iz Buljarica 15 boraca (s urom i Ilijom
Androviem na elu), a u grupi iz Reevia Rijeke 10 boraca (s urom
Pavloviem na elu).
Neposredno pred ustanak veina udarnih grupa je prerasla u gerilske odrede s poveanim brojem gerilaca. U nekima su ostali isti rukovodi-

oci (u zvanju komandira odreda i politikog lica odgovornog za odred).

Komandne dunosti i nekoliko odreda preuzeli su spremniji i sposobniji
borci, mahom iz rezervnog ili aktivnog sastava bive jugoslovenske vojske, privreni borbi za osloboenje, vojniki sposobni, cijenjeni i potovani od boraca i naroda.
Idejno i organizaciono osposobljavanje partijskih elija za akcije koje
su neposredno predstojale i jo ivlji sistematski rad s masama bili su zadaci koje je Mjesni komitet postavio pred sve partijske organizacije. Politiki uzdignutiji komunisti objanjavali su masama aktuelne vojnopolitike dogaaje. Na skupovima i u pojedinanim razgovorima raskrinkavana
je izdajnika politika izbjegle jugoslovenske vlade. Javno su imenovani i
osuivani svi koji su na ma koji nain sluili okupatoru. U narodu je razvijano patriotsko osjeanje. Sve je to doprinjelo da se uspjeno ostvare
zadaci na kojima je uporno insistirao Mjesni komitet.
U KPJ je primljeno nekoliko simpatizera Partije i skojevaca. Od najboljih lanova SKOJ-a i Partije, koji su se poslije kapitulacije vratili kui,
partijska elija je formirana i u Spiu. Proirena je i mrea skojevskih aktiva, a vea panja je poklonjena i prijemu enske omladine u KPJ i SKOJ.
Organizovani su i kursevi na kojima su lanove Partije i SKOJ-a
koji nijesu sluili vojsku sticali najpotrebnija znanja u rukovanju orujem
i iz vojne obuke. Obuku su izvodili rezervni oficiri i podoficiri, uglavnom, lanovi Partije. lanovi Partije i SKOJ-a drugarice posjeivale su
kurseve prve pomoi, organizovane u veim selima. Sanitetski kurs je pohaalo oko 25 drugarica. Kurs je organizovao Vojni komitet preko partijskih elija, a za strunu obuku je bila zaduena Sokola Niki, student
agronomije, lan KPJ.
Partijska elija u Seocima bila je zaduena da radi na stvaranju uslova za organizovanje partijskog i skojevskog uporita meu albanskim
stanovnitvom u Krajini. U tom cilju preporueno je da se koriste prijateljske veze, poznanstva iz vojske, lov na jezeru, trgovina duvanom i dr.
Ali svi pokuaji drugova iz partijskih elija Seoca i Krnjica i lino zalaganje Blaa Joova i Blaa Jokova Orlandia i Rista Lekia da stvore uslove za prodor Partije i Skoja meu stanovnitvom ovog dijela sreza ostali su bez rezultata.
U maju i junu je Mjesni komitet redovno odravao vezu sa ulcinjskom organizacijom. Odlueno je da se te veze proire preko vie kanala. U tom cilju je i sekretar Mjesnog komiteta u drugoj polovini juna
obiao ovu organizaciju.
Politiki iskusniji lanovi Partije su zadueni da neposredno pomau
partijskim elijama Bara (Blao Jokov Orlandi), Spia (Risto Leki) i
petrovakoj organizaciji (Vlado Rolovi).
Maj i jun su proli u intenzivnom politikom radu partijskih elija
i skojevskih aktiva. Rezultati su bili veoma dobri. Ugled Partije u masama
je stalno rastao, a naroito u crmnikim selima, gdje je mrea partijskih
v
elija bila najira.
"

MREA PARTIJSKIH ELIJA I BROJNO STANJE LANOVA KPJ

PRED TRINAESTOJULSKI USTANAK

Neposredno pred trinaestojulski ustanak na teritoriji na kojoj je djelovao MK KPJ za srez barski, bilo je 26 partijskih elija, u kojima je bilo
organizovano 160 lanova Partije. Aktivi SKOJ-a su obuhvatali oko 300
omladinaca i omladinki.
Prema prikupljenim podacima od lanova Partije iz tog perioda, i
prema linom sjeanju, stanje u optinama i selima je ovako izgledalo.
Crmnica je imala 14 elija s 97 lanova Partije. Po dvije elije imali
su Seoca (18 lanova) i Limnjani (17 lanova), a po jednu Godinje (6 lanova); Virpazar (7 lanova); Gluhi Do (5 lanova); Boljevii (8 lanova);
Mauge, Sotonii i Bukovik (7 lanova); Brijege (4 lana); Dupilo i Popratnice (8 lanova); Brele (7 lanova); Tomii (4 lana); Podgor (6 lanova).
Za crmniku partijsku organizaciju od kraja 1937. bile su vezane i
partijske elije sel Graana, Radomira i Gaa, koja su administrativno pripadala optini ljubotinjskoj, u cetinjskom srezu. Jedna elija je djelovala
u Graanima (6 lanova) a druga (9 lanova) u Radomiru i Gai.
Partijskim elijama Crmnice rukovodio je biro za sekretarom Blaom
Joovim Orlandiem na elu.
Spi je imao jednu eliju od 3 lana. Ona je formirana poslije kapitulacije. Kasnije su se u njen rad ukljuili Ivo i Fanika Novakovi, tako
da je brojala 5 lanova. Sekretar elije bio je Ljubo Popovi.
Petrovaka organizacija je imala tri elije sa 13 lanova Partije.
Sekretar biroa elija bio je Niko Vukovi.
Barska organizacija se sastojala od 3 elije u kojima je radilo 13
komunista. Sekretar biroa elija bio je Nikola Vukevi.
Tri elije je imala i ulcinjska organizacija. U njima je bilo 18 lanova Partije. Sekretar biroa elija bio je Vido Matanovi.
Kad je 22. juna 1941. Njemaka napala Sovjetski Savez, svi lanovi
Partije i Skoja su stavljeni u pripremno stanje. Mjesni komitet KPJ je obavijestio partijske elije da se kompromitovani komunisti klone gradova i
susreta s bivom policijom, koja je ostala u slubi okupatora. Kada su na
zadatku treba da su naoruani pitoljima. Iz mjesta boravka su se mogli
udaljavati samo po zadatku.

SASTANAK MJESNOG KOMITETA U GORNJIM SEOCIMA

ODLUKA O POETKU ORUANE BORBE
PROTIV OKUPATORA

Odmah poslije sjednice PK KPJ za Crnu Goru, koja je odrana u

Piperima 8. jula prije podne, lanovi PK Blao Jovanovi i Savo Brkovi upoznali su politikog sekretara naeg Mjesnog komiteta Nikolu Nikia s proglasom CK KPJ i odlukom Pokrajinskog komiteta o poetku
oruanih akcija protiv okupatora. Da bi na vrijeme stigao na sastanak
Mjesnog komiteta, koji je dan ranije zakazao za 8. jul poslije podne, Niki

se od Podgorice do Plavnice prebacio taksijem Mila Bokovia, a od Plavnice do pristanita Dabanovia u Seocima amcem.
Sastanak je poeo izmeu 17 i 18 asova u kui Blaa Jokova Orlandia u Gornjim Seocima. Pored lanova komiteta na sastanku su bili
sekretar biroa partijskih elija Crmnice i sekretar Vojnog komiteta Blao
Joov Orlandi i lanovi KPJ Risto Leki i Blao Jokov Orlandi, a s malim
zakanjenjem je stigao i Vido Matanovi, sekretar biroa partijskih elija
iz Ulcinja. Niki nas je upoznao sa proglasom CK KPJ i odlukom PK
KPJ za Crnu Goru. Mjesni komitet je odluio da oruana borba u barskom
srezu pone u prvim satima 13. jula.
Do toga trenutka nam je ostalo malo vremena. Zato se moralo brzo
raditi: obavijestiti partijsko lanstvo, naoruati borce za planirane akcije,
upoznati uoi 13. jula stanovnitvo da poinjemo borbu protiv okupatora.
Zadaci koje je postavljao Mjesni komitet bili su veoma konkretni,
a ulcinjskoj partijskoj organizaciji ostavljeno je da sama odlui koje e akcije izvoditi. Mjesni komitet je sugerirao da se sabotae organizuju na objektima kojima se okupator slui. Stavljeno joj je u zadatak i to da nastoji prevesti na albanski jezik proglas CK KPJ i da ga koristi za albanski
ivalj Ulcinja i Skadra. Te noi je Vido Matanovi poao u Ulcinj, a Blao
Jokov Orlandi za Bar.
Sastanak MK KPJ je potom nastavljen u Limnjanima, u kui Nikole
Nikia i trajao je do pred zoru 9. jula. Pored lanova Mjesnog komiteta i
ovom dijelu sastanka su prisustvovali Blao Joov Orlandi i Risto A.
Leki.
Do 10. jula Mjesni komitet je razradio plan akcija i odredio borce
i mjesta za poetak oruane borbe. Gerilski odredi su dobili slijedee zadatke :
odred sastavljen od boraca iz sela Podgore i Tomia posij eda poloaj na putu CetinjeBudva izmeu sela Brajia i Obzovice;
odred iz sela Graana, Radomira i Gadi zauzima poloaj desno
od Podgorsko-tomikog odreda, prema Obzovici;
odred iz Brela, Brijega i Bukovika posijeda planinski greben
Presjeke Tri Roge i kontrolie put koji od mora izlazi na planinski prevoj Presjeku i put KufinPetrovac;
odred iz Gluhog Dola i Sozine posijeda Sozinu i kontrolie puteve
koji od Bara i Spia vode na ovu planinu;
odred iz sela Dupila, Popratnica, Komarna i Trnova posijeda poloaj na putu VirpazarRijeka Crnojevia, a zadatak mu je da prekine
telefonske veze i da na podesnim mjestima onesposobi put za saobraaj;
odred iz Seoca i Krnjica posijeda cestu i eljezniku prugu Bar
Virpazar na Sutormanu, s tim da se jedna njegova desetina, s pukomitraljezom, prikljui Godinjskom odredu i uestvuje u napadu na Virpazar;
odred iz sela Limnjana posijeda cestu i eljezniku prugu na Sutormanu i prekida telefonske veze izmeu Bara i Virpazara;

 Godinjski (Donja Crmnica) i Sotoniko-mauki (Gornja Crmnica) odred, u koji ulazi po nekoliko boraca iz svih odreda Crmnice, imaju
zadatak da likvidiraju okupatorski garnizon u Virpazaru;
odred iz Spia unitava italijansku finansijsku posadu u Miiima;
odred koji su sainjavali borci iz patrovskih sela postavljaju zasjede na komunikaciji Bar (od Kufina) Petrovac Budva;
zadatak komunista iz Bara bio je da zapale drveni most ispod
starog Bara, na komunikaciji BarUlcinjSkadar; prekinu telefonske
veze izmeu Bara i drugih gradova i da s gerilcima iz Limnjana onesposobe eljezniku prugu BarVirpazar na Sutormanu.
Odlueno je da se likvidiraju sve andarmerijske stanice na teritoriji Crmnice, a po mogustvu i sve italijanske posade i andarmerijske stanice na teritoriji petrovake optine. Dogovoreno je da se 10. jula odri
sastanak sa sekretarima partijskih elija Crmnice, 11. jula partijsko savjetovanje, a 12. jula poslije podne seoske konferencije.
U duhu zakljuaka Mjesnog komiteta Blao Joov Orlandi je 10. jula
odrao sastanak sa sekretarima partijskih elija iz Donje Crmnice, a ja sa
sekretarima elija iz Gornje Grmnice, Graana i Radomira. Sekretar MK
SKOJ-a Mihailo Meha Dobrkovi realizovao je postavljene zadatke u skojevskoj organizaciji. Sekretari partijskih elija upoznati su sa svim odlukama koje su se ticale predstojeih oruanih akcija, s tim to je dan poetka borbe ostao u tajnosti sve do polaska gerilaca na borbene zadatke.
Sekretarima je saoptena direktiva, da se lanovi KPJ i drugi gerilci planirani za predstojee akcije ne odazivaju eventualnom pozivu okupatorskih vlasti.

SAVJETOVANJE MJESNOG KOMITETA S POLITIKIM

AKTIVOM CRMNICE

Na Draganjem brdu, u Crmnikom polju je 11. jula 1941. poslije podne odrano savjetovanje. Na njemu je bilo dvadesetak po partijskom stau
starijih i uticajnijih lanova Partije. Prisustvovalo je i nekoliko sekretara
partijskih elija, kao i delegat Okrunog komiteta KPJ Cetinja Niko Vukovi. Uesnike savjetovanja su politiki sekretar MK KPJ i sekretar Vojnog komiteta najprije upoznali s proglasom CK KPJ, odlukom Pokrajinskog komiteta i planom Mjesnog komiteta o predstojeim politikim i oruanim akcijama.
Napad na Virpazar bilo je pitanje o kome se najvie raspravljalo.
Delegat Okrunog komiteta nas je posebno upozorio na politike posljedice
koje bi mogle nastati ne uspije li akcija na Viru. Prihvaen je plan politikih i oruanih akcija koji je predloio Mjesni komitet. Uesnici savjetovanja su dobili zaduenja da partijskim elijama pomognu u politikoj pripremi gerilaca i masa. Blao Jokov Orlandi, Risto Leki i Vlado Rolovi,
koji su bili pozvani s terena, odmah su se vratili u partijske organizacije za
koje su bili zadueni.

Planirano je da se sve akcije izvedu na gerilski nain. Mali odredi,

jaine 1525 boraca, imali su zadatak da napadaju iz zasjeda, odnosno da
se nakon brzih napada na manje okupatorske posade, povlae i ponovo napadaju tamo gdje se neprijatelj najmanje nadao. Odredi su bili sastavljeni
od lanova Partije, SKOJ-a i drugih rodoljuba.
Odmah poslije savjetovanja na Draganjem brdu je i Mjesni komitet
imao sastanak. Na njemu su bili jo i delegat Okrunog komiteta Niko Vukovi, potom Blao Joov Orlandi, Filip Bajkovi i Pavle Mijovi, oko
N. Crnevi i Velia T. Lekovi.
Crnevia i Lekovia je Mjesni komitet zaduio da pomognu Orlandiu u organizovanju i izvoenju napada na Virpazar. Na sastanku je dogovoreno da se 12. uvee, neposredno pred skup gerilaca, u Mijelima sastanu Mjesni komitet i rukovodioci akcije na Vir.
OSLOBOENJE VIRPAZARA

Prema podacima kojima smo raspolagali, posadu neprijateljevog

garnizona na Virpazaru inilo je oko 60 faista i barseljera, smjetenih u
baraci zdravstvene stanice, oko 20 karabinjera i finansa, smjetenih na
spratu zgrade finansijskog odsjeka, i oko 10 finansa koji su ostali u slubi
okupatora i bili smjeteni u prizemlju iste zgrade. Italijanski oficiri spavali su na spratu Plameneve kue. Raunali smo da je na Viru ukupno
bilo oko 90 neprijateljskih vojnika, ukljuujui i domae finanse i andarme. Sve tri zgrade se nalaze jedna do druge, na istonoj strani varoice, na samoj obali jezera. Zandarmerijska stanica na tvravi Besac, jaine jednog voda, s potporunikom na elu, dominirala je nad Virpazarom
i okolinom. Prema naoj ocjeni ove snage nam nijesu predstavljale naroiti problem. Vie nas je zabrinjavalo to su kroz Virpazar esto prolazile vee formacije raznih rodova italijanskih oruanih snaga i tu noile.
Zbog toga je na savjetovanju predloeno da se napad na Vir odloi ukoliko bi neka vea jedinica uoi 13. jula zanoila u Virpazaru.
Uoi 13. jula svim ustanicima koji su uestvovali u napadu na Vir
podijeljeno je oruje i saopten predstojei zadatak. Borci koji su odreeni za napad u jedan as 13. jula trebalo je da budu na mjestu zvanom
Mijele, gdje se odvaja put za selo Godinje. Odatle je u odreeno vrijeme
trebalo poi u napad. Na zborno mjesto bi doli Godinjski i Sotoniko-mauki odred i grupe iz ostalih odreda, u svemu oko 80 boraca, naoruanih
s dva pukomitraljeza, pukama i bombama. Napad je predvien sa istone strane, od Karia, preko mosta na rijeci Crmnici.
Prije nego to su se gerilci okupili, u Mijele smo doli Niki, Dobrkovi i ja i sastali se s Blaom Joovim Orlandiem. On nas je upoznao
kako su sprovedene dogovorene mjere i o svim pojedinostima vezanim
za plan napada, i eventualni plan odstupanja. Kad su poeli da se okupljaju gerilci prikljuili su nam se oko Crnevi i Velia T. Lekovi. Orlandi je pozvao komandira Godinjskog odreda Duana . Lekovia, Veliu
A. Lekovia i Voja M. Lekovia. Velii i Voju jo su jednom precizirani

zadaci u vezi italijanskih oficira. U svim ovim razgovorima aktivnu ulogu

je imao i Niki. On je zaduio komandira Godinjskog odreda da i zvanino,
pred strojem, obavijesti gerilce da akcijom rukovodi Blao Joov Orlandi,
a da su njegovi pomonici Velia T. Lekovi, koji s grupom napada garnizon, i oko Crnevi, koji s manjom grupom napada andarmerijsku
stanicu.
U zakazano vrijeme su doli ustanici iz Godinja i predvieni borci
iz Seoca, Krnjica, Boljevia i Dupila. Do vremena odreenog za napad nijesu stigli ustanici iz Sotonia, Mauga, Limnjana i pojedini borci iz drugih odreda Gornje Crmnice. Praktino nije stigla ni polovina predvienog
borakog sastava za napad na Virpazar. Poto ostali nijesu stigli ni do dva
sata po ponoi, Mjesni komitet je prihvatio Orlandiev predlog da se napad na Vir izvede s prisutnim gerilcima. Pri tome smo imali na umu neke
okolnosti, koje su ile na ruku ustanicima. Obavijeteni smo da garnizon
nema strae na mostu, koji je bio i kapija" za ulazak u varoicu. Bez
strae su i zgrade u kojima je bila neprijateljska vojska. Sama injenica
da je neprijatelj usred Crmnice spavao mirno govori koliko je priprema
za ustanak, o kojoj je znalo na stotine ljudi ovog kraja, ostala tajna za neprijatelja i koliko je narod bio uz komuniste i njihovu borbu. Raunali
smo i na hrabrost i borbenu spremnost ustanika, kojima je uz to do detalja bio poznat svaki objekat koji je trebalo napasti, a pomo smo oekivah i od nekoliko drugova iz Vira, bliskih Partiji. Vjerovah smo, osim
toga, da e u meuvremenu pristii bar dio boraca iz Sotoniko-maukog
i drugih odreda.
Svoja 33 ustanika, koliko ih je bilo na licu mjesta, Orlandi je ovako
rasporedio:
oko Crnevi, Velimir i Duan Lekovi, Labo Plamenac, Nikola
Orlandi i Tomo Ukanovi imali su da prekinu telefonsku vezu izmeu
andarmerijske stanice i ostalih dijelova okupatorove posade u Viru i
da razoruaju andarme Ukoliko ovi ne pristanu na predaju na njih se
nije smjela otvarati vatra, dok se ne uju pucnji na Virpazaru. Cim likvidiraju'andarmerijsku stanicu, pokupe oruje i municiju i andarme
smjeste na sigurno mjesto, ova je grupa trebalo da se prikljui glavnoj
koja je napadala Virpazar.
Boo, Petar i Duan Orlandi su dobili zadatak da zauzmu poloaj na pristanitu. Odatle su pukomitraljezom i vatrom iz puaka morali da kontroliu prostor izmeu zgrade u kojoj su stanovali oficiri i barake u kojoj je spavala vojska i sprijee izlazak barseljera iz barake.
Branko Joketi i Ilija Stojovi s drugim pukomitraljezom zauzeli bi poloaj na Kariu, kamenitoj uzviicd na ulazu u Vir sa istone
strane, i odatle kontrolisali most, a u sluaju povlaenja titili bi ustanike.
Zadatak Velie A. Lekovia i Voja M. Lekovia bio je da pozovu
italijanske oficire na predaju, a u sluaju otpora da ih zarobe ili pobiju.
Najvea grupa, 21 ustanik, napadala bi baraku u kojoj su barseljeri i Zivkovia kuu, u kojoj su bili karabinjeri i finansi. Grupu su
sainjavali 17 Lekovia iz Godinja, dva Lekovia i Jovo T. Plamenac iz
Boljevia i Anto M. urovi iz Dupila. Godinjski odred predvodio je

komandir Duan . Lekovi, a politiki odgovorno lice bio je oko S. Lekovi. Za izvrenje akcije odgovarao je Velia T. Lekovi.
Prema ranijem rasporedu u svakoj borbenoj grupi trebalo je da bude
po jo toliko boraca. Vrijeme je prolazilo, sve vie smo se plaili zore i svanua. Na saveznik je bio mrak. Oko dva sata po ponoi, Orlandi je naredio komandiru Godinjskog odreda da pozove borce na cestu i da grupe odmah i prema utvrenom rasporedu pou u napad. Drei se lijeve strane
ceste, kolona je urila da javi" neprijatelju da nikada vie nee imati mirnoga sna u ovim brdima. 1
Neki istoriari NOB koji su pisali o napadu na Virpazar navode da
su gerilci Sotoniko-maukog odreda i dio odreda iz Dupila i Popratnica
javih, preko kurira, da nee uestvovati u napadu na Virpazar. Takav stav
nije imala ni jedna partijska elija iz Dupila i ni jedan odred u Crmnici.
Istina je, meutim, da borbena grupa s Crneviem na elu jo nije bila
skrenula s ceste, prema andarmerijskoj stanici, kad su se javili gerilci iz
Boljevia. Orlandi ih je odmah rasporedio: dio boraca je trebalo da se
prikljui Crneviu, a drugi dio Lekoviu. Poslije 20 minuta od dolaska
grupe iz Boljevia stigla je desetina gerilaca iz Limnjana s Ljubom Klisiem i braom Vuleti na elu. Uesnik u napadu na Vir Marko Vuleti
priao mi je o razlozima zakanjenja gerilaca iz Limnjana:
Prema planu, vei dio gerilaca iz Limnjana poao je na Sutorman
a jedna desetina je odreena da uestvuje u akciji za osloboenje Vira.
Poli smo na ugovoreno mjesto, kod Svete Gospoe, 2 i po do 3 km juno
od Vira. Tu nas je saekao Stevo oljaga, lan partijske elije iz Vira. On
nas je obavijestio da treba odmah da se prebacimo na Mijele, zbog ega
smo protestovali. Trei i preskaui kanale preko Crmnikog polja, izali smo kod sela Boljevia, a zatim u Mijele, gdje nijesmo nikoga zatekli.
U to vrijeme poela je borba za Vir. Odmah smo poli ka brdu i spustili se kod andarmerijske stanice, s ciljem da razoruamo andarme, ali
su to drugovi ve bili uradili. Trei smo sili u Vir i ukljuili se u borbu.
Sa zakanjenjem su doli i gerilci iz Sotonia i Mauga.
Mjesni komitet nije ispitivao razloge zbog kojih su ustanici iz pojedinih odreda i sela zakasnili, a koliko se sjeam, Orlandiu je to bilo i poznato. Ubijeen sam da je propust uinjen u nepreciznom obavijetavanju
o tome u koje vrijeme i na koje mjesto doi. U prilog ovome govori i injenica da je veina boraca stigla, s kraim ili duim zakanjenjem, i da
se ukljuila u borbu.
Sto se tie samog trenutka otpoinjanje borbe, moje sjeanje je
najblie sjeanju Doka Lekovia.
Planirano je da akcija pone u dva i po sata 13. jula. Od Mijela do
Vira ima oko 1 km. Trebalo je poi 1015 minuta prije vremena zakazanog za poetak napada. Poto svi gerilci nijesu stigli ni do 1,30 asova,
Orlandi je izvrio novi raspored snaga. S obzirom da se u napad krenulo
s pola predvienog ljudstva, jo vie nam se urilo da se akcija izvede po
mraku, jer se raunalo i na povlaenje. Kad su gerilci poli u napad bio
1

O toku borbe \ dejstvima pojedinih grupa vidjeti ire: ,. Virpazar, Bar, Ulcinj
u NOB-u 19411945", str. 254255 (oko S. Lekovi i Vladimir M. Lekovi).

i'e mrak. No je bila vedra, u 3 asa je ve svitalo, a dan se nije smio ekati za poetak akcije. Najvjerovatnije da su gerilci krenuli iz Mijela odmah poslije 2 asa 13. jula, i da je vrijeme poetka napada koje navodi
oko Lekovi 2 asa i 22 minuta, najrealnije. 2
Neprijateljski gubici na Viru bili su 6 mrtvih i 56 zarobljenih vojnika i oficira. Medu njima je bilo 12 teih i lakih ranjenika. Zaplijenjena
su 2 mitraljeza, 3 pukomitraljeza, 60 puaka i nekoliko sanduka municije.
Jedan dio naoruanja, naroito municije, izgorio je s barakom.
U prvim minutima borbe za osloboenje Vir pazara pala je prva
rtva trinaestojulskog ustanka. Juriajui na Italijane poginuo je hrabri
komunista oko Maov Lekovi, stolarski radnik iz Godinja, a ranjeni su
oko S. Lekovi i Vladimir M. Lekovi.3
Odmah poslije osloboenja za komandanta mjesta u Virpazaru imenovan je Rako Vukosavovi. Dati su mu zadaci u vezi smjetaja zarobljenika i obezbjeenja materijalnih dobara varoice. 4
U ustanku se istakla i mlada partijska elija u Spiu. Iako je od njenog osnivanja prolo samo nekoliko mjeseci, ova je elija uspjela da u
urmanima i Miiima organizuje gerilski odred, naorua ga i u prvim
asovima 13. jula izvede na borbeni zadatak. Predvoena starim prekaljenim komunistima Ristom Lekiem i Ivom Novakoviem i svojim mladim
sekretarom Ljubom Popoviem, ona je uspjela da organizuje rodoljube
i likvidira italijansku posadu u selu Miiima.5
Uporedo sa oruanim akcijama na Viru i u Miiima, vatru ustanka
su irih i drugi odredi barskog sreza.
Trinaestog jula je gerilski odred iz Limnjana imao nekoliko oruanih
akcija. Njegovi borci su na Sutormanu prekinuli telefonsku vezu izmeu
Bara i Vira. Razoruah su andarmerijsku stanicu kod tunela na Sutormanu i razbili grupu barseljera koji su se u dva kamiona prebacivah iz
Bara prema Viru. Istina, gerilci su preuranili s otvaranjem vatre, to je
neprijatelju omoguilo da se bez rtava vrati za Bar.
Ujutru 13. jula na Sutorman su doli i gerilci iz Seoca i Boljevia,
a u toku dana su im se prikljuili i borci iz Godinja, Boljevia i Limnjana
koji su uestvovah u borbi za osloboenje Vira.
Oko 17 asova naila je druga kolona od pet kamiona punih barseljera s ciljem da rastjeraju gerilske zasjede na Sutormanu i prue pomo
garnizonu na Viru, s kojim nijesu imali vezu. Kada su se kamioni primakli zasjedi gerilaca na oko 200300 metara, nai su otvorili vatru i
razvila se estoka borba. Grupa gerilaca pola je od tvrave Sutorman
i s boka napala barseljere. To je kod njih izazvalo paniku. Ubrzo poslije
napada naeg lijevog krila, barseljeri su pod zatitom snane vatre uspjeli
2

Monografija Virpazar, Bar, Uloinj", str. 254.

U toku NOB-a iz ovog bratstva je palo 10 boraca na raznim bojitima Jugoslavije, a 7 boraca je umrlo u logorima Albanije, Italije, Bara i Norveke.
* O zarobljenicima vidjeti ire: Vir, Bar, Uloinj...", str. 271 (dr Rudi Dobijadi) i dr uro Vujovi ..Lovenski NOP odred i njegovo podruje u NOB
19411945", str. 103.
5
O ovoj akciji vidjeti ire: Virpazar, Bar, Ulcini...", str. 233234, sjeanje
Ljuba Popovia.
3

da okrenu kamione, pokupe mrtve i ranjene i pobjegnu za Bar. Prema prianju naih ljudi iz Bara, iz kamiona su iznijeli oko 30 nosila s mrtvim
i ranjenim barseljerima.
Radomirsko-gradanski i Podgorski odred zaposjeli su u zoru 13. jula
dio komunikacije CetinjeBudva. Na mjestu zvanom Seoce postavili su
zasjedu. Oko 6 asova naila su iz pravca Cetinja 4 kamiona i upala u
nau zasjedu. Gerilci su raunah da su kamioni puni vojske i otvorili su
estoku vatru. Likvidirana je sva posada, jedan se vojnik predao, a kamioni su uniteni. Kasnije su naila tri italijanska oficira na motociklima.
Sva trojica su zarobljena (jedan oficir je prilikom pokuaja bjekstva
ranjen).
Dio Buljarikog odreda i dio odreda iz Sela (grupa sela iznad Petrovca) postavili su barikade na cesti izmeu Bara i Petrovca,' na prevoju brda Kufina (uzvienje izmeu Canja i Buljarice). Oko 6 asova 13.
jula naila su 3 kamiona s 11 vojnika. U kratkoj borbi su ubijena 4 italijanska vojnika, 5 je zarobljeno, a 2 su uspjela da pobjegnu. Kamioni
su uniteni. Dva do tri asa nakon toga iz pravca Bara je naila motorizovana kolona, jaine oko 250 vojnika. U podnoju Kufina sili su s kamiona i razvili se u strijelce. Vjerovatno su ih odbjegli vojnici obavijestili gdje se zasjeda nalazi. Gerilci su odmah otvorili vatru, ali nijesu imali
ni toliko ljudstva ni automatskog oruja da bi se oduprli ovolikom broju
do zuba naoruanih neprijateljskih vojnika. Gerilci su se postepeno povlaili ka Presjeci. Ubrzo im je priskoio u pomo Breoski odred i nakon
dva asa estoke borbe neprijatelj je prisiljen da se povue, s 27 mrtvih
i vie ranjenih.
Gerilski odred iz Buljarice napao je 13. jula posadu u Buljarici koju
je sainjavalo 11 karabinjera i finansa. Borba je trajala nekoliko asova,
sve dok se karabinjeri i finansi nijesu predali gerilcima. Na njihovoj
strani bio je jedan mrtav i jedan ranjen.
Gerilci iz Reevia napali su posadu financa od 5 vojnika u Rijeci
Reevia. Poslije krae borbe svi neprijateljski vojnici su se predah.
Grupa gerilaca iz Sela koja je drala komunikaciju BudvaPetrovac
ranila je i zarobila jednog italijanskog vojnika, koji je od Budve naiao
na motociklu.
Gerilski odred iz Bara unitio je 13. jula 1 italijanski kamion u Tuemilama, ispod Sutormana. Vjerovatno je to bio jedan od 3 kamiona,
koji su na Sutormanu napali gerilci iz Limnjana. Prema planu 13. jula je
trebalo sruiti drveni most ispod Starog Bara. Toga dana odred, meutim,
nije uspio da izvede ovu akciju, jer nijesu na vrijeme obezbijedili eksploziv. Kasnije su, 17. jula, sruili most u Zaljevu.
Grupa gerilaca iz Breoskog odreda (s lanom Partije Uroem Roloviem na elu), u kojoj je bilo i nekoliko lanova SKOJ-a, razoruala je
13. jula prije podne posljednje neprijateljsko uporite u Crmnici andarmerijsku stanicu u Brelima. U zgradi stanice organizovana je bolnica
za smjetaj ranjenika. 6
Virpazar, Bar, Ulciraj ...", str. 257 i 258, sjeanje Uroa Rolovia.

"

Prve rtve iz Brela pale su prvih dana ustanka na poloajima na

Presjeci. Ustanici Miodrag I. Rolovi, Ivo J. Tomaevi i uro P. Jovanovi, borci Boreoskog gerilskog odreda poginuli su 18. jula 1941. na Din
vrhu (Presjeka). 7

PROTIVOFANZIVA OKUPATORA I PETE KOLONE

Vijest o osloboenju Virpazara brzo je prodrla u sva sela Crmnice.

Mnogi su pohitali u osloboeni Vir, traei od komunista oruje da idu
na Italijane. Naroito je bio jak pritisak rodoljuba poslije borbe na Koelama (1415. jula), kada je preko stotinu zarobljenih italijanskih vojnika sprovedeno od Koela preko Ljubotinja i Crmnice za Bar. Mnogi
su Crmniani tih dana otro prigovarah komunistima to i njih nijesmo
pozvali u borbu. Govorili su da ova zemlja nije samo naa i pitali nas
ko nam je dao pravo da je sami oslobaamo. Mnogi pojedinci koji su imali
oruje, pa i oni koji ga nijesu imali, poli su na poloaje i prikljuili se
gerilcima iz svojih sela. Dva-tri dana poslije ustanka mali gerilski odredi
su izrasli u krupne vojne jedinice, sposobne da vode i vee oruane akcije. Ali je pridolazak novih boraca i usloavao situaciju, i u pogledu daljeg
voenja akcija gerilskih odreda, i u pogledu njihovog naoruavanja, ishrane i discipline.
Ubrzo je okupator organizovao i preduzeo opsene mjere represalija.
Iz vazduha i s mora bombardovana su ustanika sela Spia, Patrovia i
Crmnice i poloaji koje su gerilci drali na tom podruju. Ve 14. jula bombardovani su Miii. Toga dana ga je, poslije bombardovanja iz vazduha,
zapalila kaznena ekspedicija iz Bara. Dva-tri dana iza toga okupator je
zapalio urmane, Celobrdo i dio Buljarice i Reevia.
etrnaestog jula je motorizovani italijanski bataljon iz Podgoriae
pokuao da preko Rijeke Crnojevia uspostavi vezu s Cetinjem, koje je
bilo blokirano od zore 13. jula. Palei i pljakajui sela Ljeanske nahije,
bataljon je nou izmeu 14. i 15. jula upao u zasjedu ljubotinjskih i ceklinskih gerilaca na Koelama. I za gerilce barskog sreza ova borba je
bila vrlo vana, jer je tu u ruke ustanika pao veliki ratni materijal, a mnogi
odredi s naeg podruja su doli do novog naoruanja. Naroito su nam za
budue akcije dobro dole brede". Svaki odred dobio je po jednu ili vie
njih s dosta municije.
Razbijanje blokade Cetinja, sjedita okupatorske vojne i civilne vlasti za Crnu Goru, tab 14. armijskog korpusa povjerio je divizijama ,,Pusterija" i Taro". Ka Cetinju su 17. jula krenule tri motorizovane kolone,
jedna od Podgorice, a dvije komunikacijama koje Crnogorsko primorje povezuje s Cetinjem.
7
Sve porodice ovog zaseoka dale su ogromni doprinos d podnijele velike
rtve u ovom ratu. Iz Brela su narodni heroji dr Milo Bokovi, Niko Rolovi,
Vladimir Popovi Spanac i Vlado Rolovi. Iz susjednog zaseoka plemena breoskog,
Tomia, potie narodni heroj Branko onovi.

Sto osmi bataljon divizije Taro" iskrcao se 16. jula poslije podne u
Baru, a 17. jula oko 6 asova krenuo iz Bara prema Budvi. Avijacija i artiljerija s brodova istili su put pred crnokouljaima i tukli poloaje oko
ceste i vrhove Sozine, Presjeke i Petrovake gore. Kada se avijacija povukla, faisti su opljakah i zapalili urmane u Spiu. Ohrabreni to ne
nailaze ni na kakav otpor, faisti su u patrovskim selima zapalili mnoge
kue i opljakah sve to im se dopalo. Naroito je nastradalo Celobrdo,
koje su opljakali i zapalili. Bataljon je 17. jula zanoio u Budvi.
Kad i crnokouljai iz Bara, 17. jula je iz Podgorice krenuo 11. puk
divizije Pusterija". Kroz ljeanska sela i sela Donjeg Ceklina faisti su
ubijali, pljakah i palili. Kretanje italijanskih vojnika posmatrali smo s naih poloaja i po dimu koji se dizao iz zapaljenih sela znali smo dokle su
stigli. Kasno u noi 17. jula prethodnica je stigla u Rijeku Crnojevia i sastavila se sa ostacima bataljona poraenog na Koelama.
Motorizovana kolona koja je krenula iz Kotora i preko Njegua hitala ka Cetinju bila je iz sastava 208. puka divizije Taro". Manja je bila:
od dvije prethodne, ali je imala i nekoliko tenkova. Gerilci su pokuali da
je zaustave i unite na mjestu ekanju, ali se pod zatitom tenkova probila i 17. jula ula u Cetinje.
Sjutradan, 18. jula, kolone 11. puka zahvatile su sela Gornjeg Ceklina i Ljubotinja, vrei teke represalije. Strijeljali su preko 30 stanovnika
ovih sela i zapalili preko 100 domova. Prethodnice ove kolone su nou 18..
jula ule u Cetinje.
Trea kolona, 108. motorizovanog bataljona crnih koulja, koja je
krenula od Budve, nikada nije stigla u Cetinje.
,, , .

PORAZ 108. BATALJONA CRNIH KOULJA NA BRAJlClMA

O velikom uspjehu koji su organizovani odredi gerilaca pod rukovodstvom KPJ postigli na Brajiima nad neuporedivo brojnijom regularnom neprijateljskom jedinicom pisah su istoriari, publicisti i uesnici
borbe. Pisali su i ljudi koji su dobijali podatke iz tree ruke". Pri tome
su dosta esto povrno ili netano interpretirane injenice koje su se ticale borbe na Brajiima. Netanosti ima i u Dedijerovom dnevniku, s,
kojim su i poele, a zatim i u drugim prilozima koji su nekritiki preuzimali Dedijera, pa i u jednom tako renomiranom vojnonaunom djelu kakva
je Vojna enciklopedija.
i
Budui da o tome nema sauvanih dokumenata, sem nekoliko neprijateljevih, petnaestak uesnika u borbi na Brajiima sastalo se 1. oktobra
1977. na mjestu gdje je borba voena. Iz Brajike gerilske ete bili su tu
Niko Dapevi, Jovo Ivanevi, Joko Dapevi i jo nekoliko boraca; iz
Podgorsko-tomikog odreda Mirko Vukmanovi, Milo Grabovica, Blao Grabovica, Jovo Vujai i Velimir Ljutica; iz Radomirsko-graanskog odreda Tomo Vojvodi, Velimir Vojvodi, Vaso ukanovi i jo nekoliko boraca iz Graana. Uesnici borbe iz Patrovia i Maina nijesu doli, ali
25 Ratna seanja, III

su Savo Kuljaa i Blao Kaanegra poslali autoru ovog priloga pisani materijal o ueu Patrovia u borbi na Brajiima.
Diskusije na skupu i pisani materijal su dosadanje pisanje, manje
ili vie, podvrgli otroj kritici uesnika borbe. Jovo Ivanevi na skupu
uesnika borbe na Grajiima, izmeu ostalog, kae:
Podaci koji su dati Dedijeru nijesu istiniti. Tamo pie da je divlji odred B r a j i k i . . . " . Odred Brajiki ne moe nikako biti divlji", jer su
Brajii imali partijsku eliju, koja je formirana prije ustanka. Partijsku
eliju je formirao biro partijskih elija optina Sveti Stefan i Budva.
Drugi uesnik borbe na Brajiima Niko Dapevi, izmeu ostalog,
veli:
Od zavretka rata se dosta pisalo o borbi na Brajiima. Brajii
su stupili organizovano u oslobodilaki rat i revoluciju 1941. godine. Prije
ustanka imali smo partijsku eliju od 5 lanova KPJ i aktiv od 12 omladinaca lanova SKOJ-a. Imali smo i dosta naprednih ljudi i omladine,
iskrenih rodoljuba, i svi smo u tim predustanikim danima radili i okupljah se pod rukovodstvom komunista i partijske elije brajikih s e l a . . .
Niko Dapevi, dalje iznosi:
Brajiki ustanici su 13. i 14. jula formirali gerilsku jedinicu. Na
ustanikom zboru je odlueno da se formiraju vodovi po selima koji e initi Brajiku gerilsku etu. Na predlog lana KPJ Andrije Klaa, za komandira ete je izabran Risto F. Dapevi, narednik bive jugoslovenske
vojske, a za komandire vodova Ilija Stojanovi, u Stojanoviima; Ivo Martinovi, u Martinoviima; Marko Prentovi, kadet podoficirske kole, u
Prentoviima, i uro S. Ivanevi, koji je bio i odgovorno politiko lice u
eti, u Ugljeiima.
Na dan 18. jula 53 brajika gerilca posjela su istonu stranu Male
Zmijine glave, Karlov kr, Stek, Malu i Veliku jevu i vrh brda Snijenice.
Toga je dana rasporeeno jo 20 ustanika iz Brajia na poloaj iznad Stojanovia i Vjeternika. Oni su imali zadatak da ukoliko neprijatelj pokua
da odstupi, tuku iz blizine, bono i u lea.
Svaki borac je imao puku i dovoljno municije. Dan prije borbe, 17.
jula, dotjerali smo s Koela teku bredu" s postoljem i 6 sanduka municije. Postavljena je na Malu jevu.
Cim su primijetili od Zavale kretanje motorizovanog bataljona, nai
izviai su obavijestili etu i Podgorsko-tomiki odred koji se nalazio na
Maloj Zmijinoj glavi (koti 850).
Kolona ojaanog motorizovanog bataljona, kretala se u dvije kolone. U prvoj je bila prethodnica od 8 motocikla, jednog tenka, a za njom
17 kamiona sa artiljerijskom vuom i pjeadijom, dvoja oklopna kola, jedan tapski automobil i troje sanitetskih kola. Drugi dio kolone, jaine
6 tenkova i 9 kamiona, nadirao je od tunela, preko Martinovia. Izmeu
prve i druge kolone kretala su se tapska kola sa komandantom, u pratnji
8 motociklista . . .
Kolona se rastegla kao lanac, od potoka Burine do Luke prodoli.
Zaposjeli su itavu stranu zaseoka Martinovia iznad Brajikog polja. Kad
su dijelovi prve neprijateljske kolone izbili do prvih brajikih kua, ko-

Iona je zastala kod kue Boa Martinovia. Iz nje su se izdvojile nekolike

grupe faista. Jedna je krenula prema kui Vukala Prentovia, starog ratnika sa Skadra i Soluna. Kada je ugledao faiste, pokuao je da pobjegne.
Faisti su bili bri, uhvatili su ga i zaklali kamom, a zatim mu zapalili kuu i
kafanu. Druga grupa faista pola je prema koli i zapalila je. Trea grupa
je dola do prvih kua Martinovia, vie ela kolone, i zapalila kue Boa
Martinovia i Dura Pljote.
Italijani su iz budvanskog zatvora poveli i taoce zatvorenike Lazara Spadijera, Davida Ljubiu, Steva Srzentia i Nikolu Zenovia. Postavili su ih na prve kamione, smatrajui ga gerilci nee otvarati vatru kada
ih primijete.
Kolona je krenula du strane, u pravcu Cetinja, ali je pred Podgorsko-tomikim odredom naila na prepreku i stala. Kad su motociklisti primijetivi barikadu okrenuli, komandir Brajike ete je otvorio vatru. Na
to je sa Snijenice, Velje jeve, Karlova kra i teka otvorena paklena vatra. Do punog izraaja je dola breda" sa Male jave. Kad i Brajika eta,
snanu vatru iz svih oruja, i sa neto blieg odstojanja, otvorio je i Podgorsko-tomiki odred.
Od silnog udara ustanika kolona se prosto zgrila na cesti. Prvi rafali breda" bijui po cijeloj duini fronta zaustavili su kolonu i precizno pogaali neprijatelja. Iznenaeni italijanski faisti, ne znajui odakle ih
bijemo, otvarali su vatru s tenkova i blindiranih kola i tukli po naim poloajima.
Na dan borbe Podgorsko-tomiki odred od 5060 boraca drao je
Trljanku, Veliku Zmijinu glavu, prevoj izmeu Velike i Male Zmijine glave
i Malu Zmijinu glavu. Imao je i dva pukomitraljeza (i dva teka mitraljeza brede" primjedbe B. Lj.). Nije poputao od poetka do svretka
borbe.
Pod udarcima vatre brajikih ustanika i bliske vatre ustanika Podgorsko-tomikog odreda, italijanska kolona se poela kidati. Gubitak prve
kolone Italijani su nadoknaivali uvoenjem snaga iz sastava druge kolone,
uz artiljerijsku podrku baterije locirane kod crkve Sv. Dimitrije.
Patrovii su doli u dvije grupe. Prva grupa je dola poslije poetka borbe, posjela Snijenicu i odatle tukla neprijateljsku kolonu. Druga
grupa, jaine oko dvadesetak ustanika, dola je poslije podne na Javrze,
drijelo i istone padine tvrave Kosma. Obe grupe bile su jaine 3035
ustanika. S drugom grupom patrovskih ustanika je bila i grupa ustanika
iz Maina, koji su takoe doli pri kraju borbe. Sve tri grupe tukle su neprijatelja ispod Martinovia i iza brajike Odje. Iza podne u rejon Vjetrenika dolazi grupa iz Maina, jaine 1520 ustanika. Njenih 45 boraca s
pukomitraljezom izbija na Bokali i otvara vatru na ve iskidanu neprijateljsku kolonu. Pri kraju borbe, grupa od deset ustanika sa Ljubotinja,
izbila je desno i iznad poloaja Podgorsko-tomikog odreda, na Orlov kr,
i odatle je dejstvovala u elo kolone.
Oko 16 asova, odred, eta i grupa ustanika su poli ka unitenoj
neprijateljskoj koloni. Tada su se neki njeni dijelovi ve povlaili prema
Budvi s dijelom tekih i lakih ranjenika. U razbijenu kolonu prvi uskau

gerilci Podgorsko-tomikog odreda i borci koji su bili na desnom krilu Brajike ete. Ranjeni Italijan koji se bio sakrio ispod kamiona, smrtno je
pogodio Nika M. Vujaia, ratnika sa Skadra, i ranio hrabrog borca Zariju F. Jovetia. Poginuli su i taoci Lazar Spadijer, David Ljubia, Stevo
Srzenti, a udnim sluajem je ostao iv Niko Zenovi, koji je bio meu taocima na kamionu i sve vrijeme izloen stranoj ustanikoj v a t r i . . .
Borba na Brajiima trajala je od 8,30 do oko 16 asova. Glavni teret
i udio imala je Brajika eta, koja je bila u glavnoj zasjedi, i Podgorani
i Tomii, koji su bili u vatri od poetka do kraja borbe. Krupan dopriilos pobjedi dali su i ustanici iz Patrovia i pukomitraljezac iz Maina.
Cuo sam od Crmniana i Brajia da su pri svretku borbe dolazili i borci
koji su drali poloaje na Tatinju i Romom drijelu, prema Obzovici. Dolazili su poslije iz Primorja i Patrovia i oni koji nijesu bili uesnici
borbe .. .
Jovo Ivanevi iznosi:
U partijskoj eliji, koja je formirana prije ustanka, bili su: uro
Ivanevi, Andrija Kla, Ilija Stojanovi i Vlado Lui. Ovo navodim da
se zna da smo organizovano stupili u trinaestojulski ustanak i NOB.
Na glavnini poloajima na kojima se vodila borba na Brajiima bili
su Crmniani i Brajii. Veliki doprinos su dali Patrovii kao i pet boraca
iz Maina, koji su uspjeli da izbiju s pukomitraljezom na Bokali i da tuku
faiste ispod sebe. Na Brajiima nije moglo biti juria. Nisu se mogli u
tri sata poslije podne povesti ljudi na juri (iz Steka i Male jeve) preko
polja i brisanog prostora, uz Brajike strane, a da ih Italijani ne unite.
Kada je borba bila gotova, neprijatelj slomljen i bez snage da prua otpor,
mi smo iscrpljeni od estoasovne borbe poli u stranu. Kada su gerilci
Radomirsko-gradanskog odreda doli, na ratitu je bilo jo ranjenih Italijana, a bilo je i sakrivenih po propustima, pa su ih zarobljavah.
Mislim da smo danas (na sastanku petnaestak uesnika borbe na Brajiima, 1. oktobra 1977 primj. B. Lj.) raistili mnoga sporna pitanja
vezana za ovu borbu. Utvrdili smo da su Crmniani bili na poloajima
od pola Srednje Zmijine glave i na Zmijinoj glavi; da su Brajii bili na
poloajima od pola Srednje Zmijine glave, na Karlovom kru, Steku, Maloj jevi, Velikoj jevi i Snijenici; da su patrovski ustanici odigrali znaajnu ulogu dolaskom i izbijanjem na Kosma. Borba se vodila od kue
Gavirove do vrha Odje.
Blao Grabo vica iznosi:
Prema zadatku koji smo dobili uoi 13. jula, iz Podgore su krenuli
Podgorani, Radomirci, Graani i borci iz Gadi. Nas Podgorana bilo je 13,
a ostalih 23 (gerilci iz Tomia su uoi 13. jula dobili drugi zadatak
primj. B. Lj.). Organizovano smo zaposjeli poloaj na Romom drijelu. Tu
su naila 34 neprijateljska kamiona, na kojima je bila samo posada. Zapucali smo i likvidirali ih. Poslije toga je komandir Radomirsko-gradanskog odreda Gajo Vojvodi rekao da se podijelimo u grupe, da ne napadamo
frontalno, da Podgorani zaposjednu poloaje neto lijevo, ka Grabu braikom. U toku 13. jula dolo je jo oko 30 boraca iz Podgore i Tomia. Komandir odreda je rekao da zauzmemo poloaj do Zmijine glavice. Na

njoj je Podgorsko-tomiki odred drao poloaj sve do 18. jula. Lijevo od

nas bile su grupe boraca iz Brajia. Oni su se prema broju i tada mogli
nazvati odredom. Od njihovih poloaja dalje prema Kosmau teren je bio
otvoren.
Od naoruanja smo imali osam puaka i neto bombi, dva teka mitraljeza i dva pukomitraljeza. Brajika grupa imala je i jedan teki mitraljez. Bio je odmah do naeg pukomitraljeza, na lijevom krilu. Druga
automatska oruja bila su lijevo, na Jevi, tako da je front bio lanano povezan i vatrena mo mu je bila usmjerena na samu cestu . . .
Ujutro, 18. jula, naiao je iz pravca Budve ojaani, motorizovani italijanski bataljon. Celo kolone ilo je sa 17, 18, 19 ili vie kamiona, ne mogu
da tvrdim koliko ih je tano bilo i koliko je vojnika na njima imalo.
Borba je poela izmeu 89 asova i bila je estoka, jer su i Italijani od
poetka estoko odgovorili na nau vatru. Poskakali su s kamiona, iza
njih uhvatili zaklone i odgovorili jakom vatrom. Ustanike poloaje tukli
su malim, lednim minobacaima. Njihovo automatsko oruje je neprekidno
dejstvovalo. Jednom su pokuah i da krenu u juri. Uspjeli su da preu
cestu u namjeri da se dokopaju Zmijine glave. Nae bombe su ih strano
zasule. Gledao sam Laza Jokova Vujaia, ratnika iz balkanskog rata, sa
Taraboa i Skadra, koji nije imao bombe, kako zasipa Italijane bubuljima.
Naa ih je vatra slomila i vratili su se, ostavljajui ljeeve, do polaznih
poloaja.
estina borbe nije jenjavala. Sa Kosmaa jo nije bila otvorena vatra,
a ni s poloaja Graansko-radomirskog odreda. Istina, do njih neprijatelj
nije dolazio, ali da su nam se na dva-tri sata najee borbe prikljuili
borci Graansko-radomirskog odreda, ili bar dio njih, da su udarili desnim krilom iznad ceste, nama bi bilo lake i mnogi bi crnokouljai nali
grob na Brajiima.
Izmeu 1112 sati ula se borba na lijevom krilu, prema Brajiima.
To su Patrovii sa Kosmaa otvorili vatru na ve smuenu kolonu, koja
je nagla da bjei za Budvu. Time je italijanska komanda sprijeena da
ponovo organizuje snage i zaobide nae lijevo krilo, koje od Kosmaa nije
bilo obezbijeeno. Dok su u rasulu bjeali sa bojita Italijanima su Patrovii sa Kosmaa nanosili gubitke, kao i borci sa Brajia, koji su bili na
njihovom desnom krilu.
Ustanici iz Maina drali su poloaj lijevo od sela Brajia, visoko od
ceste. Da su se ranije ukljuili u borbu i zatvorili cestu kod Piramide i
Tunela, teko da bi i jedan italijanski vojnik mogao iv poi za Budvu,
sem onih koji su bili u tenkovima.
Prije mog odlaska na Kosma, kamo me je poslao komandir odreda,
veliki deo neprijateljskih snaga bio je slomljen. Na njihovim kamionima
ve nije bilo nikakve organizovane vatre. Bila je to samo jedinana, puana vatra. U zavrnoj fazi borbe, doao je dio Graansko-radomirskog
odreda.
Marko Vukmanovi i Jovo Vujai su se sloili sa injenicama i stavom koje je o borbi iznio Grabovica.

Blao Kaanegra i Savo Kuljaa koji nijesu bili 1. oktobra 1977. na

pomenutom skupu, poslali su mi zajedniki pisana sjeanja o ueu Patrovia i drugih gerilskih jedinica i grupa u borbi na Brajiima.
Prva njihova grupa na Brajie je krenula iz rejona Buini doci, kada
su vidjeli da je motorizovana kolona pola iz Budve, uz Borote u pravcu
Brajia. Pored njih dvojice u toj su grupi bili i uro T. Kuljaa, Stanko
i uro N. Kuljaa, Jovo S. Kaanegra, Stanko Kovaevi sa pukomitraljezom ,,o" (koji se brzo pokvario) i jo nekoliko gerilaca. U grupi je bilo
ukupno 12 boraca. Stigli su trei na poloaj iza Jeve, kada se elo kolone
nalazilo iza Pljotinih kua u Martinoviima. Borba jo nije poela, samo
su Italijani poeli da pale i ubijaju po Brajiima.
Druga grupa je, po Kaanegri i Kuljai, krenula im je obavjetena
da su Italijani poli u pravcu Cetinja. Grupa gerilaca je pohitala na Brajie, gdje je trebalo dati odluan otpor deblokadi Cetinja.
Desetak Petrovia se 18. jula nalo na Brajiima vraajui se sa
Koela s tovarima oruja i municije. I oni su uestvovah u borbi do kraja.
Broj uesnika u ovoj borbi iz Patrovia se tokom dana poveavao, sve do
zavretka borbe. Na Brajie su stigli vod iz petrovake optine pod komandom Ilije Srzentia i grupa iz Tudorovikog odreda.
Ustanici iz Patrovia su zaposjeli poloaje u rejonu Jeve i Ugljeia, s tenjom da budu to blie elu kolone, gdje se vodila i najea
borba. Ali, poto je elo kolone zaustavljeno, vei dio Patrovia zaposio
je poloaje oko tvrave Kosma, a dio je i dalje ostao u rejonu poloaja
Brajikog i Podgorsko-tomikog odreda.
Iz Patrovia su ubrzo stizale i druge grupe ustanika i stupale u
borbu na pomenutim poloajima" vele Kaanegra i Kuljaa. U koliko su sati koji pojedinac ili grupa stigli i ko je bio sve u kojoj grupi mi
tano ne znamo i ne bismo eljeli nagaati. injenica je da je ova grupa
(vjerovatno se odnosi na prvu primedba B. Lj.) bila u Brajiima prije
poetka borbe, a takoe i grupa sa Koela za koju mi u to vrijeme nijesmo znali, a ta injenica se do sada preutkivala ili osporavala, a iz kojih
pobuda nije nam poznato . . . " .
Risto uraevi u kratkom pismu koje mi je uputio iznosi da je pozvan u jedan sat poslije podne 18. jula, kod crkve na Ograenici i da je
dobio zadatak da vodi grupu boraca i pomogne naima u borbi koju vode
na Brajiima. Na okupu je bilo 10 ustanika: Risto i Niko uraevi, Spiro
Jovanovi, Danilo, Ivo i Tomo Kentera, Ivo i Niko Stankovi, Stevo Anus
i jo jedan drug ijeg se imena ne sjeam.
Tomo Vojvodi, politiko lice u Radomirsko-graanskom odredu u
opirnoj diskusiji na skupu uesnika borbe govorio je o akcijama koje je
odred izveo do 18. jula i o ueu jedne njegove desetine u borbi na Brijiima. Nije precizirao u koliko su se sati, ak ni otprilike, ukljuili u
borbu, ali s obzirom na situaciju koja je vladala na popritu, moe se zakljuiti da je borba ve bila zavrena.
Kada sam doao iznad kua Ugljeia, tano iznad prvog kamiona
veli on odmah sam pucao. Prije nijesam metka opalio niti je imalo
na koga . . . Ja sam poao sa svojom jedinicom naprijed i u propustima smo

nailazili na mrtve i sakrivene crnokouljae. Produili smo do tenka i pokuali da ga okrenemo niza stranu, ali nijesmo uspjeli. Poli smo dadom,
do posljednjeg kamiona. Bilo nas je okupljeno oko 50 ljudi.
Vojin Vojvodi, pukomitraljezac u Radomirsko-graanskom odredu,
izmeu ostalog, navodi:
Borba se otvorila na Brajiima kao to su rekli prethodnici. Mi
smo oekivali da e doi do nas. Meutim, nijesu doli. Prolo je odreeno vrijeme. Kiptjeli smo i ja sam se nelagodno osjeao, da se bije boj,
a mi tamo sjedimo. Koliko je to trajalo, ne bih mogao rei. U jedno vrijeme Tomo Vojvodi je rekao da krenemo. Ne znam koliko nas je bilo,
Tomo ree da nas je bilo deset. Doli smo, ali to je bio kraj borbe. I da
nijesmo doli borba je htjela biti zavrena, i to uspjeno. Meutim, ostataka je bilo, kada smo mi naili jo se pucalo, radila je i breda", jo je
bilo ivih neprijatelja.. , 8
Podaci o neprijateljskim gubicima prilino su razliiti u nekih autora. U Dnevniku Dedijera stoji da je neprijatelj imao 115 mrtvih, a u
Vojnoj enciklopediji (II izdanje, I knjiga, 789 str.) pie da je bilo 220
mrtvih, ranjenih i nestalih Italijana.
Prve podatke (koji se mogu smatrati i prvim zvaninim podacima
o gubicima neprijatelja u ovoj borbi) dao je Jovo Tomovi da je neprijatelj imao oko 130 mrtvih i oko 30 zarobljenih. Prema Tomoviu nije ostao ni jedan ranjenik.
Depea, koju je prefekt Kotora poslao guvernera Dalmacije u Zadru 18. jula u 19,30 asova 1941. god. (oko 4 asa poslije zavretka borbe)
glasi: .. . Ustanici su i danas nanijeli znatne gubitke naim odjeljenjima
koja su se uputila iz Budve za Cetinje i prinudili ih na povlaenje. Preko
20 poginulih i oko 40 ranjenih, preko 160 nestalih. Izgubljeno je 12 kamiona, 14 mitraljeza, dva minobacaa i jedan tenk".
Drugu depeu je poslala Pomorska komanda iz Tivta Pomorskoj komandi Albanije u Drau. U njoj stoji: . . . Kolona Poeli (Pozzeli) ojaana
tenkovima, koja je 18. jula pola iz Budve za Cetinje, stigavi do sela
Martinovia, napadnuta je od nadmonijih snaga. Kolona je bila prinuena da se povue prema Budvi uz teke gubitke od 22 mrtva, 37 ranjenih i 169 nestalih ..."
U drugoj depei neprijatelj je priznao gubitke od 228 mrtvih, ranjenih i nestalih. Njima nije bila poznata sudbina 169 vojnika. Zato moemo smatrati tanim podatke o mrtvima koje navodi Jovo Tomovi, jer
ih je toliko, 130 je naeno na bojitu i, poslije nekoliko dana u stijenama
ispod tvrave Kosma. to se tie zarobljenih, Tomovi navodi samo one
koje su zarobili gerilci Podgorsko-tomikog odreda u jednom propustu ispod ceste, gdje je zaustavljeno elo kolone. Bilo je vie zarobljenih 29
ih je sprovedeno za Crmnicu, a 10 crnokouljaa su odveli Patrovii. Od
ovog broja odmah su na smrt osuena 32 faista, zbog zloina koje su po8
O borbi na Brajiima vidjeti i: Janko onovi Borba na Grabu brajikom",
Istorijski
zapisi, br. 23, 1969.
9
Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u naroda Jugoslavije (dalje: Zbornik), Vojnoistonijski institut, tom III, krnj. 1. str. 163 i 164.

inili 17. i 18. jula od Bara, kroz Spi, Patrovie, Maine i Brajie. Sedam
barseljera (vojnika), od kojih je jedan bio ranjen, puteni su na slobodu.
Prema depeama i podacima koje navodi Tomovi i drugi uesnici,
108. bataljon crnih koulja u borbi na Brajiima imao je 184 mrtva i 38
ranjenih vojnika i oficira. Meu mrtvima je naen i komandant bataljona, sav izreetan, na cesti pored svog civilnog automobila.
Od ratnog materijala u ruke ustanika palo je: 12 kamiona, 1 tenk,
7 motocikla, 1 civilna kola, 1 radio-stanica, 14 mitraljeza, 2 minobacaa,
preko 150 puaka, 80 sanduka municije i druga ratna oprema i hrana. Gerilcima je pala u ruke i zastava ove jedinice.
Na kamionima i u ruksacima izginulih vojnika naeno je mnogo stvari
koje su pljakah po selima Spia, Patrovia, Maina i Brajia sve do mjesta borbe. Komunisti su imah zadatak da se preko odreda stvari vrate vlasnicima.
Neobian skup uesnika borbe na Brajiima 1. oktobra 1977. na mjestu dogaaja, po mom miljenju, odgovorio je svom cilju. Kazivanje uesnika sastanka opovrgavaju mnoge dosadanje tvrdnje i istinu o borbi na Brajiima svode na slijedee:
Brajii su stupili u trinaestojulski ustanak, uestvovali u njemu
i u borbi na Brajiima ve kao organizovana gerilska jedinica, kojom je
i. u pripremama za ustanak, i u ustanku rukovodila brajika partijska organizacija. Partijsku eliju je prije ustanka (juna 1941) formirao optinski biro partijskih elija optina Sveti Stevan i Budva. Njeni lanovi su
bili: uro Ivanevi, sekretar elije, Andrija Kla, Vlado Lui i Ilija Stojanovi. lanstvo partijske elije Brajia o ustanku je obavijestila partijska elija Prekornice, preko lana KPJ Ljuba Laliia i lana SKOJ-a
Vlada Banovia. U svanue 18. jula 53 ustanika Brajike ete drali su poloaje du ceste u pravcu Cetinja brdo Snijenicu, Malu i
Veliku jevu, Stek, Karlove kre i istonu stranu Male Zmijine glave, oslanjajui se desno na Podgorsko-tomiki odred. Drugi dio ete, vod od 20
ustanika, bio je na poloaju s druge strane ceste, iznad sela Stojanovia,
a zadatak mu je bio da titi selo, a u sluaju odstupnice italijanske kolone da je napadne bono. Komandir ete bio je Risto F. Dapevi, a politiko lice uro Ivanevi.
Komunikacija BudvaCetinje teritorijalno je do Brajia pripadala podruju sreza cetinjskog, a od Brajia do mora srezu kotorskom.
Prema dogovoru sa Okrunim komitetom KPJ za Cetinje, odlueno je
da MK KPJ za srez barski, poalje na taj teren dva gerilska odreda
Podgorsko-tomiki i Radomirsko-graanski. O ovome je Mjesni komitet
za Bar obavijestio biro partijske organizacije Svetog tefana i Budve. Uoi
18. jula Podgorsko-tomiki odred je na poloaju kod Brajia imao 46 ustanika (34 iz Podgore i 12 iz Tomia). Do poetka borbe dolo je jo 13 ustanika iz Podgore, tako da je odred u borbi na Brajiima uestvovao sa 59
ustanika. Oni su pokrivali poloaje na Trljanki, Velikoj Zmijinoj glavi,
prevoju izmeu Velike i Male Zmijine glave i polovinu Male Zmijine glave.
Pored oruja, koje su dobili uoi 13. jula, ustanici su se snabdjeli sa Koela automatskim orujem. Donijeli su dva teka mitraljeza breda" i dva

pukomitraljeza. Formirano je odjeljenje od 10 boraca koji su sluili u

mitraljeskim jedinicama bive jugoslovenske vojske. Poslugu na jednoj
bredi" su inili: Duan i Mihailo Stjepevi i Vaso Petanovi, na drugoj
Duan L. Vukmanovi, Marko I. Strahinja i Tomo St. Janjevi, na jednom pukomitraljezu: Petar S. Petanovi i Petar N. Vukmanovi, a na drugom Velia N. Ljutica i Vojo N. Vukmanovi. Komandir Podgorsko-tomikog odreda bio je Luka Janjevi.
Prema kazivanju Blaa Kaanegra i Sava Kuljae i kazivanju
ostalih uesnika u borbi na Brajiima, grupa od 1012 boraca iz svetostefanske optine, u kojoj su bila i ova dva ustanika, na vrijeme je zaposjela poloaj i im je poela ustanika vatra, odmah se ukljuila u borbu.
Sa Velike jeve su organizovali plotunsku paljbu na zaelje italijanske kolone, u kojoj su bila pratea oruja. Druga grupa iz Patrovia, njih oko
20, izbila je poslije podne na Javrzu, drijelo i istone padine Kosmaa.
Najvei doprinos ustanika iz Patrovia je izbijanje na tvravu Kosma
i bono otvaranje vatre na zadnji dio neprijateljske kolone. Grupa ustanika iz Patrovia se pri kraju okraja borila iznad Stojanovia. Na tvrdnju
Kaanegre i Kuljae da je u borbi na Brajiima uzela uea i grupa ustaftika iz Patrovia, koja se vraala sa orujem zaplijenjenim u borbi na
Koelama, ustanici iz Brajike ete i Podgorako-tomikog odreda su prigovorili da im nije poznato sa kojih poloaja je dejstvovala ta grupa.
Dok je trajala borba na Brajiima, i okraj privoen kraju, stizale
u i druge grupe. Jednu od 14 gerilaca predvodio je Risto uraevi.
Druga grupa od 1015 ustanika iz Maina dola je, poslije podne, u rejon
Vjeternika i djestvovala s grupom Brajia i Patrovia na razbijenu kolonu, koja je bjeala prema Budvi. Jedna petorka ustanika iz Maina izdvojila se iz ove grupe i s pukomitraljezom izbila na Bokali i odatle otvorila vatru na raskidanu italijansku kolonu.
Poev od prvih napisa, koji su se pojavili o borbi na Brajiu pa
do danas, medu uesnicima se ivo raspravlja o tome koliki je bio doprinos Radomirsko-graanskog odreda u borbi na Brajiima. Iz pismenih i
usmenih kazivanja, pa i iz kazivanja ustanika koji su bili na sastanku
1. oktobra 1977. godine, proistie da je odred drao poloaje na Romom
drijelu, 34 kilometra dalje od Podgorsko-tomikog odreda ka Cetinju.
On je oekivao nailazak kolone do svojih poloaja. Ali poto do toga nije
dolo, politiki rukovodilac odreda Tomo Vojvodi, s jednom desetinom
boraca krenuo je ka poloajima Podgorsko-tomikog odreda i tamo stigao
poslije pogibije Nika Vujaia i ranjavanja Zarije Jovetia. Poslije ovih
rtava nije vie bilo juria. Bitka je ula u zavrnu fazu. Neprijatelj je
bio slomljen, razbijen i panino bjeao niz Odju brajiku, vukui mrtve
i ranjene. Likvidirani su i zarobljeni posljednji ostaci 108. bataljona . . .
Poslije deblokade Cetinja i poraza na Brajiima, italijanska komanda
20. jula preduzela je novi napad na slobodnoj teritoriji sreza barskog, tanije u ustanikom centru Crmnici.
Motorizovani bataljon iz sastava divizije Pustarija" polazi iz Rijeke
Crnojevia i bez otpora ulazi u Virpazar. Iznenadni upad Italijana unosi
/zabunu meu malobrojne ustanike u okolini Vira. Bataljon je odrobio de-

setak vojnika i oficira koje smo zadrali poslije zauzimanje Virpazara, 13.
jula. Obavijeteni, vjerovatno, o ishodu borbe na Sozini, Italijani su opljakali varoicu i poslije podne se povukli nazad, za Rijeku Crnojevia.
Toga dana iz Bara je poao jedan bataljon alpinaca iz sastava 208.
puka divizije Taro". U noi izmeu 19. i 20. jula izbio je na Sozinu i
zauzeo dominantne poloaje u daljem nastupanju. Bataljon je imao zadatak da uniti gerilske snage na Sozini, koje su ugroavale saobraajnicu
KotorBudvaBarSkadar, a potom da se spusti na Crmnicu i sastavi
s motorizovanim bataljonom divizije Pusterija". Cilj je bio da se zajednikom akcijom ovih dviju jedinica razbiju ustanici Crmnice, uspostavi garnizon u Virpazaru i deblokiraju drumski i eljezniki saobraaj
izmeu Bara i Virpazara preko Sutormana, koji je od 13. jula bio u rukama ustanika.
Ujutro 20. jula, na Sozini su se nalazili Spianski i Gluhodolski gerilski odred i jedna desetina boraca iz Mauga i Bukovika, oko 50 naoruanih boraca. 10
Borba na Sozini je pokazala ne samo hrabrost ustanika ve i umjenost i snalaljivost komunista i drugih boraca. S borbom na Sozini zavrio
se period julskog ustanka na teritoriji sreza barskog i na cijelom jugu
Crne Gore. Ali, i poslije Sozine ustanici su i dalje ostali na poloaju i izvodili manje oruane akcije. U dnevnom izvjetaju divizije Taro" od
25. jula 1941. stoji: Prilikom nastupanja komunikacijom BarPetrovac
Budva 208. puk italijanske divizije Taro" naiao je na jak otpor ustanika
iz Patrovia i Breoskog odreda. Neprijatelj je pretrpio gubitke od dva
mrtva i 15 ranjenih vojnika". 11 Napad gerilaca na ovu kolonu izvren je 24.
jula, od Kufina prema Petrovcu.
Od 13. do 14. jula ustanici Crmnice, Spie i Patrovia (petrovaka
optina) izveli su 16 oruanih akcija. Samo u 6 borbi (Virpazar, Miii, Sozina, Sutorman, Kufin i Brajii) razbijena su dva neprijateljska bataljona
(jedan motorizovani i jedan alpinaca), dvije manje kolone, jedan garnizon
i jedna italijanska finansijska posada. Neprijatelj je imao preko 600 mrtvih i ranjenih i 120 zarobljenih. Ustanici su unitili 23 kamiona, 1 tenk, 2
brdska topa, 6 minobacaa, 17 motocikla i jedna putnika kola. Zaplijenjeno je 20 mitraljeza, 8 pukomitraljeza, preko 350 puaka i na stotine
sanduka municije i druge ratne opreme.
DRUGO PARTIJSKO SAVJETOVANJE CRMNIKIH KOMUNISTA

Masovni ustanak naroda i veliki gubici koje je okupator pretrpio na

Virpazaru, Koelima, Brajiima, Miiima i Sozini natjerali su italijansku komandu da preduzme opsene operacije radi uguivanja ustanka i u
ovom kraju Crne Gore. Za njihovo izvoenje odreene su alpska divizija
Pustarija" i divizija Taro".
,0
O borbi na Sozani vidjeti ire: monografija Viiipazar, Bar, Ulcim/j", sjeanje
Ljuba Popovia.
11
Zbornik NOR, tom III, dok. 156.

Divizija Taro" koncentrisala je snage u podruju Bara i Kotora.

Jedinice ove divizije su se 27. jula ulogorile na Brajiima i nad stanovnicima ovog hrabrog plemena izvrile najtee represalije, koje su do tada
izvrene u Crnoj Gori.
Divizija Pustarija" koncentrisala je snage u rejonu Cetinja i Rijeke
Crnojevia, sa isturenim jedinicama na prilazima Crmnici na Obzovici,
Ceklinu, Ljubotinju i Prekornici.
Avijacija i brdska artiljerija svakodnevno su estoko bombardovale
ustanika sela, osobito crmnika. Lecima iz aviona, okupator je pozivao
stanovnitvo da prestane s borbom, da povede borbu protiv ustanika i komunista.
Oko 20. jula okupatorska komanda je uputila u Crmnicu svoje vjerne
sluge, izdajnike naroda, da okrenu stanovnitvo ovog kraja protiv komunista koji su glavni krivci za sva zla koja narod trpi". 12
Sjedite Okrunog komiteta KPJ za Cetinje za vrijeme julskih akcija
bilo je u selu Prekornici u kui (ili u blizini kue) Nika Vukovia, lana
Okrunog komiteta. Nije mi poznato kad je Okruni komitet dobio drugu
direktivu Pokrajinskog komiteta, ali mislim da je to bilo prije 20. jula.
Znam da ju je MK KPJ za srez barski dobio poslije borbe na Sozini. Direktivu je prenio Niko Vukovi, preko koga je, uglavnom, Okruni komitet odravao vezu s nama. Da smo je primili prije 20. jula morali bismo
postupiti po njoj. U tom sluaju vjerovatno ne bi bilo borbe na Sozini koja
je odloila ofanzivu na Crmnicu za 10 dana". 13 Nijesu tane tvrdnje nekih istoriara da je sekretar MK KPJ za barski srez Niki pozvan u Okruni komitet i da mu je tamo saoptena direktiva. Od 8. jula, kad nam
je prenio direktivu Pokrajinskog komiteta o poetku oruanih akcija, Niki nije naputao Crmnicu sve do 29. jula.
Prije no Mjesni komitet, delegat Okrunog komiteta je o sadrini
direktive obavijestio Prekorniki, Radomirsko-graanski i Podgorsko-tomiki odred. 14
Mjesni komitet je upoznat s direktivom 21. jula. Prema izlaganju delegata Okrunog komiteta Pokrajinski komitet je ocijenio: da se nijesmo
drali odluke PK od 8. jula o poetku oruanih akcija u Crnoj Gori. Pokrajinski komitet je od nas traio da to sad uradimo. S tim u vezi nalagalo nam se da organizujemo male gerilske odrede (jedan do dva u optini), koji e uznemiravati neprijatelja i stalno mu nanositi gubitke; da
se ostali borci vrate kuama, a s njima i svi nekompromitovani lanovi
Partije i SKOJ-a, a da kompromitovani lanovi KPJ ostanu kao gerilci
u umi; da odmah prekinemo s napadima na velike neprijateljske kolone
i na vea mjesta i gradove, jer ih ne moemo zadrati; da se gerilci odmah
povuku s poloaja, jer smo prema neprijatelju otvorili front, za to jo
nijesu sazreli uslovi.
14

Ljubo Aneli, Trinaestojulski ustanak, Istorijski zapisi, br. 2, 1961.

Ljubo Aneli, n. .
14
Materijal o Crmnici (izlaganja Jova Tomovia na sastanku odranom u
Virpazaru 1958), Arihiiv Istorijskog instituta Titograd.
,s

Toga dana, 21. jula, poslije podne odran je sastanak Mjesnog komiteta kome su prisustvovali i Blao Joov Orlandi, Vlado Rolovi i Filip Bajkovi. Sastanak je odran na Ilinom brdu. Diskutovali smo dugo,
do pred zoru 22. jula. Sadrina direktive o daljem karakteru borbe na sve
nas je djelovala poraavajue.
Analizirali smo kakve e biti njene posljedice. Niko se od nas nije
slagao s njom. Bili smo ubjeeni da njome okreemo narod protiv Partije
i guramo ga u naruje domaem neprijatelju i okupatoru. Stavovi o daljem
voenju borbe za ustaniki dio sreza barskog znaili su likvidaciju ustanka,
njegovo svoenje na diverzantske akcije.
Najsloenije pitanje Mjesnog komiteta bilo je ta da uini s nekoliko stotina boraca koji su na poloaju. Povratak u sela za njih bi znaio
prevaru. Odstupanje od direktive, znailo bi oponiranje najviem partijskom rukovodstvu pokrajine.
Mjesni komitet je odluio da o tome odri savjetovanje, na kome
bi ocijenio stanje u ustanikim optinama Crmnici, Petrovcu i Spiu i stanje
u odredima i prenijeti stavove Pokrajinskog komiteta o tome kako dalje
treba voditi oruanu borbu protiv okupatora. Zakazali smo ga za sjutradan,
23. jul, na Ilinom brdu.
Na savjetovanje smo pozvali sve lanove biroa partijskih elija Crmnice, u kome su bili, uglavnom, sekretari partijskih elija, politike rukovodioce odreda i dio lanova Partije koji su u pripremama za ustanak i
u ustanku imali odreena politika zaduenja.
Na savjetovanje je stiglo oko 30 lanova KPJ. Svi, sem Filipa Bajkovia, bili su iz Crmnice.
Presjek vojno-politike situacije u kojoj se nala partijska organizacija i narod tri ustanike optine dao je sekretar Mjesnog komiteta. Niki
je realno odslikao stanje i u tom sklopu iznio stavove Pokrajinskog komiteta o daljem karakteru borbe protiv okupatora. On je naglasio da e neprijatelj biti okrutan i da treba oekivati otre represalije, kakve su ve
sprovedene po selima cetinjskog sreza. Neprijatelj nas nee tedjeti kao
to nijesmo ni mi njega. Zato i u ovoj izuzetno tekoj situaciji, naglaavao je Niki, komunisti moraju biti spremni na najvee rtve i na borbu u
svim uslovima.
Savjetovanje je trajalo oko sedam asova. Pitanja je bilo mnogo,
stanje teko, pa zato i diskusija otra, esto i nerealna. Peta kolona je kroz
Crmnicu irila najalarmantnije vijesti. One su dopirale i do komunista,
meu kojima je bilo i onih koji su ih prihvatali kao istinite. Na savjetovanju je neko iznio da se mobilie i Krajina i da treba svaki as oekivati nekoliko hiljada Albanaca da upadnu u Crmnicu". To je znailo da
neprijatelj upada u Crmnicu sa svih strana. Vijest nije bila tana, ali je
imalo razloga da se povjeruje i u to kako se neprijatelj i s te strane organizuje. Ona je unijela jo veu nervozu i dokraja naelektrisala situaciju.
Iako smo savjetovanje sazvali u namjeri da zajedniki naemo najbolja
rjeenja na njemu nije bilo jedinstva. Vie je uesnika savjetovanja bilo
protiv nego za stavove koje je predloio Mjesni komitet. Preovladalo je
miljenje da sve borce koji ele da ostanu zadrimo u odredima.

Potujui miljenje veine, sekretar Mjesnog komiteta je u vidu

zakljuka predloio: da se zadre svi odredi koje je Partija formirala uoi
trinaestojulskog ustanka; da u njima ostanu svi lanovi Partije i SKOJ-a,
koji su uestvovali u oruanim akcijama; da se borci koji su u odrede doli,
poslije prvih oruanih akcija vrate u svoja sela; da partijske elije odre
sastanke i odlue koji e lanovi Partije, nekompromitovani, ostati s narodom u selima: da se odredi, radi lakeg prebacivanja, ishrane i prikrivanja, podijele u manje grupe dok ne proe kaznena ekspedicija; da se
odmah preduzmu mjere za sklanjanje ita i stoke (okupator je ito palio,
a stoku plijenio) i da sposobni mukarci ne ekaju okupatora kod kue.
Stavove druge direktive Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru,
Mjesni komitet KPJ za Bar je, kako vidimo, samo djelimino ugradio u
zakljuke savjetovanja. Mjesno partijsko rukovodstvo je kritikovano to
se nije dralo prve direktive Pokrajinskog komiteta (od 8. jula) o obimu
oruanih akcija". Nosioci ove kritike su mahom bili oni uesnici u raspravi
koji su se u kritinom momentu predali.
I kao to na samom savjetovanju nije bilo jedinstva, nije ga bilo ni
u sprovoenju odluka. 15 Kasnije smo doznali da jedan broj lanova KPJ,
koji su prisustvovali savjetovanju nijesu ni dolazili u sela, niti prenosili
stavove sa savjetovanja.
U vrijeme odravanja savjetovanja svi odredi sa podruja MK KPJ
za barski srez bili su jo na poloaju. Jedino su do tada borci Podgorsko-tomikog odreda, koji je drao komunikaciju CetinjeBudva, u rejonu
Brajia, bili obavijeteni (od lana Okrunog komiteta) o povlaenju odreda susjednih srezova sa poloaja. Odred je poeo da se osipa. O tekom
politikom stanju u njemu obavjeteni smo u toku savjetovanja. Ustanici
Podgorsko-tomikog odreda su zahtijevali da na poloaj doe neko iz Mjesnog komiteta i da ih upozna o stavu komiteta o daljoj borbi. Odlueno
je da ja idem, i to odmah poslije savjetovanja.
Budui da su se zakljuci savjetovanja samo djelimino zasnivali na
stavovima direktive Pokrajinskog komiteta od 17. jula, za njihovo sprovoenje je bila potrebna saglasnost viih partijskih foruma. Zato je odlueno da Filip Bajkovi odmah pode u bazu Okrunog komiteta i obavijesti
drugove o tekoj situaciji u barskom srezu, koju je direktiva PK uinila
jo teom. Diskutanti su zahtijevah da u Crmnicu doe sekretar Okrunog komiteta Bajo Sekuli i delegat Pokrajinskog komiteta pri Okrunom
komitetu Cetinja Peria Vujoevi.
Poslije savjetovanja Bajkovi i ja smo poli zajedno do Podgore. Bajkovi je produio za Okruni komitet, a ja za Brajie, s tim da se sjutradan ponovo naemo na Ilinom brdu.
Vijest o dolasku italijanskih jedinica u susjedna ljubotinjska sela i o
povlaenju Prekornikog i Radomirsko-graanskog odreda s komunikacije
BudvaCetinje, brzo se prenijela po selima Crmnice. Crmniko selo Podgor sada je bilo prvo na udaru. Ipak su komunisti iz Podgorsko-tomikog
odreda uspjeli da odre vei broj ustanika na okupu, dok ne doe neko
15

Blao Jovanovi, Dani ponosnog prkosa, Politika ekspres od 21. decembra 1977.

iz partijskog rukovodstva za srez barski. im sam stigao upoznao sam ih

sa zakljucima savjetovanja na Ilinom brdu povezujui ih s direktivom
Pokrajinskog komiteta. Kao to smo i oekivali, razgovor sa ustanicima
bio je teak, a njihova reagovanja vrlo otra. Nijesu krili da su vrlo razoarani takvim ishodom borbe. To su pripisivali slabostima Partije i Mjesnog komiteta. Otvoreno su govorili da su prevareni i da im nije potreban
ivot kad nastradaju sela i porodice koje oni nee moi da hrane. Diskusija veine boraca bila je veoma ustra. Skoro se ni jedan ustanik nije slagao s prestankom borbe, ali su morali prihvatiti stavove Mjesnog komiteta
da se oni koji ostaju u odredu podijele u tri manje grupe. Doveden u situaciju da borce ubjeujem da prihvate odluke s kojima se ni sam nijesam
intimno slagao, osjeao sam se vrlo nelagodno.
SASTANAK MJESNOG KOMITETA I DRUGI POKUAJ
USPOSTAVLJANJA VEZE SA OKRUNIM KOMITETOM
KPJ CETINJA

Mjesni komitet se ponovo sastao 24. jula. Na Ilino brdo su i ovaj

put doli lanovi biroa partijskih elija Crmnice s Blaom Joovim Orlandiem. Ukupno nas je tu bilo 78 drugova. Bilo je zamiljeno da se toga
dana vrati i Bajkovi. On, meutim, nije stigao ni do 26. jula, pa je Niki
odluio da odmah odri sastanak s prisutnim komunistima. Na sastanku je
odlueno da se vie ne eka odgovor viih partijskih foruma, ve da se
sprovedu odluke drugog savjetovanja. Za Crmnicu je zaduen Blao Joov Orlandi s lanovima biroa, od kojih je veina prisustvovala sastanku.
Za partijsku organizaciju barske optine zaduen je Blao Jokov Orlandi, za partijsku organizaciju optine Spi Risto Leki, za petrovaku organizaciju Nikola Niki. Mene je Komitet zaduio da jo jednom pokuam da
uspostavim vezu sa Okrunim komitetom i da se im se vratim sastanem
s Nikiem.16
Poslije sastanka je Niki predloio da zajedno poemo i saoptimo odluku komunistima petrovake optine, a odatle da se (preko planine) spustimo u Podgor.
Na putu za Poljica (Petrovaka planina) naili smo na Sava Vukovia,
dok je posmatrao kako mu dogorijeva hotel u Luicama kod Petrovca. Do
mjesta gdje se on nalazio s nama je poao i sekretar biroa partijskih elija petrovake optine. Delegat Mjesnog komiteta za petrovaku partijsku
organizaciju Vlado Rolovi obavijestio je komuniste iz Pavlovia o direktivi Pokrajinskog komiteta odmah poslije savjetovanja na Ilinom brdu od
23. jula. Upoznao ih je i sa stavom savjetovanja prema direktivi i o odlasku delegata Mjesnog u Okruni komitet.
Odluku o povlaenju sa poloaja i razbijanju odreda na manje grupe
i petrovaki komunisti su primili vrlo teko. Sela su im bila popaljena i
opljakana, a narod izbjegao na Patrovsku planinu. Niti je u selima bilo
18
Materijal o Crmnici, str. 55 (sjeanje Jova Tomovia), Arhiv Istorijskog
instituta Titograd.

povratka niti u planini opstanka. U situaciji, kada se s poloaja trebalo

povlaiti, gerilcima Crmnice nije preostajalo nita drugo nego da to i sami
uine. Prihvatili su odluku Mjesnog komiteta i dok smo jo mi bih kod
njih poslali su kurire da pozovu sve lanove Partije na zajedniki dogovor.
Niki i ja smo preko Tomike planine produili za Podgor. U Tomikoj planini smo naili na Jova Ljeevia, sekretara partijske elije u Tomiima. On jo nije znao za odluku MK donijetu toga dana. S njenom sadrinom ga je upoznao Niki. Sekretari Mjesnog komiteta i ja smo se rastali u Donjem Podgoru. Dogovorili smo se da kad se ja vratim iz Okrunog komiteta doem kod Srzentia mosta u Crmnikom polju. Te noi je
Niki trebalo da se povee s Blaom Orlandiem, Vladom Roloviem i Mihailom Dobrkoviem.
Sastanak partijske elije iz Podgora odran je kod izvora Graine, ispod sela, nou 26. jula. Sem lanova, bilo je i nekoliko simpatizera Partije koji su aktivno uestvovali u julskom ustanku i u borbi na Brajiima.
Sastanak je trajao do poslije pola noi. Diskusija je bila vrlo otra. lanovi Partije su traili da zajedno sa seljanima idemo pred okupatora, jer
smo mi, komunisti, organizovali ovu borbu. Polovina lanova partijske elije bila je zahvaena neprijateljskom propagandom i panikom seljaka.
Strahovali su da e im kue biti spaljene, a porodice potjerane u logore, pa
su vie voljeli da oni stradaju. Sastanak nije uspio, jer ubjeivanja nijesu
pomogla. Nijesmo uspjeli ni da pojedine lanove Partije odvratimo od toga
da budu u delegaciji koja e pregovarati o Italijanima.
U svanue 27. jula, kad se zavrio sastanak partijske elije u Podgoru, poao sam preko Graanskih brda u bazu Okrunog komiteta. Nijesam nikog od lanova OK naao u staroj bazi, a ni veza nije ostavljena.
Cio dan sam ih traio po Prekornikoj planini (Osmin). U Prekornici se
nalazila vea italijanska jedinica, pa nijesam ulazio u selo. Uspio sam da
po mraku doem do kue Nika Vukovia, lana Okrunog komiteta, koji
je u ustanku najvie odravao vezu s naim Mjesnim komitetom. Njegova
majka mi je rekla da je Niko otiao s drugovima, prije nekoliko dana i da
se nije vraao. U zoru, 28. jula poao sam u Graane da potraim Filipa
Bajkovia. S njim sam se povezao preko Dura Petrovia. Bajkovi mi je
rekao da nije uspio da se povee sa Okrunim komitetom, koji je prije
23. jula napustio bazu i otiao prema Gornjem Ceklinu. Bajkovi je smatrao da nije potrebno da dolazi u Mjesni komitet, na Ilino brdo, poto je
poslao pismo po jednom lanu Partije iz Podgore, i o svemu obavijestio
MK. Pismo nije stiglo do Mjesnog komiteta, jer se lan Partije po kome
je poslao izvjetaj u meuvremenu predao.

PREDAJA OKO ETRDESET LANOVA PARTIJE I VEEG

BROJA USTANIKA IZ CRMNICE

Iz Graana sam se vratio u Podgor 28. jula prije podne i, prema dogovoru, sastao se sa Jovom Tomoviem, lanom biroa partijskih elija
Crmnice. On me je obavijestio o veoma tekoj situaciji u selu koja je na-

stala predajom ustanika. Sve sam to teko preivljavao, a naroito vijest

da su se i tri lana Partije iz Podgore predala okupatoru.
Te noi je trebalo da se sastanem i sa sekretarom MK Nikiem. S
Tomoviem sam se zaputio ka cesti koja od Podgorskih vrela vodi za Vir.
Prolazei kroz Donju Podgor upali smo u italijanski logor. Pod zatitom
noi uspjeli smo da se izvuemo i preemo cestu izmeu Tomia i Podgore. Nijesmo znali dokle je italijanska vojska stigla i iz kojih je pravaca ula u Crmnicu. To je bio razlog da odustanem od puta za Crmniko polje do svanua 29. jula.
Osvanuli smo na brdu Cemerikovcu, odakle se pruao pregled na vei
broj sela Gornje Crmnice. Sa emerikovca smo posmatrali jo tri nepregledne kolone italijanske vojske kako dolaze u Podgor. Jedna se sputala
niz brdo Ozren, druga preko Krsta i trea preko Gradske, od sela Graana. Prethodnica ove kolone, koja je u Crmnicu ula dan ranije, kretala
se kroz Tomie i preko Brela, ka Viru i Donjoj Crmnici. Od naroda koji
se bio sklonio u umi doznali smo da su se predala tri lana Partije iz
Tomia, a da su se komunisti iz Brela veinom povukli u planinu. Nou
smo sili u Tomie i povezali se s lanom Partije Gospavom Ljeevi.
Probijajui se kroz italijansku vojsku, ona i skojevka Slavka Vujai ponijele su rano sjutradan (30. jula) moj izvjetaj Nikiu. Sekretara
MK sam obavijestio o prekidu veze sa Okrunim komitetom i o razgovoru s Bajkoviem. Javio sam mu o predaji komunista iz partijskih organizacija Podgore, Brela i Tomia. Traio sam da se odmah sastanemo.
Dvije odvane drugarice su se vratile istog dana i donijele stranu vijest:
i Niki se predao okupatoru. 17
Kolone kaznene ekspedicije poele su da upadaju u sela Crmnice
28. jula uvee (u Donju Podgor), a da se povlae 31. jula, ostavljajui jake
garnizone u Viru, Sutormanu i Brajiima. lanovi Partije i drugi ustanici
predavali su se italijansko j komandi u Ljubotinju, Rijeci Crnoj evia i u
Viru. Predaja je poela prije ulaska kaznene ekspedicije (27. i 28. jula),
a zavrena je njenim povlaenjem iz sela Crmnice.
Prema linom sjeanju i podacima koje sam dobio od predratnih
lanova Partije Marka Vuletia, Jova Tomovia i Blaa Lekia (za Crmnicu); Sava Kuljae (za petrovaku optinu); Vasa Milia i Mitra Vuievia (za optinu Vir), stanje po optinskim partijskim organizacijama sreza
barskog, poslije predaje dijela ustanika i prolaska kaznene ekspedicije
krajem jula bilo je ovakvo:
U Crmnici je u ustanku bilo 97 lanova Partije. Ostala su 54, predala se 42 lana Partije, a jedan poginuo 13. jula. Po selima je to ovako
izgledalo.
Seoca. Ostalo je 14 komunista Risto A. Leki, Blao Joov Orlandi, Blao Jokov Orlandi, Milo Orlandi, Blao Leki, Zarija Leki,
Spiro Leki, Risto J. Leki, Milica Leki, Danica Leki, Danilo Leki, Zarija
Dabanovi, Mitar Dabanovi, Milo Dabanovi; predala se 4 lana.
17
Materijal o Crmnici (sjeanje Ljuba Bokovca), Arhiv Istorijskog instituta
Titograd, str. 59.

 Godinje. Poginuo oko M. Lekovi prilikom oslobaanja Virpazara; predalo se 5 lanova Partije.
Boljevie. Ostala 2 lana Velika Lekovi i Bosiljka Plamenac;
predalo se 6 lanova Partije.
Limljani. Ostalo 10 lanova Blao Vuleti, Marko Vuleti, Jovo
Bokovi, Sokola Niki, Maica Niki, Ivo Niki, Dragica Klisi, Dragica
Klisi-Rolovi, Bosica Boovi, Milica Klisi; predalo se 9 lanova KPJ.
Gluhi Do. Ostao 1 lan Radovan Vojvodi; predala se 4.
Mauge, Sotonii i Bukovik. Ostao jedan lan KPJ Rako
Vukosavovi; predalo se 6.
Vir i Orahovo. Ostalo svih 7 lanova Stevo Soljaga, Marija
Soljaga, Vukosava Ivanovi-Maanovi, Tomo Maanovi, Niko Joveti,
Duan Tomaevi i Jovo Barjamovi.
Dupilo i Popratnice. Ostalo svih 8 lanova Partije oko Crnevi, Arsenije Crnevi, Velimir Crnevi, Niko Pobor, Vaso urovi,
Anto L. urovi, Anto M. urovi i Ljubo Vukosavevi.
Brijege. Ostao Risto Markovi; predala se 3 lana.
Brele. Ostalo 6 lanova KPJ Vlado Rolovi, Savo Nikaljevi, uro Bokovi, Vlado Popovi, Ilija Popovi i Ljubo Aleksi; predao se 1 lan.
Tomii. Ostao 1 lan Partije Gospava Ljeevi; predala se
3 lana.
Podgor. Ostala 3 lana Jovo Tomovi, Marko Vukmanovi,
Blao Ljutica; predala se 3 lana Partije.
Petrovac sa selima. Ostalo svih 13 lanova KPJ Niko Vukovi, uro S. Pavlovi, Mitar V. Pavlovi, Duan Pavlovi, Marko edovi, Ilija Medigovi, Milo Medigovi, Milenko Medigovi, Ilija Srzenti,
Ilija Gregovi, uro P. Androvi, Ilija K. Androvi i Spiro Srzenti.
Bar sa naseljima. Od 13 lanova KPJ ostala su 4 Ivo Vukovi, Branko Calovi, Kina Vukovi i Marko Vukovi (preao u cetinjski
srez i povezao se u partijskoj eliji u selu Prekornici); predalo se i pohapeno 9 lanova, od kojih su Nikola Vukevi i Vlado Kavaja strijeljani
u Baru krajem jula.
Spi. U julskom ustanku bilo je 5 lanova KPJ. Ivo Novakovi
poginuo u borbi na Sozini, 20. jula. Ostali Ljubo Popovi, Fanika Novakovi. Milan Cvijanovi, Luka Popovi. Ni jedan iz spianske organizacije
nije se predao okupatoru.
Ulcinj. Podatke o lanovima KPJ u partijskoj organizaciji Ulcinja dali su Zarija Jankovi i Andrija Petrievi. Jankovi je dao imena
za devet lanova Partije, i to: Vido Matanovi, Boo Matanovi, Boko
Strugar, Vaso Strugar, Nikola akonovi, Rako Ranatovi, Vojo Srzenti i Zarija Jankovi. U aprilskom ratu poginuo je Novo Jovanovi. Andrija Petrievi dao je podatke za jo 8 lanova KPJ, i to:
Boo Petrievi, Dragica Srzenti, Venera Strugar, Spiro Vuleti, Bajo
Vuleti, Blao Vukevi, Mihailo Vukevi i Andrija Petrievi.
26 Ratna seanja, III

POVEZIVANJE PARTIJSKIH ELIJA POSLIJE PROLASKA

KAZNENE EKSPEDICIJE

Odmah posle povlaenja italijanske vojske iz sela prilo se povezivanju partijskih elija, grupa i pojedinaca. Prvih dana avgusta sve grupe
su povezane, sem nekoliko lanova Partije, koji su se povukli u duboku
ilegalnost. Treeg avgusta povezao sam se, u selu Graanima, sa Periom
Vujoeviem. Vujoevi je tada bio delegat Pokrajinskog komiteta kod Okrunog komiteta KPJ za Cetinje. To je bila prva veza nae partijske organizacije sa okrunim i Pokrajinskim komitetom, prekinuta jo 21. jula,
tj. posiije prenoenja druge direktive. Vujoevi je obiao tri partijske
elije podgorsku, breosku i seocku. Nakon toga smo poli na savjetovanje Pokrajinskog komiteta, koje je odrano 8. avgusta na Kameniku
pod Lebrnikom (Piperske planine). 18 Kad sam se vratio sa savjetovanja
preduzeli smo dosta mjera koje su imale za cilj da se oivi politiki rad
partijskih i skojevskih organizacija i njihovo povezivanje sa simpatizerima, naroito sa omladinom. Nastavili su da aktivno rade lanovi biroa
partijskih elija Crmnice Blao Joov Orlandi, oko Crnevi, Jovo Tomovi i uro Bokovi. Aktivno su nastavili da rade i Risto Leki, Blao
Jokov Orlandi, Vlado Rolovi, Marko i Blao Vuleti, Velia Lekovi i
jedan broj mladih lanova Partije Radovan Vojvodi, Milo Orlandi,
Rako Vukosavovi i Duko Rolovi. Sve drugarice lanovi Partije i SKOJ-a
pokazale su veliku aktivnost u radu i hrabrost u izvravanju zadataka.
Povezane su sve partijske organizacije u srezu, osim ulcinjske i barske. Barska organizacija je prestala politiki da djeluje krajem jula, predajom sekretara biroa partijskih elija optine i veeg broja lanova Partije. Ostala su tri lana KPJ Ivo Vukovi, Branko Calovi i Kina Vukovi i poeli s radom u septembru. U novembru je ponovo formirana partijska elija sa sekretarom Ivom Vukoviem. On je ubrzo potom kooptiran u Mjesni komitet.
U avgustu nijesmo izvodili oruane akcije protiv okupatora. Uz saglasnost Pokrajinskog i pomo Okrunog komiteta zadatke Mjesnog komiteta smo obavljali Blao Joov Orlandi i ja. Organizovali smo informativno-propagandnu slubu pri Mjesnom komitetu KPJ; izdavali i umnoavali vijesti, koje smo preko gerilskih grupa i partijskih elija rasturali
po selima Crmnice, Spia i Patrovia. Od tehnike smo imali radio-aparat, pisau mainu i apirograf (od ranije tehnike MK KPJ). Sve smo to
smjestili u planinskoj kolibi na Skoi, iznad sela Podgora i poeli da hvatamo i umnoavamo vijesti. Poto u naoj organizaciji nijesmo imali lana
Partije obuenog za sreivanje i umnoavanje vijesti, takvo smo lice traili od cetinjske organizacije. Poetkom septembra doao je Vojo Poek,
student prava, koga smo u komitetu zaduili za taj posao.
18
Tada saim saznao da je PK KPJ za Ornu Goru svoju drugu direktivu
zamijenio novom, po kojoij je trebalo nastaviti oruanu borbu. Ta direktiva mije
do tada bila dospjela do naieg Mjesnog komiteta.

402
-

Avgusta i septembra su u Crmnicu i Patrovie doli i po nekoliko

dana ostajali drugovi Bajo Sekuli, Pero Dapevi i Veljko Miunovi.
Pruali su nam pomo i doprinijeli da se partijska organizacija Crmnice,
koja je, i poslije predaje imala jake kadrove, brzo oporavi. Uz pomo ovih
drugova raieni su neki stavovi, koje je imao manji broj lanova Partije iz Patrovia, prema partijskom rukovodstvu za srez barski.
Od druge polovine avgusta partijska organizacija u Crmnici poela
je ponovo sa aktivnim radom. Komunisti su sili u sela i odravali skupove. Objanjavah su narodu situaciju u zemlji, stanje na frontovima, djelovanje Pete kolone za vrijeme blokade Crmnice i prolazak kaznene ekspedicije.
Krajem avgusta je u naoj organizaciji bio Peko Dapevi. Pored
ostalog obavijestio nas je da e se, 31. avgusta, odrati plenarni sastanak
MK SKOJ-a za cetinjski srez. Odluili smo da na savjetovanje poe Milo
Orlandi, koji je bio lan MK SKOJ-a za srez barski. Da bismo koristili to
vie iskustva sa ovog savjetovanja, s Milom je poao i Blao Joov Orlandi. Peko, Blao, Milo i ja smo 29. avgusta poli iz Pepike planine (iznad
Seoca) i oko ponoi stigli u Podgor. Blao i Milo Orlandi produili su
preko Podgore, a Peko i ja smo svratili mojoj kui. Ubrzo se ula eksplozija. Istrali smo strahujui da se neto nije desilo. Nastala je tiina i mi
smo poli na spavanje van sela. U svanue je dola moja majka i prenijela
nam vijest Ike Stjepevi da je Blao ranjen i da se nalazi blizu njene
kue. Pohitali smo tamo. Blao je bio tee ranjen, iznad koljena. U nedostatku zavoja iscijepali smo zastavu 108. italijanskog bataljona zaplijenjenu u borbi na Brajiima i njom zavili Blaovu ranu. S Filipom Bajkoviem
i Gajom Vojvodiem organizovali smo da se prenese i smjesti na Zabra
graanska (Konj graanski). Odmah je obavijeten i dr Ivo Popovi Dani,
koji je tada radio u cetinjskoj bolnici. On ga je operisao i dugo ostao uz
njega. Rana je bila velika, a lijeenje je obavljano pod tekim okolnostima,
pa je Blao ostao van naih redova sve do sredine novembra.
U prvoj polovini septembra izvrili smo izbore za sekretare partijskih elija i delegate za Mjesnu izbornu partijsku konferenciju. Dobio
sam zadatak da organizujem konferenciju i pripremim izvjetaj koji treba
da ocijeni stanje u partijskoj organizaciji sreza barskog poslije julskog
ustanka.
U to vrijeme nau organizaciju je obiao i sekretar Okrunog komiteta Bajo Sekuli. Prisustvovao je na nekoliko sastanaka partijskih elija.
Saoptio mi je da je Pokrajinski komitet odluio da za politikog sekretara Mjesnog komiteta doe Niko Rolovi, u to vrijeme sekretar MK KPJ
Cetinja. Niko Rolovi je bio malo poznat irem partijskom lanstvu u srezu
barskom, ali zbog svojih sposobnosti i brzog uspona u cetinjskoj organizaciji, a bio je iz Crmnice, nije se postavljalo pitanje njegovog izbora za
sekretara Mjesnog komiteta. Dogovorili smo se da odmah poslije Mjesne
konferencije cetinjskog sreza (odrana je 12. septembra u Stavoru), Niko
doe u obilazak partijskih elija sreza barskog. Trebalo je da upozna politiko stanje u srezu i da lanstvo njega upozna.

MJESNA KONFERENCIJA KPJ

Mjesna partijska konferencija je odrana 23. septembra 1941. u Zabrima graanskim, u neposrednoj blizini mjesta gdje se lijeio Blao Losov Orlandi, da bi i on, kao jedan od najodgovornijih lanova Partije
u crrnnikoj organizaciji u danima julskog ustanka, mogao biti na konferenciji.
Konferenciji je prisustvovalo oko 25 delegata iz Crmnice, Spia i
Bara. Jedino nije bilo delegata iz Ulcinja. (Mjesni komitet se tek kasnije,
krajem godine, povezao sa ovom organizacijom.) Nijesu doli ni delegati
petrovake optine. Oni su ba u to vrijeme zahtijevali da ih OK pripoji
organizaciji KPJ kotorskog sreza. Konferenciji je prisustvovao i sekretar
Okrunog komiteta Bajo Sekuli i lan OK Niko Vukovi.
Referat se osvrnuo na uspjehe koje je u ustanku postigla partijska
organizacija barskog dijela sreza. Samokritiki smo se osvrnuli na greke
koje je Mjesni komitet uinio u tom periodu. O njima su diskutovali i delegati.
Ocijenjeno je da su u petrovakoj, nekim selima spianske i, osobito,
u crrnnikoj optini gerilske akcije prerasle u optenarodni ustanak. Da bi
zadrao takav obim i tempo oruanih akcija, Mjesni komitet je orijentisao sve politike snage u borbu protiv okupatora, a politiki rad u selima
prepustio mlaim lanovima Partije i skojevcima. Ali, i pored odanosti
i privrenosti Partiji i pokretu, oni nijesu imali ni politike moi, ni dovoljno autoriteta da se suprotstave neprijateljskoj propagandi, koja je poela odmah kad i koncentracija neprijateljskih snaga oko slobodne teritorije koju su drale ustanike snage.
Zbunjen uspjesima ustanika, a i iz politikih razloga, domai neprijatelj je u poetku utao. U tom optem zanosu, opijeni uspjesima, komunisti su potcijenili rad i organizovanje pete kolone, pa je izostala i politika akcija u razobliavanju njene izdajnike uloge. Ubrzo se osjetila
snaga Pete kolone u razbijanju jedinstva naroda, u okretanju masa protiv
borbe koju vode komunisti. Za preduzimanje mjera protiv domaih izdajnika ve je bilo kasno, jer je njihov zatitnik, kaznena ekspedicija, ekala
naredbu da ue u sela Crmnice.
Najvea greka koju je uinio Mjesni komitet u danima ustanka, po
ocjeni Konferencije, jeste prihvatanje i sprovoenje druge direktive Pokrajinskog komiteta (od 17. jula 1941). Izgubljeno je nekoliko dana u oekivanju saglasnosti viih partijskih foruma za sprovoenje stavova sa savjetovanja od 23. jula u koje su samo djelimino bile sadrane i odluke Pokrajinskog komiteta.
Konferencija je usvojila ove zakljuke:
Zadatak je svih komunista da se politiki jo vie aktiviraju, zbog
ega se oni koji su jo u ilegalnosti moraju vratiti u sela. Svojom politikom i akcijama komunisti moraju podii poljuljani ugled i povjerenje naroda u Partiju i vratiti masama vjeru u konaan uspjeh narodnooslobodilake borbe.

 Proiriti partijske elije prijemom lanova SKOJ-a, koji su se

dobro drali u julskim dogaajima i poslije njih i uvesti ideoloku izgradnju kao stalnu formu rada u partijskim elijama i skojevskim aktivima.
Posebnu panju i brigu pokloniti omladini. U tom cilju formirati
po optinama rukovodstva SKOJ-a, a po selima skojevske aktive, pribliiti omladinu Partiji, ukljuujui je u razne akcije i konkretne zadatke na
liniji borbe protiv okupatora i domaih izdajnika.
Veu panju pokloniti radu sa enama i njihovom prijemu u
Partiju.
Od malih naoruanih grupa prii formiranju vojnih jedinica, desetina i vodova, eta i bataljona. Meu borcima zavesti red, disciplinu, spavanje i ishranu u zajednikim prostorijama, organizovanje straa i patroliranje.
Organizovati odbranu sela od pljake italijanske vojske. Prii likvidaciji izdajnika i pijuna, koji su predvodili faistiku vojsku po selima
radi pljake, palili kue i odvodili narod u zatvore i logore.
Konferencija je osudila predaju sekretara Mjesnog komiteta kojom
je nanio veliku politiku tetu sreskoj partijskoj organizaciji, posebno partijskoj organizaciji Crmnice. Konferencija je iskljuila iz Mjesnog komiteta i lanstva u KPJ Nikolu Nikia i sekretara Mjesnog komiteta SKOJ-a
za srez barski. 19
Konferencija je osudila i predaju ostalih lanova Partije i zakljuila
da se svi oni poslije eventualnog povratka iz logora sasluaju i partijski
kazne, a oni koji su najvie doprinijeli predaji da se iskljue iz Partije. Ovo
se odnosilo na lanove KPJ sa duim partijskim staom i sekretare partijskih elija.
Na kraju je izabran Mjesni komitet u sastavu: Niko Rolovi, politiki sekretar; Blao Ljutica, organizacioni sekretar; Blao Joov Orlandi,
Stana Tomaevi i Ljubo Popovi. Ovakav sastav komiteta prihvatili su
svi delegati, osim Velie Lekovia koji se otro suprotstavio da u novi Mjesni komitet uemo Blao Orlandi i ja. Na njegovu diskusiju neki su delegati takoe otro reagovali, naroito Blao Jokov Orlandi.
U Mjesni komitet su znai uli lanovi Partije iz optinskih organizacija Crmnice i Spia. Na konferenciji nijesu bili delegati iz petrovake partijske organizacije. Njeni rukovodei kadrovi su se solidarisali sa stavom
koji su prema Mjesnom komitetu Bara i partijskoj organizaciji Crmnice imali lanovi Partije iz svetostefanske optine. 20
Konferencija je stavila u zadatak novoizabranom komitetu da se obnovi partijska organizacija u Baru. Mjesnom komitetu je naloeno da se
to prije povee sa ulcinjskom organizacijom i da u dogovoru s drugovima iz Ulcinja kooptira jednog lana u Mjesni komitet.
Mjesna partijska konferencija snano je podstakla aktiviranje partijskog lanstva, otvorila perspektivu borbe i doprinijela da oivi rad par19
U logoru i ina strijeljanju Niki se hrabro drao; strijeljan je 6. septembra
1941. na
Cetiinju.
20
Stav komunista iz ovih dviju patrovskiih optina nije bio pravilan i ubrzo
je osuen od viih partijskih foruma.

tijskih elija. Poslije konferencije komunisti silaze u sela i svakodnevno

kontaktiraju s narodom. U oktobru su bila slobodna sela Gornje Crmnice.
U njima smo slobodno odravali skupove seljaka, na kojima su komunisti
objanjavali aktuelne dogaaje i uspjehe partizanske borbe u Crnoj Gori,
Srbiji, Bosni i drugim krajevima Jugoslavije. Preko Radio-Moskve smo
pratili situaciju na Istonom fronut i o tome obavjetavali narod. Redovno
smo izdavali vijesti koje su kruile od Bara do Kotora.
Sjedite Mjesnog komiteta je i dalje bilo na brdu Skou (iznad Podgore)
u maloj planinskoj kolibi. Odatle smo odravali veze s partijskim elijama Bara, Spia, Petrovca i Crmnice. U prvoj polovini novembra partijske elije svetostefanske, budvanske i istonog dijela kotorske optine
povezane su, preko Meuoptinskog biroa elija, s Mjesnim komitetom
Bara. Partijske elije sela Graana i Radomira su poslije julskog ustanka
izdvojene i povezane s biroom partijskih elija Ljubotinja, u sastavu cetinjske mjesne organizacije. U to vrijeme je oivio i rad skojevske i omladinske organizacije. Formirana su omladinska rukovodstva koja su poela sa aktivnim radom na prikupljanju i organizovanju omladine. Omasovljena je organizacija SKOJ-a.

REPRESALIJE OKUPATORA I AKTIVNOST DOMAIH IZDAJNIKA

U CRMNICI POSLIJE PROLASKA KAZNENE EKSPEDICIJE

Od 28. jula uvee do 1. avgusta, kaznena ekspedicija je pregazila

dvadeset i dva sela i zaseoka u Crmnici. Italijani su ispunili obeanje dato
Petoj koloni. Nisu strijeljali ljude ni palili kue, ali su opljakali sve do
ega su mogli doi. Pod pritiskom Pete kolone (Petra Plamenca, Sava onovia, Mila i Luke Lekovia, Nikole Klisia, Blaa Spadijera i drugih,
seljaci su poli da se jave italijanskoj komandi na Ljubotinju i u Virpazaru. Izdajnici su ubijedili seljake da im okupator nee nita i da e se
vratiti kuama. Meutim, vratili su se samo seoski kmetovi koji su predvodili seljake. To se dogodilo i onima koji su saekali Italijane na seoskim
skupovima koje su organizovali petokolonai. Domai neprijatelji su uspjeli da prevare vei broj mladih ljudi da se nee nita dogoditi onima
koji se nau na seoskom skupu kada dou Italijani". Obueni u majice,
koulje i laka ljetnja odijela potjerani su sa skupa u logore Albanije.
Italijani su se vraali nekoliko puta da pljakaju, pale, tuku i maltretiraju narod. Nije bilo kue gdje nijesu zali faistiki vojnici i ostavili tragove zloinstva. Sto ih nije interesovalo da ponesu to su unitavali.
Peta kolona je likovala i hvalila se da su za vjena vremena oslobodili
narod i prijateljsku italijansku armiju od komunistikih bandita". Preduzeli su sve to je bilo u njihovoj moi da urazume komunistike bandite" koji se kriju po umama. Vrili su straan pritisak na njihove porodice, bratstva i sela.
U prvoj polovini avgusta poeli su s represalijama na porodice ustanika, koji su se u grupama sklonili oko svojih sela. Svim poznatijim komunistima kue su zapaljene, a lanovi porodice koji su uhvaeni spro-

vedeni su u zatvor i internaciju. Skoro sva njihova imovina je unitena, a

lanovi porodice pretueni. Od tue su mnogi ostali doivotni invalidi. Radi
to dosljednije kontrole i primjene faistikog terora nad narodom Crmnice,
ojaan je garnizon na Virpazaru i sve okolne postaje. Sela Podgor i Tomii
pripali" su eti 144. bataljona crnih koulja, koja je bila stacionirana u
zloglasnoj tvravi Kosmau, na Brajiima. Ova dva sela su dosta udaljena
od Brajia, ali je komandir ove ete elio da ona budu pod njegovom komandom da bi osvetio brata koji je poginuo u borbi na Brajiima. Narod
je bio satjeran u icu, na goloj poljani, po najveoj avgustovskoj ezi. Komandir crnokouljaa esto je sebi priinjavao zadovoljstvo da ide na
konju kroz logor i nemilosrdno tue i gazi sve oko sebe. Mukarci zatvoreni u tvravi stavljani su na najvee muke.
Italijanski vojnici iz garnizona u Virpazaru i faistikih postaja sa
Sutormana i s Brajia upadali su u sela, pljakah, palili i odvodili porodice na sasluanja. Pored fizike torture, svakodnevnim upadima su vrili i psihiku presiju, nijesu dali narodu da predahne. Faistiki vojnici
su uvijek bili predvoeni domaim pijunima, esto obuenim u uniformu
italijanskih vojnika. pijuni su odreivah i koje kue da se pale, koje porodice voditi na sasluanje, u zatvor i internaciju. Ti izdajnici naroda ostali su u ivom sjeanju svim rodoljubima Crmnice. U avgustu 1941, uz
pomo ovih plaenika, Italijanima je pao u ruke dio komunista ovog kraja. Osumnjieni su da pripadaju odredima koji su napadali Virpazar i da
su uestvovah u drugim oruanim akcijama u kojima su ginuli italijanski vojnici. Sve ustanike koje su tako okvalifikovali Italijani su bez suenja izvodili na streljanje. Prve rtve neprijateljskih represalija na podruju Crmnice bile su:
Ivanovi-Maanovi Vukosava, roena u Podgorici, student prava,
pred ustanak pripadala partijskoj organizaciji Virpazara. Vukosava je ostala u sjeanju mnogim svojim drugaricama i drugovima, uenicima pritevske gimnazije u predratnim godinama. Uila ih je prvim slovima iz
marksizma, izmeu ostalog i o tome kako se komunista dri pred klasnim neprijateljem. Teoriju o liku komuniste ova mlada hrabra komunistkinja potvrdila je i linim primjerom. Pred strijeljanje joj je faistiki
sud ponudio ivot, pod uslovom da se odrekne svog ivotnog druga Toma
Maanovia i da poljubi sliku Musolinija. Vukosava je to odbila na najuvrjedljiviji nain po faistiki sud, a naj dostojanstveni j i po komunistu
pljunula je na sliku Duea i uzviknula pokli KPJ kojoj pripada. Faistiki oficir je pitoljem ranio Vukosavu, raunajui da e moralno da
slomi ovu neustraivu komunistkinju, ponovio raniju ponudu, ali Vukosava je ponovila svoju dosljednost. Rafal je prekinuo prve stihove Internacionale, s kojima je ovaj neustraivi heroj i mladi komunista otiao u
grob. Strijeljana je 20. avgusta u Baru prva Crnogorka, uesnik trinaestojulskog ustanka.
Maanovi Tomo, stari lan KPJ, rudarski radnik. Pred ustanak
je bio povezan u partijskoj eliji Virpazara. Strijeljan je 20. avgusta u
Baru, zajedno sa svojom drugaricom Vukosavom.

 Markovi Risto, zanatski radnik, pripadao partijskoj eliji sela

Brijega. Otkriven od domaih pijuna, odveden i strijeljan u blizini Virpazara, u Mijelama, 21. avgusta.
Bokovi Jovo, student prava, pripadao je partijskoj eliji sela
Limnjani i Limnjanskom gerilskom odredu. Opkoljen i uhvaen, sproveden
u Bar i odmah, 22. avgusta, strijeljan.
Lisii Blao, zanatski radnik iz Virpazara, simpatizer KPJ, uestvovao u osloboenju Virpazara, sproveden na Cetinje i strijeljan 22. avgusta.
Svi su se ovi drugovi na streljanju hrabro drali i dostojanstveno,
komunistiki umrli.
U prvoj polovini avgusta jedna faistika jedinica upala je u Limnjane i na osnovu prijave seoskih pijuna uhapsila i sprovela u cetinjski
zatvor devet drugova i drugarica iz Limnjana. Meu njima je bilo i pet
drugarica lanova Partije Maica Niki, Sokola Niki, Bosiljka Boovi, Milica Klisi i Dragica Klisi. U grupi su bili Rade i Jovan Niki i
Marko i Milka Darevi. S devetoro komunista i rodoljuba na Cetinje je
sproveden vezan i Rako Kosovi, ali je istoga dana puten na slobodu.
Ubrzo je utvreno da je on bio okupatorski pijun. Svi pohapeni su nekoliko dana sasluavani u cetinjskom zatvoru, a zatim internirani u logore Albanije. Sokola Niki se spasila internacije, jer je u to vrijeme leala u bolnici. Drugarice su vraene poetkom novembra, prilikom pomilovanja ena logoraa. Sve su se odmah ukljuile u rad partijskih elija i
u vojne jedinice, koje su ve bile formirane.
Kao i svi izdajnici naroda, tako su, prije ili kasnije, proli i pijuni
iz Crmnice. Od sredine septembra do kraja 1941. za zloine koje su poinili narodu sudio im je isti taj narod. Meu prvima su likvidirani: Ilija
Tomaevi, Mitar Vukmanovi, Boo Crnevi, Milo Beo Plamenac, Rako
Kosovi i drugi izdajnici. Poslije likvidacije ovih pijuna nije vie bilo
upada italijanskih vojnika u crmnika sela. Gornja Crmnica i dobar dio
sela Donje Crmnice ponovo su bili slobodni. Na slobodnoj teritoriji formirani su prvi organi narodne vlasti i partizanskih jedinica. S teritorije
Gornje Crmnice djelovao je Mjesni komitet KPJ i Mjesni komitet SKOJ-a
za srez barski i tab Bataljona Jovan Tomaevi" sve do aprila 1942.

LIKVIDACIJA URI BARSKE PARTIJSKE ORGANIZACIJE

U predratnom periodu (poev od 1939), partijska organizacija Bara

je uspjela da organizuje dio srednjokolske, radnike i seoske omladine,
uglavnom crnogorske i srpske nacionalnosti. Veoma mali, gotovo simbolian uticaj ostvaren je na omladinu drugih nacionalnosti iz mjesta ili
sa strane koja je uila ili radila u Baru. Barski komunisti isto tako nijesu
uspjeh da za ideje KPJ zainteresuju ire mase (seljake, radnike, zanatlije
i druge). Samim tim je i irina djelovanja Partije bila ograniena na lanove SKOJ-a i neto simpatizera. Ove slabosti u radu barskih komunista
dole su do izraaja u iulskom ustanku 1941. Komunisti nijesu uspjeh da

steknu ire povjerenje i pomo masa, pa su izostale i oruane akcije na

okupatora.
Na sastanku koji je 8. jula imao u Seocima, Mjesni komitet je zaduio Blaa Jokova Orlandia da barskoj partijskoj organizaciji prenese odluku Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru o ustanku i da joj prui
pomo. Orlandi je otiao 8. jula uvee, ali se ve 9. jula vratio, jer nije
uspio da okupi komuniste. Istoga dana se vratio za Bar, odrao sastanak
s biroom partijskih elija i drugim lanovima Partije. U Baru je ostao do
11. jula, kada je trebalo da se vrati i prisustvuje savjetovanju Mjesnog
komiteta na Dragan j em brdu.
Petnaestog jula formirana je barska gerilska grupa od 17 boraca.
Grupu su veinom inili lanovi Partije i SKOJ-a. Ona je izvela tri gerilske akcije: noi izmeu 17. i 18. jula poruila je most u Zaljevu i prekinula telefonsku liniju izmeu Bara i Virpazara i izmeu Bara i Ulcinja.
Od julskog ustanka 1941. do februara 1942. okupator je uspio da uz
pomo pijuna tri puta likvidira barsku partijsku eliju i da za dui period paralie svaki organizovani politiki rad u barskoj optini.
Dva dana prije ulaska kaznene ekspedicije u Crmnicu, 27. jula, predala su se dva najodgovornija i po partijskom stau najstarija lana Partije
u Baru Nikola Vukevi, sekretar biroa partijskih elija optine Bar, i
rukovodilac gerilske grupe, i Vlado Kavaja. Poslije sasluanja strijeljani
su i baeni u bunar na razvalinama barske tvrave. S njima su strijeljani
i Mili Mirovi i Radomir Mikovi.
Poslije Vukevia i Kavaje predali su se i ostali lanovi gerilske grupe.
Od komunista se nijesu predali samo Ivo Vukevi i Branko Calovi. Poslije istrage jedan broj ustanika je interniran u logore u Albaniji. Na intervenciju i garanciju nekih uticajnih graana puteni su kuama Vaso Mili, Sran Hajukovi, Andrija Miranovi i Dulji Omerbai, uz obavezu
da se svakog dana javljaju karabinjerskoj stanici u Starom Baru. Prvog
avgusta strijeljan je i trei lan Partije uro Raievi. To je bila prva likvidacija partijske organizacije u barskoj optini.
Ubrzo su strijeljani i Rade Vuksanovi, Andrija Markolovi, Labud
Maroti i Ilija Trceta, a iz zasjede je ubijen Blao Raievi.
U novembru smo uspjeli da formiramo novu partijsku eliju. Sainjavali su je Ivo Vukovi, sekretar, Branko Calovi i Krsto Dobrkovi,
koji je tih dana primljen u KPJ. Za svoju bazu novoformirana elija je
odredila Sozinu.
Zbog terora okupatora, i barska omladinska organizacija je bila razbijena. lanovi Partije su esto nou silazili u Bar i intenzivno radili na
okupljanju i povezivanju lanova SKOJ-a. Vukovi i Calovi su uspjeli
da dosta brzo organizuju dio seoske omladine. Barski komunisti su cijenili
da treba stvoriti to jau bazu u pozadini. Zbog toga su zadrali na terenu
sve aktivnije skojevce.
Prema ranijem dogovoru u Mjesnom komitetu i zadatku koji je postavljen novoformiranom Bataljonu Jovan Tomaevi", grupa barskih boraca trebalo je da izvri diverziju u fabrici ulja u Baru, koja je snabdjevala
italijanske garnizone. Grupu partizana iz Bara odreenu za izvoenje ove

diverzantske akcije sainjavali su lanovi novoformirane partijske elije

i Milo Milovi. Komandir grupe bio je Ivo Vukovi. Pomo u organizovanju i izvoenju akcije trebalo je da prue partizani iz Spia Ljubo
Popovi, Niko Zec i Mirko Zec. Akcija nije izvedena, jer su u meuvremenu iskrsle i neke prepreke. Umjesto izvjetaja o izvedenoj akciji u Mjesni komitet je stigla vijest da je itava partizanska grupa iz Bara izginula 21 .
Svi koji smo se zatekli u sjeditu komiteta odmah smo krenuh na
mjesto tragedije. Ostaci kue jo su dogorjevali. Prema tragovima u snijegu vidjelo se da su Italijani bili svuda oko kue, koja je bila pod stijenom. Ubaeni pijun iz Bara Marko Isi im je otvorio vrata. Nae drugove su zatekli na spavanju. Uasno, potresno su djelovala ugljenisana tijela Iva Vukovia, Branka Calovia, Krsta Dobrkovia, Mila Milovia
i skojevca Sava Ostojia. Pobijeni su i lanovi porodice kod koje su drugovi zanoili Stana i Milica Kovaevi i dvije maloljetne djevojke. Po
mom sjeanju, okupator je ovaj zloin izvrio u osvit 31. decembra 1941.
Marko Isi zloinac uspio je na vrijeme da pobjegne sa svojim zatitnicima. Kasnije je prebaen za Albaniju, gdje mu se gubi svaki trag.
Poslije pogibije lanova Partije, u Sozini su pohapeni i internirani
skoro svi lanovi SKOJ-a u barskoj optini.
To je bila druga likvidacija barske partijske i skojevske organizacije.
Poetkom januara 1942. Ljubo Popovi i ja dobili smo zadatak da
ponovo formiramo partijsku eliju u Baru. U prvoj polovini januara poli smo u Stari Bar, gdje su bila ostala jo samo dva lana Partije Sra
Hajdukovi i Dulji Omerbai. U lanstvo je primljen i kandidat za lana
KPJ Tomo Joveti.
Sastanak na kome smo formirali eliju odran je u kui Srde Hajdukovia, koji je izabran za sekretara elije. Nova partijska organizacija, meutim, nije mogla da ispolji veu aktivnost. Ni ona nije uspjela da se odri vie od mjesec dana. Njeni su lanovi pohapeni i internirani u logor
u Albaniji. I to je bila trea (od ustanka) likvidacija partijske organizacije
u barskoj optini.
Od tada do kapitulacije Italije u ovoj optini nije bilo organizovanog partijskog rada.

FORMIRANJE CRMNlKE GERILSKE ETE

U vrijeme odravanja Mjesne konferencije, partijska organizacija

sreza barskog imala je preko 80 lanova Partije i preko 200 lanova omladinske organizacije. Iz Crmnice ih je bilo oko 50 lanova Partije, preko
120 aktivnih omladinaca i 70 naoruanih gerilaca. To su bile snage na koje
se Mjesni komitet oslanjao u sprovoenju zakljuaka Mjesne partijske konferencije.
21
O tome vidjeti ire: Velia Boovi, Bar 1941. godine" u monograciji Virpazar, Bar, Uloinj".

Preduzete su mjere za uvoenje reda i discipline meu gerilce, koji

su se nalazili oko svojih sela. U prvoj polovini oktobra formirani su vodovi
i odreen njihov komandni kadar. Vodovi su u poetku imali 1525 boraca. Jedan vod sainjavali su borci iz Brela, Brijega, Sotonia, Mauga,
Bukovika. Tomia i Podgore. U drugom vodu bili su borci iz Dupila, Popratnica, Trnova, Komarna, Orahova, Braeni i Virpazara. Trei vod sainjavali su borci iz Seoca, Krnjica, Godinja, Boljevia, Limnjana i Gluhog
Dola.
Vod u kome su bili gerilci iz Spia, Sozine i Bara imao je oko 15 boraca.
U dijelu Patrovia (petrovaka optina) postojale su 34 gerilske
grupe sa oko 2530 naoruanih boraca, koji su veinom ivjeli na Patrovskoj gori. Od grupa iz petrovake, svetostefanske i budvanske optine je
krajem decembra 1941. ili poetkom januara 1942. formiran partizanski
bataljon Stevan Stiljanovi".
U Crmnici su brojne i dobro naoruane grupe prije formiranja ete
izvele nekoliko diverzantskih akcija. Pokidane su telefonske linije izmeu
Virpazara i Bara i izmeu Virpazara i Rijeka Crnojevia. Likvidirano
je i nekoliko saradnika okupatora. Prilikom formiranja vodova bilo je
gerilaca iz 10 sela Crmnice, ali se raunalo da e se jedinice omasoviti
pri dolasku boraca iz svih sela. Pristupilo se intenzivnom politikom uvrivanju, aktiviranju i omasovljavanju gerilskih jedinica.
I pored ogromnih tekoa kojima je narod bio izloen, mnogi rodoljubi su vjerovali u ispravnost borbe koju vodi Komunistika partija protiv okupatora i domaih neprijatelja. I zato se ve u septembru prijavljuju
omladinci da stupe u gerilske jedinice. Poto smo tada primah u vodove
samo omladince, koji su bili blizu punoljetstva, mnogi su govorili da
imaju vie godina no to su stvarno imali. Dok su pred julski ustanak
oruje prikupljali lanovi Partije i najpouzdaniji lanovi SKOJ-a sada su
to inili i drugi aktivni omladinci. Pred dolazak kaznene ekspedicije i
pre predaje okupatoru, oruje je bilo sakriveno po peinama i u kamenjaru.
Za nedjelju dana jedna grupa omladinaca prikupila je 1 teki mitraljez,
23 pukomitraljeza, na desetine puaka, bombi, nekoliko hiljada metaka
i druge opreme. Prikupljeno oruje omladinci su oistili i donijeli borcima.22
Crmnika gerilska eta, sastavljena od tri voda sa oko 70 boraca,
poela je da dejstvuje kao organizovana gerilska jedinica sredinom oktobra. 23 Prije formiranja ete pozvan je Uro Ilikovi, kapetan bive jugoslovenske vojske, koji je tada ivio na Cetinju, da doe za komandira. On
to nije prihvatio (kasnije je poginuo kao etnik), pa je za komandira naimenovan Rako Vukosavovi, a za politiki rad u eti zaduen je Blao
22
O prikupljanju oruja i snagama kojima je tada Crmniica raspolagala vidjeti
ire: Gojko Vukmanovi, Formiranje NOP-bataijona Jovan Tomaevi", Istorijski
zapisi, br. 4, 1906, istr. 669.
23
Naredbom Glavnog taba Crne Gore i Boke od druge polovine oktobra 1941.
naziv gerilac zamijenjen je nazivom partizan, ustanovljen partizanski pozdrav i
na kapama boraca orvenia petokraka zvijezda.

Jokov Orlandi. 24 Od 1. novembra ona djeluje kao samostalna partizanska

eta, pod komandom taba Lovenskog odreda.
POGIBIJA NI KA ROLOVIA

Dvadeset osmog oktobra odran je plenum Okrunog komiteta KPJ

za Cetinje. Plenumu je prisustvovao i Niko Rolovi. Vraajui se s plenuma preko Ljubotinja, Niko je poao na Prekornicu i 30. oktobra zanoio u bazi Prekornikog odreda. Sjutradan je u drutvu Nika Vukovia izaao iz kue u kojoj su prenoili da bi kroz nekoliko trenutaka bio
izreetan revolverskim mecima potkupljenog izdajnika Nika Prentovia,
rodom s Brajia. Prentovi je na nekoliko dana prije toga doao vozom u
Prekornicu, u paklenoj namjeri da po planu okupatorske obavjetajne
slube likvidira komunistike rukovodioce. Prvo je ubio lana Partije sa
Prekornice Ljuba Laliia, ranio Marka Vukovia, a zatim usmrtio Nika
Rolovia. Posluio se lukavstvom pijuna i teroriste, unio pometnju i zabunu meu borce, uzvikujui Bjeite, evo Italijana!" Uspio je da pobjegne i obavijesti svoje naredbodavce na Kosmau o izvrenom zloinu.25
Naoruana kolona boraca sa Prekornice, Graana, Radomira, Brela
i Podgore snijeli su nou 1. novembra, po kii, tijelo mrtvog sekretara Mjesnog komiteta ka njegovom rodnom Brelu. Sticajem okolnosti Rolovi nije
sahranjen u Brelima. nego (u prisustvu oca i nekoliko najbliih drugova
i roaka) pred crkvom u Donjoj Podgori, u porodinoj grobnici Ilije Grabo vice.
Smru Nika Rolovia naoj partijskoj organizaciji i narodnooslobodilakoj borbi nanijet je novi veliki udarac. Izgubili smo sposobnog, hrabrog i disciplinovanog borca, i to ba u vrijeme kad smo se nalazili u vatri
borbe za afirmisanje Partije i vezivanje masa za narodnooslobodilaki
pokret. Iako je u naoj organizaciji bio samo neto vie od mjesec dana,
mnogo je uradio i stekao potovanje, povjerenje i ljubav partijskog lanstva i seoskih masa. Njegova je velika zasluga to je naa organizacija poela brzo da se izvlai iz krize i anonimnosti. 26
Pogibija Nika Rolovia i Ljuba Laliia bila nam je povod za masovno politiko razobliavanje okupatorskih slugu. Okruni komitet KPJ
Cetinja je s tim u vezi poetkom novembra izdao proglas narodu sreza
cetinjskog i barskog u kome se, pored ostalog, kae:
Obraamo se potenoj javnosti sreza cetinjskog i barskog, da joj
kaemo rije-dvije povodom tekog zloina i udara koji je nanio itavom
crnogorskom narodu lukavi i prepredeni okupator . . . U blizini sela Prekornica ubijeni su od ruke zlikovca pijuna i izroda narodni borci Niko
24
O Blau Orlandiu vidjeti ire: Zbornik
monografija
Virpazar, Bar, Ulcinj", istr. 360.
25
Prentovia i njegovu porodicu faisti su
da je umakao zasluenoj kazni. Nije iskljueno da
ranije,26ranio bombom Blaa Orlandia.
O Niku Roloviu vidjjeti ire u Zborniku

narodnih

heroja Jugoslavije i

kasni(je prebacili u Italiju, tako

je ovaj isti izdajnik, dva mjeseca
narodnih heroja Jugoslavije.

Rolovi, sekretar Mjesnog komiteta Komunistike partije u Baru i Ljubo

Lalii, lan Komunistike partije . . . "
Obraajui se partizanima sreza barskog i cetinjskog OK u proglasu
kae:
,,Iz vaeg borbenog stroja okupator je preko domaeg izroda otrgnuo
dva vrla borca. pijuni i domaa fukara su izvrioci ovog mrskog djela.
Oni su sredstvo koje treba da poslui okupatoru za slabljenje narodne
borbe, za cijepanje narodnog jedinstva. Zato neka odmah sa vae strane
uslijedi pravedna kazna. To trai potena Crna Gora, to trae nai pali
drugovi Niko Rolovi i Ljubo Lalii. To trae sve nae rtve, to je prvi
uslov narodnog osloboenja..."
Za predan rad i postignute rezultate u revolucionarnoj djelatnosti,
Niko Rolovi je odlikovan 10. jula 1953. Ordenom narodnog heroja. Gimnazija u Baru, u kojoj je proveo dio kolovanja, nosi njegovo ime.
Otac Tomo, majka Stana i jedini brat Jovo poli su Nikovim putem.
Jovo, uenik gimnazije, jo djeak, stupio je meu prve u bataljon Jovan Tomaevi". Kada je aprila 1942. bataljon krenuo za Bosnu, poli su
i roditelji Nikovi na put koji je bio preteak za njihove godine i oronulo
zdravlje. S mnogo dostojanstva i hrabrosti izdrali su glad, zimu i teko
prohodne vrleti hercegovakih i bosanskih planina. etnici su ih zaklali
na Treskavici juna 1942, a Jovo je poginuo marta 1944. kod Mojkovca.
Rodna kua Nika Rolovia u Brelima je zauvijek zatvorena. Njegova porodica, kao i mnoge druge, skupo je platila slobodu zemlje.
IZBOR BLAA JOSOVA ORLANDlA ZA POLITIKOG SEKRETARA
MJESNOG KOMITETA I IMENOVANJE KADROVA ZA TAB
PRIMORSKO-CRMNIKOG BATALJONA

Oko 6. novembra 1941. odran je sastanak Mjesnog komiteta, kome

su prisustvovah Veljko Miunovi i Jovo Kapii, delegati Okrunog komiteta i taba Lovenskog odreda. Na tom sastanku je Blao Joov Orlandi izabran za politikog sekretara MK KPJ Bara. Miunovi i Kapii su nas upoznali sa odlukom Okrunog komiteta i taba Lovenskog
odreda da se na naem podruju formira Primorsko-crmniki bataljon.
Odreen je i komandni kadar.
Dobio sam zadatak da to saoptim Blau Kaanegri i da odmah formiramo bataljon, nainimo plan akcija i odredimo mjesto taba bataljona,
koji je to prije trebalo da pone sa oruanim akcijama. U isto vrijeme,
Mjesni komitet je poslao izvjetaj tabu Lovenskog odreda u kome se
kae: Izvjetavamo tab Lovenskog odreda da je na teritoriji sreza barskog formiran Stab bataljona, sa ovim ljudima: za komandanta Blao
Kaanegra, seljak, njegov zamjenik Rako Vukosavovi, za politikog komesara Blao Ljutica, zamjenik Ljubo Popovi . . ,"27
Blao Kaanegra i ja smo se sastali sjutradan na Patrovskoj gori.
On mi je tom prilikom rekao da ovaj na sastanak smatra vie iniormativnim, jer mora prethodno da se dogovori s patrovskim komunistima.
27

Arhiiv Istonijskog instituta Titograd, IVc 46/42/, br. 1099.

Nakon toga emo se on i ja ponovo sresti ve idueg dana i o svemu se

konano dogovoriti.
Na slijedeem sastanku Kaanegra mi je saoptio da je odrao sastanak s komunistima petrovake optine i da se oni ne slau da formiramo
zajedniki bataljon. Obavijestio me je da e Patrovii formirati svoj bataljon, odrediti komandni kadar i o tome obavijestiti okruno partijsko
rukovodstvo i tab Lovenskog odreda.
Odluka o formiranju zajednikog Primorsko-crmnikog bataljona nije
realizovana. O tome je MK obavijestio Okruni komitet. Preduzete su i
mjere da se aktivnim politikim radom stvore uslovi za formiranje bataljona u koji bi uli borci sa teritorija optina Crmnice, Spia, Bara i Ulcinja, a da drugi bataljon sainjavaju borci iz petrovake, svetostefanske,
budvanske i istonog dijela kotorske optine.
Oko 10. novembra Mjesni komitet je dobio direktivno pismo od Okrunog komiteta kojim se trailo da hitno uputimo 55 boraca sa podruja
MK KPJ Bara (iz Crmnice 25 i s Primorja 30), koji e ui u sastav novoformiranog Lovenskog bataljona za operacije na drugom podruju. Naloeno nam je da za novoformirani bataljon s naeg terena uputimo Rista Lekia, Nikolu Lekia, jednog od brae Vuleti, Vlada Rolovia, Jova
Tomovia, Zariju Jovetia, Nika Vukovia, Milenka Medigovia i Voja
Biljanovia, koji je u to vrijeme po zadatku bio u Spiu.
Svi drugovi koji su poimenino traeni bili su, uglavnom, s dugim
partijskim staom, a meu njima je bilo i drugova koji su ranije bili u
viim partijskim forumima. U pismu Okrunog komiteta reeno je i to
da borci budu dobro obueni, naoruani pukama (sa po 120 metaka) i sa
najmanje jednom bombom, da od automatskog oruja imaju dva pukomitraljeza i jedan mitraljez s dovoljno municije, da se snabdiju hranom za
34 dana. Tako opremljeni starjeine i borci imali su da se jave 16. ili
17. novembra u tab bataljona 13. jul" na Ljubotinju.
Vrijeme do polaska boraca bilo je dosta kratko, pa je Mjesni komitet preduzeo sve mjere da se borci na vrijeme obavijeste i izvre sve pripreme za polazak. Prijavljivanje dobrovoljaca bilo je preko svakog oekivanja. S podruja Mjesnog komiteta Bara je u Lovenski bataljon polo 75 boraca. Iz Primorja, umjesto 30, dolo je 48 boraca. Iz Crmnice se,
takoe, prijavilo mnogo vie, ali s obzirom na situaciiu niiesmo mogli dozvoliti da svi pou. Polo ih je 26. Niko Leki Cvikera se crrnnikoj grupi
prikljuio u selu Orasima. Izuzev jednog, svi borci iz Crmnice bili su lanovi Partije ili SKOJ-a. Veina dobrovoljaca iz Primorja takoe su bili
organizovani. Svi borci sa ovog podruja uli su u sastav Lovenskog bataljona kao Primorsko-crmnika eta.
OSVRT NA VEZE IZMEU MJESNOG KOMITETA I BIROA PARTIJSKIH
ELIJA ULCINJA U PRVOJ GODINI NOB

Uslovi za rad partijske organizacije Ulcinja bili su oteani, jer je pogranini dio, zajedno sa Ulcinjom i dijelom Krajine, pripojen tzv. Velikoj
Albaniji. Mjesni komitet je imao razumijevanja za oteane uslove rada

komunista i skojevaca Ulcinja, pa je radi toga na sastanku u Seocima 8.

jula samo sugerisao akcije, a birou partijskih elija prepustio da sam
ocijeni i odlui koje je od njih moguno izvesti. Meutim, od sastanka u
Seocima do druge polovine decembra 1941. Mjesni komitet nije uspio da
uspostavi veze sa lanovima KPJ iz Ulcinja. I sam sm nekoliko puta uzaludno pokuavao da preko Ljuba Popovia, a kasnije i preko Iva Vukovia, uspostavim vezu s drugovima iz Ulcinja. Nijesam uspio ni da ih obavijestim o odravanju Mjesne izborne konferencije.
Poslije konferencije, u prvoj polovini oktobra, iz cetinjske organizacije je doao Vojo Biljanovi i preuzeo zadatak da povee ulcinjsku organizaciju s Mjesnim komitetom. Da bi bio to blie Ulcinju, Biljanovi se,
uglavnom, nalazio u bazi drugova iz Spia i Bara. Na ovom terenu je ostao do sredine novembra, kada je otiao u Lovenski bataljon, a zatim na
Pljevlja. Biljanovi nije uspio da uspostavi vezu s komunistima Ulcinja.
Vezu s drugovima iz Ulcinja pokuali su po nalogu Mjesnog komiteta da uspostave i Blao Jokov Orlandi, i to preko stalnih veza u Baru
i Sestanu. Tom vezom su sredinom decembra doli u Crmnicu, i tu se zadrali nekoliko dana Boko Strugar i jo jedan drug.
Radi otklanjanja slabosti, koje su se u ustanku i kasnije ispoljile u
radu partijske organizacije u Ulcinju, Mjesni komitet je odluio da sa Strugarom u Ulcinj poe i Blao Joov Orlandi. Odlueno je i da iz svake
partijske elije iz Ulcinja po nekoliko komunista doe na slobodnu teritoriju Crmnice i da tu ostanu do proljea. Za to vrijeme upoznali bi se
s djelovanjem Partije i SKOJ-a, radom seoskih NOO i aktivnou i ivotom partizanskih jedinica na slobodnoj teritoriji.
Za vrijeme boravka sekretara MK Orlandia u Ulcinju smijenjeno
je tamonje partijsko rukovodstvo, koje je bez znanja i saglasnosti viih
partijskih foruma od biroa partijskih elija formiralo svoj mjesni, odnosno
optinski komitet. Izabrano je novo rukovodstvo. Sekretar biroa elija
postao je Mio Mijukovi, a lanovi Luka Kneevi, Dragica Srzenti
i Venera Strugar.
Januara 1942. iz Ulcinja su doli u Crmnicu: Boko Strugar, Vido Matanovi, Vaso Strugar, uro akonovi, ore Kovaevi, Blao Maanovi, Andrija Bogojevi, Zarija Jankovi, Niko Srzenti, Boo Matanovi,
Stevo Cia akonovi, Radovan Ranatovi, Jovo akonovi i Vojin Keki. Veina njih je rasporeena u bataljon Jovan Tomaevi". Boko Strugar je otiao na teren Grbalja, a Stevo, Jovo i uro akonovi u Pobore,
odakle su bili starinom.
Odluka o odlasku ovih drugova u Grbalj i Pobore ubrzo se pokazala
ispravnom. akonovii su uspjeh da sprijee dalje primanje okupatorskog
oruja i doprinijeli da se ubrzo na ovom terenu formira Poborsko-brajika eta. Njen prvi komandir postao je uro akonovi, a komesar Vlado
Lui iz Brajia. Slino je bilo i u Grablju. Formirana je eta, iji je
komesar bio Boko Strugar. Branei sela od pljake, jedinice su imale
nekoliko okraja s Italijanima. Drugovima iz Ulcinja pridodat je i lan
Partije Zarija Jankovi, koji se angaovao u radu sa omladinom u tom
dijelu sreza kotorskog.

Drugovi iz Ulcinja su u Poborima i Grblju ostali sve do aprila 1942,

tj. do odlaska Mjesnog komiteta i bataljona Jovan Tomaevi" s teritorije
sreza barskog. Ostavljena im je poruka da se prikljue borcima Primorskog
bataljona i da 13. aprila u 22 asa budu na Ljubotinju. Meutim, grupa
od 37 boraca iz Grabaljsko-kotorske i Poborsko-brajike ete s Vojom Ranatoviem, Bokom Strugarom i Antonom Suranom na elu, stigla je na
Ljubotinj dan kasnije. Od Ulcinjana su u njoj bili Zarija Jankovi i Stevo
Cia akonovi. Nastavili su put, u nadi da e stii bataljon Jovan Tomaevi". Grupa se probila do Cuca, ali su je u Lipi cuckoj opkolili nacionalisti Krsta Popovia i poslije borbe od nekoliko asova je razbili. Nekoliko boraca je poginulo, a nekoliko na prevaru uhvaeno, meu kojima
su bili i Vojo Ranatovi i Boko Strugar. Nacionalisti su ih predali Italijanima na Cetinju, a ovi su ih ubrzo strijeljah. Nekoliko boraca iz ove
grupe vratilo se prema Primorju. Stevo Cia akonovi i Zarija Jankovi, zajedno s urom i Jovom akonoviem, koji su ostali na terenu
Boke, vratili su se za Ulcinj.
FORMIRANJE PRVIH ODBORA NARODNE VLASTI

Krajem 1941. bila su slobodna sva crmnika sela. Okupator je drao

samo Virpazar i puteve koji su u njega vodili, mada su i oni bili pod kontrolom partizanskih snaga. Stanovnitvo iz sela snabdijevalo se iz gradova
i varoica najpotrebnijom industrijskom robom i itom. U posljednjem
tromeseju 1941. okupator je pootrio kontrolu ulaska u gradove i varoice,
naroito nad stanovnitvom sa slobodne teritorije. Za ovu kontrolu okupator je koristio domae izdajnike, koji su dobro poznavali i sela i narod.
Bilo je sluajeva zapljene sve robe i zadravanja ena, koje su jedino i
ulazile u gradove. Tada smo i mi, preko naih isturenih partizanskih straa, na domaku varoica, zaveli kontrolu iznoenja hrane neophodne stanovnitvu i partizanskim jedinicama. Stara vlast je razbijena, a nova jo
nije bila organizovana, pa su graani sve vie dolazili da trae savjete,
ili da se ale politikim i vojnim rukovodiocima, traei rjeavanje mnogih pitanja koje su rat i ivot nametali.
U prvoj polovini novembra 1941, na sastanku Mjesnog komiteta, iji
je sekretar bio Blao Joov Orlandi, upoznati smo sa uputstvima viih
partijskih foruma o formiranju narodnooslobodilakih odbora sela, optine i sreza.
Na prilino posjeenim seoskim konferencijama, ljudi su upoznavani sa znaajem izbora nove narodne vlasti i njenim zadacima. Pored komunista u odbore su birani i drugi poteni i cijenjeni mjetani koji su odluno stajali uz KPJ i bili spremni da se bore za ciljeve NOP-a. U decembru
su u svim selima Gornje Crmnice i u nekim selima Donje Crmnice formirani narodnooslobodilaki odbori od 3 do 5 lanova. U poetku je zadatak
odbora bio snabdijevanje vojske, ali su postepeno poeli da rjeavaju i
poslove iz domena prava i socijalne politike i da obavljaju i druge dunosti.
Delegati seoskih, odnosno mjesnih odbora izabrali su Optinski narodnooslobodilaki odbor za Crmnicu. Za predsjednika je izabran pop Blao

Markovi, a za sekretara pravnik uro Bokovi. Andrija Vukosavovi je

bio trei lan odbora zaduen za ekonomska pitanja. Odbor je imao svoje
prostorije (itaonica u Maugama), peat i tambilj. Mnoga pitanja je reavao na osnovu obiajnog prava. Od svih optinskih odbora na naem podruju, Optinski odbor Crmnice je bio najaktivniji i najdue vremena je
vrlo autoritativno izvravao svoje zadatke.
Seoski odbori su krajem 1941. formirani i u spianskoj optini u
Miiima, urmanima, Papanima i uanju.
Sredinom februara 1942. formiran je narodnooslobodilaki odbor barske optine u koji su uli hoda Hasan Slakovi, predsjednik, a uitelj
Ivo Vukovi, sekretar. Za lanovi odbora su izabrani Gojko Grbovi, Duan Jovovi i Milo inovi.
Krajem 1941. prilikom boravka u Ulcinju Blao Joov Orlandi pokrenuo je pitanje formiranja seoskih i optinskog NOO. Te godine je, meutim, formirano samo nekoliko seoskih odbora. Optinski NOO za Ulcinj izabran je poetkom marta 1942. Vaso Strugar je bio predsjednik, a
lanovi Mitar Vujanovi, Pero Bavenja, Andrija Petrievi, Mitar urovi,
Jovo urakovi i Duan Vujovi. 28
Na vrlo posjeenoj konferenciji, kojoj je prisustvovao i Blao Jokov
Orlandi, oko 20. novembra je formiran NOO sela Draevice. Za predsjednika je izabran Gojko Unkaevi. U odbor su jo uli i Jovan Nikpalovi,
Boo Popovi i Jovan Peki.
Krajem 1941. i poetkom 1942. optinski i mjesni odbori razvili
su dosta intenzivan rad. Od porodica narodnih neprijatelja, koje su bile
imunije oduzimah su vikove i snabdijevah hranom vojne jedinice. Izdavali su propusnice, bez kojih se nije moglo odlaziti u grad. Sve do naeg povlaenja za Bosnu odbori su predstavljah jedinu vlast na osloboenoj teritoriji.
Na skuptini crnogorskih i bokeljskih rodoljuba u Ostrogu 8. februara 1942. s podruja barskog sreza bila su etiri delegata. Petrovaku optinu je predstavljao Spiro Srzenti, a crmniku Blao S. Markovi, uro
Bokovi i Andrija S. Vukosavovi.29
Poslije Ostroke skuptine i konsultacija koje su sprovedene, podruje na kojem je djelovao Mjesni komitet KPJ za srez barski, podijeljeno
je u dva sreza. Barski su inile optine Bar, Spi, Ulcinj i Crmnica, a primorski optine Kotor, Tivat, Grbalj, Budva, Sveti Stefan i Petrovac. U
Sreski NOO Bara uli su pop Blao S. Markovi, predsjednik (iz Crmnice), hoda Hasan Slakovi, potpredsjednik (iz Bara) i Boko Strugar (iz
Ulcinja). U sreski NOO za Primorje uli su Spiro Srzenti, predsjednik,
Marko Gregovi, potpredsjednik, Veljko Mitrovi, sekretar, i Anelka
Anus.
Sreski odbori nijesu stigli da razviju veu aktivnost, jer smo ubrzo
napustili teritoriju. S nama je poao i vei dio lanova sreskih narodnooslobodilakih odbora.
28
29

Podatke o Optinskom NOO Ulcinja dao Vlado Strugar.

Vukosavovi je kasnije priao etnicima.

27 Ratna seanja, III

FORMIRANJE NOP BATALJONA JOVAN TOMAEVI" I BORBE

SA OKUPATOROM I DOMAIM IZDAJNICIMA

Oko 20. decembra donijeta je odluka o formiranju NOP bataljona

Jovan Tomaevi". Za kadrove koji e sainjavati tab bataljona Mjesni komitet je imao saglasnost Okrunog komiteta i taba Lovenskog odreda. O tome je sauvan i izvjetaj koji je dostavljen tabu Lovenskog
odreda. On glasi:
tabu narodnooslobodilakog partizanskog Lovenskog odreda. Izvjetavamo vas da su se na podruju Primorsko-crmnikog bataljona formirala dva bataljona. Na terenu Crmnice, Spia, Bara i Ulcinja formiran je bataljon Jovan Tomaevi" . . . Komandni sastav narodnooslobodilakog partizanskog bataljona Jovan Tomaevi": za komandanta Rako Vukosavovi, za politikog komesara Blao Ljutica .. ,"30
U sastav bataljona Jovan Tomaevi" ula je samostalna Crmnika
eta, koja je imala oko 90 boraca i grupe iz Spia i Bara od oko 15 boraca.
U toku januara 1942. kompletiran je tab bataljona. Za zamljenika komandanta odreen je Andrija Bogojevi, iz Ulcinja, a za zamjenika politikog
komesara Ljubo Popovi, iz Spia.
Gornjocrmnika eta je poloila partizansku zakletvu 28. decembra
1941. na Skoama, u sjeditu Mjesnog komiteta Partije, a Donjocrmnika
eta i partizanske grupe iz Spia i Bara uoi nove 1942. pod Limskom kapom. Grupa boraca iz Ulcinja bataljonu se prikljuila u januaru.
Od formiranja do februara 1942. jedinice bataljona su se najvie angaovale u politikom radu s narodom i u odbrani sela od pljake okupatorsko-kvislinke vojske. Izveli su i mnoge diverzantske akcije: nekoliko puta su ruile put VirpazarRijeka Crnojevia, prekinule telefonsko-telegrafske veze VirpazarRijeka Crnojevia i VirpazarBar; na nekoliko mjesta su razorile put koji vezuje Podgor sa cestom BudvaCetinje;
na vile mjesta su poruile cestu VirpazarPodgor; u januaru su onesposobile prugu i cestu preko Sutormana, tako da se garnizon u Virpazaru za
due vrijeme morao snabdijevati preko Skadarskog jezera; raskopale su
Igmanovu vodu i na nekoliko mjesta unitile vodovod, koji je snabdijevao Virpazar pijaom vodom.
Oko 10. januara je pred kolom u Podgoru odrana komemoracija
Crmnianima poginulim u pljevaljskoj bici i odmah poslije nje. Na Pljevljima su poginuli Nikola R. Leki, iz Seoca, i Ilija V. Vukoslavevi, iz Popratnica. Iz Podgore su pali Savo . Vukmanovi i Rajko I. Strahinja. Zarija F. Joveti je poginuo 5. decembra 1941. kod sela Kaluerevia (Sandak), Petar Pero T. Ljutica 14. decembra 1941, u selu Muiocu Ivanjica
(kao borac Rudarske ete koja se probijala prema Rudu).
Dan kasnije je na Patrovia gori odrana i komemoracija borcima
iz Patrovia palim u bici na Pljevljima: Spiru, Marku i Milenku Medigoviu, uru Androviu, Iliji Gregoviu, Stevu Srzentiu, Niku Vukoviu,
Milanu Peraziu, Mitru Franoviu i uru Pavloviu, iz petrovake op30

Zbornik, tom HI, (krnj. II, doik. 23, sitr. 4344.

tine; Ivu Jovanoviu i Marku i Ivu Mikoviu, iz svetostefanske optine; i

Niku Krapoviu, iz budvanske optine.
Na objema komunikacijama borcima, aktivistima i narodu je govorio sekretar OK KPJ za Cetinje Krsto Popivoda.
U prvoj polovini februara je vod italijanskih vojnika iz Virpazara
upao u selo Orahovo i poeo da pljaka. Partizani koji su se nali blizu sela
otvorili su vatru. Dva Italijana su ubili, a tri ranih. Sjutradan su Italijani tukli artiljerijom Orahovo, a poslije podne je u selo upala eta faista i poela da pali i pljaka kue. Jedna desetina iz Gornjocrmnike
ete otvorila je vatru i iz prvog plotuna pobila nekoliko italijanskih vojnika koji su palili kue. Dva Italijana su izgorjela u kui koju su sami
zapalili. U samom Orahovu se razvila estoka borba. Prilikom paninog
bjekstva iz sela pobijeno je ili ranjeno 26 faista. Na putu prema Viru,
faisti su ostavili 8 mrtvih. Sauvano je pismo koje je tab bataljona uputio garnizonu u Viru u kome ih poziva da pokupe svoje mrtve vojnike.
Pismo glasi:
. .. Vaih mrtvih na poloaju ostalo je sedam, jedan je pao u rijeku, a poto je rijeka bila nadola, voda ga je odnijela u pravcu Vira.
Pored trojice vaih mrtvih naena su tri sala, a kod jednog boca sa rakijom. Sa vaih mrtvih skinuta je ratna oprema. Smatrajte to kako hoete, ali mi vam poruujemo: kad nam budete vratili opljakanu imovinu naih seljaka iz Godinja i Dupila, od kunog namjetaja, pa do djejih pelena, onda emo i mi prestati da sa vaih vojnika skidamo ono to
se moe iskoristiti. Dakle, ti i takvi dogaaji prestae onda kada se budete
ponaali kao vojska u ratu, a ne kao pljakaka rulja i banda palikua kako
se sada ponaate.
Neka vam slui na ast vaa slavna" avijacija koja ubija nau djecu
to su se mirno igrala pred svojom kolom. Naa iskasapljena djeca dokaz
su vae faistike kulture". Ako budete i dalje nastavili sa ovim, a po
dokazima vaih laljivih pijuna, nai emo naina da vam se revaniramo. Neka vam slui na ast i to to ste hranu naih seljaka popljakali
time to se zadrali njihovo plaeno trebovanje.
Poruujemo vam da dobro upamtite da emo sve ono to pripada
naem narodu braniti naim ivotima a vi ete to zahvati krvlju vaih
vojnika svaku stopu nae zemlje na koju ste doli radi pljake ili paljevina.
Vae mrtve vojnike slobodni ste uzeti, u tome poslu nee vas niko
ometati". 31 Italijani nijesu smjeh doi da pokupe mrtve. Seljani Orahova
su ih nou sahranili.
Sjutradan poslije borbe u Orahovu naila su 4 italijanska bombardera i izruila tovare bombi na nekoliko crmnikih sela i zgradu kole u
Gluhom Dolu, u kojoj je bilo sjedite taba bataljona. Jedna bomba je eksplodirala na mjestu na kome se odravao sastanak Optinskog odbora omladine Crmnice. Tom prilikom poginuli su Sokola Niki, Gospava Ljeevi
(lanovi KPJ), Milorad Jovanovi, borac bataljona Jovan Tomaevi" i
31

Zbomiiik, tom III, krnj. 2. dok. 77.

dvanaestogodinji djeak Dobrivoje Kneevi, a ranjeni su Velimir Vukevi

i Dragica Klisi.
Poslije okraja u Orahovu za itavih 20 dana iz garnizona sa Virpazara nije izlazila ni jedna jedinica da pljaka sela Crmnice. Za ovo
vrijeme garnizon u Virpazaru ojaan je na oko 1000, a postaje na Sutormanu na oko 300 vojnika.
U prvoj polovini marta ponovo su poele estoke borbe u Crmnici.
U to vrijeme su se neprijateljskom aktivnou meu stanovnitvom estana i Krajine isticali izdajnici iz Krnjica Daro i Luka Vuki i Jovan
onkovi. Smiljeno i organizovano raspirivali su mrnju Krainjana
protiv Crmniana i NOB-a. U svojoj neprijateljskoj propagandi koristili
su vjersku i nacionalnu podvojenost i sve to je moglo doprinijeti njihovoj razbijakoj i plaenikoj politici. irih su u narodu prie da je reim
u Crmnici nesnosan, da partizani pljakaju i kolju narod, pa da i estanima i Krainjanima prijeti opasnost od crmnikih komunista. Oruje koje
su stanovnici toga kraja primili od okupatora htjeli su po svaku cijenu
da okrenu protiv NOP-a u Crmnici. Pored linih kontakata sa aktivistima
iz estana, politiko rukovodstvo sreza barskog i proglasom se obratilo
narodu dijela sreza koji je bio pripojen Albaniji. Proglasom u vidu letka
razobliavana je izdajnika uloga odmetnika Dara Vukia i drugih, pozivan narod da ih protjera iz svoje sredine i da organizuje svoje partizanske jedinice za borbu protiv okupatora i domaih izdajnika.
Ojaani garnizon u Virpazaru isturio je odjeljenja oko Vira i na uzvienje iznad sela Boljevia koje dominira nad nekoliko sela Donje Crmnice. Na ovim poloajima postavili su jaka mitraljeska gnijezda, a na nekima i odjeljenja bacaa. Italijani i domai izdajnici su se pripremah da
istisnu partizane iz Donje Crmnice i da ih udalje od eljeznike i drumske
saobraajnice BarVirpazar. Zbog toga i jesu skoncentrisali znatne snage
u Viru i na Sutormanu. Du ovih komunikacija u veem broju su poeli
da se javljaju i crmniki kolaboracionisti.
Prvih dana marta italijanska jedinica jaine jedne ete, sa oko 7080
kolaboracionista, probila se iz Virpazara i preko Limnjana izala ispod
samih strana Sozine i zapalila i opljakala nekoliko kua. Desetina boraca
iz bataljona Jovan Tomaevi", koja je bila u selu odmah je stupila u
borbu, oekujui da e joj brzo pritei u pomo eta iz Gluhog Dola. Stiglo je, meutim, samo nekoliko boraca te ete s pukomitraljezom. Zaprijetila je opasnost da brojniji neprijatelj opkoli partizane. Nai su se
morah povui nosei ranjenog Nikolu Darevia i omladinca Vojislava
uriia.
Dok se jo vodila borba, oko 50 faista iz Virpazara krenulo je u
pravcu Limnjana u pomo svojoj jedinici. etiri partizana iz Boljevia
presrela su ovu grupu faista i prisilili je da se, s jednim mrtvim i dva
ranjena vojnika, vrati u Virpazar. Italijanski vojnici i kvislinzi koji su
vodili borbu u Limnjanima povukli su se sjutradan u Virpazar.
Nakon opsenih priprema Italijani sredinom marta, sa oko 350 svojih vojnika i oko 150 kolaboracionista, organizuju napad na Gornju Crmnicu iz dva pravca.

Prva kolona je nastupala od Vira cestom prema Sotoniima. Na prilazu selu doekala ih je Breosko-podgorska eta i kod Barutane zaustavila prvi nalet neprijatelja. Nastupajui bono, desno od ceste, kolaboracionisti su uspjeli da zauzmu nekoliko uzvienja (na ograncima Bjelasice) i
da ovladaju dijelom brda Raa. Na Ra je ubrzo stigao i posio poloaje vod
boraca 3. ete bataljona Jovan Tomaevi" s tekim mitraljezom. Tu se
razvila estoka borba, koja je trajala oko etiri asa. Najprije su se Italijani, a zatim i kolaboracionisti, u neredu povukli prema Viru.
U ovoj je borbi poginuo borac Blao Markovi iz sela Sotonia. Neprijatelj je imao 6 mrtvih i 9 ranjenih. Zaplijenjeno je 7 puaka, nekoliko
hiljada puanih metaka i dva sanduka granata za minobacae.
Drugu kolonu, koja je nadirala preko Popratnica, u Dupilu je doekala 3. eta bataljona Jovan Tomaevi, koju su sainjavali borci iz
Dupila, Popratnica i Orahova. U toku borbe eti se prikljuio i vod Ljubotinjske ete bataljona 13. jul". Poslije nekoliko sati borbe i ova neprijateljska kolona je prinuena da se spasava bjekstvom put Virpazara. Ostavila je 7 mrtvih, a 10 mrtvih i ranjenih faista su uspjeli da odvuku za
Virpazar. Zaplijenjeno je 17 puaka, 1 pukomitraljez, nekoliko sanduka
bombi i preko 5000 metaka.
U ovoj borbi poginuli su orina i Jovo Maanovi. Jovo je uhvaen
u selu i prisiljen da nosi municiju Italijanima na poloaj. Jedan faista ga
je probo bajonetom.
Poslije ove borbe partizanska vojska stie u narodu jo vei ugled i
povjerenje. U partizanske jedinice se javljaju novi borci. Sve do naeg
odlaska sa podruja sreza okupator i domai neprijatelji nijesu vie ni
pokuali da napadnu Gornju Crmnicu. Stavie Jovan Tomaevi" se pripremao da krene u Donju Crmnicu. U tom cilju je oko 20. marta tamo upuena grupa od 20 boraca s Dokom S. Lekoviem na elu. O njenom dolasku
i zadatku koji je imala brzo su, meutim, saznali domai izdajnici. Saradnici okupatora su uspjeli da je razbiju na manje dijelove, a potom i
da je unite. 32
U drugoj polovini marta rtve italijanskih palikua i pljakaa bila
su i Gornja sela petrovake optine Brda, Zukovica, Novoselo i druga.
U njih su upali faisti iz postaje u Petrovcu, opljakali ih i zaplijenili
stoku. Poto nijesu naili na otpor, pribojavali smo se da bi faisti mogli
izai i na Petrovaku goru na koju je bio doao itav stoni fond Patrovia i dobrog dijela Crmnice. Da bi ih u tome sprijeio, Mjesni komitet
je postavio zadatak tabu bataljona Jovan Tomaevi" da zajedno s Primorskim bataljonom osigura taj dio terena. Iznad Novosela je isturena
straa od boraca bataljona Jovan Tomaevi". Koristei se, meutim, pijunima, maglom, a i nebudnou naih boraca, italijanska jedinica iz Pe32
Iz grupe su poginuli Gojko Orlandi i Borivoje Lali. Da ne bi iv pao neprijatelju u ruke Zarije Dabanovi se sain ubio. Doku Lekoviu i ranjenom Milu
Orlandiu kasnije se prikljuila Danica Lali. Nju i Orlanidia su januara 1943.
otkrili petofkolonai iz Sestama i zaklali. Nijesu uspjeli da ih se domognu ivih,
jer su Danica i Milo sami sebi oduzeli ivoit. Spiro Dabanovi je ranjen, zarobljen
i poslije muenja strijeljan u Baru.

trovca je uspjela da opkoli strau. U kratkoj borbi je poginuo borac Duan

Raievi, iz Bukovika, a ranjeni su i zarobljeni borci uro Vuievi i
Ljubo okovi iz Gluhog Dola. Obojice su strijeljani 4. aprila 1942. u
Petrovcu.
Poetkom januara 1942. formiran je Primorski bataljon Stefan
Stiljanovi". U njegov sastav su uli borci iz Patrovia (iz petrovake i
svetostefanske optine) i iz budvanske optine. Kasnije su mu se pridruile i partizanske jedinice iz Grbalja i Pobora. tab bataljona su prilikom
formiranja sainjavali: Blao Kaanegra, komandant; Ilija Medigovi,
zamjenik komandanta; Boko Kuljaa, politiki komesar; Rako Duleti,
zamjenik politikog komesara. Prilikom formiranja bataljon je imao
oko 100 boraca., podijeljenih u dvije ete. Sjedite taba je bilo na Patrovskoj gori.
Odlukom taba Lovenskog NOP odreda, poetkom marta je formiran Drugi lovenski udarni bataljon. U njegovu treu etu ulo je oko 70
boraca iz bataljona Jovan Tomaevi" i Stefan Stiljanovi" (iz svakog
po 35 boraca). Od njih je formirana Primorsko-crmnika eta. Za njenog
komandira imenovan je Andrija Bogojevi, a za politikog komesara Stanko Kuljaa. Bataljon je odmah upuen na podruje Kolaina, gdje je vodio
teke borbe s etnicima. U ovim borbama su poginuli: Stanko Kuljaa, iz
svetostefanske optine, Boo Peurica, sa Trnova, i Boo Maanovi, iz
Orahova.
KOLABORACIJA, NAE LJEVIARENJE I BJEKSTVO 300 CRMNIANA
U ITALIJANSKE GARNIZONE

Protivnici narodnooslobodilake borbe su u ustanku bili zbunjeni uspjesima ustanika. Pritajeni do tada, dolaskom kaznene ekspedicije oglasili su se neprijateljskom propagandom, postajui sve obojeniji", da bi
krajem 1941, a naroito marta i aprila 1942, preli u otvorenu saradnju
sa okupatorom u borbi protiv svog naroda.
Poetkom januara 1942. na Virpazaru su se pod rukovodstvom Duana Popovia, biveg sreskog naelnika, sastali predstavnici crmnikih
separatista. Nakon toga su odrani sastanci u Donjim Brelima, Boljeviima, Graanima i u jo nekim selima crmnike i susjednih optina. Na ove
skupove su pozivani svi aktivni i rezervni oficiri bive jugoslovenske vojske. Okupljali su se tajno, pod platom porodinih i vjerskih praznika".
Na sastanku kolaboracionista na Virpazaru bio je i Daro Vuki, jedan od najeih propagatora borbe protiv snaga NOP-a i komunista u
Crmnici. Cim je osjetio da mu prijeti opasnost, primio je od Italijana
oruje, naoruao oko 20 svojih pristalica iz Krnjica i prebacio se u Sestane. Namjeravao je da organizuje Sestane, koji su. ranije od okupatora
primili preko 300 puaka, i da ih iskoristi protiv partizanskih snaga u Crmnici. U tome, uz sva upinjanja, nije uspio, Sestani su ostali da obezbjeuju granice svojih sela. Zakleti neprijatelj NOP-a, Vuki je i dalje ostao na teritoriji Krajine, agitujui protiv komunista i borbe koju oni vode.

Kad su uvidjeli da su prevareni, oko polovine njegovih pristalica ga naputa i vraa se u svoja sela. Vuki je i dalje preduzimao sve da bi stanovnitvo ustanikih krajeva sprijeio da trguje sa Skadrom. A ta je trgovina
u ono vrijeme za Crmnicu bila od ivotnog znaaja. Crmniani su se iz
Skadra snabdijevali kukuruzom, duvanom, gumenom obuom, pisaim materijalom, baterijama i drugom robom neophodnom ne samo selu nego i
partizanskoj vojsci.
Poetkom marta 1942. na Cetinju su se, pod rukovodstvom generala Blaa ukanovia, sastali aktivni i rezervni oficiri bive jugoslovenske vojske. Aktivno uee na ovom skupu su uzeli i oficiri Crmniani koji su tada ivjeli na Cetinju i u Crmnici. Formiran je tab, u koji su
uli i predstavnici crmnikih kolaboracionista Blao Gojni, major bive
vojske i dr Ilija Ilikovi.
I kolaboracionistika grupa s Krstom Popoviem na elu takoe je
imala aktivnih pristalica u Crmnici. Tako je Risto Hajdukovi iz Podgore,
oficir bive crnogorske vojske, postavljen za pomonika naelnika crnogorske nacionalne komande. Italijanske vojne vlasti i novoformirane kolaboracionistike komande traile su da se stavovi i zakljuci sa odranih skupova to bre sprovedu na terenu. Bajo Stanii i Krsto Popovi
ve su to u praksi na terenu sprovodili.
U duhu zakljuaka cetinjskog skupa 11. marta je na Cetinju organizovan sastanak Crmniana kolaboracionista. Bio je dobro posjeen, a najaktivniji zagovornici izdaje su bili: Petar Plamenac, Savo onovi, Jovan
Joveti, Nikola Klisi, Blao i Branko Gojni. Skup je uputio apel Crmnianima" da ustanu za spas Crmnike nahije" i da srue komunistiku
strahovladu", a partizanima stavio do znanja" da odmah prestanu s
borbom, poloe oruje i predaju se okupatoru". Lecima ovakve i sline sadrine nekoliko dana su zasipali, zajedno s bombama i mitraljeskim rafalima, partizanske poloaje i sela Crmnice. Apel", ipak, nije ostao bez
odziva. U Limnjanima je, na primjer, odran sastanak pristalica kolaboracionista, na kome je odlueno da se ne dozvole borbe na njihovom terenu niti prolazak partizanima kroz selo. Petnaestak boraca iz Komarna
predalo je oruje okupatoru i dalo rije da se vie nee boriti protiv
Italijana.
Poetkom aprila je na Cetinju odran i drugi skup Crmniana kolaboracionista. Na njemu su o tekom stanju" koje vlada u Crmnici, gdje
narod stenje pod terorom koji sprovode komunisti", govorili i neki seljaci koji su tih dana odbjegli u italijanski garnizon. Donesena je odluka
da se udruenim snagama i orujem komunisti istjeraju iz Crmnice. Skup
je odredio i delegaciju koja e, u saradnji s okupatorskom komandom, obii
italijanske logore u Albaniji i obratiti se internircima da se prihvate
oruja i spasu Crmnicu od komunista."
Sline zborove kvislinzi su odrali u Budvi, Sutomoru, Starom i
Novom Baru. U Baru je formiran tzv. nacionalni odbor s aktivnim saradnikom okupatora don Franom Cemarkom, sekretarom Nadbiskupije
barske, na elu. Nacionalni odbor je formiran i u Petrovcu.

Da bi sprijeio iri uticaj protivnika NOP-a, tab bataljona Jovan

Tomaevi" je manje kompromitovanim pojedincima skretao panju na
mogue posljedice saradnje sa okupatorom a najizrazitije nosioce izdaje
osudio na fiziku likvidaciju.
U prvom tromjeseju 1942. likvidiran je jedan broj kolaboracionista i njihovih saradnika. Greke uinjene tom prilikom dovele su do
druge predaje" okupatoru pojedinaca i itavih porodica iz Crmnice. U
moralno-politikom pogledu to je za Partiju bio tei udarac od julske predaje. Jula 1941. Italijanima su se predavali pojedinci da bi spasili sebe, porodicu ili selo od represalija kaznene ekspedicije. Februara i marta 1942.
pod okrilje okupatora i kolaboracionista, da bi se spasavali od komunista,
bjee itave porodice s djecom i starcima.
U svim dokumentima, usmenim i pismenim direktivama Okrunog
komiteta KPJ Cetinja (od kraja 1941. do aprila 1942) dominiralo je izrazito zaotravanje kursa likvidacije neprijatelja NOP-a. Ali, i bez toga
partijsko rukovodstvo za srez barski, poueno iskustvom iz julskog ustanka, nije trebalo mnogo ubjeivati da se svim politikim i vojnim snagama
baci na izdajnike koji su se stavili u slubu okupatoru. Do tada je na itavom podruju Okrunog komiteta KPJ Cetinja u Crmnici likvidirano najvie saradnika okupatora. Ali je i ova akcija bila u granicama principa
NOP-a, na ijem je elu bila KPJ.
Uprkos tome, partijska organizacija Crmnice je ne jednom okarakterisana kao oportunistika prema petoj koloni". Takve i sline ocjene davane na savjetovanjima i u pojedinanim razgovorima, sve su vie zaokupljale partijsku organizaciju da se, kao jednim od glavnih pitanja, bavi
time ko je u Crmnici za nas, a ko protivu nas". Borba protiv okupatora
dolazila je tako u drugi plan. Komunisti nijesu bili sigurni da li su dovoljno otri" i plaili su se teke etikete oportunista". Za nas, intimno,
to nije bio oportunizam prema petoj koloni", ve stav KPJ koji smo usvojili u dotadanjem radu, a koji se nije mogao istisnuti iz nae biti da
je Partija zbog ljudi. Drali smo se principa koji je vladao u Partiji da se
treba boriti za svakog pojedinca, sve dok ne postane konica borbe i revolucije. Bili smo protiv likvidacija po udnim i sumnjivim kriterijumima" i protiv likvidacije potencijalnih".
Osmog februara je, na zahtjev delegata Okrunog komiteta KPJ Cetinja i taba Lovenskog NOP-odreda, odran krai razgovor s politikim i
organizacionim sekretarom MK KPJ za Bar (ovaj drugi je bio i politiki
komesar bataljona Jovan Tomaevi"). Delegat je prenio ocjenu Okrunog komiteta da smo se u borbi protiv pete kolone drali oportunistiki"
i da u tab bataljona Jovan Tomaevi" treba dovesti odlunije ljude".
Delegatu OK je skrenuta panja da bi takva politika mogla imati teke
politike posljedice u srezu, a naroito u Crmnici. Poslije naeg razgovora,
delegat je odrao predavanje borcima Breosko-podgorske ete (stacioniranoj u kolskoj zgradi u Brelu) i izmeu ostalog ukazao na novu liniju"
borbe protiv pete kolone. Sjutradan, 9. februara, za politikog komesara
bataljona Jovan Tomaevi" odreen je Velia T. Lekovi, koji je odista
potpuno sproveo u djelo novu liniju" borbe.

Sprovoenjem nove linije" u obraunu s petom kolonom nainjene

su brojne politike greke i devijacije da to i danas teko pada borcima
i dosljednim komunistima Crmnice. Neke od greaka uinjene u tom pogledu mlade generacije nikada nee moi da shvate ni da nam oproste. Zbog
nesigurnosti koja je zavladala u narodu, u drugoj polovini februara i u
martu, preko 300 Crmniana napustilo je svoje domove i stavilo se pod
zatitu Italijana i kvislinga. Samo iz Boljevia, Limnjana i Podgori je u
okupatorske garnizone u Viru, na Sutormanu i Cetinju pobjeglo preko
150 osoba. Meu odbjeglima je bilo porodica koje su imale neprijateljsko
dranje prema nama, ali se ogromna veina njih niim do tada nije zamjerila naem pokretu. Dobar broj odbjeglih primio je oruje od okupatora,
aktivno pristupio kvislinkim jedinicama i borio se protiv partizana.
Bjeanje naroda pod okrilje okupatora kolaboracionisti su dvostruko
iskoristili. Ojaale su im pozicije kod okupatorskih komandi. Propaganda
je uspjela da odvoji prilian broj ljudi od NOP-a i komunista. Sve to
usloilo je nestaicu osnovnih ivotnih potreba i namirnica, koje je okupator nudio svakom ko se opameti". Uz sve to, ni velik broj boraca se
nije slagao sa grekama uinjenim lijevim zastranjivanjem". Dolo je
do krize u jedinicama bataljona Jovan Tomaevi". Na ruku neprijatelja ila je i situacija u zemlji i na sovjetskom frontu. Engleska je obilato pomagala etnike: orujem, opremom, novcem i kadrovima. Preko
naeg podruja prole su (za tab Drae Mihailovia), dvije bogato opremljene englesko-j ugoslo venske misije.
Sve je to doprinijelo da pozicije kolaboracionista ojaaju. Uz pomo
okupatora, oni su obili logore Albanije i mobilisali internirce u borbi
protiv komunista Crmnice. Mnogi internirci su odmah poslije povratka
prili kolaboracionistima i ostali do kraja NOB-a vjerni saveznici italijanskim, a zatim njemakim faistima.
Naveo sam samo dio naih greaka, koje su, pored ostalog, vidno
doprinijele suavanju NOB-a na ovom ustanikom podruju. Bataljon
Jovan Tomaevi" je, na primjer, krajem februara brojao oko 300 boraca. Do kraja marta osjetno se osuo.
POVLAENJE PARTIJSKOG LANSTVA, SKOJEVACA
I PARTIZANSKIH JEDINICA

Zbog situacije nastale u proljee 1942. u Crnoj Gori i Srbiji, Okruni

komitet KPJ Cetinja i tab Lovenskog odreda donijeli su odluku da se nae
snage povuku s Primorja i iz barskog sreza.
Iako je rok za evakuaciju bio odve kratak, svi borci, sem trojice
ilegalaca, na vrijeme su obavijeteni. Do odreenog vremena, 13. jul u
18 asova, na zborno mjesto, centrala u Podgori, bili su svi lanovi Partije i SKOJ-a iz partijskih elija i aktiva SKOJ-a na terenu, tab i veina
boraca bataljona Jovan Tomaevi", lanovi Izvrnog narodnooslobodilakog odbora optine Crmnica i 1015 starijih drugarica i drugova, lanova
porodica poznatijih komunista.

Prilikom odstupanja sa teritorije sreza, lanovi Mjesnog komiteta

su bili Blao Joov Orlandi; Stana Tomaevi, sekretar MK SKOJ-a; Ljubo
Popovi i ja. Stab bataljona Jovan Tomaevi" sainjavali su Rako Vukosavovi, komandant; Danilo Sorovi, zamjenik komandanta; Velia T.
Lekovi, politiki komesar, i Ljubo Popovi, zamjenik komesara. lanovi
Narodnooslobodilakog odbora optine Crmnica bili su pop Blao Markovi,
predsjednik; uro Bokovi, sekretar; Nikola Bokovi, Maica Niki i
drugi ijih se imena ne sjeam.
Bataljon Jovan Tomaevi" je u drugoj polovini februara imao etiri ete sa oko 250 ljudi, a prilikom odlaska za Katunsku nahiju, nakon
to se u martu i prvih dana aprila predalo oko 100 boraca, brojao je oko
150 boraca, svrstanih u tri ete.
Prva eta imala je 81 borca (66 drugova i 15 drugarica) iz Boljevia,
Limnjana, Gluhog Dola, Seoca, Godinja, Krnjica, Spia, Ulcinja (iz Spia
je bilo 10 boraca, 8 se vratilo sa Ljubotinja, iz Ulcinja je bilo 5 boraca). Komandir je bio Ljubo Klisi, a politiki komesar Radovan Vojvodi.
Druga eta je imala 29 boraca (25 drugova i 4 drugarice). Bili su iz
Dupila, Orahova, Popratnica i Dabovia. Komandir je bio oko Crnevi,
a komesar, koliko se sjeam, Zarija Vuini.
Trea eta je imala 103 borca (67 drugova i 36 drugarica). Borci su
bili iz Brela, Mauga, Sotonia, Brijega, Podgore i Buko vika. Komandir
im je bio Blao S. Markovi, a komesar Vlado Popovi.
Ukupno nas je polo 212 drugarica i drugova. 33 Dio lanova Partije,
aktivista i skojevaca sa terena odmah je stupio u bataljon Jovan Tomaevi" i rasporeen po etama.
Vei dio naroda Crmnice odlazak partizana je veoma teko podnio.
Kad smo naputali sela, mnogi starci i ene s djecom stajali su pored puta
kojim smo prolazili. Neki nijemi, a drugi sa suzama u oima, pitali su nas
kome ih ostavljamo".
Na Ljubotinju su nas saekah Milo Jovievi, lan taba Lovenskog
NOP odreda, i Koo uri, sekretar Okrunog komiteta SKOJ-a. Sa Ljubotinja su vraena 22 bolesna druga, starije osobe i nekoliko nepunoljetnih djeaka. Po zadatku, na politiki rad u Crmnici vraeni su s Ljubotinja
Vlado Popovi, Ivo Niki, Zarija Vuini, Kota Barjamovi, Ljubo Aleksi
i Blao Jovanovi.
Borci iz Patrovia (iz svetostefanske optine) doli su u dvije grupe.
Desetak ih je dolo u Podgor i krenulo za Katunsku nahiju zajedno s bataljonom Jovan Tomaevi". Druga grupa od oko 20 boraca stigla nas
je na Ljubotinju. Iz ostalih optina, iji su borai pripadali Primorskom
bataljonu Stefan Stiljanovi", u veini sluajeva nijesu poli s nama ni
borci, niti lanovi Partije s terena. Ni desetak boraca iz Podgore nije dolo na zborno mjesto. Izostao je poneki borac i iz drugih sela Crmnice.
Svi borci koji su do odreenog vremena prispjeli na Ljubotinj 14.
aprila u zoru su bez muke preli Dobrsku plou, preko koje je vodio put
33

Prema Sitevu Dobrnkoviu {Viiirpazar, Bar, Uloinj", str. 339) odstopilo je 214.

za Katunsku nahiju. Duga kolona probijala se seoskim putem kroz kamenjar ka vrhu Stavora. Mnogi su se okrenuli da jo jednom pogledaju brda
i planine iznad svojih sela. Dok je Stavor bio obasjan toplim aprilskim suncem, Crmnica je bila obavijena gustim dimom, iz naih zapaljenih domova.
ZLOINI OKUPATORA I KOLABORACIONISTA

Slutnje naroda koje smo ostavili i boraca koji su odstupili iz Crmnice

brzo su se obistinile. Okupator i njegove domae sluge iskalili su svoj bijes
i gnjev nad narodom. 34
Ma koliko da su postojale razmirice meu crmnikim kolaboracionistima i njihovim glavarima, zasnovane na politikim strujanjima ili plementini, one su nestajale kada se radilo o borbi protivu NOP-a. etnici Drae Mihailovia, nacionalisti Krsta Popovia i drugi neprijatelji bili su sloni i utrkivah su se ko e vie zla nanijeti borcima NOP-a i drugim rodoljubima. U
gotovo svim veim selima Crmnice organizovani su zatvori. Breoski i onaj
na Bescu (stara tvrava iznad Vira) ostali su do osloboenja ovih krajeva
od okupatora. Po teroru, zvjerskom muenju i moralnom uniavanju zatvorenika zatvori u Crmnici (a naroito u Brelima) bili su po zlu poznati
u itavoj Crnoj Gori. Zatvor u Brelima i u Virpazaru bili su muilita za
sve rodoljube Crmnice, Patrovia, Graana i drugih koji ni po cijenu
muenja, poniavanja i strijeljana nijesu prihvatili saradnju sa okupatorom i kolaboracionistima.
U kratkom vremenskom razdoblju od marta do juna 1942, nacionalisti" iz Crmnice, uz pomo okupatora, pobili su veliki broj hrabrih boraca
i drugih patriota. Meu ubijenima bilo je i starijih osoba, a najvie mladih
ljudi.
Okupator i njegove sluge doveli su iz logora u Albaniji i, poslije
zvjerskog muenja, 7. juna, na Cijevni (Rakia kue), kod Podgorice strijeljali brau Jovana i Petra Ljeevia iz Tomia; Mirka Dobrkovia, iz Mauga; Jova Radau, iz Bukovika, i Branka Plamenca, iz Boljevia. Svi su
bili lanovi KPJ i na naem spisku za zamjenu.
U tom razdoblju ubijeni su ili poslije muenja strijeljani i ovi rodoljubi:
iz Sutomora Luka Popovi, lan Partije, borac NOP bataljona
Jovan Tomaevi", strijeljan 25. juna kod Rijeke Crnojevia;
iz Boljevia Jovan L. Plamenac, borac NOP bataljona Jovan
Tomaevi", strijeljan 15. jula na Bescu kod Virpazara;
iz Brijega Uro B. Markovi, borac bataljona Jovan Tomaevi", strijeljan 29. juna na Kaluercu kod Virpazara; Mara J. Markovi (majka popa Blaa Markovia, predsjednika Izvrnog NOO optine
Crmnice), odvedena van sela, zaklana i baena u jarak pored ceste;
34
Dr Radotje Pajovii, Kontrarevolucija u Crnoj Gori 19411945, strana 228,
246 i 247.

 iz Brela Duan J. Tomaevi, strijeljan 2. maja na Cetinju;

Sreten N. Kovaevi, Velimir M. Popovi i Spiro M. Rolovi, svi pripadnici NOP bataljona Jovan Tomaevi", strijeljani 22. juna u Brelima,
Pavle Leverda, borac bataljona Jovan Tomaevi", vraen juna na pozadinski rad, pao je u ruke neprijatelja 22. juna i sproveden okupatorskoj
komandi na Cetinje. Ratni vojni sud u Cetinju 25. septembra osudio ga
je na smrt, a 28. septembra strijeljan je pod Humcima, na Cetinju;
iz Gluhog Dola Vuksan . Vuksanovi, Jovan T. Vukevi i Nikola . Kneevi, svi borci bataljona Jovan Tomaevi", strijeljani poetkom juna na Rokoima u Katunskoj nahiji; Marko N. urai, borac
bataljona Jovan Tomaevi", strijeljan 17. jula u Ljeevom Stubu, u Katunskoj nahiji;
iz Dupila Milo S. urovi, strijeljan na Virpazaru;
iz Krnjica Tomo M. Markovi, strijeljan na Virpazaru;
iz Komarna Marko J. Vujovi i Jovan J. Leki, strijeljani na
Virpazaru;
iz Godinja Borivoje Lekovi, borac bataljona Jovan Tomaevi", ubijen 2. aprila u Seocima (Rajica);
iz Seoca Gojko M. Orlandi, borac bataljona Jovan Tomaevi", ubijen 2. aprila u Seocima (Rajica); Spiro L. Dabanovi, ranjen u
pljevaljskoj bici, pao u ruke neprijatelju 2. aprila u Seocima (Rajica), a 4.
aprila strijeljan u Baru; Zarija . Dabanovi, opkoljen od domaih izdajnika 2. aprila u Seocima (Strbine) i da ne bi iv pao u ruke neprijatelju,
izvrio samoubistvo svi borci bataljona Jovan Tomaevi"; Vukain
J Ivovi, strijeljan 16. aprila u Ribnikim vrelima kod Podgorice; Joana
I. Lekia i Maica Leki (majka i baba Danice Leki, lana KPJ, koja je
ivjela u ilegalstvu na ovom terenu), obe izvrile samoubistvo zbog terora
domaih izdajnika;
iz Popratnica Krcun G. Vukoslavevi i Savo M. Vukoslavevi, borci bataljona Jovan Tomaevi", strijeljani 8. jula na Kaluercu
kod Virpazara;
iz Podgore Jovo M. Mija, lan seoskog NO odbora, muen u
breoskom zatvoru i strijeljan 26. aprila na Balinama, Breli;
iz Radomira Boo Vojvodi, borac bataljona 13. jul", vraen
juna 1942. na rad u pozadinu, pao u ruke neprijatelja, strijeljan 17. juna
u Brelima; Blao . Vojvodi, Vaso P. Vojvodi i Duan P. Vojvodi, svi
borci bataljona 13. jul", strijeljani u Brelima 19. juna;
iz Orahova Velimir Maanovi, borac bataljona Jovan Tomaevi", tuen u breoskom zatvoru, a strijeljan 21. aprila na Balinama
(Breli):
iz Limljana su pobijeni uro M. Klisi i Ivo K. Klisi, 15. aprila
u Limljanima; Rade F. Klisi, 16. aprila, na Sutormanu; Mitar I. Klisi,
strijeljan 19. aprila u Pavlovoj strani kod Rijeke Crnojevia; Rado S.
Niki (otac Nikole Nikia), ubijen 15. aprila u Limljanima; Velia R. Ivanovi, borac bataljona Jovan Tomaevi", strijeljan 4. jula na Virpazaru.

Meu ubijenima i strijeljanima bilo je najvie mlaih od 30 godina

ivota, kao i veliki broj srednjokolaca i studenata. Nijesam naveo imena
rodoljuba koji su u toku tih nekoliko mjeseci 1942. uhapeni i internirani
u logore Albanije, ili u zatvore Cetinja i Bara, gdje su mnogi podlegli
muenju i gladi. 1 pored podataka kojima sam raspolagao i linog sjeanja,
vjerovatno nijesam uspio da pomenem sve ubijene i strijeljane rodoljube
i ostale nevine rtve, koje obavezuju i nas, svjedoke tih tekih dogaaja,
i mlade generacije, da nikada ne bude ovakvih rtava.
BLAO

LJUTICA

PARTIZANSKI ODRED RUJNICA"

Cazin je do 1941. bio sresko mesto. Po popisu od 31. marta 1931.
godine, u srezu je bilo 35.313 Muslimana i 11.072 Srba.
Selo Rujnica se nalazi na sedamnaestom kilometru, severozapadno
od Bihaa. Zapadno od Rujnice nalaze se sela: Bugar, erkezovac i Brezik.
Podruje Bugara je preteno poumljeno i ispresecano poljskim putevima.
Na tom terenu ima dosta tekue pitke vode, tako da je ta teritorija pogodna
za prinudni smetaj ljudi i stoke, ak i za due vreme. Ti su uslovi, izmeu
ostalog, omoguili da se u selima Rujnica i Bugar prui ilav otpor neprijatelju, i da se stanovnitvo zatiti od potpunog unitenja u periodu oruanog otpora od 1941. do druge polovine 1942. godine.
U pomenutim selima (ba kao i u drugim selima Cazinske krajine)
ili uopte nije bilo marksistiki obrazovanih lanova KPJ i skojevaca, ili
ja za njih nisam znao. Jedino se neto moglo saznati od kovaa Mie Lukia, koji je negde zavrio kovako-potkivaki zanat i 1939. doao u rodno
mesto, u selu Rujnicu i otvorio radionicu. Ljudi su kod njega odlazili zbog
raznih usluga, a on im je priao o faizmu i opasnosti od njega, o radnikoj
klasi, o socijalizmu i komunizmu, o oktobarskoj revoluciji itd. Te razgovore
nije vodio sa svima, ve sa onima u koje je imao poverenja
*

Iako je ovinizam u bivoj Jugoslaviji stalno raspirivan, njega u

Cazinskoj krajini nije bilo. ivelo se mirno i u slozi. Svae su bile retke i
beznaajne. Sa sigurnou se moe tvrditi da je vie bilo svaa, tua i
ubistava unutar jedne nacionalnosti, nego izmeu Srba i Muslimana.
Na tom podruju stanovnitvo je mahom bilo nepismeno. kola je
bilo vrlo malo, ali se zato u svakom selu, pa i u zaseoku nalazila bogomolja.
Posle bombardovanja garnizona bive jugoslovenske vojske u Bihau
7. aprila 1941. dolo je do rasula vojske u Bihau. Vojnici su se rasprili
na sve strane. Neobaveteni, dezorganizovani, bez komande i rukovodstva,
pod uticajem pete kolone i neprijatelja svih boja, nosei kompletnu ratnu

opremu i peadijsko naoruanje, ili su svojim kuama. Ovo je trajalo

nekoliko dana. Prvog dana bilo je mnogo vojske, a narednih sve manje.
Prolazei kroz sela, pojedini vojnici su svoju opremu i oruje davali seljacima za obrok hrane, prenoite, ili za civilno odelo.
Stanovnitvu sela kroz koja je vojska prolazila nije bilo jasno ta se
zbiva, ta je uzrok rasula vojske. Poneto e i stanovnitu i vojnicima biti
jasno ve u prvim danima posle stvaranja Pavelieve Nezavisne Drave
Hrvatske. U svim mestima je uspostavljena Pavelieva vlast, a formirale su
se ustake, andarmerijske i domobranske formacije i naoruavala seoska
milicija. Zateene andarme, koji im nisu bili odani udaljavali su i zamenjivali svojim slugama. andarmerijske stanice preimenovane su u orunike
postaje" koje su aktivirali u Cazinu, Joho vici, Dreniku, Vagancu, Likom
Petrovom Selu i svim drugim okolnim mestima. Odmah po uspostavljanju
orunikih postaja" izdati su proglasi u kojima se zahtevalo da se komunisti ubijaju, a da se svi Srbi iz Hrvatske proteraju u Srbiji ili da se pobiju.
Odmah po okupaciji zemlje izdata je naredba o predaji oruja svih vrsta u
odreenom roku i uz jaku propagandu: da se oruje ne moe sakriti ni
pod zemljom, da postoje psi tragai i aparati kojima se to moe otkriti".
U Cazinu je 11. aprila 1941. odran zbor na kome se zahtevalo da se
pozdravi ulazak Nemaca u Cazin. Zborom su rukovodili Osman Kulenovi
iz Bihaa i Ale Omanovi iz Cazina.
Krajem maja 1941. ustae su uhapsile Petra Sevia iz sela Donja Gata
i streljale ga u Bihau 28. juna 1941. godine. To je jedno od prvih streljanja Srba u Bihau.
Prvih dana juna 1941. ustae su uhapsile svetenika Iliju Vuena
Ilia iz sela Rujnica, Stevana Vurdelju i Milu Jazia iz sela Gata, Jovana
Latinovia iz sela Vrelo, Bou Karana, Milana Smiljania, Milana Vukelia
i druge. Pohapene su sproveli u Gospi gde su ih likvidirah. U prvoj polovini jula 1941, na teritoriju optina Traka Ratela, ustae, andarmi i
domobrani su uhapsili oko 70 Srba kao taoce. Ustae su u poetku obmanule
narod, govorei da se taocima, meu kojima je bilo mnogo uglednih i imunih Srba, nee nita dogoditi.
Ljudi su ustaama verovali, jer su smatrah da nisu nita krivi, da
vlast treba sluati i udovoljavati njenim zahtevima. Meutim, bilo je i
takvih koji nisu nasedali ustakim obmanama, pa su se ispred ustaa sklanjah.
Traginog 20. jula oko 10 asova javila mi je Dragica evi, udata
Zori, da je njen brat ore evi doao kui sa Garavica, gde je sa ostalima bio odveden na streljanje. On se sluajno spasio, a ostali su pobijeni.
Meutim, stratite na Gara vici uspeli su da preive i Pejo Smiljani iz sela
Bugar, uro Cuji iz sela Pogledala i jo neki iz drugih sela. Oni su svedoili o zverskim postupcima ustaa pre streljanja, a zatim i o masovnom
masakru nad pohvatanim Srbima.
Cim sam dobio obavetenje, otiao sam kui i odmah saznao da ustae
vrljaju po selu. Uzeo sam revolver gaser" i brzo otiao na Lubanovo
brdo, odakle sam, zajedno sa Stevom Puom, posmatrao ta se u selu
deava.

Bio je to straan prizor. Ustae su odvodile sve mukarce od 15 godina

starosti pa nadalje. Nisu tedeli ni stare, ni bolesne. Odvodili su ih na sabirno mesto u selo Donja Gata. Iz sabirnih mesta pohvatane su odvozili dalje
kamionima na gubilite, na Garavicu kod Bihaa. Majke, ene, sestre i deca
zapomagali su i plakali za svojim sinovima, muevima, oevima, braom i
roacima. Kada su se ustae pribliile mestu odakle smo posmatrali, nas
dvojica smo se neprimetno prebacili na brdo Skularevo i smestili su u gusto
bunje iznad majdana.
Ispriao sam Stevi od koga sam u prepodnevnim asovima dobio obavetenje, pa smo o tome prodiskutovali i odluili da se ivi ne predamo ustaama u ruke, ve da stanovnitvo obavetavamo o njihovim zverstvima.
*

Nou smo otili svojim kuama da saznamo ostale novosti i uzmemo

neke stvari neophodne za naredni dan. Sledeih dana su se skrivali svi koji
su preiveli pokolj, ili su izbegli da ih ustae uhvate. Nosili smo hladno i
vatreno oruje. Tako je postepeno raslo raspoloenje za otpor, ali nije imao
ko da to podstie, uvruje i njime rukovodi.
U selima Vrelo, Osredak, Kula i Gradina, gde ustae jo nisu masovno
odvodili ljude na gubilita, drugog avgusta 1941. dolo je do oruanog otpora. Stanovnici ovih sela spontano su pruali otpor, uprkos tome to su
protiv sebe imali neuporedivo veu oruanu silu. Taj otpor, koji su ustanici
skupo plaali velikim brojem rtava, lako je uguen.
Preiveli ustanici iz pomenutih sela su se nou izmeu drugog i treeg avgusta prebacili na teritoriju sela Rujnica, Bugar, Sadilo vac i Ljeskovac s ciljem da nastave ustanak.
Meu ljudima koje su ustae odvele na gubilita bilo je i onih koji
su na udesan nain ostali ivi. Jedan od njih je i Duka Petkovi.
Rano ujutro, 4. avgusta, Stevo Pua i ja otili smo mojoj kui i saznali
da je Duka stigao sa streljanja, da je bio sav krvav i gotovo nag. Odmah
smo krenuli po njega, ali smo na pola puta saznali da su ga drugovi ve
odneli u umu Branj evina, gde smo ga ubrzo nali i gde se ve bilo skupilo dosta preivelih. Tu smo razgovarali i zaklali jednu ovcu, nameravajui da je ispeemo. Odjednom je zapukaralo sa svih strana. Bili smo gotovo opkoljeni i iznenaeni, jer nismo imali obezbeenja i osmatraa. Ustae
su, poput zveri, poli u pljaku i lov na ljude. uli su na ragovor i otvorili
vatru nasumce. Morali smo brzo da se povuemo. Svi smo se nepovreeni
izvukli iz okruenja. Ustae su se razbesnele i iskaljivale bes na enama i
devojkama, koje su silovali i batinali. Zapalili su kuu Mie Studena u
selu Bugar i staru crkvu u selu Rujnica. U paljenju su uestvovali Beo
Zoli, Jaar Zoli, Rifat Deli, Dorat Mahmutovi i drugi, svi iz susednog
sela Krnja.
Posle ovog otpora ustae se vie nisu usuivale da zalaze pojedinano,
niti u manjim grupama u sela Rujnicu i Bugar, pa ni u ostala koja su bila
blizu Rujnici i Bugaru. To je postala slobodna teritorija ustanika.

Manja grupa ustaa i milicionera sa veom grupom naoruanih i nenaoruanih seljaka, 10. avgusta je izvrila pohod na selo Bugar, gde su ih
doekah ustanici. Borba se vodila ceo dan. Napadai iz Turske Gate i okolnih sela su se u popodnevnim asovima povukli, ostavljajui 3 mrtva, a odnosei sa sobom 5 ranjenih.
Posle masakra kojeg su doiveli stanovnici srpskih sela i posle poetnih nesnalaenja, ustanici se sve bolje organizuju i pruaju sve ei otpor.
Zlikovci su to videli i osetili, znajui da za svoja nedela ne mogu proi nekanjeni.
*

U drugoj polovini avgusta 1941. dolo je do sastanka predstavnika naoruanih grupa u selu Rujnica, kod kue Jeke Konar. Grupu su sainjavah:
Nikola Radii Nine, Ilija ikman, Mio Brklja i Milo Bogunovi oe.
Oni su se dogovorili o daljem radu i zadacima i zakljuili da stanovnitvo
sa ugroenih mesta treba iseliti na sigurnija mesta, selo Rujnicu zatititi od
nasrtaja neprijatelja, posesti odgovarajue poloaje kako sa naoruanim
tako i nenaoruanim raspoloivim snagama, odrediti ljude koji e voditi
grupe u borbama.
Poloaj prema Trakim Ratelima zauzela je grupa Mie Brkljaa,
prema Donjoj Gati i Krnji grupa Ilije Sikmana, prema Turskoj Gati grupa
Miloa Bogunovia. Ustanici iz sela Bugar neto ranije su zauzeli poloaj
u pravcu Vaganca.
Dejstvo grupa u Bugaru objedinjavao je Bogdan Veselica, a u selu
Rujnica Nikola Radii, koji su izmeu sebe prema potrebi kontaktirali.
Ustanici su imali i trubae. U selu Bugar je to bio Petar Bubalo, a u selu
Ruj nid Ivan Rajak. Oni su po potrebi uzbunjivali ustanike i stanovnitvo.
Poloaji to su ih poseli ustanici bili su veoma pogodni. Ustanici su
se u tom pogledu koristili prirodnim objektima, u emu je reka Korana bila
izuzetno znaajna. U meuprostorima posednutih poloaja, koji su bili veoma razvueni (u selu Rujnici oko 9 kilometara, a u Bugaru vie od 6 kilometara), bili su postavljeni osmatrai.
Poloaji su bili povremeno posednuti: kada se obraivalo zemljite,
sakupljala letina i kada se saznavalo da se neprijatelj priprema za napad.
Do estokog sukoba dolo je u selu Bugar 3. septembra. Oko 150
ustaa, domobrana i milicionera iz Turske Gate i Vaganca napali su ustanike. Ustanicima iz Bugara (oko desetak naoruanih ljudi) priskoili su u
pomo ustanici sa teritorije Rujnice. Borba je trajala ceo dan. Pred vee
se napada povukao, ostavljajui na popritu oko 15 poginulih i dvadesetak
ranjenih. Taj uspeh ohrabrio je ustanike, pa su postali jo vri i organizovaniji. O njihovoj samoorganizovanosti, njihovom oruanom otporu i reenosti da se bore saznali su rukovodioci ustanka u Lici i na Kordunu.
Prvom polovinom avgusta 1941. CK KPJ za Karlovac poslao je na
ovaj teren prve kadrove, a prvom polovinom septembra izvrena je vojni-

ka i politika podela na rejone. Treem rejonu, sa seditem u Zbjegu,

pripali su Slunj, Primilje, Zbjeg, Plaki, Kordunski Ljeskovac, Bugar i
druga mesta. Rujnicu su, meutim, mimoili, iako je ve bila povezana sa
navedenim rejonom i njegovom komandom. Posle mesec dana dolo je do
preimenovanja rejona u bataljone. Navedeni trei rejon postao je trei
bataljon, a za komandanta je postavljen Stjepan Milaini iljo, lan KPJ,
radnik iz Karlovca i panski borac. Sa njim je doao Mio Bara, metalski
radnik i lan KPJ rodom iz Rakoviqe.
U zasedi, na komunikaciji Slunj Rakovica, 17 septembra 1941, koju
je organizovao Mio Bara, saekana je autokolona koja je pratila velikog
upana iz Bihaa. Iz zasede su ubijena 3 andarma, 1 agent i ofer, a ranjena
su 4 andarma i ef policije iz Bihaa.
*

U prvoj polovini septembra 1941. vrilo se prekrtavanje srpskog stanovnitva, s ciljem da se narod pridobije, smiri i odvrati od ustanika. Verske
voe, ustae, htele su da Srbi preu u njihovu veru, a ustae Muslimani, da
Srbe islamiziraju. Manji broj Srba se odluio na promenu vere, a i oni koji
su odluili nisu hteli u nekrtene". Kad je ta nevolja poela, Stoja Latinovi i taka Latinovi su otile u Cazin kod poznanika Ale Omanovia da
im pomogne. Ale im je rekao da preu u muslimansku veru, da e potom
dobiti muslimanske legitimacije i da se posle nee nita desiti ni njima, ni
njihovoj deci.
taka je Ali odgovorila: Ale, ja neu u nekrtene. Ako drugog spasa
nema, evo odmah nas tu koljite". Ale se veoma uvredio i, uz otru pretnju,
isterao ih napolje.
U selo Gradinu, zaselak Glavica, doao je katoliki pop Marijan" sa
vodom domobrana. Smestili su se u koli kod crkve na Glavici i vrili pokrtavanje Srba. U katoliku veru su preli svi iz sela Gradine, Vrela, Osredaka, Kule i znatan deo Gata. Veru su ak promenili i neki saradnici NOP-a
koji su ilegalno nastavili svoj rad. Svojim kuama su se tada vratile i neke
porodice koje su se ranije iselile iz Rujnice, Bugara, Sadilovca, Kordunskog
Ljeskovca. Pop Marijan" je doao na inicijativu katolikog svetenika Dragutina timca koji je slubovao u Drenik-Gradu. Bio je saradnik NOP-a.
Masovno prekrtavanje srpskog stanovnitva deo je gnusne prevare
krvnika, jer su oni zverski ubijah i to prekrteno stanovnitvo. Dodue,
jednom je pop Dragutin Stimac spasio pojedine nedune stanovnike nekih
sela. Evo kako je to bilo:
Ustae, andarmi, seoska milicija i domobrani doli su 13. septembra
iz pravca Mutnika i Trstovca u sela Bukovicu, Marin Most, Potok, Graovevo Brdo i Kozilar. Kupili su ene i decu i odvodili u rejon Prominovca da
ih pokolju. U tom trenutku Stimac se nalazio u selu Vrelo, gde je sluio
misu. Neko ga je obavestio o dogaaju na Prominovcu, i on je prekinuo
misu, otiao na lice mesta sa svojom pratnjom i spasao ene i decu.
28 Ratna seanja, III

Dvadeset i drugi septembar je bio koban za stanovnike sela Marin

Most, Rajkov Potok, Kozilar, Bukovicu, Krndiju i Traku Ratelu. Toga
dana iz Cazina je dolo oko 200 ustaa, 100 domobrana i neutvren broj
naoruanih seljaka. U selima je vren strahovit masakr nedunog stanovnitva, najvema ena, dece i staraca. Njih oko 460 je toga dana ubijeno.
Domove ubijenih su opljakali, stoku oterali i delimino popalili.
Prvu vojniku puku i 170 metaka, odeu i opremu, zaplenili smo, od
jednog andarma, Ilija Zori i ja. Bilo je to na putu Biha Traka Ratela u rejonu sela Rujnice 30. septembra 1941. godine. (U Zborniku dokumenata NOR-a, u Tomu V, u knjizi 2, na str. 245. upisan je netaan podatak
da su to uinili borci iz odreda Bugar".)
Posle toga organizovali smo akciju na selo Trstovac. Tada smo zaplenili jo jednu puku od ustae Mujage Perviza, poznatog krvnika i zlikovca.
On je kasnije likvidiran.
Ova akcija je bila planirana. Meutim, iste noi, dolazi do druge, neplanirane akcije u Rujnici. U kui Milana Gajia zanoilo je 11. oktobra
6 andarma iz Trakih Ratela. Naoruana grupa ustanika je naprosto naila na njih, i iz pokreta otvorila vatru, pozivajui andarme na predaju.
U punoj kui Gajia ( 7 lanova porodice i 6 andarma ) ranjena su dva
andarma i jedno dete. Grupa od desetak ustanika, koju je predvodio Milo
Bogunovi, nije imala gubitaka. Ustanici su pokupili oruje i municiju,
andarme nisu dirali.
Ovde treba posebno istai stav i odnos ustanika prema zarobljenicima.
Iako su ustanici bili u kui ustae Perviza, njegovu porodicu nisu dirali.
Zarobljene su pustih na slobodu. Iz ovog se moe da zakljui da su ustanici
bili na liniji politike KPJ i da nisu bili osvetnici.
Zahvaljujui uticaju KPJ, borba ne prestaje, ve postaje sve intenzivnija i ea. U prisustvu lanova KPJ, drugova Milojka Saa i Mie Baraa,
15. oktobra 1941. osnovan je u kui Mane Lukia narodnooslobodilaki odbor
za sela Rujnicu, Krndiju, Bukovicu i Marin Most. Za predsednika je izabran
Ilija Radi iz Rujnice, za potpredsednika Mio Pua, za sekretara een
Skular. Po etiri lana odbora su bili iz Rujnice i po dva iz Kmdije i Bukovice i Marinog Mosta.
Istog dana odran je sastanak sa predstavnicima naoruanog dela naroda i podnet izvetaj drugovima Barau i Sai o stanju i rasporedu grupa.
Nikola Radii Nine ih je informisao da su se oni meusobno dogovorili
19. avgusta 1941. o tome ko e biti voe grupa, odnosno desetina, gde e im
biti poloaji i kakvi zadaci. Na kraju ih je Radii obavestio da je izabran
za koordinatora dejstva grupa odnosno komandira svih naoruanih i nenaoruanih boraca. Takoe im je rekao da je kua Jeke Konar odreena
kao stalno mesto sklanjanja i odmora boraca.
Bara i Saa su prihvatili izvetaj, a zatim dali niz objanjenja o zadacima i ciljevima NOP-a, o organizaciji jedinica i pozadine, o predstojeim tekoama i drugom.
Krajem oktobra 1941. u kui Mane Lukia izabran je Odbor AFZ od
5 lanova. Predsednik je bila Mara Brklja iz Rujnice.

Tako je, zapravo, i nastao partizanski odred Rujnica". Tih dana osnovani su i rezervni vodovi pri Odredu Rujnica" odakle se odred popunjavao.
Osim toga, borci tih vodova su izvravali mnoge druge zadatke (osmatranje,
obavetavanje i javljanje, nona deurstva i drugo).
Politiki komesar Odreda Anton Rui, lan KP Hrvatske, formira
15. decembra u odredu partijsku organizaciju od 11 lanova. Devet boraca
su tada postali kandidati za lanove KPJ.
Krajem decembra 1941. omladinski rukovodilac Mito Mitrovi formira organizaciju SKOJ-a od 11 lanova. Za sekretara je izabran Rade
Radakovi.
Krajem oktobra za vojnog rukovodioca, odnosno komandira odreda,
postavljen je Vojin Mari, za zamenika Nikola Radii Nine, za politikog
komesara Anton Rui i za politikog radnika Munib Muranovi.
U Odredu Rujnica" bilo je 40 naoruanih i 30 nenaoruanih boraca.
Nacionalni sastav: 36 Srba, 2 Hrvata, 2 Muslimana. Sacijalni sastav: 3 radnika, 1 trgovac, 1 ak i 35 zemljoradnika. Nenaoruani borci su svi bili Srbi,
zemljoradnici po zanimanju. Naoruanje: 6 manliherki", 1 francuska ,,trometka", 26 mauzerki", 7 pitolja, nekoliko runih bombi i nekoliko lovakih puaka.

Krajem oktobra ve je partizanski logor" u kui Jeke Konar prilino sreen. Proradila je i kuhinja. Kuvari su bili Ilija Pua i Branko Jaki.
Deo boraca se hranio u kuhinji, a drugi po kuama oko poloaja koji su
ranije posednuti. ( U to vreme u selu Rujnica bilo je 125 kua.) Kuhinja je
sluila i za prolaznike, kao i za nezbrinuto stanovnitvo.
Poetkom novembra temperatura se svakim danom smanjivala, zima
je bila na pragu. Borci i stanovnitvo su spremno doekali zimu. Organizacija ena, sa Marom Brklja na elu, intenzivno je radila jo od 19.
avgusta. Prikupila je dosta arapa i vea, tako da su borci, koji su ostali
bez svojih domova i porodica, ili ije su porodice bile u drugim selima bili
obezbeeni. Prikupljena je i obezbeena i krevetnina za izvestan broj leaja u logoru".
Ranije posednuti poloaji su proireni. U pravcu sela Trstovac bila
je isturena jedna desetina na liniji: Marin Most Rajakov Potok Kozilar radi zatite tamonjeg stanovnitva koje nije bilo iseljeno, te mu je
pretila opasnost od upada neprijatelja iz Trstovca.
Petnaestog novembra 1941. zadesila nas je tuna vest: poginuo je
hrabri komandant naeg 3. bataljona, Stjepan Maliani iljo.
U toku 1941. iz Odreda Rujnica" poginuli su Milanko Skular i Dane
Topi, a ranjen je Milivoj Lonar.
U toku decembra 1941. i januara 1942. stegla je zima i napadao je
dosta veliki sneg, to je delimino spreavalo krvoloke, palikue i pljakae

da sprovode svoje mrane planove. Meutim, na slobodnoj i poluosloboenoj teritoriji radilo se intenzivno na vojnikom i politikom uvrenju
ustanka.
Izabrana je narodna vlast (NOO), formirana su partijska i skojevska
organizacija, Odbor AF2-a, a organizovana je i obuka rukovanja
orujem sa borcima-omladincima koji nisu sluili vojsku.
Na reci Toplici poruena su dva mosta, komunikacija Vrsta Traka Ratela je bila poruena jo od druge polovine avgusta 1941. Izvrene
su sve pripreme za likvidaciju orunike postoje" u optinskom mestu
Traka Ratela, gde je bilo 35 naoruanih andarma, koji su pripadali Cazinu, kao i izvestan broj milicionera. Za akciju su odreeni partizani iz
Rujnice, Bugara, Kordunskog Ljeskovca i iz Kralja. Predvieno je da se
postaja napadne 30. januara 1942. u ranim jutarnjim asovima.
Napad se odvijao po predvienom planu i tano na vreme. Jedinice
s juga, iz sela Bugar, pod komandom Bogdana Veselice prodrle su u
centar naselja, u neposrednu blizinu kasarne. Snage sa zapada, iz sela
Kordunski Ljeskovac, pod komandom Vasilja Boia, uspeno su prele
most na Korani i izbile u centar mesta, neposredno ispred kasarne. Rasplamsala se borba. andarmi su davali otpor iz kasarne, koja je bila od
tvrdog materijala, a ispred nje je bio brisani prostor. Otpor je potrajao
do popodnevnih asova. Dosta andarma je pobijeno i ranjeno, ostali su se
predah. Zaplenjeno je 35 puaka, dosta municije i druge opreme. Poginula
su dva partizana: Petar Graovac iz Rujnice i Milovan Radakovi iz Bugara.
Dva borca su ranjena.
Posle uspeno izvedene akcije, ustanici su se sa delom snaga povukli
u svoje logore, a delom pojaah svoje, ve ranije posednute poloaje. Ova
akcija imala je odjeka ak i u Bosanskoj krajini, Lici, Kordunu i Baniji.
To je bilo prvo bive optinsko mesto koje je likvidirano na teritoriji Cazinske krajine. Ono je postao niije" do kraja oslobodilakog rata.
Po likvidaciji pomenutog neprijateljskog uporita u Trakim Ratelima, sem manjih beznaajnih intervencija, nije bilo akcija neprijatelja
iz pravca Cazina i okolnih sela sve do 4. februara 1942. godine. Tada je
neprijatelj angaovao jae snage iz pravca Bihaa, a iz sela Cazinske krajine pokupio je gotovo sve raspoloive snage, s nameram do oisti" prostor
od Rujnice sve do Trakih Ratela i ponovo zauzme Traka Ratela.
Poto su poloaji u Rujnici po izvrenoj akciji 30. januara ojaani
snagama iz Kordunskog Ljeskovca i sela Moila (sa po jednom desetinom,
a u svakoj je bio pukomitraljez) snage neprijatelja su naile na vrlo
jak otpor. U ovom sukobu neprijatelj je pretrpeo znatne gubitke i bio
prinuen na povlaenje.
etvrtog marta 1942. Odred Rujnica", zajedno sa drugim jedinicama, uestvovao je u napadu na selo Sturli. Akcijom je rukovodio Vilim
Gajler io, koji je tada i poginuo (proglaen za narodnog heroja). Nae
jedinice su pretrpele neuspeh. U ovoj akciji na odred nije imao gubitaka,
dok su ostale jedinice imale 13 poginulih i znatan broj ranjenih. Ovoj neuspeh delovao je, odmah iza akcije, poraavajui na borce, ali bez trajnih
posledica.

Posle napada na turli Odred Rujnica" 21. aprila 1942, zajedno sa

delovima jedinica 1. i 5. operativne zone NOP odreda Hrvatske uestvovao
je u napadu na italijanske faiste izmeu Plakog i Blata. Iz ove akcije
desetina iz odreda Rujnica donosi pukomitraljez, nekoliko italijanskih
vojnikih puaka sa neto opreme i dosta municije. Pukomitraljez je doneo poznati i istaknuti borac odreda Ilija Zori. On je to oruje nosio iz
borbe u borbu, zajedno sa svojim pomonikom Markom Grgiem, iz sela
Marin Most.
*

U toku marta ustanici su vrili prepade i napade u pravcu Trakih

Ratela, Trstovca, Mutnika, Krnja, Male Pee, Cavnika, Vaganca. Meutim,
ustae, andarmi, milicioneri, sa svojim saradnicima, uzvraali su napadnim
akcijama na ustanike u Rujnici i Bugaru 9, 10. i 12. marta. Ali, bez rezultata i uz znatne gubitke. Neprijatelj je priznao da je u navedenim napadima imao oko 32 ranjena milicionera, dok poginule nije spominjao, kao ni
svoj neuspeh. U ovim akcijama neprijatelj je naiao na jo ilaviji, organizovaniji i ei otpor. Na strani ustanika poginuo je Mio Grgi iz Marina
Mosta.
Neprijatelj je ponovio napad iz pravca Bihaa 25. aprila. Bezuspeno.
Sutradan, 25. aprila, angaovao je jake snage iz garnizona Biha i iz ranije
pomenutih, njemu naklonjenih sela, uz angaovanje minobacaa, topova,
tekih mitraljeza. Napao je selo Rujnicu i Bugar. Toga dana razvila se do
tada najea borba u kojoj su neprijateljske snage pretrpele velike gubitke.
U kasnim popodnevnim asovima neprijatelj je zauzeo deo poloaja koji su
drali partizani. U selu Rujnica neprijatelj je zapalio oko 125 kua, i gotovo
pola sela Bugar. U ovoj borbi, kod Pozdanovih kua, u selu Bugar, poginuo
je hrabri komandir ustanika iz ovog mesta Bogdan Veselica.
Oko polovine marta 1942, komandir Partizanskog narodnooslobodilakog odreda Rujnica" Vojin Mari i politiki radnik Munib Muranovi
otili su u selo Osredak, Vojinovoj kui, gde je bio zakazan sastanak i razgovor izmeu njih dvojice i nekih simpatizera i saradnika NOP-a". To
je, u stvari, bila prevara, jer im je prireen doek kakav oni nisu oekivali:
postavljena im je zaseda, uhvaeni su, sprovedeni u logor Jasenovac, odakle
se nikad nisu vratili.
Za novog komandira Odreda postavljen je Vasilj Boi, rodom iz sela
Crnaja.
(U Hronologiji oslobodilake borbe naroda Jugoslavije od 1941. do
1945. godine, na strani 254, stoji da su se delovi 2. Kordunakog NOP odreda, posle estoke borbe, povukli na levu obalu Korane, a da su ustae zauzele Rujnicu i Bugar. To nije tano, jer su ove jedinice ostale i dalje na
svojim slobodnim teritorijama na desnoj obali Korane sve do 18. jula. 1942.
godine.)
I pored toga to je neprijatelj delimino imao uspeha, uglavnom unitavajui imovinu ustanika i pljakajui, on nije unitio ivu silu ustanika.

Ustanici su i dalje ostali na svojim poloajima i svakodnevno uznemiravali

neprijatelja, stavljajui mu na znanje da su i dalje na svojim mestima i
svom terenu. Narod je pre napada neprijatelja iseljen. Sobom su poneli i
poveli sve to se moglo: odeu, obuu, hranu, stoku, zaprena vozila. Pod
zatitom ustanika i dalje se obraivalo zemljite preko dana, a navee se odlazilo na mesta smetaja, u sela koja nisu popaljena (uglavnom na samoj
Korani i na njenoj levo j obali).
U akciji 25. juna 1942, u rejonu Traka Ratela, ubijena su 2 milicioneri i vie njih je ranjeno. U ovoj borbi poginuo je i na slavni pukomitraljezac Ilija Zori.
Osamnaestog jula 1942. neprijatelj je angaovao jake snage u ofanzivi na slobodnu teritoriju na tromei Like, Korduna i Bosanske krajine.
Napad je usledio iz pravca Slunja, Rakovica, Drenik-Grada, Vaganca, Bihaa, Vrste, Ostroca, Cazina. Neprijatelj je uspeo da potisne ustanike sa
njihovih poloaja i da ih, zajedno sa izbeglicama, okrui u umi Mavina.
Neprijatelj je tada spalio oko 15 sela i naneo gubitke ustanicima, prisilivi
ih da napuste slobodnu teritoriju.
Ustanici su se, zajedno sa izbeglicama, nou izmeu 19. i 20. jula
prebacili preko komunikacije izmeu Rakovice i Slunja u pravcu Zbjega.
Zatim su se po grupama, uz pratnju boraca, prebacili u Podgrme. Tako
je u 3 grupe preseljeno oko 400 izbeglica.
Izbeglice je prihvatio narodnooslobodilaki odbor sela Suvaja. Rasporedio ih je po kuama na svojoj teritoriji. Metani Suvaje su ih prihvatili kao svoje najroenije. Posle kraeg odmora izbeglice su se ukljuile u
rad pozadine, pomaui i svojim domainima u poljoprivrednim radovima.
Stariji i iznemogli su ostali kod svojih roaka, poznanika i prijatelja u
selima koje ofanziva nije zahvatila (Gata, Vrelo, Osredak, Gradina i Kula).
Ta sela je titio katoliki svetenik Marijan" sa vodom domobrana, poto
su mnogi iz pomenutih sela preli u katoliku veru.
Krajem 1942. partizani iz Rujnice uli su u sastave krajikih, kordunakih i likih jedinica. Jo u martu 1942. formirana je Proleterska eta
na Kordunu u iji sastav su uli borci Rujniani Ilija Sikman, Vid Miloevi i ore Sevi.
Borci iz sela Bugar rasporeeni su u kordunake jedinice. Tako je,
posle Mavinske ofanzive", slobodna teritorija naputena i opustela. Borci
iz dva pomenuti sela ratovali su u sastavu krupnijih partizanskih jedinica,
irom Jugoslavije sve do konanog osloboenja.
Posle osloboenja Bihaa, 4. novembra 1942, izbeglice su se vratile
na zgarita svojih domova. Neki su na njima gradili privremene smetaje
bajte zemunice, i tu nastavili da ive, a neki su se prikljuili svojim
poznanicima, prijateljima i rodbini u selima koja nisu spaljena.
Odred Rujnica" je za vreme svog postojanja od kraja jula 1941. do
18. jula 1942. godine vrsto branio svoju teritoriju i titio neborbeno stanovnitvo. U tom periodu imao je mnogo znaajnih borbi, od kojih 17
ofanzivnih i 11 defanzivnih odbrambenih.

Prema brojnom stanju odreda s kraja decembra 1941. godine, od 11

lanova SKOJ-a u toku rata poginulo ih je 10, dok je samo jedan lan
doekao osloboenje.
Od 12 lanova KPJ dvojca su zarobljena na prevaru i streljana u logoru Jasenovac, trojica su umrla posle osloboenja, a sedmorica poginuli.
Od 9 kandidata za lanove KPJ, etvorica su poginula, dvojica umrla,
a trojica su doekali osloboenje.
VUKAIN

GRBI

KORDUNAKI USTANIKI PLOTUNI

Od poetka okupacije i stvaranja tzv. Nezavisne Drave Hrvatske, pa
do podizanja narodnog ustanka, na Kordunu su spaljena gotovo sva sela
i na desetine hiljada ljudi, ena i dece odvedeno je u logore. Veljun,
Budaki Kmjak, Vrgin Most, Vojni i druga mesta ne mogu zaboraviti klanje i ubijanje nedunih ljudi i paljenje crkvi i kola.
Od tih prvih stravinih dana odrasli mukarci su se sklanjali u ume,
a samo povremeno nou dolazili kuama da se presvuku i uzmu neto
hrane. Pozivani su radnici koji su radili na pruzi da dou po svoje zarade
i da dalje rade. Jednoga dana je trebalo da svi doemo i radimo u tunelu
kako bi ga bre prokopali", ali posle upozorenja drugova iz Vel j una na
opasnost zatrpavanja niko nije doao. Zene su otile po nae plate.
Ja sam, dobivi u Krnjaku dokumenta, otiao u Beograd s namerom
da se zaposlim. Nisam se mogao zaposliti u svojoj struci, pa sam nekoliko
dana lutao beogradskim pijacama.
Jednoga jutra me je na Zelenom vencu pozvao jedan ovek i zamolio
da mu pomognem da odnese korpu jaja do radnje. Prihvatio sam sa radou. Stvari sam odneo do njegove mlekadijske radnje. Platio mi je i dao
komad hleba i kiselo mleko. Pitao me da li bih radio i ta sam po zanimanju.
Rekao sam da bih radio u svojoj struci (mesarsko-kobasiarski zanat). Kada
je uo da sam zanatlija i da sam zanat uio u Grockoj (jo 1936. sam iz
svog rodnog sela Velika Crkvina otiao na izuavanje zanata u Beograd),
rekao mi je: Ti se razume u trgovinu, ostani kod mene, a brzo e ui
i u posao". Tako sam poeo da radim za stan, hranu i nekoliko maraka
dnevno.
Radio sam do druge polovine jula 1941, kada su okupatori zabranili
proizvodnju belog hleba. Pekli smo samo kukuruzni hleb i to pola kilograma po osobi dnevno. Osim mene u radnji su bila jo dva pomonika
neto starija od mene, Milenko i Nikola, sa kojima sam se dobro slagao.
Posle nekoliko dana u radnju su doli neki mladii i doneli mi nove
cokule i odelo. Rekli su mi samo da te veeri oko 23 asa stanem na vrata
radnje i ako primetim iz pravca Kalenia pijace andarme ili Nemce da
se sklonim unutra.

Stajao sam na odreenom mestu i ubrzo video vatru i uo eksploziju

bombi u nemakim garaama u Masarikovoj ulici. Radnja moga gazde bila
je preko puta Cvetnog trga u dananjoj Njegoevoj ulici, nedaleko od restorana Polet". Posle eksplozije i poara uli su se pucnji i trka vojnika
na sve strane.
Sutradan mi je saopteno da su to omladinci skojevci izvrili napad na nemaku garau. Tog dana predvee na potkrovlju trospratne zgrade iste ulice broj 4 ili 6, preko puta gimnazije, saopteno mi je da sam
primljen u Skoj.
Tako smo se rastali. Otiao sam svom gazdi i rekao da se vraam
kui. On mi je isplatio 12 maraka, pa sam vozom preko Zagreba i Karlovca
doao kui.
Mislim da je bio 18. avgust 1941. godine, kada me je posetio moj
kolski drug Buni Mirko iz sela Dvorita i rekao mi da tog popodneva
budem u umarku na brdu Grujinovac, gde je trebalo da se okupimo nas
dvadesetak. Rekao mi je da dolazi neki drug iz Debele kose na dogovor
oko priprema za osnivanje partizanskog odreda.
Iz Debele kose su doli: Vjeeslav Holjevac i Stanko Opai anica.
Od mojih seljana bili su: Rade Dobrosavljevi, Mio Buni, Mihajlo Buni, Mirko Buni, Bogdan Popovi, Milo Dudukovi Gugo, Milo Dudukovi Loo, Mili Stoji i jo neki ijih se imena vie ne seam.
Drug Vjeeslav nam je objanjavao znaaj i cilj osnivanja odreda i
borbe protiv okupatora. Posle toga je postavljeno pitanje: ko ima oruje,
a zatim se prilo upisu i prijemu u odred. Primljeno je 16 drugova koji su
sluili vojsku i imali neko oruje. Mene nisu hteli da prime, s obrazloenjem da sam mlad, da nisam sluio vojsku i da nemam oruja, a im dou
do oruja da e me primiti u odred. Rasplakao sam se i rekao im da se
nemam gde da vratim, pa su me primili u odred za kurira.
U odredu nas je bilo 17. Od oruja smo imali 7 mauzerki", nekoliko
lovakih puaka, poneki pitolj i nekoliko kubura-kapislara. Ja i jo jedan
ili dva druga nismo imali oruje. Dogovorili smo se da svako ode kui i
spremi se za daleki put, ali da dogovor ostane u strogoj tajnosti.
U 21 as smo svi bili na okupu. Stigla su jo 44 borca partizanskog
odreda ,,Debela kosa".
Odlazimo nekih 500 metara dalje, zatim se amcem prevozimo preko
reke Korane. Kia lije kao iz kabla. Smetamo se u jednu usamljenu kuu
u umi. Kuvamo neoguljen krompir i peemo proju. Za doruak, ruak i
veeru dobij amo po komadi pro je i tri krompira. Zatim kreemo ka uporitu Perjasici, u kome su bila 24 andarma, i opkoljavamo ga.
*

U patrolu su odreeni: Milo Dobrosavljevi Gugo, Mili Stoji, Mihajlo Buni i Rade Dobrosavljevi. Nekoliko plotuna i juri. Za 5 6 minuta svi se andarmi sem komandira predaju. Kad je komandant anica
viknuo: Predaj se, nita ti se nee dogoditi, tvoji su se svi predali!", andarmerijski komandir je ispalio nekoliko hitaca iz pitolja i viknuo: Ne pre-

dajem se iv u ake!" Na to je anica aktivirao bombu kragujevku" i

ubacio je kroz prozor. Kada smo uli u prostoriju, andarm je leao skoro
polumrtav, drei pitolj u ruci. Zgrabio sam jedan no sa stola i potegao
na njega. On je jauknuo i u strahu rekao: Nemoj me, brate, imam tri ene
ene i dijete!" (umesto enu i troje dece). Nisam ga udario. Njegovi andarmi, sada zarobljenici, izneli su ga napolje i on je uskoro umro. Zatim
smo anica i ja krenuli u podrum da vidimo ima li jo nekog. On je obasjavao depnom lampom, a ja sam pregledao neke sanduke od duvana i
cigareta. Uinilo mi se kao da u jednom sanduku ima vei omot vojnike
odee. Bocnuo sam vrhom bajoneta puke, i iz sanduka je pomolio glavu
poslednji andarm iz posade. Oprostite, ja sam zaspal" rekao je.
Sve je, kako rekoh, bilo brzo gotovo. Svukli smo sa njih odela, a njima
dali naa. Oljevac Vjekoslav im je odrao govor o ciljevima nae borbe i
pustio ih kuama. Nisu odmah hteli da krenu, govorei da e ih njihovi"
ubiti ako se vrate bez oruja. anica je podviknuo i toboe naredio da se
na njih zapuca. Oni su odmah, to su bre mogli, potrah prema Sjei.
Pokupili smo ratni plen: oko 50 lovakih puaka sa tavana zgrade,
nekoliko stotina bombi, nekoliko hiljada metaka, nekoliko kanti masti i
druge opreme i poslali u nau zemunicu koja se nalazila u Perjasikoj umi.
Poto smo obaveteni da iz pravca Sjee andarmima dolazi pomo,
morah smo brzo da se povuemo u oblinju Dubravu, malo dalje od mesta
okraja. Cim smo stigli, uli smo da andarmima stie pomo iz Veljuna.
Zauzeli smo poloaj, ali je uskoro stigao izvetaj da su se vratili im su
doznali da ih ekamo u zasedi. Pojaanje iz Sjee dolo je do Perjasice dok
smo se povlaili u Perjasiku umu i vratilo se u Sjeu bre nego to
su doli.
U trenutku kad smo prelazili preko ceste Perjasica Ogulin iznenada su na brdo stigla tri kamiona puna domobrana koji su po naoj koloni
osuli paljbu. Oba naa odreda su prela cestu, osim Boe zvanog Pazdija
i mene. Sakrili smo se u visoku paprat i istovremeno opazili da nizbrdo,
prema nama idu trojca domobrana. Kad su bili ne nekoliko koraka od nas,
jedan od njih je rekao: Ovde su bili, vrag im mater, pa su pobegli". Na
nau sreu, nisu nas primetili pa su se vratili na brdo, ukrcah se u kamione i otili u pravcu Plakog i Ogulina.
U Dubravama se uveliko pripremala veera za nae odrede. Pekle su
se ovce, kuvao pasulj, palenta. Pri zalasku sunca, odredi su doli na veeru.
Svaki borac je dobio suvu hranu za put, pa smo odmah krenuh preko reke
Korane za Gornji Skrad i dalje za Debelu kosu. Poto sam ja jedini znao
gde je amac, jer sam ga potopio ispod nekih vrba posle prevoenja odreda
za napad na Perjasicu, prevezao sam sve borce i traio odobrenje od anice
da me pusti nekoliko minuta da svratim kui, i da mi kae gde u zatim
nai odred.
U Perjasici je formiran Perjasiki partizanski odred koji je, sa naima Skradskim, vrio dalje akcije u okolini, a odred Debela kosa kontrolisao je teren Krnjak Tuilovi Karlovac. U isto vreme formiran je i
Slivnjaki partizanski odred.

Poto sam postao kurir, stalno sam bio na putu, kao veza sa ovim
odredima i sa jo nekima. Naroito sam esto putovao za livnjak, jer je taj
odred kontrolisao okolinu Veljuna i Blagaja do Slunja. Redale su se zajednike akcije na podruju: Slunj, Primilje, Plaki, Koare, pruga Dubrave
Generalski Stol, Krnjak, Tuilovi, Karlovac. Najvie se baziralo na
prekopavanju cesta i ruenju pruga i mostova i vreni su prepadi na manje
neprijateljske grupe. Narodnooslobodilaki pokret stalno je narastao, tako
da je ve 1941. bio osloboen skoro ceo Kordun.
U zimu 1941. Skradski, Perjasiki i livnjaki partizanski odredi,
posle niza manjih akcija, pripremali su se za novi napad.
*

Sutradan je Skradski partizanski odred u selu Ponorac ispod Skradskog vrha postrojen. Komandir odreda pozvao je borce reima: Ko eli
da da sveanu izjavu da e se boriti pod rukovodstvom KPJ neka izae iz
stroja i stane na suprotnu stranu!"
Borci odreda, kojih je bilo oko 50, jedan po jedan su se izdvajili i
postrojili kako im je reeno. Posle kraeg vremena u bivem stroju ostalo
je nekoliko boraca i to sve podoficira i oficira bive jugoslovenske vojske
koji su ranije i agitovali da se treba boriti pod parolom: Za kralja i
otadbinu!"
Sveana izjava je obavljena, a oni koji tu sveanu izjavu nisu dali
otili su svojim kuama. Odred je ostao u selu Ponorac. Tu je dato nekoliko
vanih informacija i upozorenja o rovarenju u odredu i meu narodom.
Iste veeri, u toku izvianja uporita Veljun, proetniki elementi
razoruah su komandanta Perjasikog partizanskog odreda, Milutina Karasa.
Uskoro su svi etnici pohapeni u osloboenom Vojniu, i zajedno
sa drugim izdajnicama, streljani. Tako je u Kordunu etniko-komitska
organizacija u zaetku razbijena.
*

U uporitu Veljun, opasanom sa tri reda bodljikave ice, nalazilo se

oko 300 ustaa i domobrana. Okruenje i blokada od strane naih odreda
imali su za cilj: drati neprijatelja u obruu dok se ne istroe i poslednje
rezerve hrane i municije, a povremenim prepadima ne dozvoliti dopremanje ikakve pomoi sa strane, niti im dozvoliti da izlaze i pljakaju. Opsada
je trajala oko 15 dana, kada smo jednoga jutra primetili da je uporite
prazno. Neprijatelj je prosto iezao, kao da je u zemlju propao. U pravcu
ume prema selu Hrvatski Blagaj uoena je iroka prtina u snegu. Tu su
se provukli nekanjeni zlikovci kojima je, kako se kasnije saznalo, pomogao da se izvuku etnik Rakini. Nije se znalo da je etnik i da sarauje sa neprijateljem. Vie se k nama nije vratio, a kasnije je uhvaen i
streljan u blizini Plakog.

Zbog velikog snega nismo se usudili da gonimo neprijatelja, nego smo

se povukli i razmestili po kuama u selu Toak. Vreme je malo otoplilo, pa
je neprijatelj iz pravca Slunja u vie navrata navaljivao da ponovo zauzme
Veljun u emu nije uspeo.
U rano prolee, grupa iz odreda sa Korduna i Gorskog Kotara napala
je jako utvreno ustako uporite u selu Sjea, nizvodno, izmeu reka
Mrenice i Korane, u blizini Vukove gorice i Bosiljeva.
Operativnom grupom rukovodio je Ivan Rukavina. Napad je poeo
u rano svanue. Vodila se ogorena borba. Jurii nisu uspevali, a nai
hrabri borci vraali su se na polazne poloaje, nosei svoje poginule i ranjene drugove. Posle nekoliko neuspelih juria, morali smo se povui. Ja sam
bio kurir izmeu mog odreda i komandanta Rukavine. Za vreme juria,
dobio sam zadatak od Rukavine da prenesem nareenje mom Skradskom i
Perjasikom odredu, da snanije udare sa istone strane, da bi drugovi sa
zapadne strane lake uli u uporite. Izvrio sam zadatak, ali se napred nije
moglo. Vratio sam se do druga Rukavine i izvestio ga da moji drugovi ne
mogu napred jer imaju gubitaka. On mi je rekao da se povlaimo. Iao
sam za mojim odredom uzbrdo, prema brdu Kestenak. Idui tako po snegu,
na mene je osuta vatra iz uporita. Osetio sam udaranje kuruma u zemlju i stabla oko mene. Moji drugovi su se ve bili povukli, pa sam iao
za njihovim tragom.
Posle neuspelog napada na uporite Sjeu, koliko se seam, odmah
smo krenuli u napad na Like Jasenice.
*

I u ovom napadu uestvovala je vea grupa odreda sa Korduna, iz

Like i Gorskog Kotara. Akcija je uspela. Neprijatelj je imao veliki broj
mrtvih i ranjenih, a zapljenjeno je mnogo oruja i drugog ratnog materijala.
Nismo se zadovoljili ovim uspehom, ve smo krenuli u napad na italijansko uporite Roane.
Ovo uporite je bilo isto kao i ono u Likim Jasenicama, blizu Ogulina
i Plakog. Napad je izvren u svanue, i u njemu su uestvovali 2. brigada
8. kordunake divizije i nekoliko odreda, meu kojima i Skradski. Posle
2,5 asa borbe povukli smo se bez uspeha.
*

Negde u martu 1942. godine, posle due pripreme i prikupljanja

jedinica, ponovo je napadnuta Perjasica. Kia je padala ceo dan i no uoi
napada, kao i obino kad smo se spremali na put i akciju. U zoru, mokri
do koe, opkolivi sa svih strana uporite, leei na mokroj zemlji i u blatu,
ekali smo ugovoreni znak za napad. Streljaki stroj boraca primakao se
na svega 10 15 metara do prvih straara. Dugo se ekalo da svane. Cim
je svanulo, primetili smo najblieg ustakog straara koji se kretao prema
nama. Kad se primakao na svega 5 6 koraka, ja sam dobio napad kalja.
Da ne bih otkrio sebe i drugove, lice sam pritisnuo u blatnjavu emlju.

Zaudo, straar nije proverio ko se tu nalazi, krenuo je u suprotnom

pravcu, a meni i mom drugu Milanu Kresojeviu, kao i svima ostalima
laknula je to nismo otkriveni.
Nije prolo ni nekoliko sekundi, a crvena raketa je oznaila poetak
uraganske paljbe. Za tren oka straara je zgrabio jedan od mojih drugova.
Obru se sporo suavao zbog jake ustake vatre. Borba je trajala oko tri
asa. Ustae nisu hteli ivi da se predaju. Ubijali su se meusobno. Vrili
samoubistva i unitavali ostatak municije i bombi. U jednom kratkom
pretravanju, ja sam ranjen u desnu ruku. Za kratko vreme sam se povukao u pozadinu, gde sam previjen.
Ne seam se koliko je naih bilo mrtvih i ranjenih.
*

Poetkom juna 1942, osnovan je Hrvatski proleterski letei vod sa

zadatkom da se kree po osloboenoj i poluosloboenoj teritoriji od Korduna do Zumberka. Tu su se birali mladi i provereni borci, skojevci i lanovi KPJ. Ja sam bio ubrzo sasvim ozdravio. Dobrovoljno sam se javio u
vod.
Vod je formiran u selu Kestenak u Perjasici, a sastojao se od dve
desetine od po 11 boraca sa desetarom. Komandir voda je bio Pero Bruji,
a ja desetar prve desetine.
Krenuli smo preko reke Mrenice, pa preko eleznike pruge, preko
reke Dobre, do sela Bosanci, gde smo prenoili u seniku. Sutradan smo
nastavili put ka selu Milani, gde smo ruali po kuama, dok je politiki
delegat sa metanima, naim saradnicima, pripremio narodni zbor. Na zboru je govoreno o narodnooslobodilakom pokretu i o bratstvu i jedinstvu
meu hrvatskim, srpskim i slovenakim narodom.
Oko sela na prilazima i preglednim mestama postavili smo strae.
Meutim, nije proao ni pun sat, kada smo uli pucnje iz pravca Bosiljeva
i Vukove Gorice. Hitro sam potrao u tom pravcu da pitam straara o emu
se radi, ali ga nisam naao na straarskom mestu. Uputio sam se dalje, te
i u umici spazio vei streljaki stroj koji je u polukrugu nastupao prema
selu. Poto je neprijatelj u tom momentu od sela bio udaljen 250 300
metara, brzo sam se vratio i obavestio komandira voda koji je odmah naredio drugoj desetini da zauzme poloaj i titi moju desetinu koja je prelazila na drugu stranu reke Kupe. Stigli smo do polovine uskog slapa od
kamena, preko koga je voda naglo ikljala i odjednom se po nama osula
paljba iz mitraljeza. Popadali smo u vodu sa gornje strane slapa i odgovorili
na vatru. Tu, ispod sela, obala je visoka oko 50 metara i poumljena, pa
nismo imali pregled, a morali smo da pucamo uvis, skoro vertikalno. Zidani mlin od kamena bio je od nas udaljen jo oko 30 metara. Do njega je
trebalo preplivati i nai pravi zaklon. Iznad mlina obala je strmija i bez
ume i krupnijeg kamenja.
Dok smo se pojedinano pribliavali mlinu, na nau nesreu, na
pukomitraljezac je ispustio pukomitraljez u duboku vodu. Njegovom pomoniku ispala su u vodu dva sanduka puna municije. Uspeli smo bez

povreda da se prebacimo iza mlina, odakle smo nastavili borbu da bi se,

pod naom zatitom, prebacila druga desetina sa kojom je bio politiki
delegat voda. Meutim, oni se nisu prebacivali, ve su poeli odstupati
prema jugoistoku, neprijatelju iza lea. Nije bilo nikakve veze, pa nismo
znali ta naa druga desetina namerava.
Komandir voda, kao ni mi, nije poznavao pravo stanje stvari pa je u
izvlaenju traio izlaz iz ove teke situacije, koja je bila jo tea time to
se iza brda, iznad nas, nalazilo selo Vinica u kome su bili utvreni Italijani.
Komandir je, iako sam ga spreavao, potrao iza mlina uzbrdo, ali nije
daleko stigao. Na nekoliko koraka od zida mlina mitraljeski rafal mu je
presekao potkolenicu. Sada smo bili u jo teoj situaciji zbog ranjenika koga
je trebalo previti i skloniti, bez zavoja i nosila. Preneli smo ga iza mlina,
granom mlade vrbe zavezali nogu vie kolena i tako zaustavili krvarenje.
Skinuo sam koulju, isprao je, zavio ranu i preko nje zavezao letvice koje
sam naao u mlinu.
Pucnjava je prestala, ali se nai nisu pojavljivali. Postavio sam straara nedaleko od mlina da osmatra dok mi naemo motke i sa atorskim
krilom napravimo nosila. Najednom je straar opalio iz puke. Otiao sam
kod njega, a on mi je sav prebledeo rekao: Nehotice sam opalio!" Dok
sam bio odsutan, ranjeni komandir je traio da ga ubiju. To je traio i od
mene kad sam se vratio.
Posle izvesnog vremena ugledasmo civila koji je slapom dolazio k
nama. Izvestio nas da su se ustae povukle i odnele dva ranjena i jednog
mrtvog, a da je naa druga desetina otila nekuda prema selu Bosanci.
Ustae su mislili da im nai zalaze za lea, pa su zato brzo odstupili.
Italijani u Vinici pevali su pre ovog prepada, a kad su uli pucnjavu,
povukli su se u bunkere. Oigledno, ustae nisu sa njima saraivali u ovoj
akciji.
Izvadili smo mitraljez i municiju sa dna reke, oistili i podmazali.
Jedan seljak nam je pokazao gde se gazom moe prei reka, potom je
otiao po volovska kola, te smo u njima prevezli ranjenika do sela Ponikvara. Kasnije smo ga konjskom zapregom dovezli do nae prve ambulante.
Zatim smo krenuli dalje preko reke Dobre i pruge kod Dubrava, preko
reke Mrenice i dalje do Perjasice. Ranjenika smo predali desetini iz Perjasike ete koja ga je otpratila u bolnicu Zbjeg" u Kapeli. Mi smo se javili
svaki u svoju jedinicu, poto je vod bio rascepljen" i nismo znali ta se
desilo sa naom drugom desetinom.
*

Juna 1942. formirana je Prva hrvatska brigada. Ona je kasnije postala 1. brigada 6. like divizije koja je bila sastavljena od dva lika, jednog kordunakog i jednog banijskog bataljona.
Doavi u Titovu Korenicu koja je ve bila osloboena, gde se nalazio
tab 4. operativne zone, javio sam se za raspored. Posle odmora otiao sam
u selo kare u Gackoj dolini kod Otoca, gde se nalazio moj Kordunaki
bataljon. Dobio sam raspored za 1. etu, a ubrzo i dunost desetara.

Uskoro smo otili u akciju na prugu izmeu Vrhovina i Likih Jasenica. Digli smo prugu u vazduh i zaplenili nekoliko vagona duvana i cigareta. Pre se mislilo da je u vagonima oruje i municija. Sa duvanom i
cigaretama snabdeli smo itav Kordun, Liku i Baniju. Najvie smo se zadrali u Gackoj dolini i oko Gospia.
U jesen smo dobili zadatak da napadnemo na Bosanski Novi i Dvor
na Uni. Prolazei kroz Kordun i Baniju naili smo na oduevljen doek
itavog stanovnitva. Naroito nam je srdaan doek prireen u selu Klasni-Banija i okolini.
Za vreme napada na Bosanski Novi i Dvor na Uni, ja sam se ve
nalazio u brigadnoj jedinici za vezu. Vriti dunost komandira kurirskog
odeljenja i biti kurir na nepoznatom terenu nimalo nije bilo lako. U
napadima nismo uspeli, i, uz znatne gubitke, morali smo da se povuemo.
Najopasnije je bilo pri napadu na brdo kod Dvora na Uni koje nikako da
savladaju nae jedinice. Kuriri su padali, prenosei nareenja i uputstva.
Vratili smo se i izvrili napad na Glinu. Ni tu nismo imali uspeha.
Posle tog neuspeha, liki bataljoni otili su u Liku, a od naeg, Kordunakog
i Banijskog bataljona, sa jo dva kordunaka bataljona, formirana je 3.
brigada 8. kordunake divizije.
U to vreme 2. lika brigada na Kordunu, izmeu sela Poloja i Perjasice, do nogu je potukla italijansku konjicu i peadiju i, zajedno sa kordunakim odredima, oslobodila selo Tuilovi, blizu Karlovca.
Posle formiranja 3. kordunake, napali smo uporite u selu Cemernica
koje smo zauzeli posle teke borbe i gubitaka. Uporite je zauzeto tek poto
su volovima dovuena dva mala italijanska tenka.
Posle ove akcije, moja brigada je brzo krenula prema Gospiu i zajedno sa jedinicama 6. like divizije napala ustako-domobransko uporite u Gospiu. Moja eta, u kojoj sam sada bio politiki delegat voda, zauzela je poloaj u jelovoj umi, blizu eleznog mosta na reci Liki. Poloaj
smo drali dva dana pre poetka glavnog napada.
Jednog dana dobio sam zadatak da, sa jednom desetinom moga voda,
uzvodno od eleznog mosta kod koga je bio ustaki bunker, preplivam reku
i zaem iza lea neprijatelju. To nije bilo nimalo lako uiniti zato to je
bio sunan dan, pa je na pregledno j ravnici veliki deo terena bilo lako
osmatrati. Ipak, zadatak je izvren. Kada sam neprimetno sa desetinom
zauzeo odgovarajui poloaj, nai minobacai su zasuli bunker ispred koga
su u tom momentu ustae primali ruak. Prva mina je prevrnula kazan,
pobivi i ranivi nekoliko ustaa. Ostali su potrali prema ogradi od bodljikave ice na eleznikoj pruzi, i dalje prema aerodromu u Gospiu. Komandovao sam da nai otvore vatru na one koji su pokuali da otvore prolaz
na pruzi. Tako su se oni povukli u bunker. Posle kratkog vremena, moj
bataljon i cela brigada prebacili su se preko mosta i reke nastavljajui dalje
gonjenje neprijatelja. Ustae su napravile krunu odbranu u rovovima,
ograenim bodljikavom icom. Dve desetine mog voda izvrile su juri na
bunker i uskoro ga zauzele. Druge dve desetine moga voda, koje su se

prebacile preko mosta nastavile su gonjenje ustaa ka Gospiu. Ja sam,

ranjen u desnu nogu, ostao sa bolniarkom Ljubicom. Jedan drug iz te
moje desetine je poginuo.
Ubrzo se dogodilo neto neoekivano. Iz podruma bunkera poeli
su da izlaze ustae za koje niko nije znao. Mi smo se prikrili iza bunja.
Nabrojali smo ih 11. Razdaljina izmeu nas i njih bila je oko 40 metara.
Viknuo sam iz sveg glasa: Bacaj oruje ili ste gotovi!" Nismo verovali
da e se tako lako predati. Jedan od njih, bacivi puku, jurnuo je na
izlaz i krenuo na most. Opalio sam iz puke i ranio ga. Potrao je dalje
preko mosta i kada su ga nai doekali sa druge strane, skoio je u reku
i poginuo.
Komandovao sam ostalima da se postroje i pitao da li ih ima jo u
bunkeru. Rekli su da nema. Dok je bolniarka pazila na njih, ja sam
pretresao bunker i ustanovio da je bunker bio na tri nivoa, a oni su bili
u suterenu. Preveo sam ih preko mosta i predao u tab u dalju nadlenost.
Poto sam se dobro poznavao sa komandantom brigade, drugom Nikolom
Vidoviem, ispriao sam mu ta se sve desilo. Rekao sam mu da sam ranjen.
On mi je rekao: Javi se u svoju jedinicu, pa posle idi u pozadinu, odmori
se i lei". Odgovorio sam da u rae ostati u jedinici, jer sam sigurniji
nego u pozadini.
Posle jakog otpora neprijatelja u Gospiu i navale tenkova, nae jedinice su se povlaile. Sada smo zauzeli poloaj sa june strane grada i tu,
posle nekoliko neuspelih napada, povukli se na odmor i pripreme za napad
na drugo uporite. Ponovo smo se vratili u pravcu Korduna i odmorili se
kod Plitvikih jezera.
*

Kao i 1. i 2. brigada 8. kordunake divizije, i 3. je imala veliki prostor za mane vrisan je i kontrolu terena, pa se brzo prebacivala as u Liku
as u Kordun. Tako su se i like brigade prebacile u Kordun i Gorski
Kotar radi zavaravanja neprijatelja. U relativno kratkom vremenu, naa
brigada je prela veliko rastojanje i izvrila vane zadatke. Nije dozvolila
da neprijatelj izlazi iz svojih garnizona i pljaka i pali sela.
Posle kraeg vremena odlueno je da upadnemo u Slunj.
Napad na Slunj je bio vrlo rizian i teak. Prvo, zato to su u njemu
bile ustae, okoreli zloinci koji su naneli velika zla stanovnitvu Korduna,
Like i Bosanske krajine. Drugo, to je Slunj geografski jako nepodesan za
napadaa, jer je okruen brdima i dvema rekama, Koranom i Slunjicom.
Pa ipak, da bi se ovaj kraj reio tog jedinog prokletstva, odlueno je da se
Slunj napadne.
Jednog novembarskog jutra moja brigada, doavi sa june strane
od Primilja pribliila se na oko trista metara od neprijateljskih bunkera.
Brigada je otvorila uragansku paljbu. Zatim su grupe bombaa zasule rovove i bunkere bombama. Borba je bila ogorena i trajala je do pred podne.
Bilo je mrtvih i ranjenih na obe strane, ali se jurialo. Borci nisu odstupali
bez nareenja. Oko podne smo uoili grupu ustaa koji su se probili "preko

mosta na reci Korani i povlaili se cestom prema Veljunu i Karlovcu. Oni

koji su se izvukli" iz Slunja kroz obru nisu daleko stigli. Stigla je i njih
zasluena kazna u Veljunu, Toku i Gornjem Skradu, u kojima su ti koljai
na urdevdan 1941. godine odveli oko 600 Srba i zaklali ih u dolini kod
Blagajske kole. Ustae su se same ubijale i davile u Korani da ne bi ivi
pali narodu u ruke. Narod ih je saekivao i sve do jednoga unitio. Tako
se desilo i sa jednim od tih ustaa koji je dospeo ak do sela Dvorita, 25
kilometara udaljenog od Slunja prema Karlovcu. Doekao ga je Radomir
Dobrosavljevi, invalid i roguljama dokrajio.
Narod Slunj e i okolnih sela svesrdno je pomagao i ovu kao i druge
akcije svojih boraca oslobodilaca, pa ih je na svakom koraku nagraivao
srdanim prijemima u skromnim domovima.
*

Gonei neprijatelja, naa brigada se na odmoru zadrala u centralnom delu Korduna. Drugom polovinom novembra 1942. poela je nova
neprijateljska ofanziva.
Krenule su jae neprijateljske snage. Uz put, od Karlovca do reke
Une, organizovale su uporita u svakom do sada osloboenom mestu: u
Tuiloviu, Krnjaku, Veljunu, Slunju, Rakovici, Vaganeu, Lapcu i drugim
mestima. Tu su bile vojske svih vrsta neprijatelja koje su postojale na teritoriji bive NDH. Nekoliko dobro naoruanih divizija su uz put pljakah
i skoro sve ponovo palili.
titei izbeglice, i moja brigada se povlaila sve do sela Rakovice kod
Slunja. U nekoliko navrata i narod i mi smo bombardovani od strane neprijateljske avijacije. Bilo je rtava.
Jedne vedre, meseinom obasjane veeri, oko ponoi, moja brigada je
zauzela poloaj na brdu severozapadno od ulaza u selo Rakovicu, dok je
jedan bataljon ostao u selu sa minobacakom etom.
Poto se neprijatelj zbog velikog snega sporo kretao, njegov dolazak
u selu Rakovicu oekivao se tek oko tri asa ujutro. Komandant Nikola
Vidovi, poslao me je u selo Rakovicu kod taba bataljona i minobacake
ete da im uruim poruku o nailasku neprijatelja. Kurir taba bataljona
trebalo je da uspostavi vezu sa 13. primorsko-goranskom brigadom koja
je trebalo uskoro da stigne preko Kapele, zauzme poloaj na severnoj padini brda i zatvori jugozapadnu stranu ulaza u selo Rakovicu.
Cilj je bio propustiti neprijatelja duboko ka selu, pa zatim jakom
vatrom napasti elo i bokove, dok minobacaka eta zasipa minama glavninu neprijatelja na drumu.
Dobio sam zadatak da komandantu 13. brigade prenesem poruku
komandanta moje brigade da sa jedinicama zauzme poloaj neprimeeno,
ali to blie cesti.
Krenuo sam prtinom prema selu laganim korakom. Kada sam se
pribliio putu, preko ivice na cesti obasjanoj meseinom primetio sam
veliku kolonu. Obradovao sam se to u ubrzo izvriti komandantovu nareenje.

Krenuo sam dalje ka elu kolone brim korakom nego do tada. Pribliivi se na nekoliko koraka, povikao sam Zdravo drugovi, koja je ovo
brigada?"
Na moj pozdrav" i pitanje elo kolone je stalo i uo sam apat
meu elnim vojnicima. Prepoznao sam neprijateljske vojnike i u magnovenju se okrenuo i potrao koliko me noge nose po smrznutom snegu.
Trei i propadajui u sneg, bacio sam porciju i uturicu. Iza sebe
sam uo glasove: Halt! Halt". Zatim su se za mnom osuli rafali. Kad
god sam pao, odnosno propao u snegu, neprijatelj je mislio da sam pogoen,
pa je prekidao vatru, a kad bih se ponovo podigao i krenuo, opet su se
uli rafali. Kada sam bio na domaku ivice, osvrnuo sam se udesno da
vidim tri li neko za mnom. Niko za mnom nije trao, ali u tom momentu,
metak me je zakaio u zadnji deo vrata i ubrzo sam osetio toplinu krvi koja
je curila niz lea. Skoio sam iza ivice i poeo da pucam.
Dok sam se povlaio uzbrdo, razbuktala se paljba sa svih strana. Ja
sam se naao izmeu etiri vatre. Signal za napad nije dat, jer je neprijatelj stigao ranije nego to se oekivalo. Trinaesta brigada nije zaposela
pravi poloaj, pa se nije znalo ko na koga puca.
Iz sela je povremeno dopirala vika i pucnjava. To je bila guva izmeu naeg bataljona i minobacake ete i jae neprijateljske prethodnice
koja je prola selom pre nego to sam stigao, pa su nae jedinice zateene
nespremne.
Ja sam na vratu oseao zgruavanje krvi, ali ne i izrazito jake bolove. Dok sam iao uz padinu, naiao sam na prve nae borce koji su me
zaustavili. Kada sam im rekao da sam kurir, brzo sam pronaao tab i
komandanta kome sam podneo izvetaj. Vidovi se odmah interesovao za
bataljon i etu u selu i poslao je jednu etu kao pomo u tom pravcu.
Kada sam rekao da moram da previjem ranu, Vidovi me zaueno
pogledao i upitao: Ti si ranjen i nita ne govori i to ve trei put? Sada
ti je dolo blizu gue!"
Vidovi je bio drag ovek i sa svima je postupao ljudski. Bio je i
veoma sposoban u rukovoenju i hrabar. Potapao me blago po ramenu
rekavi da nemam sree da se odmorim. Idi da te previju i ne mii se
daleko od mene. Hou da znam gde si!"
Dok mi je bolniarka Ljubica previjala vrat, borba se jo vie rasplamsala. Nemci su povremeno juriali da bi proirili prostor za obezbeenje bokova, jer zbog velikog snega nisu mogli da napreduju u streljakom stroju. Tek u zoru na tom popritu borba je prestala, s tim to su se
Nemci probili prema raskrsnici puteva Biha Plitvice, ostavivi za sobom
nekoliko desetina mrtvih i mnogo ratnog mater jala.
Tek kad se razdanilo, bataljon i minobacaka eta doli su u sastav
brigade, ali su imali gubitaka, jer su ih Nemci neprijatno iznenadili. Mnogi
su se odmarali i bunovni istravali iz kua. I Nemci su bili iznenaeni.
Pomeali su se sa naima i nastala je borba prsa u prsa. Bilo je mrtvih i
ranjenih na obe strane. Koliko se saznalo, nestalo je nekoliko naih drugova iz minobacake ete, jedan minobaca i dva konja.
29 Ratna seanja, III

Povlaei se dalje prema Lici, napali smo uporite Obrlapac, iznad

Lapca, gde su se nalazili Italijani i etnici. Selo je spaljeno, ostali su samo
kameni zidovi i nekoliko kua u kojima se utvrdio neprijatelj.
estokim napadima uspeli smo da neprijatelje zbijemo na manji
prostor i stegnemo vrst obru oko njega. Ubrzo je neprijatelju dolo pojaanje iz pravca Mazina i Vrepca sa june strane, preko brda i uma. Na
putu sa otrim okukama nalazilo se nekoliko desetina zavejanih kamiona,
topova i nekoliko tenkova. Sve ovo je kasnije zaplenjeno.
Nismo samo mi njih opkolili. Njihovo pojaanje opkolilo je nas i
njih. Tako smo gladni i edni i jedni i drugi jeli izgoreo i bljutav krompir.
Neprijatelj je bio u boljem poloaju. Mazge koje su od gladi malaksale,
sluile su za hranu Italijanima i etnicima. Ponekad, kad je dan bio lep,
Italijanima je iz aviona bacana hrana i oruje za koje smo se otimali. Jedne
vedre veeri dola nam je jedna italijanska mazga, sa samarom, dva mala
runa bacaa i dva sanduka mina.
Kasnije, ne seam se tano posle koliko vremena, bili smo opasani
jo jednim obruom. Ali, sad su to bili nai Liani. Ovo klupko se razmrsilo tek posle petnaestodnevnih borbi, kada smo ve bili zali u 1943.
godinu.
MILI

POTKRAJ AC

PRVI SUSRET SA SAVOM KOVAEVIEM

GASO AMARIKANAC" RASPITUJE SE O SAVI

Razgara se borba u Bjelopavlikoj ravnici. Cikte puke i mitraljezi,

urlaju topovi i minobacai, a tupoglave i trome savoje" prosipaju bombe
po kamenjarima i livadama ne bi li ugasili oganj oslobodilakog rata.
U drugom ealonu" partizanskih snaga nalazi se i Gao Amerikanac". Prevalio je pedesetu. Petnaest godina radio je pod zemljom u amerikim rudnicima i vratio se otuda da umre na svom kamenu". Bacaa se
grdno plaio.
Ma. ne bojim se ja govorio je boja ti je vjera, metka. Ja
sam naisto da neu umrijeti mirno. Ali baca, brate, ako me zgodi, a
zgodie me, pa me raznese na sto strana, da me djeca ne mogu pokupiti. . . .
Jednoga dana na poloaj nije stigla hrana. Ni vode nije bilo. Vodi se
borba do predvee. Talijani bee. Odmor. Ljudi se, prepriavajui utiske,
ale i smeju. Gao poinje:
E, kako ti je u Ameriku. Po dvades' pljatova mora olizat dok
rua. Da mili bog pomoe ako je tako u Rusiju.

 'Ajde, Gao, boga ti gurka ga sused sve pominje po dvades' tanjira, a vazda iz kotla ije.
Oduio se Gau dolazak dana konane slobode, pa udario u strategiju" :
Ma ko je to vidio, ljudi, da se Crna Gora brani sa Taraa i
arene Ploe. Ne brani se ona iskraj ena no na Kastratske Virove. Sva
sila otud, od Skadra, dolazi. Nema, ne, dok se ne uzme puka u ruke, a
torba na plei pa zatvore Virovi i, dr' majin sine, ne putaj nikoga u
Crnu Goru rezonuje Gao, ne primeujui smeh i podgurkivanje ostalih.
Dobro, drue Gao, upada mu u re etni kurir a to Italijana nema od Nikia. Zamisli kako bi to bilo da ih nikiki partizani
puste, pa Italijani navale na nas preko Ostroga i Bogatia sleda.
'Ajde, 'ajde, ti drue" ljuti se Gao na njega, drue" a
majku sam ti vjena'. Ne smiju iz Nikia, boja ti je vjera, ni nos pomoliti
preko Careva mosta. Znaju oni ako i prou Bogatie da nee ivi mimo
utu Gredu pro'. . .
Sredinom januara 1942, Italijani su krenuli jakim snagama od Danilova Grada prema Nikiu. Na elu su im bili alpinci". Razvila se estoka
borba. Bacai i topovi ne pomau. Trete rune bombe. Borba se vodi prsa
u prsa. Ginu i predaju se Italijani. Razvili bele maramice i viu: ,,Io komunisto, io komunisto" a zatim, unezvereno, poplaeno nude cigarete i
vade slike porodice, gledaju jedan drugog i poinju pevati: Avanti popolo". Gleda Gao zarobljenike i slua prevod njihove pesme, pa kae:
Boja ti je vjera da ode u grad jedan od ovija nai j a komesara,
da im odri jednu govoranciju, ka' ono nama pod orah svi bi Italijani
skoili da se biju protiv Musolinija. Vidi, svaki kae da je komunista.
'Ajde ti, moj drue Gao, pa im odri zadirkuje ga kurir.
I Italijani u Nikiu su drhtali u svojim bunkerima. Postali su zarobljenici Nikikog partizanskog odreda. O njegovom komandantu Savi
Kovaeviu uli su partizani odreda Bijeli Pavle" jo u Ustanku. Komunistima je bio poznat i od pre rata. Dolinom Zete pukla je pria o Savinoj
hrabrosti i umenosti i irila se brdima i planinama Crne Gore. Sveznajui
su, kao i svuda, bili kuriri:
De Sava udari, melem ne pomae.
Sava s konja komanduje.
Sava prvi juria na tenkove.
Sava mainkom kosi iz jedne ruke.
Sava oslobodio. . . . razbio.. . . unitio. . .
Ljudi i ene, koji su ili da nabavljaju ito na teritoriji Nikikog
odreda takoe su uli o Savi:
Tamo je sve ureeno. Ni maknuti nigdje bez propusnice. Nema
gladi. Vojska je sita i naoruana. Izbjeglice obezbijeene. Vlast se slua.
Sve je to Sava uradio. E, to je prava republika. Imaju i konjanike.. . .
Slua Gao prie o Savi, vrti glavom i ispitivaki gleda u etnog
kurira pa poe ljutito:
Sava prema Savniku, Sava prema upi, Sava u Hercegovinu,
Sava u Boku Kotorsku, Sava na Grahovo, na Niki svud Sava. Pri-

tiska je cijelu Crnu Goru. No reci ti drue" meni, je li on enjen i

ima li djece?
Gao je za neenje obino govorio:
Lako je njima, ne visi im po petoro o vratu. .. .
Kurir, bistar i okretan mladi, smeka se i pogaajui njegove misli,
da ne bi umanjio Savino junatvo u Gaovim oima odsee:
enjen je. ena mu je iz Boke. Ima i dvoje djece. ivi pod prismotrom u Nikiu. Ne smiju je strijeljat od Save...
A, a guna Gao a ima li bacaa?
Ima koliko hoe. Ako e i tebi jedan da pozajmi.
Ne, no ga ti uzmi, pomladi si. Pa nastavi:
E, boja ti je vjera, lako je njemu. Sa bacaem to god oe. I
dokle ga go ima neka ne brine za familiju. A boga ti, kako se zvae oni
pukovnik te ree da mu je ast biti pod komandom Savinom?
Kad mu kurir i to objasni:
avolje sile. Pukovnik, pa redov kod Save. Sto to moe bit'.
Kakva je to sila i pamet da se pukovnik ponosi to mu Sava komanduje.
ta je on?
Komunista, drue eto ti. Treba li ti jo to da zna?
Mui tu! Ti zna! Da nee re da si i ti komunista a 'oe
kakav si, boja ti je vjera.
Biu uozbilji se kurir. Sad sam skojevac.
DVE SA VINE TABLICE ISHRANE

Polovinom februara 1942. Italijani su probili obru oko Danilova

Grada i izvrili prodor u pravcu Nikia. Ostatak februara i mart ispunjeni
su tekim borbama protiv udruenih etnikih i italijanskih snaga. Na
poloajima su bataljoni ostali bez hrane. Baza za snabdevanje i evakuaciju
ranjenika mogla je biti jedino upa nikika. Komanda odreda Bijeli
Pavle" uputila me je da se poveem sa tabom Nikikog odreda radi reen j a toga, a i drugih pitanja.
U upskoj komandi mesta rekoe:
Ovdje je komandant odreda drug Sava Kavaevi.
Znam ga rekoh Krstu Kostiu.
Otkud ga zna?
uo sam za njega, o njemu se kod nas mnogo pria.
E, onda ga ne zna, dok ga ne vidi nasmeja se Kosti.
Predvee, u tab jednog udarnog bataljona Nikikog odreda
urba. Komandant se uznemirio. Razgovara sa mnom o situaciji kod nas
i svaki as izlazi iz kue. Izdaje kuriru i straaru nareenja.
Sava dolazi kae on, kao da time hoe da opravda svoju uurbanost.
Ubrzo ugledasmo grupu konjanika. Jure u pravcu taba bataljona.
Sava viknu komandant bataljona i skoi, opipavajui se da
proveri je li zakopan i vrsto opasan.

I u mene, u oekivanju susreta sa Savom, ue neki nemir.

Drue komandante, stanje bataljona je . . . poe komandant
bataljona, ni tako glasno, ni jezgrovito, kao to sam oekivao.
Sava stoji mirno, kao kip. Slua. Kad komandant zavri, Sava se
izmae nekoliko koraka, pa vrstim, vojnikim korakom krenu ka zbunjenom komandantu bataljona. Stade mirno, pozdravi i grmnu:
Drue komandante, stanje udarnog bataljona takvo i takvo, ranjenih i bolesnih toliko i toliko... Tako se raportira, razume...
Sava je bio vojnik od glave do pete. Krupan i snaan. Na glavi mu
krznena kapa sa velikom petokrakom u sredini. Preko prsiju nemaki
automat, dvogled i torba za sekcije s leve, a pitolj, takoe nemaki, s desne strane. Oi mu se smeju i plamte. Gusti brkovi nakostreeni. Plea
iroka. Ruke i noge velike i snane. Gorostas no skladan, brz i gibak.
Kad je zavrio sa komandantom bataljona iznenada se okrenu k
meni:
ta radi ti ovdje?
Drue komandante poeh iz stava mirno doao sam iz odreda
Bijeli Pavle"...
Sava me pogleda, prie i nasmeja se:
Nijesam ja za tebe komandant, razumije, nego za ove moje nesree. A za tebe drug Sava. Tako. Sad emo sve srediti...
Malo kasnije Sava se raspitivao o tome gde su nam poloaji, kakvo je
moralno-politiko stanje, kako stojimo s municijom, jesu li borci obueni
i obuveni, kakva je disciplina, aljemo li snage u pozadinu neprijatelja...
U sebi sam se radovao to sam sve to znao inae, dobio sam
utisak, da on ne bi sa mnom razgovarao.
A vodite li teke borbe, krvarite li, ili se arkate...?
Pa, vodimo, drue Savo. Imamo mnogo ranjenika. Na poloaju su
samo udarnici. Sve je u borbi.
E dobro, dobro. Jer ja imam dvije tablice hrane, razumije. Za
one to krvare i za one to se arkaju.. .
Sava je izdao potrebna nareenja.
Bilo mi je ao to sam otiao od Save, a ujedno i milo da me,
moda, ne pita neto to ne znam, pa da ga naljutim. Vraao sam se prema
odredu Bijeli Pavle" i razmiljao o Savi. U sebi sam se nasmejao pri pomisli na Gau Amerikanca". Eh, kad ga Gao vidi, likovao sam, nee se
uditi zato su pukovnici ponosni to mogu da budu borci pod Savinom
komandom.
REDAK KOMANDANT I OVEK

Poetkom juna bili smo u Brezni. Govorilo se o formiranju dve crnogorske brigade po uzoru na Prvu proletersku.
Kod nas je doao Sava. Pred postrojenim bataljonima kratko i jasno
izloio je situaciju. Politiku situaciju objasnio je majstorski, kao i vojniku. Traio je od stareina da vode brigu o borcu, o njegovoj ishrani, higije-

ni i odei i obui u borbi, na odmoru i na maru. A od svih: neodlono izvravanje svih dobijenih zadataka, junatvo u borbi, drugarstvo, uzajamnu
pomo, tednju municije, uvanje oruja, odee i obue. Zahtevao je red i
disciplinu, tanost i urednost.
Neka zapamti svaki drug odjekivao je njegov glas da mora
svaki slobodan trenutak koristiti za lino uzdizanje. Moramo politiki raditi meu masama, a vojniki dejstvo vati na frontu. Neznalica ne sme, ne
moe i nee biti u naim redovima.. .
Doao je i proao kao oluja. Na borce je ostavio dubok utisak.
Ma vidite li vi govore oni meu sobom kako on nama
nareuje, kao da je na komandant. Mora da se neto reorganizuje. . .
'Ajde boga ti, ima pravo da ti komanduje. On je i lan naeg
Glavnog taba...
Polako smo se povlaili prema Miljkovcu i Goranskom. Neprijatelj
je za nama na pristojnom odstojanju. Bojao se partizanskih trojki, sa
pukomitraljezima u zasedi. Izmeali smo se sa partizanima Nikikog
odreda. Najpre sam se zbliio sa Bokom Martinoviem i Vojom Ceroviem.
Sredinom juna doli smo i u selo Stabna. U njemu su bili magacini sa velikim koliinama finog duvana u listovima. Svaka jedinica je nosila koliko
je mogla. Puai su odbacivali manje potrebne stvari, a uzimali duvan. Nalee pored nas Sava na konju:
Sto se vie moe neka se ponese. Trebae nam duvan. Sto ne
moe neka se mijenja sa seljacima za stoku i opanke. Ostatak neka se spali
do poslednjeg lista. Glave e vam poleeti ako ita ostavite onijem kukama grmnu Sava s konja Boku i Voju i pojuri dalje.
Ja ih pogledah, a oni se nasmejae:
Nije to nita. Da nam to neko drugi kae pobili bismo se. Ali
Sava takva mu je narav.
Delovi Zetskog i Nikikog odreda nastupali su preko planinskih
masiva izmeu Sutjeske i Pive u pravcu Trnovakog jezera. Ve su svi
znali, jo od Smrijena, da smo uli u sastav Pete brigade. uli smo da je
imenovan za komandanta brigade Sava Kovaevi, a za politikog komesara Radomir Babi dotadanji komandant odreda Bijeli Pavle".
Ta promena, naravno, nije prola bez komentara boraca; oni su se
radovah to e njihovi komandanti i dalje rukovoditi njima i njihovom
brigadom.
Ma ko je taj Sava? pita jedan eret iz Bjelopavlia, kao da ne
zna, nekog komordiju iz Nikikog bataljona.
Znae ga. uo si i ti za njega, samo se pravi. Zna ga sva Crna
Gora. .. No, zna li ko tvoga Radomira, osim vas Bjelopavlia? Ja prvi put
ujem za toga naeg novog komesara. . .
Prvi put, bruko, uje za druga Radomira ljutnu se Bijelopavli. Takvoga druga i komandanta nema niko kao mi. Svi ga znaju,
bez ti, a ti nijesi uo za njega zato to si u komori. A on u komore ne dolazi,
no ide od boraca do boraca po poloajima.

Iao sam sa Bokom i Vojom. Priali su mi o Savi. Oni su ga poznavali jo davno pre rata. Boko je bio jedno vreme sa njim i u istoj partijskoj organizaciji. Kasnije je radio pod njegovim rukovodstvom.
To je div, a ne ovjek pria Boko. Dvadeset godina je u Partiji.
Upotpunjavao sam svoju sliku o Savi no, uglavnom sve se poklapalo sa mojim prvim utiskom: ovek i komandant kakav se retko sree.

NA PARTIJSKOM SASTANKU SA SAVOM

Trea neprijateljska ofanziva bila je na izdisaju. Neprijatelj je kovao

nove planove za unitenje naih brigada. Vrhovni komandant je sa Prvom,
Drugom, Treom i etvrtom brigadom preao u nezadrivu ofanzivu.
Peta je dobila teak i astan zadatak: uvati i obezbediti ranjenike
iz svih brigada i, do daljeg nareenja, ostati na prostoru izmeu Zelengore i Drine. Sa brigadom je ostao i Hercegovaki odred.
tab brigade smestio se u selo Vrbnicu. Sava je neumoran. Svuda
stigne, sve vidi. Pljute naredbe. Naroitu panju obraa na budnost i
disciplinu. Kontrolie raspored bataljona i proverava vojniku obuku. Duboko izvia teren na sve strane. Brine se o smetaju i ishrani. Cesto
obilazi bolnicu. Za koga bilo, za koga ne bilo bolnica mora sve imati.
Ona ne sme oskudevati u onome do ega se moe doi. Rekonvalescente
povlai pri tabu brigade. Zavodi red u logoru i postavlja komandanta
logora. Zemljotres" kud god proe. Teko tome ko je nemaran, leeran,
aljkav, ili ko polovino izvrava nareenja! Neka se ne pribliava Savi.
No, Sava takvog i sam pronae.
Naroito su bili na oprezi Savini kuriri, probrani i dobri borci iz
brigade koje je Sava sada vaspitavao. Bio sam prisutan kad je jednom
hrabrom kuriru ispala kaika iz ruke u trenutku kad je Sava iznenada
grmnuo: Kuriri".
Doao je as sastanka, prvog partijskog sastanka novoformirane
tapske elije. Stotine misli mi se vrzmalo po glavi: ta li e biti ono
razno"?
Mislei na sastanak ceo dan sam sreivao slubu, sticao uvid u stanje
jedinica, obilazio bolnicu i pritapske delove, presliavao se iz raznih materijala s kojima smo raspolagali. Sve mi to moe trebati. Ako ne na sastanku, moda kasnije. Samo ujem: Ti, oko, ostani da se neto dogovorimo".
Sastanak je otvorio prvi partijski rukovodilac brigade, Blao Jovanovi. Skupili smo se u Savinoj sobi i posedali na male tronoce. Blao je
sedeo za pisaim" stolom, a Sava, u koulji, na krevetu pored ognjita.
Poeli smo uvee. Blao je prenosio neke direktive i govorio nam o vojno-

politikoj situaciji kod nas i u svetu. Govorio je i posebnoj ulozi i zadacima komunista nae brigade, posebno lanova tapske elije, zbog poverenih
nam ranjenika.
Prelo se zatim na meusobno upoznavanje", na kritiku i samokritiku.
Jedan od drugova je poeo:
Druga Savu ljudi potuju i vole, cijene njegove vojnike i politike
sposobnosti. Imaju neizmjerno povjerenje u njega i kao komandanta i kao
komunistu... . Ali ljudi se i boje njega. Sklanjaju mu se s puta za svaki
sluaj. Vikne na njih prilino otro, a ponekad i grubo. Vikne i na starjeine. .. Pa ovi kuriri, kako oni strijepe. Moe se, drugovi, stei pogrean
utisak o drugu Savi. ..
Svi smo utali kao zaliveni, i sluali. Meni je bilo neugodno to sam
prisutan kritici. Bolje bi bilo da mu je nasamo reeno nego pred svima
nama. Najzad, svi smo mi voleli Savu takvog kakav je bio, mislio sam ja i
ekao da se kritika zavri.
Sava je uzeo
detinjstvu, o svom
u Partiji i o tome
svome dolasku, po

re. Glas mu je bio mek i topao. Govorio je o svom

vaspitanju i radu. O svojim eljama i idealima. O radu
kako ga je Partija uzdizala i vaspitavala. O ustanku i
potrebi, sa politike na vojniku dunost.

Zelja mi je bila jedno, a situacija me tjerala da radim drugo to

nisam elio. U tom raspinjanju, u borbi elja sa stvarnou, formirala se i
moja priroda u kojoj ima elemenata koji nijesu moji i koje ja takoe
nijesam elio. .. Nijesam ja, u sutini, grub. Meni je grubost strana, ali
me ponekad situacija tjera da i takav budem, tu i tamo kad vidim nered .. . Boriu se ja, drugovi, protiv toga i kod sebe samoga i uvjeren sam
da u pobijediti... I vi ete mi pomoi
Sava je pred nama otkrio duu i srce". Izloio nam je samoga sebe.
Nita nije izostavio od onoga to je smatrao da je bitno. Dobro je sebe poznavao.
Sastanak se zavrio pred zoru. Mislio sam o Savi i o njegovom izlaganju. On je u mojim oima jo vie porastao. Njegove rei su me dirnule. Takvu snagu i moe imati samo takav komunista. . .
Dr OKO I V A N O V I

LOVCENSKI BATALJON CRNOGORSKOG NOP ODREDA

ZA OPERACIJE U SANDAKU
(Novembardeqembar 1941. godine)
FORMIRANJE BATALJONA I MARS DO PLJEVALJA

Nemaki okupatori, sa svojim saveznicima etnicima i nedievcima,

otpoeli su krajem septembra 1941, ofanzivu protiv partizanskih snaga na
slobodnoj teritoriji umadije i zapadne Srbije (poznata kao prva neprijateljska ofanziva). Za vreme te ofanzive CK KPJ i Vrhovni tab NOPOJ ulagali su ogromne napore da odbrane teritoriju juno od linije Kraljevo
Kragujevac Rudnik Valjevo i sauvaju oruane snage. Tim povodom je Vrhovni tab 3. oktobra pisao Glavnom tabu NOP odreda za Crnu
Goru i Boku traei da uputi odred od 2500 3000 boraca radi irenja ustanka u Sandaku, povezivanja slobodnih teritorija Srbije i Crne Gore i
eventualne upotrebe u Srbiji. CK KPJ je 22. oktobra ponovio taj zahtev PK
KPJ za Crnu Goru i Boku, napominjui da se traeni odred odmah uputi.
To pismo je doneo Ivan Milutinovi, poetkom novembra, prilikom dolaska
na dunost delegata CK KPJ i Vrhovnog taba pri Glavnom tabu za Crnu
Goru i Boku, kada je postavljen i za komandanta taba.
Delegat Vrhovnog taba ubrzao je rad na formiranju i odailjanju
odreda. Meutim, doao je i na ideju da bi taj odred mogao prethodno
da izvri neke vanije zadatke u Sandaku, meu kojima i da zauzme neke
vee okupatorske garnizone, pa je itav rad oko odailjanja odreda podredio toj ideji. S tom zamisli on je upoznao sve potinjene komande i Glavni
tab NOP odreda za Sandak. S obzirom na takve zadatke, odred je u formiranju dobio naziv Crnogorski NOP odred za operacije u Sandaku.
Sredinom oktobra 1941, prema direktivi Okrunog komiteta KPJ za
Cetinje, obavetene su sve partijske organizacije i vojne jedinice na podruju Lovenskog odreda o odlasku dela lanova KPJ i boraca na drugi
teren; one su na sastancima poimenino odredile koji lanovi Partije,
SKOJ-a i ostali borci treba da idu. Posle Milutinovievog dolaska u Crnu
Goru, a prema nareenju Glavnog taba i direktivi Pokrajinskog komiteta,
tab Lovenskog odreda i Okruni komitet KPJ za Cetinje prili su konkretnom radu na formiranju bataljona za Crnogorski odred za operacije u
Sandaku. Odrali su sastanke sa potinjenim tabovima bataljona i partijskim rukovodstvima, odredili koliko koji bataljon i partijska organizacija
treba da da boraca, odnosno lanova Partije i SKOJ-a, kako da ih opreme
i naoruaju. Jedanaestog novembra stiglo je nareenje Glavnog taba da
bataljon bude spreman, a dva dana kasnije da se 18. novembra prikupi
u seditu taba odreda i OK u selu Orasima, odakle treba odmah da izvri
pokret pravcem: Orije brdo Siljevica Rujita G. Zagara Dolovi
Zagreda Frutak Tvorilo most na reci Zeti kod Slapa Podvrae, gde e se sastati sa jo nekim bataljonima i sa njima nastaviti pokret.
tab Lovenskog odreda je odmah prosledio nareenje Glavnog taba
potinjenim jedinicama, s tim to je ljudstvu iz Katunske nahije nareeno

da se 18. novembra prikupi u Gornjem Zagarau i tu ue u sastav bataljona. Tako je Lovenski bataljon formiran u vreme od oko deset dana.
S obzirom na rasprostranjenost Lovenskog podruja, brdovit, krevit
i teko prohodan teren, na jake okupatorske garnizone u Crnogorskom
primorju, Cetinju, Rijeci Crnojevia, Virpazaru, sa jaim posadama na
ekanju, Bukoviku, Njeg'uima, Ivanovim Koritima, Vrelima, Brajiima
Koelama i Sutormanu, na blizini Podgorice, Spua, Danilovgrad i Nikia, u kojima su takoe bili jai okupatorski garnizoni, s prikupljanjem
ljudstva Lovenskog bataljona, naroito onog iz udaljenih mesta, moralo
se poeti odmah. Okupatorski garnizoni i posade zaobilaeni su najee
besputnim terenom, a preko komunikacija koje su kontrolisali Italijani
prelazilo se iskljuivo nou, uz jaka obezbeenja.
Ljudstvo iz Crnogorskog primorja, Crmnice i Konaka polo je sa
svog terena 15. novembra i sutradan se, u Ljubotinju, prikljuilo ljudstvu
iz Graana i Ljubotinja, sa kojim je pod zatitom boraca iz Gornjeg Ceklina i Dobrskog Sela prelo 16/17. novembra komunikaciju Cetinje Podgorica u rejonu Dobrske ploe, a zatim zajedno sa obezbeenjem, preko
Kosijera i titara produili za Orahe, gde su stigli 17. novembra. Ljudstvo
iz Donjeg Ceklina polo je iz Rvaa uvee 16. novembra, stiglo u Orahe
kad i ostalo ljudstvo bataljona (izuzev onog iz Katunske nahije).
U Lovenskom bataljonu formirane su etiri ete, mitraljeski vod,
bataljonska komora i sanitetska sluba. ete su imale po tri voda i etnu
komoru.
U 1. etu ulo je 95 boraca i stareina iz bataljona Jovan Tomaevi" i 13. jul", sa teritorije Crmnice, Graana i Ljubotinja; u 2. etu
80 iz bataljona Carev laz" i 13. jul", iz Ceklina, Dobrskog Sela i Bokova; 3. etu 77 iz Katunskog bataljona, iz evske optine, Bjelica, Cuca,
Ceklia, Konaka i Cetinja; u 4. etu 86 iz Primorskog, Gornjoljeanskog
i bataljona 13. jul", tj. borci iz Crnogorskog primorja, Kosijera, titara i
Oraha.
Bili su to borci koji su ve puna etiri meseca vodili teke borbe s
okupatorom i domaom reakcijom, kalili se u njima i sticali dragocena
iskustva. Na dan formiranja u bataljonu je bilo 345 boraca i stareina,
koji su u proeku imali 26 godina; od toga 342 mukarca i 3 ene. Od njih
su 208 bili zemljoradnici (1 domaica), 39 radnici (1 radnica), 37 studenti,
24 aci (1 uenica), 12 slubenici, 9 uitelji, 9 podoficiri, zatim 1 oficir
bive jugoslovenske vojske, 1 profesor, 1 pravnik, 1 inenjer, 1 tehniar,
1 trgovac i 1 andarm. Najvie je bilo lanova i kandidata za lanove KPJ
213, skojevaca 73, neorganizovanih svega 59. Od naoruanja pored
puaka, sa kojom je bio naoruan svaki borac, sa proseno 100 metaka,
bataljon je imao 24 pukomitraljeza sa po 500 metaka, 4 teka mitraljeza
sa po 2500 metaka, 340 runih bombi i oko 30 pitolja, a od stoke 12 tovarnih konja.
Za komandanta bataljona postavljen je Pero etkovi, za politikog
komesara Jovo Kapii, za zamenika komandanta Pero Popivoda, za zamenika politikog komesara Andro Lompar, za referenta saniteta Ivo Popovi Dani.

U komandama eta su bili:

Prva eta: komandir uro Radoman, politiki komesar Vojo Biljanovi, zamenik komandira Zarija Joveti, zamenik politikog komesara oko
Vukievi.
Druga eta: komandir Blao Jankovi, politiki komesar Janko Lopii, zamenik komandira Milutin Pejanovi, zamenik politikog komesara
Ilija Kosti.
Trea eta: komandir Savo Buri, politiki komesar orije Markovi, zamenik komandira Miroje Pavievi, zamenik politikog komesara
Veljko Kaluerovi.
etvrta eta: komandir Milenko Medigovi, politiki komesar uro
Vujovi, zamenik komandira Vlado Adi, zamenik politikog komesara
Niko Vukovi.
Mitraljeski vod: komandir Vaso Prlja.
Posle prikupljanja u Orasima, tab bataljona je odrao sastanak sa
komandama eta, na kome je govoreno, pored ostalog, o merama koje
treba preduzeti radi organizacionog uvrivanja bataljona, a proitana je
i naredba o pokretu. U Orasima je povodom ispraaja bataljona odran i
veliki narodni zbor, na kome su o ciljevima NOB i znaaju odlaska bataljona na drugi teren govorili Veljko Miunovi, politiki komesar Lovenskog odreda, Krsto Popivoda, politiki sekretar OK KPJ za Cetinje, i Jovo
Kapii, politiki komesar novoformiranog Lovenskog bataljona. Bila je to
prava, velika manifestacija rodoljublja. Posle zbora bataljon je poao
pravcem: Ratkova glava Orije brdo Siljevica Rujita G.
Zagara Dolovi, gde je u sastav glavnine ula 3. eta, koja ga je i dalje
obezbeivala od ispada Italijana iz doline Zete. Bataljon je 19. novembra
predanio u Dolovima.
Teren u zahvatu Zete, na pravcu pokreta bataljona, bio je pod kontrolom Italijana, pa se moralo paljivo i bezbedno proi nou preko njega.
Zbog toga je nou 3. eta posela poloaje du komunikacije Danilovgrad
Niki, od Or je Luke do Strane, zatvarajui pravce prema Bogetiima
i Danilovgradu, zatim su mitraljeski vod i bataljonska i etne komore, uz
neposredno obezbeenje 1. voda 2. ete, proli pravcem Dolovi Frutak,
u tom reonu gazom preli reku Zetu i izjutra 20. novembra stigli u sastav
bataljona. Posle toga bataljon se spustio iz Dolova, preko Kujave, do mosta
na reci Zeti kod Slapa, preao na levu obalu i pod zatitom 3. ete produio
za Podvrae. Tako je bataljon bez borbe savladao jednu od najopasnijih
prepreka na putu za Sandak. Na prostoru Podvraa bataljon je bio potpuno bezbedan, nju je kontrolisao odred Bijeli Pavle", a tako je bilo i
na teritoriji koju su kontrolisali Nikiki i Durmitorski odredi, preko koje
je marovao punih osam dana, sve do reke Tare.
U isto vreme kada je Lovenski bataljon stigao u Podvrae, Zetski
bataljon je stigao u selo Vinie, a bataljon Bijeli Pavle" se prikupljao
u selima Poljica, Krivae i Kovaki Dolovi. Ta tri bataljona su, kao Bjelopavlika grupa, 21. novembra nastavili pokret u dve uporedne kolone
prema Zupi nikikoj: Zetski i Lovenski kao leva kolona pravcem; Jasenov Do Dubravica Javorak Studenac Lazi Staro Selo

Zagrad, u kome su oba bataljona zanoila; bataljon Bijeli Pavle" zanoio

je u selu Kuti. Sledeeg dana su sva tri bataljona nastavili pokret u jednoj
koloni, u poretku Lovenski, Zetski, Bijeli Pavle", pravcem: Zagrad
Lokvina Todorov dub Golo brdo Jadovnik Zekova glava
Jablanov do Zakraj Gvozd Cerania gora, odakle je, posle kraeg
odmora, Lovenski bataljon produio pravcem: Krnovska glava Savnik,
da bi odmah preao u selo Poenje, gde 23/24. novembra prenoio. Druga
dva bataljona su se 23. novembra spustili u avnik, gde im se pridruio
i bataljon Peko Povlovi", a zatim su sva tri preli u sela Predi, Mletiak i Dobro Selo. Ta etiri bataljona su 24. novembra izvrili pokret u tri
kolone prema Zabljaku. Lovenski se kretao u levoj koloni pravcem: Godijelji Jabukovac Bijeli Mermer Gusirovci Opine i dalje komunikacijom za Zabljak, gde je zanoio. Ostala tri bataljona su zanoila u
selima neposredno oko Zabljaka.
Ishranu jedinica do Zabljaka obezbeivali su narodnooslobodilaki
odbori; hrana je pripremana u selima kroz koja su prolazile, a neto zaliha
su i borci nosili sa sobom. Meutim, od Zabljaka jedinice su morale same
da se brinu o spremanju hrane (namirnice su dobijane preko narodnih odbora), to je za njih predstavljalo teret, a i ishrana je bila osetno slabija.
Sanitetsko obezbeenje, kome je posveivana velika panja od poetka, za
vreme pokreta nije predstavljalo nikakve tekoe. Ljudstvo je bilo mlado,
zdravo, naviknuto na tekoe. Ako se neko i nije oseao dobro krio je to
jer se, pred bitkom koja je predstojala, to moglo protumaiti i kao kuka-

viluk.
Glavni tab je uoi polaska Crnogorskog odreda za Sandak naredio
svim odredima na teritoriji Crne Gore i Boke da pojaaju aktivnost najvie to mogu, radi spreavanja Italijana da poalju pojaanje u Sandak,
to su oni u potpunosti uradili.
U Zabljaku je 25. novembra odran veliki narodni zbor, sa defileom
jedinica pristiglih na putu za Sandak. Na zboru su, pored ostalih, govorili
Moa Pijade, lan CK KPJ, i Bajo Sekuli, politiki komesar Crnogorskog
odreda za operacije u Sandaku. Zatim su bataljoni nastavili pokret za
Negobue. Lovenski je nastupao pravcem: Tmajevci Cukovo polje
Negobue, u koje je 25/26. novembra prenoio. Istog dana u rejon
Negobua stigli su bataljoni: Zetski, Bijeli Pavle" i Peko Pavlovi", a
26. novembra i tzv. Podgorika grupa, koja je 20. novembra krenula iz Kua
i Pipera, uz reku Morau do Dragovia Polja, a zatim pravcem Aluge
Raskrsnica Dobri Do Javorje Sirovac Luke Boan Tuina
Donja Slatina Gornja Slatina Gornja Bukovica Novakovii
Negobue. U rejonu Negobua su se 26. novembra prikupili i Jezero-aranski, Uskoko-drobnjaki i Pivski bataljon. Tako se u rejonu Negobue
prikupio itav Crnogorski odred za operacije u Sandaku, izuzev tri ete
Komskog bataljona.
Odred je imao 9 bataljona sa oko 3700 boraca i stareina: Lovenski
345 (sa podruja barskog, cetinjskog, istonog dela kotorskog i severozapadnog dela podgorikog sreza); Zetski 453 (sa teritorije podgorikog sreza,
iz Zete, Podgorice, Ljekopolja i Donje Ljeanske nahije); 18. oktobar"
L

405 (takoe sa teritorije podgorikog sreza, iz Kua, Pipera i Bratonoia);

Bijeli Pavle" 480 (sa teritorije danilovgradskog sreza); Peko Pavlovi"
506 (sa teritorije nikikog sreza); Jezero-aranski 306 (sa teritorije avnikog sreza iz Jezera i Saranaca); Uskoko-drobnjaki 297 (isto sa teritorije avnikog sreza, iz Uskoka i Drobnjaka); Pivski 261 (takoe avniki
srez); Komski 641 (sa teritorije andrijevikog, beranskog i kolainskog
sreza).
Komandant odreda bio je Arso Jovanovi, politiki komesar Bajo
Sekuli, zamenik komandanta Radovan Vukanovi, zamenik politikog
komesara Boko urikovi.
Komandanti i politiki komesari bataljona bili su:
Lovenskog: Pero etkovi i Jovo Kapii; Zetskog: Spiro Mugoa i
Peria Vujoevi; 18. oktobar": Vaso Jovanovi i Mojsije Mitrovi; Bijeli
Pavle": Mirko Sepanovi i uro agorovi; Peko Pavlovi": Stanko
Kovaevi i Nikola Perovi; Jezero-aranskog: Duan Obradovi i Vojo
erkovi; Uskoko-drobnjakog: Vojo Popovi i Bogdan Kotlia; Pivskog:
Vukosav Topalovi i Veljko Mianovi; Komskog: Jago Rabrenovi i Savo
Joksimovi.
Odred je raspolagao sa oko 3000 puaka, 70 pukomitraljeza, 6 lakih
minobacaa 45 mm, 1 topom pito" 45 mm, oko 150 pitolja i 2000 runih
bombi. Oko 600 boraca bilo je nenaoruano, najvie iz Zetskog bataljona
(Podgoriani).
Vei broj boraca bili su mladii, od kojih jedna etvrtina nije ranije
sluila vojsku. Meutim, veoma je malo bilo onih koji do tada nisu uestvovali u nekoj, makar u manjoj borbi, i koji nisu savladali rukovanje pukom.
Automatskim naoruanjem po pravilu su zaduivani borci i stareine koji
su ga dobro poznavali. Stareinski vojno-politiki kadar, iako manji broj
nije ranije uestvovao u zamanijim borbama, bio je dorastao svojim funkcijama. Njihov uticaj bio je veliki, to je doprinosilo koheziji i bojevoj
gotovosti jedinica.
Stab odreda je na Negobuu, 27. novembra, izdao bataljonima prethodno nareenje za napad na Pljevlja. Radi uspenijeg pribliavanja,
posedanja polaznih rejona i izvrenja dobijenog nareenja, odred je podeljen u dve grupe: istonu, jaine 5 bataljona Lovenski, Peko Pavlovi", Jezero-aranski, 18. oktobar" i Komski bataljon; i zapadnu, sastava
4 bataljona Bijeli Pavle", Zetski, Uskoko-drobnjaki i Pivski bataljon. Rejon Negobue grupe su napustile 27. novembra navee i pole za
Sandak. Istona grupa nastupala je optim pravcem: Negobue Kosanica Maoa, a zapadna ka selu Glibau. U prethodnici istone grupe
nastupao je Lovenski bataljon, sa 1. etom na elu, pravcem: Negobua
Aluge urevia Tara Kosanica Drljino brdo Rudina
Mijakovii, u koje je stigao 28. novembra i, uz obezbeenje prema Pljevljima, sutradan vrio poslednje pripreme za napad.
Obe grupe su se 29/30. novembra prebacile u oekujue rejone:
istona na prostoru Adrovia, a zapadna na prostoru Brvenice. Lovenski
bataljon je iz Mijakovia poao 29. novembra navee i nastupao je, obezbeujui se prema Pljevljima i na pravcu nastupanja, sa 2. etom u pret-

hodnici, pravcem: Mij ako vii Rasno Plije Ivanovo polje

Duboica, preao reku eotinu u rejonu juno od sela Otilovia, i produio
pravcem: Crljenice Borova glava Krnjaa, u koju je stigao 30.
novembra pred zoru. Ostali bataljoni obe grupe takoe su se prikupili u
oekujue rejone.
Bataljon 18. oktobar" poseo je poloaje na Savinom Laktu, sa orijentacijom prema Prijepolju i dolini Lima, Pivski na Buje, sa orijentacijom
prema Priboju, jedna eta Uskoko-drobnjakog bataljona na Kovau, sa
orijentacijom prema Cajniu. Zadatak im je bio da obezbeuju bataljone
koji e neposredno napadati Pljevlja od neprijateljskih snaga iz Prijepolja,
Nove Varoi, Sjenice, Priboja i Ca j nia, i da onemogue izvlaenje neprijatelju iz Pljevalja tim pravcem.
NAPAD NA PLJEVLJA

Odmah po pristizanju bataljona u oekujue rejone, 30. novembra

ujutro, komandant i politiki komesar odreda, kojima su bile stavljene na
raspolaganje Pljevaljska i Priboj ska partizanska eta, odrali su u planinskom domu u Adroviima sastanak. Sastanku su prisustvovali svi komandanti i politiki komesari bataljona i komandiri i politiki komesari eta
odreeni za direktan napad na Pljevlja. Komandant odreda, Arso Jovanovi izloio je optu i posebnu vojno-politiku situaciju, dao procenu neprijatelja u Sandaku i Pljevljima i odredio zadatke bataljona: Komskom
da napada grad sa jugoistone strane u pravcu centra; Jezero-aranskom
da napada pravcem: Golubinje Bozdan potok centar grada; Peko
Pavlovi" pravcem: manastir Sv. Trojica centar grada; Lovenski pravcem: Senjak Dolovi centar grada; Bijeli Pavle" Bogievac Dolovi centar grada; Zetski pravcem: Balibegovo brdo Dolovi centar
grada; Uskoko-drobnjaki pravcem: uzvodno dolinom Ceotine ka centru
grada. Vreme poetka napada predvieno je u 3 asa 1. decembra. Zatim
su bataljonima pojedinano dati konkretni zadaci, svakoj eti i vodu, po
mestu, vremenu, objektu i nainu izvrenja. Bataljoni su dobili za vodie
po nekoliko boraca Pljevaljske ete, koji su dobro poznavali teren i prilike
u gradu. Pribojsku etu tab odreda je pridodao Pivskom bataljonu, radi
zatvaranja pravca prema Priboju i likvidacije karabinjerske posade u selu
Buju.
U to vreme su se u Pljevljima nalazile ove italijanske snage: tab
divizije Pusterija", delovi 7. i 11. alpinskog puka, delovi 5. artiljerijskog
puka, 5. meoviti inenjerijski bataljon, dva alpinska karabinjerska kraljevska odeljenja i opsluujui delovi divizije oko 2000 vojnika. Pored
toga Italijani su imali neto pristalica meu muslimanskim i srpskim ivljem, koji su tajno radili za njih, odnosno onaj srpski deo za etniki pokret
koji se u Sandaku poeo ukorenjivati posredstvom etnika Drae Mihailovia iz Srbije. Italijani su imali dobru obavetajnu slubu. Od prvog
dana formiranja Crnogorskog odreda za operacije u Sandaku znali su za

sve njegove poduhvate i mere, tako da ih nita nije moglo iznenaditi, ak

ni vreme poetka napada na Pljevlja. Pripremali su se sistematski da
njegov napad doekaju i razbiju.
Pljevlja su pre rata imala blizu 6000 stanovnika. Ona lee u kotlini
oivienoj visokim, golim, strmim i kamenitim brdima i bregovima. Neposredna okolina mu je otkrivena, nepoumljena i vrlo pregledna, pa omoguava dobro osmatranje i golim okom. Sa june strane grada protie eotina, od sela Delia do Guke mirna, tako rei ravniarska, zato to na tom
delu protie kroz polje koje se protee jugoistono od grada. Podesna je
za odbranu, naroito u jesen i prolee kada je najbogatija vodom. Izmeu
eotine i grada nalazi se uzvienje Straica, koje prua dobar pregled nad
okolinom i dobre uslove za organizaciju odbrane grada sa june i istone
strane. Kroz sam grad, sa severoistoka ka jugozapadu, protie Bozdan
potok koji se uliva u eotinu severno od Velikog Plijea, koji takoe prua
dobre uslove za odbranu, odnosno za borbu u gradu. Sa severozapadne
strane povoljne uslove za odbranu grada pruaju poloaji na Rajevu brdu,
Borovcu i Bogievcu, na kome se nalazi stara austro-ugarska tvrava. Sa
zapadne strane za odbranu je najpogodnije Balibegovo brdo.
Pravce Pljevlja Prijepolje, Pljevlja Priboj, Pljevlja Cajnie i
Pljevlja Kosanica Italijani su kontrolisali pokretnim patrolama iz
Pljevalja, Priboja, Prijepolja i Cajnia. Povremeno su upadali jaim odeljenjima u pojedina naseljena mesta na tom meuprostoru, a imali su i
dobro organizovanu slubu obavetavanja i javljanja.
Juni i istoni dio grada su pristupaniji, pregledniji i laki za
odbranu.
Neprijatelj je borbenim osiguranjima bio poseo Ravan, Cepeblje i
Rudinicu sa kojih je osmatrao i zatvarao pravce koji vode ka centru Pljevalja. Prednji kraj spoljne odbrane organizovao je u grupnom sistemu,
linijom: k. 869 k. 933 Bogievac (k. 975) Borovac Golubinje
Potrlice i dalje desnom obalom Ceotine do u visini Velikog Plijea. Na
glavnim prilazima gradu neprijatelj je organizovao otporne take, meusobno povezane vatrom po frontu i dubini. Bogievac, Balibegovo brdo i
Straica organizovani su za krunu odbranu, kontrolu pretpolja i odravanje veze s borbenim osiguranjima, sa snagama na glavnom poloaju,
artiljerijom, minobacaima, reflektorskim jedinicama, rezervama i ostalim
borbenim elementima. Neposredno iza spoljne odbrane, sve do centra
grada organizovani su poloaji meusobno povezani skrivenim saobraajnicama, emu je dobro posluila konfiguracija zemljita, a naroito Bozdan
potok. Zgrade od tvrdog materijala: kasarne u Dolovima, zgrade osnovnih
kola, elektrine centrale, pote, sreskog naelstva, suda, kuu Seherovia,
u kojoj se nalazio komandant divizije Pusterija", veliku damiju u centru
grada i ostale damije, na ijim minaretima su postavljeni mitraljezi, a
prizemlja im ureena za odbranu i borbu u okruenju, i sve druge zgrade
od tvrdog materijala Italijani su uklopili u sistem vatre i odbrane. Pojedini
poloaji i svi vaniji prilazi i prolazi kroz grad bili su zatieni ianom
ogradom i pregraeni krstilima, nabaajima i drugim preprekama. Naroito su bili dobro ureeni za odbranu Bogievac, Bolibegovo brdo, Straica,

Golubinja i centar grada. Najjae su branjeni pravci: Pljevlja Kosanica,

Pljevlja Prijepolje, Pljevlja Priboj, odnosno Pljevlja Cajnie, na
kojima je i bila orijentisana glavnina snaga i vatrenih sredstava. Topovi,
minobacai i reflektori su se nalazili na vatrenim poloajima u rejonu Balibegova brda i Straice.
itav sistem odbrane Pljevalja predstavljao je jedinstvenu celinu,
upravo utvreni rej on. Uz to, branile su ga po borbenosti i svireposti zloglasne alpinske jedinice.
Posle primljene zapovesti u Adroviima, stareine Lovenskog bataljona su se vratile u bataljon u Krnjau. Odmah po povratku, komandant
je upoznao sve stareine bataljona, zakljuno sa desetinama, sa predstojeim zadatkom, naredio zavrne pripreme i proveru spremnosti jedinica.
Politiki komesar bataljona i politiki komesari eta dobili su zadatak da
do pola noi 30. novembra dovedu bataljon u polazni rejon, u Rudinice, a
komandant je sa komandirima eta poao u izvianje, prvo na Debelo
brdo (k. 1115), gde je stigao oko 14 asova, a zatim na bezimeno brdo
izmeu Golog brda i Biserke. Sa obe take mogao je dobro da osmotri grad,
neposrednu okolinu i sve prilaze, pogotovu to je dan bio sunan. Izvianje
je trajalo oko tri asa. Tokom izvianja precizirani su polazni poloaji i
vreme njihovog posedanja, vreme polaska u napad i pravci nastupanja,
objekti napada i nain dejstva svake ete, voda i desetine; preciziran je
rad bombaa, grupa za pravljenje prolaza i drugih grupa, utanaeno je
sadejstvo jedinica bataljona i sa susedima, nain odravanja veze i obavetavanja. Kada je izvianje bilo pri kraju, komandantu se javila grupa
boraca Pljevaljske ete, sa arkom Vidoviem i Bogdanom Gledoviem,
dodeljena bataljonu za vodie. Upoznali su komandanta i komandire Lovenskog bataljona sa najnovijom situacijom u gradu, sa snagom i rasporedom italijanskih jedinica, raspoloenjem naroda, merama neprijatelja za
jaanje odbrane, a izmeu ostalog i sa nareenjem koje je preko doboa,
oko 15 asova, saopteno stanovnitvu da e partizani u toku noi 30.
novembra/1. decembra napasti Pljevlja, te da niko od graanstva ne sme
posle 17 asova da naputa svoje domove do konanog odbacivanja partizana od grada.
Na osnovu izvianja i ovih dopunskih podataka, komandant Lovenskog bataljona je izdao zapovest za napad. Bataljon je napadao osnovnim
pravcem Rudnice Senjak muslimansko groblje centar grada, sa
zadatkom da razbije neprijateljsku odbranu na odseku manastir Sv. Trojica
Bogievac. Zatim je trebalo da zauzme zgrade biveg vojnog okruga i
oficirskog doma, Senjak, magacine istono od Bogievca, muslimansko
groblje i vojne baraka u tom meuprostoru; u sadejstvu sa bataljonom
Bijeli Pavle" i Zetskim bataljonom, koji su napadah desno od njega, da
zauzme kasarne u Dolovima, a zatim da nastupa ka centru grada i, u sadejstvu sa bataljonom Peko Pavlovi" koji nastupa levo od njega, i drugim
bataljonima koji napadaju neposredno na Pljevlja, uestvuje u borbi do
konanog osloboenja grada. Za izvrenje zadatka bataljon je postrojen
u dva borbena ealona, sa 1. i 2. etom u prvom, a 3. i 4. u drugom, koji
je nastupao pozadi i pravcem prvog ealona. Zadatak prvog ealona bio je

da razbije neprijateljsku odbranu na odseku nastupanja bataljona, da

zauzme Senjak, magacine opreme, vojne barake, zgrade vojnog okruga,
oficirskog doma i muslimansko groblje, da se na toj liniji utvruje, i da
kao rezerva bataljona dejstvuje prema potrebi. Sa te linije treba da se
uvede u borbu drugi ealon, koji je imao zadatak da napadne kasarne u
Dolovima i prodire ka centru grada. Mitraljeski vod poseo je poloaje na
meuprostoru Bakrenjaa manastir Sv. Trojica, odakle je podravao
napad prvog ealona, a kasnije, sa novih poloaja, napad drugog ealona.
Bataljonsko previjalite razvijalo se u rej onu sela Rudnica, sa zadatkom
da organizuje prvu pomo kod jedinica za vreme borbe, izvlaenje ranjenika, previjanje, trijau i otpremanje za bolnicu na Zabljak. Za bataljonska i etne komore i ostavljanje suvine opreme boraca odreena je
Rudnica.
Bataljon je stigao u rejon Rudnice oko pola noi. Vreme do posedanja polaznih poloaja iskoristili su komandiri eta za rad sa komandirima vodova i desetarima i detaljno utanaavanje zadataka. Zatim je bataljon, oko 1,30 asova 1. decembra, postrojen po etama u polazni rejon.
S obzirom na to da je teren od polaznih rejona prema gradu vrlo
strm, potpuno go, erozijama izbrazdan i vrlo pregledan, nareeno je da
borci cipele zamene opancima, a ako opanaka nemaju, da nastupaju u arapama. Takoe, i da svi borci linu opremu ostave u polaznom rejonu. tab
bataljona, potpuno ubeen u uspeh napada, nije ni naznaio zborno mesto
bataljona u sluaju neuspeha, to je bio veliki propust.
Jo dok su jedinice odreda boravile u polaznim rejonima, neprijateljska artiljerija je poela dejstvovati, reflektori su obasjavali strane golih
brda oko Pljevalja, kojima su jedinice malo kasnije nastupale streljakim
strojevima. Da bi izbegao gubitke, Lovenski bataljon je odmah poseo
polazne poloaje sa kojih su ete prvog ealona, u 2,30 asova 1. decembra,
pole u napad.
Neprijatelj nije otvarao vatru sve dok bombai i grupe za pravljenje
prolaza nisu prili ianoj ogradi. Tada je osuo uragansku vatru na zgusnute streljake strojeve 1. i 2. ete i prikovao ih za zemlju. Kolebanje i
nervozu u tim trenucima presekao je odvani komandant bataljona Pero
etkovi, glasnom i jasnom komandom, koju su sigurno uli svi borci i stareine bataljona, pozivajui poimenino komandire 1. i 2. ete, Dura Radomana i Blaa Jankovia. da povedu ete na juri, to su oni odmah uradili.
ete su napravile prolaze, zgazile neprijatelja na glavnom poloaju, oistile
Senjak, zauzele magacine opreme, vojnike barake, zgrade oficirskog doma,
vojni okrug i muslimansko groblje, i izbile na liniju jugozapadno od magacina opreme i na junu ivicu muslimanskog groblja, ime su olakale dejstva
bataljona Bijeli Pavle" na Bogievac. Prva eta je napadala istonim padinama Bogievca, zauzela Senjak i magacine opreme i posela poloaje jugozapadno od magacina u pravcu kasarni u Dolovima; druga eta, levo od
nje, a desno od bataljona Peko Pavlovi", koji je napadao na manastir Sv.
Trojica, zauzela je vojniki logor, zgrade oficirskog doma i vojnog okruga
i muslimansko groblje, iju je junu ivicu posela. ete koje su nastupale
iza njih, uvedene su u borbu: 3. sa jugozapadne ivice magacina opreme
30 Ratna seanja, III

prema kasarnama u Dolovima, a 4. sa june ivice muslimanskog groblja

prema centru grada. Dejstva bataljona Peko Pavlovi" na manastir Sv.
Trojica su kasnila, dok je bataljon Bijeli Pavle", koji je nastupao desno
od Lovenskog bataljona, na juri zauzeo Bogievac.
Prva i 2. eta dobile su zadatak da se na dostignutim poloajima prikupe i srede i da, kao bataljonska rezerva, budu spremne za podrku 3. i
4. ete na pravcu Dolova i prema centru grada. Mitraljeskom vodu je nareeno da se pomeri pozadi 3. i 4. ete i da ih podrava sa poloaja iz rejona
muslimanskog groblja. Trea eta je imala zadatak da u sadejstvu sa bataljonom Bijeli Pavle", koji je napadao sa Bogievca, i Zetskim bataljonom,
koji je napadao preko Alajbegovog brda, zauzme kasarne u Dolovima, a
zatim uestvuje u ienju zapadnog dela grada, a 4. eta da napadne preko
Bozdan potoka, prema centru grada, i da u sadejstvu sa ostalim jedinicama
odreda uestvuje u borbi do osloboenja Pljevalja.
Ispred prvog naleta jedinica Lovenskog bataljona i bataljona Bijeli
Pavle" neprijatelj se povlaio u Dolove i na Balibegovo brdo, gde se pritajio
do zore 1. decembra. Meutim, do uvoenja u borbu 3. i 4. ete, neprijatelj
se sredio i doekao ih organizovanom, jakom i ubitanom vatrom, naneo im
osetne gubitke i zaustavio ih. Zatim je jaim snagama sa fronta, preko Bogievca i od manastira Sv. Trojica, poao u protivnapad, s ciljem da povrati
izgubljene poloaje, opkoli Lovenski bataljon i odvoji ga od ostalih jedinica. U tom protivnapadu neprijatelj je odbacio 3. i 4. etu. Oba komandira
su bila izbaena iz stroja. Komandir 3. ete, Savo Buri je ranjen, a komandir 4, Milenko Medigovi je poginuo, pa su ete neorganizovano odstupale
unosei pometnju na poloajima 1. i 2. ete. Neprijatelj je povratio i Bogievac i poseo ranije poloaje severno od manastira Sv. Trojice, ime su
Lovenci dovedeni u teak poloaj. Sami, bez pomoi susednih bataljona,
koji su se povukli u polazne rejone ostali su pasivni i tog i sledeeg dana.
Pretila je opasnost da na malom prostoru bude opkoljen i izloen ubitanoj
vatri sa svih strana. U toj situaciji je komandant bataljona, koji se nalazio
na najisturenijem poloaju u borbenom poretku, doneo odluku da izvue
bataljon na povoljnije poloaje. Preko pojedinih lanova taba i kurira naredio je komandirima eta da odmah ponu sa organizovanim izvlaenjem
eta. Da bi izvlaenje bilo uspenije, mitraljeski vod i delovi pritapskih
jedinica, sa politikim komesarom bataljona Jovom Kapiiem, izvrili su
pritisak sa severnih prilaza Senjaku na Bogievac, a grupa boraca iz 1. ete,
sa politikim komesarom Vojom Biljanoviem, na Borovac. Cilj im je bio
da ne dozvole neprijatelju da levim i desnim obuhvatom zatvori breu iznad
Senjaka, kojom je bataljon nastupao i kojom je trebao da se izvlai. Komandir 2. ete je odmah organizovao izvlaenje svoje i delova 3. i 4. ete, koji
su joj se pridruili pri povlaenju od Dolova i sa muslimanskog groblja.
Grupu boraca, sa zamenikom politikog komesara, Ilijom Kostiem, komandir je uputio ka manastiru Sv. Trojica, da zatiti desni bok jedinica pri
izvlaenju, a komandira 1. voda, Nika Strugara i desetara Filipa Strugara,
sa grupom boraca i tri pukomitraljeka odeljenja, da posednu bezimenu
kosu, severno od Senjaka i prihvate borce pri izvlaenju.

Pravilna komandantova odluka i preduzete mere dole su ipak sa

zakanjenjem, pa nisu dale eljene rezultate, premda su odvani pukomitraljesci Milo Lopii, Vlado Strugar i Milan Petrievi sa pomonicima,
zajedno sa Nikom i Filipom Strugarom, komandirom voda i desetine, i
grupe Jova Kapiia, itavog dana sa bezimene kose, severno od Senjaka
onemoguavali irenje neprijatelja od Bogievqa prema Debelom brdu.
Grupa Voja Biljanovia je likvidirala jedan bunker i zarobila 8 Italijana
i teki mitraljez. Prva grupa Ilije Kostia u potpunosti je izvrila dobijeni
zadatak. Tom prilikom Ilija je teko ranjen, izgubio je levu ruku. Izvlaenje
bataljona odvijalo se, uz velike gubitke, veoma sporo, punih 20 asova. Za
to vreme Italijani su se potpuno sredili, pregrupisali snage, preuzeli inicijativu, povratili sve izgubljene poloaje, izuzev onog uzanog koridora preko
bezimene kose, severno od Senjaka, koju su itavog dana drali pukomitraljesci 2. ete. Glavnina Lovenskog bataljona, sabijena na malom prostoru od istonih padina Bogievca do zgrade oficirskog doma, skoro itavog
dana je ostala u viestrukom vatrenom obruu borei se na ivot i smrt.
Italijani su do 10 asova poseli sve poloaje koje su u toku noi
izgubili. U gradu su se u toku dana borili, u izvanredno tekim uslovima,
odvojeni i ne znajui jedni za druge, samo manji delovi Komskog bataljona
i bataljona Peko Pavlovi", delovi Uskoko-drobnjakog i glavnina Jezero-aranskog i Lovenskog bataljona. Italijani su u to vreme potpuno gospodarili situacijom u gradu, tako da su nesmetano vrili manevre i napade na
snage odreda, koje su se sve vie povlaile o odbranu, bez inicijative, ostajui itavog dana u komaru izazvanom neprijateljskom artiljerijskom,
minobacakom, mitraljeskom, puanom i vatrom runih bombi, plamenom
i dimom sa zgarita koja su po itavom gradu gorela.
Poloaj Lovenskog bataljona bivao je sve tei. Veza izmeu komandi
eta i taba bataljona nije se mogla uspostaviti itavog dana, jer se tab
bataljona, posle komandantovog nareenja o izvlaenju eta, povukao iz
grada na istone padine Golog brda i itavog dana bio izvan okruenja,
onemoguen da uspostavi vezu sa jedinicama i utie na njihova borbena
dejstva. Stanje kod eta u gradu bivalo je sve neizvesnije, naroito kod 3. i
4. ete posle pogibije njihovih politikih komesara, orije Markovia i
Dura Vujovia, koji su posle ranjavanja komandira 3. ete i pogibije komandira 4. ete, preuzeli komandu nad etama. Stanje se jo vie pogoralo
posle pogibije zamenika komandira ete Vlada Adia, zamenika politikog
komesara ete Nika Vukovia i komandira vodova Ilije Gardaevia, Vlada
Miunovia i Spira Medigovia, i ranjavanja zamenika politikog komesara
ete Veljka Kaluerovia i vodnika Ljuba Pejovia, Marka Kuljae i Luke
Celebia. Borci te dve ete bili su preputeni sami sebi.
Oko 10 asova Italijani su deo topova i minobacaa postavili na vatrene poloaje u rejonu muslimanskog groblja, sa kojih su neposrednim gaanjem tukli poloaje Lovenskog bataljona, nanosei mu velike gubitke.
Bataljonu je pretilo potpuno unitenje. Na inicijativu komandira 1. i 2. ete, uz punu podrku lanova Partije, ete su odluile da se bore do poslednjeg borca. Ne obazirui se na gubitke, ete su se junaki odupirale, prei-

veli su se meusobno bodrili i pomagali. Za presretanje Italijana na brzinu

su formirane grupe boraca. U tim kritikim asovima to je spasilo bataljon
od potpunog unitenja u toj borbi, u kojoj su rune bombe bile najefikasnije sredstvo odbrane Lovenaca. U toku tog nezaboravnog dana oni su
odbili bezbroj estokih napada. Topovi i minobacai su ih stalno tukli ubitanom i razornom vatrom, tako da nisu imali predaha sve do noi, kada
su se po grupama, sa ranjenicima, ostavljajui poginule, pod zatitom pukomitraljezaca i boraca 2. ete, sa bezimene kose severno od Senjaka, izvlaili
uz padine Debelog brda ka Rudnici i Krnjai. Tako se Lovenski bataljon,
po velikom snegu, koji je iznenada napadao, prikupljao 2. decembra i naao
u ranije oekujuim rejonima. Ni ostale jedinice odreda koje su vodile borbe u Pljevljima, nisu bolje prole od Lovenaca, pa su se i one pod zatitom noi 1/2. decembra povukle iz grada. Tako je 2. decembra Pljevlje
osvanulo bez ijednog ivog partizana, sa preko 200 njihovih leeva koje
su faisti masakrirali na oigled graanstva.
U pljevaljskoj bici partizani su imali 213 poginulih i od rana umrlih
i 270 ranjenih boraca i stareina. Izgubljeno je dosta puaka, mitraljeza i
pukomitraljeza i vee koliine municije i opreme. Samo Lovenski bataljon imao je 138 boraca i rukovodilaca izbaenih iz stroja, od toga 77 poginulih i 61 ranjenog, od kojih su 2 umrla u bolnici*. Italijani su, prema
podacima komandanta divizije Pusterija" imali 84 mrtva, 8 nestalih i 170
ranjenih vojnika izbaenih iz stroja.
Posle neuspelog napada na Pljevlja, kod boraca i jedinica Crnogorskog
odreda za operacije u Sandaku splasnuo je optimizam sa kojim su nastupali, a kod mnogih je nastupila i malodunost, pa je oko 1200 boraca i stareina samovoljno napustilo odred i vratilo se na svoj teren. Naputanju
odreda doprinela je i situacija na terenu, kojim su se pronosile razne alarmantne vesti; nije sa borcima vie bilo ni dovoljno stareina koji su mogli
uticati na njih, a i ono malo preostalih utopilo se u tu masu. tab odreda
nije za to znao, nije to ni pretpostavljao, ali objektivno nije ni bio u mogunosti da to sprei. Dalje, sa oko 270 ranjenika, meu kojima blizu 100 na
* Poginuli su borci: Vaso Andri, Zivko Barovi, Vlado Borozan, Veljko Borozan, Milenko Buri, Stanko Buri, Bajo Vujovi, Blagota Vujovi, uro A. Vujovi, Savo Vujovi, Stevaini Vujovi, Peria Vujovi, Pavle Vukmirovi, Savo Vukmanovi, Ilija Vukoslavevi, Ilija Gregori, Ljubo Dapevi, Duan Drakovi,
Marko urakovi (umro od rana), Vuko Ivanovi, Ivo Jovanovi, Ivo Kapii,
Milo Krivokapi Cuca, Marko Lalii, Nikola Leki, ore Lompar, Boo Lopii, Marko Medigovi, Marko Mikovi, Ilija Miunovi, Jovan Mudrea, Milutin
Mudrea, Milutin Pejovi, Milan Perazi, Stevan Perii, Blao Popovi (umro od
rana), Petar Popovi, Savo Popovi, Vladimir Radoman Laie, Mihailo Milo Ronatovi,
Stevo Srzenti, Bogi Stijepovi, Rajko Strahinja, Vlado Strugar, Milo Strugar, Mican
Strugar, Nikola Strugar, Duan Tatar, Bajo Celebi, Ilija Celebi, Jovan Celebi, Spasoje elebi, Radovan Ciarevi i oko Spadijer Pujo; desetari: Mirko Andri, uro
Adrovi, Veliia Vojvodi, Miilivoje Vujovi, ore Gardaevi, Ivo urakovi, Petar
Jovievi, Gojko Kava ja, Niko Krapovi, Bogdan Lakovi, Ivo Mikovi, uro Pavlovi, Mitar Franovii, Vaso elebi; vodnici: Tamo Vujovi, Ilija Gardaevi. Vlado
Miunovi, Vojin Ivanovi i Spiro Medigovi; zamenik politikog komesara ete
Niko Vukovi; zamenik komandira Vlado Adi; politiki komesari eta: uro S.
Vujovi i ore Markovi; komandiri eta: uro Radoman i Milenko Medigovi.

nosilima, trebalo je angaovati za noenje i praenje od Pljevalja do bolnice

na Zabljak skoro 1000 boraca i stareina, koji su se sa Zabljaka, pod uticajem onih koji su se samovoljno vraah, vratili na svoj teren. Tako je Crnogorski odred za operacije u Sandaku, neposredno posle napada na Pljevlja,
sveden na oko 700 800 boraca i stareina.
Situacija u odredu imala je uticaja i na stanje u Lovenskom bataljonu. Ljudstvo koje nije ulazilo u grad, mitraljeski vod, komora bataljona i
komore eta, kao i borci koji su pratili i nosili ranjenike na Zabljak, njih
oko 50, vratilo se na svoj teren. Tako je brojno stanje bataljona svedeno
na oko 160 boraca i stareina. I vatrena mo mu je prepolovljena. Ni raspoloenje u bataljonu nije bilo dobro, zbog velikih gubitaka, ali moda jo
vie zbog slabog rukovoenja pljevaljskom bitkom od strane taba odreda.
Osim toga, bilo je prigovora i na rad i rukovoenje i taba Lovenskog bataljona. To je razjedalo jedinicu, ruilo disciplinu, meusobno poverenje i
poverenje u rukovodstvo, ija su nareenja do tada bespogovorno izvravana. Takvom raspoloenju doprinela je i okolnost da borci bataljona,
izmoreni i gladni, pri povlaenju iz Pljevalja u polazni rejon nisu nali linu
opremu, koju su po nareenju taba bataljona ostavili uoi napada. Ljudstvo
koje ju je uvalo 1. decembra ve je bilo polo na svoj teren. Tako je
oprema pripala onima koji su do nje prvi stigli, uglavnom dezerterima.
Bataljonsko rukovodstvo i partijska organizacija su preduzeli opsene
mere da se to stanje popravi, u emu su relativno brzo postigli dobre rezultate.
Brojni su uzroci neuspeha u bici za Pljevlja i neizvrenja izriitog
nareenja Vrhovnog komandanta NOPOJ, uoi napada da se napad obustavi. Izneemo samo neke, koji nam se ine odluujuim. Kod komandanta
Glavnog taba za Crnu Goru i Boku, a i lanova taba Crnogorskog odreda
za operacije u Sandaku, prevladalo je, zbog slabe procene mogunosti
neprijatelja i vlastitih mogunosti, uverenje da se Pljevlja mogu relativno
lako zauzeti i time stvoriti sigurnija baza za prihvatanje krupnijih partizanskih snaga. Taj se neosnovani optimizam preneo na sve jedinice i nie
tabove. Rukovoenje operacijom bilo je neusklaeno i pokazalo je niz propusta i manjkavosti. Najpre, neprijatej je bio jak, dobro organizovan i
odluan da se brani po svaku cenu, to je potpuno prenebregnuto. Zatim,
neprijatelj nije bio iznenaen, dobro je poznavao teren, reperisao je zemljite, blagovremeno grupisao snage i sredstva, dobro organizovao slubu
obavetavanja i javljanja, imao viestruke veze, blagovremeno izradio sistem vatre i dobro se utvrdio. Imao je obuen i iskusan kadar. Neprijatelj
je, od poetka formiranja Crnogorskog odreda za operacije u Sandaku,
toliko potcenjivan da su svi pripadnici odreda bili duboko ubeeni da e
Itilijani kapitulirati im se zapuca, to je imalo loe materijalne i moralne
posledice. O taktici, naoruanju i iskustvu u korienju zemljita, organizaciji i vrstini italijanskih vojnika u organizovanoj odbrani, nai borci
nisu nita znali.
Stab odreda je procenio sopstvene mogunosti, jer se inae ne bi
dogodilo da odred, formiran u pokretu, od boraca meu kojima je bilo i

onih koji nisu sluili vojsku, niti uestvovali u nekoj zamanijoj borbi, pa
ak i nenaoruanih, uvede odmah posle neprekidnih petnaestodnevnih
mareva u tako teak okraj. Osim toga, odred nije raspolagao ni naoruanjem potrebnim za takve borbe, niti je u celini poznavao teren na kome
je trebalo dejstvovati. Stareinski kadar nije bio dovoljno pripremljen,
niti je imao iskustva za napad na utvrena mesta. Jedinice se nisu poznavale. Nije bilo sadejstva. Kordonski raspored jedinica pri napadu, retki i
plitki streljaki strojevi, bez rezervi, slabe veze i dr., pored krajnje nepovoljnog odnosa snaga i vatrenih sredstava, uticali su na neuspeh napada.
Stab odreda je jo pre poetka napada izgubio vezu sa bataljonima,
pa je izostala koordinacija njihovih dejstava, a nije imao uvida ni u tok
borbe, to je imalo za posledicu nejednovremen poetak napada, gubljenje
meusobne veze i odvojena dejstva bataljona. Njegovi su lanovi pre poetka napada poli u jedinice, tako da tab praktino nije ni postojao, a
uticaj pojedinih njegovih lanova na rad jedinica nije se oseao, jer nisu
imali uvida u njihov rad. Glavne snage i sredstva trebalo je koncentrisati
na severozapadnoj strani grada, dublje ih ealonirati i imati jae rezerve,
a glavni napad izvoditi preko Bogievca i Alajbegova brda, i to bar nekoliko asova ranije. Dublji borbeni poredak, odnosno jae rezerve bile su potrebne i za sluaj uspeha, za njegovo proirenje, i za sluaj neuspeha, za
prihvat jedinica prvog ealona. Na obezbeenje, tj. na pomone zadatke
date su jake snage, skoro tri bataljona, a za tako kratko vreme bile su dovoljne i manje.
Na kraju se videlo i da hrabrost i odlunost, koju su pokazali borci
i stareine Lovenskog i drugih bataljona Crnogorskog NOP odreda u napadu na Pljevlja, nisu bile dovoljne da razbiju jaku, dobro organizovanu
i ilavu odbranu protivnika.
Neuspeli napad na Pljevlja posluio je do tada prikrivenim domaim
neprijateljima NOP-a da pojaaju svoju propagandu i stvaraju oruane
formacije, tako da su u nekim krajevima, ve u decembru 1941. godine, etnici poeli s oruanim napadima na partizanske snage.
Ipak je, i pored svih izloenih vojno-politikih slabosti, bitka za
Pljevlja imala veliki moralno-politiki i vojno-strategijski znaaj za dalji
razvoj narodnooslobodilake borbe. Formiranje Crnogorskog odreda za
operacije u Sandaku i njegova upotreba izvan Crne Gore pretea je stvaranja pokretnih operativnih jedinica koje nee biti vezane za odreenu
teritoriju (upravo proleterskih brigada). Dalje, njegov mar-manevar po
snagama i trajanju spada meu najvee mar-manevre u NOR-u. Bitka za
Pljevlja je bila jedna od veih i smelijih bitaka naeg narodnooslobodilakog
ustanka, sa dalekosenim pozitivnim posledicama za njegov razvoj. Ona je,
pored ostalog, oslabila okupatora, i to u trenutku kada su se partizanske
snage sa Vrhovnim tabom povlaile iz zapadne Srbije preko Sandaka ka
Bosni. I ne samo da je pomogla to povlaenje, ve je podstakla novi uspon
ustanka. Zbog gubitaka koje je pretrpeo, neprijatelj je za Pljevlja vezao
jae snage, koje su do poetka njegove tzv. tree ofanzive bile paralisane.
Ustanak u Sandaku se proirio. Od Pljevaljske i Bjelopoljske ete narasli

su bataljoni, a malo kasnije i odredi. U borbama za Pljevlja steena su i

dragocena iskustva koja su u toku rata bila od velike koristi.
Demoralizacija koja se oseala posle Pljevaljske bitke, zahvaljajui
radu KPJ brzo je ustupila mesto novom poletu borbe protiv okupatora i
domaih izdajnika.

LOVENSKI BATALJON POSLE PLJEVALJSKE BITKE

Posle prikupljanja i sreivanja Lovenskog bataljona u Krnjai, i

upuivanja ranjenika u bolnicu na Zabljak, tab bataljona je 3. decembra
posle podne odrao zbor sa preostalim borcima i stareinama. Otvorio ga
je komandant etkovi. Bataljon je minutom utanja odao potu poginulim drugovima. Komandant je izrazio zahvalnost preivelima za herojsko
dranje i proitao pismenu pohvalu komandirima za ispoljenu hrabrost i
umenost u voenju eta. Zatim se zadrao na analizi toka borbi, ukazujui
najvie na svoje propuste, a zatim i na propuste komandira eta, vodova,
grupa, slubi i svakog pojedinca. Njegovom analizom propusta i predlogom
za njihovo otklanjanje bili su svi zadovoljni. Njegovo izlaganje, izlaganje
komandira eta i jo nekolicine drugova, u kojima niko nije bio poteen
kritike, pomogli su da se sagleda rad svakog borca i stareine i jedinice i
bataljona u celini, to je pozitivno uticalo na samopouzdanje i uvrenje
discipline i borbene gotovosti.
Izvrstan vojni stareina, Pero etkovi je bio i izvanredno dobar
ovek, pun vere u ljude i ljubavi prema njima. Ljudima je prilazio otvoreno,
uvaavao njihova miljenja; brzo ih je osvajao i sticao njihovo poverenje.
U procenama situacije bio je vrlo obazriv, uvek je uzimao u obzir sve
mogunosti koje bi mogle da iskrsnu. Prema dobivenim zadacima se odnosio
odgovorno, a u njihovom sprovoenju bio je vrlo uporan, to je bez tekoe
prenosio i na svoje potinjene. Dunost komandanta shvatao je i obavljao
odgovorno. Za vreme priprema i u izvravanju zadataka, na odmoru, maru
ili borbi, uvek je bio u ii zbivanja. Nikad nije propustio priliku da obie
pojedinca, da mu pomogne i da ga poui. Sve je to obavljao neusiljeno. Za
vreme predaha i odmora najvie vremena je provodio meu borcima, uei
ih kako da se ponaaju i ta da rade da bi ouvah fiziku kondiciju, pripremili se za zadatak. O smetaju, udobnosti, odei, obui, ishrani i zdravlju
ljudstva vodio je posebnu brigu. Nikad nije propustio priliku da porazgovara sa potinjenim stareinama, da ih poui i struno osposobljava. Za
vreme borbe uvek se nalazio na najvanijem pravcu i na mestu odakle je
mogao pratiti borbu i uticati na njen ishod. Sve borce je lino poznavao,
uvek im se obraao imenom. Komandirima eta je u borbi izdavao nareenja obraajui im se po imenu. Posle svake borbe ili neke druge vojnike
radnje nije proputao priliku da oda potu poginulim i da pred itavom
jedinicom istakne zasluge svakog pojedinca, da poseti ranjenike i zaeli
im brzo ozdravljenje.

Takav rad komandanta Lovenskog bataljona, Pera etkovia imao

Je viestruki znaaj za jaanje moralnih vrednosti, uzajamnog poverenja,
jaanja discipline i borbene gotovosti bataljona.
Zbor bataljona u Krnjai zavrio je politiki komesar !ovo Kapii
govorei, pored ostalog, o narednim zadacima, tekoama i rtvama koje
stoje pred njim, o organizovanju partijske organizacije u bataljonu i njenim zadacima. Tim zborom bile su reene sve nedoumice i dileme. Bataljon
je postao jai, j edinstveni j i, vri i bogatiji za jedno veliko borbeno iskustvo i spreman za nove zadatke. Rukovoene bataljonskim primerom, ete
i vodovi su odrali svoje konferencije.
Posle odbacivanja Crnogorskog odreda od Pljevalja, Italijani su pokuali da odbranu grada ojaaju ne samo snagama iz Prijepolja, sa kojima
je od 1. decembra vodio borbu bataljon 18. oktobar", nego i jednim ojaanim bataljonom alpinaca iz Priboja. Taj bataljon je poao 4. decembra
sa namerom da sa se severne strane probije u Pljevlja. Zanoio je u irem
rejonu sela Kaluerovia. Stab Crnogorskog odreda naredio je istog dana
posle podne tabu Lovenskog bataljona da sa bataljonom i pridatim mu
ostatkom Jezero-aranskog bataljona presretne tu kolonu i iznenadnim
napadom je razbije i vrati u Priboj. Lovenski bataljon je nou 4. decembra,
po velikom snegu i mrazu, izvrio pokret pravcem Krnjaa Bukovik
Karaula, gde ga je saekalo ranije upueno izviako odeljenje sa najsveijim podacima: da je ojaani alpinski bataljon iz Priboja stigao i zanoio
u irem rejonu sela Kaluerovia, zaselak Lisina, bez jaih obezbeenja,
i da u blioj okolini nema drugih neprijateljskih snaga. Zatim je bataljon
nastavio pokret ka Glavici (k. 1181), gde se nalazilo oko 300 boraca Jezero-aranskog bataljona sa Vojom erkoviem, politikim komesarom bataljona. Komandant bataljona sa komandirima, odnosno vriocima dunosti
komandira eta (komandiri 1. i 4. ete poginuli, komandir 3. ete je ve bio
upuen sa etom da prikuplja oruje koje su neki borci Crnogorskog odreda ostavili prilikom odstupanja iz Pljevalja, a komandir 2. ete je u isto
vreme vrio i dunost zamenika komandanta bataljona, koji se ranjen nalazio u bolnici na leenju), izvrio je izvianje terena i pravce dejstva, napravio plan i izdao zapovest.
Ljudstvo je podeljeno u dve grupe. Prva grupa, 1. i pola 2. ete
Lovenskog bataljona i borci Jezero-aranskog bataljona dobila je zadatak
da levim obuhvatom napadne neprijatelja sa severoistone strane, od k.
1155, i odbaci ga u dolinu reke Gloanke, a druga, pola 2. i 4. eta Lovenskog bataljona, da posedne desnu obalu Gloanke, nizvodno do u visini
sela Zalunice, i sprei izvlaenja Italijana tim pravcem prema Priboju.
Zatim bi ga obe grupe, sadejstvujui tesno jedna drugoj, opkolile i po delovima zarobljavale i razoruavale. Prvu grupu je 5. decembra oko 2 asa
poveo komandant etkovi, do polaznih poloaja na sevemoj i severoistonoj ivici zaseoka Lisine, a drugom grupom je komandovao komandir 2. ete
Blao Jankovi. Obe grupe su posele polazne poloaje u predvieno vreme
do 5 asova, posle ega je prva grupa iznenadno upala u neprijateljski logor. Italijani su bili iznenaeni i toliko zbunjeni da su, traei izlaz, ostavljah opremu i bezglavo beali i sruili se u dolinu Gloanke, gde ih je druga

grupa doekala vatrom. Potom se neprijatelj malo pribrao i uz osetne gubitke, preko Zalunice i Kaluerovia izvlaio se ka dolini Sutjeske. Borba
je trajala oko pet asova i samo zahvaljujui brojnijoj i tehnikoj nadmonosti neprijatelj je uspeo da se, odnosei sa sobom mrtve i ranjene, izvue
i spase unitenja. Neprijatelj je imao dosta gubitaka, zaplenjeno je i neto
naoruanja, municije i opreme, ali o tome nema tanih podataka. Lovenski
bataljon je imao 4 poginula i toliko ranjenih boraca i stareina. Poginuli
su borci Petar Lubarda i Milo Crvenko, desetar Milo Lopii i vrilac dunosti komandira ete Zarija Joveti.
Ta borba je na naj opipljivi j i nain povratila veru borcima u njihove
mogunosti i pokazala da se i sa znatno manjim snagama, u pravo vreme
i na pravom mestu, moe tui daleko brojniji i opremljeniji neprijatelj.
Ojaalo je meusobno poverenje boraca i njihovo poverenje u stareinski
sastav. Sigurno se moe rei da je Lovenski bataljon tom borbom pokazao
da je prebrodio privremenu krizu, u koju je kao i ostali bio zapao.
Posle proterivanja Italijana bataljon se, ostavljajui nesahranjene
poginule, prikupio u Buju, odakle se vratio u Krnjau, gde je stigla i 3.
eta, i tu prenoio. Borci Jezero-aranskog bataljona su se vratili na svoju
raniju razmetajnu prostoriju. Sutradan, 6. decembra, bataljon je izaao
u ranim jutarnjim asovima na jugozapadne padine k. 998, sa kojih se lepo
moglo osmotriti podruje na kome je prethodnog dana vodio borbe. Posle
postavljanja obezbeenja, komandant bataljona je analizirao borbu. Rekao
je i to da je nedopustivo da se poginuli drugovi ostave nesahranjeni. Sa
njegovim primedbama, a naroito sa primedbom o ostavljanju poginulih
drugova, sloio se itav bataljon. Na inicijativu boraca tab je uputio grupu
dobrovoljaca, sa Nikom Strugarom, komandirom 1. voda 2. ete, da ih sahrane. Posle izvrenja zadatka grupi je nareeno da se vrati u Krnjau,
gde e je saekati veza ukoliko se u meuvremenu bataljon bude prebacio
na drugu prostoriju.
Grupa je krenula ka Lisini, a bataljon se u sumrak vratio u Krnjau,
u kojoj je iznenadno naiao na Italijane, koji su pred mrak tog dana stigli
iz Pljevalja i poseli selo, verovatno radi boljeg obezbeenja grada i radi
prihvata pojaanja iz Priboja. U toj situaciji bataljon je, ne uputajui se
u borbu i ne ostavivi vezu Strugaru, na brzinu odstupio preko Bulia,
Korita i Gotovue, gde mu se pridruila komora sa bolesnicima, koja je tu
odstupila pri nailasku Italijana u Krnjau. Zatim je bataljon produio za
Gornju Brvenicu, gde je stigao 7. decembra, sa oko 140 boraca i stareina,
i tu se zadrao do 10. decembra.
Posle sahrane poginulih drugova u Kalueroviima, grupa boraca,
sa Nikom Strugarom, vratila se 6/7. decembra u Krnjau i upala u neprijateljsku klopku. Prihvatila je borbu i zahvaljujui Nikovoj hrabrosti i
vetini uspela je nou da se izvue prema Adroviima bez gubitaka, a
aztim je, u potrazi za bataljonom, produila pravcem: Slatina Mijajlovica Vijenac Kneevii Gaevia dolina irovii Lijeska
Maoe, gde je stigla 8. decembra i naila na Glavni tab NOP odreda za
Sandak, ali u njemu nisu znali gde je Lovenski bataljon. Grupa je nastavila sutradan da trai bataljon i stigla u Kosanicu, odakle je, preko ure-

via Tare, 10. decembra izbila na Zabljak. Sa Zabljaka je grupa upuena

za Glavni tab Crne Gore i Boke na Radove, koji je njene borce 14. decembra uputio na teren sa kojeg su od svojih kua i krenuli na Pljevlja.
Za vreme boravka Lovenskog bataljona u Brvenici intenzivno se
odvijao vojno-politiki rad. Redovno su odravane etne i vodne konferencije na kojima se, pored unutranjih pitanja jedinice, diskutovalo i o situaciji u Sandaku i Crnoj Gori, a vrlo esto i o situaciji u onom delu Crne
Gore koji je bio podruje Lovenskog odreda. I tada, a i u drugim diskusijama, osealo se da jedan broj boraca eli da se vrati u svoj kraj. Da bi
se to stanje, pothranjivano slabom ishranom, velikom hladnoom, golotinjom i iscrpljenou to pre raistilo, u Brvenici je 10. decembra odran
bataljonski zbor. Na njemu je govoreno o optoj i posebnoj vojno-politikoj
situaciji, o problemima bataljona i njegovim konkretnim zadacima. Pored
komandanta i politikog komesara bataljona, vie etnih stareina i boraca
govorilo je i nekoliko politikih radnika iz Sandaka i drugih jedinica,
meu kojima i uro agorovi, politiki komesar bataljona Bijeli Pavle",
stari lan Partije, ranjen u juriu na Pljevlja. Na zboru je politiki komesar
bataljona, Jovo Kapii, pored ostalog, obavestio borce da se radi na stvaranju regularne NOV i da su u toku pripreme za formiranje proleterskih
brigada, ija dejstva e se odvijati u itavoj Jugoslaviji, svuda gde konkretna situacija bude zahtevala. Objasnio je da e u proleterske brigade
ulaziti dobrovoljci, najbolji borci, najprivreniji narodnooslobodilakoj
borbi, spremni da za njene ciljeve daju ivote. Saoptio je i to da svaki
pripadnik bataljona pojedinano, uz punu garanciju tajnosti, treba da se
izjasni gde eli da ratuje, da li na terenu odakle potie, ili tamo gde potrebe
borbe zahtevaju, odnosno u brigadama. Anketa je pokazala da veina eli
da postanu borci proleterske brigade. Onaj manji deo, koji se izjasnio za
vraanje na svoj teren, motivisao je tu elju uglavnom boleu.
U oekivanju daljih nareenja, a radi odmora i sreivanja jedinica,
bataljon je pomeren na prostoriju sela Meljak, Vrba i ljuke, gde je ostao
do 15. decembra, kada je po nareenju taba Crnogorskog odreda za operacije u Sandaku, posle izdvajanja bolesnih i onih kojima se nije ilo u
brigadu, krenuo preko Brvenice i Glisnice. Obezbeujui se prema Pljevljima i ajniu, 15/16. decembra zanoio je u Boljaniima. Sledeeg dana
je nastavio pokret u dve kolone pravcem: Boljanii Zaostro Penezii
Zabrnjica, da bi se 17/18. decembra prikupio u selu Crnogovii.
Za vreme pokreta i pri prelasku preko komunikacije Pljevlja
Cajnie, u rejonu Boljania, bataljon se sreo sa zbegom golih, bosih,
gladnih i iscrpljenih staraca, ena i dece. Bili su to Muslimani iz istone
Bosne koji su beei od etnike kame traili spas kod Italijana u Pljevljima. Susret sa tim zbegom teko je pao borcima, posebno to nisu mogli
da ga zbrinu i olakaju mu poloaj. I sela na tom putu, ranije naseljena
muslimanskim ivljem, bila su pusta. Zastraen nezapamenim zloinima
etnika, narod je beao ispred svake vojske, pa i partizanske i skljanjao se
po umama, vrtaama i peinama da bi spasao goli ivot. Sa njim nije bilo
lako uspostaviti kontakt i privoleti ga da se vrati svojim domovima. Ipak
su borci sejali seme koje nije ostalo bez ploda, priajui da se partizani

bore protiv okupatora i domaih izdajnika i svih koji su protiv bratstva

i jedinstva naih naroda i njihove pune slobode i ravnopravnosti.
Po nareenju taba Crnogorskog odreda za operacije u Sandaku,
Lovenski bataljon je 19. decembra, sa oko 120 boraca, odmarovao preko
Zabra za Rudo i 19/20. decembra prenoio u zgradi eleznike stanice
u Rudom.
U Rudom se bataljon neposredno povezao sa tabom Crnogorskog
odreda, sa drugovima iz Srbije, sa Pekom Dapeviem, lanom Glavnog
taba za Crnu Goru i Boku i nekim lanovima CK KPJ i Vrhovnog taba.
Filip Kljaji, prvi politiki komesar 1. proleterske brigade, sa zavojem oko
glave priao je borcima Lovenskog bataljona o borbama u Srbiji, o izdaji
etnika, o podvigu Radnikog bataljona na Kadinjai i povlaenju preko
Zlatibora i Nove Varoi. Bilo je i drugih susreta i razgovora sa drugovima
iz Srbije.
Ujutro 22. decembra 1941. godine, devedeset i sedmorici pripadnika
Lovenskog bataljona saopteno je da ulaze u sastav 1. bataljona 1. proleterske brigade;* sedamnaestorici, sa Vojom Biljanoviem i Jankom Lopiiem, da se sa Pekom Dapeviem, preko Zabljaka, vraaju na teren
Lovenskog podruja, dok su drugovi Blao Jankovi, Boko Kuljaa, Stevo
Maanovi, Novak Petrievi i Ilija Srzenti upueni da sa isto toliko drugova iz drugih bataljona Crnogorskog odreda, meu kojima su bili i uro
Cagorovi i Vasilije Barovi, prebace neke materijale Vrhovnog taba,
izvuene iz Nove Varoi, Glavnom tabu za Crnu Goru i Boku, na Radove.
Izmeu 8 i 9 asova 22. decembra, u centru varoice Rudo, na domaku puane vatre neprijatelja, koji je nastupao od Nove Varoi i Priboja,
sa kojim su vodili borbu partizani iz Srbije, pred postrojenim jedinicama
novoformirane 1. proleterske NOU brigade, govorio je Vrhovni komandant
NOPOJ Josip Broz Tito.
Posle podne brigada je napustila Rudo i pola ka dolini Drine. Grupa
boraca odreena da se vrati na teren Lovenskog podruja pola je sa
* Pero etkovi, Jovo Kaipii, Amdro Lompar, Mila etkovi, Tomo etkovi, Ivo Dani Popovi, Spiro Lagator, Petar M Popivoda, Gajo Vojvodi, oko
Vukievi, Vlado Dapevi, Risto A. Leki, Jovan Barjamovi, Pavle Borozan, Arsenije Crnevi, Mihailo Crnevi, Petar Crnevi, Vueta Crnevi, Blao Crvenko,
Sveto Drecun, Mitar albanovi, Spiro Dabanovi, Ivo Dapevi, Vlado Crvenko,
Blao ukanovi, Nikola uikanovi, Niko uraevi, Petar Gazivoda, Pavle
Jovievi, Jovo Kneevi, oko Kosti, Blao Leki, Risto J. Leki, oko Lopii, Uro Lopii, Danica Mairtinovi, Boo Maanovi, Branko Mihaljevi, Savo
Nikaljevi, Boo Orlandi, Spiro Orlandi, Viado Pejakovi, Milan Petrievi, Boo
Prlja, Petar Prlja, Vojislav Purlija, Marko Radoman, Jovo Radulovi, Vladimir
Rolovi, Vido Saban, Labud Tatar, Jovo Tomovi, oko Vojvodi, uro Vojvodi,
Kota Vojvodi, Velia Vojvodi, Tomo Vojvodi, Blao Viukovi, Jovan Vukovi,
Duro Vujovi, Marko Vujovi, Milutin Vukievi, Marko Vuleti, Savo Buri, Jovo
Popovi, Vojo Abramovi, Mili Bajagi, Filip Bajovi, Pavle Batrievi, Boo Bigovi, Milan Bigovi, Joko Boreta, Mato Dervi, Savo ukanovi, Milo Franovi,
Boo Gardaevi, Radovan Gardaevi, Milo Krivokapi, uro Marinovi, Nikola
Marinovi, Ljubo Martinovi, Krsto Medigovd, Mirko Miunovi, Miro je Pavievi,
Ivo Pavlovi, Blao Popivoda, Pero S. Popivoda, Radovan Popovi, Spiro Srzenti,
Marko N. Stanii, Marko F. Stanii. Duan Saban, Spiro Spadijer, Marko Zenovi.
Spiro Vujovi, oko Vukevi i Milan Zenovi.

Zabljaku, a grupa odreena za prebacivanje

materijala za Glavni tab za Crnu Goru i Boku prema Kamenoj Gori.
Tako je Lovenski bataljon Crnogorskog odreda za operacije u Sandaku, koji je iz Oraha poao sa 345 boraca i stareina zavrio tridesetpetodnevno postojanje. Za to vreme je iz bataljona poginulo i umrlo od
rana 83 borca, a 63 ih je ranjeno. Devedeset i sedam boraca i stareina je
ulo u sastav 1. proleterske brigade na dan njenog formiranja.*
P e k o m Dapeviem prema

BLAZO

JANKOVI

ZATO NIJE DEJSTVOVALA PARTIZANSKA ARTILJERIJA

NA VELJEM BRDU
Prilikom borbi za osloboenje Danilovgrada, italijanske snage su se
19. jula 1941. godine oko 16,30 asova povukle iz grada u pravcu Nikia
i smjestile se u Bralenovici, u blizini dotadanjeg uporita. Prije povlaenja, komanda italijanskog garnizona je strahovala da e nai ustanici
dobiti municiju koja se nalazila na Beevoj Glavici, pa su istog dana oko
10.00 asova zapalili magacine.
Operativni tab su sainjavali Boko urikovi, Punia Perovi i
Milovan Lakovi. Oni su, zajedno s predstavnikom Mjesnog komiteta KPJ
sa Blaom Markoviem, rukovodili napadom ustanika (njih oko 2.000) na
Bralenovicu. Meutim, poto je bilo neophodno da pre toga likvidiraju jo
neke italijanske jedinice i da se reorganizuju ustanike snage, odlueno
je da napad, umjesto ujutru, pone istog dana u 10.00 asova.1
Juriajui odluno, ustanicima je polo za rukom da neprijatelja
prisile da se povue do okolnih zidova Bralenovice, oko koje se nalazilo
minsko polje.
Vidjevi upornost ustanika, neprijatelj se povukao u zgrade. Tada su
ustanici uutkali nekoliko italijanskih mitraljeza i presjekli vodovod na
Depozidu ispod Slatine, tako da su italijanske snage ostale bez vode.
Strahujui da e biti potpuno uniteni, Italijani su brzo istakli bijele
zastave i predali se. Prilikom ovih borbi Italijani su imali 14 mrtvih, oko
70 ranjenih i 825 zarobljenih vojnika i oficira. U rukama ustanika iz sreza
danilovgradskog naao se bogat plijen: 14 topova 2 . (12 topova od 64 mili* (lanak je pisan na osnovu linog autorovog dnevnika i dokumenata objavljenih u Zborniku NOR, t. 3, knj. 1 dok. 26, 57, 6163, 65, 68, 84.)
1
Boko urikovi, Organizacija i razvoj ustanka u srezu danilovgradskom
od kapitulacije Jugoslavije do oktobra 1941. godine. Vojnoistorijski glasnik 1/1950,
strana 51.
2
uro agorovi, prilikom razgovora sa autorom juna 1977. godine navodi
da je bilo zaplenjeno u Bralenovici osam ispravnih topova, a ostali su bili neispravni.

metra i 2 brdska topa), 18 minobacaa od 81 milimetra, 12 mitraljeza, 50

pukomitraljeza, oko 1000 puaka, 18 kamiona, 1 putniki automobil, 4
motocikla, 300 mazgi, oko 2 vagona municije i velike koliine opreme,
namirnica i drugog ratnog materijala. Nae snage imale su dvoje mrtvih
i nekoliko ranjenih. 3
Guverner Crne Gore Macolini je svakodnevno slao depee u Rim,
koje su uznemiravale vrh faistikog vodstva, a naroito Ministarstvo
spoljnih poslova. Grof ano, ef tog Ministarstva, strahovao je da Italijani
nee izdrati protiv crnogorskih ustanika, ili e biti prinueni da zovu u
pomo njemake oruane snage. U svom Dnevniku 15. jula 1941. godine
ano biljei U Crnoj Gori prilino loe. Cetinje odsjeeno, a ustanici
zatvorili sve prilaze gradu . . . " Dva dana kasnije, 17. jula on pie .. . Danas
se, zapravo, vodi pravi rat izmeu Italije i Crne Gore". Naelnik Vrhovne
italijanske komande Kavalere, u telefonskom razgovoru s komandantom
9. armije Pirciom Birolijem, postavio je pitanje i traio objanjenje: Ko
su ti ustanici i ima li ih koliko?". Kao izlaz iz ove situacije, Kavalere je
predloio da se prema crnogorskoj granici uputi jedna italijanska motorizovana divizija iz Hrvatske. 4
Na osnovu direktive Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru i
odluke Sreskog komiteta KPJ za Danilovgrad donijeta je odluka da se formiraju bataljoni i da se prebace na sektor Veljeg Brda. Poslije izvrenih
priprema, od ustanikih snaga formirani su u toku 20. jula 1941. godine
ovi bataljoni: Jelenaki bataljon oko 800, Vraegrnsko-pavkoviki
oko 900 boraca, Kosovoluki oko 600, Zagorako-bandiki oko 300,
Petruinski oko 500 i Spuki oko 240 boraca. 5 Ovi bataljoni su se
pripremali da se u toku noi izmeu 20. i 21. jula prebace na sektor Veljeg
Brda, u blizini Podgorice, gdje su ve vodile borbu Spuka, klikovake,
novoselske, bandike, dvije zagarake ete iz danilovgradskog sreza i
dobar broj ustanika iz Podgorice i njene okoline. Za komandanta sektora
na Vel j em Brdu Pokrajinski komitet je odredio Velimira Terzia, a vezu
sa narodom trebalo je da odrava politiki komesar Boko urikovi.
Poto su ustanici imali artiljerijska orua, koja su zarobili u Bralenovici, iz raznih ustanikih jedinica pozvani su svi borci koji su sluili u
artiljeriji u bivoj j ugoslo vensko j vojsci: Blao Brajovi i Petar uranovi,
ja, pa Radisav Brajovi, Duan Jovanovi i jo neki drugovi. Ovom akcijom rukovodili su Boko urikovi, uro Cagorovi i Dragoslav PerunoU stenografsikiim belekama grupe autora iz damilovgradsikog sreza navodi da
je bilo zaplijen/jeno 7 protivoMopnih topova i dva brdska topa. Stenografske biljeke Jelenaki bataljon u VII JNA Beograd, br. reg. 3-52/4, K. 2001.
(U vojnoistorijiskom institutu JNA, ni u Istori'jskom institutu Cme Gore u
Titogradu do sada nije bilo taniih podataka o tome koliko je i kakve artiljerije
hilo u italijanskom uporitu u Daniilovgradu, ve su podaci o broju artiljerijskih
orua davani na osnovu sjeanja uesnika.)
3
Boko urikovi, n. d. str. 95.
4
Radoje Pajovi, Reagovanje okupatora na narodni ustanak, Pobjeda, 13.
jul 1976.
5
Batri Jovanovi, Crna Gora u NOR i socijalistikoj revoluciji I, Vojno delo, Beograd, str. 185.

vi edo. Prilikom preuzimanja topova, odmah smo konstatovali da kod

nekih nema zatvaraa, a kod nekih udarnih igala. O tome smo odmah obavijestili ura agorovia i ostale drugove iz sreskog partijskog rukovodstva koji su bili prisutni i predloili im da povedu istragu nad zarobljenim
italijanskim oficirima i ostalim artiljercima, kako bi nam predah sakrivene
zatvarae i udarne igle.

uro Cagorovi nije dangubio. Odmah je stupio u akciju, pa je zarobljenicima, preko tumaa, rekao:
Ukoliko nam odmah ne donesete zatvarae i udarne igle biete
streljani. Sada birajte ta vam je bolje!
Italijanski artiljerijski oficiri su pokuah da se izvuku kao da o tome
nita ne znaju. Meutim, kada im je ponovljena prijetnja, odmah su se
izdvojili neki od njih.
Hoemo, hoemo!
Poli su odmah prema mjestima gdje su skrili zatvarae i predali ih
ustanicima. Tako je ubrzo kompletirana veina protivoklopnih orua, jer
nijesu pronali sve udarne igle. Jasno se vidjelo na njima sa kakvim su
strahom nastojali da pronau ove dijelove.
Sa tako kompletiranim protivoklopnim topovima smo Radisav P. Brajovi, Duan Jovanovi, ja i jo nekoliko drugova izvrili probno gaanje u
rejonu Branelovice, na padinama Gare. Tom gaanju je prisustvovao i
uro Cagorovi, sa ostalim drugovima, kao i artiljerijski kapetani koji su
bili odreeni da rukovode artiljerijom, ali se oni nijesu ba mnogo trudili
da se uspjenije izvri organizacija ove artiljerije i osposobi za dejstvo.
Mi smo tada nianili kroz cijev i pogoci su padah tamo gdje je data pretpostavka da se nalazi cilj. Poslije ovog isprobavanja, kompletirali smo orua
i municiju; imali smo i mazge, koje su, poto se upregnu u rukunice, vukle
orua. Brdske topove nijesmo uspjeli da kompletiramo, jer nijesmo pronali udarne igle.
Za organizaciju i uvrenje jedinica ustanikih snaga bilo je vrlo
malo vremena. Meu nekim aktivnim oficirima jugoslovenske vojske bilo
je, na alost, i takvih koji su poli u borbu sa ustanicima, jer ih je bilo
sramota da ostanu kod kue. Meu takvima bili su i aktivni artiljerijski
kapetani I klase bive jugoslovenske vojske Blao Brajovi iz Spua i Petar
uranovi iz Martinie. (Operativni tab postavio je Blaa Brajovia za
komandira partizanske baterije, a Petra uranovia za zamjenika komandira baterije.) Oni su dobili zadatak da izvre pripreme za predstojei
pokret u toku noi izmeu 20. i 21. jula. Meutim, oni nijesu nita rekli
drugovima koji su isprobavah artiljeriju da li je ona ispravna, ve su im rekli da mogu ii kui da uzmu hranu i da e ih, ukoliko bude potrebno, oni
pozvati. Ovakav njihov neodgovorni postupak doveo je do toga da se neki
od artiljeraca nijesu vratili od svojih kua u jedinicu.
Privremena Vrhovna komanda Nacionalno-oslobodilakih trupa
Crne Gore, Boke i Sandaka planirala je da se izvri napad na Podgoricu
(Titograd). U tom smislu izdala je nareenje Operativnom tabu za Dani-

lovgrad da se organizuje odbrana ireg sektora Danilovgrada dok se ne

izvri koncentracija naih snaga u cilju napada na italijanski garnizon u
Podgorici.
U toku noi izmeu 11. i 12. jula 1941. godine, po direktivi rukovodstva KPJ, iz Podgorice je izala jedna grupa (vod) komunista, skojevaca i
naprednih omladinaca, sa Pavlom Kadoviem na elu, koji je bio vodnik
te grupe koja je, inae, pripadala Podgorikoj eti.6 eta se nalazila na
poloajima na raznim sektorima. Komandant sektora Velje Brdo Velimir
Terzi i politiki komesar sektora Boko urikovi odredili su drugove
iz ovog voda u sastav artiljerije. (Orua su bila dovezena iz Danilovgrada
u Spu.) U Spuu je komandir Martinike ustanike ete pozvao one borce
koji su bili u artiljeriji u bivoj jugoslovenskoj vojsci da bi se prikljuili
ovoj bateriji. Vukota Radovi se sjea da je komandant sektora, na sastanku kod spuke crkve, pozvao nas nekolicinu mjetana koji smo u jugoslovenskoj vojsci sluili u artiljeriji i dao nam uputstva. Artiljerijska orua
su, takoe, bila u marevskoj koloni, pa smo joj se ubrzo prikljuili. Tako
je bilo i sa dijelom ljudstva iz drugih ustanikih jedinica. Jedan broj ljudi
u transportu artiljerije bio je sastavljen od ustanika koji ranije nijesu
sluili vojsku. Mar je trajao itavu no, po vrlo tekom terenu, preko sela
Daljma Zuri do Mareze. Starjeine ove jedinice bili su kapetani bive
jugoslovenske vojske Blao Brajovi i Petar uranovi. Koliko se sjeam,
bilo je est protivtenkovskib orua. 7
Stab sektora dobro je procijenio situaciju da najvea opasnost
postoji ako neprijateljevi tenkovi prodru na pravcu Podgorica Toloi
dolina Mareze ka Stologlavu. U sluaju prodora neprijateljskih tenkova
na ovom pravcu, zaobili bi se poloaji naih snaga na Veljem Brdu, a u
tom sluaju bi postojala opasnost da se nae snage sa tih poloaja ne mogu
da izvuku. Zato je tab sektora doneo odluku da se glavnina protivtenkovske artiljerije postavi u rejonu izvora Mareze da bi sprijeili prodor italijanskih tenkova na tom pravcu. Stab sektora postavio je zadatak tabu
Vraegrnskog bataljona (iji je komandant bio Risto Perovi, vezu sa narodom odravao je Dragia Perovi8) i tabu Pavkovikog bataljona (iji je
komandant bio Miro je Jovanovi, vezu sa narodom odravao je Punia
Perovi 9) da se usmjere ka poloajima gdje se i nalazila glavnina protivtenkovske artiljerije. Oba bataljona" pie Punia Perovi zauzee
poloaje na desnom krilu fronta, od Crvene stijene do brda Zelenike. Tu,
dolinom isuene Mareze, postoji mogunost prodora italijanskih tenkova,
pa e bataljoni uvati taj prolaz, a prema potrebi sluiti kao pojaanje
sredinom frontu, na kojemu ve treti estoka borba". 10
6

Pavle Kadovl, usmeni razgovor sa autorom.

Vuikota Radovi, Artiljerija 1941. na Veljem Brdu, Pobjeda, 25. avgust 1976.
8
AVII K. 2001, reg. 3-1/8, izjava Duana Perovia data Batriu Jovanovu,
Batri Jovanovi, n. d. str. 185.
9
Isto.
10
Punia Perovi, Juiske vaibre, izdavako preduzee Rad", Beograd, 1961.
str. 303.
7

Oba bataljona su, jo prije nego to je artiljerija stigla, posjeli poloaje u dolini Mareze. U sastavu protivtenkovske baterije, u rejonu Mareze
(komandir je bio kapetan Blao Brajovi, a kapetan Petar uranovi
njegov zamjenik) nalazili smo se Vukota Radovi, Vladimir Martinovi
Bojica, Savo Jovov Pejanovi, Pavle Kadovi (lan KPJ od 1932), Novo
Krcunovi, Duan Vukadinovi, Luka etkovi, Cvjetko Miovi, Uro
eki, Vesko Pejovi, ja i jo desetak drugova. 11
Samostalnom protivtenkovskom vodu, koji se nalazio u rejonu komunikacije na desnoj obali reke Zete, na pravcu Podgorice Stologlav, dao
je zadatak kapetan Petar uranovi, a zatim je poao kod komandira
baterije, koji se nalazio u rejonu Mareze. U sastavu ovog voda u jednom
odeljenju, sem ostalih, bili su i Duan Jovanovi, orije Kalezi, Vojin
Stanii, a u drugom odeljenju je bio i Petar Lazarev Jovanovi, koji je
poginuo kao politiki komesar ete juna 1943. godine na Sutjesci. 12 .
Da bi uguili ustanak, komanda 14. armijskog italijanskog korpusa
upuuje italijansku Diviziju Koetore dela Alpi" (Alpski lovci) i kvislinku grupu Skenderbeg". Te jedinice su krenule iz Podgorice u pravcu
Danilovgrada 21. jula ujut.ru. Divizija Venecija", ojaana grupom alpinaoa
Vale", imala je zadatak da, zajedno sa snagama Divizije Koetore dela
Alpi", vode borbu za Malo i Velje Brdo, zatim da razbiju nae snage na
Trijepu, Doljenskoj Glavici i Veleniku i da potom dejstvuju u pravcu
Kua, Bratanoia i Brskuta. 13 .
U toku 20. i 21. jula ustanicima je na poloajima Veljeg Brda stigla
pomo. Doli su Jelenaki, Vraegrnski, Pavkoviki, Zagorako-bandiki,
Kosocoluki i uki ustaniki bataljon iz danilovgradskog sreza, koji su,
zajedno sa snagama podgorikog sreza, posjeli odreene poloaje na Veljem
Brdu. Jedinice danilovgradskog sreza zaposjele su poloaje na liniji Vranike njive Trijaba Dojanska glavica Veenik. Tu su se nalazili
i Piperski bataljon i podgorike ete, koji su bili posredno pod komandom
Privremene vrhovne komande Nacionalno-oslobodilake vojske za Crnu
Goru i Boku, a koji se u to vrijeme nalazio u Piperima. 14 .
Poloaji ustanikih snaga Vraegrnskog i Pavkovakog bataljona nalazili su se nekoliko stotina metara ispred poloaja protivtenkovske brigade
na Marezi. Punia Perovi o tome pie: Zauzeli smo poloaje, Risto i
kapetan Jovanovi rasporedili su etu do ete, u lancu koji je presijecao
suvo i posno korito Mareze. Lijevo od nas plamtjela je borba, a mi ekali
da se pojavi neprijatelj. 15 .
Vatreni poloaji protivtenkovske baterije bili su u dolini, gdje su bili
i predvieni. Topovi koje smo imali, po svojim konstrukcijskim osobinama
i nianskim spravama, nijesu bili namijenjeni da dejstvuju ubacno (da bi
11
Pavle Kadovi, Nejxnkorend grad, Beograd, 1974, sitr 55 i usmeni razgovor
sa autorom.
12
Duan Jovaniovii, usmeni razgovor sa autorom.
13
Vojo Todorovi, Podgoriki srez u trinaestojuliskam ustanku, Beograd, 1954,
str. 67.
14
Isto, str. 13.
15
Punia Perovi, n. d. str. 304.

mogli podravati snage koje su se nalazile na Veljem Brdu), ve su jedino

mogli da dejstvuju neposredno, jer je i njihova namjena bila samo za
borbu protiv tenkova sa bliskih odstojanja.
Iako su kapetani Brajovi i uranovi znali da se ispred vatrenih
poloaja nae baterije nalaze poloaji ustanikih bataljona, nijesu nali za
shodno da uspostave sa njima vezu, izgovarajui se da je zadatak baterije
da vodi borbu protiv neprijateljevih tenkova i da su oni potinjeni tabu
sektora, a ne tabovima bataljona.
Na ovom pravcu italijanske snage nijesu ispoljavale dejstva. Jedino
su italijanski avioni savoje" nadlijetali visoko iznad grebena Veljeg Brda.
Na komandir baterije i njegov zamjenik brinuli su da neprijatelj ne otkrije nae poloaje.
Borci baterije u dolini Mareze, meu kojima su se nalazili i lanovi
KPJ i SKOJ-a i napredni omladinci, razvili su punu politiku aktivnost.
Vlado Martinovi Bojica, Savo Pejanovi i ostali govorili su o vojno-politikoj situaciji, o znaaju i ulozi KPJ u ustanku, istiui potrebu da se to
uspenije suprotstavimo neprijatelju. Komandir prvog voda i zamjenik
komandira baterije artiljerijski kapetan Petar uranovi predloio je
komandiru baterije (na osnovu prijedloga Vlada Bojice i Sava Pejanovia
i drugih drugova), da komandir drugog voda budem ja (poto sam ranije
sluio vojsku i rukovao slinim oruima) i da se vri obuka u rukovanju
oruima, jer je u bateriji bilo dosta omladinaca koji nijesu znali njima da
rukuju.
Kod komandira baterije poli smo Vlado Martinovi, Savo Pejanovi, Vukota Radovi, Pavle Kadovi i ja. Ja sam rekao komandiru:
Bilo bi neophodno da se organizuje obuka ljudstva u rukovanju
oruima, tim prije to u bateriji ima omladinaca koji nemaju struno
znanje, niti su obueni.
Komandir baterije je brzo reagovao:
Tom obukom moemo se otkriti. Mogu nas otkriti neprijateljske
avijacije i to e nam onda obuka!
Mi smo ga, meutim, ponovo zamolih i obeah da emo posmatrati
let neprijateljeve avijacije, jer tu ima dosta bunja i prirodnih zaklona, pa
bismo se mogli blagovremeno skloniti.
Nemojte da se mijeate u zadatke i obaveze koji nijesu vai, ve
radite ono to vam se naredi! odgovorio nam je.
U ovaj razgovor umijeao se i kapetan Petar uranovi, zamjenik
komandira baterije i komandir prvog voda, koji je mirnim tonom rekao
komandiru:
Ipak smatram da bi bilo dobro da Petar Brajovi, poto dobro
poznaje ova orua, izvede kratku obuku s ljudstvom itave baterije, jer
ne bi bilo dobro ako se ovi omladinci ne naue kako treba dejstvovati na
italijanske tenkove. Obuku treba izvoditi prvo sa odjeljenjima, a zatim sa
cijelom baterijom.

Najzad je komandir Blao pristao, pa je rekao:

Petre, izvedi obuku sa omladincima, ali ukoliko vas otkriju avioni,
bie lino odgovoran za to, kao i ostali drugovi koji su tu obuku predloili.
Tako smo poeli uvjebavanje svih omladinaca iz baterije. Odmah
smo postavili i osmatrae na raznim pravcima da nam brzo jave ukoliko
naie avijacija. Omladinci su sa velikom panjom pratili obuku. Bilo je
pravo zadovoljstvo s njima raditi, jer su shvatili da je to njihov vrlo odgovoran zadatak. Na kratkim odmorima govorio sam im ta to znai kada
je posluga dobro uvjebana i kada oruima moe znalaki da rukuje. Jer
ukoliko ne budu znali da rukuju oruima nee moi ni da ih upotrijebe
top e biti samo gomila gvoa. Bez obzira na velike napore, ovi mladii
su ve n a k o n nekoliko asova obuke postali pravi ustaniki artiljerci.
Za vrijeme ove obuke, artiljerijski kapetani Blao Brajovi i Petar
uranovi leali su u hladovini, a izabrali su mjesto koje je bilo zaklonjeno, tako da se nijesu plaili neprijateljeve avijacije. Sem toga, ustaniki
bataljoni su bili u neposrednoj njihovoj blizini, pa im je i to pojaavalo
sigurnost. Dok smo izvodili obuku nijedanput nijesu doli da provjere
kako i ta radimo, nego su leali i priah svoje privatne stvari.
Do 12.00 asova 21. jula artiljerci su ve bili uvjebani tako da su
mogli da gaaju iz protivoklopnih topova. Ponovo smo provjerili da li su
sva orua ispravna; vadili smo zatvarae i pregledah udarne igle i ostale
dijelove mehanizama. (U ovoj naoj bateriji bilo je, prema nekim sjeanjima, etiri protivtenkovska topa, dva su bila na sektoru komunikacije
u Stologlavu. Postoji miljenje da je na sektoru Mareza bilo est topova, no
to nije sve provjereno.)
Poto je kapetan uranovi bio pristupaniji, traili smo odobrenje
da izvrimo provjeru nae obuenosti, to su omladinci sa nestrpljenjem
oekivali. Naime, traili smo da iz svakog orua ispalimo po jednu granatu
na padine Veljeg Brda, koje se uzdizalo ispred nas.
Bilo bi to vrlo nezgodno, jer bismo otkrili nae vatrene poloaje
odgovorio nam je Petar uranovi.

Sta nam vrijedi protivtenkovska artiljerija ako ustanici ne znaju

da je upotrebljavaju i ako nijesu obueni da njome dejstvuju
rekoh mu.
Kapetan uranovi je ipak shvatio potrebu i nae elje i raspoloenje,
pa je poao da o svemu porazgovara sa kapetanom Blaom Brajoviem.
Ko ovdje komanduje, oni ili ja? Neka se ispali samo jedna granata
iz jednog orua i vie se ne smije izvoditi nikakva obuka na topovima.
Orua treba da budu dobro zakljonjena, maskirana i spremna za sluaj
prodora neprijateljevih tenkova.
Sve ljudstvo iz baterije okupilo se oko jednog topa. Niandija je
bio novoobueni borac. On je, prema zadatku koji sam mu dao, odredio
cilj u vrh brda Zelenike. Udaljenost do cilja oko kilometar i po. Prethodno je dvogledom provereno da se sluajno tamo ne nalaze nae jedinice.
Nakon pripreme, komandovao sam:
Pali!

Top je opalio" sjea se Vukota Radovi ,,i pogodak je bio odlian. To je unijelo ivost i raspoloenje, a ujedno i nestrpljenje da to
prije krenemo u borbu". 16
Ovakvo raspoloenje i uspijeh svima nama koji smo se nalazili u bateriji nijesu dali mira. Vlado, Savo, Vukota, Pavle, ja i jo nekoliko drugova
poli smo kod komandira baterije da molimo da se baterija prebaci sa ovih
poloaja u pravcu Stologlava, zatim da krene naprijed i da neposrednim
gaanjem podrava ustanike snage, jer neprijateljevih tenkova na naem
pravcu i nije bilo.
Na ovaj predlog komandir baterije je otro reagovao. Ja sam mu
zatim rekao:
Drue komandire, naa zajednika briga je da vodimo borbu protiv neprijatelja! Osposobljeni smo za to! Treba da poemo tamo gdje se
vodi borba, jer kako izgleda, neprijatelj na ovom sektoru ne namjerava
da nastupa. . .
On se sad otrije usprotivi:
Ja sam dobio zadatak od komandanta sektora kapetana Velimira
Terzia da postavim bateriju u ovom rejonu, a jedan vod u Stologlavi i da
sprijeim prodor eventualnih neprijatelj evih tenkova na ovim pravcima
i taj zadatak izvravam. Neete meni komandovati gdje e baterija biti
postavljena. A ako bude potrebno da se baterija postavi na neke druge
poloaje, ja u zato dobiti nareenje od taba sektora!
Tano da ste dobili takvo nareenje, ali italijanske snage ne ispoljavaju djejstvo na snage koje se nalaze ispred nas i trebalo bi izvijestiti
tab sektora o takvoj situaciji da bi mogao da donese novu odluku. Isto
tako, trebalo bi uspostaviti vezu sa dva ustanika bataljona koji se nalaze
ispred nas. Sem toga, bataljoni, takoe, ne ispoljavaju djejstva, jer neprijatelj na naem pravcu ne nastupa.
Zato vas brine moj rad? usprotivio se komandir baterije,
obraajui se Vladu, Savu, Vukoti, Pavlu i meni.
Ukoliko bataljoni stupe u oruanu borbu, ja u brzo sa njima uspostaviti sadjejstvo. O svemu ovome ima ko da vodi rauna, a ne vi. Zabranjujem vam da ubudue dajete neke vae savjete po pitanju rukovoenja
i komandovanja artiljerijom! . . . Nas dvojica smo u vojnoj akademiji bolje
uili od vas i znamo kako se ostvaruje sadjejstvo i kako treba odravati
vezu sa pretpostavljenim tabom, a vi hoete da nas uite kako treba da
radimo. ..
Nastala je opta pometnja, a poelo je da se ispoljava i nezadovoljstvo. Neki od nas nijesu mogli izdrati takav neodgovoran rad i neaktivnosti,
jer su se ova dva biva jugoslovenska oficira drala krutih ablona i nareenja koje su dobili i nijesu ispoljavali nikakvu samoinicijativu.
Zbog ovakvog stava" pie Vukota Radovi dolo je do otre
prepirke, prijetnji i uvreda, pa smo nas nekoliko demonstrativno napustili
artiljeriju i poli na poloaje pjeadije, odnosno pridruili se mjetanima,
16

Vukota Radovi, Pobjeda, 25. avgusta 1976.

organizovanim u Martiniku etu. uranovi nam je prilikom odlaska zaprijetio da emo za pokuaj razbijanja jedinice i dezerterstvo odgovarati
pred vojnim sudom". 17
Pa, vas dvojica sabotirate, jer neete da potujete nae umjesne
inicijative, ve se kruto drite zadatka koji je bio u poetnom periodu
pravilan. .. Meutim, situacija se promijenila, jer neprijatelj ne napada
na ovom pravcu, te prema toj izmijenjenoj situaciji trebalo bi da se mijenjaju i nai zadaci rekao im je Vukota Radovi.
Idem ja u moju Martiniku staniku etu da se pridruim borbi
naih ustanika zavrio je Vukota.
Italijanske snage su napadale frontalno, pod zatitom jake artiljerijske vatre i uz podrku avijacije. Nae snage, koje su bile u irem rejonu
komunikacije Podgorice Stologlav i grebena Veljeg Brda, pruile su
vrlo jak otpor. Drale su uporno poloaje na kvaraki, koja je nekoliko
puta, u toku 21. jula, prelazila iz ruke u ruku. Naroito jak otpor pruili
su borci Martinike ete. Osjetivi vrlo jaku vatru na Veljem Brdu, Punia
Perovi, koji je bio sa bataljonom ispred vatrenih poloaja protivtenkovske
baterije u dolini Mareze, poao je da trai tab sektora na Veljem Brdu.
Saznavi situaciju, tab sektora donio je odluku da uputi Pavkoviki i
Vraegrnski ustaniki bataljon na pravac Veljeg Brda, gde je i napad Italijana bio najjai. 18
Ustaniki bataljoni, koji su bili ispred nas, povlaili su se pored
isuene Mareze i penjali se ka Veljem Brdu, da bi otili na ugroeniji
pravac. Samo su manje jedinice ostavljene u dolini Mareze. Opet sam,
zajedno s jo nekoliko drugova, otiao komandiru baterije i rekao mu:
Eno, ustanici ispred nas penju se uz padine Veljeg Brda. Poto
se nai protivtenkovski topovi ne mogu izvui na brdo, dajte inicijativu
da izvrimo pokret ka Stologlavu, a otuda emo se moi pribliiti naim
jedinicama i ostvariti podrku neposrednim gaanjem.
A to emo ako italijanski tenkovi izvre prodor na ovom pravcu?
pitao je komandir baterije.
Pa, vidite li da Italijani ne ispoljavaju djejstvo na ovom pravcu?
Prema tome, vjerovatno, nee ni tenkovi nastupati. Poaljite hitno kurire
u tab sektora na Veljem Brdu i traite od njih nove zadatke! predloio
sam komandiru baterije.
ta se vas tie ta u ja raditi? Moda sam ja i poslao kurira. To
je moja stvar, a i tab sektora dobro zna gdje je naredio da se postavi
baterija i ako bude potrebno, oni e izdati za to potrebna nareenja!
odgovorio mi je.
Nijesmo mogli ovakve odgovore da prihvatimo, nijesmo vie kod njih
ni stajali, nego smo se okrenuli i u pokretu govorili:
Nije udo to je onako brzo kapitulirala biva jugoslovenska vojska kada je imala oficire krutog dranja abloniste, kao to su ova dvojica. Drava ih je kolovala da bi mogli da daju sve od sebe, da bi uili voj17
18

Isto.
Punia Perovi, n. d. str. 312.

nike kako se brani otadbina, a oni danas itavo vrijeme lee nezainteresovani i sunaju se.
A onda je dolo do vrlo otre rasprave, jer su komunisti-skojevci, kao
i svi borci, uporno zahtijevali da kamandir baterije neto preduzme.
Tada je on povienim tonom rekao:
Vaom diskusijom vi nam ometate rad. Vi ne poznajete situaciju
i ne dozvoljavam da se iko mijea u nae poslove, pogotovo to meu vama
ima dosta onih koji nijesu sluili vojni rok, a sada nastojite da uite vojnostrune kolovane oficire kako treba da rade!
Ponovo smo Vlado, Savo, Pavle, ja i drugi i govorili da je ovo ista
situacija kao za vrijeme aprilskog rata 1941. godine. Nita ne moemo,
moramo da sluamo komandira koji je potpuno indiferentan prema razvoju dogaaja, starjeine koji se nevojniki odnose prema starijoj komandi,
jer je nijesu izvjetavah o situaciji iako im je to bila dunost i obaveza.
Jelenaki bataljon nalazio se na poloajima na liniji Poltica Mareza
na Veljem Brdu, od ranog jutra 21. jula, tako da je na desnom krilu imao
vezu sa Kosovolukim bataljonom. Brajovika i Gostiljska eta bile su
upuene 21. jula u Cerovice (Pipere), na lijevu obalu rijeke Zete da se
stave pod komandu piperskih ustanika, jer su italijanske snage vrile
prodor u tom pravcu, a piperske snage su im pruale jak otpor. U tim borbama ustanici su ispoljili hrabrost i pokazali visok borbeni moral. Iz sastava
Jelenakog ustanikog bataljona Krste Mini ostao je da brani teko ranjenog brata Jakova, te su ovom prilikom oba poginula.
U ovim borbama isticah su se lanovi KPJ, skojevci i simpatizeri
narodnooslobodilakog pokreta. U toku 21. jula 1941. borbe su voene od
ranog jutra do 19.00 asova. Usljed jakog pritiska italijanskih snaga, nae
jedinice bile su primorane da se povlae sa poloaja u toku noi izmeu
21. i 22. jula. Jedinice nijesu bile organizacijski uvrene zbog kratkoe
vremena, jer su prethodnog dana mnoge od njih bile formirane, te je i to
doprinijelo nedovoljno izraenom sadejstvu u toku borbi. 19
Prilikom povlaenja snaga sa Veljeg Brda, naa baterija je preko
kurira dobila zadatak od taba sektora da se povlai iz doline Mareze u
pravcu Stologlave i Spua. Kada sam zajedno sa svojim vodom stigao u
Spu, komandant sektora nije dao da se povuemo na lijevu obalu rijeke
Zete da ne bi naoruanje palo u ruke neprijatelju. Prilikom nastupanja,
italijanske snage su na lijevoj obali Zete palile kue i pljakale narod. Vod
protivtenkovskih topova kretao se samoinicijativno preko mosta Zete u
Spuu, u pravcu sela Crnci. Meutim, sa ostalim vodom, jo iz sektora
Mareze, ili su komandir baterije i njegov zamjenik, kapetani Blao Brajovi i Petar uranovi. Kako i kojim pravcem su se oni povlaili to nijesmo mogli da saznamo. Prema nekim podacima, smatra se da su Brajovi
i uranovi izvrili sabotau na taj nain to su povadili udarne igle iz
topova i sa njima prebjegli Italijanima. 20
19
20

Stenografske toeleke VII K. 2001, tor. reg. 352/4.

Boko uri'koivi i uro Caigorovi, .izjave date Bafcrdu Jovanoviu, Batri
Jovanovti, m. d. str. 187.

Na protivtenkovski vod, koji je imao dva artiljerijska orua, koja

su vukle mazge upregnute u rukunice (mazge su nosile i municiju na samarima), povlaio se kroz guvu preko mosta u Spuu, a odatle seoskim putem
u pravcu sela Crnaca.
Kada smo bili negdje na sredini puta, izmeu Spua i Crnaca, vidjeli
smo kako se dime zapaljene kue. Htjeli smo da isprobamo da li su ispravna
artiljerijska orua i da eventualno uputimo neku granu u pravcu italijanski poloaja. Sada za to nije bilo smetnje od strane nae komande baterije,
koja vie nije bila sa nama. Vlado Martinovi Bajica, Savo Pejanovi, Pavle
Kadovi i ostali sa zadovoljstvom su prihvatali ovaj prijedlog komandira
voda. Postavili smo oba orua na v a t r e n i poloaj, dobro nanianili kroz
cijev topova u pravcu dima zapaljenih kua u dolini rijeke Zete, na daljinu
koja obezbjeuje da granate ne padnu na seoske kue. Iz svakog topa
ispaljena je po jedna granata, a potom smo se ponovo spremili za mar i
nastavili pokret ka Crncima. Nai mladi artiljerci bili su veoma zadovoljni
i raspoloeni kada su mogli bar sada da ispale po jednu granatu u pravcu
italijanskih snaga i kad su konstatovali da su im orua ispravna.
Kada smo se popeli na omanje brdo na sektoru Crnaca, nije bilo tamo
nikog iz rukovodstva da bi nam rekao ta dalje da radimo. Pored nas su
prolazili ustanici sa Veljeg Brda i sa piperske strane i govorili su nam da
se ustanici povlae i da se italijanske kolone kreu dolinom rijeke Zete.
Neki drugovi su nam rekli da se naa Privremena vrhovna komanda nalazi
negdje u rejonu manastira elije. Donijeli smo odluku da uz topove, kao
najpogodniji, ostane Pavle Kadovi, a da Vlado Martinovi Bajica, Savo
Pejanovi i ja poemo da traimo Privremenu vrhovnu komandu da bismo
dobili dalja uputstva.
Kada smo doli u Komandu, 22. jula, nali smo drugove Blaa Jovanovia, Milovana ilasa i druge, koji su nam rekli:
Ustanike snage se povlae ispred jakih i nadmonih neprijateljskih snaga. Zato topove dobro zamaskirajte na mjestima gdje ste stigli, u
umi, povadite udarne igle i sakrijte ih na sigurna mjesta. Ustanici neka
se povlae u pravcu Gostilje ili Rodova, a oni koji nijesu kompromitovani
mogli bi ii i svojim kuama. Za drugove iz Podgorice najbolje bi bilo da
se kreu u pravcu Radove i da se privremeno sklone kod svojih poznanika.
Brzo smo se vratili naim borcima. Njima je, kad su uli ta moramo
da uradimo, bilo ao da se razdvajaju od svoje artiljerije. Podalje, na
putu za Pipere" pie Pavle Kadovi poto uz brdoviti teren nijesmo
mogli da vuemo topove, otetili smo ih da ih neprijatelj ne bi koristio" 21 .
Dva topa smo zamaskirali, a prethodno smo povadili zatvarae i udarne
igle, pa smo ih odvojeno sakrili.
Ustanici su, zatim, poli neko za Pipere, a neko za Gostilje.
Odjeljenje kojim je komandovao Duan Jovanovi bilo je najprije
na poloaju kod spukog mosta i titilo odstupanje ustanikih snaga. Poslije
21

Pavle N. Kadovi, n. d. str. 56.

je posluga odvezla i top i municiju, i sakrila ih kod Zdrebaonika. Prema

nekim podacima, Italijani su pronali to orue. 22
Drugo odjeljenje je ilo u pravcu Kaznovice, a komandovao je Petar
L. Jovanovi. Kako se sjea Duan Jovanovi, ono nije daleko otilo od
spukog mosta. Kasnije je protivtenkovsko orue iz tog odjeljenja baeno
u rijeku Zetu, u prisustvu Mihaila Sara Brajovia i Dura agorovia, kako
se oni sjeaju.
U rejonu Stologlave, na dan 20. jula uvee, bila su postavljena dva
brdska topa od 75 milimetara za podrku jedinica na Veljem Brdu. Ljubo
Ivanovi nije siguran koliko je bilo topova etiri ili dva. U sastavu
voda, koji je formiran 20. jula 1941. godine u Spuu, bili su omladinci i skojevci veinom iz Podgorice i okoline. Ljubo Ivanovi se sjea da su ,,u toku
noi 20/21. jula, uz velike napore, po bespuu ova orua prebacili u rejon
Mareza s. Bandii. Za rukovodioca ove grupe bio je odreen Velia
Klikovac, a po povratku iz Spua, odmah je odreen za komandira ove
baterije. Vrlo brzo, u toku sutranjeg dana, ustanovili smo da su ova orua
neupotrebljiva, jer nam je (sada komandir) Klikovac objasnio da su udarne
igle iz zatvaraa povaene. Prema tome, postojale su dvije artiljerijske
jedinice, jedna protivtenkovska i druga brdska. Brdska artiljerija je bila
od samog poetka nesposobna za djejstva i vjerovatno se nikada nee saznati ko je uklonio udarne igle sa ovih brdskih topova". 23
Milovan Lakovi pie da su u julskom ustanku ustanici zaplijenili
osam topova kalibra 75 mm, potpuno novih i neupotrebljenih. Jednu kompletnu bateriju i pun kamion razornih granata preuzele su trupe koje su
upuene na Velje Brdo Podgorica. Oekivali smo tutanj naih topova, ali
je umjesto toga vladala jeziva tiina. Komanda osloboene teritorije dobila
je izvjetaj da topovi nee da pucaju". Zajedno sa Dedom Perunoviem
pozvali smo zarobljenog italijanskog artiljerijskog majora komandanta
i pitali ga zato topovi ne pucaju. Skrenuli smo mu panju na posljedice,
pa je, poslije kraeg kolebanja, poao pred nama u pravcu jednog suvomenog zida zavukao ruku u zid i izvadio zamotuljak novina u koji su
bile zavijene udarne igle. Poto nam je igle predao, edo mu je rekao:
Opasan si neprijatelj. Za ovo se na bojitu kanjava smru, ali
mi cijenimo i neprijatelj evo junatvo, vrati se, pa e ti suditi narodni sud.
Poto smo ih isprobali, top je pogodio tilj sa velikom tanou. Igle
smo predali kuriru, koji ih je odmah odnio na bojite." 24
Ljubo Ivanovi, koji je bio kao posluilac kod ovih topova, ne sjea
se da je neki kurir doneo udarne igle ovih brdskih topova, koji, usljed
toga, nijesu mogli da djejstvuju, a koji su mogli ubacnom putanjom vrlo
uspjeno da podravaju ustanike snage na Veljem Brdu, jer su za to i bili
konstrukciono nemijenjeni. Isto tako toga se ne sjeaju ni drugovi posluioci koji su bili na vatrenim poloajima protivtenkovskih topova na komunikaciji u rejonu Stologlava.
22
23

Duan Jovanovi, usmeni razgovor sa autorom.

Ljubo Ivanovi, nosilac partizanske spomenice, pukovnik JNA u penziji,
usmeni razgovor i seainja data autoru.
24
Milutin Lakovi, Pobjeda, 3. decembra 1976.

Joveta Bobii se sjea da se u noi izmeu 21. i 22. jula zadrao na

Veljem Brdu u oekivao svoju brau Iliju, zatim Milia i Mihaila, jer se
plaio da im se nije to desilo. Saznao je da su mu braa iva. Ujutro 22.
jula u rejonu Stologlava naiao je Joveta na Marka auevia, pored jedne
gomile hljeba koji je dijeljen ustanicima. Malo dalje naiao je na dva
brdska topa sa kratkim cijevima. Stariji Jovetin brat Ilija rekao mu je:
Ti si artiljerac i ispali nekoliko granata u pravcu Grba. Meutim, Joveta
je pokuao da ispali granate iz oba topa, ali su oni bili neispravni, nijesu
imali udarnih igala u zatvarau. 25
injenica je da brdski topovi od 75 milimetara nijesu imali udarne
igle u zatvaraima i zato nijesu mogli da podre ustanike snage na Veljem
Brdu.
Spuki ustaniki bataljon, prema sjeanju Branka Savievia, prilikom povlaenja sa Veljeg Brda uspio je da sa poloaja odvue i topove,
kako neprijatelju ne bi pali u ruke i bacio ih u Zetu, kod andarmerijske
stanice u Spuu." 26
U toku 22. jula 1941. godine italijanske snage vrile su vrlo snaan
prodor uz podrku artiljerijske vatre, dolinom rijeke Zete, sa obje njene
strane, jer su procijenile da se ustanike snage jo tamo nalaze. Okupator
je unitavao i pljakao sve do Spua i zatim je pozivao narod da se vrati i
preda oruje. Italijanske snage su ponovo ovladale Spuom i Danilovgradom
a prodirale su u pravcu Nikia. Prilikom prodora cestom Spu Danilovgrad preko Martinia, Italijani su strijeljali tri ovjeka i jednu staru enu i
zapalili deset kua. Palili su i stogove sijena, slamu i drugo. Ustanike ete
jelenake optine povlaile su se sa narodom u Gostilje a Martinika i
Brajovika na Vukoticu, u Dolove, Poljice, Studeno i druga mjesta.
Prilikom povlaenja, ete su se rasturile i rasformirale. Svakako, ovo
je bio privremeni neuspjeh. U dezorijentaciji narodnih masa i razbijanju
ustanka isticali su se pojedini petokolonai. KPJ je imala zadatak da objanjava masama dosadanje uspjehe i neuspjehe i da ponovo organizuje manje
jedinice radi nastavljanja zapoete borbe.
Pokazalo se da ustanike jedinice nijesu bile dovoljno organizovane
i uvrene, uslijed ega su se i deavali ovakvi propusti. Ostaje injenica
da su ustanike snage prvih dana ustanka na Veljem Brdu imale artiljeriju.
Meutim, ona, zbog niza nepovoljnih okolnosti, nije mogla da bude upotrijebljena u borbi.
Prema direktivi Sreskog komiteta KPJ Danilovgrada, od 20. jula
1941. godine, u svim jedinicama izvren je izbor lica za vezu sa narodom
(politikih komesara). Meutim, u protivtenkovskoj, kao i ostaloj artiljeriji
koja se nalazila na poloajima Veljeg Brda, nijesu odreeni politiki komesari iako je u baterijama postojalo dosta iskusnih komunista. Svakako da
bi politiki komesari u komandama baterije odigrali znaajnu ulogu, kao
ravnopravni lanovi s komandirom baterije, i uticali da se mnogo vie
aktiviraju u radu artiljerijski kapetani Blao Brajovi i Petar uranovi.
25
26

Joveta Bobii, nosilac partizanske spomenice, usmeni razgovor sa autorom.

Branko Savievi, Stenografske biljeke od 28. februara 1951. godine u VII
K. 2002 br. reg. 3-40/6.

Oni su se drali indiferentno prema razvoju situacije, ne traei nareenja

taba sektora u toku borbe o novim poloajima baterije i vodova da bi se
one mogle angaovati kao neposredna podrka ustanikim jedinicama koje
su vodile borbu na Veljem Brdu. Ovo je sve proizlazilo iz njihovih nacionalistikih ocjena da jo nije vrijeme za oruanu borbu". injenica je da
se zatim kapetan Blao Brajovi, poslije ustanka, prebacio u Srbiju, gdje
je bio etniki komandant, a kapetan Petar uranovi je februara 1942.
pobjegao, jo prije povlaenja partizanskih jedinica sa teritorije Bjelopavlia, i stupio u etnike redove, gdje je brzo postao njihov starjeina.
Trnaestojulski ustanak poeo je na poziv CK KPJ i druga Tita, i to
kada su faistike sile bile na vrhuncu svoje moi i kada se ni u jednoj
zemlji porobljene Evrope nije ni pomiljalo na oruanu borbu protiv okupatora. Crnogorski narod poao je na masovni oruani ustanak poslije
etiri dana od odluke Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku i
Sandak i donio je istorijsku odluku da otpone oruanu borbu protiv
faistikog okupatora.
Oruani trinaestojulski ustanak u Crnoj Gori odvijao se u vrijeme
kada su faistike armije prodirale u dubinu Sovjetskog Saveza, kada je
Musolini uputio oko est italijanskih divizija da bi uguile ustanak u Crnoj
Gori, to je imalo i strategijskih posljedica za oruano djejstvo italijanskih
snaga na drugim osvajakim frontovima. Narod je smjelo i portvovano
poeo borbu protiv okupatora i zavojevaa i to bez straha i kolebanja pred
nadmonijim neprijateljem.
Pored velikih uspjeha u trinaestojulskom ustanku, bilo je i grjeaka
o kojima pie drug Tito 22. oktobra 1941. godine Pokrajinskom komitetu
KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak sljedee:
Bilo je pogreno to ste vi naoruane mase raspustili kuama, umjesto da ste razbili krupne jedinice na manje partizanske odrede i vodili neprekidni partizanski r a t . . . "
PETAR

BRAJOVI

PLAV I GUSINJE U NARODNOOSLOBODILAKOJ BORBI

(19411942. godina)
I
Plav i Gusinje, dva mala naselja, nalaze se u podnoju Prokletija,
na izvorima Lima, gdje se zavrava slovenska, a poinje albanska etnika
osobenost.1 Tu je upravo nastala specifina etnika simbioza u kojoj preovladava srpskohrvatski jezik i brojne osobenosti i sadraji slovenske kulture, uz istovremeno prisustvo uticaja albanskog temperamenta, nonje i
1
M. BI. Sufflay, Povijest sjevernih Arbanasa (socioloka studija), krnj. II, Arhiv za arbanaku sredinu, jezik i etnologiju, Beograd, 1923.

odreenih tradicija, posebno u sferi obiajnog prava. Gusinjci i Plavljani

vjekovima su uvali, i pod udnim okolnostima uspjevali da odravaju
neku vrstu svoje nezavisnosti i karakteristine autohtonosti, iako su se
nalazili okrueni poznatim crnogorskim plemenima: Kuima, Vasojeviima,
Sekularom i starosrpskim stanovnitvom u Limskoj dolini, sa jedne, i
albanskim plemenima: Kelmendima, Hotima, Saljom, Gaom i Krasniem,
zatim Metohijom i Rugovcima u Rugovskoj klisuri, sa druge strane. Staro
stanovnitvo Ilira, Vlaha i Sasa 2 slovenizirano je dolaskom Slovena u ove
krajeve, a podruje Plava i Gusinja bilo je jedno vrijeme znaajan trgovaki centar srednjovjekovne srpske drave, u kojem je bila smjetena i
dubrovaka kolonija sa konzulatom. 3
Vjekovima je ovaj kraj povezivao Zetu i juni Jadran sa Limskom
dolinom, Bosnom, Kosovom, pa i Srbijom, i vjekovima je ovuda prolazio
stari dubrovaki drum, najblia veza Dubrovnika sa Istambulom (18 dana
pjeakog hoda). ivio je ovaj kraj relativno mirno sve do XVII vijeka,
kada je pobunom Kelmenda protiv turske imperije prekinuta pomenuta
saobraajnica i silom prilika pomjerena, preko Mojkovca i Brodareva, za
Novi Pazar, od kada i poinje razvoj toga grada. Tada je nastao veliki migracioni pokret stanovnitva sa podruja Skadarske malesije, s jedne, i
Zatrijepa i Kua, iz okoline Podgorice (Titograda), sa druge strane. Najvei broj dananjeg stanovnitva ovih krajeva svoje porijeklo upravo vee
sa tim migracijama s kraja XVII i prve polovine XVIII vijeka. 4 Najvei
broj naseljenog stanovnitva prijeao je u islam do sredine XVIII vijeka, a
samo manji dio starosjedilakog stanovnitva i naseljenih kua ostao je u
pravoslavlju, tako da je krajem XIX vijeka, prema podacima Prizrenske
eparhije, ovdje bilo 147 pravoslavnih domainstava 5 , to je inilo oko 10 procenata ukupnog stanovnitva. Dio albanskog stanovnitva, nakon prelaska
u islam, sloveniziran je pod uticajem sredine u kojoj je ivio. Naroito su se
oni koji su u to vrijeme ivjeli u gradovima osjeali, a i deklarisali, Bonjacima", odnosno Turcima", za razliku od Turkea (Azijatlija), kojih je u
ovim krajevima bilo svega 45 porodica. Iz albanskog plemena Kelmendi"
formirala se znaajna migraciona grupa, koja se naselila u tri sela: Vusanje,
Martinovie (ranije Trepa) i Novie. Ona se nije etniki mijeala sa ostalima i u cjelosti je sauvala svoj maternji jezik i sva obiljeja albanske
narodnosne pripadnosti. Karakteristino je pri tome da se, iako ve vie
od 200 godina ive sa Muslimanima Plava i Gusinja u prijateljskim odnosima, iako ih vie od 200 godina vee pripadnost jednoj religiji (islamu),
Albanci i Muslimani (Bonjaci) meusobno se ne ene i ne udaju. I jedni i
drugi su sauvali svoj jezik, obiaje, nain ivota, narodne pjesme, igre i
sve znaajnije karakteristike razliitih narodnosti.
2

Deanske hxisovulje, Glasnik srpskog uenog drutva XII, Beograd, 1880.

Dr Josip Jiriek, Trgovaki drumovi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem
vijeku, Svjetlost, Sarajevo, 1951.
* Dr Jovan Cviji, Osnovi za geografiju i geologiju, Srpska kraljevska akademija, Beograd, 1-906.
5
St. Novakovi, Balkanska pitanja i manje istorijstko-politike beljeke o
Balkanskom poluostrvu 18861905, Beograd, 1906.
3

U periodu od 1912. do 1941. godine je bilo prisutno sistematsko nastojanje da se putem naseljavanja crnogorskog stanovnitva izmijeni nacionalna struktura ovog podruja. To je prvenstveno raeno tzv. agrarnom
politikom, iako je ovdje preovladavao izrazito sitan posjed, u kojem nije
bilo ni ekonomskih ni drutvenih osnova za preraspodjelom zemljinih
posjeda. U tome se samo djelimino uspjelo. Prema popisu stanovnitva
iz 1921. godine ovdje je bilo 67,7 posto Muslimana, 24,6 posto Crnogoraca,
7,4 posto Albanaca i 0,3 posto Turaka. 6 Treba pretpostaviti da je broj
Albanaca i tada bio vei, mada je 1912. i 1919. godine znatan broj emigrirao u Albaniju. Realno uee Albanaca u strukturi stanovnitva Plava i
Gusinja i tada se kretalo od 15 do 20 posto. Na ovaj teren je 1913. godine,
prema odluci kralja Nikole, naseljeno i 37 albanskih porodica katolike
vjeroispovjeti (375 stanovnika u 1921. godini). Meutim, oni su predstavljali posebnu grupaciju i sa Albancima islamske vjeroispo vjeti nisu odravali nikakve kontakte, niti je zajednica jezika i narodnosne pripadnosti
u tome bila od uticaja. Vie su se oslanjah na ondanje nosioce vlasti, a
maksimalno su bili privreni katolikoj crkvi jezuitskog reda. Ovdje je,
prema tome, bila vrlo sloena nacionalna struktura. Muslimani i Crnogorci
su inili veinu stanovnitva, ali je poloaj jednih i drugih u drutvu bio
dijametralno suprotan. Jedni su tretirani nacionalno nepodobnim i za ondanju vlast posve nepouzdanim stanovnitvom, a drugi su bili nosioci vlasti
i tretirani kao nacionalni oslonac u toj sredini. Muslimani su, bez obzira
na svoje etniko porijeklo, pa i oni za koje je bilo nesporno da su prije
prelaska na islam bili Kui, Bratonoii, Piperi ili Bjelopavlii, predstavljah
jedinstvenu cjelinu i jednako su tretirani. (Bilo je, na primjer, Lonarevia
i Muslimana i Crnogoraca, i oni su nesporno od istog pretka, ali su posve
razliito tretirani. Bilo je muslimanskih porodica koje su za vrijeme turske
vladavine unitene zbog tolerantnog odnosa prema Crnogorcima, ali je i
to bilo bez uticaja.) S druge strane, bilo je stanovnitva albanskog porijekla,
koje je iz katolike prelo u pravoslavnu religiju i koje se tretiralo Srbima
(Crnogorcima). Njihovo nacionalno i religiozno porijeklo nije im inilo
nikakvu smetnju da budu tretirani kao nacionalni stubovi Kraljevine
Jugoslavije. Istovjetan tretman Muslimana (slovenskog porijekla) i Albanaca
islamske vjeroispo vjeti primoravao je i jedne i druge da se dogovaraju i
da na osnovi jedinstva interesa predstavljaju neku vrstu zajednike cjeline.
Oito je da je religiozna pripadnost bila primarna, i da je situacija na
ovom terenu bila vrlo sloena.
Na ovom prostoru ukrtali su se razliiti etniki i ekonomski interesi,
pa su i pokreti za vlastito osloboenje pojedinih naroda i narodnosti od
tuinskog jarma dolazili u meusobne sukobe. Stanovnitvo Gusinja i
Plava suprotstavilo se primjeni l. 28 Berlinskog ugovora. Oko dvije godine
trajao je pokret otpora, u toku kojeg su se odigrale i dvije velike bitke
(boj na Noviu, 4. decembra 1879, u kojem je izginulo preko 1.000 boraca
6
Statistiki godinjak Kraljevine Jugoslavije, Popis stanovnitva od 31. januara 1921, Dravna tamparija, Sarajevo, 1932.

sa obje strane, i boj na Murini, 8. januara 1880). Ovdje se istovremeno javlja poznati sukob oslobodilakog pokreta crnogorskog naroda sa buenjem albanske nacionalne svijesti, izraenim u Prizrenskoj ligi, koju su
u toj situaciji i Muslimani Plava i Gusinja prihvatili kao svog saveznika.
Velike sile su bile nemone, pa zato i prisiljene da u tom dijelu izmijene
prvobitnu odluku Berlinskog kongresa, te da, uz dejstvo flote Sedam
velikih sila, u zamjenu za Plav i Gusinje izdejstvuju predaju Ulcinja Crnoj
Gori. Ostale su u sjeanju loe uspomene, koje su prouzrokovale vrlo
teke posljedice. Od februara do maja 1913. godine ovdje je nasilno prevedeno u pravoslavlje oko 12.000 itelja islamske vjeroispovjesti, koji su
tada bili dravljani Kraljevine Crne Gore, a oko 800 ih je strijeljano ili
poubijano. Slino se dogodilo i februara 1919. godine kada je ubijeno oko
450 stanovnika Plava i Gusinja, sva imovina opljakana, a stanovnitvo
emigriralo. Najvei broj onih koji su emigrirah vratio se u opustoene
domove, jedan dio je komitovao u vrletima Prokletija, a jedan ostao u
emigraciji i postao plijen tuih interesa, kao i svaka druga emigracija.
Do 1924. godine vladalo je ovdje totalno bezvlae. Ljudi su na sve strane
ubijani, a niko za to nije odgovarao. Poslije toga situacija se relativno
smirila. Ubijane su samo odabrane linosti, u reiji ondanje vlasti, u emu
je posebnu ulogu imao bivi uitelj srpske kole u Plavu, iz vremena turske okupacije, Novica Popovi, koji je potom bio ef ispostave, a zatim
i narodni poslanik ovog kraja. On je uspio da oko sebe okupi neke plavsko-gusinjske prvake i da ih upregne u svoj jaram". Kao starosjedilac (roen
je u Sekularu) demagoki je nastupao sa platformom borbe protiv Vasojevia, jer su mu tamo bili glavni konkurenti za vlast i tamo nije imao
nikakvog upliva, pa je poslaniku titulu obezbjeivao glasovima iz Gusinja,
Plava i Sekulara, gdje je bila veina stanovnitva ondanjeg sreza andrijevikog. Nepismena i obespravljena glasaka masa iz redova Muslimana i
Albanaca svjesna je bila da glasa za svog najveeg krvoloka, ali je slijepo
i posluno slijedila svoje prvake. Samo se jedan naao odvaan da mu
kae istinu u oi: Zasluio si, pa kada bi palo jo stotinu glava sa naih
ramena, da ti se ne da nijedan glas u plavsko-gusinjskoj ljugi, jer nema
ni puta, ni potoka, ni voznika, to ih nisi zalio krvlju nedune muslimanske
sirotinje". 7 Popovi je bio inicijator i organizator ruenja damijskog munara, a kada je iz Ministarstva prosvjete nareeno da se sa bive damije
skinu krstovi, poslat je slubeni odgovor da se niko, ni meu muslimanima
ni meu pravoslavnim, nije naao ko bi predmetne krstove skinuo, bilo
dobrovoljno ili za pare. To je bio stil rada Popovia i onih koji su ga okruivali. Birah su ovi ljudi sve one koje im kae komandir andarmerijske
stanice i ef ispostave, drei se one narodne: Kur beg sjai, Ali beg
uzjai, dok doratu otvorie sadna".
Iz toga perioda znaajno je ukazati i na dvije pojave koje su unijele
neto kvalitetno novo u ove krajeve. Bila je to pojava Zufera Musia na
politikoj pozornici Plava i nastupanje brojne kolovane omladine iz redova
7
Rao Hot, prvak bratstva Hota, oficir Kraljevine Crne Gore, prvi predsjednik NOO, a zatim komandant mjesta u Gusinji.

sve tri nacionalnosti, koja je velikim dijelom bila pod uticajem Komunistike partije Jugoslavije i kao takva se maksimalno angaovala na razvijanju bratstva i jedinstva na ovom prostoru, gdje su inae bile prisutne teke
deformacije u meunacionalnim, meuvjerskim i linim odnosima ljudi.
Zufer Musi je bio najstariji kolovani omladinac iz Plava. 8 Poticao
je iz poznate muftijske porodice. Otac mu je februara 1913. godine strijeljan
u prvoj grupi sa 12 najistaknutijih graana Plava. Zufer se u vrijeme
kolovanja opredijelio za bratstvo i jedinstvo. Sa tom parolom dva puta
se javljao na izborima za predsjednika optine (1933. i 1936. godine). Prvi
put je dobio 400 glasova, drugi put mu nisu ni dozvolili da se kandiduje,
u posljednjem trenutku vlasti su odbile da ovjere njegovu listu. No, pokret
koji je vodio bio je ne samo prisutan ve i izrazito aktivan, pa je dolo do
masovne apstinencije glasaa, tako da ni vladin kandidat, uveni aban-beg
Redepagi, nije mogao biti izabran. Musi je bio student prava na Beogradskom univerzitetu. Od 1933. godine pripadao je naprednom studentskom pokretu, a organizaciono je bio lan Saveza zemljoradnike omladine
i bio u rukovodstvu tog Saveza na Univerzitetu. On je bio pretea i pobornik
srpske nacionalne orjentacije meu Muslimanima Plava i Gusinja. Njega
je pomagala sva kolovana omladina, muslimanska i crnogorska. Njegovom
pokretu Saveza zemljoradnike omladine pristupio je i Mito Turkovi,
koji je bio najstariji kolovani omladinac iz crnogorske nacionalnosti, a
poticao je iz poznate i mone porodice, koja je posebno respektovana i od
ondanje vlasti. Pa ipak, pokret Zufera Musia ondanja vlast je prihvatila na no" i sa njim se nemilosrdno obraunavala. U povezivanju muslimanskih i crnogorskih masa, koje je, istovremeno, bilo praeno zahtjevima
za pravednije drutvene i meunacionalne odnose, koji su dobijali nove
impulse i odravani prisustvom i saradnjom veeg broja omladine koja
je bila pod uticajem Komunistike partije Jugoslavije, vlast je vidjela
veliku opasnost, tim prije to je u programskoj orjentaciji Zufera Musia,
prezentiranoj u njegovom petnaestodnevnom listu za ekonomski i kulturni
preporod muslimana juga Na dom", koji je izdavao u Skoplju, jasno
proizilazila bliskost, a esto i sutinska istovjetnost sa programom KPJ.
Na izborima za Narodnu skuptinu decembra 1938. godine Musi se
kandidovao na listi Udruene opozicije, kao delegat Saveza zemljoradnika.
Organi vlasti preduzeli su drastine mjere da bi osporili ovjeru kandidatske liste Musia na listi Saveza zemljoradnika. Zatvoreni su predlagai
liste i u zatvoru su ucjenjivani da odustanu od potpisa. Organi vlasti i kandidat JRZ-e Novica Popovi znali su ta znai za JRZ-u i za njen izbor ako
muslimanski ivalj glasa za Zufera Musia". 9 Kandidat JRZ Popovi, kada
je uvidio da mu se tlo pod nogama ljulja", javno je, na zboru u Gusinju
podsjetio na mrane dogaaje iz 1913. i 1919. godine i istakao: Ko glasa za
JRZ-u, za mene, taj je za kralja i za Jugoslaviju. Ko bude glasao opoziciju,
8

Umro 1967, kao general-major JNA; nosilac Partizanske spomenice 1941".

Dr Milovan Vasovi, Politike borbe u Crnoj Gori 19381945 (doktorska
disertacija, str. 77. i 79), Beograd, 1976.
9

taj je protiv kralja, taj trai komadanje Jugoslavije i mi moramo da se

borimo protiv takvih. Sjetite se ta je ovdje radio Avro Cemovi 1912.
godine i ta je raeno 1918. godine protiv onih koji su bili protiv stvaranja
Jugoslavije. Mi imamo snage da danas jo ee postupimo".
Uprkos svemu, kandidat Udruene opozicije dobio je 1.032 glasa u
Plavu i Gusinju. Meutim, politiki se mnogo dobilo, jer to je prvi put od
stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Jugoslavije, da se
narodne mase organizuju i da se osmjele da neto urade protivno volji
policijske vlasti, koja je imala i posebna ovlatenja u ova dva zabaena
kraja. Nekoliko grupa graana nosilo se sa andarmerijom i silom se
probijalo na biralite. Prvi put, poslije toliko mranih godina, osiromaene
seljake mase, znatan broj omladine, zanatlija, gradskog stanovnitva i
narodnog svetenstva Muslimana i Crnogoraca, zajedno su nastupah, mimo
i protivno volji onih koji su ih vodili.
Velikim dijelom to je zasluga napredne studentske i srednjokolske
omladine iz ova dva mjesta, koja je bila pod uticajem Komunistike partije
Jugoslavije. Meu njima je ve bilo nekoliko zrelih komunista, od kojih
su se isticali: Beo Bai, uro Lonarevi, Hajro Sahmanovi, Duan
Kosti, Esad Mekuli, Cvetko Turkovi, Jusuf Redepagi, Uro Dudovi,
Haso Bajrektarevi, Vuko Turkovi, Emin Redepagi, Milo Dudovi,
Bajram Metovi, Ljubo Popovi i drugi. Bilo je u predratnom periodu, iz
ova dva mjesta, oko 105 studenata i srednjokolaca. Najvei broj je bio
iz Velike medrese u Skoplju (45). Ostali su proli kroz beransku (ivangradsku), peku i podgoriku (titogradsku) gimnaziju, a jedan broj su bili
pitomci Gajreta". Ono to ih je posebno karakterisalo bio je maksimalno
izraen idealizam, elja i spremnost da se postojee stanje i zaostalost
prevaziu, da se uspostave praviniji drutveno-ekonomski i meunacionalni odnosi i bezrezervno opredjeljenje za bratstvo i jedinstvo. Svojim
primjerom takve bratske ljubavi i meusobne privrenosti, radikalno su
lomili mee i neprevaziene meunacionalne i meuvjerske razmirice, koje
su na ovom podruju bile i suvie teke i sloene. A bila su to djeca iji
su roditelji strijeljani ili su strijeljah, djeca muslimanskih hoda i pravoslavnih popova (koji su po nalogu ondanjih vlasti vrili pokrtavanje),
djeca bivih begova i ifija, djeca iz uglednih crnogorskih porodica i muslimanskih muftija. Teko da se mogu opisati i izraziti meusobna ljubav i
saradnja koje su jaale meu tom omladinom. Sredina u kojoj su ivjeli i
djelovali nije mogla da ih prati, pa ni da ih shvati. Poslasmo ih u Medresu
da zamjene ove ostarele hode i muftije, a oni nam dooe komunisti".
A Velika medresa u Skoplju stvarno je iznevjerila nade njenih osnivaa,
koji su shvatili da politika koju su vodili prema Muslimanima, Albancima i
Turcima stvara objektivno uslove da ovi graani Kraljevine postanu pogodan objekt za tue uticaje 10 , te da je neophodno da se pod specifinim
prilikama i okolnostima vaspita podmladak iz siromanih slojeva, koji e
poi u narod i tako nadoknaditi loe svetenstvo, loe hode nasleene od
10

Arhiv Jugoslavije, Fond Ministarstva prosvjete, poverljiiva graa, F. 63, br. 167.

Osmanlija". Obezbijedili su im besplatno kolovanje i izdravanje u internatu. Za profesore i vaspitae poslali su im i posebno odabrane nacionalne" vaspitae. Ali oni, aci, ne zamijenie loe hode, niti postadoe
tumai i nosioci reimske politike u sredinama iz kojih su izali, ve pod
uticajem Komunistike partije postadoe luonoe borbe za nove drutvene
odnose.
Ipak, njihov uticaj na iroke mase Plava i Gusinja bio je skroman.
Razloge za to treba traiti u pojavama prekomjernog radikalizma, pa i
ljeviarenja. Meu starijim stanovnicima Plava i Gusinja bilo je prisutno
nepovjerenje. Mrane uspomene prolosti teko su se zaboravljale. Teko
se naputao patrijarhalni nain ivota optereen konzervatizmom, koji je
proizilazio iz izrazite ekonomske i obrazovne zaostalosti i totalne nepismenosti. kolovana omladina, u koju su bile uprte oi i nade, masovno je nastupala ateistiki, u emu je prednjaila ona to je kolovana u Velikoj medresi
u Skoplju. Bilo je meu njima djece poznatih hoda i muftija. Radikalan, a
ponekad i vulgaran nain obrauna sa religioznim osjeanjima, neprijatelj
je koristio za zastraivanje komunizmom (neznabotvo, zajedniki kazan,
ruenje institucije braka i slino). I tako je ta omladina, velikim djelom
otuena od irokih narodnih masa, predstavljala neku strukturu za sebe.
Nju je prihvatala malobrojna zanatska i egrtska omladina, dio samostalnih
zanatlija i pojedini graani progresivne orijentacije. U selu, pa i meu
seoskom omladinom, naroito meu Muslimanima i Albancima, skoro da
i nije imala nikakvog uticaja. Nepostojanje partijske organizacije uzrokovalo je da se ne iskoriste znaajne mogunosti za pravilniji politiki rad
na ovom terenu. Mjesni (Sreski) komitet KPJ u Andrijevici malo je poznavao stvarno stanje na tom terenu i vrlo bojaljivo je pristupao organizovanju KPJ i SKOJ-a iako je, pored srednjokolske i studentske omladine,
koja je ovdje provodila samo ljetnji raspust, postojao i jedan broj omladinaca radnika, koji su idejno ve bili privreni Partiji i bili spremni da
prihvate svaki njen zadatak. injenica da nijedan od lanova KPJ i SKOJ-a
iz predratnog perioda, sa ueg podruja Plava i Gusinja, nije primljen na
tom terenu, ve na Beogradskom univerzitetu, na Fakultetu u Skoplju i u
Velikoj medresi, takoe ukazuje na to.
U periodu 19331941. godine, kada se pod rukovodstvom druga Tita
prihvata novi stil tada u Partiji, kada su najistaknutiji studenti iz ovog
kraja postali lanovi Partije, i na podruju Plava i Gusinja poelo je pribliavanje napredne omladine masama, koje su na svoje studente i srednjokolce i dalje sa nepovjerenjem gledali. Pored sportskih takmienja i organizovanih zabava sa programom koji je bio u funkciji odbrane zemlje od
faizma, kolovana omladina je poela da organizuje mobe za izvoenje
poljoprivrednih radova (praidba, punidba, platenje pokoenog sijena i
si.), i aktivno istupa na svadbama, izletima i saborima. Za kratko vrijeme
odnosi se nisu mogli bitno izmijeniti, ali su se poeli mijenjati, i to u pozitivnom smislu.

II
estoaprilski rat na sektoru prema Gusinju imao je, u odnosu na
druge krajeve, neto drugaiji razvoj i karakteristike. Tamo su se tada
nalazili 48. pjeadijski puk iz Pljevlja, 332. rezervni pjeadijski puk pod
komandom rezervnog brigadnog generala Ljuba Novakovia i Komski
odred sastavljen od dobrovoljaca. Prema ratnom planu te jedinice su imale
ofanzivni zadatak i one su odmah nakon poetka rata krenule u napad na
dva pravca: jedni prema Jezercu i alji, a drugi prema Vrmoi, Selcu i
Tamari, sa ciljem da se sastanu sa jedinicama jugoslovenske vojske koje
su od Tuzi nadirale prema Skadru.
Snijeg je u Gusinju bio tada jo dosta velik, a na putu od sela
Vusanja prema Jezercu i Ropojanu izrazito velik. Ve sjutradan, nakon to
je 48. puk krenuo, pokazalo se da neto nije u redu. Komora je dobijala
razliita nareenja i, potpuno dezinformisana, lomila se vrletima Prokleti j a, tako da je izgubila kontakt sa borbenim jedinicama, koje su ostale
bez hrane i svega ostalog to je trebalo da ih prati. Komandant mjesta u
Gusinju bio je tada Ljubomir Broz, potpukovnik. Komunisti u Beranama
(Ivangradu) jo prije toga su otkrili dvojicu njemakih pijuna Slovenaca,
kojima je taj visoki oficir jugoslovenske vojske predao planove napada.
0 tome su obavijetene ondanje vlasti i traeno je da se taj petokolona
smijeni po hitnom postupku. On je, meutim, i dalje neometano radio
1 uspjeno obavljao posao u interesu osvajaa. Glavnina 48. puka nije
daleko stigla. Samo su njegovi dijelovi, snalazei se sami, i bez ikakvih
informacija i komande, uspjeli da stignu na udaljenost od 10 do 15 km od
Skadra. Ne znajui za kapitulaciju ratovali su nekoliko dana due od ostalih,
a zatim su se, kada su za nju saznah, predah. Tim jedinicama su se pridruile i grupe Albanaca, koje su sebe nazivale albanskim nacionalistima,
odnosno pristalicama Gani bega, koji je inae saraivao sa Intelidens
servisom i jugoslovenskom vladom. One su sa jugoslovenskom vojskom
uestvovale u razoruanju italijanksih posada, a nakon kapitulacije Jugoslavije kretale su se kao komitske jedinice. I one e, kasnije, 13. jula 1941,
biti prisutne na teritoriji Plava i Polimlja.
Komski odred je uspio da razorua italijanske posade od Vrmoe do
Selca i da stigne do Tamare. U Odredu su bili kao dobrovoljci i dva skojevca
iz Gusinja: Ljubomir Popovi, student, i Aljo Hot, radnik. Na osnovu stava
KPJ o odbrani zemlje, bila je pokrenuta iroka akcija meu omladinom Gusinja i Plava da se javljaju u dobrovoljake odrede. U njoj su se naroito
angaovali Ljubomir Popovi i srednjokolska omladina iz Velike medrese,
koja je, nakon demonstracija od 26. i manifestacija od 27. marta, bila rasputena i vratila se u Plav i Gusinje oko 30. marta. Tu je akciju zatim preuzeo
uro Lonarevi, koji je inae bio poznat kao stariji komunista i respektovan od cjelokupne omladine. Odziv je bio masovan i bilo je spremno oko 200
omladinaca da stupi u dobrovoljake redove. Meutim, kada je Lonarevi
otiao u vojnu komandu i zatraio da se omladina naorua, naiao je na
uenje odgovornih starjeina da i komunisti hoe da se bore. Otjerali su

ga iz komande uz prijetnju da e, ako se ponovo pojavi, biti zatvoren.

Ljubomir Popovi je bio sin prota orija i niko se nije usudio da ne
prihvati njegovu elju, a Aljo Hot je bio jako omiljen u gradu i nisu pretpostavljali da je komunista. uro Lonarevi je tada otiao iz Gusinja.
Iz dana u dan pristizala je studentska omladina, koju je rat zatekao
u Beogradu, Skoplju i Zagrebu. Formirane su radne jedinice za ienje
akora, kuda je odstupao Stab 3. skopske armije i dijelovi pojedinih vojnih jedinica. Demoralizacija se osjeala na svakom koraku. Ubrzo je obavljena i kapitulacija.
U veernjim asovima, dan prije nego se saznalo za kapitulaciju,
organizovan je u selo Dolji skup Albanaca katolike vjeroispovjesti. Tu
im je saoptena vijest o kapitulaciji, to su pozdravili enlucima iz puaka.
Sjutradan oko 10.00 asova, dok su jedinice 48. puka i Komskog odreda
jo bile na osvojenim poloajima u Albaniji, a vijest o kapitulaciji je ve
bila poznata, u Gusinje su, iz sela Dolje, dola dva poznata gusinjska graanina u kompletnoj crnoj faistikoj uniformi. andarmerija i optinska
vlast su ih mirno posmatrali, a oni su prkosili, demonstrirajui svoju pobjedu. Komandant mjesta, potpukovnik Broz, bio je ve nestao iz Gusinja.
U grad su poeli da ulaze i drugi naoruani graani katolike vjeroispovjesti iz Dolje. Oito je bilo da je katolika crkva, preko svog punkta u
Vrmoi, organizovano djelovala kao peta kolona na ovom terenu, mada se
prije toga nije uoavala. Pokazalo se kasnije da je sve to organizovano
vjetom rukom fra Pjetro Davida, svetenika iz Vrmoe. On je 1938. godine
prisustvovao otvaranju katolike crkve u Kaaniku kod Gusinja, a kada je
italijanska okupaciona vojska ula u Gusinje, bio je u stroju, ali ne sa svetenikom mantijom, ve u uniformi italijanskog oficira.
Drugi petokolonaki punkt, odnosno pijunski centar, nalazio su u
Plavu. Djelovao je pod rukovodstvom dr Emilija Zoratija. Doao je taj
stranac i evropski ovjek 1938. godine u malu, zaputenu varoicu Plav, u
koju ve mnogo godina niko nije zalazio. A on se tu nastanio, navodno kao
strastveni lovac i ribolovac. Privuklo" ga Plavsko jezero i Prokletije. Prvi
je u Plav dopremio motorni amac i postao predmet panje ljudi tog kraja.
Podigao je u centru Plava mali park. Kada su studenti doli na godinji
raspust, primijetili su da je rasporedom cvijea i zelenili u parku napravljen
veliki kukasti krst, pa su jedne veeri pokvarili tu prljavu rabotu. Optina
plavska je, na prijedlog i insistiranje ondanjeg narodnog poslanika Novice
Popovia, dodijelila Zoratijeu titulu poasnog graanina Plava. Tri godine je ivio taj stranac u Plavu i bez smetnje obavljao svoje poslove. Kada
su prve motorizovane njemake jedinice prole preko akora, dr Zoratije
ih je tamo saekao, uskoio meu njih i nestao. (Prialo se da je u vrijeme
rata ivio u Niu, a poslije rata se javio nekom poznaniku u Plavu, koliko
da se zna da je ostao iv i nekanjen.) Podrka koju je uivao od narodnog
poslanika Novice Popovia ostala je neobjanjena. Popovi je u vrijeme
NOB bio jedan od vodeih etnikih glavara u Vasojeviima. ivio je u
Sekularu i prikupljao obavjetenja sa terena prema Plavu, Gusinju i Metohiji. Sauvani su neki njegovi izvjetaji sa potpisom Alije" (njegov pseu32 Ratna seanja, III

donim obavjetajca). Nakon sloma faizma emigrirao je za Istambul, gdje

mu se trag gubi.
U samom Plavu i Gusinju postojale su manje grupe koje su otvoreno
propagirale mo njemakog Rajha i navijaki se ponaale. U vrijeme rata
pojedinci iz njih su bili nosioci njemake propagande, proturali su razne
alarmantne vijesti, koje su se ule i na drugim mjestima, ali nije utvreno
da li su bili i organizovani. Poto nisu poinili neke direktne zloine, poslije
osloboenja nisu sueni.
Odmah nakon objavljene kapitulacije policijska vlast u Plavu i Gusinju se raspala. Ostala je da funkcionie samo optinska vlast, i to vie
nominalno. Predsjednik optine u Plavu bio je Semso Ferovi11, a u Gusinju
Saljo Nikoevi. emso je, sa bratom, kao mladi, bio jedan od rijetkih
Ferovia koji su s majkom ostali u Plavu i sve do 1937. godine bio je nezapaen. U narodu je bio cijenjen. Upravo tada je Novica Popovi, nakon
poraza svog tienika na optinskim izborima 1936. godine, strahujui od
pokreta koji je predvodio Zufer Musi, uspostavio vezu sa emsom Feroviem i odabrao ga za svog saradnika u Plavu. Dogovorili su se lako:
Popovi je Ferovia doveo za predsjednika optine, a Ferovi je Popoviu
obezbjeivao glasae na izborima za narodnog poslanika.
Saljo Nikoevi je iz poznate kue Smake Nikoevia12, koji je u
turskom i austro-ugarskom periodu bio glavar Gusinja, a 1919. godine
predvodio emigraciju Gusinjana u Albaniju. I sa Saljom je Novica Popovi
odravao vrste veze. Nikoevi je, uz njegovu pomo, bio predsjednik
optine u Gusinju neprekidno od 1933. godine. Dosta je nauio od Popovia,
naroito da politizira, i imao je dosta prijatelja i meu Albancima i meu
11
emso je inae iz poznate porodice Ferovia, koja je od kraja XIX vijeka
do 1912. godine bila nosilac turske vlasti u ta dva mjesta. Meutim, bila je istovremeno u posebnim vezama i sa sirpskom :i crnogorskom vladom, koje su je finansirale. U 19121914. godini svi Ferovii, koii su uspjeli da prijeu u Kosovsku
Mitrovicu, dobili su nacionalne penzije srpske vlade. Otac emsov je ostao u Plavu
gdje ga je, sa bratom i jo 10 uglednih graana, ondanja crnogorska vlast strijeljala februara 1913. godine. Od 1916. do 1918. godine Ferovii su bili nosioci austro- ugarske vlasti, a od novembra 1918. do februara 1919. bili su rukovodioci plavsko-gusinjske pobune i itzv. autonomije", nakon ega su emigrirali u Albaniju i bili
ostaloj emigraciji na elu.
12
Smako Nikoevi je najprije paktirao sa Francuzima, a zatim se opredijelio za Italijane. Potplaene ubice (najvjerovatnije srpske vlade) su ga likvidirale
u naselju Banbala, nedaleko od Slkadra, gdje je bio smjeten emigrantski logor.
Za vrijeme dok se nalazio na elu emigracije, Smako Nikoevi je toiio u raznim
politikim vezama i sa nekim politikim grupacijama i pojedincima u Albaniji,
meu kojima i sa Miustaf-Krujom, koji je 1941. godine bio predsjednik marionetske
vlade u Tirani.
Kruja je 19214. godine, borei se .protiv demokratskog pokreta Fan-Nolija,
emigrirao u Okolinu Gusinja. Traei potomke svog prijatelja Smake Nikoevia,
povezao se sa Saljom Nilkoeviem i zatraio od njega pomo. Saljo nije bio kolovan, ali je bio mudar. Nije smio sam da primi Mustaf-Kruiju, ve je poao na razgovor kod Novice Popovia, koji je tada bio ef ispostave u Plavu. Sa Novicom se
sporazumio da moe pruiti gostoprimstvo tom poznatom albanskom politiaru i
emigrantu. Popovi je kasnije, preko Nikoevia, lino kontaktirao sa Mustaf-Kirnjom. Nije poznato u emu se ta saradnja sastojala, ali je tada uspostavljena vrsta
veza Novice Popovia i Salja Nikoevia i od tada pa dalje njih dvojica e stalno
saraivati i jedan drugog ispomagati.

Crnogorcima, dok je meu Muslimanima uticaj odravao prvenstveno preko

rodbinskih veza. I poslije kapitulacije nastavio je da taktizira izmeu albanskih i crnogorskih nacionalnih ekstremista, pa su ga pojedini albanski nacionalisti tretirali zatitnikom Srba, jer se, navodno, sa njima ne obraunava
dovoljno odluno.
Odmah nakon objavljivanja kapitulacije Jugoslavije, izvren je masovni napad na vojne magazine, u kojima je bilo oruja, municije, vojne
odjee, namirnica i suda. Vojska koja se vraala sa fronta, andarmerija i
optinska vlast, mirno su to posmatrali. Kada se poelo niko to vie nije
mogao zaustaviti. Bilo je to haotino stanje bezvlaa. lanovi Partije, koji
su se vratili sa univerziteta, skojevci i napredni omladinci, pokuah su da
odvrate ljude da to ne ine, ali su bili nemoni. Oni sami su stajali po
strani, smatrajui to prljavom rabotom kojom nisu htjeli da se kompromituju. Tako su ostali i bez oruja. Meutim, oni koji su pljakah najvie su
grabili puke i pukomitraljeze, mitraljeze je rijetko ko nosio, a municije
je bilo toliko da se desetak dana vukla po magazinima. Djeca su iz metaka
vadila barut i u igri ga palila. Bilo je po ulicama i batama baenih mitraljeza, sa kojima su se djeca igrala. Nikakvih instrukcija u tom meteu i
bezvlau nije bilo. A zatim je u Gusinje ponovo doao uro Lonarevi.
Fovezao se sa dvojicom KPJ lanova, koji su bili u 48. puku (Ljubia
Miloradovi, iz Prijepolja, i Mihailo Ojdani, iz Berana). Od Miloradovia
je dobio istorijski proglas CK KPJ u kojem se govorilo i o potrebi sakupljanja oruja. Miloradovi i Lonarevi su uspjeli da prikupe neto oruja,
koje je natovareno na 4 konja. Dio tog oruja je ostavljen i sakriven na
terenu Gusinja, a dio je Miloradovi potjerao za Sandak.
Bezvlae nastalo nakon kapitulacije nametnulo je novi problem.
Pronoeni su glasovi da se stanovnitvo alje, iz sjeverne Albanije, priprema i koncentrie da napadne Gusinje radi pljake. To u takvim situacijama
nije bilo nita novo. Uvjek se javljalo kada je neka i neija vlast propadala.
A stanovnici alje ivjeli su u vrletima Prokletija, u vrlo surovim uslovima,
u velikoj nematini i totalnoj zaostalosti. (Austrijski putopisac, baron
Nopche, pisao je poetkom ovog vijeka da su stanovnici alje do prije 100
godina ivjeli u peinama.) Strah i panika nisu bili bez osnova. I januara
1916. godine, kada je kapitulirala crnogorska, a povukla se srpska vojska,
crnogorske porodice u Gusinju bile su prihvaene od gusinjskih Muslimana,
koji su im obeali da e ih uvati i tititi od napada ma sa ije strane. A
onda su navalili alje i ostala brdska plemena i napala Gusinje. Tri dana
je Gusinje davalo otpor i titilo svoje sugraane, a kada su ocijenili da
dalje izdrati ne mogu, prvenstveno zato to su im bili prekinuti putevi
za Metohiju, odakle su se snabdjevali itom, dogovorili su se sa crnogorskim
porodicama da ih prebace iz Gusinja i otprate do planine Lipovice, na putu
za Kue. Tako su im spasli ivote i dio imovine koja se mogla ponijeti;
ono to je ostalo opljakano je.
alja, meutim, nije dola. Ah su doli drugi, iz drugog pravca, iz
neto pitomije i civilizovanije Vrmoe i ostalih sela plemena Kelmendi. No,
oni su se sada javili kao navodni oslobodioci Albanaca, u koje su ubrajah
i plavsko-gusinjske Muslimane, i njihovi zatitnici od Vasojevia. Taj pok-

ret je predvodio Prenk Calje, bajrektar cijele Keimende, koji je istovremeno bio i major faistike italijanske vojske. Okupator je zakasnio" da svoje
okupacione regularne jedinice poalje i u plavsko-gusinjsku kotlinu. Dao
je zato ovlatenje svojoj marioneti, koji je kanalima fra Pjetro Davida,
preko katolike crkve u Gusinju, obavijestio o tome predsjednike optina
Gusinja i Plava i zatraio ne samo da mu ne daju otpor, s obzirom na to
da dolazi u ime italijanske okupacione sile, ve da ga prime kao oslobodioca
i da se teritorija Plava i Gusinja pripoji Velikoj Albaniji. Tako je 24. aprila
1941. godine, predsjednik gusinjske optine sazvao na dogovor sve plemenske (bratstvenike) prvake, bajrektare albanskih sela i uticajnije linosti iz
Gusinja. Meu njima su bili, kao crnogorski prvaci, major Nika Vueli i
Stevan Dragovi. Svi su prihvatili poruku Prenk Calja, sa obrazloenjem
da im je on, kao major okupatorske vojske, potreban da ih titi od eventualnih napada iz Vasojevia. Samo jedan od prvaka je bio protiv. Opet
je to bio prvak bratstva Hota, iz Gusinja, Rao Hot, koji se kategoriki
usporotivio ponudi Calje govorei da nikakve neregularne jedinice ne
treba prihvatiti ve da treba saekati regularnu okupatorsku vojsku, ,,a
okupator neka zatim dovodi koga hoe, jer nas je porobio". Usamljeni
glas Raa Hota ostao je samo da se pamti, a poruka Prenk Calju je poslata
i organizovan je doek njegove vojske.
Ve 25. aprila 1941. godine Calja je sa svojom vojskom sveano uao
u Gusinje. Naizgled primitivan, sa jo primitivnijim pratiocima, u zastarjeloj malisorskoj narodnoj nonji, izaao je na balkon optine i pred okupljenom masom odrao govor na albanskom jeziku, koji je malo ko razumio. ivio Due, ivio Emanuel, ivjela faistika Italija, ivjela Velika Albanija", bile su parole sa kojima se obratio masi. Oni koji su razumjeli ta govori rekoe da je govorio i o tome da crnogorski naseljenici moraju vratiti zemlju oduzetu Albancima i da zastavu, a time i granicu Velike Albanije", treba istai u selu Kruevu, oko 5 km od Murine,
prema Andrijevici. Priao je o borbama s Crnogorcima, svjesno raspirujui ovinizam, a zatim je poao za Plav. Tamo je odrao slian govor i
spustio se prema Murini, gdje je na Kruevu istakao zastavu faistike Italije i Albanije.
Muslimanske mase, kao i crnogorske, ne samo da ih nisu rado primile i doekale, ve su bile zbunjene i uplaene.
Desetak dana nakon ulaska Calja u Gusinje i Plav, stigla je i plavsko-gusinjska emigracija iz Albanije, sa Bejto Pljavom (Medunjaninom),
Rizom i Sabom Feroviem, Imerom Maliom, Vejsom Sahmanoviem i drugima. Jedni su doli u faistikim uniformama, drugi u narodnoj nonji.
Kada su se preci Bejtovi naselili u Plav, iz Meduna u Kuima, nazvali
su se Medunjani, a njihov potomak, kada je emigrirao u Albaniju, nazvao se Pljava", da bi na taj nain prekinuo vezu sa Medunom. On je bio
najistaknutiji faista meu emigracijom. Radio je u tajnoj politikoj policiji (likvidirali su ga 1944. godine albanski komunisti kao efa kvesture
politike policije u Tirani). Nije doao da ostane u Plavu, ve samo da
organizuje posao. Meutim, iako su on, sa Rizom i abom Feroviem,
i Prenk Calja sluili istom gospodaru, pokazalo se da kod njih postoje

razliiti interesi u pogledu vlasti u Plavu i Gusinju. I jedni i drugi su

se nadmetali ko e biti vjerniji okupatoru i u propagiranju velikoalbanskih pretenzija pod zatitom italijanskog okupatora. Ali, Bejto, Rizo i
Sabo nisu bili spremni da prepuste vlast Prenk Calju, iako je on uivao
bezgraninu podrku okupatora. Uloga Bejta Pljave u vlasti, u Tirani,
u tom pogledu je bila primarna. Istovremeno je Prenk Calja, nakon to
je pod vidom obaveze vraanja vojne odjee, ivotnih namirnica i posua
iz magazina 48. peadijskog puka, opljakao vei dio crnogorskih porodica, poeo da pretresa i muslimanske i albanske porodice i da i njih
pljaka, pa je taj samozvani oslobodilac" i Prenk-paa", postajao sve
omreniji u narodu, gubei pozicije, a novu vlast je preuzimao Rizo Ferovi. Istovremeno je Vuksan Gojkovi, rodom iz Velike, koji je izmeu
dva rata bio sreski naelnik i boravio po Metohiji, stvarao naoruane
grupe od metohijskih izbjeglica i mjetana za borbu sa Arnautima i plavskim Turcima". Kreui se od katuna do katuna i on je razvijao ovinistike strasti. Sve je to bilo u duhu okupatorske politike zavadi pa vladaj", jer ni jedna ni druga strana jo nita nije mogla dobiti, poto je
okupator i dalje vodio Plav i Gusinje kao dio crnogorske okupacione zone,
a marionetska vlada u Tirani kao dio Velike Albanije. Taj problem je
okonan tek u avgustu 1941. godine.
Agrarni problem i pitanje granica otvoreni su dolaskom Prenk
Calja, a nastavljeni i potencirani dolaskom emigracije iz Albanije. Formirani su agrarni sudovi u Gusinju i Plavu, koji su vraali Muslimanima i
Albancima oduzetu zemlju. Agrarni problem je nastao jo 1913. i 1914.
godine, ali ne kao ekonomski ve kao politiko-nacionalni, jer je na oko
6000 ha oranica ve tada ivjelo oko 18000 stanovnika, a begovskih i velikih posjeda uopte nije bilo. Najee su to bile parcele od oko pola hektara oranice i oko 2 hektara livade. Pravni osnov za oduzimanje zemlje
jednima i naseljavanje na tu zemlju drugih bila su takozvana odmetnika
zemljita. Svima onima koji su ostali u emigraciji, ili su komitovali, zemlja je oduzimana. Meutim, lokalne vlasti su esto vrile presiju i protjerivale vlasnike zemlje, koji su se odmah vraah, ili bi u emigraciji ostao jedan lan porodice, dok su na zemlji ostajale vrlo brojne porodice,
koje su sa onim, koji je u emigraciji, ivjele u zajednikom i nepodijeljenom kuanstvu, pa su takvi sluajevi najee rjeavani na tetu vlasnika zemlje. Agrarni odnos na ovom podruju rjeavan je tako to se
zemlja oduzimala jednom a dodjeljivala drugom siromahu, samo razliite nacionalnosti i vjeroispovjeti. Takva politika je unosila zlu krv meu
nedunom sirotinjom i sa jedne i sa druge strane. Sva tako oduzeta zemlja vraena je sada prvobitnim vlasnicima, ali se ilo i dalje pa je oduzimana i zemlja koja je izmeu dva rata slobodnom voljom vlasnika prodata, uz obrazloenje da je prodaja izvrena u nenormalnim uslovima,
pod pritiskom ili prijetnjom. Tako je ponovo zamuena zla krv" meu
ljudima razliitih nacionalnosti i vjeroispo vjeti.
Uspostavljanje novih granica i pripajanje Plava i Gusinja Velikoj
Albaniji prouzrokovali su veliku uznemirenost meu stanovnitvom.
Problem granica ovdje nije bio nov. Jo 1913. godine je bio prisutan

u poznatom Londonskom protokolu i na Konferenciji ambasadora od 9.

novembra 1921. godine. I tada je, uticajem raznih subjektivnih faktora,
komisija Drutva naroda pripojila Vrmou Albaniji i tako prekinula osnovnu saobraajnicu koja je vjekovima, preko Rikavikog jezera i Meduna,
povezivala Limsku dolinu i Kosovo sa Zetom i Primorjem. To se kobno
odrazilo na Plav i Gusinje i unitilo njihovu ekonomiju, koja je zavisila od te saobraajnice. Tako je, udnim okolnostima, iz limskog sliva
samo Vrmoa odsjeena, mada je zadatak komisije za razgranienje bio
da sliv Lima i Drima bude osnov granice izmeu Jugoslavije i Albanije
na ovom sektoru. Sada se polo jo dalje i granica je uspostavljena 25 km
nizvodno prema Limskoj dolini, na prostoru gdje su preteno ivjeli Muslimani i Crnogorci. Meutim, u ondanjim uslovima muslimansko stanovnitvo je bilo prilino pasivno, mada se nije ni osjealo ni izjanjavalo
Albancima. Dva su razloga tome.
Propagatori velikoalbanske politike su uspjeli da nametnu famu 1913.
i 1919. godine i da uliju strah od ponavljanja zloina iz tog perioda. Na
svakom koraku i u svakom razgovoru to je strahovanje bilo prisutno,
mada tada nije bilo pojava koje bi na to upuivale, tim prije to je stanovnitvo Plava i Gusinja bilo do zuba" naoruano.
Eventualno zatvaranje puteva prema Metohiji, gdje su granice Velike Albanije bile ve uspostavljene, onemoguilo bi snabdijevanje stanovnitva Plava i Gusinja itom, ali su istovremeno, otvaranjem puta
prema Skadru, stvorene nove mogunosti za trgovinu stokom pravcem
PeterSkadar i snabdijevanje solju i drugim potreptinama obrnutim
pravcem. Muslimani ovih krajeva su imali tradiciju u tom pogledu, a veliki broj stanovnitva, koje je bilo jako siromano, naao je izvor egzistencije u kirajdijskim uslugama (poznate su bile gusinjske kirajdije od
Podgorice do Pei, Skadra, Kosovske Mitro vice i Metohije u cjelini).
Tako sloena politiko-ekonomska situacija, uz naruene meunacionalne i meuvjerske odnose, zahtijevala je od komunista ovog kraja
veliku aktivnost i izvanrednu umjenost. A one su bile nedovoljne za kompleks i irinu problematike koja se nametnula.
Prije nego je formirana partijska elija i organizacija SKOJ-a, u
Gusinju i Plavu su odrani zajedniki sastanci studentske i srednjokolske omladine. Inicijator sastanka u Gusinju bio je student Sekule Sekulovi. Sastanak je odran u kui Reda Memia. Trajao je dva dana. Prisustvovali su mu svi studenti i srednjokolci, a od radnike omladine samo
Aljo Hot. Sastanak je sazvan da se ocijeni i definie politika situacija
nakon kapitulacije, da se preispitaju pojedinana gledanja, da se kritiki
i samokritiki osvrne na odreene pojave i da mobilizatorski djeluje na
ouvanju jedinstva meu omladinom. Svi prisutni su diskutovali, iznosili
karakteristine pojave, i, na kraju, ocjenjujui realno nastalu situaciju,
isticali neophodnost borbe protiv raspirivanja mrnje izmeu Muslimana
i Albanaca, sa jedne, i Crnogoraca sa druge strane.
Slian sastanak odran je i u Plavu, pod rukovodstvom Vuka Turkovia, u kui Bajrama Metovia. I na njemu je dolo do izraaja puno jedinstvo srednjokolske i studentske omladine svih nacionalnosti.

U drugoj polovini aprila 1941. godine formirana je prva partijska

elija 13 za teren od Murine, uzvodno uz Lim, do Gusinja. Njeni lanovi
su bili; 8 studenata, koji su se vratili sa univerziteta u Beogradu, Skoplju i Zagrebu i 1 krojaki radnik, koji je dotada bio u partijskoj eliji u
Ulotini, a ivio je u Pepiima, selu udaljenom oko 6 km nizvodno od Plava. Konstituisanje elije izvreno je u Brezovicama, u kui Bea Baia.
Na prvom sastanku bilo je prisutno samo 6 lanova, jer se braa Dudovii jo nisu bila vratila iz Skoplja. Tako je prva elija formirana od lanova Partije koji su u nju primljeni u drugim sredinama. Evo nekoliko
podataka o njima.
Beo Bai, iz Brezojevia kod Plava, ak Velike medrese u Skoplju; od 1938. godine student Filozofskog fakulteta, gdje je primljen za
lana KPJ. Izabran je 1940. za lana Pokrajinskog komiteta SKOJ-a Makedonije. Kao jedan od organizatora majskog trajka studenata Filozofskog fakulteta u Skoplju iskljuen je sa fakulteta i jedno vrijeme proveo u policijskom zatvoru u Skoplju, poslije ega je prijeao u Zagreb,
gdje je nastavio revolucionarnu aktivnost. U Plav se vratio sredinom aprila 1941. godine.
uro Lonarevi, sin pekarskog radnika iz Gusinja, student, lan
Partije od 1939. godine. Odlukom Mjesnog komiteta KPJ za srez andrijeviki imenovan je za prvog sekretara plavsko-gusinjske partijske elije.
Milija Milai, rodom iz Brskuta, sela u okolini Podgorice, kao naseljenik ivio u selu Pepii, blizu Murine. Bio je krojaki radnik. Clan
KPJ od 1938. godine.
Hajro Sahmanovi, iz Plava. Prvo ak Velike medrese u Skoplju,
iz koje je zbog svoje aktivnosti ikljuen 1935. godine. Studirao prava u
Beogradu, gdje je maja 1940. godine, zbog rasturanja letaka osuen na
robiju, koju je izdravao u Petrovaradinskoj tvravi. U januaru 1941. godine, kada se vratio sa robije, saopteno mu je da je primljen za lana KPJ.
Vuko Turkovi, iz Vojnog Sela kod Plava, takoe student, lan KPJ
od 1939. godine. I on je robijao u Petrovaradinu zbog rasturanja prvomajskih letaka 1940. godine u Plavu.
Cvetko Turkovi, iz Vojnog Sela. ivotni put mu je slian Vukovom. Zajedno su sueni po Zakonu o zatiti drave, zajedno robijali. Poslije povratka u Plav primljen je u Partiju.
Jusuf Redepagi je iz poznate plavske begovske porodice. I on je
bio uenik Velike medrese, gdje je kolske 19391940. godine bio rukovodilac naprednog pokreta u koli i organizator jednog trajka. Kao student Polj opri vredno-umarskog fakulteta, jo dok je bio bruco, novem13
U vezii formiranja prve partijske elije na teritoriji Plava i Gusinja, a prema sjeanju VuJka Turkovia, bilo je ovako: postojala je jedna elija od itri lana
koja je formirana januara 1941. godine. U njoj su radili: Milija Milai, Vuko Turkovi i Boo Gaenovi. aenovi se nakon dva mjeseca povukao, smatrajui da
ne moe izvravati obaveze, a u eliju je primljen Hajro Sahmanovi. Meutim,
Pokrajinsiki komitet KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak poznavo je formiranje
partijske elije u aprilu 1941. kao prve na .ovom terenu, po se ona uzima kao verifikovani poetak rada partijske organizacije na terenu Plaiva i Gusinja.

bra 1940. godine primljen je za lana KPJ. Vratio se u Plav sredinom aprila 1941. godine.
Uro Dudovi, iz sela Meteha kod Plava, student Filozofskog fakulteta u Skoplju, gdje je 1940. godine primljen za lana KPJ. Vratio se
na teren Plava u drugoj polovini aprila 1941. godine. Tada je formirana
i partijska elija u selu Velika, u kojoj je radio.
Milo Dudovi, takode iz sela Meteha kod Plava, lan KPJ od marta
1941. godine. Januara 1941. bio je interniran u Smederevsku Palanku,
a maja u Veliku, gdje se povezao sa partijskom elijom.
Plavsko-gusinjska partijska elija imala je tada etiri kandidata za
lana Partije: studente Emina Redepagia (poao za Kosovsku Mitrovicu,
gdje je primljen za lana KPJ; avgusta 1941. godine poslat da formira
partijsku organizaciju u Novom Pazaru); Bajrama Metovia (primljen u
Partiju 17. jula 1941); obuarskog radnika Sveta Praevia, najistaknutiji
omladinac Brezojevica, i Milovana Ljutia (koji je u Plav doao iz Kragujevca 1937. godine, a dvije godine kasnije, na osnivakoj konferenciji Radniko-seljake stranke u Plavu izabran za njenog sekretara).
U maju 1941. formirana je i organizacija SKOJ-a, u kojoj su bili:
Aljo Hot, mesarski radnik iz Gusinja; Boidar Gari, graevinski radnik
iz Gusinja; Aljo Nikoevi i Ishak Lalii, studenti iz Gusinja; Dafer Nikoevi i Redep Muli, oba iz Gusinja, bili su organizovani u grupi 6. razreda Velike medrese u Skoplju od maja 1940 godine; Mustafa Memi, iz
Gusinja, bio je lan rukovodstva SKOJ-a u Velikoj medresi u Skoplju od
februara 1940. godine i rukovodilac grupe u 6. razredu; Ibrahim Gani, student iz Plava, na studentskim demonstracijama 14. decembra 1939. godine bio je ranjen; Ibrahim Redepagi, iz Plava, bio je organizovan u
grupi 8. razreda Velike medrese od maja 1940. godine. Organizaciji
SKOJ-a u Gusinju do jula 1941. godine pripadao je i Mihailo Ostoji, iz
sela Grnara kod Gusinja (u 1942. godini pristupio etnicima).
Meu studentima komunistima, koji tada na terenu Plava nisu bili
organizaciono povezani, bio je Haso Lenjanin (jula 1941. preao u Kosovsku Mitrovicu i lamo se povezao). Od srednjokolaca iz Gusinja tokom
1940. bili su u organizaciji jo i Huso Omeragi, u grupi 8. razreda; Osman eki, nakon to je napustio Veliku medresu 1940. godine i preao u
prizrensku gimnaziju, gdje je radio u organizaciji SKOJ-a. lan SKOJ-a
bio je i Ljubomir Popovi, mada na terenu Gusinja nije bio povezan.
Na teritoriji Plava i Gusinja bilo je i nekoliko drugova koji su se
osjeali komunistima i aktivno djelovali, ali nisu bili organizaciono obuhvaeni. Najizrazitiji medu njima bio je edo ulafi, iz Gusinja, koji je
prije rata kao komunista istjeran iz beranske gimnazije, u Gusinju i okolini smatran je najstarijim komunistom ovog kraja; zatim Veljko Drakulovi, radnik iz Gusinja, koji je u to vrijeme preao da ivi u Podgorici,
i Ranko ulafi, iz sela Dosujea. Bilo je tada na teritoriji Plava i Gusinja jo oko tridesetak naprednih omladinaca, koji su bili spremni da
izvravaju zadatke KPJ i SKOJ-a.
U drugoj polovini juna 1941. godine formirane su prve dvije vaspitne grupe, kojima je bilo obuhvaeno 12 omladinaca, preteno radnika.

Partijska i skojevska organizacija, sa ostalim naprednim i antifaistikim snagama Plava i Gusinja, angaovale su se tada prvenstveno na
slijedeim zadacima:
Najenerginije su se suprotstavljale irenju mrnje i ovinistikih strasti, istiui da se ne smije izjednaavati crnogorski narod sa zloincima iz 1913. i 1919. godine, niti sa postupcima kraljevske vlasti izmeu
dva rata, kao to se ni Muslimani i Albanci ne smiju izjednaavati sa propalom turskom imperijom; da nije crnogorska sirotinja kriva za ono to
su radili pojedine vojvode, komandanti pa i kralj Nikola, kao to muslimanska i albanska sirotinja nisu krive za ono to su radili pojedini begovi, age i njihovi glavari;
Otvoreno su se suprotstavljale svakoj promjeni granica, istiui
da je to politika okupatora, koji na taj nain hoe da zavadi Muslimane,
Crnogorce i Albance da bi njima lake upravljao, istiui da su i albanski i crnogorski narod okupirani, te da je njihov zajedniki interes da se
udrue protiv zajednikog porobljivaa;
Poto su snage reakcije, koje su se stavile u slubu faizma i
okupacije, nastupale sa parolom da se i komunisti Muslimani bore da vrate
staru, propalu Jugoslaviju i da ponovo dovedu do pokolja slinih onima
iz 1913. i 1919. godine, komunisti su javno objanjavali da su oni bili u
prvim borbenim redovima protiv politike propale Jugoslavije i da se
oni bore za novu Jugoslaviju u kojoj e svi narodi imati jednaka prava,
pa i Muslimani i Albanci:
Komunisti su otvoreno ustali protiv dolaska Prenk Calja u ove
krajeve, istiui da se on ne bori za slobodu albanskog naroda, da je samo
sluga okupatora i da je tuim, austro-ugarskim interesima sluio i u periodu stvaranja albanske nacionalne drave;
Da albansko-muslimanska emigracija, koja se vratila iz Albanije, nije homogena, te da se treba suprotstaviti svima onima koji su se
stavili u slubu italijanskog faizma, a da se bratski i prijateljski prihvate
svi oni koji su se vratili svojim domovima i na svoju zemlju kao estiti graani. U vezi s tim. komunisti su smatrali opravdanim da se pogreno oduzeta tzv. agrarna zemljita vrate njihovim prvobitnim vlasnicima, ali su se otvoreno suprotstavljali zloupotrebama i pojavama da se
oduzima i ono zemljite koje je otuivano putem meusobnih kupoprodajnih odnosa.
Zadatak je bio, prvenstveno komunista Muslimana, da otvoreno istupaju na svim sijelima, skupovima, pa i u javnim lokalima, to su oni
bezrezervno i vrlo smjelo inili. Dolazili su u sukob sa reakcionarnim i
konzervativnim elementima, pa i sa dobronamjernima, koji su im se najee obraali rijeima: Vi ste jo djeca, vi ne znate ta se sa nama radilo. Ne pamtite ni Avra Cemovia ni devetnaestu. Neiskusni ste. Prevarie vas". I slino. Ipak, protiv komunista tada niko nije preduzimao
sankcije, jer su bratstveniko-patrijarhalni odnosi jo uvek vladali i svako
je bratstvo titilo svoje. A bilo je meu komunistima i djece prvaka, istaknutih i cijenjenih svetenika, pa i rodbine onih koji su bili i novoj
vlasti na elu. Bio je veliki nedostatak to meu komunistima, u tom

trenutku, nije bilo organizovanih lanova iz albanske nacionalne grupacije koja je ivjela na ovom podruju, pa su reakcionarne snage pokuavale da komuniste Muslimane kvalifikuju srpsko orjentisanim, koji jadikuju za kolama i stipendijama propale Jugoslavije.
Sve to se zbivalo dok italijanske okupacione vojske jo nije bilo u
Plavu i Gusinju. Ona je u ove krajeve dola tek 5. jula 1941. godine.
I, upravo tada, dolo je do prvih meusobnih sukoba studentske i srednjokolske omladine. Jedan broj omladinaca naknadno je prihvatio parole
Prenk Calja i Bejta Pljave, ili je izraavao nepovjerenje na rukovoenje
pokretom iz Vasojevia, gdje se nalazio Mjesni komitet KPJ, insistirajui
na separatnoj i nezavisnoj plavsko-gusinjskoj organizaciji. Javih su se
i zahtjevi da se prihvati saradnja sa Prenk Caljom i faiziranim dijelom
politike emigracije, koji se vratio i preuzeo vlast. Pokrenuta je i akcija
za doek italijanske okupacione vojske kao oslobodilake" i za izradu slavoluka. Posebno je pokrenuta akcija i zahtjev da se muslimanska omladina ubudue ne sastaje sa crnogorskom omladinom i da sa njom prekine
sve veze. Tu je navodnu inicijativu podrao i Prenk Calja, koji je slubeno pozvao sve kolovane omladince i saoptio im da se ubudue ne
smiju sastajati sa Crnogorcima, a istovremeno i odluku da e se sva kolska omladina uputiti da nastavi kolovanje u Pritini i Rimu.
U grupaciji koja je prihvatila cijepaku politiku bili su, u Gusinju,
jedan student i dva srednjokolca, a u Plavu se ta pojava manifestovala
u neto blaoj formi, u grupaciji od nekoliko starijih studenata koji su
zagovarah separatnu plavsko-gusinjsku organizaciju, to komunisti nisu
prihvatali jer nisu sumnjah u svoje drugove komuniste iz Vasojevia, ni
u to da e oni dosljedno slijediti politiku Komunistike partije Jugoslavije i u meunacionalnim odnosima. Nijedan od omladinaca koji su
insistirah ili teili meunacionalnoj podjeli omladine nisu pripadah nijednoj organizaciji Partije i SKOJ-a, ve su do tada tretirani kao neorganizovani pripadnici naprednog pokreta. Takva je pojava, u sutini, rezultat, kod jednih, bolesnih ambicija, jer su ocijenili mogunost da kao
kolovani ljudi zauzmu neku odgovornu poziciju i slubu, a kod drugih
strah od okupatora, ili su, pak, bili rtve svojih reakcionarnih roditelja,
kojima nije ilo u raun da i njihova djeca budu komunisti, odnosno ruski agenti", jer su imali svoje planove u osvajanju nekih pozicija u novim prilikama. Najee to nisu bili ljudi koji su gajili albanska nacionalna osjeanja, a velikoalbanske parole su prihvatali iz taktikih i trenutnih linih interesa.
im su te pojave uoene, u Gusinju je odran sastanak studentske
i srednjokolske omladine, na kojem su prisustvovali i oni koji su pozivah na rascjep i saradnju sa novom vlau. Sastanak je odran u kui
Saba Mulia, a njim je rukovodio uro Lonarevi, sekretar plavsko-gusinjske partijske elije. Povod za sazivanje sastanka bilo je pismo koje
je reena grupa poslala Rizu Feroviu i ponudila mu saradnju. Pismo je,
prije nego je predato, dolo u ruke organizacije SKOJ-a. Sa njim su prethodno bili upoznati uro Lonarevi i Jusuf Redepagi.

Na sastanku je dolo do potpunog raskida. Trojica omladinaca su

ostali pri svom stavu. Svi ostali su ih osudili i nakon toga bojkotovali.
Zabrana o nemijeanju i nesastajanju muslimanske i crnogorske omladine
pretvorena je u bojkot onih koji su je zastupah. Sa bojkotovanom trojicom omladinaca kontaktirao je samo jedan od omladinaca, koji toj grupi
nije pripadao.
Situacija je postajala sve uznemirenija i neizvjesnija. To je kulminiralo 12. jula 1941. godine, kada su nepoznata lica, u Valima Matinovikim, ubila Boidara Garia, skojevca iz Gusinja. Organizacija SKOJ-a
mu je pripremila sveani ispraaj. Zabrana da se muslimanska omladina
sastaje s crnogorskom ponovljena je. Ali je na elu pogrebne povorke, sa
vijencima, ila upravo muslimanska omladina. Bila je to snana demonstracija i javno prkoenje razbuktavanju mrnje i ovinizma. Oni kojima
se to nije svialo reali su i prijetili. Na grobu je, u ime organizacije
SKOJ-a, govorio Musliman Mustafa Memi. Javno je osueno razvijanje
mrnje i ovinizma i upuen poziv na jedinstvo Muslimana i Crnogoraca u borbi protiv zajednikog neprijatelja. inovnika elita iz perioda
prije kaptulacije, mada je sa simpatijama gledala na suprotstavljanje muslimanske omladine vlastima, uplaila se i nakon odranog govora zamolila da se pisani govor uniti. Govor je, inae, bio inspirisan brourom
o poginulim drugovima u Koutnjaku, u Beogradu, koja je bila izdata
uoi rata.
Ve 14. i 15. jula se saznalo da su u Crnoj Gori otpoele borbe protiv okupatora. Cule su se i povremene detonacije artiljerije. A ura Lonarevia, od kojeg su dobijane direktive i uputstva za rad, ve tri dana
nije bilo. Otiao je u Polimlje, radi konsultovanja sa Mjesnim (sreskim)
komitetom Partije. U Gusinju je izdato nareenje da crnogorske porodice ne izlaze iz kua do daljeg nareenja. Zabranjeno je to i dvojici skojevaca Muslimana. Grupa lanova SKOJ-a uspjela se sastati i dogovoriti
da se skojevci privremeno sklone iz grada u okolna sela; meusobno su
se obavijestili gdje e se koji nalaziti. U predveerje, 16. jula, u Gusinje
je doao Jusuf Redepagi, tada lan biroa partijske elije. Poto nije
naao Nikoevia i Memia, svratio je u kuu Dura Lonarevia, gdje se
nalazila urova supruga, koja je imala vezu sa Memiem. Preko nje je
Redepagi uspostavio vezu sa Memiem i Nikoeviem, odrao krai sastanak i saoptio im, priblino prepriano, slijedee: U Crnoj Gori poinju
gerilske borbe. U okolini Plava, na teritoriji Brezojevica, formiran je gerilski odred. Na uem terenu Plava i Gusinja gerilski odredi se za sada nee
formirati, niti e se izvoditi oruane akcije. Zadatak je organizacije
SKOJ-a da maksimalno razvije ilegalne forme rada i rad sa masama. uro
Lonarevi vie nee dolaziti u Gusinje. Partijska veza od sada je Jusuf
Redepagi. Rad se omladinskim grupama (bilo ih je dve) treba nastaviti i
proiriti. Organizacijom SKOJ-a u Gusinju rukovodie Memi.
Mrak je ve padao kada je Jusuf Redepagi otiao u Plav. U toku
noi pregazio je Lim. Do avgusta se nije vraao, ni on ni ostali lanovi
plavsko-gusinjske partijske elije; dogaaji su se odvijah tako da se nije

ganizovan i estok otpor. Jednom jaom grupom, u kojoj su bile pristalice NOB-a i oni na koje su imali uticaja, komandovao je komunista Vuko
Turkovi. Borbe su trajale tri dana, a onda su neke grupe uspjele da se
povuku i prebace preko Lima, u Brezojevice, dok su ostali, meu kojima
i Vuko Turkovi sa svojom grupom, prihvatili besu jednog od sjevernoalbanskih bajrektara, Ali Sabana, iz Valjbone, koji ih je preko Babinog
Polja i Jemita iznad Plava prebacio meu ustanike na lijevu obalu
Lima. A samo nekoliko dana prije toga taj isti bajrektar je ubio plemenskog
kapetana Staniu Turkovia. Nakon toga Vojno Selo je popaljeno i opljakano.
Karakteristino je pri tome da se meu sjevernoalbanskim bajrektarima, koji su tada bili udarna snaga okupatora i plavske reakcije, javljaju pojedinci i kao izvrioci zloina i kao spasioci onih protiv kojih su
se borili. I ne samo da su spasavali one sa kojima su se borili, nego su ih
i kao borbene jedinice, naoruane, prebacivali na teritoriju koja je bila
osloboena, a protiv koje su vodili frontalnu borbu, pa su spasioci i spaseni ponovo nastavljali borbu pod razliitim zastavama. Ovdje, oito, motivi suprotstavljanja ustanicima nisu imali politiku i idejnu osnovu, a
okupator je, za svoje interese, iskoristio sukobe i neraiene raune iz
prolosti meu ljudima razliitih nacionalnosti i religija.
U Plavu je formiran prijeki sud, sa Rizom i Sabom Feroviem na
elu. Zatvorenici su (28 njih) osuivani i po kratkom postupku likvidirani.
Zloin je bio i suvie teak, tim vie to ubijeni nisu bili nita skrivili i to su sudije" iskoristile prisustvo i politiku okupatora da se nad
nedunim i najee starim i iznemoglim graanima Plava svete" za
zloine koje su prije 20 ili 30 godina inile obijesne i samovlasne vojvode
i brigadiri.
Gusinje je u poetku bilo relativno mirno. Nisu formirani nikakvi
sudovi. Veliki broj crnogorskih porodica smjestio se kod muslimanskih
porodica. Meutim, u grad su se spustile razne komitske i pljakake bande
sa prokletijskih brda, meu kojima je bilo grupa i pojedinica i iz okolnih
gusinjskih sela. I kada je iz prefekture u Pei i italijanske komande u
Plavu stigla naredba da se i u Gusinju izvri obraun" sa pripadnicima
crnogorske nacionalnosti, tada su te bande pole u hajku. Napadale su
i crnogorske i muslimanske kue, hvatale Crnogorce, vodile ih van grada
i ubijale. Bilo je to 20. jula 1941. godine. Ubijeno je 12 graana Gusinja.
Oko 60 njih uspjelo je da nae spas kod svojih komija i prijatelja gusinjskih Muslimana. Bilo je primjera da muslimanske porodice orujem
tite svoje komije Crnogorce, da rtvuju i svoje porodice, a bilo je i
primjera nemoi i kukaviluka, gdje je gostoprimstvo prueno, ali su tienici odvedeni i strijeljani. Pravilo je i tradicija ovog kraja da se u takvim sluajevima gine, a tienik ne daje. Meutim, vrijeme i nuda mijenjaju pravila i obiaje. Pri tome treba istai da za vrijeme tih zloina,
meu bandama koje su ih vrile, nije bilo graana Gusinja, te da su zapaena samo dva sluaja direktnog uea i dva ispomaganja, odnosno iniciranja zloina. Ostalo je graanstvo bilo protiv zloina i osvete za 1913.

i 1919. godinu nad nedunim stanovnitvom. Meutim, politika okupatora

je bila takva i on je nalazio sluge i izvrioce za zloine i meusobne sukobe. Istovremeno je u okolnim selima opljakano i zapaljeno oko 20
crnogorskih kua.
Na teritoriji od Cakora do Lipovice okupator je, uz pomo Prenk
Calja, vodstva faizirane emigracije, sjevernoalbanskih bajrektara i komita i plavsko-gusinjskih glavara, uspio da uspostavi front protiv ustanika u drugom dijelu sreza andrijevikog. I tamo je bila izvrena opta
mobilizacija. Formirani su bataljoni i ete na principu starih plemenskih
kapetanija, iju su komandu preuzeli oficiri bive jugoslovenske vojske,
meu kojima su bili generaltabni major orije Lai, vazduhoplovni
major Andrija Veskovi i drugi. Mjesni komitet KPJ za srez andrijeviki naao se tada u vrlo delikatnom poloaju. Trebalo je, s jedne strane,
braniti slobodnu teritoriju, i to ne samo od okupatora ve i od svakovrsnih
kvislinkih jedinica koje je okupator uspio da okupi i nahuka protiv crnogorskog stanovnitva, a koje su pri tome vrile i najtee zloine, s druge
strane, meu masom ustanika otvoreno su se javili zahtjevi da se napadnu,
popale i opljakaju Plav i Gusinje. Tako je u eti Gornjoraniana najotriju diskusiju izazvalo pitanje odnosa prema muslimanskom ivlju. Podravan od jednog malog broja svojih istomiljenika, komandir je, ukoliko bi Plav i Gusinje bili osloboeni, bio za paljenje i pljaku muslimanskih sela i za, naravno, ubijanje muslimanskog ivlja, dok se ogromna
veina njegovih boraca protivila takvom kursu." 14
U isto vrijeme Vaso Laban je u Brezojevicama nahukao grupu Brezoviana da napuste poloaje, koje su drali prema Limu, i da prethodno
likvidiraju borce Brezojevikog odreda Muslimane iz Plava, navodno
u znak odmazde za izvrene zloine u Vojnom Selu. Sreom, preduhitrila
ih je i protjerala Polimska partizanska eta, sa kojom je tada bio politiki komesar Milorad Culafi.
Vaso Laban je preuzeo komandu u Brezojevicama i naredio da se
italijanski okupator i njegove sluge ne smiju napadati, jer se on tako
dogovorio sa italijanskom komandom i Rizom Feroviem. U Lijevoj Rijeci
su se javljale snage koje su mobilizaciju vrile sa motivacijom da je osloboena teritorija andrijevikog sreza ugroena napadima Arnauta i
Muslimana, te je potrebno odmah izvriti mobilizaciju svih Ljevorjeana
i suprotstaviti se zajedno s ostalom braom Vasojeviima napadima naih
starih i zakletih neprijatelja, a poslije eventualno odbijenih napada arnautskih i muslimanskih bandi, sve borce vratiti svojim kuama i ne usuditi se vie davati otpor Italijanima".
U Plavu je rukovodstvo povratnike emigracije iz Albanije irilo
propagandu da je ustanak na Italijane prvi korak u spremanju pokolja
Muslimana, kao onih 1913. i 1919. godine." Za vrijeme tih borbi spaljena
je muslimanska damija u Noviu, a zatim i srednjovjekovna pravoslavna
crkva u Brezojevicama.
14
Radovan Leki, Andrijeviki srez 19411944. godine, str. 51, 79, 325, 336;
Obod, Cetiinje, 1961.

Mjesni komitet KPJ je bio svjestan da moe doi u situaciju da

ne moe kontrolisati iroke ustanike mase, ako se ue u Plav i Gusinje,
i najvjerovatnije da je oklijevao kod donoenja odluke, jer su i na jednoj
i na drugoj strani postojale snage koje su ile na revanizam i meusobni
pokolj. Takav stav Mjesnog komiteta, sa isto vojnog stanovita, moe se
danas kritiki posmatrati, kao i stavovi lanova ondanjeg rukovodstva da
artiljerija, kojom su ustanici raspolagali, ne treba da puca u narod. Meutim, sigurno je da je komitet uspio da sauva politiku istotu i visinu,
da sa svoje strane stiava razbuktale strasti koje su korijene vukle od
mnogo ranije i da se, u takvoj situaciji, bori za principe bratstva i jedinstva. On se jasno distancirao od dogaaja iz 1913. i 1919. godine i osudio
odnos prema Muslimanima i Albancima, i tada i u staroj Jugoslaviji, u
pismu koje je poslao Semsu i abanbegu Feroviu. U njemu kae i ovo:
Ne nasijedajte kada vam faistiki oficiri govore da smo mi vai neprijatelji a ne oni, da smo bili krivi za va teak poloaj u staroj Jugoslaviji, a ne vladajua buroazija, da vam mi sada donosimo pusto i paljenje kao to ste ih imali 1913. i 1919. godine, pusto i paljevine koje
su napravili nai oevi i braa, ne njihovom voljom, ve po zapovijesti
njihovih gospodara i sa odreenim ciljem, koji je donio mnogo zla i nedae ne samo vama, nego i naoj brai i oevima." teta je to takvo pismo,
umjesto Semsu i abanbegu, nije upueno stanovnitvu Plava i Gusinja
i to narodne mase s njihovim sadrajem nisu nikad upoznate.
Ofanziva okupatora na ovom dijelu sreza poela je 30. jula, kada
su se dijelovi italijanske divizije Pulja", koja je nastupala od Kosova,
pojavili na Cakoru. Trajala je do 6. avgusta, kada su neprijateljske jedinice zauzele Andrijevicu. Za sve to vrijeme uz okupatora su nastupale i
kvislinke neregularne jedinice, koje su se prvenstveno isticale pljakom
i paljevinom. Kada je vrena mobilizacija na terenu Plava i Gusinja, nastupalo se iskljuivo sa odbrambenim parolama i davana su vrsta obeanja da se nee prelaziti novouspostavljena granica. A kada se dolo na
granicu, onda su mnogi stavljani pred svren in, tako da su i te jedinice,
sa okupatorom, dole do Andrijevice. Tom prilikom kvislinke jedinice sa
podruja sjeverne Albanije predoile su im sporazum jo iz 1879. godine,
o tome da sav ratni pljen pripada njima, kao saveznicima, i kao nadoknada to se angauju sa drugih terena, te da jedinice sa terena Plava i
Gusinja nemaju pravo udjela na plijen. Taj se dogovor ipak nije striktno
potovao. Ovdje je, sa jedne i sa druge strane, stotinama godina egzistiralo hajdukovanje i meusobna pljaka, i to nije bila sramota. Cak je i
obiajnim zakonom regulisana (Ko tursko, odnosno ko srpsko ukrade,
neka mu je halal" i si.). To grabeno gospodarenje i ratovanje radi plijena dugo je egzistiralo, pa je dolo do izraza i za vrijeme uguivanja
julskog ustanka na ovom prostoru, to je ponovo ostavilo teke posljedice
u meusobnim odnosima, produbljujui postojee suprotnosti i protivrjenosti.
U avgustu 1941. godine Plav i Gusinje su i zvanino uli u sastav
Velike Albanije, koja je imala status protektorata u faistikoj Italiji. Administrativno su bili u sastavu Prefekture, ije je sjedite bilo u Pei.

Taj je prostor dobio status nonprefekture, u kojoj su postojale tri komune

(optine): gusinjska, plavska i donjoranika. Za nonprefekta je postavljen Rizo Ferovi, a za predsjednike optina: u Gusinju Saljo Nikoevi,
u Plavu Semso Ferovi, u Donjoj Ranici Avdo Avdi. Za sekretara faistike partije u Plavu postavljen je Sabo Ferovi.
Tada je formirana i vulnetarska organizacija. Osnovna njena jedinica zvala se banda (eta). Bandom je komandovao kapobanda (komandir ete). U Plavu i Gusinju bilo je po 67 bandi, koje su prosjeno
brojile po oko 50 boraca. Starjeina svih bandi bio je kruc kapobanda"
(glavni komandant). Borci tih bandi zvali su se vulnetari. Oni su za svoju
slubu bili plaeni, najprije po tri, a zatim po pet albanskih napuljona
mjeseno. Danju su se nalazili kod svojih kua a uvee su obezbjeivali
granice i gradove. Bili su naoruani vlastitim orujem. Nisu imali uniforme. S obzirom da je broj vulnetara bio ogranien na po 300 u Plavu i
Gusinju, s tim to su plavski vulnetari kontrolisali granicu od Sjekirice
do Murinske rijeke, a da je sluba bila plaena, to je broj interesenata
bio vei od onoga koji je bilo mogue primiti. Zato se najee iz svake
porodice birao po jedan vulnetar, a bande (ete) su, po pravilu, formirane na bratstvenikoj osnovi, odnosno na teritorijalnom principu (po
selima, kmetijama). Kapobande su najee bili prvaci bratstva, odnosno
stari kmetovi i si.
Partijska organizacija i organizacija SKOJ-a na podruju Plava i
Gusinja ostale su i nakon toga u sastavu partijske organizacije Crne Gore,
bez obzira to su sporadinu vezu odravale i sa Partijom na Kosovu, jer
nisu priznavale granice koje je okupator stvarao. Tako je Mjesni komitet, tada, djelovao na teritoriji dvije marionetske drave.
Plavsko-gusinjska partijska elija vie nije egzistirala. uro Lonarevi je izabran u Sreski komitet KPJ i upuen kao instruktor na teren Trenjeva i Trepe. Tamo su se jedno vrijeme nalazili i ostali lanovi Partije iz Plava i Gusinja, a krajem avgusta Mjesni komitet je donio
odluku da se komunisti Muslimani vrate na svoj teren, i da tamo, u ilegalnim uslovima, razviju drutveno-politiki rad. Oni su, meutim, prethodno prijeli na Kosovo. Beo Bai i Hajro Sahmanovi su privremeno
radili u Pei, a Jusuf Redepagi i Barjam Metovi u Kosovskoj Mitrovici. U Pei su bili povezani sa Borom Vukmiroviem i Ramizom Sadikom, a u Kosovskoj Mitrovici sa Ali Sukrijom, Hivzijom Sulejmani i
Omerom Cerkozom. Svi su se dobro poznavali jo kao srednjokolci iz
Velike medrese u Skoplju, gimnazije u Pei, ili sa univerziteta. SKOJ
je u Gusinju i Plavu djelovao u izmijenjenim uslovima, samostalno, bez
veze sa partijskim rukovodstvom. Nije bilo vie uslova za otvoreno i javno istupanje. Radilo se pojedinano, u uskim okvirima i strogo ilegalno.
U oktobru je na teren Plava doao Jusuf Redepagi i odmah uspostavio vezu sa organizacijom u Gusinju, iji su lanovi u meuvremenu, preko rodbinskih veza, uspostavili prve kontakte sa grupom komunista u Skadru. Doli su zatim Beo Bai, Hajro Sahmanovi i Bajram Metovi. Sa njima se, po savjetu Jusufa Redepagia, iz Kosovske
Mitrovice, vratio u Gusinje i Huso Omeragi. Najvei broj srednjokol33 Ratna seanja, III

ske omladine otiao je tada da nastavi kolovanje u Pritini, dok je studentska omladina upuena na studije u Rim, gdje se kratko zadrala, jer
se pokazalo da zbog nepoznavanja jezika ne moe pratiti predavanja. Poziv
za studije odbila su trojica drugova, a za pritinsku gimnaziju samo dva
srednjokolca. Nekoliko srednjokolaca, koji su otili u Pritinu, povezalo
se sa pokretom i organizovano radilo u njemu. Jedan broj, preteno studentske omladine i fakultetski obrazovanih ljudi, uglavnom sa podruja
Plava, preao je u Kosovsku Mitrovicu i zaposlio se. Tako su uslovi za
rad u Plavu i Gusinju u to vrijeme bili vrlo ogranieni, naroito meu
kolovanom omladinom.
Partijska elija u Plavu ponovo je organizovana. Sekretar elije je
bio Beo Bai. Ona se u tom trenutku naroito angaovala da uspostavi
kanale preko kojih e odravati partijske i druge veze. Uspostavljena
su tri kanala. Prvi, kojim je odravana veza sa Mjesnim (Sreskim) komitetom funkcionisao je na relaciji od Brezojevica do Manice (veza je najee odravana preko Rue Praevi, sestre Sveta Praevia); drugi,
kojim je odravana veza sa partijskom organizacijom na Kosovu, iao je
od Plava, preko Rugovske klisure do Pei (odravan je u tom periodu
preko Be j ta, brata Hajra Sahmanovia, i trei kanal za kontakte sa
komunistima u Skadru, koji je vodio od Gusinja, preko Selca i Rape
Hotske (odravao ga je Mustafa Memi).
Ta je aktivnost trajala samo do 17. decembra 1941. godine, kada je
Plav opkoljen i sva etvorica lanova Partije: Bai, Redepagi, Sahmanovi i Metovi zatvoreni. Sa njima je zatvoren i jedan lan SKOJ-a (Ibrahim Gani) i jedan kurir (Bejto Sahmanovi). Hapenjem je rukovodio
ondanji predsjednik optine emso Ferovi. Time je taj teren ponovo ostao samo sa organizacijom SKOJ-a. Povod za tu akciju reakcije u Plavu
bio je sastanak dvojice lanova Partije, Redepagia i Sahmanovia, sa
Vukom Turkoviem, u Manici, koji je partijskoj eliji prenio direktive
i uputstva za rad ondanjeg sekretara Mjesnog komiteta KPJ Branka
Deletia. Jedna od njih se odnosila i na potrebu da drugovi iz Plava likvidiraju nekog od istaknutih reakcionara Plava jer bi to, po miljenju
Deletia, imalo znaajan uticaj na teritoriju drugog dijela sreza, gdje su
oni, koji su saraivali sa okupatorom i estoko razvijali mrnju prema
Muslimanima, ve bili poeli da se okupljaju i organizuju u etniku organizaciju. Zadatak koji je Turkovi prenio nije imao karakter direktive, ve preporuke i potrebe. Redepagi i Sahmanovi isu to ipak prihvatili kao direktivu i poruili sekretaru Komiteta da e ga izvriti. Na
povratku sa tog sastanka, kada su ve bili pred Plavom, pred samu zoru,
Redepagia i dva brata Sahmanovia (sa njima je iao Hajrov brat Bejto)
primijetile su vulnetarske strae. Pustile su ih da uu u grad i o tome
obavijestile Semsa Ferovia, koji je odmah naredio mobilizaciju, opkolio Plav i uhapsio, pored Redepagia, koji mu je bio ura (enin brat),
i dva Sahmanovia, Bea Baia, Bajrama Metovia i Ibrahima Gania.
Oni su najprije odvedeni u Seremet-kulu u Pei, zatim u zatvor u Tiranu,
a onda su prebaeni u logor u Burel.

Od decembra 1941. do aprila 1942. godine etnika organizacija u

Vasojeviima je bila u punom zamahu i pokuavala je da likvidira Andrijeviki partizanski bataljon. Mjesni komitet KPJ tada objektivno nije
bio u mogunosti da utie i usmjerava aktivnost partijske organizacije
i na terenu Plava i Gusinja, gdje je ostala samo grupa skojevaca, koji su
se sami snalazili i odravali politiku aktivnost meu prijateljima i saradnicima NOP-a. Andrijeviki bataljon se raspao, jer su se 173 borca
predali etnicima; najvei broj ih je zatvoren. U gerili su ostala 24 borca,
od kojih su 17 bili lanovi KPJ. Uslovi za opstanak na terenu bili su veoma
teki, pa je najvei broj njih prijeao na teritoriju koja je bila u sastavu
nonprefekture Plav i tamo, preteno oko sela Manice, djelimino i Velike,
prihvaeni od tamonjeg stanovnitva, uspjeli su da se odre. Tri lana
Partije iz plavsko-gusinjske partijske elije (Uro Dudovi, Vuko i Cvetko Turkovi), prije nego su se partizani iz Polimlja prebacili na taj teren, prijeli su bili na Kosovo, gdje su se, kao radnici, zaposlili kod Kuksa,
povezali sa tamonjom partijskom organizacijom i nastavili svoju partijsku aktivnost. 22. aprila 1942. godine poginuo je sekretar Mjesnog
Komiteta KPJ Branko Deleti, sa Bajom Jojiem, lanom komiteta, dok
je trei lan komiteta zarobljen, tako da u tom periodu ni Mjesni komitet Partije nije funkcionisao.
Kada se na teren Manice prebacila grupa gerilaca, organizacija SKOJ-a u Gusinju uspjela je da se sa njima povee preko Osmana
ekia, koji je tada bio iskljuen iz pritinske gimnazije. Osnovni zahtjev te grupe bio je da im se pomogne u snabdijevanju ivotnim namirnicama, jer je Manica bila spaljena i opljakana, te su porodice kod
kojih su bili smjeteni vrlo loe ivjele. I taj je zadatak, do povratka
Bea Baia iz zatvora, vrlo uspjeno izvravan.
U to vrijeme na teren Gusinja, u selo Vusanje, dola je grupa komunista iz Skadra Vasil Santo i Vojo Kui (oba su proglaeni narodnim
herojima Albanije) i Avdulj Bektii. Oni su pratili delegata KPJ pri Centralnom komitetu Komunistike partije Albanije, Duana Mugou, koji je
trebalo da se prebaci do Vrhovnog taba NOV i POJ. Oprijedelili su se
za taj pravac marrute jer je iz Vusanja bio Sadik Bektei, sa Tuk Jakovom jedan od najistaknutijih komunista skadarskog okruga. I on je
izmeu dva rata emigrirao u Albaniju, ali je, za razliku od drugih, pristupio Komunistikoj partiji i izrastao u poznatog profesionalnog revolucionara. Kada je Mugoa krenuo na put ka Vrhovnom tabu, dao mu
je u pratnju i jednog od svoje brae (Avdulja) i uputio ih u svoje rodno
selo, odakle su, preko sela Martinovia, produili preko Zeletina i povezali se sa partizanima u Konjusima, gdje je Vojo Kui ve poznavao
ljude i teren.
Krajem aprila (ili poetkom maja) 1942. godine Beo Bai je puten iz zatvora, jer je bio optuen da je uestvovao na sastanku u Manici
sa crnogorskim komunistima, a on je u to vrijeme, i u trenutku zatvaranja, bio na bolesnikoj postelji, teko bolestan, o emu su postojali i
ljekarski nalazi.

Dolazak Baia u Plav oznaava novu etapu razvoja NOP-a na ovom

terenu, naroito na podruju Gusinja. On je prvo obezbjeivao redovne
veze (kanale) sa partijskom organizacijom u andrijevikom srezu i sa
Kosovom. Kada je doao u Plav, partijska organizacija andrijevikog
sreza jo se nije bila oporavila i reorganizovala poslije tekih gubitaka
koje je pretrpjela u borbi sa etnicima Pavla uriia. Osim toga, uslovi
za rad bili su oajni. I kada je, nakon dolaska Baia, uspostavljena sigurna veza sa Plavom, a preko njega i sa organizacijom Kosova, drugovi
iz sreza andrijevikog su doli na ideju da se privremeno prebace na Kosovo, da tamo partijski djeluju, a da se vrate na svoj teren kada se situacija smiri i pobolja. Poruka Todora Vojvodia Djeda, tada lan Mjesnog
komiteta, kojega su drugovi sa Kosova dobro poznavali jer je do aprila
1941. bio sekretar Sreskog komiteta KPJ u akovici, sa takvim prijedlogom poslata je u Pe. Mustafa Memi ju je predao Savki Kovaevi.
Nakon dva dana drugovi iz Pei su odgovorili da su i njihove mogunosti ilegalnog boravka u gradu vrlo teke, te da ocjenjuju da za prelazak
tolike grupe ilegalaca nema uslova. Kratko vrijeme nakon to je kurir vraen iz Pei, u andrijeviki srez je doao sekretar Okrunog komiteta KPJ
Berane (Ivangrad) oko Pajkovi, okupio komuniste iz svih gerilskih
grupa, izvrio reorganizaciju Mjesnog komiteta Partije, dogovorio se sa
njima o buduem radu (otpalo je naputanje terena, makar i privremeno)
a nakon toga delegiran je jedan od lanova Okrunog komiteta (Vuko
Tmui), sa grupom starijih komunista, koji su kao pomo doli u andrijeviki srez, na podruje Manice. Pored Tmuia, doli su Savo Mitrovi
Mali i Mirko Arsenijevi Gliba. Manica je postala sjedite Mjesnog komiteta, gdje je najee boravio i delegat Okrunog komiteta. Na teritoriji koja je tada bila u sastavu Plava (nonprefaktura Plav) nalazilo se
oko dvije treine lanova Partije i gerilaca ovog sreza. Time su i obaveze
komunista koji su ivjeli na uoj teritoriji Plava i Gusinja dobile novi
znaaj i izrazito veliku odgovornost. Crnogorsko stanovnitvo u Manici,
iako je ivjelo u tekim uslovima, prihvatilo je gerilce i nesebino ih pomagalo. Okolnost da etnici nisu mogli prelaziti na taj teren i kontrolisati ga bila je spasonosna. Ali je bilo potrebno obezbjediti i tolerantniji
odnos vulnetara prema gerilcima, jer inae ne bi mogli opstati ni na tom
terenu. Komunisti Plava su u tom pogledu uinili puno. Uspjeli su, prvenstveno zato, to su politika klima i odnos Muslimana prema partizanima poeli kvalitetno da se mijenjaju. Obraun etnika sa partizanima
u Vasojeviima, nain i parole pod kojima je provedena ispravna i dosljedna politika Mjesnog komiteta KPJ, posebno u meunacionalnim odnosima, likvidacija Vasa Labana kao narodnog neprijatelja, kojega su
u Plavu smatrali velikim neprijateljem Muslimana i Albanaca i uporan
politiki rad komunista na tom terenu, uticali su da se shvati da crnogorski partizani vode pravednu borbu, da je to omladina koja ne eli
da se ponove stara vremena, omladina koja eli dobro i Muslimanima.
Politikim radom u masama, posebno sa grupama vulnetara koji su kontrolisali teren prema Manici i Velici, kao i sa nekim njihovim rukovodiocima (naroito sa kapobandom Husom Redepagiem), uspjelo se da se

partizanima na tom terenu obezbijede povoljni uslovi, ne samo za smjetaj i boravak, ve i za politiko djelovanje. Od maja 1942. do oktobra
1943. godine na tom terenu nije zabiljeen ni jedan jedini su'kob vulnetra sa partizanima, iako su se dosta esto srijetali, a znali su i kojim se
putevima kreu. Za itavo to vrijeme na tom terenu nije poginuo nijedan
partizan. Te i takve veze su inile da su gerilske grupe sa podruja Manice, Murine i Velike mogle gotovo legalno da se kreu po Manici i
Velici, a da im vulnetarske strae i patrole ne prave naroite smetnje i
da o njihovom prebacivanju s jednog terena na drugi, ili o tome da su
se sa njima srijetali i razgovarah, ne priaju svojim kapobandama."
etnici su bili bijesni, jer su se partizani iz Manice lako prebacivah na
teren koji su kontrolisali i nakon izvrenih zadataka vraali se u Manicu.
Zato su obavijestili o tome italijansku komandu, zahtijevajui da im se
omogui povremena kontrola i tog terena. Na intervenciju komande italijanske divizije Venecija", komanda italijanske divizije Pulja" u Prizrenu, uz saglasnost vlade u Tirani, izdala je naredbu da bataljon iz Murine, sa vulnetarima iz Plava, izvri kontrolu i ienje svog terena, a
da etnici postave zasjedu na granici svog terena. Partizani su o toj akciji bili na vrijeme obavijeteni i nisu se sklanjah iz svojih dnevnih baza,
koje su se nalazile odmah iznad Manice, blizu puta kojim su se kretali
italijanski vojnici. etnici su i ovom prilikom bili bijesni zbog neuspjeha,
jer im nije bilo dozvoljeno da prijeu tzv. graninu liniju" izmeu Crne
Gore i Albanije. Drali su poloaje pored granine linije za sluaj da italijanski bataljon iz Murine i vulnetari naiu na neku gerilsku grupu i
natjeraju je u bjekstvo u pravcu etnika". etnici su pokuavah da ubace
svoje patrole i agitatore i da vrbuje pojedine mjetane za etniku organizaciju. Bilo je sluajeva da takvi agitatori budu isprebijani i nakon toga
internirani, zbog navodnog ilegalnog prelaska granice (jedno je vrijeme
i komandir karabinjersks stanice na Murini saraivao sa partizanima u
Manici i obavjetavao ih o planovima okupatora).
U tom periodu na sektoru prema Vrmoi, gdje je bilo sjedite Prenk
Calja, posredstvom okupatora, dolazi do promjene situacije i odnosa. Bajrektar Keimende i faistiki major Prenk Calja, koji je aprila 1941. doao sa zastavom Velike Albanije i pozvao Albance i Muslimane da se
svete i obraunavaju sa nedunim crnogorskim stanovnitvom, sada je
traio saradnju sa etnikim vojvodom Pavlom uriiem, nudei mu da
se zajednikim snagama obraunaju sa Muslimanima i Albancima Plava
i Gusinja. Calja je, preko Marka Vuelia, komandanta etnikog bataljona, poruio: Ja sa cijelom Malesijom, tj. katolikim narodom (sjeverno) od Skadra elim da odrim sa Crnogorcima na j prijatelj ski je veze.
Molim vas, to recite gospodaru Vojvodi. Recite mu i to da bih se ja rado
stavio na raspolaganje gospodinu Vojvodi radi napada na Muslimane u
Plavu i Gusinju, samo rad bih bio da budem obavijeten o tome."
Partijska i skojevska organizacija Plava i Gusinja su se, od maja
1942. godine, maksimalno angaovale da partijski kanal za Pe redovno
i uredno funkcionie. Pored razmjene informacija, tim kanalom su najprije prenoene dnevne i nedjeljne vijesti, koje je pripremala i izdavala

partijska organizacija u Pei, a zatim je formirana partijska tehnika u

Plavu, koja je izdavala dnevne vijesti. U drugoj polovini jula uspjeno
je iz Pei prebaen jedan radio-aparat i akumulator, koji su zatim iz
Plava prebaeni za potrebe Sreskog komiteta. Prebaen je i jedan apirograf za tehniku Okrunog komiteta. Znaaj tog kanala je sve vie dolazio do izraaja. U tom periodu Oblasni komitet KPJ i Glavni tab NOV
i PO Kosova nisu imali vezu sa Vrhovnim tabom i Centralnim komitetom KPJ. I u tu svrhu je iskorien taj kanal. Oblasni komitet KPJ za
Kosovo poslao je tim kanalom Mitra Radusinovia, lana KPJ od 1933.
godine i sekretara Sreskog komiteta KPJ Pe, koji je, u pratnji Mustafe
Memia, proao kroz Rugovsku klisuru i na Carskoj kuli, iznad Cakora,
povezao se sa komunistima iz Velike. Nosio je opiran pismeni izvjetaj
Oblasnog komiteta KPJ Kosova Centralnom komitetu KPJ (preko Okrunog komiteta Berana). a nakon toga se istim putem vratio na Kosovo.
Dva mjeseca kasnije (oktobar 1942. godine) Centralni komitet KPJ je
poslao na Kosovo Vojislava Lakevia, sa uputstvom i direktivom za rad.
Njemu se kod Danilovgrada pridruio i Stanko Buri. I oni su sa Kosova prebaeni kanalom koji su, preko Rugovske klisure, odravali komuniste iz Plava i Gusinja. U biografijama narodnih heroja Vojislava
Lakevia i Stanka Buria o tom sluaju je ostalo zapisano da su se
godine 1942. Vojo i Stanko, na poziv OK KPJ za Kosovo i Metohiju vratili na Kosovo, Vojo kao Imer a Stanko kao Rsten!
Radom ovog kanala neposredno je rukovodio Beo Bai. On je, kao
iskusni revolucionar iz predratnog perioda, sa velikom odgovornou i
smiljenou do detalja razraivao svaki zadatak, unaprijed pripremajui
rjeenja za mogue nepovoljne situacije. U tom periodu je bio rukovodilac NOP-a i sekretar plavsko-gusinjske elije, a zatim organizacioni
sekretar Mjesnog (sreskog) komiteta KPJ za andrijeviki srez. Za neposredno izvravanje zadataka i odravanje kanala angaovan je Mustafa
Memi, tada sekretar SKOJ-a u Gusinju, a na pojedinim zadacima angaovani su i mnogi drugi. Ahmed Bai, trgovac iz Plava, brat Bea Baia, uestvovao je u prebacivanju radio-aparata, akumulatora i apirografa. Radio-aparat i akumulator prenijela je Katica Brajovi, od kue
Petra i Pavla Brajovia u naselju Bukuret", u Pei, do kue roaka
Bea Baia koja se nalazila na vrh Kapinice. Katica je obukla muslimanski zar i, prvo radio a zatim akumulator, umotane u pelene i u djeje dekice, nosila ikroz centar grada u naruju, kao bebe. Halim Sahmanovi, skojevac iz Plava, po nareenju Partije vulnetar, preuzeo je Stanka
Buria i Voja Lakevia od crnogorskih partizana, u selu Velici, i prebacio
ih do puta u selu Meteh, koji iz Plava ide za Dio. Demo Sahmanovi je
uestvovao kao kirajdija u prebacivanju Buria i Lakevia od sela Meteha do prvog tunela na oko 5 km od Pei. Ostale akcije izvodio je Mustafa Memi .sam. Marruta je uvijek bila ista: Gusinje kua Ahmeda
Baia u Plavu Komaraa Dio Bjelula Kuuta Pe. Vrijeme
izvoenja zadatka bilo je, po pravilu: polazak iz Gusinja u etvrtak vee,
povratak u nedjelju. To je vrijeme koje se podudaralo sa putovanjem
kirajdija na pazar u Pei. Kurir se, inae, kretao sa kirajdijama, sa

albanskom kapom na glavi (ulah) i sa legitimacijom izdatom u Komuni

gusinjskoj (obezbijedena preko Ishaka Laliia, skojevca iz Gusinja). Baze
u Pei su bile: kua Bose Krtolice, u Kapinici br. 19; kua Perse Stoi, u naselju Bukuret"; kua Petra i Pavla Brajovia, u naselju Bukuret" i kua Veljka Petrovia, kod parka u Pei. Partijska veza je
najprije bila Savka Kovaevi. Jedno vrijeme veza sa Savkom je odravana preko Bose Krtolice, i u tom periodu su odravani kontakti i sa Pavlom Brajoviem. Vezu je kasnije neposredno preuzeo sekretar partijskog komiteta u Pei i lan Okrunog komiteta KPJ Kosova, Veljko Petrovi, a nakon njegovog hapenja njegova sestra, Ljubica Petrovi Haha.
Razvoj organizacija NOP-a, a posebno KPJ i SKOJ-a, u 1942. godini na podruju Plava i Gusinja karakteriu tri osnovne etape:
od januara do sredine maja djelovala je samo organizacija SKOJ-a,
odnosno njenih pet lanova, koji su odravali samo individualne kontakte
sa saradnicima i prijateljima NOP-a;
od druge polovine maja, kada se vratio Beo Bai, pa do septembra 1942. godine, organizacije NOP-a, naroito na podruju Gusinja,
postigle su znaajan uspon i u tom periodu je omladina Gusinja bila najorganizovanija omladinska
organizacija u ondanjem srezu andrijevikom. Tada su, na tom terenu, ivjela dva lana KPJ i jedan kandidat
(lanovi KPJ bili su Beo Bai i Emin Redepagi; Bai je rukovodio
pokretom, a Redepagi je bio na bolesnikoj postelji; kandidat za lana
KPJ bio je Mustafa Memi; tada je bio i sekretar SKOJ-a u Gusinju).
Organizacija SKOJ-a brojila je 10 lanova, od kojih su 8 bili iz Gusinja:
Dafer Nikoevi, Aljo Hot, Aljo Nikoevi, Ishak Lalii, Fazlija Ulevi
(Uljaj), Saban Sahinovi, Zamo eki i sekretar. Organizacija je tada
proirena sa tri skojevca: Fazlija je bio srednjokolac, albanske nacionalnosti, koji je sa roditeljima emigrirao i ivio u Skadru i tamo se formirao kao komunista, a Sahinovi i eki su radnici iz Gusinja: Poto
u tom periodu partijska organizacija u Gusinju jo nije bila organizovana, to je organizacija SKOJ-a, pored rada sa omladinom, vrila i funkcije partijske elije. Ona je pripremala formiranje borbenih jedinica, rukovodila odborom narodnooslobodilakog fonda, formirala organizaciju
antifaistikog fronta ena, radila individualno sa starijim graanima, koji
su se prijateljski odnosili prema NOP-u i, uopte, vodila cjelokupnu politiko-propagandnu aktivnost na ovom terenu. Posebno se uspjeno angaovala na okupljanju enske muslimanske omladine, koja je bila pod
feredom.
Sastanci aktiva redovno su odravani dva puta nedjeljno. Jedan je
posveivan analizi politike situacije u svijetu, u zemlji i na terenu optine. Analizirana je aktivnost svakog lana posebno, uz punu primjenu
kritike i samokritike, rad po sektorima i izvrenje pojedinih konkretnih
zadataka. Drugi sastanak je redovno bio posveivan idejno-vaspitnom
radu, na principu kolektivnog rada, uz pojedinanu provjeru savladanog
gradiva.

U tom periodu na terenu Gusinja radilo je pet omladinskih grupa,

u kojima je bilo organizovano 45 omladinaca. Okolnost da je enska muslimanska omladina bila pod feredom uslovila je potrebu da muka i
enska omladina radi u posebnim, odvojenim grupama. Uslovi za rad sa
enskom muslimanskom omladinom bili su zbog toga izrazito ogranieni.
Ipak je bilo organizovano 15 omladinki, od kojih su 10 bile pod feredom.
One su u julu 1942. odrale zajedniki sastanak, kao osnivaku konferenciju, a zatim su organizovane u dvije odvojene grupe. U jednoj je bilo
sedam omladinki, koje su se pripremale za organizaciju SKOJ-a (Devahira i Ljuljka Hat, Nadira i Fadila urkovi, Emira Balii, Sefka Deljanin i Muna ujak.) Preko njih je usmjeravana atkivnost druge grupe, u
kojoj su bile djevojke koje su bile spremne da pomau NOP, ali su se organizaciono manje angaovale. Najvei broj tih djevojaka je bio nepismen, ili polupismen, i sa njima se moralo raditi i na sticanju osnovnih
obrazovnih znanja.
Organizovanih omladinaca bilo je 30. Od njih su petorica bili srednjokolci. To su bili idejno oformljeni komunisti, koji su u cjelosti podravali program KPJ i opredjeljivali se kao komunisti. Oni se na politiko-propagandnim zadacima nisu razlikovali od skojevaca i na tim zadacima
su se najvie i angaovali (na organizacionim i drugim manje). U SKOJ
nisu organizovani jer su kriteriji za prijem u organizaciju bili vrlo strogi:
traena je spremnost na maksimalnu mobilnost i rtve, permanentno samoodricanje, visok stepen discipline i samokritinosti, maksimalna konspirativnost i odricanje od odredenih navika u linom ivotu. Oni su se
inae osjeali komunistima i sami ocjenjivali kada e se i koliko angaovati. Od ostalih 25 omladinaca 19 su bili radnici, 5 seljaci i 1 trgovac.
Bili su tek pristupili pokretu. Njihov idejno-politiki nivo je jo bio izrazito skroman i sa njima se najvie radilo na politiko-vaspitnom uzdizanju i na upoznavanju sa razvojem narodnooslobodilake borbe.
Pionirska organizacija u Gusinju bila je jedina takva u srezu. Samoinicijativno je organizovana na iskustvima sline organizacije u Pei,
koja su upoznata u toku odravanja partijskog kanala izmeu Crne Gore
i Kosova. Tom organizacijom su bili obuhvaeni omladinci do 16 godina,
koji su bili puni zanos,i i poleta, spremni na svaki zadatak i akciju. Oni
se u tome pogledu nisi. mnogo razlikovali od skojevaca, a u SKOJ nisu
primani zbog mladosti, a i zbog tenje da se sauva jedna takva organizacija meu najmlaima. U poetku ih je bilo samo sedam (Branko
Omeragi, Braho Bali, Omer Memi, Jusuf Galjkovi, Hamdo Mulameki, Rao Deljanin i sekretar Ramo Hadialjevi), koji su bili najborbeniji. Kasnije je organizacija brojila 1315 najmlaih. Organizacijom je
rukovodio Ramo Hadialjevi, koga je rat zatekao u II razredu Velike
medrese.
Meu pripadnicima NOP-a u Gusinju bilo je tada i 30 starijih graana, od kojih 8 ena. Sa njima su odravani pojedinani razgovori, objanjavana politika i vojna situacija u zemlji i u Evropi, davane su im vijesti koje su dobijane iz Pei, prikupljani su dobrovoljni prilozi za NOP
i slino. Meu njima je naroito njegovana ideja bratstva i jedinstva. Naj-

vie je bilo zanatlija, zatim seljaka, trgovaca, slubenika. Jedan od njih

je bio iz redova plemenskih prvaka, a dvojica kapobande (komandiri).
Veina njih je bila na pozicijama NOP-a, a bilo je i pojedinaca koji su
sa pokretom saraivali na platformi antifaizma, mada su bili optereeni
strahovanjem od tzv. zajednikog kazana" i sline propagande, pa su tretirani kao pristalice zapadne demokratije. Sa enama su direktni kontakti rede odravani. One su najee meusobno kontaktirale, ispoljavale simpatije prema pokretu, prikupljale dobrovoljne priloge, dogovarale
se da pletu arape, dempere i slino.
Odbor narodnooslobodilakog fronta je brojio samo tri lana (Aljo
Hot, Redo Lalii i Mustafa Memi), od kojih su dvojica bili lanovi
SKOJ-a. Dvojica su bili radnici, jedan srednjokolac. Odbor je usmjeravao akcije prikupljanja novanih i materijalnih sredstava, preuzimao
prikupljena sredstva, starao se o njima do predaje u Plavu i vodio potrebnu evidenciju o tome.
Razvijenost organizacija NOP-a na podruju gusinjske optine u
uslovima kakvi su vladali tokom 1942. godine, kako na teritoriji sreza
andrijevikog, u okviru kojeg je djelovao narodnooslobodilaki pokret
Plava i Gusinja, tako i na teritoriji Kosova, kojem je to podruje administrativno pripadalo, u svakom sluaju je znaajno doprinosila daljem razvoju narodnooslobodilakog pokreta na ovom terenu.
U septembru su se na teren Plava vratili iz tiranskog zatvora, odnosno logora u Burelu (Albanija), trojica lanova K P J : Jusuf Redepagi,
Hajro Sahmanovi i Bajram Metovi. Sa njima se vratio i Hajrov brat
Bejto, koji je kao uesnik NOP-a bio sa njima u zatvoru. Njihov povratak je oznaio novi znaajan trenutak u razvoju NOP-a na ovom terenu,
posebno na podruju Plava, mada je smrt Emina Redepagia, koji je
umro kratko vrijeme nakon njihovog povratka, bio teak gubitak. Tada
je u Partiju primljen i dotadanji kandidat za lana KPJ iz Gusinja, pa
je ponovo formirana plavsko-gusinjska partijska elija od pet lanova,
koja je tada imala i tri kandidata za lana KPJ. Partijsku eliju sainjavali su: Beo Bai, Jusuf Redepagi, Hajro Sahmanovi, Bajram Metovi i Mustafa Memi. Tada su kandidati za lanove KPJ bili Dafer Nikoevi iz Gusinja, koji je od tada rukovodio i organizacijom SKOJ-a u
Gusinju, Ibrahim Redepagi, koji je takoe preuzeo dunost sekretara
SKOJ-a u Plavu, i Aljo Hot, radnik iz Gusinja. Tada je na teritoriji sreza
andrijevikog (prema prikazu Radovana Lekia) postojalo osam grupa:
plavsko-gusinjska, manika, velika, graaniko-ekularsko-ulatska, cecunska, konjuhka i slatinska. Organizacija SKOJ-a u srezu tada je poveana za 14 lanova i brojila je 50 skojevaca.
U Plavu je postojala grupa omladinaca i omladinki sa kojima je individualno radio Ibrahim Redepagi. Meu njima su se posebno isticali:
Nadija i Hasnija Redepagi, Omer i Sabo Redepagi, Zeir Deevi,
Arif Sarkinovi, Halim Sahmanovi, Jakub Metovi i Harun Sabovi. Od
njih je drugom polovinom oktobra 1942. formirana prva skojevska grupa.
Kao ranije skojevke, na ovom terenu su djelovale i dvije Muslimanke, koje
su se u meuvremenu udale. Ifeta atovi, udata Redepagi, dola je iz

Roaja. Ona se vaspitavala pod uticajem svog brata Hivzije, predratnog

lana KPJ. Tada je bila najobrazovanija ena na teritoriji Plava i Gusinja i puno je doprinijela razvijanju NOP-a meu enama na teritoriji
Plava i Gusinja. Balja Redepagi, sestra Eminova, bila je prva djevojka
koja je na ovom terenu organizovana. Poslije udaje nije ukljuivana u
organizaciju SKOJ-a, ve je sa njom odravana individualna veza. I na
taj nain je bila izrazito aktivna i korisna, jer je u njenoj kui tada bio
jedini radio-aparat u Plavu, koji je partijska organizacija koristila za
sluanje i kasnije za ilegalno tampanje dnevnih vijesti.
Bilo je vrlo znaajno to su komunisti Plava uspjeli da njihovi roditelji, braa i najblia rodbina prihvate NOP i da mu se prikljue. A
oni su bili vrlo cijenjene i uticaj ne linosti u gradu. Otac Ibrahima Redepagia (Mula Husein) bio je jedan od vodeih imama (muslimanskih
svetenika) u Plavu, a Jusuf o v otac (Hivzo) povjerenik Vakufa na ovom
terenu (pisaa maina vakufske kancelarije koriena je za partijsku tehniku). Jedan od brae Bea Baia (Ahmed) bio je trgovac i njegova trgovinska radnja i kua koriene su kao kurirski punkt i za razmjenu pote, dok mu je drugi brat (Ibrahim) ivio u selu Brezojevici, odakle je
odravana veza sa Mjesnim (sreskim) komitetom Partije. Braa Hajra
Sahmanovia (Bejto i Demo) vjerno su slijedili svog mlaeg brata i
preko njega NOB, a porodica Bajrama Metovia bila je kompletno ukljuena u NOP.
Tokom 1942. godine Beo Bai se angaovao na organizovanju omladinske organizacije u selu Brezojevici, gdje je preteno ivjelo crnogorsko stanovnitvo. Selo je bilo pretvoreno u zgarite. Sve je bilo spaljeno
i opljakano. Meutim, najvei broj stanovnika se vratio na zgarita, napravio kakva-takva sklonita i, u izrazito tekim uslovima, borio se da
obezbijedi goli ivot. Tadanja vlast u Plavu inila je razne provokacije
da im jo vie zagora ivot i ponaala se prema njima kao prema graanima bez ikakvih prava. Jedan broj omladinaca je zatvoren i maltretiran, a neki su pobjegli iz sela. Beo je iskoristio to to su njegov otac i
dva brata ivjeli u tom selu, uspostavio je kontakte sa nekoliko omladinaca, koji su bili na strani NOP-a, radio sa njima, najprije pojedinano,
a zatim je organizovao omladinsku grupu iz koje je formirana i organizacija SKOJ-a. U toj grupi su se isticali: Boidar Caanovi, koji je
rukovodio grupom, zatim Stevo i Duan Praevi, Vladimir i Milovan
Komatina, kao i Milo i Ljako Bulatovi, dok nisu prijeli u Ulotinu.
U novembru 1942. godine, nakon prijema u KPJ Dafera Nikoevia, plavsko-gusinjska elija je reorganizovana; formirana su dva partijska odjeljenja (Mjesni komitet je tada formirao jednu partijsku eliju
za desnu obalu Lima podruje od Gusinja do Sekulara, na kojem je
funkcionisalo pet optina, a ivjelo oko 50 posto stanovnitva sreza. elija je imala biro, koji je fungirao kao neko rejonsko partijsko rukovodstvo, a osnovni organizacioni oblik je bilo odjeljenje). Tada je u Sreskom komitetu Partije, na dunost organizacionog sekretara, izabran Beo
Bai. Partijskim odjeljenjem u Plavu rukovodio je od tada Jusuf Redepagi. On je istovremeno bio lan biroa elije, kojim je rukovodio Savo

Mitrovi Mali. Za sekretara prvog partijskog odjeljenja (elije) u Gusinju

imenovan je Mustafa Memi. On je tada kooptiran i za lana Sreskog
komiteta SKOJ-a Andrijevice. Krajem novembra na teren Gusinja dola su iz Pritine dva srednjokolca (Aljo Hadialjevi i Aljo Avdi).
Tamo su pohaali albansku gimnaziju i postali lanovi SKOJ-a. Nadialjevi je ukljuen u organizaciju SKOJ-a u Gusinju, a Avdi je rasporeen u Donju Ranicu, gdje mu je otac bio predsjednik optine, da pokua
da neutralizuje izrazito negativnu aktivnost svoga oca i olaka rad partijskih organizacija i gerilskih grupa u Manici i Velici. U tome se dosta
uspjelo. Predsjednik optine se smirio, najvei broj gerilaca dobio je legitimacije albanskih graana, pa su se mogli slobodnije kretati, a prijatelji NOP-a sa tog terena dobili su propusnice da mogu dolaziti na pazar
u Plav i snabdijevati se osnovnim ivotnim namirnicama, to je i njihovim porodicama i gerilcima omoguavalo povoljnije uslove ivota. Legitimacije albanskih graana dobili su tada i delegati Vrhovnog taba, koji
su ili za Kosovo, Stanko Buri i Vojislav Lakevi Baro.
Krajem oktobra i poetkom novembra 1942. godine Mjesni (sreski)
komitet je donio odluku da se na teritoriji sreza formiraju posebne borbene jedinice od lanova SKOJ-a i najaktivnijih omladinaca, koje su nazivane ilegalne partizanske desetine. Na teritoriji sreza formirane su dvije
operativne zone, prema podrujima koje su pokrivale partijske elije
desne i lijeve obale Lima, uz pripajanje gornjeg Polimlja (sela Ulotina,
Luge i Kruevo) desnoj obali. Svaka zona je imala svoj operativni tab.
tabom desne obale Lima rukovodio je Vido Soki. U tabu je, sa terena
Plava i Gusinja, bio Hajro Sahmanovi, koji je u partijskoj organizaciji
Plava bio odgovoran za vojna pitanja. Na teritoriji Plava i Gusinja formirane su najprije dvije desetine, jedna u Gusinju, druga u Plavu. U Gusinju je zatim formirana jo jedna, pa se ukazala potreba da se one organizuju u posebni vod. To je jedini ilegalni vod koji je onda na terenu
sreza postojao. Poto je podruje Plava i Gusinja, prema karakteristikama
i uslovima djelovanja, inilo zasebnu cjelinu, za taj teren je formirano posebno rukovodstvo, koje su inili: Hajro Sahmanovi i Bajram Metovi,
kao komandir i zamjenik komandira, i Jusuf Redepagi, kao politiki
rukovodilac. Vodom u Gusinju je komandovao Aljo Hot, a politiki rukovodilav je bio Mustafa Memi. Vojni i politiki rukovodioci desetina bili
su: Dafer Nikoevi, Ishak Lalii, Zamo eki i Aljo Hadialjevi. Tada
je na teren Gusinja doao iz zarobljenitva Salih Radoni, koji je uoi
rata zavrio Vojnu akademiju i bio aktivni porunik jugoslovenske vojske. U estoaprilskom ratu bio je komandir ete na granici prema Grkoj. Bio je na idejnim pozicijama KPJ i kada je doao stavio se Partiji
na raspolaganje. Tada nije bilo potrebe da se alje u gerilske jedinice, jer
su one bile malobrojne i vie djelovale politiki. Zima je ve bila poela
i one su se morale sklanjati u zemunice. Zato je ocijenjeno da je korisnije Radonia zadrati na terenu Gusinja da tamo, kao cijenjena linost,
politiki djeluje i da vojniki priprema borce ve formiranog ilegalnog
voda, to je Radoni vrlo uspjeno inio. Desetine su formirane u kui
Reda Memia, a za njihovu vojnu obuku su kasnije koritene prosto-

rije albanske osnovne kole u kojoj su trojica uitelja: Aljo Hadialjevi. Nazif Lucevi i Iso Lalica, bili pripadnici NOP-a.
etnici u Vaojeviima i vulnetarske organizacije u Gusinju pokazale su se zainteresovane za angaovanje Sali'ha Radonia u njihovim
organizacijama. Prvo se javio komandant limskih etnika, Pavle urii,
koji je, polazei od ovlaenja koja je dobio od Drae Mihailovia, smatrao da ima pravo da izdaje naredbe svim oficirima bive kraljevske
vojske, na osnovu njihove zakletve na vjernost kralju. I tako je Salih
Radoni dobio naredbu Pavla uriia da preuzme dunosti etnikog
povjerenika za Plav i Gusinje. Ta je naredba bila motivisana i time da se
preko Plava i Gusinja uspostavi veza etnika i balistike organizacije
u Albaniji, o emu su ve postojale odreene inicijative i poruke (Abul
Cerim i Muharem Bajraktari). Posebnu ulogu u tome su imali Novica Popovi, koji je tada bio etniki rukovodilac u Sekularu, i Marko Vueli, komandant etnikog bataljona u Kutima.
Salih Radoni je o naredbi Pavla Duriia odmah obavijestio sekretare partijskih organizacija u Gusinju i Plavu i zajedno sa njima napisao odgovor uriiu. Akcija uriia umalo se kobno zavrila za Radonia. jer je Okruni komitet KPJ, informisan o njoj, izdao direktivu
da se Radoni odmah likvidira. Partijska organizacija je ocijenila da Okruni komitet nije informisan o stavu Radonia pa mu je, preko Mjesnog
komiteta, upuen odgovor Radonia uriiu, i na tome se i zavrilo.
Skoro istovremeno Radoni je dobio ponudu od rukovodstva vulnetarske organizacije, najprije samo u Gusinju, a zatim i u Plavu. On je obavijestio Partiju i traio savjet kako da odgovori. Sekretari partijske organizacije u Plavu i Gusinju obavijestili su o tome organizacionog sekretara Mjesnog (sreskog) komiteta Bea Baia. Zakljueno je da Radoni
ne smije ponudu odbiti, jer bi se time otkrio i najvjerovatnije bio zatvoren. Meutim, trebalo je pripremiti odgovor koji ne bi bio prihvatljiv
za ondanje vlasti, kako bi se izbjeglo da se Radoni kompromituje ueem u vulnetarskoj organizaciji. Zbog toga je dogovoreno sa Radoniem
da ponudu uslovno prihvati. Uslov je bio da se Radoniu, kao eventualnom komandantu, daju puna ovlaenja u vezi organizacije i rukovoenja vulnetarskorn organizacijom. Predloen je i sastav tabova i komandi,
u koje su ubaeni neki lanovi SKOJ-a i organizovani omladinci, za koje
se inae sumnjalo da su komunisti. Kada su vlasti dobile prijedlog Radonia, odmah su prekinule svaki razgovor i saradnju sa njime, jer su se
uplaili da komunisti ne preuzmu rukovodstvo u toj organizaciji. Meutim,
kada je Pavle urii dobio odgovor Radonia, u kojem je jasno stajalo
da su etnici izdajnici i sluge okupatora, on je o tome obavijestio italijansku komandu i ona je preko italijanske komande u Albaniji uspjela
da se izda nalog o hapenju Radonia. Radoni je sredinom januara 1943.
godine zatvoren i otpremljen, sa nekim komunistima, najprije u Seremet-kulu" u Pei, a zatim u logor Porto Romano" kod Draa.
Krajem 1942. godine u Gusinju i Plavu su organizovane demonstracije. Organizovala ih je Partija, a povod su bile poreske dabine. Okupatorska vlast je prikupljala porez srednjovjekovnim metodama. Pravo na

ubiranje poreza otkupio je jedan trgovac stokom iz Pei (Osman Feka).

On je formirao komisije koje su odlazile od jedne do druge parcele i
svojevoljno utvrivale obavezu svakog domainstva, koja je bila definisana kao desetak". Siromani i srednji seljaci bili su nezadovoljni. Partija je brzo to uoila i opredijelila se za demonstracije. I nije pogrijeila.
Demonstranti su u Gusinju poli iz centra, od kafane Bajrama Laliia,
koji je inae bio saranik NOP-a, proli glavnom ulicom, zadrali se pred
zgradom optine, a zatim proli pored komande karabinjerije do mosta
na rijeci Gruar, odakle su se ponovo vratili u centar grada, izvikujui
parole protiv pljakaa, pekulanata i desetka", a zatim se planski razili da bi izbjegli krvoprolie. Uspjeli su. Desetak" je sruen i nije u
toj godini ni kupljen. Na demonstracijama u Gusinju uestvovalo je oko
200 graana, a predvodili su ih partijski rukovodioci Gusinja, sa kojima
je iao i mula J U D O ari, muslimanski svetenik iz Gusinja.
Kraj 1942. godine narodnooslobodilaki pokret na ovom terenu je
doekao jednom neuspjelom akcijom. Oko 10. decembra Sreski komitet
KPJ organizovao je sresko partijsko savjetovanje, koje je odrano u zemunici u Anaama iznad Manice. Tom savjetovanju sa terena Plava i Gusinja prisustvovala su etvorica komunista: Bai je podnio izvjetaj o organizacionom stanju, u svojstvu organizacionog sektora, Jusuf Redepagi i Mustafa Memi su prisustvovali kao partijski sekretari organizacija Plava i Gusinja, a Hajro Sahmanovi kao stariji komunista i odgovoran za vojna pitanja. Poslije odranog savjetovanja komitet je odluio
da na teren Gusinja poalje dvojicu drugova iz gerile. Jedan od njih je
bio Mirko Arsenijevi, student filozofije iz Berana, drugi Manojlo Vlahovi, koji tada nije bio lan KPJ, ali je bio jedan od onih malobrojnih
koji su uspjeli da se odre i ne predaju etnicima nakon formiranja njihove vlasti u Vasojeviima; bio je vrlo obrazovan intelektualac i dobar
poznavalac marksizma. Ta dva druga su pola da, kao iskusni i teoretski
obrazovani revolucionari, pomognu pokretu, posebno u teorijskoj naobrazbi lanstva. Bilo je planirano da se u Gusinju, u zimskom periodu
1942/43. godine organizuje neka vrsta omladinske kole. Meutim, njih
su, na 3 km od Gusinja, uhvatile kvislinke snage i predale Italijanima.
Sa njima su zatvoreni sekretar partijske organizacije u Gusinju i jedan
ian SKOJ-a (Zamo eki). Odvedeni su u eremet-kulu" u Pei, zatim u
logor Porto Romano" i na kraju u politiki zatvor u Tirani. Organizacije
NOP-a su nastavile aktivno da rade, pa je okupator pristupio novim hapenjima.
Jedni su padali, drugi su pridolazili, ali je pokret za nacionalno i
socijalno osloboenje, za nove drutvene i meunacionalne odnose i na
ovom terenu postajao sve iri i sve jai.
Jedan broj boraca nije uspio da se na ovom prostoru odri, ili su
otili po zadatku, pa su borbu nastavili na drugim terenima: uro Lonarevi, Zufer Musi, Vuko i Cvetko Turkovi, Uro i Rado Dudovi,
Emin Redepagi, Duan Kosti, Veljko Drakulovi, Haso Lenjanin, Mustafa Redepagi, Haso Rajrektarevi, Huso Lalii, Ljubo, Cveta i Stanka
Sekularac (Popovi), C-olub, Pero i Vukain Lonarevi, Cedo i Ranko Cu-

lafi, Cveta Turkovi, Branko Vidi, Sekula Sekulovi, Boko Vekovi,

Pero Vuevi i drugi. Sadik Bektei, Zumber Halili i Mehmed Dermani
su se borili u sastavu albanskog narodnooslobodilakog pokreta, kao rukovodioci pokreta na tom terenu, ali su prelazili i na teren Gusinja i
njihova aktivnost je imala znaajan uticaj. Sadik Bektei je sa Tuk Jakovom bio jedan od najistaknutijih rukovodilaca Okrunog komiteta Komunistike partije Albanije za skadarsku oblast.
Najvei broj plavsko-gusinjskih aktivista dao je svoje ivote u NOB-u.
asno su se oduili sredini u kojoj su djelovali i iz koje su izali. Narodnooslobodilaka borba na ovom terenu razvijala se u izrazito sloenim i
specifinim uslovima. Ona je bila posebno znaajan doprinos bratstvu i
jedinstvu naroda i narodnosti koje su ivjele na ovom, decenijama uznemirenom prostoru.
MUSTAFA

MEMI

AKCIJE CRNOGORSKIH I HERCEGOVAKIH PARTIZANA

OKO TREBINJA I BILECE U DECEMBRU 1941. GODINE
U avgustu 1941. hercegovaki i crnogorski ustanici su razbili ustaku vlast u istonoj Hercegovini, ali je zbog brze intervencije i reokupacije Hercegovine od italijanskih vojnih snaga nijesu potpuno unitili.
Poslije tih burnih dogaaja nastalo je izvjesno zatije. Italijani su bili vrlo
oprezni: nijesu se udaljavali od svojih garnizona, a nijesu ni preduzimali
represivne mjere protiv hercegovakih ustanika. Umjesto da iste teren
i oduzimaju oruje od ustanika, kao to su to inili u susjednim krajevima
(u Crnoj Gori i Boki), oni su da bi obezbijedili svoj mir pokuavali da se
dogovaraju sa predstavnicima ustanikih eta, seoskim starjeinama i pojedinim vienijim Srbima, s oitom namjerom da se prikau kao zatitnici srpskog ivlja od ustakog terora.
Prihvatajui takvu naklonost Italijana, domaa reakcija (pristalice
j ugoslo venskih nenarodnih reima) je poela ivu i dobro smiljenu politiku propagandu protiv partizanskog pokreta, istiui da su Italijani stali
na stranu srpskog naroda. Takva sprega domae reakcije s okupatorom
doprinijela je tome da u septembru i oktobru nije bilo znaajnijih oruanih akcija u Hercegovini.
Glavne partizanske snage i tada su bile ete u kojima su bili borci
iz ustanka u junu i julu 1941. godine. Trebalo je od postojeih ustanikih
eta, koje su u novim uslovima postale neaktivne, stvoriti nove vojne formacije koje e biti u stanju da nastave oruanu borbu protiv italijanskog okupatora. Isto tako, trebalo je narodu objasniti i raskrinkati etniku propagandu protiv bratstva i jedinstva naroda u Hercegovini. Sve
je to zahtijevalo nove napore i intenzivan vojno-politiki rad.
526

Polazei od takve procjene situacije i u elji da ponovno oivi oruanu borbu, u prvom redu protiv Italijana, rukovodstvo NOP-a u istonoj Hercegovini je ocijenilo da je njegov prvi i najvaniji zadatak da
ojaa i omasovi partijsku organizaciju. Uslovi za formiranje partijskih i
skojevskih organizacija bili su dosta povoljni, naroito u graninim krajevima, gdje je veza sa partijskom organizacijom u Crnoj Gori i Boki bila
redovnija i vra. Politiko rukovodstvo istone Hercegovine imalo je
u tome i pomo Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru i Boku, koji
je na traenje Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu uputio u istonu
Hercegovinu, krajem oktobra 1941, nekoliko partijsko-politikih radnika.
Neposrednu i brzu pomo u partijskom i politikom radu, u periodu zatija, partijskoj organizaciji u Hercegovini pruio je Okruni komitet KPJ
Nikia.
U bilekom i trebinjskom srezu postojale su partijske organizacije
i mjesni komiteti Partije, dok, na primjer, na teritoriji izmeu tih srezova, gdje su u decembru otpoele najee borbe protiv okupatora (u ljubomirskoj i zavodskoj optini), jo nijesu postojale ni partijske ni skojevske organizacije. Bilo je samo nekoliko lanova Partije, i to iz Trebinja i
Mostara, koji su jo u avgustu upueni tamo na partijsko-politiki rad. 1
Taj rad im je bio vrlo otean, jer je tamo preovladavao uticaj etnika, naroito posle dolaska Lazara Tralje u srez bileki, polovinom novembra
1941, koji je odmah poeo da organizuje vojno-etnike ete i bataljone.
Pored Tralje, profesora bogoslovije iz Bilea, inae funkcionera Zemljoradnike stranke Milana Gavrilovia i lana taba Drae Mihailovia,
koji je polovinom novembra doao kao izaslanik tog taba za Crnu Goru i
Hercegovinu, na tom terenu su se nalazili poznati etniki ideolozi: Novica Kraljevi, advokat i etnik iz Sume trebinjske, Jovan Mielji, porunik iz Mirua, Pero Bubresko, profesor, Vaso Ukropina, predsjednik
suda, Milorad Vidai, andarmerijski porunik (svi iz Trebinja), Vaso i
Milo Tupanjanin, iz Bilee, Jovo Trapari, Veljko Miljanovi, Mato Milievi, Nikola Keeljevi, Sava Kova, Krsto Bodiroga, Rade Sui i Krsto Kaikovi (svi iz Ljubomira). Ali i pored tih tekoa, Partija je od avgusta do novembra 1941. uspjela da ostvari znatan uticaj na omladinu
i da stvori nekoliko jaih partizanskih grupa (najbrojnije i najaktivnije
su bile Domaevska i Vrpoljska partizanska grupa), da organizuje skojevske aktive i otpone masovan vojno-politiki rad meu seoskom omladinom.
U optinama trebinjskog sreza, izmeu Trebinja i Dubrovnika, vojno-politike prilike bile su znatno bolje, to se pripisuje upornom radu Vojina Popovia (partizansko ime Petar Boovi), sekretara Sreskog komiteta KPJ za Trebinje, koji je mnogo uinio na formiranju partizanskih
jedinica i izvoenju oruanih akcija.
1
Rade Salati, radnik iz Mostara; oko Skoaji, student iz Trebinja (Nemci
su ga objesili u Mostaru novembra 1943).

NAPAD NA ITALIJANSKI TRANSPORT I DOMOBRANSKU

POSTAJU NA JASENU

Prema optoj bojnoj relaciji 6. domobranske pjeadijske divizije za

decembar 1941, u Trebinju su se nalazili tab 14. pjeadijskog puka sa
13, 14. i 15. etom; 1. bataljon, bez 2. ete; eta 1. bataljona Vojne krajine; vod brdskih topova 14. puka 65/06 mm. Posadu garnizona u Bilei
sainjavali su 1. bataljon Vojne krajine i vod brdskih topova 65/06 mm.
Osim Italijana i domobrana u Trebinju i Bilei, na tom podruju
su se nalazile i andarmerijske stanice i manje posade, jaine od voda do
ete, koje su obezbjeivale saobraaj i vanije objekte na putevima i
eljeznikoj pruzi. One su u operativnom pogledu bile potinjene Italijanima, a bile su i neka vrsta vojne i civilne vlasti.
andarmerijske stanice, jaine 15 do 20 andarma, nalazile su se
u Jasenu (5 km sjeverno od Trebinja) i Cepelici (na mostu 7 km juno
od Bilee), dok je jedna eta 1. bataljona domobranskog 14. puka bila
u utvrenju Drakuljici (4 km juno od Bilee). Na pravcu Trebinje Lastva, u Arslanagia Mostu (5 km zapadno od Trebinja), nalazila se eta 2.
bataljona toga puka, ojaana mjesnom milicijom, a neto dalje, kod vodovoda Vrelo oko, jedna straa jaine 20 andarma.
ienje graninog pojasa na lijevoj obali Trebinjice omoguilo je
da se poetkom decembra 1941. partizanska djejstva prenesu dublje na
podruje izmeu trebinjskog i bilekog sreza. Krilno zapovjednitvo u
Bilei izvjetavalo je ve 29. novembra 4. andar meri j ski puk u Sarajevu
da se iz Crne Gore prenose partizanske akcije na taj sektor i da uzimaju
sve vei zamah, dobijajui karakter ustanka. Dalje se isticalo da bi taj
ustanak mogao uzeti zabrinjavajue razmjere ukoliko se na itavom tom
podruju odmah ne pred uzmu energine akcije. 2
Sjutradan po osloboenju Lastve, Sava Kovaevi, komandant Nikikog odreda, izdvojio je iz Grahovskog partizanskog bataljona kombinovanu etu, 40 dobro naoruanih boraca, i uputio je u rejon Jasena, na
cesti TrebinjeBilea, da se povee s partizanima trebinjskog i bilekog
sreza u Zavodu i Ljubomiru, radi ovladavanja tom cestom. Komandir i
politiki komesar ete bili su dotadanji komandir i komesar Zaslapsko-dolovske ete Stevo G. Kovaevi i Jovan O. Vujii.
Nakon 15 dana ta Grahovska kombinovana eta ojaana je Rijeanskim vodom Viluke ete istog bataljona (komandir Nikola Vujai).
Osim toga, Sava je naredio tabu Banjsko-vuedolskog bataljona Nikikog odreda, koji je djejstvovao istono od Bilee, oko ceste Vilusi Bilea, da se povee sa tabom Bilekog bataljona Hercegovakog odreda
i zajedno sa njim oisti teren od ustako-domobranskih snaga juno od
Bilee, a jednom etom pojaa partizanske snage u rejonu Jasena. Tako
su prvih dana decembra 1941. od hercegovakih i crnogorskih partizana,
na podruju izmeu Trebinja i Bilee stvorena dva operativna sektora:
jedan u rejonu Jasena, za djejstva prema Trebinju, i drugi u rejonu Panike,
za djejstva prema Bilei. Snage u rejonu Jasena bile su potinjene Gra2

AVII, k. 143a, red. br. 12/12-1.

hovskoj kombinovanoj eti, a one u rejonu Panike tabu Bilekog partizanskog bataljona (komandant Vlado Tomanovi, politiki komesar Peko
Papi). Juno od Trebinja na pravcu Trebinje Dubrovnik, djejstvovale su
jedinice 3. bataljona Hercegovakog odreda (komandant Vlado eri, politiki komesar Slobodan akota).
Grahovska kombinovana eta je, istoga dana kada je stigla u Donje
Vrbno, u zavodskoj optini, odrala konferenciju u selu i pokuala da pridobije seljake za akcije protiv Italijana i domobrana, ali je naila na organizovan otpor. Seljaci su otvoreno negodovali i uputili delegacije u Lastvu Savi Kovaeviu, da protestuju protiv grahovskih partizana, koji su
doli da ih unite". Oito je bilo da su bili pod jakim uticajem etnika.
eta je bila zbunjena takvim susretom, ali je nastojala da politikim radom odstrani uticaj pete kolone i pokrene mjetane u borbu protiv italijanskog okupatora.
Tih dana se nala tamo i jedna divlja" oruana grupa iz banjsko-vuedolske optine, koju su predvodili Simo Erakovi i Stevan Miovi,
porunik bive jugoslovenske vojske (obojica kasnije poginuli kao etnici).
Bila je proetniki i pljakaki raspoloena iako su se Erakovi i Miovi
predstavljali kao partizani, s tim to nijesu dozvoljavali da im tab Banjsko-vuedolskog bataljona postavlja rukovodstvo. S njima je komanda
Grahovske kombinovane ete stupila u vezu i predloila im da u rejonu
Mosko preduzmu zajedno akciju protiv Italijana. Nijesu prihvatili prijedlog. Rekli su da e samostalno djejstvovati onda kada budu smatrah da je za njih najpovoljnije". Oito nijesu eljeli saradnju s partizanima. Ukoliko bi se i odluili da djejstvuju protiv okupatora, to bi radili
iskljuivo iz pljakakih pobuda. To su i pokazali istoga dana, 2. decembra; iz zasjede je njihova grupa napala italijanski transport koji se kretao iz Bilee ka Trebinju, digla plijen i izgubila se u nepoznatom pravcu.
U izvjetaju Ivana Jukia, zapovjednika andarmerijske stanice u Jasenu,
od 4. decembra, komandantu 4. andarmerijskog puka u Sarajevu, stoji
da su 2. decembra u 3 asa prekinute telefonsko-telegrafske veze izmeu
Trebinja i Bilea i da je toga dana oko 8 asova izvren napad na jednu
italijansku kolonu kamiona iz sastava 55. pjeadijskog puka. Bilo je to
jedno odjeljenje italijanske motorizovane pjeadije, jaine 7 kamiona i
oko 100 vojnika, medu kojima je bilo i nekoliko ustaa i domobrana. Napadnuto je na Rogoini, izmeu sela Jasena i Moska. Tom prilikom je poginulo 5, a zarobljeno 11 Italijana, meu kojima i jedan kapetan. Takoe su zarobljena i 3 domobrana iz 2. bataljona 14. pjeadijskog puka.
Dvojicu je Erakovieva grupa strijeljala na licu mjesta, dok je zarobljene
italijanske vojnike pustila na slobodu.
Prema navedenom izvjetaju, od preostale italijanske kolone na andarmerijsku stanicu Jasen stigli su, nakon borbe, 3 kamiona i 38 vojnika
sa jednim teko ranjenim oficirom, koji je ubrzo podlegao ranama. Plaei se ponovnog napada, vojnici su napustili kamione i preko brda Gljive,
prijekim putem, bez oruja vodei nekoliko lakih ranjenika, stigli u Trebinje. Jedan kamion je ostao na Jasenu u kvaru, a ostala dva su krenula
za Trebinje.
34 Ratna seanja, III

Zandarmi su ostali i dalje na Jasenu. Istoga dana njih su opkolili

partizani i pozvali ih da se predaju. Kako se iz stanice niko nije odazvao,
nju su 2/3. decembra, oko 21 as, napali Vrpoljska grupa i dijelovi Baljake partizanske ete. Nijesu uspjeli da je zauzmu, pa su u 4 asa odstupili, ali su je drali i dalje blokiranu. Oko 9 asova, kad su pristigli i
dijelovi Grahovske kombinovane ete, ponovo je izvren napad. Poto im
pomo iz Trebinja nije stigla, andarmi su se oko 13 asova povukli iz
kasarne prema Gljivi i pod zatitom artiljerije umakli u pravcu Trebinja, bez gubitaka. Bileki i ljubomirski partizani upali su u naputenu
kasarnu, nali neto oruja i municije, a zatim je zapalili.
Istoga dana su dijelovi Banjsko-vuedolskog bataljona na kamenom
mostu na rijeci epelici napali domobransku strau (7 andarma) i zarobili dva domobrana; ostali su uspjeli da pobjegnu u Bileu. Zarobljeni
domobrani, Nikola uri i Josip Bakija, odvedeni su u Komandu mjesta
na Velimlje (Crna Gora), gdje su potpisali izjavu da vie nee primiti
ustako oruje, a u sluaju da ga i prime, nee ga upotrijebiti protiv
partizana. Obojica su 6. decembra puteni na slobodu. Kada su doli u
Bileu, povedena je protiv njih istraga, nakon ega su udaljeni iz Bilee
kao opasni po borbeni duh jedinice kojoj slue. U isto vrijeme, kada je
napadnuta orunika posada u Jasenu, dijelovi Bilekog bataljona prekinuli su saobraaj izmeu Bilee i Plane. Povezavi se sa partizanskim
grupama i partijsko-politikim radnicima zavodske i ljubomirske optine,
Grahovska kombinovana eta je odmah posjela poloaje prema Trebinju:
Kravicu, Gljivu i Kipinu i najpovoljnije zemljine objekte prema Arslanagiu Mostu (5 km istono od Trebinja), i poela da rui put na odsjeku
Jasen Moska i u rejonu sela Podgljivlje. Za ruenje najvanijeg dijela
ceste, izmeu Jasena i Trebinja, angaovan je tek formirani partizanski
vod iz sela Podgljivlja. I u selu Necvijeu je tada formiran partizanski
vod, koji je uao u Grahovsku kombinovanu etu, ali je i dalje ostao na
svom terenu da dri poloaje na Kipinu i zatvara pravac koji od Arslanagia Mosta vodi prema selu Necvijeu.
Takoe su polovinom decembra od partizanskih grupa iz ljubomirske
optine formirane prve ete: u Vrpolju i u Domaevu. Komandir Vrpoljske ete bio je Marko Miljanovi, a politiki komesar Rade Salati; za
komandira Domaevske ete imenovan je Stojan Kijac, a za politikog
komesara Danilo Kijac.
Decembarskom akcijom na komunikaciji Trebinje Bilea, neprijateljski garnizon u Bilei bio je potpuno odsjeen od ostalih italijanskih
garnizona, tako da su se italijanske i ustako-domobranske snage i stanovnitvo nali u vrlo tekom poloaju u pogledu snabdijevanja. U izvjetaju Ivana Fistania, komandira andarmerijskog voda u Trebinju, od 4.
decembra 1941. komandantu 4. andarmerijskog puka javljano je da Trebinje nema vezu s Bileom ve dva dana i da su andarmerijske stanice
od Bilee do Dubrovnika u rukama etnika i komunista, da imaju gubitaka u ljudstvu i da im je potrebna hitna pomo zbog prelaska komunista
iz Crne Gore.

NAPAD NA ARSLANAGIA MOST I VRELO OKO

Poslije zauzimanja Lastve, Parea, Zubaca i Jasena, tab Grahovskog bataljona Nikikog odreda organizovao je napad na Arslanagia
Most, jedino preostalo isturenije ustako-domobransko uporite na desnoj
obali Trebinjice, koje je zatvaralo pristup Trebinju od Lastve preko Necvijea i od Zubaca preko Zeljeva. U njemu su se nalazile dosta jake ustako-domobranske snage: eta 14. pjeadijskog puka iz Trebinja, naoruana mitraljezima i po jednim bacaem i topom. Odrasli mukarci toga
mjesta primili su oruje i organizovano pomagali posadu. Osim toga, mjesto je bilo dobro utvreno; svi njegovi prilazi su efikasno tueni artiljerijskom vatrom sa forova od Trebinja, a naroito baterijama 106 mm
sa Gologa brda.
Napad je trebalo da izvri jedna kombinovana eta Grahovskog bataljona, ojaana dijelovima 1. lastvanske ete 3. bataljona Hercegovakog
odreda, pod komandom porunika Mihajla N. Vujiia 3 , uz sadjejstvo partizanskih snaga sa sektora Jasena. Cete su se prikupile 4. decembra u rejonu Necvijea. Napad je poeo nou 5/6. decembra. Glavne snage su napadale od Necvijea i du puta i eljeznike pruge Lastva Arslanagia
Most, dok su one u rejonu Jasena titile pravac od Trebinja i djejstvovale
iz pozadine. Usljed vrlo jake neprijateljske vatre sa Gologa brda, kako
za vrijeme prikupljanja snaga u Necvijeu, tako i za vrijeme nonog podilaenja i izlaska na poloaje za napad, ete se nijesu mogle razviti za
borbu. Osim toga, no je bila vrlo mrana, a zemljite nepovoljno za nona
djejstva. Sve je to doprinijelo da su se ete poslije krae borbe povukle
prema Necvijeu i u toku noi se prebacile preko rijeke Trebinjice u
Lastvu.
Grahovska kombinovana eta je postavila prepreke i zasjedu na cesti Trebinje Arslanagia Most i produile napad, potiskujui neprijatelja. Ali se i ona, usljed brze intervencije jedne ete 14. andarmerijskog puka iz Trebinja i jakog neprijateljskog otpora, morala povui. U
vezi s tim napadom, u izvjetaju Ivana Fistania, komandira andarmerijskog voda u Trebinju, kae se da je napad izvren sa svih strana lakim
orujem i runim bombama u 10,30 asova, da je trajao do 4,30 asova,
kada su partizani odbijeni, da su partizani imali teke gubitke, ali da nijesu naeni mrtvi, i da je u odbrani Arslanagia Mosta i Vrelog oka glavnu ulogu odigrala italijanska artiljerija. Istoga dana, izjutra, poto je
dobio pojaanje iz Trebinja, neprijatelj je izvrio ispad prema Necvijeu
i zapalio kue Ratkovia, ali dalje nije mogao od uporne odbrane tamonjeg partizanskog voda. Pokuaj da se zauzme Arslanagia Most, glavno
spoljno uporite u odbrani Trebinja, i uniti njegova posada nije uspio.
Prvo, zbog toga to je napad bio slabo organizovan i jo gore voen, a
zatim to je napada trpio vrlo jaku artiljerijsku vatru na prilazima samom mjestu. Gubici neprijatelja nijesu poznati, a partizani su imali ne3
Kasnije je priao etnicima i kao raitni zloinac emigrirao s Nijemcima iz
Jugoslavije.

koliko tee i lake ranjenih od artiljerije. Artiljerija je poruila i otetila

nekoliko kua u Necvijeu, ali ljudskih rtava nije bilo, jer je narod pravovremeno napustio selo.
Iste noi 5/6. decembra dijelovi 2. zubake ete 3. bataljona Hercegovakog odreda napali su domobransku strau kod vodovoda Vrelo, oko
2 km od Arslanagia Mosta, na lijevoj obali Trebinjice. I taj napad nije
uspio, pa je ponovljen idue noi, ali opet bez uspjeha, jer je objekat
bio branjen baranom artiljerijskom vatrom.
Partizani Grahovskog i 3. hercegovakog bataljona su 19. decembra ponovili napad na Arslanagia Most i jo jednom pokuali da zauzmu
i unite Vrelo oko i time onemogue snabdijevanje vodom trebinjskog
garnizona. U tome nijesu uspjeli, jer se posada oba puta odrala u bunkeru, efikasno podravana artiljerijom sa Golog brda. I kad da su zaboravili da se, ako ve ne moe unititi pogon Vrelo oko, sasvim lako moe
prekinuti vodovod na vie mjesta i tako postii bar djelimian uspjeh.
Zbog pojave partizana iznad Trebinja, ustako-domobranska vojna
komanda u Trebinju izgovarala se da nema snaga za spasavanje manjih
domobranskih posada, izuzev da im pomae artiljerijom. Smatrajui da
je situacija kritina i neizvjesna, jer meu stanovnitvom vlada veliko
uzbuenje", Spiro Pari, komandir ete 14. puka u Trebinju, traio je 3.
decembra hitnu pomo od taba 6. domobranske pjeadijske divizije u
Mostaru, koja mu je i obeana. Stanje u tom garnizonu znatno se popravilo poslije neuspjelih partizanskih napada na Arslanagia Most i Vrelo oko.

PRODOR ITALIJANA IZ TREBINJA U BILEU

Zbog prisustva jaih partizanskih snaga na komunikaciji Trebinje

Bilea, poetkom decembra 1941, svakog trenutka se oekivala intervencija neprijatelja iz Dubrovnika i Trebinja. Partizanska komanda na sektoru Jasena odluila je da se frontalno i uporno brane posjednuti poloaji i nastojala da ih ojaa privlaenjem novih snaga i boljim utvrivanjem, a da politikim radom pobolja politiko stanje na terenu. Ona se
vre povezala sa mjesnim partizanskim jedinicama i privukla ih kod
Jasena. Tamo je prvih dana decembra stigla i jedna Banjsko-vuedolska
eta (komandir Risto Miljani), jaine 40 boraca i posjela poloaj na Kipinu, iznad Necvijea. Dogovorno s jedinicama u Ljubomiru, Vrpoljska
partizanska eta posjela je vano uporite Gljivu (staru austrijsku tvravu), da bi zatvorila put (konjsku stazu), koji od sela Podgljivlja izvodi
ka Gljivi, dok je Domaevska partizanska eta dijelom snaga zatvarala
stazu koja iz Trebinja izvodi na utvrenje Leotar (k. 1220). Podgljivski
i Necvijeki partizanski vodovi ukljueni su u odbranu Kravice (k. 803)
i Kipina (k. 633), gdje su se nalazile i glavne snage odbrane: Grahovska
kombinovana i Banjsko-vuedolska partizanska eta.
Takva partizanska aktivnost nije ostala nezapaena. To potvruje
i izvjetaj Ivana Fistania, komandira andarmerijskog voda iz Trebinja,

u kome se naglaava da postoji bojazan da e bande, koje se na podruju Jasena, Lastve i Zubaca utvruju i nesmetano kreu, i koje jo
pomau ustanici iz Crne Gore, nastojati da svojim akcijama ugroze andarmerijske stanice i saobraaj na itavom tom sektoru. Komanda 55. italijanskog peadijskog puka u Trebinju pripremila se, oekujui divizijska pojaanja iz Dubrovnika, da pone ofanzivne akcije za ienje ceste
i uspostavljanje saobraaja izmeu Trebinja i Bilee.
Glavnine Bilekog i Banjsko-vuedolskog bataljona su se nalazile
na cesti i eljeznikoj pruzi Trebinje Bilea. Drale su most na epelici, a manjim dijelovima zatvarale pravce Bilea Viluse i Bilea
Plana. Cesto su izvodile i none prepade na utvrenja Drakalicu i Vlainju,
i neposredno na Bileu. Stanje u bilekom garnizonu, nakon blokade od
2. decembra, bilo je iz dana u dan sve tee. U gradu se jo od avgusta
nalazio veliki zbjeg muslimanskog stanovnitva (oko 3500 lica) iz okolnih sela, ija je ishrana, pored ostalog, stvarala velike tekoe.
S obzirom na to da jo nije bila uslijedila akcija jedinica trebinjskog garnizona za otvaranje puta Trebinje Bilea, jedinice iz Bilee
su 11. decembra pokuale same da deblokiraju garnizon, oiste cestu od
partizana i uspostave saobraaj Bilea Trebinje. Toga dana su dvije
ete 1. bataljona 55. italijanskog pjeadijskog puka i jedna eta 14. domobranskog puka, uz podrku etiri tenka i artiljerije, poele da nastupaju pravcem Bilea Panik. Probile su se cestom i ovladale jednim
visom iznad sela Panika, ali su protivnapadom, krajem dana, odbaene
ka Bilei. Pri povlaenju su poruile drveni most na Trebinjici, kod Mirua (7 km juno od Bilee), i popalili sela Panik i Cepenicu. Most su
poruili da bi prekinuli vezu izmeu crnogorskih i hercegovakih partizanskih jedinica preko Trebinjice.
Dva dana kasnije partizani Bilekog i Banjsko-vuedolskog bataljona organizovali su no.?ni napad na utvrenu Drakulicu, koju je branila domobranska eta iz Bilee. Napad nije uspio.
U meuvremenu je tab italijanske 32. divizije Marke" (Marche)
pripremio napad radi otvaranja ceste Trebinje Bilea. Smatrajui da
za tu akciju generalnog ienja terena" treba angaovati jae italijanske snage, tab je ocijenio da mu nijesu dovoljne samo one u trebinjskom garnizonu, pa im je ve prvih dana decembra uputio pojaanje iz
Dubrovnika, bataljon 49. legije crnih koulja San Marko". Osim toga,
oekivala su se jo neka pojaanja. U isto vrijeme i domobranska komanda
iz Trebinja traila je pojaanje iz Sarajeva.
Poto je imao tane podatke o namjerama neprijatelja, tab sektora
Jasena zatraio je pojaanje od taba Grahovskog partizanskog bataljona.
Takoe je uputio pismo Stojanu Kijcu, komandiru Domaevske partizanske ete u Ljubomiru, zahtijevajui od njega da sa svojom etom posjedne
Leotar i Gljivu.
Pratei situaciju na tom sektoru, Veljko Zekovi, zamjenik politikog komesara Nikikog odreda, u izvjetaju Glavnom tabu za Crnu
Goru i Boku javlja 15. decembra da se u Trebinju gomilaju italijanske
trupe, pa predvia da bi se vojnopolitika situacija izmeu Trebinja i

Bilee mogla komplikovati ako se u istonu Hercegovinu ne poalje novo

pojaanje iz Nikikog odreda.
Tih dana su stigle na Jasen Popovska i Podbrdska eta 3. bataljona
Hercegovakog odreda (komandir Popovske ete bio je Laza Pribii, politiki komesar Boo Slavi; komandir Podbrdske ete bio je Milan Grce,
a politiki komesar Cedo Mijovi). Cete su, na inicijativu taba bataljona
i Mjesnog komiteta KPJ Trebinja, dobile zadatak da prokrstare kroz neka
sela ljubomirske optine, u kojima je etniki uticaj bio jai, radi propagande NOP-a, a zatim da se poveu s partizanima na Jasenu. Cete su zatim posjele poloaje na Gljivi.
Oekivani neprijateljski napad, najavljen za 9. decembar, uslijedio
je tek 15. decembra ujutro. Italijani su u njemu angaovali dijelove
32. pjeadijske divizije Marke": 2. i 3. bataljon 55. pjeadijskog puka,
jedan bataljon 49. legije crnih koulja San Marko", 1. divizion 32. artiljerijskog puka i 4. bataljon lakih tenkova, podijeljene u dvije kolone.
Glavna kolona, u ijem sastavu su bili bataljon crnih koulja i brdski topovi i tenkovi, nastupala je pravcem Trebinje Bilea, prema Kravici i
Kipinu, a pomona je izvodila duboki obuhvat preko Gljive i Ljubomira,
krei put tenkovima i artiljeriji. Prvog dana su Grahovska kombinvana
i Banjsko-vuedolska eta, ojaane Podgljivskim i Necvijekim partizanskim vodovima, vodile estoku borbu du komunikacija, sprijeavajui
glavnim italijanskim snagama da ovladaju Kravicom i Jasenom. Ali su
ostale jedinice dozvolile neprijatelju da ovlada nesmetano Gljivom i sa
zapada obuhvati Jasen. Zbog toga, kao i zbog snanog pritiska neprijatelja na Kravicu, za koju se vodila bliska borba, partizanske snage su
odstupile ka Rogoini i posjele poloaje Grkavica, Lisa i Vir, iznad sela
Gornjeg Vrbina, izmeu Moska i Jasena, koje su kao drugu liniju odbrane po dubini, ve drale Domaevska i Ljubomirska eta. Popovska i
Podbrdska eta su napustile borbu na tom sektoru i povukle se preko
Grkavica i Zagore prema Popovom polju i poele ruenje puta i kidanje
telefonskih veza izmeu Trebinja i Ljubinja. Banjsko-vuedolska partizanska eta, koja je pokazala nesigurnost i nedisciplinu dok je drala poloaj na Jasenu, takoe je napustila Jasen i povukla se preko Trebinjice
na svoj teren. U saoptenju br. 1 taba Orjenskog partizanskog bataljona
o borbama na sektoru Grahovo Crkvice, izmeu ostalog se kae da
je prema najnovijim izvjetajima sa Grahova, neprijatelj 15. i 16. decembra uspio da posjedne neke visove oko Jasena na putu Trebinje Bilea", pa su tamo upuena pojaanja, i da se borba nastavlja.
U isto vrijeme su dijelovi italijanskog 2. bataljona 55. pjeadijskog
puka, sa etom 1. bataljona 14. domobranskog pjeadijskog puka iz Bilee, pretresali teren istono od Bilea, sela Mreicu, Vlainje i Deleu i
tom prilikom zarobili jednog partizanskog kurira.
Prvog dana u borbi na Kravici poginulo je 17 italijanskih vojnika i
uniten je jedan dio komore. Broj ranjenih nije poznat. Partizani su imali
nekoliko lake ranjenih, od artiljerije, i jednog tee, Petra M. Bulajia, vodnika Grahovske kombinovane ete.

Kada su partizanska uporita na Gljivi i Kravici pala, bio je otvoren put italijanskim trupama prema Bilei. Ve sjutradan, 16. decembra,
Italijani su produili napad i bez jaeg otpora ovladali Grkavicom i Liscem i izbili u visinu sela Moska, na pola puta TrebinjeBilea. U izvjetaju andarmerijskog krila u Bilei od 17. decembra komandantu 4.
andarmerijskog puka u Sarajevu o tim borbama se kae da je 15. decembra poela velika akcija ienja komunistikih bandi, za osloboenje puta
Trebinje Bilea, i da se akcija nastavila i slijedeeg dana, tako da su
italijanske trupe stigle do Moska. U njima se dalje izvjetavalo da se oekuje prodiranje italijanske motorizovane kolone sve do potpunog osloboenja puta, kao i produenje akcija u pravcu Gacka i Nikia. Meutim, iako znatno oslabljene, partizanske ete su uspjele da se srede u
rejonu Moska i da, uz pojaanje sa sektora Panika, zadre neprijatelja.
Naredna tri dana neprijatelj je uzaludno pokuavao da se probije
prema Bilei, pa se zbog uestalih partizanskih nonih napada morao
utvrditi za odbranu iznad Moska, oekujui da tu prihvati snage iz Bilee.
Tu su na njega, s poloaja iznad Klenka i Pulove rupe, vreni noni
napadi.
Prvi ozbiljniji pokuaj jedinica bilekog garnizona da se poveu sa
italijanskim snagama, koje su prodirui od Trebinja zadrane kod Moske,
uslijedio je 19. decembra. Tog dana su dijelovi 1. bataljona 55. italijanskog pjeadijskog puka i jedna domobranska eta pokuah da se, uz
pomo osam tenkova, probiju iz Bilee do Moske. Meutim, one su nakon
jednoasovne borbe bile prinuene da se vrate na polazne poloaje. Dva
dana kasnije italijanske snage iz Bilee su pokuale da se poveu s posadom u Plani, ali nijesu uspjele. U bojnoj relaciji taba 6. domobranske
pje&dijske divizije za decembar 1941. pie: Komunisti su davali vrlo
jak otpor kod sela Jasena i sela Mosko, gdje su se italijanske ete zadrale sve do 21. prosinca, djelujui poglavito topnitvom". A u izvjetaju andarmerijskog krila Bilea, od 21. decembra tabu 4. andarmerijskog puka u Sarajevu reeno je, izmeu ostalog: Dvanaesti je sat da
se pomo u hrani doturi najurnije, pa ma to i zranim putem bilo, ukoliko su saveznici nemoni da oslobode put Bilea Trebinje."
Rano izjutra, 22. decembra, ponovo je poeo napad italijanskih i
domobranskih snaga iz Bilee prema Trebinju. Tek poslije uporne borbe,
one su uspjele da se u 18 asova kod Moska spoje sa snagama iz Trebinja,
prekinuvi na taj nain dvadesetodnevnu opsadu bilekog garnizona. Odluna akcija za otvaranje puta Trebinje Bilea, poduzeta (je) od strane
talijanskih eta iz Trebinja, 15. prosinca, a zavrena je 22. prosinca", kae
se u relaciji taba 6. domobranske divizije.
Gubici neprijatelja u sedmodnevnim borbama samo su djelimino
poznati, i to samo oni koje je neprijatelj imao prvog dana borbe na Kravici i Gljivi, to se vidi iz izvjetaja Ivana Fistania, komandira andarmerijskog voda u Trebinju: Put prema Bilei jo nije p r o b i j e n . . . Italijani iste sve pred sobom i nailaze na otpor. Tamo su nali (kod Jasena)
17 ljeeva italijanskih vojnika od prve njihove kolone koja je nastradala
idui od Trebinja prema Bilei. Selo Jasen su zaposjeli. Narod je izbje-

gao. Koga nau s pukom ubiju ga na mjestu, a ostalo interniraju." Partizani su imali 2 mrtva i 10 ranjenih, veinom od artiljerijske i minobacake vatre.
Nastupajui irokim frontom, Italijani su palili sva sela du ceste
Trebinje Bilea. Najvie su stradala sela Jasen, Budoi, Donje i Gornje
Vrbno, Mosko, Skobotno, Panik i Cepelica. Da bi se spasio od represalija, stanovnitvo je moralo napustiti domove po velikoj decembarskoj
zimi.
Sjutradan poslije prodora italijanske motorizovane kolone u Bileu,
Pavle P. Kovaevi, sekretar Mjesnog Komiteta KPJ Grahova, Banjana i
Vujeg Dola, koji se tada nalazio na poloajima kod Bilee, izvijestio je
Okruni komitet KPJ Niki da je prodorom italijanskih snaga na tom
sektoru izbila ozbiljna kriza i da se partizanske snage grupiu izmeu
Bilee i Vilusa, kako bi onemoguile prodor neprijatelju prema Grahovu.
U toku borbi italijanske 32. pjeadijske divizije Marke" za otvaranje puta Trebinje Bilea, u nekim manjim akcijama ienja juno
od Trebinja djejstvovale su, samostalno, i neke ustako-domobranske
snage. Tako su 1. eta 14. pjeadijskog puka i andarmerijski vod iz Trebinja 15/16. decembra (u 3,30 asova) poeli akciju ienja na podruju
Gornjeg i Donjeg Cieva, Bihova i Rasovca protiv osoba koje su bile povezane s ustanicima u optini zubakoj i koje su naklonjene komunistima." Tom prilikom je uhvaeno 10 pripadnika NOP-a i predato italijanskim vojnim vlastima u Trebinju. Veina njih je osuena i upuena na izdravanje kazne na otoku Mamuli. Sjutradan, 17. decembra, na prijedlog ustako-domobranskih vlasti, a po odobrenju italijanske komande,
uhapena su u Trebinju 23 sumnjiva lica po javni red i mir" (pripadnici
NOP-a-) i stavljeni u poseban zatvor.
Nakon akcije ienja, u divarskoj optini, u selu Rasovcu, uspostavljena je andarmerijska stanica, ojaana sa 36 dobrovoljno prijavljenih i naoruanih seoskih milicionara. Za komandira stanice postavljen
je vodnik Ibro Sabljo, a pridodati su mu andarmi: Sajto Avdi, Meho
Ovina i Suljo Merdan. Njihov zadatak je bio da pohvataju sve preostale
istaknute komuniste i njihove simpatizere u optini, kao i da spreavaju
akcije zubakih partizana na eljezniku prugu Hum Trebinje. U izvjetaju komandira stanice u Trebinju od 18. decembra andarmerijskom
puku u Sarajevu kae se da e radi pojaanja andarmerije to uraditi i
na drugim ugroenim mjestima trebinjskog podruja.

AKCIJE OKO TREBINJA, HUMA I DUBROVNIKA

S druge strane, i jedinice 3. bataljona Hercegovakog odreda (umska, Divarska i Zubaka eta), koje su djejstvovale na saobraajnicama
Trebinje Hum Dubrovnik i Trebinje Grab Konavli, bile su
veoma aktivne i prije i za vrijeme prodora italijanskih trupa iz Trebinja
u pravcu Bilea. Time je ostvareno sadejstvo partizanskih jedinica sjeverno
i juno od Trebinja. Izvodile su manje diverzije, preteno na putevima i

pruzi koji vezuju Trebinje s Mostarom i Dubrovnikom. Tako su 3. (Divarska) i 4. (umska) eta prekinule drumski i eljezniki saobraaj, kao
i tt-veze u rejonu Huma, koji je za okupatora bio jedan od najvanijih
saobraajnih vorova izmeu Mostara i Trebinja, Mostara, Dubrovnika
i Trebinja i Dubrovnika i Boke Kotorske. Jednu od najuspjelijih akcija
izvrila je 3. eta 2/3. decembra. Poruila je konstrukcije dvaju eljeznikih mostova kod Aleksine mee, na pruzi Trebinje Hum (1,5 km
od Trebinja) i kod sela Todorovia i za due vrijeme prekinula eljezniki
saobraaj s Trebinjem. I 4. eta je izvrila vie uspjelih akcija. Kod Zaplanika je poruila nekoliko veih propusta i pokidala ine i pragove na
eljeznikoj pruzi Hum Uskopolje. Takoe je poruila i cestu izmeu
Trebinja i Dubrovnika, u Radovan-drijelu, posjekla 7 telefonskih stubova izmeu Dubrovnika i Trebinja i 22 izmeu Trebinja Uskopolja
i Dubrovnika.
Meu najznaajnijim borbama bio je zajedniki napad 3. i 4. ete,
18. decembra, iz zasjede, na italijansku motorizovanu kolonu u Radovan-drijelu. ete su se postavile s obje strane ceste Trebinje Dubrovnik.
Jedini pukomitraljez dat je partizanskom vodu Dura Skera (iz umske
ete), da ga postavi na krivinu, odakle e moi djejstvovati u oba pravca.
Komandant sektora naredio je komandirima da ne otvaraju vatru prije
nego to uini oko Putia, komandir umske ete.
Neprijatelj je morao da zastane na poruenom putu ispred zasjede.
Osmatranica na Vistovom kru, u kojoj se nalazila i Dragica Pravica,
trebalo je da javi o pokretu neprijatelja. Kolona, jaine jedan kamion,
jedan motocikl i tri tenka (podaci o njenoj jaini i gubicima se ne slau),
koja je kao pojaanje ila iz Dubrovnika za Trebinje, doekana je bliskom
vatrom. O toj borbi u izvjetaju taba Grahovskog bataljona od 21. decembra tabu Nikikog odreda javlja se da su trebinjski partizani, nakon estoke borbe uspjeli da unite dva tenka, jedan kamion i jedan motocikl, dok se trei tenk vratio u Dubrovnik; zatim, da su u borbi poginula 3 italijanska vojnika i jedan oficir (kapetan), da je zarobljeno 13
Italijana, od toga 4 lake ranjena (meu njima jedan kapetan tenkista),
i da su 2 partizana lake ranjena. Iz izvjetaja se vidi da su bili zaplijenjeni jedan mitraljez breda", etiri pukomitraljeza, vie puaka i dosta
municije. Zarobljeni italijanski vojnici bili su predati 2. eti (Zubakoj),
a ranjenici su upueni u italijansku komandu na Grudu. U izvjetaju andarmerijskog voda u Trebinju od 21. decembra kae se da su u toj borbi
uniteni samo jedan tenk i kamion i da su poginuli jedan oficir i nekoliko
italijanskih vojnika, ali se naglaava da Italijani kriju svoje gubitke, te
da je teko saznati prave podatke." 4
D jelo vi 2. (Zubake) ete poruili su cestu i pokidali telefonsko-telegrafske veze na liniji Grab Trebinje i Grab Mrcine Gruda i
29. novembra napali ustako-domobransku andarmerijsku stanicu. O tom
napadu je italijanska finansijska karaula u Jablan-dolu izvjestila svoju komandu u Trebinju i traila da se ukae hitna pomo opsjednutoj posadi u
4

AVII, kut. 144, reg. br. 2/9.

kasarni na Grabu. Za pomo je intervenisala i andarmerijska komanda iz

Bilee, preko 4. andarmerijskog puka u Sarajevu, zahtjevajui od italijanske komande u Trebinju efikasnu vojnu pomo domobranskoj andarmeriji. Ta im pomo nije ukazana, jer su se Italijani drali defanzivno.
U izvjetaju komandira andarmerijskog voda iz Trebinja od 2. decembra 1941. komandantu 4. andarmerijskog puka kae se da je granica
prema Crnoj Gori od Mrcina pa do Bilee u rukama komunista, da je
stanje kritino, a pomo veoma potrebna, kao i preduzimanje jaih mjera
od strane italijanskih trupa. Izraavana je zabrinutost i aljenje to je
ustako-domobranska i saveznika italijanska akcija minimalna, tako da
je teren van varoi Trebinja, a posebno prema granici Crne Gore, koji je
bio posjednut malim snagama, oien od andarmerijskih stanica, koje
su se borile bez ikakve pomoi. Ponovo se izraavalo aljenje to italijanska komanda u Trebinju ne dozvoljava naoruanje graana, a ni samostalnu akciju domobranske vojske i andarma, dok svoju vojsku ne
daje za osloboenje ugroenih stanica, smatrajui da je bataljon italijanske vojske mali za jednu takvu akciju. 5
Kako andarmerijska stanica na Grabu nije prihvatila poziv na predaju, raunajui na italijansku pomo iz Trebinja, drana je u opsadi. Tek
nakon 4 dana, bez hrane i vode, andarmi su 3. decembra u 10,20 asova
istakli bijelu maramicu. Tada je Milo Saraba, komandir Zubake partizanske ete, naredio komandiru andarmerijskog voda, Silvestru Morozenku, da otvori vrata tvrave i da se andarmi, s rukama uvis, postroje
ispred stare austrijske kasarne. Poto su pretresem, branioci su sprovedeni u komandu ete u Sjema-do, a odatle u Bogojevie, gdje su sasluani od prijekog vojnog suda. etvorica su osueni na smrt i strijeljani
kao ustae: komandir, dva andarma (Zahir Bajramovi i jedan njegov
roak) i razvodnik Mato Slomo, dok su ostali puteni na slobodu. U kasarni je naeno 14 puaka, 2 pitolja, 2 sanduka puane municije i runih bombi i neto opreme. Partizani nisu imali gubitaka. Istoga dana seljaci Zubaca su poruili do temelja staru austrijsku kasarnu.
Zubaki partizani su potom nastavili dejstva prema Konavljima, u
dubrovakom srezu, na granici izmeu anektirane Boke Kotorske i Nezavisne Drave Hrvatske. Oni su 6. decembra u 15 asova napali italijansku posadu u Jablan-dolu i nakon krae borbe uspjeli da je savladaju.
Iz izvjetaja 3. bataljona Hercegovakog odreda od 16. decembra 1941. o
izvedenim akcijama u novembru i decembru, navodi se da je tom prilikom
zarobljen 21 italijanski vojnik, a zaplijenjeno 18 puaka, 2 pukomitraljeza, 1 baca sa 30 mina, dosta municije i runih bombi i jedna mazga,
dok su 3 italijanska vojnika, koji su u borbi ranjeni upueni njihovoj
komandi. Osim toga, u baraci je naeno neto hrane i opreme. Italijanski vojnici su sprovedeni na Grab. Na Jablan-dolu su umesto italijansko-ustakih postavljene partizanske strae. Od partizana je poginuo samo
omladinac Pero Milojevi, a trojica su ranjena.
5

AVII, kut. 143a, reg', br. 45/7-1.

Partizanske ete na sektoru Trebinje Bilea, iako znatno oslabljene, sprijeavale su itav jedan dan jae italijanske snage da se probiju
od Trebinja i ukau pomo opkoljenom garnizonu u Bilei. Ali i pored
toga uspjeha, pokazale su i neke organizacione i politike slabosti, koje
su znatno uticale na njihovu borbenost i moralno-politiko jedinstvo. Mjesne ete i bataljoni u bilekom i trebinjskom srezu, kao i ete Banjsko-vuedolskog bataljona Nikikog odreda, jo nijesu bile vojniki i politiki
ovrsle da bi se frontalnom borbom mogle suprotstaviti jaem neprijatelju. Osim toga, ete i bataljoni koji su na tom terenu tek bili formirani,
imali su i organizacionih slabosti. Uz to, tada ni vojno-politika situacija
niie bila zadovoljavajua, naroito ne u bilekom srezu. Nedisciplinu, neposlunost i neodlunost unosili su u njihove redove ljudi koji su bili pod
uticajem etnike propagande i pokreta Drae Mihailovia. To se jasno
vidi i iz pisma Punie Perovia, tada partijsko-politikog instruktora pri
Sreskom komitetu KPJ Bilee, koje je uputio 4. januara 1942. komandantu Nikikog odreda. Izmeu ostalog, o vojno-politikoj situaciji na
sektoru Trebinje Bilea, on pie: to se tie nae situacije ovamo, ona
nije sjajna. Peta kolona se sve vie razmahuje, tim prije to mi ne pokazujemo dovoljno snage, i otvoreno sarauje sa okupatorom. Istina, ona
nema masovno uporite, ali njena je snaga u tome to se oslanjaju na
okupatora i to iskoriavaju antimuslimansko raspoloenje srpskog elementa".
Glavni tab Crne Gore i Boke stalno se interesovao i bio u toku
dogaaja oko Gacka i na sektoru izmeu Bilee i Trebinja, nastojei da
preko taba Nikikog odreda pomogne razvoj NOP-a na tom podruju.
Tako je Ivan Milutinovi, u ime Glavnog taba Crne Gore i Boke, 23. decembra 1941. uputio nareenje taba Nikikog odreda u kome se govorilo: Nastojte da svu pomo u ljudstvu i materijalu pruite drugovima u
Hercegovini oko Bilea i Gacka, jer je to za nas vrlo vano." Tom prilikom Ivan Milutinovi je uputio i pismo Savi Kovaeviu, komandantu
Nikikog odreda, u kome mu nareuje da odmah obie partizanske jedinice kod Bilee i Gacka i da im ukae vojniku pomo. Poto nije mogao
napustiti borbu na sektoru Grahovo Crkvice, Sava je tamo uputio Milinka urovia, politikog komesara Nikikog odreda, koji se nalazio s
njim kod Grahova. Komesar je u Baljcima, kod Bilee, odrao sastanak
sa vojnim i politikim rukovodiocima Bilekog i Banjsko-vuedolskog
partizanskog bataljona. Tom prilikom je ukazao i jednom i drugom rukovodstvu na uinjene greke i propuste i dao direktive za dalji rad, a zatim se vratio na sektor Crkvice Grahovo, gdje su se vodile borbe
za odbranu Grahova.
U pismu koje je Milinko urovi krajem decembra uputio tabu
Nikikog odreda kae se da je usljed kolebljivosti hercegovakih i crnogorskih jedinica (ljubomirskih eta Bilekog i Banjsko-vuedolskog partizanskog bataljona), naputena opsada Bilee, emu su znatno doprinijeli pijuni i petokolonai, koji su organizovano istupali protiv oruane
borbe, pomaui Italijanima u uspostavljanju saobraaja Bilea Trebinje i drsko prijetei partizanima da e pucati ako pokuaju nove na-

pade na italijanske trupe i transporte. U pismu se dalje navodilo da je

pojava pete kolone i njen organizovan rad za okupatora znatno pogorao vojnu i politiku situaciju u rejonu Bilee. Meutim, on smatra da su
Italijani demoralisani i slabi, te da e napustiti Bileu, kao to su morali
napustiti i Grahovo, pa predlae da se na tom sektoru povedu jae i organizovanije akcije i da se okupatoru ne dopusti da iz Bilea iznese oruje. 6
Stanje u bilekom garnizonu zaista je bilo dostiglo kritinu taku.
U izvjetaju potpukovnika Maruia, komandanta 14. andarmerijskog puka
u Bilei, kae se da je narod zabrinut i da gladuje, naroito 2000 izbjeglica. O naputanju Bilee, kao isturenog garnizona, koji je pod stalnim
udarom partizanskih snaga, pisalo je u svim izvjetajima vojnih i civilnih vlasti NDH.
Povodom neorganizovanosti, nedovoljne discipline i slabog otpora
partizanskih jedinica Banjsko-vuedolskog bataljona u borbama oko Bilee
i represalija koje je poduzeo neprijatelj paljenjem sela, Vuedolski optinski NOO je 23. decembra 1941. izdao proglas u kome otro osuuje
slabo dranje, nedisciplinu i neshvatanje vojnikih zadataka, pozivajui
Vuedolce da prihvate oruje i pou na poloaje, gdje se sa malim snagama
nalazio njihov tab bataljona. Vuedolski NOO u isto vrijeme je upozoravao na budno praenje onih koji hoe da ometu NOB i zahtijevao njihovo unitenje jo u samom zaetku. Na pojavu sabotera NOB-a upozorava i tab Banjsko-vuedolskog bataljona. U izvjetaju od januara 1942.
tabu Nikikog odreda, on kae da je zbog slabog otpora i izvjesnih grjeaka neprijatelj uspio da otvori put od Trebinja za Bileu.
Frontalno nastupanje partizanskih eta neposredno je ugrozilo neprijateljske garnizone u Trebinju i Bilei. Saobraaj je bio pod stalnim
udarom partizanskih diverzantskih grupa. eljeznike veze i putni transport izmeu Huma, Trebinja i Dubrovnika nijesu bile uspostavljene sve
do 31. decembra, zbog ega je okupator bio doveden u teku situaciju u
pogledu snabdijevanja trupa i stanovnitva. Nemajui snaga da ofanzivno
djejstvuje, neprijatelj je sve do polovine decembra morao da pree u odbranu. U tom periodu hercegovaki i crnogorski partizani su mu nanijeli
ozbiljne ljudske i materijalne gubitke: 170 poginulih, ranjenih i zarobljenih vojnika i oficira; unitena 2 kamiona, jedan tenk, 2 putnika automomobila, 2 motocikla; zaplijenjen vei broj automatskog oruja, puaka,
pitolja, municije i druge ratne opreme; onesposobljen eljezniki i putni
saobraaj (pokidane eljeznike pruge, mostovi i propusti) na glavnim
linijama Mostar Trebinje, Mostar Hum Dubrovnik i Mostar
Hum Zelenika.
To su bile prve i jedine organizovane oruane borbe protiv italijanskog okupatora u Hercegovini. Partizanske ete su i pored nedovoljnog
iskustva i slabog naoruanja postigle vidne uspjehe, koji su mogli biti
mnogo vei da nije bilo razbijake djelatnosti pete kolone. Komunistika
6

AVII, kut. 17, reg. br. 12-3.

partija, koja se pokazala kao jedina organizovana nacionalna snaga u

borbi protiv okupatora i pete kolone, nije ovdje jo mogla da okupi oko
sebe i vrsto povee sve patriotske i antifaistike snage.
U decembarskim borbama na sektoru Bilea Trebinje nije bilo
mnogo ljudskih rtava (jedan partizan je poginuo, a deset je lake ranjeno), ali su materijalni gubici bili veliki, jer je okupator opljakao i popalio mnoga sela, dok je stanovnitvo bilo po zbjegovima, skoro bez iega.
To je pogoralo i onako teku situaciju. Poslije prodora italijanskih snaga
u Bilee, pojaana je aktivnost etnika. Sve nedae stvorene represalijama okupatora nad seoskim stanovnitvom obilato je iskoristila etnika
propaganda protiv partizana, govorei kako se partizani ne bore za slobodu i spas naroda, ve za komunistiku vlast, ruenje morala, porodice,
vjere i obiaja.
Poslije prodora okupator je zadrao svoje snage du komunikacije
sve dok nije dobro snabdio bileki garnizon. Za to vrijeme partizani su
vrili none napade, nanosei mu gubitke. To ga je prinudilo da ve posljednjih dana decembra 1941. napusti uporita u rej onu Moska i Cepelice. Hercegovako-crnogorske partizanske snage ponovo su ovladale komunikacijom Trebinje Bilea i uspostavile blokadu bilekog garnizona,
dok je neprijatelj zadrao vane poloaje na Kravici i Gljivi, prema Trebinju, i na Cepelici, Vlainji i Deleui, prema Bilei.
STEVO

G.

KOVAEVI

TEKI DANI
(Gornjomekogrudsko-rioka partizanska eta)
Iz neslavnog aprilskog rata 1941, od 76 vojnih obveznika iz Rioca,
Gornje Meke Grude, Tucakovog Dola i atovine, mobilisanih neposredno
pred rat, kuama su se, neduni i postieni, vratili 72, dok su etvorica
dopala zarobljenitva. Veina povratnika donela je sa sobom puke i municiju.
Zabrinutost i neizvesnot naroda za dalji opstanak bila je velika.
Znao je on, i iz vlastitog iskustva, da okupacija nikad i nikome nije donela nita dobro, a imao je razloga da se boji da bi ovog puta moglo biti
i previe teko. U toj optoj pometnji samo je mali broj komunista, i
onih koji su im po ubeenju bili bliski, hrabrili ljude da ne klonu duhom
i ne gube samopouzdanje. Prvi je u ovom kraju tu veru poeo da raspiruje Miro Popara, lan Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu, koji se
odmah posle propasti stare drave vratio u svoju rodnu Fatnicu. Poeo
je da obilazi sela i sastaje se sa uglednijim ljudima. Objanjavao je nastalo stanje pod okupacijom i govorio o tome kakvi nas zadaci oekuju.
Na urevdan, 6. maja, doao je sa Radovanom Papiem i u kuu moga

brata Joa Gainovia, u Gornju Meku Grudu. U njegovoj dobrostojeoj

kui bilo se iskupilo na krsnu slavu nekoliko uglednih i cenjenih domaina iz okoline, pa su Miro i Radovan to iskoristili da kau koju re o nesposobnosti i izdaji jugoslovenske vlade, o okupatoru koji e pokuati da
uniti sve to je rodoljubivo, slobodarsko i progresivno u naoj zemlji i
koji e naroito raditi na tome da nas dalje razjedinjava. Govorili su
da ne smemo da dozvolimo da nas istrebljuju jedne pomou drugih i
alju na front ili prisilan rad; da moramo iveti u slozi, jer se samo tako
moemo da ouvamo; da moramo biti oprezni; da ne idemo u gradove i
mesta u kojima su okupator i ustae. Savetovali su da se oruje koje
imamo ne predaje okupatoru, bez obzira to ga on pod pretnjom smrtne
kazne trai. Treba ga prikupljati, nabavljati i uvati, jer e sigurno uskoro zatrebati. Od nas su po istom poslu otili u Hodie, Brestice i
druga sela.
Mirova i Radovanova predvianja brzo su se obistinila. Okupator i
vlast, pod njegovim okriljem stvorene Nezavisne Drave Hrvatske, zapoeli su odmah da ostvaruju svoje planove. U ustaku organizaciju pohrlilo je najpre ono to se, uglavnom, i meu samim Muslimanima i Hrvatima smatralo oloem ili kriminalcima, ali se za vlau i njenom propagandom poveo i izvestan broj drugih ljudi.
Ve poetkom juna poele su da stiu vesti o pokolju Srba u Trebinju, Ljubinju, Stocu i drugim mestima. Dan-dva posle toga saznao sam
da su ustae u susednom selu Koritima 3. juna pohvatale na prevaru veliki broj seljaka iz Korita i bacili ih u jamu pod Kobiljom glavom. Tom
prilikom opljakale su i 5.294 komada sitne i krupne stoke. Prvu vest
0 tome donela nam je grupa ustaa iz Fatnice, koja se sa Kobilje glave vraala kui.
Kako se naa kua nalazila pored puta, tih dana su nam navraale
jo dve ustake patrole, koje su se kretale izmeu Fatnice i Kobilje glave,
odnosno Gacka. Obe su traile oruje i vojnu opremu. Te patrole su, istim poslom, navraale i u druge kue: u Hodiima, Gornjoj Mekoj Grudi
1 Kanju. Vest o tekom zloinu ustaa brzo se pronela kroz susedna sela
i irom Hercegovine i Crne Gore. Osam ljudi baenih u Koritsku jamu
sluajno je ostalo ivo. Iz nje su posle dva-tri dana izvueni: Milija Bjelica, Obren Nosovi, Rade Svorcan, Vlado i Vidak Gluac i Aim Jaki,
a sami su izali Duan Jaki i Radovan akota.
O tom dogaaju pisalo se posle rata dosta i o njemu se mnogo zna.
Ovde je zapisano ono to je manje poznato, a zbilo se kao njegov sastavni
i tragini deo. Onoga dana kada su pohapeni Koriani jo bili u Sokolskom domu, jedna ustaka patrola je pola iz Korita u Njemanice, okupila sve odrasle mukarce i traila da pou sa njima u Korita, da im se
tamo daju neka saoptenja". Predoseajui zlo, Rajko Miloevi je odbio da ide, a to je savetovao i ostalima. Kao razlog naveo je da Korita
pripadaju optini i srezu Gacko, a Njemanice Plani i Bilei i da gatake
vlasti nisu nadlene da daju bilo kakva saoptenja ili nareenja stanovnicima Njemanice. Ustaka patrola se vratila u Korita neobavljena posla.

Meutim, iz straha od odgovornosti petorica seljaka (etvorica Rajkovih roaka i Raj kov otac) poli su sami, ali u svoju optinu, u Planu,
i tamo se javili ustakim vlastima da uju o kakvom je saoptenju
re. Uzalud ih je Rajko ubeivao da ustaama ne treba verovati. Ustae
su ih odmah potrpali u jedan kamion, sproveli u Korita i zatvorili u
zgradu osnovne kole, u kojoj su nali jo tri zatvorenika iz susednih
sela.
Nou su ustae pohapene Koriane iz Sokolskog doma vezane prebacili na Kobilju glavu, pretukli ih i bacili u jamu. Nisu stigli da te noi
to uine i sa zatvorenicima smetenim u koli, a danju nisu hteli, ili
nisu smeli, da to urade. Njih su, povezane po dvojicu zajedno, postreljali
kraj jedne ograde blizu kole. Dva brata, Milovan i Duan Miloevi, bili
su zajedno vezani. Prilikom streljanja Milovanu je metak proao kroz
vrat. Onesveen je pao i za sobom povukao Duana, kome je metak samo
okrznuo glavu. Bio je toliko priseban da se pritaji kao da je mrtav. Kada
su ustae otile, Duan je uspeo da otrim kamenom presee konopac kojim su bili vezani. Milovana je, svega u krvi, odneo u Biteljicu, odakle
je prenet u Banjane, u Crnu Goru, gde se leio i izleio (obojica su
preiveli rat).
Nedoumicu o tom stranom masakru nedunih Koriana, zapravo
neku potajnu nadu da su to uinile, na svoju ruku, bez znanja nove vlasti NDH, neke ustae ogrezle u zloinima iz Fazlagia Kule, Kljua i Gacka, rasprile su vesti o pokoljima Srba irom Hercegovine, a i u drugim delovima nove drave. Ubrzo je postalo jasno da nova dravna vlast
huka Hrvate i Muslimane protiv Srba i da se opasnost bratoubilakih
obrauna nadvila nad narodom ovog kraja, razliite nacionalne i verske
pripadnosti. Proganjanja naprednih ljudi, komunista u prvom redu, koja
su zapoela jo pre ovih pokolja, u staroj dravi, samo su jo izrazitije
pokazivala lice nove vlasti okupatorske i izdajnike, kvaslinke.
Selima u susedstvu Korita, a i na irem podruju, preostalo je da
se to pre organizuju za odbranu golog opstanka. Spontano je nikla krilatica: Suma ti mati, puke se lati".
Stanovnici koji su iveli uz cestu Plana Donja Meka Gruda
Kobilja glava povukli su se dalje od nje. Jedni u susedna sela i ispod planine Babe, drugi prema granici sa Crnom Gorom.
Rioani su odmah posle dogaaja u Korianima samoinicijativno formirali etu za odbranu sela. Za komandira su izabrali Aleksu Miloevia.
Kada su ustae 25. juna izvrili pokolj Srba u Berkoviima, Dabru,
Hrgudu, Trusini, Biini i jo nekim selima, iz tih sela je na podruje
Rioca, Brezovih Dola i Koritnika izbeglo mnogo domainstava, sa stokom i poneto pokustva. Oni koji su bili naoruani ukljuili su se u rioke mere obezbeenja. Nekolicini koji nisu eleli da se prikljue ostalima,
nareeno je da napuste teritoriju, a nekima su i puke oduzete.
U selima, a naroito u zbegovima, javili su se mnogi problemi. Zemlja je obraivana i letina skupljena uz velike tekoe, na poljske radove se ilo pod orujem, a tako se i stoka uvala. Izbeglice su, uglavnom,
prebivale na otvorenom prostoru. Nije se moglo, na primer, racionalno

da koristi mleko jer nije bilo ni posuda za razlivanje ni mesta gde bi se

to inilo. Nedostajalo je soli, a bilo je i drugih potekoa, naroito u obezbeivanju vode za ljude i stoku. Sve je reavano solidarno, uz velike zajednike napore. Zbegovi su ipak funkcionisali dobro i organizovano.
Posle zloina u Koritskoj jami, ustae iz Fatnice nisu vie ile ka
Gacku uobiajenim seoskim putem, kroz srpska naselja, jer su se bojale
odmazde. Ali su, zato, esto pravile razne ispade, zbog kojih su mnoge
porodice morale da naputaju svoja sela i sklanjaju se u sela udaljenija
od ustakih postaja i garnizona.
Napad Nemake na Sovjetski Savez, 22. juna 1941. godine, srpski
ivalj u ovim krajevima doekao je sa velikim ushienjem, jer mu je
pobudio nadu u skori slom faizma. Naoruani borci, a i mnogi drugi odrasli mukarci, stavili su na kape petokrake zvezde napravljene od crvene
oje. A i za partijsko-politiki rad u istonoj Hercegovini, pristizale su
nove snage. Milenko otra 1 , student, rodom od Stoca, stigao je krajem
juna. Kod mene se zadrao nekoliko dana, a zatim je otiao u Nevesinje
da se u Lukavcu povee sa Dukicom Grahovcem 2 . Prilikom prolaska kroz
Rioce, Milenko je bio sumnjiv riokim borcima. Nisu ga poznavali, a odeven u lako graansko odelo, bez kape, mladalakog gospodskog" izgleda,
nije odavao lik revolucionara. Posumnjali su da je pijun. Pretresli su ga
i u depu nali mu italijansku propusnicu, s kojom je doputovao ovamo.
Poeli su da mu prete, hteli su ak da ga ubiju. Oslobodili su ga tek kada
je dokazao da je bio kod mene, opisujui u detalje moju kuu i familiju.
Milenko je od Dukice saznao da su ustae u nekoliko sela oko Nevesinja ve poklali Srbe i opljakali njihovu imovinu, kao i da i dalje
to rade, a da oni ne mogu da prue efikasan otpor, jer nemaju dovoljno
oruja. Milenko je posle nekoliko dana poao u Crnu Goru da trai oruje i municiju za nevesinjske borce. Cim je dobio neto oruja, vratio se.
Od tada pa sve do jeseni, pored moje kue, koja se nalazila na
raskrsnici puteva i u sreditu izmeu Bilee, Nevesinja, Stoca i Gacka,
prolazilo je mnogo izbeglica. Priali su o grozotama koje su inile okupatorske i ustake vlasti. Prolo je i nekoliko drugova koji su po partijskom zadatku ili u pojedine krajeve Hercegovine. Stizali su i iz Crne
Gore, ali nisam znao kako se zovu i kojim poslom idu. Sve je to bilo nekako tajnovito, ali ne toliko da se iz razgovora sa njima ne oseti privrenost narodnooslobodilakom pokretu. Najee ih je upuivao Radovan
Papi, u to vreme sekretar Sreskog komiteta KPJ za Bilee. S obzirom
da je naa kua bila poznata kao boljestojea i gostoljubiva, mnogi prolaznici su i neupueni u nju svraali. Moja majka Mara i bratova ena Milo jka jedva su stizale da napeku hleba i nahrane prolaznike i izbeglice
(jer je i nas ukuana bilo desetak).
Posle Milenkovog odlaska ponovo je stigao u Kremeni Do Radovan
Papi, sa kojim sam jedne noi iao u Kukrije, na sastanak sa Halidom
1

Umro 1976. godine.

Proglaen za narodnog heroja. Umro 2. maja 1942. od rana zadobijenih
na Borcu, 17. aprila te godine.
2

omiem, sekretarom partijske organizacije u Fatnici, koji se, po zadatku,

primio dunosti ustakog tabornika u Divinu. Halid nas je informisao
o situaciji i raspoloenju Muslimana u Fatnici i o nainu kojim pokuava
da sprei ustake pokolje, a Radovan njega o svemu to srpski ivalj preduzima za odbranu. I jednom i drugom prva misao je stalno bila: bratoubilaki rat treba po svaku cenu spreiti. Dogovoreno je da ja odravam
vezu sa Halidom i da zajedniki radimo na spreavanju meusobnih sukoba muslimanskog i srpskog ivlia, ali i na irenju poverenja meu njima.
Bio je to teak zadatak, jer su ustaki pokolji i druga njihova nedela irom Hercegovine ogorili srpski ivalj prema svim Muslimanima, pa i onima u naem susedstvu, u Fatnikoj vali. U poetku je taj ivalj sa nepoverenjem gledao i u one Srbe koji su odravali bilo kakve kontakte sa
Muslimanima.
U takvoj situaciji morali smo aktivno da radimo Halid i ja. Bili smo
u stalnoj vezi i saradnja je funkcionisala dobro. Na vreme smo jedan drugoga izvetavali o svemu to je bilo potrebno. Poruke i pisma prenosila
je hrabra devojka Slavka Radulovi, iz Kalca, a ponekad i Stoja Gainovi, iz Kremenog Dola. Ta dobra ena imala je preko 50 godina. U Halida sam imao veliko poverenje. Na njegov poziv iao sam dva puta u
Fatnicu, polovinom jula i poetkom avgusta, i mada sam se bojao ustaa,
sastao sam se sa njim u Kalcu. Bilo je to potrebno zbog toga da razbijemo
strah kod Srba da slobodno dolaze u Fatnicu, a kod Muslimana pobudimo
poverenje prema Sibima, to nije ostalo bez rezultata, bar u sredini u
kojoj smo Halid i ja iveli i radili.
Krajem juna, ili poetkom jula dogodilo se neto vrlo znaajno: u
Duima je formirana eta narodne vojske od ljudstva iz sela na visoravni od Golobra do Rioca i Davidovia. eta je bila brojna, ali slabo
naoruana. Imala je 78 vodova, nazvanih prema nazivima sela. Komandir joj je bio Rajko Miloevi3, uitelj iz Meke Grude. Zadatak ete
je bio da brani sela i zbeg pod planinom Babom i da, ako se za to ukae
prilika, napada i sama ustae i domobrane. Jedan njen vod je nosio ime
Gornjomekogrudski, a drugi Rioki.
U Riokom vodu bili su borci iz samog Rioca, njih 54, sa 40 puaka ( i 5070 metaka na puku), 3 karabina (jo iz prvog svetskog rata),
2 lovake puke sa po 30 metaka, 1 pukomitraljez sa 1000 metaka (kupljen za 16 brava), 4 pitolja i 20 runih bombi. Drao je poloaje na Javiu, Alinom bregu i Sljivani, a nou bi se povlaio na poloaje iznad
sela. Odravao je stalnu vezu sa Gornjomekogrudskim i Hodikim vodom
(na Malinovom vrhu i na Gutarici) a, takoe, i sa etom narodne vojske u Lukavcu i vodom matine ete narodne vojske u Davidoviima.
U Gornjomekogrudskom vodu su bili borci iz zaselaka: Tunjevo
Brdo, gornjeg dela Seline, Noice, Kremenog Dola, Ivan j eg Dola, ovko vine, Tucekovog Dola, Leskovca, atovine, Suvog Vrha i Kaanja. Imao
je 80 boraca i 36 puaka, 5 lovakih puaka, 5 pitolja i petnaestak ru3

Ubili ga etnici 9. oktobra 1943. godine na spavanju.

3d Ratna seanja, III

nih bombi. Obezbeivao je zaseoke dnevnim i nonim osmatranjima i odravao vezu sa susedima.
Trinaestojulski ustanak u Crnoj Gori i uspesi postignuti u njemu
protiv italijanskog okupatora estoko su odjeknuli u Hercegovini. Bio je
to veliki podstrek za organizovanje borbe protiv okupatora i ustaa.
Konfrontacija Srba i Muslimana dostigla je krajem juna i poetkom
jula kulminaciju. I u jednih i u drugih sve su grlatiji bili harangeri koji
su energino zahtevah unitenje protivnika. I ono malo kontakata to se
dotada odralo poelo je da se prekida. Glas razuma o uzajamnoj toleranciji i potovanju teko se probijao. Samo su malobrojni lanovi Komunistike partije Jugoslavije, i sa jedne i sa druge strane, danonono
razobliavali podmuklu politiku okupatora, koja je sva bila usmerena na
potpirivanje, meusobno razraunavanje, netrpeljivost i pokolje ljudi,
kojima je zajedniki ivot u miru i slozi bio nasuna potreba . . .
Drugi skup boraca ete narodne vojske odran je poetkom avgusta, takoe u Duima. Prisustvovali su mu i dva nepozvana gosta
Jefto Peikan, iz Divina, i Duan Krnjevi, iz Fatnice 4 . Borci su upoznati sa pripremama za poetak organizovanije borbe protiv okupatora i
ustaa. Tripo Sarenac, lan KPJ, govorio je o potrebi zajednikog udruivanja svih rodoljuba, bez razlike na veru i nacionalnost, u borbi protiv zajednikog neprijatelja. Istupio je i Jefto Peikan. Rekao je da nema
potenih Muslimana, jer su oni Srbima uvek zabijali no u lea i da sa
njima nikada i nikakve saradnje ne moe biti, ve samo obraun na ivot
i smrt. Podravao ga je Krnjevi, a i Dua Vukovi iz Donjomekogrudskog voda ete narodne vojske. Tripo ih je nazvao saboterima. Veina
boraca ga je u tome podrala. Uplaen da ga ne pretuku, Jefto je napustio skup, a to su uinili i Duan i uza, sa jo nekoliko istomiljenika.
Oko 10. avgusta doao je Miro Popara. Rekao mi je da emo uskoro
poeti da napadamo ustae. Napisao je i jedno nevidljivo pismo" (i mene
je nauio kako se to radi), Dukici Grahovcu. Za kurira sam odredio Radovana Gainovia. Miro je zatim produio za Davidovie.
Posle nekoliko dana odran je sastanak u Duima. Govorio je Miro
Popara. Rekao je borcima da je dolo vreme da napadamo, da ne moemo
ostaviti narod da zimu doeka u zbegovima. Pripreme su izvrene u Sitnici, Nevesinju, bilekom kraju i pograninom delu Crne Gore. Pominjao je Pivu i Pivski bataljon koji ima mnogo boraca, koji e sa gatakim
borcima napadati na ustae u Gacku. Posebno je govorio o postupku ustanika prema Muslimanima koji se ne budu pridruili ustaama. Nad
muslimanskim stanovnitvom ustanici ne smej u da ine nikakve represalije. Nikakva ljaga ne sme da padne na njihov ugled, jer je to znaajno,
i zbog zajednike borbe koju treba da vodimo. Niko se Miru nije suprotstavio, ali se kasnije pokazalo da tako nisu svi mislili; pojedinci su to
prekrili.
Oko 20. avgusta otiao sam nekim poslom u Davidovie. Sluajno
sam se sreo sa grupom nepoznatih naoruanih ljudi. Jedan od njih, po4

Oba su krajem januara 1942. streljani kao neprijatelji NOB.

runik u uniformi bive Jugoslovenske vojske, rekao je da je Damjan

Miovi5 iz Velimlja. Ili su u izvianje do Trusine i Berkovia, radi priprema za napad na Turke koje bi trebalo sve unititi". Bilo mi je jasno
da su saznali da e ete narodne vojske uskoro napasti ustae, pa su hteli
da se i oni umeaju, najverovatnije sa namerom da hukaju Srbe protiv
Muslimana. Kad sam im rekao da ne treba ubijati neduno muslimansko stanovnitvo, ve samo ustake zloince, krivce i one koji nam se budu
odupirali, jedan od njih (Simo Erakovi, iz Banjana, to sam kasnije saznao) potegao ie i puku na mene, ali ga je u tome hitro spreio Miovi,
uz napomenu da se mi Srbi ne smemo meusobno ubijati".
Cete narodne vojske napale su 26. avgusta ustae u Berkoviima,
Divinu, Fatnici i eu. U napadu na Divin, Fatnicu i e uestvovalo
je 20 boraca iz Riokog voda, a 30 boraca Gornjomekogrudskog voda u
napadu na Fatnicu i e. Ostali borci ova dva voda obezbeivali su svoja
sela od ustakih napada iz Kljua i Fazlagia Kule. Sela su zauzeta, ali
dva pokuaja da se oslobodi Plana, 26. uvee i 27. izjutra, nisu uspela.
Tada su se jedinice narodne vojske spontano povukle. Ostale su samo one
na poloaju iznad sela Sakotia (borci Gornjomekogrudskog i Riokog
voda i nekoliko boraca iz Davidovia) i one prema Selitu i Laeviima.
itav dan 27. avgusta oni su drali poloaj iznad akotia. Ustae
su uporno pokuavale da ih zbace sa njih. ak su tog dana uvee poterali stoku ka njihovim poloajima i nastupali pomeani s njom. Popodne
istog dana stiglo je na taj poloaj i desetak drugova iz Mostara, koji su
se istakli borbenou.
U naem napadu na ustae uestvovala je i grupa porunika Miovia. Ona je nou 26/27. avgusta uhvatila 12 Muslimana iz ea, odvela
ih u Rogove i tamo divljaki poubijala. Tim postupkom omela je pokuaj Mira Popare da pregovara sa ustaama o predaji, uz garanciju da e
svima koji nisu inili zlodela ivot biti poteen, a Muslimanima koji
su prebegli u Planu osiguran bezbedan prolaz do Bilea.
Jedinice narodne vojske su ponovile napad na Planu 28. izjutra i
u silovitom juriu slomile ustaku odbranu. Ustae su pobegle u Bilee,
oko koga su istog dana jedinice narodne vojske stegle obru.
Prilikom osloboenja Plane, 68 zarobljenih i razoruanih domobrana
molilo je da im se omogui odlazak u Nevesinje, to im je i odobreno. Komandir Rajko Miloevi je odredio Bogdana Gainovia i Mitra Miloevia da ih sprovedu do Lukavca i predaju Dukici Grahovcu, s tim da ih njegovi ljudi otprate dalje, do Nevesinja.
Deo muslimanskog stanovnitva, koji nije oseao nikakvu krivicu,
ostao je i dalje u Plani, eu i Fatnici, smatrajui da mu ne preti nikakva opasnost. Meutim, ona Miovieva komitsko-etnika grupa ubila je
u Plani oko 40 nevinih ljudi, ena i dece. Muslimane su ubijali i neki
borci narodne vojske, uglavnom oni kojima su ustae pobile itave porodice.
5

Steljali ga partizani u Banjanima (Crna Gora) poetkom 1941. godine.

Pored ubijanja i zlostavljanja Muslimana koji su ostali kod svojih

kua, komitsko-etnika grupa, zajedno sa nekoliko srpskih ovinista, napravila je haos u Fatnici, eu i Plani. Nedisciplinovani i razulareni
njeni pripadnici su pljakali, unitavali i palili imovinu Muslimana. Nisu
prezali ni da potegnu oruje i na borce narodne vojske koji su pokuali
da im se suprotstave i zatite nevine ljude i njihovu imovinu.
Kada je ponestalo muslimanske imovine, grupice Miovievih pljakaa otimale su imovinu Srba, najvie stoku.
Muslimanima koji su ostali kod svojih kua pretila je opasnost da
budu potpuno uniteni. Stoga je Miro Popara naredio da se oni (njih 400
staraca, ena i dece) sakupe u Fatnici, to je i uinjeno 34 dana posle
osloboenja Plane. Tu ih je Miro upoznao sa opasnou koja im preti i
predloio im kao najbolje da idu u Bileu, uz obezbeenje za koje bi se
on postarao. Oni su, meutim, izrazili elju da idu za Stolac, uprkos tome
to im je reeno da je to mnogo opasniji pravac, jer se mora proi i kroz
Berkovie. Kolona je ipak pola u pravcu Berkovia, uz pratnju dvadesetak boraca narodne vojske, ali su mnogi pratioci uz put napustili kolonu. Kada je kolona stigla u Vrijeku, pojavila se naoruana grupa ljudi
u andarmerijskim uniformama. Bili su to zaista bivi andarmi, uglavnom iz pograninog dela Hercegovine i Crne Gore. Sa njima je bio i Radoslav Vukovi iz Meke Grude, a pridruila im se i grupa metana iz
Berkovia. Rasterali su obezbeenje kolone, a sve Muslimane poveli u
Berkovie, zatvorili u andarmerijsku kasarnu, gde su ih z:atim zlostavljali
i na kraju grupu po grupu vodili u Trusinu i bacali u jamu zvanu Cavkarica. Eto tako su ovi zlikovci osvetili" na nevinim Muslimanima 200
Srba koje su ustae poklale 25. i 26. juna 1941. u Berkoviima. Ostala je
iva samo jedna devojka koja je, posle nekoliko nedelja, izvuena iz jame
i spasena. Ostale su ive i dve porodice Muha i Ahmeta Hobote, sa
22 lana. Njih je preuzela grupa boraca narodne vojske iz Milavia, kada
je kolona stigla u selo Bijeljane, i odvela ih kuama u Milavie.
Stradanje nevinog muslimanskog ivlja i veliki broj onih koji su iz
Plane pobegli u Bileu, stvorili su u varoi munu i zategnutu situaciju
izmeu Srba i Muslimana, punu opasnosti da se izrodi u krvav obraun,
do unitenja.
Miro Popara je odmah uoio takvu opasnost, pa je posle osloboenja Plane naloio partijskoj organizaciji u Bilei da odmah na sastanak u Baljke poalje partijske rukovodioce arka Glogovca, Haka Selimovia, Marka Albijania, Halida Comia i Danila Bonjaka. Poto ih je
upoznao sa situacijom, zaduio ih je da orgnizuju zbor Srba i Muslimana
na kome bi ugledni ali nekompromitovani ljudi govorili protiv bratoubilakih pokolja i pokuali da stiaju nastale strasti. Zbor je odran javno,
u kafani Rista Stijaia, i pored toga to su Italijani bili u bilekom vojnom logoru. Bilo je prisutno preko 100 Srba i Muslimana. Govorili su
Jefto Popara, Demal Kapii, Pavle Glogovac, Ibro Selimovi i air Isovi, uz opte odobravanje prisutnih njihovim reima, u kojima je pomirenje najee pominjano. Taj potpuno uspeli zbor mnogo je uticao na
smirivanje situacije, a kasnije je doneo i druge plodove.

Jedinice narodne vojske, ohrabrene uspesima u Berkoviima, Divinu,

Fatnici i Plani, pole su 2. septembra na sever da napadnu ustae u Kljuu
i Fazlagia Kuli. Brojano su bile jake i dobro organizovane, a borci vojniki disciplinovani, mogli su da napadnu i znatno vea neprijateljska
uporita. Gornjomekogrudski i Hodiki vod, sa neto boraca iz drugih
sela, nastupali su niz planinu Babu. Zauzeli su Goli vrh iznad Kljua, to
je muslimansku neja iz Kljua oteralo sa stokom, u Fazlagia Kulu. Padanska eta, avidoviki, Rioki i ostali vodovi napadali su niz Vuju
baru u pravcu Fazlagia Kule. Sudar sa ustaama trajao je vrlo kratko i
bio bezuspean. Bolji i nije mogao biti, zbog nepripremljenosti, slabog
sadejstva i veza uopte, nediscipline itd.
Napad na Gacko, planiran za 5. septembar, nije uopte izveden, etnika sabotaa ga je onemoguila. Narodna vojska se zadrala na poloajima nekoliko dana, nadajui se da e se napad ipak izvriti. Ali, kako
do njega nije dolo, povukla se u svoja sela.
FORMIRANJE PARTIZANSKOG ODREDA I GORNJOMEKOGRUDSKO-MIOCKE PARTIZANSKE CETE

Poslednji zbor u Duima odran je polovinom septembra. Prisustvovali su mu borci iz oblinjih sela, a od rukovodilaca ustanka Miro Popara, Ug'ljea Danilovi i Petar Drapin. Zboru je prisustvovalo i nekoliko etnikih agitatora; ak su dvojica i govorili: uza Vukovi i Jefto
Peikan (da je besmisleno napadati okupatora koji je vrlo jak, da prema
Muslimanima treba primeniti devizu: Oko za oko, zub za zub", do njihovog potpunog unitenja, da komunisti hoe napadima na okupatora da
unite i ono malo Srba to je ostalo iza ustakog noa). Miro Popara je
u govoru istakao ulogu Komunistike partije u organizovanju narodnooslobodilake borbe, njenu liniju da protiv okupatora treba da uestvuju
svi rodoljubi, bez obzira na nacionalnost i veroispovest; da je na cilj puna
sloboda i nacionalna ravnopravnost svih naih naroda, da Partija okuplja
i da e okupljati oko sebe sve to je rodoljubivo u naoj zemlji i da e
(oslanjajui se u prvom redu na svoje sopstvene snage i SSSR) izvojevati pobedu. Govor je zavrio reima da e pojedinci koji su vrili zloine nad muslimanskim stanovnitvom iz Fatnice i Plane odgovarati pred
narodnim sudom, isto kao to e i ustaki zloinci odgovarati za zla koja
su poinili srpskom stanovnitvu.
Tog dana je formiran partizanski odred u koji je odmah stupilo tridesetak dobrovoljaca, a posle nekoliko dana bar jo toliko. U odred su
primljeni samo vrsni borci, koji su bili pristalice vrste vojne organizacije i discipline i za koje se smatralo da e se boriti svuda gde bude potrebno, a ne kao narodna vojska, uglavnom oko svojih sela. Za komandanta je izabran Danilo Sarenac, a za komesara Rajko Miloevi.
Ubrzo se pokazalo da i partizanski odredi, iako vojniki organizovaniji od eta narodne vojske, ne predstavljaju jau snagu i ne mogu izvravati obimnije i sloenije zadatke. S druge strane, uspeni napadi na ustae

i nekoliko napada na Italijane ojaali su borbeno raspoloenje naroda, pa

su i uslovi za mobilizaciju novih boraca postajali sve bolji. Zato se u manjim selima prilo formiranju partizanskih eta. Partizanski odredi su sluili kao njihovo jezgro.
Gornjomekogrudsko-rioka eta formirana je oko 1. novembra u zaseoku ovkovina, od ljudstva iz sela i zaselaka razmetenih na delu visorovni izmeu komunikacija Bilea Plana Stolac i Bilea Plana
Gacko (Kaanj, Suvi Vrh, severozapadni deo Gornje Meke Grude zvani
Selina, Noica. Tunjevo Brdo, Kremeni Do, Ivanj Do, ovkovina, Tucekov Do, Ljeskovac i atovina). Komandir ete bio je Aleksa K. Miloevi, iz Rioca, politiki komesar Risto R. Gainovi, iz Gornje Meke Grude,
zamenik komandira Aleksa Vukovi, iz Ljeskovca (zamenik politikog komesara nije bio odreen). Ceta je imala dva voda: Gornjomekogrudski
(80 boraca) i Rioki (54 borca). Vodnici su bili Obrad Miloevi, iz Covkovine, i Milan J. Miloevi, iz Rioca. Od naoruanja eta je imala:
114 puaka (sa 70 metaka na puku), 1 pukomitraljez sa 1000 metaka, 3
predratna karabina sa malo municije, 12 pitolja, 7 lovakih puaka i
45 runih bombi.
Osnovni zadatak ete bio je da brani i osigurava sela od ustakih
napada iz Kljua i Fazlagia Kule. Nekoliko dana posle formiranja ete
borci su poloili partizansku zakletvu.
Ceta je ula u sastav bataljona Vladimir Gainovi", koji je formiran 25. oktobra 1941. u Simijevi (komandant Boo Vukoje Stari,
iz Paana, politiki komesar Rajko Miloevi, uitelj iz Gornje Meke
Grude).
Prva akcija, u kojoj je uestvovalo ljudstvo nekoliko eta, a meu
njima i oko 30 boraca Gornjomekogrudsko-rioke ete, bila je ruenje ceste na Kobiljoj glavi, krajem novembra. U zasedama na Kobiljoj glavi
nekoliko grupa se zadralo 45 dana, ali se Italijani nisu pojavljivali.
Jedna vea grupa etnika (oko 60) pokuala je da omete ovu akciju, ali
se povukla kada je osetila odlunost boraca da se i sa njima tuku. Skojevac Ljubo Kurdulija prvi ih je glasno opsovao, uzeo uskiju i poeo
da rui cestu. Rekao je da mu to ne moe niko zabraniti, njegova kua
je tu, pored nje, pa ako mora neka ona izgori prva.
U vreme te akcije Petar Drapin je govorio borcima o politikoj
situaciji, o borbama Crvene armije, o graanskom ratu u paniji i drugom. Dani su bili hladni, pa su se borci na smenu sklanjali u jednu pojatu. I dok je jedna smena spavala, a poarnog nije bilo, pojata je izgorela. U njoj i Drapinov artiljerijski dvogled i torba.
Verovatno oekujui napad partizana, Italijani su se poetkom decembra povukli iz Plane. Posle toga Planu su posele nae jedinice i smestile se u barakama koje su Italijani podigli za svoju vojsku.
Posle ruenja ceste na Kobiljoj glavi i desetak dana dranja poloaja na njoj, partizani su se vratili u svoje ete, a Rajko i Petar neto kasnije, u komandu partizanskog bataljona Vladimir Gainovi" i tab Hercegovakih NOPO, u Paane.

Na zahtev metana Brestice, naa eta je uputila 15 boraca Gornjomekogrudskog voda kao pojaanje njihovom obezbeenju za vreme praznika oko Boia i Nove 1942. godine, jer se pretpostavljalo da bi ih ustae iz Kljua i Fazlagia Kule mogli tih dana da napadnu. Ostali su oko
20 dana. Slinu pomo Brestianima su poslale i druge ete.
Italijani su u Planu ponovo uli oko Nove godine. Napad na njih
pripreman je krajem januara. Nareenje za to izdao je Savo Orovi, savetnik Operativnog taba za Hercegovinu. Prethodno je u Podgorju odran sastanak sa komandirima eta predvienim da izvedu taj napad. Na
tom sastanku bili su i Vlado Tomanovi, komandant Bilekog partizanskog bataljona, Boo Vukoje, komandant bataljona Vladimir Gainovi",
Petar Milidragovi i kapetan jugoslovenske vojske ore Dragani.
Vlado Tomanovi je objasnio koje e snage, kada i kako napadati
na Planu. Polazio je od toga da emo i ako ne zauzmemo Planu, Italijanima naneti neto gubitaka, uznemiriti ih i uiniti ih nesigurnim. Dragani je bio protiv napada, jer je italijanskim poloajima bilo teko prii
zbog brisanog prostora, a imali su i jaku posadu: celu etu, bateriju brdskih topova i etu tenkova.
Meni je Vlado Tomanovi naredio da odmah krenem u svoju etu
i da sa njom vrsto drim poloaje na Kobiljoj glavi i prema Bresticama,
radi spreavanja Italijana i ustaa iz Gacka da krenu u pomo Plani, to
sam i uinio. Na tom sastanku sam prvi put video Vladu Tomanovia i
Petra Milidragovia. Ostavili su izvanredan utisak i svojom pojavom, i
urednom odeom, dobrim orujem, a Vlado posebno loginim i jasnim
nainom izlaganja vojno-politike situacije.
Na Kobiljoj glavi sam saznao da napad na Planu nije uspeo, jer
je neprijatelj pruio snaan otpor. Ipak, neto kasnije Italijani su ponovo
pobegli sa Plane u Bileu (6. ili 7. februara).
Pored toga to je obezbeivala sela od ustakih napada, Gornjomekogrudsko-rioka partizanska eta uputila je, po nareenju taba bataljona i Operativnog taba, kao popunu drugim jedinicama, 42 svoja borca
(1. udarnom bataljonu, Junohercegovakom odredu, kombinovanoj eti
i drugim). Krajem marta jedan njen vod, jaine 26 boraca, upuen je
na Gat kod Dulia, radi njegove odbrane.
Na poloajima iznad Brestice bilo je stalno angaovano po 25 njenih
boraca. Sa ostalih 67 obezbeivana su sela koja su se nalazila juno do
planinskog grebena, koji se protee iznad Brestice, preko Malinovog vrha
i Javia, do Brezovih Dola. Osim toga, obezbeenje je bilo organizovano
i u samim selima i zaseocima, na emu je, po smenama, bilo angaovano
sve odraslo stanovnitvo. Pored tih, vojnikih poslova, borci su obavljali
i svakodnevne ratarske poslove i poslove oko stoke.
DOLAZAK 1. PROLETERSKE BRIGADE NA TEREN ETE

Krajem maja 1942. odran je sastanak u Operativnom tabu na Divinu kome sam i ja, kao politiki komesar ete, prisustvovao. Tada mi je
politiki komesar Operativnog taba, Miro Popara, naredio da odmah idem

u etu i sutradan u Riocima uhvatim vezu sa Prvom proleterskom brigadom, koja stie u pomo hercegovakim borcima, da njen tab obavestim o situaciji na svom terenu i da mu se stavim na raspolaganje. Sutradan izjutra stigao sam u Rioce i naao tab 1. proleterske brigade za
dorukom, u kui Milete Luburia. Predstavio sam se komandantu Koi.
Odmah posle doruka tab brigade i pritapski delovi krenuli su ka Tucekovu Dolu, kuda je ve bio upuen deo brigade, a drugi deo se kretao ka Suvom Vrhu i Gornjoj Mekoj Grudi. Jedan bataljon je bio ve
upuen u Zvijerinu da oslobodi partizansku bolnicu koju su etnici bili
zauzeli.
Prva proleterska je 4. juna poistila" etniki oravi bataljon",
popalila kue nekolicine istaknutih petokolonaa i konfiskovala oko 2000
brava, 50 govedi i nekoliko konja. Malo stoke je ostavila za svoje potrebe,
a sve ostalo predala narodnooslobodilakog odboru u Riocima.
etnici su 5. juna krenuli od Bilee prema delovima 1. proleterske
brigade u predelu Tucekov Do, ali su bili odbaeni. Istog dana su iz Bilee krenuli Italijani (oko 40 kamiona). Jedan deo je ostao u Plani, a drugi
su nastavili ka Fatnici i Divinu. Takoe su tog dana krenuli Italijani i
etnici i iz Nevesinja, u pravcu Lukavca, potisnuli partizane i nastavili
sa namerom da se na Mekoj Grudi spoje sa snagama iz Plane i Crne Gore.
Nou 5/6. juna 1. proleterska se prebacila ka Duliima.
Pod udarima italijansko-etnike ofanzive, krajem maja 1942. raspao se Junohercegovaki partizanski odred. Njegovo ljudstvo veim delom je otilo svojim kuama. Nekako odjednom nestalo je bataljona i eta.
Samo su se manji delovi, uglavnom lanovi taba odreda, jedan deo rukovodilaca bataljona i etnih rukovodilaca (komandanti, komandiri i komesari) i oni koji su ve bili afirmisani kao komunisti i skojevci, sa malim
brojem boraca, prikupili u Divinu.
Na sastanku Oblasnog komiteta Partije i Operativnog taba za Hercegovinu, 2. juna u Divinu, doneta je odluka da se partizanske snage povuku ka Gacku i Pivi. Za izvrenje tog zadatka, a radi organizovanog
kretanja, od ostataka raznih jedinica formirani su 2. bataljon i pratea
eta. Za komandanta bataljona je odreen Vlado Tomanovi, za politikog komesara Vojin Popovi Boovi, za zamenika komandanta Duan
Grk, a za zamenika politikog komesara Milenko Sotra. Za komandira pratee ete odreen je Danilo Sarenac, a za komesara Slobodan akota.
Bataljon i deo pratee ete krenuli su 5. juna sa Divina, preko Davidovia i Dui ka Ljeskovcu, gde su stigli predvee. Tu je trebalo da saekaju 1. udarni bataljon koji se kretao od Rioca.
Drugi deo pratee ete poao je preko Davidovia ka Riocima, gde
je stigao lanove Oblasnog komiteta, Oblasnog narodnog odbora, Operativnog taba i instruktorsku grupu CK KPJ. U Rioce je 5. juna stigao i
1. udarni bataljon sa tri ete (jedna mitraljeska). Od marta 1942. bataljonom je komandovao Ljubo Kovaevi, a zamenik mu je bio Nikola Ljubibrati. Jo jedna njegova eta, trea, dejstvovala je na Gatskoj povri.
U Riocu je ovom prilikom odran sastanak riokih boraca iz 1. udarnog bataljona, sa jo nekim borcima iz sela. Sastanku su prisustvovali

Miro Popara i Petar Drapin. Dogovoreno je da se Rioani iz udarnog

bataljona prikljue borcima mesnog Riokog voda i posednu poloaje iznad sela, radi obezbeenja od ustaa iz Kljua i Fazlagia Kule. Ustae su
predstavljali stalnu opasnost za Brestice, koje su esto napadali i nanosili mu gubitke, a isto tako i za sela juno od Brestica i za same Rioce.
Zato je reeno da se ti borci ne povlae sa ostalim snagama uz Operativni
tab, nego da svi ostanu na svom terenu.
Rioki borci su bili zadueni da spasu enu Halida omia, koja je
sa troje male dece, i etvrtim na putu, prebegla iz Fatnice u Rioce, i sakriju je od etnika. Taj zadatak su uspeno zavrili.
Borci Gornjomekogrudskog voda iz 1. udarnog bataljona, demoralisani kao i mnogi drugi, vratili su se svojim kuama, i svi ostali borci
iz tog kraja napustili su poloaje i otili u svoja sela. Ja sam, kao politiki
komesar ete, sa Duanom Gainoviem arganom, poao 5. juna posle
podne ka Tucekovom Dolu da se prikljuim glavnim snagama. Na ulazu
u selo sreli smo Petra Drapina i Vladu egrta, i to same, bez pratnje.
Dolazili su iz pravca Rioca i Catovine. Rekli su nam da e se partizanske
snage povui na tromeu Bosne, Hercegovine i Crne Gore, ali da e se
posle desetak dana vratiti, jer e italijansko-etnika ofanziva da protutnji, a etnici nee moi da uspostave svoju vlast.
Prvi bataljon, sa lanovima oblasnog rukovodstva, stigao je u Ljeskovac 6. juna pred zoru, neto kasnije nego to je bilo planirano. Tada
su i formirane dve kolone za pokret prema selu Duliima.
U glavnoj koloni je bio 1. bataljon, koji se ve bio prilino osuo,
sa komorom, zatim rukovodstvo Oblasnog komiteta, Oblasnog narodnog
odbora, Operativnog taba i trojica partijskih instruktora CK KPJ, a iza
njih vod pratee ete, sa komandirom Danilom Sarencem. Izabrani pravac Ljeskovac Hodike Luke Brestice, cesta iznad Kobilje glave i
dalje prema Duliima smatrao se najsigurnijim, jer su Brestice bile partizansko selo; na tom pravcu nije bilo etnika, a verovalo se da ustae iz
Kljua i Fazlagia Kule nee smeti da napadaju zbog prisustva 1. proleterske u Duliima.
Pomona kolona 2. bataljon sa komorom i stokom (bilo je dosta
krupne stoke) i vodom pratee ete kretao se ka Duliima pravcem Kovaev Do Ovar Skakavci Kobilja glava. U toj koloni kretao sam
se i ja. Kolona je obezbeivala glavnu kolonu, jer su se etnici oravog
bataljona" nalazili neto junije od pravca kretanja pomone kolone. Kolona je pola iz Ljeskovca pred zoru, odbila uz put jedan etniki ispad i
na prevoju kod Kobilje glave srela Obrena Starovia sa grupom gatakih partizana, koji su poli u susret Operativnom tabu, radi ukazivanja
eventualne pomoi.
Glavna kolona krenula je iz Ljeskovca 6. juna pred zoru. Kada su
delo vi 1. bataljona uli u Hodike Luke, deo rukovodstva je prelazio prevoj izmeu Ljeskovca i Luka. Na prevoju je zastao da saeka delove koji
su bili zaostali u Ljeskovcu. Ve se pomalo razdanjivalo kada je grupa
etnika, koja se nou privukla i prikrila u gusto poumljenom kamenjaru
kod Osmia Gomila, iznenada napala zaelje 1. bataljona, zatitnicu, de-

snu pobonicu i deo rukovodstva koje se tu nalo. Napad je bio kratak,

ali silovit. Glavnina bataljona bila prilino odmakla od ovih svojih delova
i, poto je vatra brzo prestala, produila je dalje.
U napadnutom delu kolone, potpuno iznenaenom, nastala je opta
pometnja i panika. Da se zatite, borci su se brzo razbili u grupice, sklanjali se sa brisanog prostora u poumljeni kamenjar, zauzimali zaklone i
poeli da se brane slabanom vatrom. Razbijene i nepovezane, te grupe,
a neki i pojedinano, probijali su se za glavninom, ka Duliima, u emu je
veina i uspjela. Deo rukovodstva ostao je na terenu u ilegalstvu.
Deo rukovodstva i neto boraca iz voda pratee ete povukli su se,
kada je poeo napad, nazad ka Ljeskovcu, a zatim u koloni produili ka
Ruarici.
U onom delu kolone koji je bio zaostao u Ljeskovcu nalazili su se
Petar Drapin, Vlado egrt, Pavle Kovaevi, Branko Zotovi, Risto Vaskovi, Ilija akota i Danilo Sarenac, sa vodom pratee ete. Oni su umesto da idu za glavnom kolonom skrenuli s puta i poli u pravcu pomone
kolone.
Na mestu gde su etnici napali kolonu poginuli su: Mirko V. Grahovac, iz Lukavca, Milan Laeti, iz Biograda (Nevesinje), Jovo B. Ili,
iz Bijeljana, Gojko Dereti, iz Lastve, i Obrad Zirojevi, iz Bogievia (Gataka povr). Metani su ih sahranili na samom mestu pogibije. Bili su
ranjeni, a zatim zarobljeni: ivota Neimarovi, lan Oblasnog komiteta
i pomonik komesara Severnohercegovakog partizanskog odreda, Nikola
Grahovac i Rajko Paajli, oba iz Lukavca, borci 1. bataljona. etnici su
zarobili i Braca Kosovca, koji je bio poao da uhvati vezu sa nekom partizanskom jedinicom, pa nabasao na njih. Trojicu ranjenih etnici su
natovarili u saonice i preneli ih do ceste u Hodiima. Tu su ih prebacili
u kamion, sproveli u Bileu i predali Italijanima. Rajko je posle dva dana
umro. ivotu i Nikolu su leili nekoliko nedelja, a zatim su ivotu
streljali.
etnici su zaplenili i deo stoke i nekoliko jahaih konja koji su se
kretali za 1. bataljonom.
etnici oravog bataljona" postavili su zasedu prvenstveno zato
da pohvataju rukovodioce Oblasnog komiteta i Operativnog taba, koje su
dobro poznavali. Postigli su zapaen uspeh, ali ne onakav kakvom su se
nadali.
Ovaj poraz doao je nekako kao rezultat rasula i demoralizacije, koji
su u to vreme zahvatili partizanske jedinice. Situacija nije blagovremeno
i pravilno procenjena, niti su donete odgovarajue odluke. Boravak u rejonu prikupljanja, u Ljeskovcu i Kovaevu Dolu, nije odavao dobar vojniki utisak. Borce je zahvatila apatija, neodlunost i oklevanje. Obezbeenja su bila vrlo slaba, bez osmatraa, straa i patrola, kao da se zaboravilo da se na domaku nalazi opasni etniki oravi bataljon". Pa ni
kolone nisu bile dovoljno obezbeene. Te svoje slabosti partizani su ovom
prilikom skupo platili.

Oko 10. juna partizanske snage su, pred nadmonim italijansko-etnikim snagama, napustile i teritoriju Gacka i povukle se u Vrbnicu ispod
Zelengore. etnici i Italijani su uspostavili svoju vlast, koju su partizani
ponovo sruili tek u prolee 1943. godine.
RISTO

GACINOVI

U RODNOM KRAJU, 1941. I 1942. GODINE

Kui, u selo Bistricu, nedaleko od Nove Varoi, vratio sam se sa
odsluenja vojnog roka u mornarici, kao desetar, 1. marta 1941. godine.
Nastavio sam ivot i rad na selu, kao i pre vojske.
Kada je Nemaka napala Jugoslaviju, 6. aprila 1941, oekivao sam
hitan mobilizacijski poziv i povratak u Boku Kotorsku, na brod Hvar",
sa kojeg sam otputen pre mesec dana. Poziv nikad nije stigao. Dva puta
sam se javljao optinskom ati i uvek dobijao odgovor da ekam dok poziv stigne, pa e me uputiti tamo gde me budu traili.
Ubrzo je dola kapitulacija. Kroz nae selo poinju da se neorganizovano povlae delovi jugoslovenske vojske, a kasnije grupice i pojedinci. U razgovoru sa njima saznao sam da se vojska raspala, bez ispaljenog metka na mnogim sektorima, da je upuivana u pogrenim pravcima, odakle se neprijatelj nije ni oekivao, da su mnogi oficiri izdali i
napustili svoje jedinice. Ovakvo povlaenje vojnika pokazivalo je kakav
je bio moral ove nae vojske.
Poeli smo da se okupljamo po zaseocima i da se dogovaramo ta
da radimo kada stigne nemaki okupator. Da li da se krijemo po umama, ili da ekamo kod kua? Reili smo, najpre, da od vojnika koji
prolaze cestom kupujemo, svaki za sebe, oruje, municiju, bombe i sve
drugo to nam budu hteli da prodaju. Neki su i na prepad uspevali da
pojedince primoraju da im predaju puku i municiju. Meni je to bilo ao
i krivo. Zato da mi razoruavamo svoje vojnike kada e i njima biti potrebno oruje? Mnogi vojnici su i poklanjali municiju, bombe, pa ak i
vojnu uniformu, valjda da bi se lake probili do svojih kua pored nemakih kolona koje su prolazile cestama. Uspeo sam da kupim pitolj sa
neto metaka, moj (mladi) brat Vitomir je nabavio puku i dosta metaka.
Puku je na prepad dobio i Vitomir Mlaenovi. I jo nekoliko mladia
je uspelo da nabavi oruje, municiju i bombe. Stariji drugovi su nabavljali oruje da mi mlai to ne znamo.
Nastale su tekoe oko skrivanja oruja i municije. Najee su skrivani po umi, u uplje bukve. Neke su puke tu i nestajale. Stariji su
nas pratili i puke nam uzimali, krijui to od nas. Sakrivali smo i lovake
puke. Ja sam imao lovaku jednocevku, koju nisam vlastima prijavio.
Bila je u dosta loem stanju. Kasnije, kada su okupatorske vlasti zatra-

ile da im predamo oruje, pa i lovake puke, oni koji su imali za njih

dozvole bili su prinueni da ih predaju. Ja sam se tada dogovorio sa svojim bratom od strica da on svoju dvocevku sakrije, a moju jednocevku
preda. Tako smo i uinili i sauvali bolju puku, koja nam je kasnije
posluila u napadu na ustae u Krevima.
Posle dolaska nemakog okupatora, a kasnije i ustaa, u Novu Varo, u junu 1941. je formirana nekakva vlast, koja je izdala nareenje da
se u roku od 5 (pet) dana preda sve oruje i vojna oprema, kao i lovako
naoruanje. Ko ne preda bie, zna se, najstroe kanjen. Nastala je panika. Drugovi su poeli da pitaju jedan drugog ta da rade. Stariji su govorili da se mora sve predati. Mi, mladi, nismo tako rezonovali. Smatrali
smo da e vlast misliti da mi nismo ni imali oruje i da nemamo ta da
im predamo. O onome to smo nabavili malo je ko znao, znali smo meusobno, pa i ako bi neko potkazao druga, a sam nije svoje predao, onda
bi i on nastradao. U najveoj opasnosti su bili oni koji su imali ranije
dozvole za noenje lovakih puaka, pa je zato veina njih predala (ili
nala neku staru u zamenu) svoje puke. Od vojnikog naoruanja i opreme, seam se dobro, niko nita nije odneo da preda. Sve je izneto iz
kua i sakriveno, u slami, plevarama ili u umi.
Nemci su ubrzo predali vlast ustaama, koji su odmah poeli, sa svojim pomagaima, da sastavljaju spiskove naprednih ljudi u Novoj Varoi
i okolnim selima. O tome se ubrzo saznalo preko prijatelja. Oekivana su,
svakog dana, hapenja. Hapenje je trebalo prvo izvriti u Novoj Varoi,
a onda po selima. O tome je prvi saznao Daut Musi i obavestio sve drugove. Reeno je da se nou ne spava u kuama, nego po talama, u senu,
po mogustvu izvan varoi. Slino je preneto i drugovima u selima.
Nekoliko dana pre poetka hapenja, mnogi su otili u sela oko varoi, a oni koji su ostali, sklonili su se u kue onih koji nisu bili sumnjivi.
Daut Musi je izbegao u Draevie i Gornju Bistricu, gde je odmah poeo da sakuplja omladinu i da objanjava ta smeraju Nemci i ustae. U
to vreme je sav svoj rad posvetio omladini, stare je izbegavao, jer su sve
to sa sumnjom gledali i sluali, plaili se svega, a najvie za svoje porodice i imovinu. Seam se da su nas neki vie puta odvraali od Dauta,
govorili su nam da ne bi trebalo da uinimo ono to bi neprijatelja moglo da dovede u selo. Mi, mladi, se nismo pridravali njihovih saveta. Prihvatili smo Dautove savete, dolazili na svaki zakazani sastanak. U prvo
vreme Daut je od nas zahtevao da prikupimo to vie oruja, municije i
bombi. Kasnije da se saine spiskovi onih koji imaju oruje, lovake
puke i ostalu vojniku opremu, i da se, po svaku cenu, sprei predaja
oruja vlastima, odnosno ustaama.
Da bi se sve bolje razumelo, duan sam da objasnim kako su ustae
dole u Novu Varo. Sandak je davno, u vreme turske vladavine, bio
pod vlau bosanskih vezira. Vlast u Bosni su sada imale ustae, odnosno
Nemci i Italijani stvorili su Nezavisnu Dravu Hrvatsku (NDH). Jedan
deo bogatih Muslimana, naklonjenih Bosni i ustakoj vlasti, uputio je u
Sarajevo delegaciju i zatraio od Nemaca da Sandak po svaku cenu pripadne NDH i da ustae preuzmu vlast nad celim Sandakom. Nemce to

nije mnogo pogaalo, s obzirom na to da je Sandak zabaen i bez komunikacija i da je u njemu teko odravati vlast i red. Predali su Sandak
ustaama, koji su u Novoj Varoi (i Sandaku) ostali nekoliko meseci.
Zatim dolazi do nekog dogovora izmeu Nemaca i Italijana, po kome
Sandak postaje deo italijanske okupacione teritorije i ustae se povlae.
Tako Italijani preuzimaju vlast i u Novoj Varoi, kratko je vreme dre i
utvruju za odbranu. Razvoj ustanka u Srbiji i stvaranje Uike Republike", slobodne teritorije koja se protezala sve do reke Uvea, naterali su
Italijane da napuste Novu Varo i da se povuku na desnu obalu Lima i
tu organizuju odbranu na liniji: Priboj Bistrica na Limu Prijepolje
Kaevo i dalje.
Daut Musi u Gornjoj Bistrici, u zaseoku Kulini, poinje da okuplja
mlade i da im govori da treba spreiti izlazak ustaa u Draevie i Gornju
Bistricu i organizovati danju stalno osmatranje, a nou patroliranje glavnim seoskim putevima. U sluaju da se primete ustae, trebalo je da obavestimo metane da se sklone u umu i poteraju stoku sa sobom, a mi sa
orujem da ih na pogodnom mestu saekamo. Stariji te njegove predloge
nisu prihvatali, plaili su se odmazde i paljenja sela, letine i ostalog. Mi,
mladi, se nismo osvrtali mnogo na te njihove prie. Daut je bio jako uporan. Niko ga nije mogao pokolebati i odvratiti od cilja. Sav rad je posvetio mladima, svakodnevno nas okupljao. inilo mi se da se drugi komunisti
u to vreme nisu toliko angaovali u radu na okupljanju mladih za borbu
i ustanak. Obavestio nas je o ustanku u Srbiji i ko rukovodi ustankom,
kakvo je stanje na frontovima i da e Nemaka napasti Rusiju.
Najvie se nalazio u Gornjoj Bistrici i Draeviima. Tu je bio i dobar odziv omladine, a i mnogi stariji su ga podravali i odobravali mu, a
kasnije se i sami ukljuivali u rad.
Daut je, kao kovaki radnik, poznavao mnogo ljudi u selima oko
Nove Varoi, radio je sa njima i znao gde e najlake i najbre okupiti
one pripravne za oruanu borbu. Nije se prevario. Prvi u napad na ustae
u Krevima sela Draevia poli su omladinci Gornje Bistrice. Veina je
bila bez oruja, ili sa lovakim pukama. Zarobljavanje dva domobrana
i jednog finansijskog strunjaka u slubi okupatora, kao i zaplena ustakog kamiona, gromko su odjeknuli u Bistrici i okolnim selima. Odmah
su nam u pomo priskoili i stariji i pomogli da unitimo kamion i odnesemo zaplenjeni radio, duvan i masni sir. Sutradan je Daut sa grupom
koja je izvrila napad na ustaki kamion krenula prema Novoj Varoi. Sa
Hodine stene oni su se spustili iznad Cigan-male. na bive fudbalsko igralite, i odatle iz pukomitraljeza brno" i puaka otvorili vatru na ustae u Novoj Varoi, a zatim se povukli na kosu iznad groblja i zauzeli
poloaj u italijanskim rovovima oko grada. Brzo menjajui poloaj pukomitraljeza, prevarili su ustae, koji nisu ni pokuavali da ih napadnu.
Za napad na Novu Varo ulo se u svim okolnim selima. Poeli su
odmah da stiu, sa svih strana, drugovi sa orujem, a mnogi i bez oruja.
Do podne se iskupilo mnogo seljaka iz Bistrice, Draevia, Drmanovia i
drugih sela, pa smo formirali dve ete. Jedna je ostala na poloaju iznad

groblja, a druga je posela Babica brdo. Iz Mangure se oglasio pukomitraljez Radoinaca. I otuda su drugovi krenuli da nam pomognu u napadu na
ustae u Novoj Varoi.
Moram rei neto i o onom to sam uo tih prvih dana nae borbe
sa ustaama, a odnosilo se na Dauta. Mnogi stariji ljudi, valjda iz ranije
netrpeljivosti i nepoverenja prema Muslimanima (bivim agama i ivijama), pa i prema samom Dautu, plaili su se da nas on ne uvue u borbu
sa ustaama, a kasnije nam okrene leda i pree na njihovu stranu. Iskreno reeno, mnogi, pa ni ja sam, nismo znali da je Daut komunista i da
je kao takav bio kod ustaa prvi na spisku onih koje treba zatvoriti i oterati u logor. To nepoverenje je Daut oseao, pa se dokazivao svojim postupcima. Da porodica Musia i ranije nije bila poznata kao napredna i progresivna, ko zna kako bi se njegovi pozivi prihvatali tih prvih dana.
Oseao sam da postoje neke nesuglasice izmeu Dauta i komunista
iz Radoine oko napada na ustae. Govorio je da Radoinci oteu ua napadom, plaei se da napad nee uspeti i da e ustae dobiti pojaanja, pa
e doi do teih posledica. To se osetilo i pri napadu i blokiranju ustaa
u Novoj Varoi. Daut je to uinio bez njihovog znanja i odobrenja, na
svoju odgovornost. Verovatno je bio obaveten od drugova iz Nove Varoi da se ustae spremaju da je napuste, pa nije ni imao vremena da
se sa njima dogovori.
Mi, mlai, rekao sam, imali smo sasvim drugo miljenje o Dautu
i verovali smo mu. Stariji ljudi, videi da mi ne odustajemo od zapoetih napada, i sami poinju da dolaze, bez poziva, donose nam hranu, oni
sa orujem odmah zauzimaju poloaje i ostaju sa nama i uestvuju u osloboenju Nove Varoi 3/4. septembra 1941. godine.
U napadu na ustae bio sam Dautov kurir. Dao sam puku starijem
drugu, a ja sam, po nareenju Dautovom, poao da obavestim sve redom
na poloaju da u 8 asova kreemo u napad. Tako sam stigao i na desno
krilo, kod drugova iz Drmanovia, na Babia brdu. Odatle sam sa Strajom
Mandiem, koji bee na desnom krilu, a imao je puku i dosta municije,
krenuo u napad. Nas dvojica sili smo u rasadnik i preko njega izbili u
neko sokae, koje je vodilo ka zgradi biveg sreza. Ostali drugovi su bili
dosta izostali. Produili smo sokaetom, ja desnom, a Strajo levom stranom. Kada smo se pribliili jednom manjem trgu, iz poprene ulice naioe dva domobrana. Kada nas primetie zauzee poloaj iza jedne ozidane
esme i uperie oruje prema nama. Strajo lee, ja ostadoh stojei. Ali
domobrani su, ne opalivi ni metka, pobegli. Nas dvojica malo saekasmo
a onda krenusmo do raskrsnice. Pogledasmo ulicu, domobrana nigde. Kod
bive sreske zgrade smo zastali i poeli da dozivamo drugove da ne pucaju. No kako se nije ulo to nae dozivanje, Strajo osta da ih doziva
odatle, a ja sam, bez puke, produim niz glavnu ulicu dozivajui Dauta
i drugove da prekinu sa pucnjavom. Tako sam stigao do kue Rada Zekavice. uo me kako dozivam drugove, pa izae iz podruma preda me i
ree mi da su se ustae nou neprimetno izvukle iz grada i da su neke
domobrane zaboravili da povuku sa strae. Stie i Strajo i nas trojica produimo cestom do Sokolskog doma da proverimo da se u njemu nije neko

sakrio. Odatle dozvasmo Dauta i obavestismo ga da smo stigli do Doma i

da mogu da prekinu vatru. Daut je izdao nareenje i vatra je prestala.
Tako je Nova Varo prvi put osloboena (sedamnaest puta je oslobaana u toku NOR-a).
Cim smo zauzeli Novu Varo, stie vest da od Donje Bistrice nastupa italijanska kolona. Seam se dobro da je Daut naredio drugovima da
se hitno iznesu i spale arhive optine i sreza.
Nas iz Gornje Bistrice vest o dolasku Italijana neprijatno je iznenadila. Plaili smo se da e Italijani, ako budu obaveteni o svemu to se
zbilo sa ustaama, svratiti u selo i poeti da pljakaju i pale kue. Nas nekoliko Ljujia se okupismo da se dogovorimo ta da radimo. Dogovorismo
se da krenemo za Kreve, pred italijansku kolonu, i da na nju bacimo protivtenkovsku bombu, koju je Boo doneo iz Boke Kotorske, posle raspada
stare vojske. Krenuli smo odmah, ne obavetavajui o tome Dauta. Rekosmo to samo nekim drugovima oko nas. Cestom smo se kretali do Kokoinje stene (Strugare), zatim prekim putem preko zaseoka Stoia, Boranijaa, a kroz Kreve kozjom stazom do kose koju smo izabrali da na
njoj saekamo italijanske tankete.
Ispod Peina, u daljini oko dva km, ula se buka tanketa. Malo kasnije pojavie se tri, u prethodnici su, udaljene mnogo od glavnine. Boo
uze poloaj na ekarpi iznad ceste i pripremi bombu za bacanje, nas trojica malo dalje, iznad njega, zaklonismo se iza grmova da nas ne primete.
Kada naioe tankete, tako smo ih mi zvali, Boo propusti prvu. Na
drugu baci bombu. Bomba eksplodira, ali ne pogodi tanketu. Tankete ubrzae na srednju kosu Kreva. Tu se okrenue. Nas etvorica za to vreme
istrasmo na isto ono mesto gde smo i kamion saekali, iz zaklona posmatramo ta e uraditi. One kao da su nas primetile, iz topia otvorie
vatru. Mi se bolje zaklonismo iza kose, a onda odluismo da izmeu njih
i njihove glavnine preemo preko ceste i reke i da se povuemo u pravcu
Zlatara. Preli smo cestu i reku, odmakli uz polje, a italijanska kolona iz
breda" poe da otvara vatru, nasumice, u pravcu Zlatara. Iznad nas
poee meci da fijuu. Ubrzasmo. Kada smo se malo vie popeli uz padinu, i mi poesmo iz puaka da pripucavamo.
(Kasnije sam saznao da je Daut sa drugovima uspeo da pre dolaska Italijana spali optinsku i sresku arhivu i da se povuku u pravcu
Zlatara, preko Drmanovia, ka Vodenoj poljani.)
Nas etvorica smo, posle prolaska italijanske kolone, sa Zlatara preli na Crni vrh, odakle smo izviali put od Donje Bistrice do Nove Varoi. Italijanskih jedinica nije bilo, sve je bilo mirno i put slobodan. Uvee
smo se vratili kuama, uzeli hranu i otili u plevare pored ume na spavanje. Narednih dana uspostavili smo vezu sa Dautom. Dogovarali smo se
o formiranju Bistrikog pozadinskog odreda. To je trajalo malo due. Stariji drugovi su se opet kolebali i plaili Italijana. U tome je dolo do povlaenja Italijana iz Nove Varoi u Donju Bistricu (Bistricu na Limu), gde
su se odmah poeli utvrivati, stavljajui nam do znanja da e tu due
ostati.

Da bi se formirao Bistriki odred, zakazan je zbor za celu Bistricu

u kui Borivoja Milosavljevia, pod Bitovikom. Na zboru su govorili Daut
i Slobo Nikaevi. Ja sam, iz mase, kritikovao porodicu Krdavaca - od
petorice brae ni jedan nije hteo da se javi u odred. Mi koji smo uestvovali u napadu na Novu Varo odmah smo se javili. Tada je formiran
Bistriki pozadinski odred, sa zadatkom da dri zasede i na desnoj i na
levoj strani ceste i reke Bistrice. Formirane su dve ete. Jedna je drala
stalno zasedu na desnoj obali Bistrice, u zaseoku Buevci; druga na levoj, u zaseoku Rajii. Odeljenja u zasedi su se smenjivala svaka 24 asa.
Tih dana je stigao poziv da se prikupe dobrovoljci i poalju za Uice
da bi pomogli obrani slobodne teritorije. Javili su se i otili veinom omladinci, neto manje starijih drugova. Mnogi su se pokazali kao dobri i
veti borci u borbi sa etnicima. Ja sam poao do zbornog mesta u Manguri, tu smo se okupljali i dogovarali o tome ko da ide, a ko da ostane.
Poto sam imao puku, to sam se sa bratom Slavenkom sporazumeo da on
ide za Uice, a ja da ostanem u odredu. Italijani su se utvrivali i tih
dana nisu ni pokuavali da izau izvan ice.
Posle nekog vremena, od Uica su stigle nae dve ete, potpuno
naoruane i vojniki formirane, sa potpunim rukovodstvom, od desetara
do komandira i politikih komesara. Razmestile su se u selima oko Nove
Varoi. Nije prolo ni dva dana od njihovog povratka, a naem odredu
stie hitno nareenje da se to pre prebaci u Radoinu. Tamo smo odmah
upueni na poloaj, na levu obalu Uvea. Tu smo prihvatili borbu, zajedno sa delovima koji su se povlaili pred Nemcima i etnicima od Uica.
Borba je trajala celi dan i no, a sutradan posle podne stie novo nareenje: da se Bistriki odred odmah povue u Bistricu.
Posle dva-tri dana Nemci su se povukli, a na desnoj obali Uvea su
ostale etnike jedinice. U to vreme i Italijani poinju da prave sve ee
ispade u sela i da pljakaju.
Vrhovni tab, koji se tada nalazio na teritoriji novovarokog sreza,
pojaava Bistriki odred i svake druge ili tree noi smenjivali su se Kolubarski, Tamnavski, Posavski i drugi odredi i pomagali naem odredu,
koji je stalno drao poloaj prema Italijanima. Kasnije, kada su na desnoj obali Uvea primeene vee grupacije etnikih jedinica, ti odredi su
povueni i upueni u tom pravcu.
Prilikom etniko-italijanskog napada na slobodnu teritoriju Sandaka izmeu Uvea i Lima, na odred je celog dana vodio borbu sa Italijanima, zaustavljajui ih na liniji: Rajia brdo Bitovik Raketia brdo.
Ceta koja je branila poloaje na levoj obali Bistrice poela se pri povlaenju osipati. Italijani su izbili na Bitovik i Raketia brdo i zaobilazili
nae levo krilo. Od desetine u kojoj sam bio, a koja se nalazila na levom
krilu odreda, nas etvorica smo se samoinicijativno povukli na liniju Kaldrma Krevi i odatle ceo dan, do mrkle noi, spreavali Italijanima
dalje nastupanje. No ih je uhvatila na liniji Rajia brdo Bitovik Raketia brdo. Ostali drugovi iz desetine, a i iz celog odreda, otili su kuama
i krili se oko njih, ekajui ishod etniko-italijanskog napada.

Pala je no. Bila je meseina. Nas etvorica stalno smo oekivali kurira da nam javi ta dalje da radimo. Kurira nije bilo, a ni komandanta
odreda Slobodana Nikaevia. Pitali smo se ta da radimo. Vitomir Mladenovi ode kui, koja je bila tu blizu, ispod nas. To smo zatim uinili
i nas trojica: Budimir, Milivoje i ja. Doli smo do svojih kua u Kulini.
Tamo nas obavestie da je komandant Slobodan jo u podne otiao za Novu
Varo, a kuriru naredio da nas sve obavesti da se to pre povuemo na
Zlatar, gde e nas ekati i dati nam nove zadatke. Kurir nije smeo da
doe na poloaj.
Na brzinu smo neto pojeli, uzeli hrane i neto boljeg odela i krenuli za Zlatar. Kada smo stigli na Zlatar, u reon Glavica Ivice, tamo
nije bilo nikoga. Poeli smo da dozivamo, niko se nije javljao. Otili smo
na Vranjak i tamo dozivali, ni tamo se niko nije javljao. Vratili smo se
na Glavice i zanoili. Oekivali smo da e se odred tu prikupiti. A ta se
desilo? Komandantu odreda je, im je stigao u Novu Varo, nareeno da
se sa glavninom povue preko Drmanovia u pravcu Vodene poljane, gde
je bilo zborno mesto za sve jedinice koje su se nalazile na toj slobodnoj
teritoriji. A to je na suprotnoj strani Zlatara, u odnosu na nas, udaljeno
dobra tri sata dnevnog hoda. Nou bi i lugari zalutali i ne bi uspeli da
prou kroz Zlatar. Sutradan, kada je svanulo, opet smo proetali preko
Glavica i Ivice i kada smo se uverili da nema nigde nikoga, dogovorismo
se da se prebacimo na Crni vrh, preko Vranjaka, i odatle osmatramo i
pratimo pokret Italijana i etnika ka Zlataru.
Na Rajia brdu, Bitoviku i Raketia brdu nita se nije primeivalo,
niti ulo. Italijanima ni traga. Gledamo da nisu u pokretu, izviamo dobro
pravce kuda bi mogli da nastupaju, ali se nita ne primeuje. Prelazimo na drugi vrh, odatle osmatramo Gornju Bistricu i Draevie i dalje
prema Novoj Varoi. I tamo sve mirno, nigde nikoga.
Tog dana smo ostali na Crnom vrhu da ekamo neku vezu, ma sa
koje strane. Ako je ne doekamo, a ne bude kakve druge opasnosti oko
naih kua, po mraku emo se spustiti do kua. Oruje i municiju sakriemo u umi. Poto celog dana nita nismo primetili, otili smo svojim kuama i tamo ostali. Posle dva-tri dana naili su etnici. Nali su
nas, ali im nismo bili sumnjivi, pa nas nisu ni dirali, niti pozivali u njihove jedinice.
Bistrica je dugo ostala, da tako kaem, neutralna. etnici u njoj dugo
nisu vrili mobilizaciju, niti su pojedinano pozivali koga. Valjda nisu
u nas imali poverenja zbog velikog broja omladinaca koji su bili u onim
zlatarskim etama koje su odstupile zajedno sa glavninom.
Kad god sam razmiljao o razlozima brzog raspada Bistrikog odreda, jedne od prvih formiranih jedinica u ovom delu Sandaka, inilo
mi se da tome ima vie razloga. Brz prodor Italijana u reon Bitovika i Raketia brda i njihovo spajanje sa prijepoljskom kolonom zapretio je da
e odred brzo biti odseen i nabaen u reku Bistricu i da nee moi da se
povue u pravcu Zlatara i Nove Varoi. Odlazak komandanta u Novu
Varo da primi novi zadatak mnogima se uinio udnim, pa su se oseali
kao da su ostavljeni sami sebi. Nisu stizale neke vrste komande, bez
36 Ratna seanja, III

njega ih nije ni moglo biti. Zato je pri povlaenju svako beao svojoj kui
i tamo se krio po umi. Drugo, razlog je bio, mislim, politiki rad u odredu. Ilo se u zasede, vraalo kui i to je sve. Nekog organizovanog
rada nije bilo. Cini mi se da je takav rad postojao samo u dvema etama
u bataljonu i u pozadini u Novoj Varoi. A za nas je bilo teko nai i zamenu i vreme da nas okupe i porazgovaraju. Trei razlog je u slabo izabranim stareinama. Kada su birani rukovodioci, mislim od desetara do komandanta, nije se vodilo dovoljno rauna da se biraju mlai ljudi, koji
su sluili vojsku i koji nisu imali porodicu neenjeni, odluniji i
hrabriji.
Boravak na okupiranoj teritoriji, posle prelaska naih snaga u Crnu
Goru, tj. na levu obalu Lima, bio je pun neizvesnosti. Bili su to teki dani
za sve nas koji smo smatrani simpatizerima partizana, a jo tei za porodice partizanskih boraca. Sve to je traeno i to je trebalo dati, davale
su te porodice.
Dolazak zlatarske gerile, maja 1942, mnogo je promenio situaciju.
Partizanskim porodicama i simpatizerima je laknulo. Oseali smo se sigurnijim, vie zatienim. etnici su rede zalazili u nae selo, bojali su
se gerilaca i njihovih zaseda, pa su nas jedno vreme zaobilazili. Izbegavali
su nae i sve druge kue koje su bile blizu ume, tj. na padinama Zlatara
i Crnog vrha. Zlatarska gerila brojala je u to vreme 34 do zuba naoruana
gerilca, odabrana od najboljih boraca i vraena na rad u pozadinu novovarokog sreza. Mi smo je radosno doekali. A znali smo ta nas eka
od etnika i Italijana. Trebalo je sada davati hranu i jednima, i drugima,
jednima javno, a drugima tajno, krijui to i od svojih bliih komija, ako
su bili proetniki raspoloeni. Takvi su nas stalno potkazivali, priali
da nam dolaze gerilci, da im preko obana aljemo hranu i obavetenja,
da im prikupljamo municiju, odeu i obuu, da nou skupljamo prela i
da ene i devojke pletu dempere i arape za gerilce.
Moj rad, a i ostalih, sastojao se u materijalnom pomaganju i snabdevanju zlatarske gerile. esto sam, po zadatku, sa italijanskim biletom
(propusnicom) putovao u Prijepolje. Tamo bih, pazarnog dana, gledao
ta se radi i sluao ta se pria, ponekad od Italijana kupovao odeu, cipele; znali su da nude i municiju, bombe i pitolje.
Jednog dana oktobra 1842, tek to sam se bio vratio iz Nove Varoi
i seo da neto pojedem, doe Mijo Ljuji, moj stric, i zamoli me da pored italijanske strae provedem drugaricu Pive Karamatijevia do njene
kue u Novoj Varoi. Ree da se etnika ne plaim, ona ima dozvolu izdatu od pljevaljskih etnika, a uz to je i trudna. Pristao sam.
Pre dolaska do italijanske strae na Zebinovcu spustili smo se sa ceste u potok i putem ispod groblja uli u Novu Varo, neprimeeni od Italijana. Kada smo bili negde blizu crkve, srete nas italijanska patrola, ali
nita nije bilo sumnjivo. Od Cigan-male, na predlog drugarice Karamatijevi, ili smo kroz bate. Kua je bila zaklonjena pomonim zgradama,
pa nismo mogli videti ta se tamo deava, a nije nam nita ni bilo sumnjivo da bismo naroito pazili. Tek kada smo uli u dvorite, tamo smo
videli etnike. Naloili vatru i stavili kazan da kuvaju hranu. Kako su

sedeli oko vatre, primetie nas. Skoie kao vukovi na nas dvoje. Mene
su odveli na sprat, pravo pred zloglasnog Kalaita, a nju oterae dole u
prizemlje. Prijavie me, i Kalait me odmah pozva. Doeka me stojei, reima: Majku ti partizansku, zar ti meni komuniste uvodi pravo u tab".
Podie koleno i produi: Ako te udarim ovom nogom, probie taj zid
iza sebe i izleteti na ulicu". Uspeh da mu kaem da ona ima etniku
dozvolu izdatu od pljevaljskih etnika za nesmetano kretanje, a ja sam je
proveo samo da je Italijani ne uhvate. Smiri se i ree: Mar, napolje, i
nemoj da te moje oi vie vide". Siao sam sa sprata, izaao na ulicu i
odmah se vratio kui.
Polovinom 1942. Kalait uspeva da u Bistrici osnuje etniku jedinicu od njemu naklonjenih Bistriana. Bilo ih je malo, sve sam olo i
neradnik, ali dosta da odravaju red u Bistrici", da pijuniraju i progone zlatarsku gerilu i njene simpatizere. To je bila najtea godina za
partizanske porodice i simpatizere. Svakodnevno su bili maltretirani i
proganjani. inilo mi se da sam im bio posebna meta zbog brata koji je
bio u zlatarskoj gerili, a i zbog puke koju sam zaplenio pri napadu na
ustae u Krevima. Potkazao me komija, rekao da puku nisam predao
partizanima, nego da je krijem. esto su dolazili da bi me primorali da
je predam. Izbegavao sam to dugo i na razne naine, sve do 14. februara 1943. Tog dana me uhvatie kod kue, zatraie puku i poto sam
se poeo izgovarati da mi nije tu, poterae me u tab, koji se nalazio u
zgradi kole u Bistrici. Saekao sam u jednoj prostoriji dok se njihov
komandir Dragomir Zivkovi ne raspremi i ne doe da me saslua. Oko
mene su ostali svi iz njegove pratnje. Meu njima je bio i Andrija Boranijaevi, delat. Uvedoe me kod Zivkovia. Vidim, stavlja pitolj na sto
ispred sebe, naredi da priem k stolu, sa suprotne strane, prema njemu.
Kada prioh, upita zato nisam predao puku i opali mi jedan dobar amar. Pusti me da se malo saberem. Kada videh da u biti isprebijan i
kasnije morati da predam puku, doskoih mu i rekoh: Puku nisam
smeo da predam javno od gerilaca, jer je ona njihova". Zatim sam izjavio da to mogu sutradan uvee da uinim, tj. kada se etnici budu vraali iz Nove Varoi (oni su svakog ponedeljka, pazarnog dana, odlazili
tamo i lokali po kafanama, a uvee se kasno vraali u Bistricu u svoj
tab). Rekoh i mesto gde u ekati, zove se Sastavci. Pustio me je na re,
ali i zapretio da ga, ako to ne uinim te veeri, vie ne ekam kod kue.
Otiao sam kui i uz put smislio ta da radim. Sutradan sam se sastao sa Radovanom Ljujiem. Dogovorili smo se da uvee, kad svi poleu,
uzmemo puke, municiju i hranu i da beimo u zlatarsku gerilu. Radovana su etnici vie puta batinali. Uvee smo, da bi zametnuli trag, otili
sa jo nekoliko drugova na kartanje kod naeg komije. Na kartanju je
bio i Vitomir Mladenovi, etniki nastrojen. Brat mu je bio Kalaitov
saradnik u Bistrici. Poeli smo da igramo ajnc. Kako je igra odmicala,
Vitomir je poeo da krade. Uhvati ga Radovan preko stola za prsa i opali
mu amar. Skoi domain Milan i ena mu da ga brane. Kada se Vitomir
iskoprca, sa vrata nam ree: Gotovi ste". Mi za njim, a on ode trei
ka bistrikoj koli da dovede etnike. Vratismo se kuama i brzo, sa zna-

njem porodice, uzesmo oruje i stvari i krenusmo put Zlatara. U logor

zlatarske gerile, usred ravnog Zlatara, stigli smo 15. februara 1943. godine
u 23 asa.
Zlatarska gerila u to vreme je ivela u vrlo tekim uslovima. Bio je
veliki sneg, teko je bilo snabdevanje hranom i odeom, etnike potere
este. Zato na dolazak drugove nije obradovao. Nisu hteli da nas prime.
Tada im je drug Radovan, koji je bio lan Partije, otvoreno rekao: Ako
neete primiti nas dvojicu da ostanemo ovde sa vama, mi odosmo na
Crni vrh. Tamo emo se sami kriti, a od povratka kui nema nita". Tako
smo i ostali. etnici su nam odmah uputili ultimatum da se vratimo kuama. Ako se ne vratimo, sve e nam popaliti. Mi se nismo vratili, a oni
su sve popalili i opljakali.
DRAGOLJUB

LJUJlC

NARODNOOSLOBODILAKI POKRET U KRAGUJEVCU

(od 25. novembra 1941. do jula 1943. godine)
Nemci su krajem septembra 1941. godine poeli izvoenje krupnih
operacija da bi razbili partizanske odrede i uguili ustanak, koji se u Srbiji sve uspenije razvijao. Njihova kaznena ekspedicija je u samom Kragujevcu izvrila 21. oktobra masovan pokolj: ubila je 7.000 ljudi, ena i
dece. Taj za sva vremena tuni i runi spomenik varvarstva osvajaa bio
je deo njegovih planova o istrebljenju srpskog naroda i primer koji je svojom strahotom trebalo da zastraujue deluje na sve one koji su se drznuli
da monom okupatoru ometaju osvajake planove i bore se za svoju slobodu. Neposredno posle toga Nemci su napali Kragujevaki partizanski
odred. U borbama protiv partizana, poznatim pod imenom prve neprijateljske ofanzive, pored Nemaca uestvovali su i domai izdajnici ljotievci, nedievci i etnici Drae Mihailovia.
Napad na Kragujevaki odred poeo je 25. novembra 1941. godine.
Ve 30. novembra odred je bio potisnut prema Uicu, odnosno Zlatiboru.
U tim borbama dosta drugova i drugarica je zarobljeno od strane Nemaca,
etnika i ostalih kvislinga. Poto su ovladali dotadanjom slobodnom partizanskom teritorij om, Nemci i njihove sluge poeli su pravi lov na uesnike narodnooslobodilakog pokreta i njihove simpatizere.
Zarobljene borce neprijatelj je ili odmah streljao, ili ih, pretuene
i vezane, sprovodio u kragujevaki zatvor.
Grad Kragujevac je tih hladnih decembarskih dana, opasan sveim
humkama, cvileo od bola. Kue su bile oznaene crnim barjacima, a zatvori se punili simpatizerima i lanovima porodica uesnika narodnooslobodilakog pokreta.

U gradu su, na javnim mestima, bili istaknuti spiskovi streljanih i

izlepljene plakate sa opomenama da e i dalje biti streljanja taoca ako
negde bude otpora okupatoru, ili se utvrdi da neko pomae komuniste.
Prodavnice su bile opljakane i zatvorene. kole pretvorene u kasarne.
Na snazi je bila nemaka naredba o obaveznom kuluku. Sva lica, pismeno
pozivana, morala su da obavljaju, pod straom, teke fizike poslove. Svi
stanovnici grada morali su da se prijave okupatorskim vlastima. Niko nije
smeo da napusti grad bez dozvole.
U to vreme zarobljeni partizani sprovoeni su ulicama grada Kragujevca vezani i unakaeni. Dovoeni su sa raznih strana: iz Kragujevca,
Gornjeg Milanovca, Topole, Aranelovca, Rae Kragujevake, Svilajnca
i drugih mesta. Trebalo je da budu ubedljiv dokaz propasti partizana. Dvojici zarobljenika, Mileti Arsiu i Mikici Tasiu, koje su isprebijane i u
poderanim odelima proveli kroz grad, od Vojnog okruga do Uiteljske
kole, na grudi su ak obesili table sa natpisom: Mi smo aci-partizani.
eda Ciganin nam je bio voa, zato smo ovakvi".
Meu prvom desetoricom zarobljenih partizana, koje je neprijateljev preki sud osudio na smrt, streljani su januara 1942. istaknuti komunisti Miloje Simovi, zamenik komandanta Kragujevakog odreda, i dve
drugarice: Milunka Duri, instruktor PK Srbije, i Milica Pani-Veljkovi.
Desetak drugova i drugarica, takoe, poznatih partizana, osueno je
na smrt nakon to su ih zarobili beogradski etnici vojvode Milana Radievia. Njih su, uglavnom, sprovodili prvo u upravu grada Beograda,
na dodatna isleenja u Specijalnoj policiji, a zatim ih prebacivali u Banjiki logor i streljali. Tako su umrle sestre Radmila i Smilja Janji (za
njihovo hvatanje gruanski etnici su nagraeni sa 60.000 dinara), Ana
Milosavljevi-Nedeljkovi, Natalija Nedeljkovi Nana, Desanka Mitrovi-Petrovi i est boraca iz sela Gronice.
Likvidiranju mnogih pripadnika narodnooslobodilakog pokreta iz
Kragujevca i okoline mnogo je doprineo Vuko Vukovi, vazduhoplovni
oficir bive jugoslovenske vojske, Kragujevanin. On je proveo u Kragujevakom odredu 46 dana, pobegao iz njega i prijavio se Specijalnoj policiji u Beogradu, kojoj je dao opirne podatke o borcima odreda i o onima
za koje je znao da su pomagali partizane. Prijavio ih je ukupno 44. Lino
je uestvovao u likvidaciji onih koji nisu uspeli da se povuku sa odredom.
*

Kragujevaki zatvor je krajem 1941. godine bio toliko pun (u njega

je moglo da stane oko 400 ljudi) da su okupatorske vlasti bile prinuene
da formiraju novi logor. Podignut je u kraju grada zvanom Metino brdo.
U upravi su mu bili oficiri Nedieve vojske (upravnik Slobodan Dejanovi, major) i etnici. etnici su i obezbeivali logor.
"U to vreme predstojnik gradske policije bio je Kereki, pukovnik
Nedieve vojske. Organe kvislinke vlasti kontrolisali su, naravno, nemaki okupatori.

U logoru je bilo oko 300 zarobljenika (iz Gornjeg Milanovca 51, iz

Kraljeva 25, iz Aranelovca, Rae Kragujevake, Svilajnca i okolnih mesta preko stotinu, itd.). Bili su to, uglavnom, sve mladi ljudi.
Logorae su muili na razne naine, glau, batinama, beskrajnim
sasluanjima, psihikom torturom. ivot im je bio neizdrljiv. Bio je to
logor strave i smrti.
Logorae su sasluavali: Gestapo i Specijalna policija iz Beograda i
Kragujevca.
Kategorizaciju logoraa posle zavrenog isleenja vrio je preki sud.
U prvoj grupi su bili oni koje je, kao najopasnije i nepopravljive, trebalo
streljati, u drugoj oni predvieni da se sprovedu u Banjiki logor, a u treoj logorai predvieni za prevaspitavanje u logoru u Smederevskoj Palanci.
Iz logora na Metinom brdu u februaru 1942. upuena je prva partija
iz tree kategorije, njih 30 u Smederevsku Palanku, a u logor na Banjici
51 lice.
Posle januarskih streljanja, pojedinanih ili u manjim grupama, u
martu 1942. su okupator i domai izdajnici poeli likvidaciju pripadnika
narodnooslobodilakog pokreta u veim grupama. Iz kategorije odreene
za streljanje u prvoj grupi je 2. marta ubijeno 49 lica. Prethodno su logorae naterali da iskopaju raku u obliku slova P, veliine 10 X 15 m, dubine 1,5 m. U prvi sumrak su izvedeni na streljanje. Njih estoro je pokualo da pobegne mitraljeskim rafalima, ali je to uspelo samo dvojici.
Bili su to, uglavnom, logorai iz okoline Kragujevca i Aranelovca.
Druga grupa je streljana 19. marta. Da bi onemoguila pokuaje
bekstva, kao to se to dogodilo prilikom streljanja prve grupe, komanda
logora je na dva dana pre streljanja naredila da logorae okupaju i oiaju, navodno zbog dolaska neke kontrole, a zatim ih izdvojila u posebne
prostorije. Zatvorenike je drala svezane icom 24 asa. Sledee noi su
sprovedeni u Mednu i streljani. Njih 114. Bili su iz Gornjeg Milanovca,
Aranelovca, Banje, Rae Kragujevake, Topole, Svilajnca, Lapova i
samo jedan Kragujevanin.
Preostali logorai su prebaeni u sabirni logor na starom Sajmitu
u Beogradu, odakle su upuivani na rad u Nemaku i Grku.
Oni koji su sa Sajmita prebaeni u logor u Solunu primali su pomo od narodnooslobodilakog pokreta Grke i preko njega se povezali sa
partizanima Makedonije, ali su, posle neuspelog pokuaja da pobegnu
iz logora, ponovo sprovedeni za Beograd, odakle su transportovani na
rad u Nemaku.
Na Sajmite je prebaeno u martu 1942. godine 30 logoraa. Jo 20
je trebalo da bude transportovano poetkom maja, to je odloeno zbog
pojave uge. Zadrani su u logoru do 2. juna, kada je logor i zvanino
raien.
Mali broj zatvorenika iz logora na Metinom brdu i iz zatvora gradske policije je puten uslovno na slobodu.
Krajem 1941. i poetkom 1942 godine u Kragujevcu su, pored Nemaca, bile i ove kvislinke vojne formacije: etnici Koste Peanca (predvodio ih je Toza Tasi, zvani Mutiklar), etnici Drae Mihailovia (pred-

vodio ih je otac poznatog etnika Nikole Kalabia), Nedieve jedinice i

Ljotievi dobrovoljci (Marisava Petrovia). Neto kasnije su dole i bugarske okupatorske jedinice.
etnici Koste Peanca i Drae Mihailovia povukli su se iz grada polovinom 1942. godine.
U potkazivanju, proganjanju i maltretiranju pristalica narodnooslobodilake borbe najvie se isticao faistiki Ljotiev Zbor". Ljotievci su
pokuavali da propagandom i politikim radom pridobiju to vie omladine. Okrivljavali su komuniste za stradanje srpskog naroda, pokuavali
da se predstave kao spasioci Srbije, obeavali omladincima lepa odela,
dobru hranu i zabavu. Ali kad su shvatili da su im nastojanja uzaludna,
posluili su se Radnom slubom".
Kako je postojalo okupatorovo nareenje da svako mora negde da
radi, mnogi su se omladinci, da bi izbegli represalije, prijavljivali za rad
u Radnoj slubi". Skojevci su ak u njoj formirali svoj aktiv i radili su
sve dok je sluba funkcionisala, parirajui ljotievcima svojim politikim uticajem.
Specijalna policija u Kragujevcu briljivo je sreivala podatke za
sva lica iz Kragujevca i njegove blie okoline za koja se sumnjalo da su
komunisti ili simpatizeri narodnooslobodilakog pokreta. Njenom evidencijom bilo je, posle svega, obuhvaeno 230 drugova i drugarica.
Raspisala je i poternicu za 76 lica, za koja je imala podatke da se
nalaze u umi", tj. da su aktivni partizani. Oko 50 lica, koja su se nalazila na slobodi, pratili su njeni agenti (podaci za mart 1942).
RAD PARTIJSKE ORGANIZACIJE U KRAGUJEVCU
POSLE PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

Rukovodstvo kragujevake partijske organizacije i partijski kadar

iz Kragujevca rukovodili su ustankom u tom kraju i radili na formiranju
Kragujevakog partizanskog odreda. Partijska organizacija u Kragujevcu
i blioj okolini, uoi napada Nemaca na Jugoslaviju, brojala je oko 120
lanova. Deo lanova Partije bio je poao u odred. Ali je u masovnom oktobarskom pokolju streljan veliki broj lanova Partije tako da su partijske elije u gradu bile proreene i razbijene.
Prilikom povlaenja odreda, sa njim su se u vreme prve neprijateljske ofanzive povukli i lanovi Okrunog komiteta Kragujevca i delegat Pokrajinskog komiteta Srbije Svetislav Stefanovi ea. Odlukom
Vrhovnog taba i CK KPJ bilo je odreeno da se iz Sandaka jedan broj
rukovodilaca vrati na kragujevaki teren, no to im ni posle nekoliko pokuaja nije uspelo.
Neki od ono malo lanova Partije to je ostalo u Kragujevcu nisu
se meusobno ni poznavali, a kako su, uglavnom, bili i pod stalnom prismotrom policije, bilo im je oteano bre povezivanje. Koliko se moglo
utvrditi, u Kragujevcu je bilo ostalo oko 20 lanova i kandidati za lanove
Partije. Neki su ubrzo napustili Kragujevac.

Samo su lanovi ranije partijske elije, iji je sekretar bio Nikola

Vujai, ostali povezani meu sobom.
U gradu je bila vrlo aktivna organizacija SKOJ-a. Njeni lanovi se
nisu uplaili progona, ve su nastavili da se bore i okupljaju pristalice
narodnooslobodilake borbe.
Partijska elija, kojom je rukovodio Vujai uspela je da se povee
sa mnogim lanovima Partije koji su bili na slobodi.
Tokom 1942. godine partijska organizacija je imala 12 lanova. Kao
svoj prvi zadatak smatrala je rad na podizanju morala naroda, naroito
onih porodica u kojima je neko bio streljan kao pripadnik narodnooslobodilakog pokreta, i uspostavljanje vrstih veza sa simpatizerima Partije i partizanskim porodicama. Proirujui svoju aktivnost, organizacija
je poela sa prikupljanjem materijalne pomoi najugroenijim partizanskim porodicama i porodicama streljanih, zatvorenih ili interniranih drugova. Radila je to u najstrooj konspiraciji.
Preko aktivista u bolnici organizovana je pomo onim drugovima
koji bi se na neki nain nali u njoj radi leenja.
Bilo je organizovano i sluanje radio-stanica Moskve i Londona,
uglavnom da bi se dolo do informacija o situaciji na Istonom frontu. Vesti su umnoavane na apirografu i rasturane po gradu. Za to je bio zaduen Nikola Joveti. Sapirograf se nalazio u prostorijama Muzeja kole
Gui", u centru grada. Ta baza je ponovo poela da funkcionie u decembru 1941. Za izdavanje vesti angaovana je bila Draga Nikoli, koja
se brinula i o apirografu. Tehnika je raspolagala i radio-aparatom, koji
je tu doneo i ostavio Ljubomir Milovanovi Pajko pre nego to je poao
u partizane. Umnoene vesti, uglavnom, su rasturali skojevci. Tako se radilo sve do avgusta 1942, kada je iz razloga bezbednosti apirograf prebaen u Desimirovac. U gradu su vesti i dalje umnoavane, ali na pisaoj maini.
Od ostalih aktivnosti znaajni su bili rad na politikom i drugom
okupljanju ena i briga za rad i proirivanje skojevske organizacije.
Odabrati omladince za rukovodstvo SKOJ-a nije bilo lako, jer su
mnogi bili otili u partizane, drugi postreljani za vreme racije, neki hapeni i ve kompromitovani, a neki odvedeni u logore, ili na rad u Nemaku, u rudnike, itd.
Ipak je formiran Mesni komitet SKOJ-a, krajem januara 1942, u
koji je ulo pet aka kragujevake gimnazije i jedan radnik, modelar.
Radi lakeg rada i rukovoenja, a i zbog bolje bezbednosti, organizacija
je podeljena po rejonima (Pivara, Zeleznika stanica, Centar grada, Suica
bolnica, Palilula Fabrika konzervi Stefanovi", Stara radnika kolonija, Efdoglija).
Pored toga, postojala su grupe aktivnih skojevaca koje su samoinicijativno radile i pre formiranja Mesnog komiteta. Sa dve takve grupe
rukovodile su Draga Nikoli (6 skojevaca) i Olivera oki (7 skojevaca).
Posle formiranja mesnog komiteta, obe grupe su mu se prikljuile.
Prva je posebno radila na tehnici, odnosno na umnoavanju radio-vesti.

Omladinci su nabavljali hartiju, indigo i ostalo, a takoe su bili ukljueni i u njihovo rasturanje.
Druga grupa se naroito isticala u pruanju materijalne pomoi
ugroenim partizanskim porodicama i zatvorenicima.
Logoraima na Metinom brdu, odnosno zarobljenim partizanima iz
okoline Kragujevca, Gornjeg Milanovca, Kraljeva i drugih mesta, kragujevaki skojevci su hteli, takoe, da pomognu. I pored velike oskudice u
ivotnim namirnicama, oni su im pripremali i doturali hranu. Hrana je
noena u smenama, naravno, onoliko koliko se to moglo pripremati, ali
je bilo vano da logorai svaki dan poneto dobiju.
Skojevci, a i drugi aktivisti, su bili spremni i za izvravanje krupnijih zadataka, sve do onih borbenih. Pokuavali su i da pomognu drugovima osuenim na smrt pridobijanjem i potplaivan j em etnika Toze
Mutiklara, koji su obezbeivali logor, ne bi li dobili obavetenja o tome
kada e koju grupu izvesti na streljanje, radi eventualnog preduzimanja
neke akcije za njihovo osloboenje. Organizovali su i prikupljanje potpisa,
jemstva i traili roake" radi spasavanja poznatih drugova iz zatvora.
Omladinci su se sastajali na razne naine i na raznim mestima, u
vreme kada je to bilo najmanje upadljivo. Jedna grupa je formirala i
biblioteku, uglavnom od bezvrednih knjiga, samo da lake kontaktira i
bude manje sumnjiva.
Pisanje parola, takoe, je bilo polje iroke omladinske akcije. Parole su ispisivane po itavom gradu (Osvetimo streljane rtve", Nai e
se vratiti", Ne plaite majke, krv vaih sinova bie osveena", Dole
krvavi faizam" i si.).
Radili su skojevci i na svom ideolokom uzdizanju, ali u manjem
obimu, neto zbog neiskustva u tome, a neto i zbog toga to se nije ni
raspolagalo potrebnim materijalom. Zbog toga je grupa, kojom je rukovodila Draga Nikoli, preuzela obavezu da prepie Istoriju SKP-b".
Radei tako na irokom planu, organizacija SKOJ-a je uinila i izvesne propuste. Prilino je, najpre, ila u irinu. Za relativno kratko
vreme obuhvatila je radom oko 50 omladinaca i omladinki, to je u sutini bilo dobro, ali ne i nain na koji je to raeno. Kao da su bili zaboravili na to da je neprijatelj zadao najtee udarce pokretu u Kragujevcu
i da je ljudi koji su voljni i sposobni da ponovo sarauju sa NOP-om tada
bilo mnogo manje, a da je okupatoru i velikom broju izdajnika, koji su
u to vreme imali inicijativu, bilo mogue da saznaju za njihov rad i
metode koje primenjuju. Na kraju, neprijatelj je drao u zatvorima i logorima stotine zarobljenih drugova, pa se moglo pretpostaviti da e neki,
pod svirepim muenjima, otkriti i poneki podatak opasan za organizaciju
i mlade skojevce.
To se ubrzo i pokazalo. Rad Partije i SKOJ-a u Kragujevcu uznemirio je okupatora i njegove pomagae, pa su neprekidno tragali za njima.
Tim vie to se razvijao ponovo uprkos ogromnih gubitaka koje je narod
Kragujevca pretrpeo i svih mera odmazde koje su sprovodili. Neprijatelj
je doao do podataka o jednom broju aktivista omladinaca i o njihovoj
aktivnosti i pohapsio ih.

Kako je Specijalna policija otkrivala taj rad moe se videti i iz ovog

pismenog izvetaja, uraenog 25. maja 1942. godine u Predstojnitvu gradske policije u Kragujevcu i naslovljenog Gospodinu Predstojniku Gradske policije Kragujevac":
Oid pire dva meseca nekoliko mojih konffidenata stalno prate kretanje pojedinih. sumnjivih lica, jer sam pre kratkog vremena lino se
uverio la se ova sumnjiva lica sastaju u privatnim stanovima i javnim
mestima, na ulici, parku i dr. mestima gde ima dosta sveta i gde ne
mogu da padinu organima vlasti u oi. Ustanovio sam da se najee
sastaju u bifeu Milosavljevi Boidara, uenika VII razreda gimnazije,
koji dri njegova majka. U ovom bifeu Milosavljevi dovodi omladince
i sa njima ostaje u razgovoru u prostoriji koijia se nalazi pozadi radnje
po 12i asa svakodnevno. Kako mi se njegovo kretanje uinilo veoma
sumnjivo dao sam nalog nekim svojim ljudima da mu se priblie i preko
njih sam ustanovio da je on ove moje ljude pokuao da uvue u komunistiku organizaciju. To mi je dalo povoda da na njega obratim veu
panju, pa sam ustanovio da je melkoiifko puta naputao predavanje u
gimnaziji i odlazio u Beograd, verovatno na sastanak sa nekim iz vodeih komunistikih redova u Beogradu. Kako se Boidar sastaje sa licima
koja su i ranije odgovarala kod ovog predstojnitva zbog komunizma,
kao: Obrenovi Slaviom, dreerom, Radenkovi Milunkom, stud. prava,
Stanojlovi Olgicom, stud. prava, ori Oliverom, stud. prava i dr. pa
iz toga zakljuujem da je Boidar ili organizovao neku komunistiku
organizaciju, ili je sad tek organizuje, naravno po nalogu nekih starijih
komunistikih funkcionera. Kako je Boidar mlad, a i svi ostali koji
kod njega dolaze, kako oni koji su poznati ovome predstojnitvu kao
komunisti, tako i oni koji se ne vode u evidenciji kao leviarski nastrojeni, te smatram da se ovde radi o organizaciji SKOJ (Saveza komunistike omladine Jugoslavije).
Smatram da su glavni organizatori Milosavijevi Boidar i Obrenovi Slavia, pa bi njih trebalo prvo uzeti na odgovornost, jer verujem
da e oni otkriti celu organizaciju SKOJA.
Podnosim prednji referat g. predstojniku s molbom na dalji zakonski postupak. Utiv, Danilo Kneevi (s. r.) ef policijskih agenata."

Krajem maja i u junu 1942. uhapeno je 18 omladinaca, meu kojima Boa Milosavljevi, sekretar MK SKOJ-a, i ostali lanovi MK
SKOJ-a (10 uenika i uenica gimnazije, tri radnika, tri zavrene maturantkinje i dve studentkinje).
U zatvoru su svi podvrgnuti uobiajenim muenjima. Policija je
inae praktikovala da nakon hapenja odmah pone sa batinanjem i zastraivanjem, da to bre doe do podataka, ali i zbog toga to su, kako
su policajci sami govorili, ve sutradan posle hapenja poinjale intervencije za njihovo oslobaanje.
Posle deset dana provedenih u Kragujevakom zatvoru, svih 18 omladinaca sprovedeno je 11. juna u Specijalnu policiju u Beograd, gde su
proveli oko mesec dana.
Na sasluanju pred,policijom Boa Milosavljevi je, smatrajui da
je tako najbolje, primio svu krivicu na sebe. Izjavio je da ostali nisu
krivi, jer ih je on nagovorio da rade, pokuavajui da formira organizaciju SKOJ-a, u emu nije uspeo. Neto novca to je skupio, potroio je
sam.

Za tu grupu omladinaca postojale su velike intervencije (samo za

Milosavljevia njegova je majka dala mnogo novaqa) tako da je u julu
cela putena na slobodu. Verovatno je policija u tome imala i neku svoju
raunicu.
Hapenje grupe omladinaca usporilo je rad omladinske organizacije, ali su ipak, zahvaljujui njihovom dranju pred policijom, ostali skojevci i aktivisti u Kragujevcu ostali nepro valj eni. Nisu otkriveni ni aktivi kojima su rukovodile Draga Nikoli i Olivera ori.
Posle putanja iz zatvora najvei broj omladinaca se ponovo ukljuio u rad organizacije.
Boa Milosavljevi nije. Ubrzo je iz Kragujevca preao u Beograd,
gde se zaposlio. Omladinci su sumnjali da se na policiji loe drao, to
se nije moglo utvrditi. Naprotiv, zna se da je u Beogradu bio ukljuen
u partijski rad i da je poetkom 1944. bio kurir i prenosio materijal i
oruje partizanima. U maju 1944, prilikom povratka sa jednog takvog zadatka, uhvaen je, zajedno sa Ivanom Jankoviem, na eleznikoj stanici
u Arandelovcu. Sproveden je pravo za Kragujevac, a onda u Beograd. Posle isleivanja prebaen je na Banjicu, gde je i streljan.
Ve je reeno da kragujevaka partijska organizacija nije imala odgovarajue vie rukovodstvo, a takoe ni veze sa Pokrajinskim komitetom KP Srbije i okolnim okrunim komitetima u Arandelovcu, Valjevu,
Mladenovcu, aku itd.
elija, iji je sekretar bio Nikola Vujai, zaduila je Nikolu da
radi na uspostavljanju vie veze", to je i pokuavao preko nekih poznanika iz sela umia, a i preko Kasije Rajai, koja je ivela izvan grada.
Ipak ostaje injenica da je prvo partijsko rukovodstvo koje se zainteresovalo za organizaciju u Kragujevcu bio Okruni komitet Aranelovca, u
kome su bili i Kragujevani Duan Petrovi ane i Stanislav Sremevi.
U OK Aranelovca se smatralo da je neko od partijskih rukovodilaca
ostao u Kragujevcu ili okolini i da je to, verovatno, delegat Pokrajinskog
komiteta Srbije, Svetislav Stefanovi. O tome pita i Pokrajinski komitet
Srbije, 7. marta 1942, a 12. maja moli da mu taj Komitet javi kako stoji
sa partijskim radom u Kragujevcu i okolini. Potrebno je da znamo da se
poveemo, a i radi toga to ve neto radimo na njihovom terenu".
Pokrajinski komitet u dva maha, 20. i 29. maja, i sam trai pomo
OK Aranelovac da mu pomogne da uspostavi veze sa Kragujevcem,
ako je to mogue.
Okruni komitet Aranelovca izvestio je Pokrajinski komitet 27.
maja da je dva meseca ranije pokuao da uspostavi tu vezu, ali bez us-

peha. Poslao je druga Saneta tamo, ali poto je bilo vrlo riskantno da
tamo boravi, povukao ga je. Ali ve 2. juna izvetava PK da e uspostaviti vezu sa Kragujevcem za neki dan".
Majsko-junsko hapenje lanova MK SKOJ-a i drugih omladinaca
usporilo je i povezivanje izmeu kragujevake partijske organizacije i OK
Aranelovca.
U to vreme Duan Petrovi i Stanislav Sremevi su intenzivno radili
na stvaranju uporita u selima izmeu Aranelovca i Kragujevca. Aktivi-

rali su Branu Milosavljevia Spanca, u umiu Dragoljuba Maksimovia

Capara, a u Desimirovcu Slavka Jovanovia i druge. Preko njih je i uspostavljena veza sa Kragujevcem. Odravao ju je Dragoljub Maksimovi.
U avgustu je Stanislav Sremevi doao u Kragujevac da na licu
mesta ispita situaciju. Sastao se sa Nikolom Vujaiem i odrao sastanak sa preostalim lanovima njegove partijske elije (pored Nikole sastanku su prisustvovali Nikola Joveti i Jovanka Lili). Sutradan se ponovo sastao sa Vujaiem i Jovankom Lili, a neto kasnije razgovarao je
i sa Vladicom Cubrilo, sa kojom je zatim poao u selo Kni, sa namerom
da tamo pokrenu rad i stvore baze.
Nakon upoznavanja sa situacijom u Kragujevcu i njegovoj blioj
okolini, OK Aranelovca je obavestio o tome Pokrajinski komitet Srbije.
U pismu od 6. septembra 1942. dao je ovakvu ocenu: Stanje u Kragujevcu sledee: partijska jedinica od 3 lana, dva ulanjena ovih dana, a
jedan od prole godine. Socijalni sastav: svi intelektualci jedna drugarica. Dakle, socijalni sastav nezdrav, ali postoje uslovi da se popravi
sa jednim do dva radnika. Rad u partijskoj jedinici postavlja se na irokoj osnovi. Detaljnije stanje u samom gradu javiemo vam idui put".
Samo nekoliko dana kasnije (10. septembra) PK Srbije izvetava
OK Aranelovac da ispituje mogunost stvaranja poverenstva OK za
Kragujevac", a 17. septembra mu preporuuje ,,u Kragujevcu dva lana
KPJ: drugaricu Prpi Boanu i drugaricu Stanu anak. Mi na njih raunamo. Pomozite u tome".
Nakon sreivanja i uspostavljanja veze sa OK Aranelovca, partijska organizacija u Kragujevcu je intenzivno radila. Uveliko se prikupljala materijalna pomo, sanitetski materijal i drugo, lanstvo se upoznavalo sa odlukama CK KPJ i PKS i uputstvima o radu u uslovima nastalim
posle povlaenja partizanskih jedinica iz zapadne Srbije.
U to vreme omladinci su uspostavili vezu sa bugarskim oficirom
Markom Peevskim Petrovom. Zapravo, on je od Drage Nikoli traio da
ga povee sa NOP-om. Prethodno joj je kazao da zna ko je ona. Predao joj je pismo u kome je, izmeu ostalog, reeno: Ovo je ispred jedne
grupe komunista u bugarskoj vojsci. Mi vam ovim izraavamo sauee
i pridruujemo se alosti nad pogubljenim graanima Kragujevca. Recite
drugovima da im se stavljamo na raspolaganje da im pomognemo koliko moemo . . ." Uspostavljena veza je i kasnije odravana.
Nikola Vujai je ukljuio u rad i odravao vezu sa Vidakom Baroviem, Jovanom Vukoviem, Miljanom Rakoviem i Mihajlom Jovanoviem. Kontakte su odravali kao srodnici", jer su svi bili Crnogorci.
Vladica Cubrilo se zaposlila u fabrici Stefanovi" i u njoj okupila
oko petnaest aktivista, preteno drugarica. Zajedno sa njom u fabrici je
radila i Drinka Mileki.
Avgusta 1942. putena, je iz zatvora Zora Radulovi. Odmah se ukljuila u partijski rad, povezuje ranije lanstvo i poinje da radi sa
njim.
Preko grupe aktivista, u rad za NOP ukljuena je i mesna bolnica.
U njoj su naroito aktivni bili Milan Milinkovi, student medicine, i Nel

nad urovi. Bolnica je bila vaan punkt. Tu su dolazili ljudi iz raznih

mesta, dovodili su ponekad i ranjene partizane (leeni su pod straom),
u nju su se neki povremeno sklanjali od progona i terora (Vuk Prodanovi je due leao u bolnici i operisao zdravo slepo crevo), a dovoeni
su ak i iz logora (Nata Miunovi-Radakovi, student medicine). Pomagano im je koliko se moglo, a od njih su saznavane novosti sa terena odakle su doli. Na taj nain se saznalo, na primer, da je Kragujevaki bataljon preao preko Igmana i da su mnogi njegovi borci promrzli.
Iz bolnice su uzimani i sanitetski materijal, lekovi, zavoji; mnogi lekari prepisivali su recepte za jod, hidrogen i alkohol, jer su se izdavali u
vrlo malim koliinama.
Milan Milinkovi je, pored rada u bolnici, organizovao bazu u Rasadniku, gde je stanovao.
U neposrednoj okolini Kragujevca, ivei kod porodica simpatizera
NOP-a, radila je drugarica Kasija Rajai. Pripremala je baze i organizovala veze. Sa gradom je odravala vezu preko Boane Prpi i Stane
anak.
Okupatorske i kvislinke vlasti su oseale da u Kragujevcu i dalje
ive i rade komunisti, pa preduzimaju mere za njihovu likvidaciju.
U septembru 1942. u jednoj provali, ali izvan Kragujevca, pao je
policiji u ruke jedan lan Partije, koji je pod batinama priznao sve to
je znao o kragujevakoj organizaciji u kojoj je radio. Krajem oktobra su
u Kragujevac doli agenti Uprave grada Beograda i doveli izdajnika i zloinca Vitasa, koji im je pomagao u hapenju pristalica NOP-a. Uhapeno
ih je etrnaest, meu kojima i aktivisti: Nikola Vujai, Nikola Joveti,
Jovanka Lili, Zora Radulovi, Vladica ubrilo, Drinka Mileki, Miodrag
Janiijevi Beli i Ignjat Trajkovi.
Njih osmoro je sprovedeno u Beograd. Lino ih je isleivao Boko
Bearevi, ef antikomunistikog odseka. Policijski agenti su bili oduevljeni lovom". Hvalili su se da su pohvatali ceo MK Kragujevca.
Oekujui da postigne vie, beogradska policija je isprebijane i izmrcvarene zatvorenike putala jednog po jednog iz Glavnjae. Poslednjeg
su, 31. decembra, pustili Nikolu Vujaia. Samo su Nikolu Jovetia pretuenog i iznemoglog prebacili na Banjicu i tamo streljali.
Hapenje Nikoline grupe nije dovelo do provale cele organizacije.
Ona je ostala sa prilino ljudi koji su bili sposobni da dalje rade.
FORMIRANJE OKRUNOG KOMITETA KPJ ZA KRAGUJEVAC
I DALJI RAD PARTIJSKE ORGANIZACIJE U GRADU

Kragujevaki okrug je, kao to je reeno, ostao bez Okrunog komiteta Partije, a srezovi u njemu bez sreskih komiteta. I sam grad je,
takoe, bio bez partijskog rukovodstva, Mesnog komiteta Partije.
Pokrajinski komitet Srbije je pokuao da formira te rukovodee
organe, ali to nije ilo ni brzo ni lako. To mu je uspelo tek u septembru
1942. Za sekretara novoformiranog Okrunog komiteta Kragujevca izabran
je Duan Petrovi (Pavle"). Tada su objedinjeni aranelovaki i kra-

gujevaki okrug, tako da je novi komitet rukovodio elom tom teritorijom. U meuvremenu je Stanislav Sremevi, instruktor PKS i sekretar
OK Aranelovca, povuen na partijski rad u Beograd. U to vreme je i
Moma Markovi (Vuk"), lan PKS, pored ostalih terena, obilazio i ovaj
i prenosio direktive PK Srbije.
Okruni komitet je odmah zaduio jedan broj drugova da u svojstvu sreskih partijskih poverenitava organizuju partijski rad u kragujevakom, lepenikom i gruanskom srezu. Na teren su upueni Nikola
Nastasovi Rade, Milan Jovanovi Trule, Branko Para Relja, Dragan
Mauzer Slobodan i Kasija Rajai. Njima su se kasnije prikljuili Zora
Radulovi, Vladica Cubrilo, Milica Srekovi i drugi.
Baze na terenu su bile pripremljene ranije. Za rad u Kragujevcu i
blioj okolini Okruni komitet je zaduio Miroslava Milana Jovanovia
Trulea.
Nikola Vujai je posle izlaska iz zatvora, a na osnovu odluke da
se kompromitovani lanovi Partije povuku u ilegalnost, prvo povuen
na rad u OK, a odatle upuen na dunost sekretara Sreskog komiteta kolubarskog sreza (poginuo je 14. aprila 1944. kao sekretar Sreskog komiteta kolubarskog sreza i politiki komesar Kaerskog partizanskog odreda).
Zora Radulovi i Vladica Cubrilo su posle prelaska u ilegalnost odreene da rade u kragujevakom srezu (Vladica je poginula prilikom sukoba sa neprijateljem u selu Cumiu 22. marta 1943. godine. Teko ranjenu Nemci su uspeli da je zarobe. Pri sprovoenju za Kragujevac Vladica je na putu izdahnula).
Uz pomo OK i Sreskog partijskog poverenstva, u Kragujevcu je januara 1943. formiran Mesni komitet Partije. Za sekretara je postavljena
Boana Prpi, a lanovi su bili Jovan Gostovi, Stana anak, Milo Luki
i Drinka Mileki. Sastanku, na kome je formiran Komitet, prisustvovao
je, kao predstavnik OK Kragujevca, Miroslav Jovanovi Trule.
Novoformirani Komitet je izvrio analizu provale u partijskoj organizaciji Kragujevca i osudio kukaviko dranje nekih pojedinaca, a zatim odredio zadatke za jaanje i proirivanje organizacije u gradu i za
rad na podizanju morala naroda.
Da bi se intenzivnije radilo i organizacija bolje zatitila od policije
i Gestapoa, promenjen je i metod rada. Umesto da se formiraju partijske
elije, jedan lan Partije je drao na vezi" 23 skojevca, ili saradnika
NOP-a, i angaovao ih za razne akcije rasturanje letaka, prikupljanje
pomoi, prihvatanje drugova sa terena, odailjanje novih boraca u partizane, propagiranje NOP-a, itd.
Boana Prpi, sekretar MK, je pokazala veliku umenost u radu.
Uspeno je pomagala i drugima. Bila je vrlo oprezna pri ukljuivanju
novih lica u rad, proveravala ih, a naroito se drala rezervisano prema
onima koji su, posle procvale, putani iz zatvora. Prouavala je aktiviste,
pratila njihov rad i nastojala da izoluje one koji su skloni kolebanju. One
koji se u zatvoru nisu najbolje drali, a zahtevali su ponovo povezivanje,
nije direktno odbijala, ali ih je drala na odstojanju porukom: Recite da
emo ih pronai kad bude trebalo!".

Miroslav Jovanovi Trule je iveo ilegalno u okolini Kragujevca,

a odravao je stalnu vezu sa Boanom Prpi, prenosio joj je direktive i
davao zadatke. Radi jaanja partijskog rada i priprema za izvoenje veih akcija Miroslav je naroito brinuo o stvaranju baza i sklonita u gradu
i neposrednoj okolini. Te baze su bile neophodne za smetaj tehnike, leenja ranjenika, privremeno sklanjanje od progona, odravanje sastanaka.
U to vreme takve baze su postojale u Petrovakom rasadniku (kod Milana Milinkovia, studenta medicine, koji je radio u bolnici u Kragujevcu,
a stanovao u Rasadniku), u Poljoprivrednoj koli (u njoj je radio inenjer
agronom Dragomir Gruji i njegova ena Miroslava; oboje su bili lanovi
Partije, a u Kragujevac su doli iz Kruevca), u selu Desimirovcu (kod
Milutina Androvia i Zlate Jovanovi Slavke) i u Kragujevcu (kod Vere
i Mili vo j a Milutinovi, na Vaaritu, i u kui porodice Dimitrij evi, u Vinogradima).
Miroslav Jovanovi je odravao stalnu vezu sa nekim lanovima Partije i preko njih nastojao da aktivira to vei broj lica u gradu. Takoe
je preuzeo ranije uspostavljenu vezu sa bugarskim oficirom Peevim, preko
koga se dobijala municija i sanitetski materijal. Preko njega je rasturan
i Proglas Okrunog komiteta Kragujevca Bugarskoj okupatorskoj vojsci u umadiji" od 1. marta 1943. godine.
U gradu je rasturan naveliko propagandni materijal i narod obavetavan o najnovijim dogaajima, to je bio plod velike aktivnosti i sistematskog rada partijske organizacije. U kratkom periodu (od 1. februara
do polovine aprila) OK Kragujevca se etiri puta proglasima obraao narodu i omladini, izdao je jedno saoptenje i etiri broja Partizanskih radio-novina". Proglase je potpisivao i tab odreda (Sumadijskog).
Taj propagandni materijal donoen je u Kragujevac, umnoavan i
rasturan po gradu.
Neprijatelj je brzo osetio pojaani rad komunista u gradu i u kragujevakom i lepenikom srezu. Pojava partizana u neposrednoj blizini
grada veoma je uznemirila okupatora i izdajnike, te su udvostruili obezbeenje na prilazima grada. Policija je pojaala potragu za Nikolom Vujaiem, Zorom Radulovi, Milicom Srekovi i drugim, ali im nije mogla
da ue u trag, niti da otkrije vezu terenaca i komunista u gradu. Nemona da to uini, kragujevaka policija je zatraila pomo beogradske policije.
Odsek za antikomunistiki rad Uprave grada Beograda uputio je u
Kragujevac nekoliko agenata, sa njima i izdajnika Partije Aleksandra Pekia (radio je kao metalski radnik u alatnici VTZ; bio lan Partije 1939
1940. godine; provalio je i organizacije u Niu i Boru).
Sa takvim aparatom, i uz pomo nekih kolebljivaca, neprijatelj je
krenuo u novi obraun sa komunistima i pristalicama NOP-a.
Agenti su upali u stan Drage Nikoli i oduzeli joj radio-aparat, koji
je korien u sastavu tehnike. Prema tome kako su to izveli, moglo se
zakljuiti da su na neki nain saznali kada je i kako taj aparat sklonjen
kod nje. U isto vreme je i Gestapo, preko svojih saradnika, uao u trag
grupi omladinaca koji su rasturali propagandni materijal i celu je uhap-

sio iako nije imao stvarnih dokaza za takav njihov rad (Dragu Nikoli,
Miroslava Radulovia, iku Jovanovia, Duana Jovanovia, Gojka Mrkalja, Ljubicu Pavievi i Ljubicu umonju). Cela grupa je iz zavodskog
zatvora upuena na prinudni rad u Borski rudnik. U zatvoru, za vreme isleenja, omladinci su se dobro drali, tako da neprijatelj nije doao ni
do kakvih podataka.
Pod sumnjom da je odravao vezu sa Milicom Srekovi uhvaen je
i zatvoren Radovan M. Jovanovi, a zatim je policija u tri maha, dva puta
u aprilu (810. i 2024. aprila) i jednom u maju (24. maja) uhapsila
32 lana Partije i drugih aktivista NOP-a.
Meu uhapenim su bili i lanovi Mesnog komiteta Partije Boana
Prpi, Stana anak, Milo Luki i Jovan Gostovi (Drinka Mileti je neto ranije odvedena na rad u Nemaku), zatim drugovi Nikola Batakovi,
Vidak Barovi i mnogi drugi.
Boanu Prpi policija je strahovito muila, jer joj je bilo jasno da
u rukama ima linost koja mnogo zna o radu KP u Kragujevcu. Suoavali su je sa pojedincima koji su je otvoreno optuivali da su sa njom
saraivali i radili. Ali je Boana ostala dosledna u odbijanju da ita zna
o tome. Besni zbog nemoi da je nateraju da govori, agenti su je sve
vie i nemilosrdnije tukli. Ostala je prkosna i ponosna. Izubijanu, povreene utrobe i plua, prebacili su je u Gradsku bolnicu, gde je umrla u
najteim mukama 6. juna 1943. godine.
Slino su muili i Jovana Gostovia. Veali ga za noge, trpali mu so
u usta, vezali mu cigle o monice i ko zna ta sve jo. Sav u ranama, nesposoban da govori, i on je, na suoenjima, odbijao da prizna da ma koga
poznaje. Da bi prekratio muenje, Jovan Gostovi je iskoristio trenutak
kada su pokretni zatvorenici bili izvedeni u zatvorski krug i 3. juna prerezao sebi vrat brijaem koji su mu ostavili slobodnjaci da se obrije.
Iznenaeni agenti, ogoreni to ih je na taj nain nadmudrio i pobedio,
gazili su njegovo mrtvo telo i psovali mu majku komunistiku.
Herojsko dranje Boane Prpi i Jovana Gostovia ohrabrilo je
mnoge drugove i drugarice. Zahvaljujui njima, vie od polovine kragujevake partijske organizacije ostalo je neprovaljeno.
I u vreme pomenutih hapenja, Miroslav Jovanovi je uspevao da
odrava stalnu vezu sa gradom. Insistirao je na tome da preostali lanovi
Partije nijednog trenutka ne prekidaju akcije i da i dalje rasturaju radio-vesti i drugi materijal. On je tim radom neposredno i rukovodio.
Ostale uhapene su preuzimali Nemci i prebacili u zatvor VTZ, gde
su sami nastavili istragu. Od njih su etvoricu streljali: Nikolu Batakovia, Jovana Vukevia i Vidaka Barovia 5. juna, Matu Prpia 6. juna,
a 12 drugova i drugarica transportovali 16. juna za Nemaku, na prinudni rad.
U likvidiranju pripadnika NOP-a u okolini Kragujevca, pored Nemaca, odnosno Gestapoa i kvislinke policije, uestvovali su i etnici Drae Mihailovia. Iako su se od druge polovine 1942. etnici prividno povukli
iz okoline Kragujevca, ve poetkom 1943. godine poele su da dejstvuju
njihove trojke". Ozlojeeni otporom naroda, njegovim neprihvatanjem

etnike politike, prvo su pokuavali da uvrste svoje pozicije. A kada im

ni to nije pomoglo, ak ni u onim selima lepenikog i kragujevakog sreza
gde su to oekivali, poeli su da ubijaju one za koje su smatrali da im u
tome najvie smetaju.
U vreme od 23. februara do 17. decembra 1943. godine u selima neposredno u blizini Kragujevca etnici su zaklali 35 pristalica NOP-a.
Nemci i domai izdajnici zadali su dosta tekih udaraca narodnooslobodilakom pokretu u Kragujevcu, stalno nastojei da ga potpuno likvidiraju. Ipak, iako su polovinu graana Kragujevca streljali u jednom
jedinom danu, kasnije povremeno likvidirali mnoge uesnike NOP-a,
mnogo ljudi oterali na prisilan rad u Nemaku, nisu uspeli da ga unite.
U Kragujevcu nije bilo zatija. Rat je neprekidno voen. I okupatoru
i svima je bilo jasno da se grad ne predaje. Ni streljanja, ni veanja, ni
klanja nisu obeshrabrila ljude zadojene idealom slobode i borbe za bolji
ivot. Kragujevac je nastavio da se bori, da obnavlja svoju partijsku organizaciju. I sve tako do slobode.
UGLJESA KARAKLAJIC

OKTOBARSKA OFANZIVA NA JANJ I

DOLINU PLIVE
Jo dok smo boravili u Glamou, doznali smo da je poela nova neprijateljska ofanziva na Janj i dolinu Plive. Zato smo urili da stignemo
to prije u na bataljon i da se pridruimo drugovima koji su se danonono borili s viestruko nadmonijim neprijateljem.
Sputajui se od Malog Vitoroga prema Podgori, nailazili smo na
zbjegove naroda koji se sklonio ispred neprijatelja u ume Vitorog-planine. Mnogi ljudi su dotjerali stoku i ponijeli najpotrebnije stvari.
Razmjestili su se pod kronjama visokih jelki i borova, po vrtaama i udubljenjima stijena. Bila je kasna jesen, hladno, ali su ljudi, navikli na patnje, sve nedae podnosili bez kuknjave. Narodni odbornici su se i ovdje
brinuli o svemu, posebno za kakav-takav smjetaj i zatitu porodica s
malom djecom.
Idui niz obronke Vitoroga, sve ee smo zastajkivali da oslukujemo estoku mitraljesku paljbu kod Vagana i Popua. Povremeno su se
oglaavale i eksplozije granata. Na jednom prosjeku ume naili smo na
desetinu papirnatih listia. Uzeli smo jedan i odmah ustanovili da su
to njemaki leci. Nije nam ovo bio prvi sluaj da nailazimo na neprijateljske letke, u kojima nas pozivaju na predaju. Iako smo bili neraspoloeni, zbog paljevina i stradanja naroda, nasmijali smo se i poneto opsovali, a jedan drug je glasno uzviknuo:
Eeee vabo, nee doekati nau predaju, a mi tvoju hoemo.
Ne zvali se mi partizani ako je ne doekamo.
37 Ratna seanja, III

Kada smo ubrzo stigli u tab bataljona, drugovi su nas obavijestili

0 situaciji, o toku borbi s dijelom snaga 718. njemake divizije i ustaama
1 o zlodjelima neprijatelja. Rekli su nam da je poginulo nekoliko naih
drugova. Meu njima su bili najpoznatiji i najhrabriji Jakica Altarac i
Vaskrsija Nii. Poginuli su blizu sela Strojice. Grupa partizana, u kojoj
su bili i njih dvojica, smjelo se provukla u borbeni raspored neprijatelja.
Saekali su i poubijali grupu njemakih vojnika, koja je vodila konje natovarene municijom. Jakica je ve bio uhvatio prvog konja za povodac,
ali ga je druga grupa Njemaca prim j etila i otvorila vatru iz mitraljeza
na Jakicu i drugove. Rafal iz mitraljeza presjekao je njegov i Vaskrsijev
mladi ivot.
Drugovi su nam priali i o popaljenim selima i zloinima okupatora
i ustaa. Sva sela koja su promakla prvoj paljevini, septembra 1941, sada
su pretvorena u zgarita. Najtei zloin nad narodom neprijatelj je poinio u Dragniu, selu na lijevoj obali Plive. U njemu su etnici Uroa Drenovia govorili seljacima da im Nijemci i ustae nee nita uiniti, jer
oni s njima sarauju, i da slobodno ostanu kod svojih kua. Pod uticajem
takve etnike propagande u Dragniu se sklonilo i stotinak ljudi, ena
i djece iz Pljeve. Ali im je stigla u Dragni, ta Drenovieva saveznika"
vojska je popalila cijelo selo i poubijala nekoliko stotina mukaraca, ena
i djece. Poubijali su sve to im je ivo dolo do ruku, pa i mnoge porodice
Drenovievih etnika.
U tabu bataljona smo doznali i novosti iz Jajca i Mrkonji-Grada. I
u Jajcu su Nijemci i ustae poinili teak zloin: 16. oktobra su izveli na
gubilite i kod spaljene zgrade sreskog naelstva streljali Salka Agia,
Salka Ajkunia, Lazu Aleksia, Mehmeda Ceria, Mehmeda elilovia
Pinija, Smaju ulia, Cviju Gajia, Peru Jovanovia, Milana, Micu i Mihaila Jaguza, Safeta Kliku, Ibrahima Mulaomerovia, Slavka Pranjka, Stanka Peraka, Mujagu Saraa i jo dvojicu graana ija imena nismo doznali,
a trideset graana je uhapeno zbog saradnje s partizanima.
U- Mrkonji-Gradu su uhapsili 273 graanina i sproveli ih u Jajce.
O njihovoj se daljoj sudbini vie nita nije moglo doznati.
Svoju etu sam naao na poloaju na stjenovitim obroncima Vitoroga. Sa njih smo danju uspjeno spreavali dalje prodiranje neprijatelja
prema zbjegovima naroda, a nou smo napadali neprijatelja. Borbe su
bile veoma teke, pogotovo none.
Jedne noi, mislim da je to bilo 25. oktobra, krenuli smo u napad
na njemako-ustake snage koje su se ulogorile kod sela Popui i organizovale se za krunu odbranu. S Bataljonom Pelagi" trebalo je da sudjeluju u napadu Udarni bataljon Solaja" i Dobrovoljaki bataljon 3.
odreda.
Toga dana, kao i prethodnih, bilo je hladno. Prvi snijeg je ve bio
prekrio visove Vitoroga. U niim dijelovima planine pala je obilna jesenja kia i dobro natopila zemlju. U vrtaama je bilo vode i do koljena.
Nisko nad zemljom lagano su plovili teki oblaci olovne boje i nagovjetavali no punu hladnoe i pomrine.

U pokretu ka polaznim poloajima za napad, zaustavili smo se na

jednom proplanku i odrali kratak partijski sastanak. U KPJ smo primili
Iliju Ponjevia, zamjenika komandira ete, koji se isticao hrabrou.
No se ve bila spustila kad smo produili pokret. Predstojalo nam
je sporo i muno podilaenje do jurisnog odstojanja. Kretali smo se po
zemljitu punom stijenja i kamenja. Nareeno nam je da se kreemo
paljivo, da se ne otkrijemo neprijatelju. A to je bilo veoma teko. Bila
je dovoljna mala nepanja pa da puka nekog borca udari u kamen i da
nas neprijatelj otkrije prije nego to smo eljeli. Podilaenje poloajima
neprijatelja iziskivalo je zbog toga veliku vjetinu i naprezanje. Zato smo
paljivo i dugo puzali. S moje desne strane kretao se Luka Savi, a s lijeve Ante Marini, zvani Isus, koji je tek bio postavljen za zamjenika politikog komesara nae ete na mjesto poginulog Jakice Altarca.
Pribliivi se neprijateljskim poloajima, primijetili smo kako ispred
rovova dogorjevaju vatre. Jo su osvjetljavale prostor kojim smo se privlaili i omoguavale neprijatelju da nas otkrije. Ovo je bio prvi sluaj u
mome dotadanjem ratovanju da naiem na vatre koje neprijatelj koristi da bi nam onemoguio privlaenje i iznenadan napad. Neprijatelj je
znao da mi nemamo minobacaa, ni drugog tekog oruja, da bismo ga
mogli tui s odstojanja i zato je pribjegao loenju vatri, vjerujui da e
ga one sauvati od naih napada. Primorale su nas da puzimo jo opreznije i sporije, ali nam ni to nije pomoglo. Cim smo stigli na odstojanje
s kojeg smo mogli dobaciti rune bombe do neprijateljskih rovova, primijetio nas je neprijateljski straar, koji se kretao ispred rovova. On je,
uskaui u rov, ispalio nasumce samo jedan metak u naem pravcu. Taj
metak je, kakva igra sluaja, pogodio Isusa usred ela. On je samo tiho
jauknuo i izdahnuo.
Pucanj straara nas je naveo da, ne ekajui komandu za napad, bacimo bombe na neprijatelja i otvorimo vatru iz svih oruja. Ubrzo je na
Popuima, kao u kakvom kotlu, sve kljualo od vatre mitraljeza i eksplozija runih bombi. Nai su na desnom krilu napredovali. Uklinili su
se u neprijateljski raspored. Na elu tog klina nalazili su se pukomitraljesci Vaso Damjanovi i Mustafa Dubo. Sa njima je bio politiki komesar ete Esad Ademovi. 1
Nae napredovanje je poslije izvjesnog vrmena zaustavljeno. Vatra
neprijateljevih minobacaa s Kozila bila je po naem bataljonu. Najee
je tuen dio jedinice koji se uklinio. Vaso Damjanovi je teko ranjen u
nogu. Sa poloaja je izvuen uz velike napore, zahvaljujui najvie hrabrosti i fizikoj snazi Esada Ademovia.

Ceta naeg bataljona, koja je vrila obuhvat, naila je na jaku vatru neprijatelja i u napadu nije imala uspjeha.
Udarni bataljon olaja" i Dobrovoljaki bataljon nisu pravovremeno krenuli u napad i to je najvie doprinijelo naem neuspjehu. Neprija1
Vaiso Damjamiorvi je preivio rat 'bez noge. Umro ije poslije osloboenja. Mujo Dabo je poginuo u bici na Neretvi. Esad Ademovi je poginuo u petoj neprijateljskoj ofanzivi.

telj je svu vatru skoncentrisao na na bataljon i to nas je primoralo na

povlaenje.
U napadu na Popue poginuo je Halil Ademovi, stolarski majstor
iz Jajca, koji se poetkom oktobra pridruio naoj jedinici, a nekoliko
drugova je ranjeno.
Zora nas je zatekla na maru, prozeble, gladne i umorne. Kretali
smo se prema Podgori. Na improvizovanim nosilima nosili smo naeg hrabrog mitraljesca Vasu Damjanovia. Stigavi u spaljene Vranie, zastali
smo da predahnemo. Zadah spaljenih kua irio se daleko. Prili smo zgaritima kua i primijetili trapove pune izgorjelog krompira. Iako se ve
raspadao, glad nas je natjerala da ga prebiramo, da probamo moe li
se jesti. Jeli smo i kupus iz planinskih bata, koji neprijatelj nije stigao
da uniti.
Vrativi se na poloaje s kojih smo krenuli u noni napad, nastavili smo da sprijeavamo dalje prodiranje neprijatelja. ete su se smjenjivale na odbrambenim poloajima i dani su prolazili. Bivalo je sve hladnije. Ishrana neredovna i jednolina. Jeli smo naizmjenino kuhano i
peeno meso. enja za parencetom kruha, ili kaikom pure, sve je vea.
I gle uda. Sasvim neoekivano jedne veeri nam je na poloaj stigla zobova pura. Stigla je na jednom osamarenom konjiu, u vreama od kostreti. Bio se spustio mrak kada je postariji seljak rastovario vree napunjene purom. Stigao je iz Kupreke Rijeke, tri sata hoda daleko od naih
poloaja. Ne sjeam se vie ko je dijelio, ali znam da je svaki partizan
dobio po aku pure, za koju su, dok je bila vrua, u vreama, prionule
stotine kozjih dlaka. Ali nikome nisu zasmetale ni dlake, ni to to je bila
od zobi, hladna, neslana i nedokuhana. I nikoga stomak nije zabolio zbog
toga. Zaalili smo to je nije bilo malo vie i zahvalili se ovjeku koji
nas je tako iznenadio, obradovao i utolio nam glad za jelom od brana.
Za vrijeme borbi na obroncima Vitoroga esto nas je muila i e.
Na ovom bezvodnom podruju teko se dolazilo do tekuine za pie. Ponekad nam je e bila tea od gladi. Da bismo utolili nesnosnu e, dugo
smo po gusto poumljenim uvalama planine tragali za ostacima prologodinjeg snijega. Taj snijeg smo trpali u porcije, topili ga na vatri i pili.
U toj je tekuini bilo svakojakog trunja, od mahovine i uginulih insekata. Od njih je voda bila masna i imala gusto-kiselkast ukus.
Ponekad smo u udubljen j ima poleglog drvea, ili u udubljen j ima
stijena, pronalazili ostatke kinice. I ta je voda najee bila ustajala, gusta kao ulje, crna od mahovine i puna uginulih umskih muica. Njen
ukus je bio gorak i teko se pila, ali smo je morali piti.
U odbrambenim borbama, koje smo po sistemu zasjeda vodili na
obroncima Vitoroga, uspjeno smo se suprostavljali neprijatelju sve do
30. oktobra. U prijepodnevnim satima toga dana Nijemci su, uz pomo
etnikih slugu, uspjeli da se probiju prugom umske eljeznice u pozadinu naih jedinica i da nas iznenade. Naa eta je upravo bila stigla s
poloaja u logor bataljonske intendanture, smjetene u veoj vrtai ispod
visoke ume Javorovca. Tu smo zatekli dobru atmosferu. Drugovi su okretali nekoliko ovnova na ranjevima. Peeno meso je svuda okolo i-

rilo prijatni miris i poveavalo na i onako V e l i k i apetit. Bili smo prozebli, gladni i veoma umorni. Posjedali smo oko velikih vatri. Brzo smo
se zagrijali i razveselili. Zaula su se uobiajena dovikivanja, ale i poalice. Jedva smo ekali da ovnove skinu s vatri, da primimo i pojedemo
svoje sljedovanje i da oko ognjita odspavamo koji sat.
Tu, oko nas, stajali su privezani konji intendanture i grickali okolno grmlje. U jednom prikrajku vrtae lealo je nekoliko tekih mitraljeza i jo vie starih puaka. Sve je to bilo neispravno. Tu je bila i bataljonska arhiva.
Znajui da smo duboko u umi, na bezbjednom mjestu, galamili smo,
alili se i smijali. Odjednom je neko uzviknuo:
Neprijatelj!
Pogledali smo u tom pravcu i sasvim blizu vidjeli neprijateljev streljaki stroj kako nam se sve vie pribliava. Potpuno iznenaeni, zgrabili smo puke i iskoili iz vrtae. Razbjeali smo se u svim pravcima.
Nita se u tim trenucima nije moglo preduzeti osim brzog povlaenja, jer
nismo znali kolike su snage neprijatelja i s kojih su pravaca stigle u na
logor. Ostali su nam peeni ovnovi, neispravno oruje, konji i arhiva bataljona. U njoj se nalazio spisak boraca i starjeina Bataljona Pelagi"
i prepiska sa tabom odreda. Sve je to tada palo u neprijateljske ruke.
Meutim, neprijatelju nije polo za rukom da ostvari svoj cilj da nas
uniti iako su ga etnike sluge dovele odakle ni u snu nismo mogli
oekivati da e doi. Najvanije je bilo da smo sauvali ivu silu". Niko
od partizana tada nije bio zarobljen, niko nije poginuo, niko nije napustio
borbu. Jo prije pada mraka veina boraca se okupila na uletskim livadama. Tu se ve kuhala govedina u velikom kazanu. Predstojao nam
je obilan obrok prvoklasne govedine, ali smo ga morali dugo ekati. Meso
se sporo kuhalo, a kada je skinuto s vatre, svako je dobio poveliku komadinu mesa i kao ulje masnu goveu supu.
No nam je bila dovoljna da se odmorimo. Sutradan smo krenuli
prema neprijateljskim poloajima, ali smo ubrzo naili na jo jedno iznenaenje. Vidjeli smo kako se neprijateljske jedinice povlae prema
Jajcu. Krenuli smo za njima. Uz put smo nailazili na prizore divljatva,
na zaklane starce, ene i djecu, ponegdje cijele porodice. Sela su bila
spaljena. Svuda okolo je bila pusto. Nigdje se nije moglo ni uti, ni vidjeti ivo stvorenje ni ovjek, ni pas, ni maka. Samo su tu i tamo crni
gavranovi letjeli od ljeine do ljeine i svojim odvratnim graktanjem
naruavali neuobiajeni mir, koji je vladao na cijeloj janjskoj visoravni.
U dugim minutama tuge, utanja i razmiljanja o onome ega vie
nema i o onome to bi moglo da bude, oglasi se pjesmom borac Jovo Tomii, zvani Joja:
Aoj Janj u, dvaput si gorio,
al' se vabi nisi pokorio.
AHMED

DZUBO

GERILSKI PLOTUNI SA TITEROVCA

im se ustaniki plemen razbuktao u Srbiji 1941, prijepoljski kraj
se zatalasao ognjem revolucije. Okupatori su i ovde odmah naili na organizovan narodni otpor. Prve puke grunule su sa Titerovca, iznad manastira Mileeva. Pod rukovodstvom narodnog heroja Ljubie Miodragovia, 25. septembra je grupa smelih gerilaca doekala Italijane, koji su
izvrili pohod na Kosaticu i okolna sela.
U ovoj prvoj partizanskoj oruanoj akciji, u mileevskom srezu,
uestvovali su zajedno sa Ljubiom i Daut Musi, Emin Hadovi, edo
Drulovi, Dedo Cerovi, Ljubo Pejovi i mladi Drenovani sa druge strane
Vaoa i Kosatike reice Miloje, Dmitar, Petko i Sretko Radakovi; Brane
Dui i Nikola Romandi, Rado i Pero Bojovi; Mihailo i Rade Nini
iz Sedobre.
Gerilci su, veto rasporeeni, ekali u zasedi nailazak Italijana iz
Kosatice. Najzad se pojavila neprijateljska kolona, a vojnici, pretovareni
spremom i opljakanim stvarima, terali su stoku i kola natovarena senom.
Nosili su i ivinu koju su pohvatali po kosaanskim kokoinjcima.
Vraajui se prema Prijepolju, nisu ni sanjali ta ih eka. Ve su
bili nadomak manastira Mileeva kad su iz umarka odjeknuli plotuni
gerilaca. Na ugovoreni znak smo zapucali, pa je meu Italijanima nastala
neopisiva panika. Kao obezglavljeni beali su niz Kosatiku reicu bacajui plen i ratnu spremu.
Dva lake ranjena vojnika pali su nam u ruke. Sa njima je razgovarao Miodragovi. Oduzeli smo im oruje, sasluali i upozorili da vie ne
pljakaju naa sela, a onda ih pustio da odu u Prijepolje.
Neprijatelj nije mirovao. Ve sutradan, u ranu zoru, Italijani su kamionima stigli u Mileevo. Odavde su krenuli u Donju Kosaticu. Sve domove su opljakali, a odrasle ljude pohvatali i odveli u prijepoljski zatvor. Posle viednevnog maltretiranja i zastraujuih pretnji, na intervenciju nekih njihovih simpatizera iz Prijepolja pustili su sve pohapene
Kosaane, osim sedmorice, koje su sproveli u Pljevlja. Iliju Filipovia,
Aliju Muranovia i Milojicu Banduku su streljali, 2. oktobra 1941. godine, na gubilitu Senjak kod Pljevalja.
Italijanski okupatori eleli su da prikriju ovaj zloin i pogubljenje
rodoljuba iz Kosatice prikau kao prirodnu smrt. Tako su, 26. oktobra iste
godine, izdali lanu umrliou koja je glasila:
Godine 1941. drugog dana meseca oktobra, u Pljevljima, preda
mnom potpukovnikom Galeto uzepe, delegiranim oficirom pri Komandi
mesta u Pljevljima i pred svedocima poznatim i podobnim poru. Maskeroni Piero, potporu. Prikoli Flaminio, pristupio je porunik Peluci Vitaljano, koji je predao zapisnik o konstataciji smrti i o identificiranju lea
Filipovi Ilije, pok. Milinka od godina 42, roenog u Kosatici, preminulog
dana drugog meseca oktobra u 8,30 sati u Pljevljima.
Sline umrlice italijanska komanda mesta u Pljevljima izdala je i za
streljane Aliju Muranovia i Milojicu Banduku elei da u javnosti pri-

krije zloine svojih soldata koji su te prve ratne godine poinili neuvene
masakre stanovnitva pljevaljskog i prijepoljskog kraja, neposredno posle decembarske bitke na Pljevljima.
PETKO

RADAKOVI

GLOGOV KOLAC ZA ETNIKE

Poetkom decembra 1941. bio sam rasporeen na novu dunost. Iz
Podgorskog bataljona upuen sam u Raevinu i postavljen za komandanta Udarnog bataljona, u ijem sastavu su bili borci umarove i Vukove
ete. Za izvravanje pojedinih zadataka, ovom bataljonu je pridodavana
i posadna eta iz Krupnja, sa komandirom Mikom Vujkovcem.
Petog decembra ujutro, duga kolona po jedan, odmicala je kosom
u pravcu Selanca. Sneg je uveliko padao, a vetar je fijukao kroz ogolele
grane vonjaka, kojim smo prolazili. Jedno odeljenje partizana, sa ikom
Ljubiiem na elu, zaostalo je u selu radi prikupljanja oruja i dugo se
nije vraalo. Negde nadomak sela, kolona je naglo zastala.
Ljudi, pogledajte kako bee! dovikuje neko sa ela kolone.
Ko bei? pita komandir Vuk Cvijanovi, urei na elu kolone.
I sam sam izaao napred i tamo zatekao komandira umara, koji je
nemo posmatrao prizor. Desetine ljudi, ena, dece, svi su beali ispred nae
kolone. ene dozivaju decu, zatvaraju stoku, urno uzmiu, dok jedan starac tegli kravicu za povodnik, koja se opire.
Sto li im je? pita se glasno komesar Milan Cikota. Ovako
neto jo nismo doiveli. Da narod bei ispred svoje vojske.
ika Vukmirovi, zvani Galama, u sav glas ih zove, savetuje da
stanu, da se vrate.
Mi smo, more, mi smo partizani! dovikuje im, ali ga oni mnogo ne sluaju.
Hej, ljudiii! Ovde su partizaniii! ponavlja pozive Zika Galama, posle ega je nekoliko staraca zastalo. Gledaju prema nama, ali ostalima daju znake da nastave beaniju, da idu prema nekakvom potoku,
prema dubokom kanjonu. Stari sa kravicom naao se u posebnoj nevolji. Umakao bi i on, ali se kravica opire, ne ide joj se od svoje staje.
On je as tegli, a as gruva u rebra, to izaziva smeh meu borcima. Prizor je bio nesvakidanji, bio je tuan, a u isto vreme i komian.
Stani, ia, kuda si zapeo! obraa se starcu neko iz grupe
boraca, koja ga ve bee opkolila.
Okupili su se oko njega, miluju njegovu kravicu, dok ih on sumnjiavo gleda. uti kao da je zanemeo, gleda preda se, dok ga neko od
borada ponovo ne upita zbog ega bee iz sela.
Pa, moramo! procedi starina. Rajko nam je priao kako
vi ubijate. Sve ivo otimate! kae tiho.

 A ko vam je pa taj Rajko, to vas je toliko uplaio? pitaju

ga nai ljudi. Savetuju mu da kravu vrati u talu, da gleda svoja posla, a
tom Rajku da porui da lae kao pas. Komesar Cikota ubrzo je ustanovio da se radi o etniku Rajku Markoviu iz Banjevca kod Krupnja, koji
se stavio na elo nekakve etnike jedinice i sam sebe proglasio pukovnikom. Starac pria kako je on sa svojim etnicima pobegao iz sela, ispred
nae kolone, a seljacima je priao gadosti o nama.
Partizani veli starac nisu ranije u nae selo dolazili. Ni
Nemci tamo nisu nailazili, navraao je samo pukovnik Rajko.
Brzo smo starca odobrovoljili i primirili. Na zahtev boraca, vezao
je kravu i doao meu nas.
Doi, doi slobodno! poziva ga Zika Galama i prijateljski pridrava ispod ruke.
Borci su mu ponudili cigaretu, i ovek se posve otkravio i oslobodio. Kae kako je pukovnik" Rajko estoko kudio komuniste, govorio
im da u redovima partizana nema Srba, da su to sve Rusi, Kinezi i koga
sve jo tamo nema. Milo mu je, kae, to meu nama vidi nae" ljude.
Stari, jesi li gladan? pita ga neko, nudei mu komad hleba.
Umesto odgovora starac podie svoje usahle oi i bez rei prihvata
ponueni hleb. Jede halapljivo, svaku mrvicu hvata. Ponovo je zapalio
ponuenu cigaretu, a onda se sam sebi slatko nasmejao.
Ih, brao, ala smo se silno obrukali! kae.
Namestio je ake oko usta i uglas dozivao svoje seljane da se vrate
iz potoka.
Jedan po jedan, ljudi su se lagano vraali, ali su mnogi jo uvek s
nepoverenjem virili iza plotova. Deca su se ve okupila oko nas, skau,
smeju se, gledaju nae mitraljeze. Jedan malian glasno prebrojava rupe
na hladnjaku pukomitraljeza i vano uverava svoje drugove kako iz svake
ove rupe izleu kurumi. Ve su se uveliko sprijateljili sa borcima. Mnogi
od ovih slabo hranjenih i jo slabije odevenih maliana ve sa uivanjem
jedu komade belog mavanskog hleba, koje im borci daju.
Zika Galama, sa svojim Mavanima, ve je na kosi zaloio veliku
vatru, navalio nekakvih suvih panjeva, a oko vatre je zatalasalo sitno
kolo, a svirali su na frula i harmonika. U kolo se hvata i na starac.
Doli su i ostali, mlade snae, devojke, deca. Igraju kao pravi majstori.
Kolo se povija, talasa, a Zika Galama, kao kolovoa, najvie doprinosi
ovom spontanom susretu sela sa svojom vojskom, sela, koje je maloas
bealo ispred partizanske kolone, otrovano priama samozvanog pukovnika Raj ka Marko via.
Seljani nam priaju kako ispred nae kolone nisu hteli beati jedino
uiteljica Radmila Rada Markovi i seoski svetenik Gvozden Jovanovi.
Vele kako oni nisu po vero vali u prie etnika, koji su glavom bez obzira
utekli iz sela.
Neki od ovih siromanih seljaka ve su obavestili popa i uiteljicu
da su u selo doli partizani, te nas uiteljica i svetenik, vedri i nasmejani,
saekuju ispred seoske kole. Doek zaista srdaan, prijateljski. Ve smo
zaboravili neprijatne prizore. Uiteljica nam je ljubazno ustupila kol-

ske prostorije, a seljaci, koji su nas sada u masi pratili, ve su se postarali da se one zagreju i nabavi svea slama za odmor boraca.
Komandir umar, okruen grupom radoznalih seljaka, u drutvu
svetenika Jovanovia, odgovara na mnogobrojna pitanja naih domaina, koji su o partizanima, zaista, posve malo znali. A kada su doznali da
je drugi komandir nae vojske rodom iz Zagreba, veoma su se udili.
Hrvat, a u srbijanskim partizanima! pitali su u neverici.
Mlad i stasit, pomalo crnpurast, Vuk Cvijanovi, inae poljoprivredni tehniar iz Zagreba, zaas je bio opsednut od strane radoznalaca. Odgovarao ie na brojna pitanja seljaka. Deca su se uporno tiskala oko njega,
svako je hteo da ga dotakne, da to bolje vidi. Sin dr Nikole Cvijanovia,
pravnika i knjievnika iz Zagreba, te majke Stojanke, inae uiteljice,
uveliko je komandovao etom hrabrih Mavana. Ovo, osetio sam tada
lepo, nikako nije ilo u glave siromanih i u kru izgubljenih seljana, te
su mnogi sumnjiavo vrteli glavom. Vuk im je dugo i lepo govorio o prolosti naih naroda, o takozvanoj Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, o ciljevima borbe koju vodimo.
Svetenik Jovanovi, divan i razborit ovek, mnogo mu je u ovome
pomogao. Korio je svoje seljake to su beali ispred nae vojske. Za Rajka
Markovia, samozvanog pukovnika i etobau, kazao je kako je mangup i
pijandura, kako je sa svojim etnicima pojeo sve jalovice iz sela, dok
narod gladuje. Prodaju se za nekakvu kraljevsku vojsku u zemlji, a mesecima lee i pijane. ak su i nekakav porez zaveli.
Zaeleo je i to tu, u prisustvu svojih seljaka, da mu partizani budu
gosti u njegovom domu. Zeli, ree, da nas koliko moe poasti. Odluili
smo da se pozivu svetenika odazovemo. Rukovodei drugovi naeg bataljona su bili toplo primljeni u njegovom domu. Tamo je ve ekala grupa
vienijih seljaka, to nam je posebno dobro dolo da sa ovim poplaenim
i neobavetenim ljudima porazgovaramo, da im se pribliimo. Svetenik nas je, zaista, bogato ugostio. Svaki as je dizao au, nazdravljao
hrabrim partizanima. I seljaci su nazdravljali i priznali kako ih je pukovnik" Rajko svojim priama grdno bio uplaio. ude se: kako to da
ne pijemo rakiju, ali im je pop objasnio da su partizani, valjda, jedina
vojska koja ne pije dok ratuje.
Bre, pope, oni otimaju, a ovi nee ni kada im se nudi! kae
jedan od seljaka, to izazva opti smeh.
Ta ti valja! uzvraa svetenik i ponovo die au, emu se
pridruuje i na Zika Vukmirovi, uitelj i komandir voda u eti Vuka
Cvijanovia. Gucne i on poneku, tek da ne naljuti domaina, dok ga komesar Milan popreko gleda, ali se i smeka. Komandir umar nadugo objanjava seljacima zbog ega rakija i borba ne idu zajedno, to ovi odobravaju. Svetenik govori kako e partizani uvek biti dragi gosti njihovog sela, molei da njegovim seljacima ne zamerimo to su jue ispred
nas beali.
Rasta j ui se od nas, pop nam je zaeleo nove uspehe i pobede. Pratei nas do kapije, u poverenju me je zapitao: da li moe sutra, u osvit,
zvoniti sa crkvene zvonare i pozvati vernike na slubu boju.

 Nedelja je ree pa narod dolazi u crkvu.

Zvoni, pope, zvoni jae no ikad ranije! odgovorio sam, na to
se umar slatko nasmejao.
Da vas rano ne budim pravda se svetenik i, oito zadovoljan,
dugo nam stee ruke.
*

Tek to smo napustili dom svetenika Gvozdena Jovanovia, doiveli smo veliku neprijatnost. Grekom mladog straara, teko je ranjen
drug ika Ljubii, koji se, na elu svoje grupe boraca, vraao iz akcije.
Ne znajui da oekujemo iku, straar je bez opomene pripucao na
njegovu kolonu i Ziku ranio u grudni ko. Preneli smo ga u stan uiteljice Rade Markovi, koja je pod ranjenog druga podmetala bele jastuke, koje je ika zalio krvlju. Mnogo je krvario. Bio je priseban i miran,
ak nam se i osmehnuo, videi oaj na licima svojih drugova.
Drugovi, to me ubiste? pitao je tihim glasom, dok je krv u
grudima krkljala. Ubrzo se onesvestio. Na savet uiteljice Rade, u selu je
pronaen nekakav mlad ovek, student medicine ili veterine, i on mu je
ukazao prvu pomo. Predloio je da se hitno nosi u bolnicu.
A gde je ta bolnica? upitao ga je rezignirani komandir umar,
kome je ovaj sluaj posebno teko pao. Poznavao je on odlino druga
iku, saborca od prvih dana ustanka u Raevini.
Rana druga Zike bila je izuzetno teka i ozbiljna. Valjalo je brzo
raditi. Na brzinu smo nainili nekakva nosila, obloili vojnikim ebetom, a zatim je grupa snanijih boraca, po studi i bespuu, ranjenika
odnela u okupiranu Ljuboviju. Posluili smo se lukavstvom i spasli ga
sigurne smrti. Ozdravio je i nastavio da ratuje sve do osloboenja zemlje.
*

Osvanula je nedelja, 6. decembar 1941. godine. Zvona sa seoske crkve, nedaleko od kole u kojoj smo se odmarali, dugo su zvonila i pozivala vernike u crkvu. Mi smo se dogovorili da se selo dobro obezbedi i
da nai borci pou u crkvu i prisustvuju slubi, koju je svetenik tamo
obavljao. Pred samom crkvom oruje je sloeno u kupe i borci su ispunili crkvu. Pomeani sa metanima, pre svega starijim seljacima i seljankama, paljivo smo pratili pojanje popa Gvozdena, koji je oigledno bio
uzbuen, dirnut naim postupkom. Seljaci su nas netremice gledali, na verujui da su i partizani d9li u crkvu. A kada su borci, na tas crkvenjaka,
poeli sputati novie, koje im je komesar Milan na vreme osigurao, zauo se glasan pla starica. Dovrivi svoj sveteniki posao, pop Gvozden
Jovanovi je stao ispred svojih vernika i odrao neobino dirljivu besedu
svojim seljacima.

 Brao i sestre! uzviknuo je vidno uzbuen otkako postoji

ovo nae selo, poteniji ljudi u na hram nisu doli! Sa nama su
nastavlja popa nai partizani, nai borci i oslobodioci, ljudi, pred
kojima ste j ue divlje beali iz sela, otrovani poganom priom onog
Rajka . ..
Govorio je dugo i lepo, istiui kako su partizani jedini narodni
predstavnici, ljudi koji ne piju, ne pljakaju, koji zlo i dobro dele sa svojim porobljenim narodom.
Oni moraju pobediti i oni e pobediti! uzviknuo je, pozivajui
svoje seljake da prue svaku pomo svojim borcima. Ganuo ih je svojim
toplim i gromkim reima. Nastalo je opte grljenje boraca i seljaka, a popa su suze oblile. Posebno ga je oduevio snaan i veoma skladan hor raevskih i mavanskih partizana, koji su, pod dirigovanjem ue ika Vukmirovia Galame, zapevali Hej Sloveni. . ." tu, u seoskoj crkvi.
Narod Selanca dugo se veselio sa svojim partizanima. Kolo naih boraca i sveano obuenih seoskih devo jaka satima se talasalo u dvoritu
crkve. Cupkale su ak i one najstarije bakice, dok su se domaini sela
smesta dali na posao, pripremajui partizanima bogat ruak.
Retko toplo smo ispraeni iz sela kada smo sledeeg dana poli put
Stoliqa. Ljudi, ene, deca, sve nas je pratilo. Na elu su bili uiteljica
Rada i seoski pop Gvozden Jovanovi. Pravdali su svoje metane, krivei
etniku propagandu.
Ovo vam je najvea pobeda nad etnicima! kae svetenik Jovanovi, interesujui se kada emo im ponovo doi.
Ovo im je glogov kolac.
IVORAD

OKIC

DANICA MEDAK I LEPA RADI - MOJE RATNE

DRUGARICE
Ve u ljeto 1941. godine izbliza sam, meu najmlaom generacijom, vidjela ta znai pripadati naprednim snagama, raditi i boriti se
protiv faizma, za slobodu i ravnopravnost i kako su pojedine drugarice
u tim tekim danima iskreno i odano izvravale zadatke Partije.
U zaostavtini Steve Stupara, koji je bio 1942. godine lan Okrunog komiteta KPJ za Podgrme, ostala su napisana njegova Sjeanja na
rad organizacije AF-a u toku NOB-e," i u njima njegovo vienje drugarica-uesnika u NOR-u na podruju Podgrmea i ire. Pokuao je da
predstavi drugarice ratnike ovim redom: Stanu Stupar, Irenu Ki, Duanku
Kovaevi, Danicu Medan, Nevenku Novakovi, Koviljku Curguz, Soju
opi, Radu Vranjeevi, Daru Nedimovi, Smiljku Copi, Milku Kneevi, Jelu Perovi, Milku trbac, Lepu Perovi, Mariju Arnautovi, Zoru

Kovaevi, Danicu Vignjevi, Zagu Umievi, dr Danicu Perovi, Vukicu

Mandi, Vahidu Maglajli, Duju Karanovi, Aju Karabegovi, Dostu Nedimovi, Aju Sadikovi, Anu Kneevi, Stanu ulibrk anu, Dragicu
Likar, Piriku Siber, Duanku Umievi, Paulu Humek, Ivanku Perkovi-Burzi, Hanumicu Hozo, Duanku Boi-Stievi, Nadu Stupar-Skondri,
Anojku Cerni, Lepu Radi, Mandu ulibrk, Micu Vrhovac, Duanku Perovi, Duku Bakonju, Jelu Latinovi, Milku Vranje-Ili, Zdenku Cabri, Jovanku Grbi, Cuku Stojni-Mitrov, Milku Kari, Savu Nedimovi,
dr Sidu Marjanovi, Maricu Bjelajac, Jovanku Banjenin-Kolundiju, Maru
Stanar, Cvijetu Bjelajac, Jovanku Dakulu, Katu Filipovi-Din i Zoru
Nedimovi-Radoevi.
Dodala bih jo nekoliko znaajnih imena drugarica-ratnika, politikih, prosvetnih i kulturnih radnika, uiteljica, koje su u NOR-u zavrile
prve uiteljske kurseve i organizovale prve narodne kole: Stojanku Milj atovi-Erceg, Maru Mitrov, Zoru Popovi-Smoljanovi, Ljubicu Mihi,
Jelicu Erceg-Ivanovi, Milku Mandi, Berku Kapetanovi, Danicu Danu
ehovi, Dinu Vrbicu, dr Anu Prokop-Kulenovi, Himku Maglajli, Miku
Ugarin, Milku Sinik, Smilju Stupar, Soku Smiljani, Milu Bajalicu, Ivanku Bozoviar, Stanu Kneevi.
A iz svojih sjeanja izdvojiu dvije da o njima neto vie kaem.
Rijetki su Krajinici, ratnici iz Podgrmea iz 1941, 1942. i 1943, koji
ne znaju za imena Danice Medan i Lepe Radi. Bile su to dvije skromne,
estite, a nadasve hrabre ene.
Danica Medan je bila u Podgrmeu meu prvim enama politikim
radnicima iz naroda, primer po hrabrosti i prkosu neprijatelju. Potie iz
ugledne porodice, koja je bila ekonomski jaa od drugih, to joj je omoguilo da zavri osnovnu kolu, jer je u to vrijeme manji broj enske djece
iao u kolu. Roena je 1915. godine.
Prije NOR-a se udala za andarmerijskog narednika, komandira stanice u Benakovcu. Imala je troje djece, dva sina i kerku, i nadala se
srei i radosti u porodinom domu.
Daniinog mua su odvele ustae, zajedno sa jo 150 ljudi, u zatvor
u Bosansku Krupu, pa ih zaklali i bacili u Crno jezero, jula 1941. godine.
Ostala je sa troje djece. Ali nije skrstila ruke. Ve u prvim danima ustanka ukljuila se u borbu protiv okupatora i domaih izdajica, ija je zlodjela tako teko osjetila.
Prve akcije, koje su u Srpskoj Jasenici organizovane za pomo partizanskim jedinicama, vezane su za Daniino ime. Septembra 1941. poela je da organizuje prikupljanje dobrovoljnih priloga, da ije i krpi
koulje, plete arape i prikuplja i priprema hranu za borce i ranjenike.
Narod Jasenice je imao veliko povjerenje u nju, jer je uspjevala
da obavlja i najtee zadaike. Odmah, u poetku ustanka, izabrana je u
prvi mjesni narodnooslobodilaki odbor, a kasnije i za odbornika prvog optinskog narodnooslobodilakog odbora.
Kada su 1942. hrvatski partizani oslobodili iz logora u Jaski (Jastrebarsko) oko 900 djece sa Kozare, koju su faisti i domae izdajice zaro-

bili u ofanzivi na Kozari, najvei broj te djece je smjeten u Djeji dom

u Srpskoj Jasenici. Danica je brzo i efikasno organizovala ene optine
Jasenica da im prue pomo. Na njenu inicijativu ene su svake sedmice
obilazile djecu i donosile im poklone u hrani i odjei.
Zbog izvanrednog zalaganja na svim poslovima, Danica je ve 1942.
godine izabrana za lana Okrunog komiteta KPJ za Podgrme, za predsjednicu Okrunog odbora AFZ Podgrmea, a bila je i delegat na Prvoj
zemaljskoj konferenciji Antifaistikog fronta ena Jugoslavije, koja je u
decembru 1942. odrana u Bosanskom Petrovcu. Na toj Konferenciji Danica je izabrana za lana Prvog zemaljskog odbora AFZ Jugoslavije. Njeno
ime postalo je poznato u itavoj Krajini.
U zimu 1942. Danica pozdravlja borce legendarnog 1. proleterskog
krajikog bataljona u Jasenici, meu kojima su bili izuzetno hrabri borci
iz naeg kraja: Rajko opi, Branko Desnica, Redo Terzi, Milan Raili
i mnogi drugi, koji su mahom izginuli u borbi protiv etnika u centralnoj Bosni. Pozdravila ih je u ime ena ovog kraja, majki i drugarica.
To isto je uinila i 7. januara 1943, ali tada je, u ime ena Podgrmea,
pozdravljala borce ne bataljona nego 4. krajike divizije Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, proslavljene u mnogim bitkama protiv okupatora i domaih izdajica. Bile su to tople rijei majke, borca i ene ijeg
su mua ubile ustae. Govorila je s ponosom o uspjesima ena Podgrmea
i o brojnoj organizaciji AFZ-a, koja je do tada bila organizovana gotovo
u svim selima Bosanske krajine.
U februaru 1943, zajedno sa ostalim komunistima i odbornicima narodnooslobodilakih odbora srezova Bosanska Krupa i Bosanski Novi, Danica je bila organizator zbjegova u Grmeu u vrijeme etvrte neprijateljske ofanzive. Izbjegla je u planinu sa troje male djece i narodom ovog
kraja. Aktivnost nastavlja u zbjegovima razasutim po Grmeu, odvano
i hrabro, vodei svoju djecu kroz snijeg, esto bez hrane i odjee.
Srele smo se na zajednikim poslovima u Grmeu, upravo pred proboj neprijateljskog obrua prema selu Tuk Bobija. Bilo nas je mnogo u
koloni. Sa Danicom je bilo mnogo poznatih i djece. Tu je bio i Vlado Kari iz Majkia Japre. Mislili smo da smo spaseni, jer je izgledalo da su
najstranije patnje u Grmeu ostale iza nas. Kada smo se, u zimsko predveerje, spustili u selo, neprijatelj je poeo da bombarduje iz zloglasnih
tuka" i da artiljerijom tue nae poloaje. Mi smo se poeli povlaiti
prema selu Jelainovcu da bismo se nou probili kroz neprijateljske poloaje prema planu nae 2, 5. i 6. krajike brigade. Bili smo iscrpljeni,
promrzli od velike februarske zime u Grmeu, gladni i slabo obueni, a
neprijatelj je surovo tukao iz svih oruja da bi nam sprijeio proboj.
U tom dramatinom okraju Danica je poginula.
U etvrtoj ofanzivi u planini Grme je poginulo i dvoje Daniine
djece. Ostao je iv samo sin Milorad.
Lepa Radi je 1941. imala samo 16 godina. Roena je u Bistrici
kod Bosanske Gradike. kolovala se u Strunoj koli u Gradiki i kao
sve njene vrnjakinje sanjala o ljubavi, srenom ivotu, miru, ali je te

1941. godine poeo rat. Hitlerove i Musolinijeve divizije su svojim zloinima uzdrmale i uznemirile staro i mlado.
Pod uticajem ideja KPJ i SKOJ-a i Lepa je eljela da pomogne svom
narodu u borbi protiv tuina, to se najbolje potvrdilo u svirepoj neprijateljskoj ofanzivi 1942. na Kozaru.
Poslije te ofanzive, Okruni komitet KPJ Kozare i Podgrmea uputio je Lepu na podruje optine Srednji Dubovik. Tada sam je upoznala, u ljeto 1942, na zajednikim zadacima.
Optinski komitet KPJ je zaduio Lepu Radi i Nadu Podgornik,
iz Banje Luke, da rade sa enama i omladinom u selu Donji Petrovii,
koje tada nije imalo razvijenu organizaciju ena i omladine.
Lepa se veoma brzo snala, jer je bila neposredna u razgovoru i primjerna u izvrenju zadataka. Uspjeno je organizovala seoske omladinske konferencije, naroito u selu Donji Petrovii, to je, prema ocjeni partijske organizacije, bilo teko, jer su postojale sumnje da tamo djeluju
dvojica proetnikih mjetana (Klikovii). Istupala je na tim konferencijama, govorila omladini o borbi, o potrebi organizovanja u Ujedinjeni
savez antifaistike omladine, o bratstvu i jedinstvu naih naroda, o herojskoj borbi omladine Kozare protiv neprijatelja u vrijeme neprijateljske ofanzive, u kojoj je i sama uestvovala. Bila je istrajna i u tome da
to vei broj omladinki i omladinaca ubjedi da dobrovoljno idu u krajike i proleterske brigade. U ljeto te godine uestvovala je i u formiranju
radnih brigada, i sama je njela i prenosila snopove ita ne bojei se
smrti, koja je vrebala iz njemakih i ustakih garnizona Bosanske Krupe,
Bosanskog Novog, Prijedora, Sanskog Mosta i drugih mjesta.
U drugoj polovini 1942. Lepa je primljena u KPJ.
Uvijek sa narodom, Lepa je organizovala zbjegove u planini Grme,
uila narod kako e se skrivati od neprijatelja, bodrila ljude i govorila
im da e brigada NOV pobijediti njemake faiste. Narod je bjeao po
februarskoj zimi, pred nemakom ofanzivom, bez hrane i odjee. Lepa je
meu prvima evakuisala ranjene borce i invalide iz Doma ratnih vojnih
invalida u Srednjem Duboviku i kasnije i ranjenike iz partizanskih bolnica u Grmeu.
Prilikom proboja neprijateljskog obrua na Grmeu bila je data direktiva da se narod organizuje u manje zbjegove, kako bi se izbjegle rtve. Izvravajui taj zadatak, Lepa je u jednom zbjegu u Grmeu zarobljena. Prilikom zarobljavanja bila je izdvojena zbog toga to je traila
da se narod ne zlostavlja. Odvedena je, u pratnji njemakih vojnika, u
Bosansku Krupu, gdje su je Njemci strahovito muili, traei da kae
ko su meu zarobljenima komunisti i rukovodioci. Lepa je hrabro izdrala muenje. Nijedno ime nije prelo preko njenih usana.
Poslije dva dana je izvedena na javno vjeanje pred nekoliko stotina ljudi, omladine, ena i djece. Vjeala su bila postavljena kod eljeznike stanice, pod bagremom. Prije nego to su joj stavili omu, odvezli
su je na motorciklu, svezanih ruku vezama od grubog materijala, do vjeala. Lepa je dostojanstveno gledala narod i viknula Narode, ne boj se,
partizani e pobjediti. Smrt faizmu! Bori se, narode, za slobodu . .."

Prema prianju onih koji su gledali taj zloin u Bosanskoj Krupi,

i njemakim faistima steglo se u grlu. Herojstvo Lepe Radi (proglaena narodnim herojem 20. decembra 1951. godine) shvatilo se i kao herojstvo naroda Bosanske krajine i Grmea.
Vjeanje Lepe Radi i zloinaki odnos Njemaca prema zarobljenom narodu i borcima bolno su odjeknuli meu stanovnitvom Bosanske
Krupe, Podgrmea i Kozare. Ali i ojaali mrnju prema njemakim faistima i domaim izdajicama i podsticali na nova pregnua u borbi za
slobodu.
NEVENKA

NOVAKOVIC

NA ROMANI JI 1941. GODINE

Po povratku iz Pariza u Sarajevo, elja da slikam i da se drutveno
angaujem nije me napustila. Jo pod utiscima ivota u Parizu, gde sam
bio 1938. i 1939. godine, u rodnom gradu sam se ukljuio u rad koji sam
elio. Bili su tu drugaiji politiki uslovi, od kojih sam se prilino odvikao za vrijeme ivljenja u Parizu. U njemu je trebalo oprezno raditi
i oekivati rat, za koji sam verovao, jo u Parizu, da e zahvatiti i nau
zemlju.
U Sarajevu slikam. Prireujem i izlobe izlaem. ivo se ukljuujem i u rad naprednih sarajevskih profesora, umjetnika i drugih: radnika, studenata, omladine. Uestvujem u radu, kao pokreta, organizator
i stvaralac Collegiuma Artisticuma. Tako je prolazilo moje vrijeme. Tako
mi je proao konac 1939. i cijela 1940. godina. Onda je dola 1941. godina,
a sa njom rat i okupacija.
Draga i lijepa moja zemlja bila je porobljena i poniena. Njemci
usred grada, pred katedralom u Sarajevu, na ulici, tampaju novanice
da i na taj nain demonstriraju svoju silu. Ali ni komunisti, kao ni drugi
ljudi koji vole svoju zemlju, ne miruju. Komunisti, naviknuti na ilegalan rad, svakodnevno se i uporno pripremaju za oruanu borbu za
ustanak.
Nastalo je vrijeme kada se bez potrebe ne izlazi na ulicu.
Devetog srpnja (jula) 1941. godine, sa grupom neto manjom od
dvadesetak drugarica i drugova, i sa prilinom koliinom sanitetskog materijala, apirografom, hartijom i jo ponekim nunim potreptinama izaao sam iz grada. Izali smo sreno, uz veliku predostronost, dovitljivost
i panju naeg voe puta, mladog radnika i komuniste Mustafe Dovadije.
Sjeam se da smo do svojih drugova, koji su ve bili na Romaniji,
putovali skoro dvije noi; dan izmeu njih smo proveli u umi.

Dan svog izlaska iz Sarajeva nikad neu zaboraviti. Pamtim one

trenutke dok sam iao najduom, glavnom ulicom grada do dogovorenog
mjesta i gledao uz put mnotvo izljepljenih bjelih i velikih plakata, na
kojima su bila ispisana velikim, krupnim i masnim slovima imena streljanih. Plakate sam gledao, itao i proitao imena Boidara Adije i Otokara Kerovanija. Ugledao sam i ime Ognjena Price, koga sam poznavao
i volio, i tada prestao da mislim. Nervi su diktirali mojim pokretima. Bili
su jai od realne situacije u kojoj sam se naao. Vukao sam nogu za nogom. Tako se kretao, tako iao na relativno dugom putu od Sarajeva do
Romanije i tako zasjekao u duu dan i mjesec mog odlaska u partizane.
U toku puta, iznuren i umoran od stranog doivljaja koji sam osjetio gledajui imena streljanih u Maksimirskoj umi u Zagrebu, prisiljavao sam se i elio da budem jednostavan, prirodan i snaan. Nastojao sam
da prihvatim realno novi nain ivota i borbe. elio sam i nastojao da
budem realan i u procjeni situacije, u kojoj sam se, po svojoj odluci, naao, pa sam u hodu bio sam u sebi sa sobom. Sve sam svoje rijei i
pokrete kontrolisao.
Kada sam stigao na Romaniju vjetar je duvao i grane lomio, a kia
kapi poprijeko nosila. Po takvom vremenu doao sam do svojih drugova, do svojih starih prijatelja.
Prva no bila je sve blia. Bre no ikad vreme je prolazilo. A u
sumrak te slikovite i romantine" noi na Romaniji, Slobodan Princip
Seljo loio je vatru i kuhao, u jednoj velikoj limenoj kanti, puno krompira, veeru za sve nas koji smo se u tom trenutku nali na okupu. Za nas
i za one koji su od ranije bili na Romaniji. I kada se Boba uvjerio da je
krompir kuhan, nogom je prevrnuo kantu. Zemlja je upila vodu, vatra
se ugasila, a krompir na zemlji ostao suh i mogao se uzeti kao da je sa
tanjira serviran. U tom trenutku Seljo je, svojim blagim glasom i uz osmjeh rekao: Izvolite, drugarice i drugovi, to vam je prvi obrok na ovoj
naoj neporobljenoj Romaniji".
Prvi doivljaji na Romaniji bili su snani utisci koji se pamte i,
eto, tim doivljajima poinje i moj ivot u partizanima, u kome je bilo
sve novo, osim drugova koje sam od ranije poznavao, volio i sa kojima
sam dugo godina ivio prijatno i lijepo, kao to se ivi u roenoj kui
gdje se svi vole. Drugovi sa Romanije iz 1941. godine bili su svjesni da
su zajednikom sudbinom povezani i da je takvo drugarstvo jae od svake
rodbinske veze. Sa tim mislima, koje mi srce steu, ivot nije bio teak.
Humani odnosi meu ljudima bili su nepisani zakon, koji se u svakom trenutku naeg zajednikog ivota ispoljavao kod drugova i drugarica.
Tako sam mislio oko ponoi, te prve noi kada je kia prestala da
pada, a ja na vlanom tlu nisam mogao da spavam. Dugo u no ostao sam
budan pored drugova koji su spavali, ili koji su bili tako mirni, nepokretni, kao da spavaju vrstim, zdravim bezbrinim snom.
Sa otvorenim, velikim oima, sa pogledom u daljinu, u bezdan, gdje
se nije vidjelo nita, ja sam te prve noi mislio o svijetu u kome sam
ivio i o preenom putu od Babia bate, gdje sam roen, do Pariza i od
Pariza do Romanije. Mislio sam o svojim drugovima i vjerovao da nije

bilo boljih ljudi, bolje vojske i veih i osjeajnijih drugova od onih koji
su doli u partizanske redove 1941. godine, prozvani svojim srcem da se
bore i brane svoju zemlju i svoj narod.
Za sreniji ivot naeg ovjeka i cijele nae zemlje" bila je lozinka koju je svaki od nas u sebi nosio. Bila je to lozinka 1941. godine
i u drugim krajevima nae zemlje, gdje su se drugovi borili i ivjeli tako
ljudski kao da se ve odavno poznaju, a juer su se upoznali.
Mnogi drugovi utke su nosili bol za svojim najdraim; za svojim
majkama, za svojom mlaom braom i svojim sestrama, za starim roditeljima i djevojkama koje smo voljeli i koje smo ostavili po gradovima i
selima. Ta se naa neviena tuga i alost ispoljavala u svakodnevnoj spremnosti da se suprotstavljamo nadmonom i svirepom neprijatelju, koji je
gazio nau zemlju.
Sa ovakvim i slinim mislima i osjeanjima zavrava se i moja prva
no, provedena bez sna, pod tmurnim i hladnim nebom nad Romanijom.
Rano zorom, im se razdanilo, otpakovao sam prtljag i izvukao apirograf, koji sam ponio iz Sarajeva. Bio je to dragocjen teret", ovdje prvi
takve vrste, kojim smo mogli da irimo nae ideje i nae misli. Sapirograf je dobrodoao za izradu letaka i proglasa koji su govorili istinu o poetku i ciljevima nae borbe pod rukovodstvom Komunistike partije Jugoslavije.
U prohladnom jutru, ve prvog dana, na golom i debelom starom
panju, pisaa maina je otkucavala, pod udarcima prstiju, nae misli i
nae elje.
Pisali smo Brao Srbi" i Brao Muslimani". Pisali smo oba letka
skoro sa istim sadrajem. Pisali smo da su Njemci, ustae i etnici neprijatelji, i Muslimana, i Srba, i da je jedini spas, i Srba, i Muslimana, u
zajednikoj borbi protiv zajednikog neprijatelja: vaba i Italijana i njihovih slugu etnika i ustaa. Pisali smo jednostavno i razumljivo, za narod toga kraja u kome su ivjeli i Srbi i Muslimani. Pisali, i oba letka
umnoili na apirografu i oba poslali na sve strane oko Romanije.
Od tog jutra ni dva dana nisu prola, a reakcija na te letke stigla
je i do naih vrata", ini mi se drugog dana rano ujutro doe stariji seljak, Srbin, do juer knez starjeina oblinjeg sela. Rukova se i ree:
Pomoz Bog, brao", pa sjede. Zasuka smeoute, izgorjele od duhana
brkove, skide kapu, poea se po glavi, pa iz jednog depa polagano,
moglo bi se rei vie lijeno, izvadi onaj letak na kome je pisalo Brao
Srbi" i upita: Dobro, drugovi, jeste li vi ovo napisali"? Tada stade i
nijednu rije vie da progovori. Bacao je svoj eretski pogled po nama i
ekao odgovor. U tom trenutku drug Boria Kovaevi, sekretar partijske organizacije, odgovori da je to na letak i da je prije dan-dva jedno
stotinu komada poslao po selima. Zatim knez, uz smjeak i skoro podrugljivo, ponovo progovori: Lijepo, brao moja. Dobro, brao moja. Dobro
ste napisali". Zatim se uhvati za drugu stranu svoga gunja, pa iz njedara
38 Ratna seanja, III

izvadi i drugi letak, onaj na kome je pisalo Brao Muslimani" i ponovi

skoro iste rijei: A jeste li i ovo pismo vi napisali"? Borisa mu odgovori da je i to na letak. To kneza naljuti, hitro skoi, kao da je imao
dvadeset-trideset godina, iako je bio star, preao je ezdeset ljeta, pa
pouri prema vratima i dobaci: E, eto, mi vie nemamo ta da razgovaramo". Gunao je i govorio: Sve mi je jasno. Mi ne moemo nikad biti
braa". Vrata su ostala otvorena, nije znao ni kako je izaao, pa je u
tom pasjaluku nastavio da mrmlja, i tako, htjeli, ili ne htjeli, mi smo sluali rijei kneza, koje su bile natopljene nekom stranom mrnjom prema
Muslimanima. Knez se nalazio izvan kue, pa je govorio kao da je lajao.
Govorio je: I kada bi kuhali Srbe i Muslimane u jednom loncu, orba
bi se razdvojila". Iao je brzo, nastavio da prosipa svoju pamet, a mi ga
vie nismo uli.
Tako je govorio ovjek sebinih interesa i kratke pameti. Tako je
govorio toga dana knez ono to nije smio rei, pa smo ga, pored svega
toga, pustili da mirno ode svojoj kui i da se sam uvjeri u nae rijei
i nae postupke i etniko-ustaka i vapska zlodjela.
Otiao je ljut i bjesan kui, da dvije-tri nedjelje poslije ne bude
vie meu ivima. Nestao je, a mi smo uli priu kako je stari nastradao. Ustae su ga ubile u njegovoj kui, poklale sve to je u njoj bilo ivo
i kuu zapalile.
Na Romaniji, kao i u mnogim drugim krajevima nae zemlje, bjesne ratne strahote. Ubice i zli ljudi pokazuju svoje pravo lice. etnici
nam ubijaju dobrog i dragog druga, koji je otkidao od svojih usta po koji
dinar da bi kupovao poneku igraku i donosio djeci, moda i djeci nekih od
njegovih ubica. Gledao sam u kui pored puta, blie Podromaniji nego Crvenim stijenama, u kui koja nije izgorjela, kako na zemljanom podu njenog prednjeg djela lei, sakata u obje ruke, mlada ena po imenu Petra,
preklana kao govee po vratu, poderane bjele koulje i bjelih grudi, sa
izmetom na njima neke od zvijeri koja je poinila zloin. Gledao sam
kako u samom uglu pored majke lee dva mala lea, gledao sam djecu
koja nisu imala ni etiri godine kako mirno lee. Bilo mi je strano. Nisam znao nita da kaem ni Cii, ni Sel j i.
Sa tim bolnim, uasnim i stranim doivljajima prolazili su moji
prvi dani na Romaniji, gdje sam prvi put vidio i doivio straan udes
ovjeka, gdje sam gledao i vidio kako neljudi ubijaju ljude, ubijaju nevinu djecu.
Sa tim osjeanjem se rastajem sa Romanijom i odlazim sa drugovima
preko Gole Jahorine i Crne rijeke za Trnovo. Tamo se formira Kalinoviki
odred. Idem da i tamo naem nove drugove i nove prijatelje.
VOJO

DIMITRIJEVIC

OD KURIRA DO MITRALJESCA
U junu i julu 1941. godine ustae su mi ubile oca Jovana, brau Milorada i Vasu, te strica Vasu. Brat Milorad i stric Vaso ubijeni su u Glini,
poto ih je izdao Marko Jovi iz susednog sela. Oca i brata Vasu ustae
su ubile na kunom pragu, a predvodio ih je Marko Komjenovi.
Od Belia, u kui Jovanovoj, s majkom smo ostali samo ja i brat
Bogdan. Nae selo, smeteno u blizini Banja Luke, nije nam ulivalo poverenje, pa smo odluili da se preselimo kod Bogdanovog tasta Mila, u
selo podno planine Kozare, nedaleko od ceste Banja Luka Prijedor. U
ovom selu ostali smo do decembra, a kad je stigla prva patrola partizana,
zamolili smo ih da im se i mi prikljuivo. Brata Bogdana su odmah primili, ali oko mog odlaska bilo je problema, jer sam tek navrio petnaest
godina. Kasno, te noi, odluili su da i mene povedu, a ja, od uzbuenja,
nisam vie mogao da spavam.
Dvadeseti decembar je osvanuo pod snegom. Bilo ga je vie od pola
metra, pa smo celi dan putovali do logora. Bio je to poetak dugotrajne
zime 1941/42. koja e uticati na sudbine mnogih frontova i jedinica.
U Golubau, usred Kozare, gde se nalazio odred partizana, stigli
smo tek uvee. Kad smo stazom, koja je, tek ugaenom prtinom, vijugala
izmeu debelih bukava i jela, stigli na poslednji breuljak iznad Golubaa, ugledali smo itav gradi od drvenih baraka. Sve je bilo osvetljeno
elektrinim osvetljenjem, koju je omoguavao agregat smeten u dolini,
pored bistrog planinskog potoka. Bila je to impresivna slika za nas koji
to prvi put vidimo.
Tu no smo se smestili u baraku u kojoj su spavali kuriri. Tu je
bilo jo mladia, ali i starijih, bez oruja, u raznovrsnim odelima, sa eirima, ubarama, u konim kapama i uankama na glavi. Dobili smo i veeru kuvan pasulj sa slaninom. Veerali smo i polegali na prostrtu
slamu. U uglu barake glasno je bubnjao plamen u usijanoj pei bubnjari" nainjenoj od gvozdenog bureta. Barake su veto graene, s duplim zidom, nainjenim od brvana, a praznina izmeu brvana popunjena
je umskom mahovinom, tako da je unutra bilo toplo iako se vanjska temperatura tada kretala izmeu 25 i 27.
Barake su gradili partizani uz pomo seljaka, koji su se razumeli u
tesarske radove. Koristili su priruni materijal, a i onaj zaplenjen u pilani
naselja Podgradci. U ovom naselju je bila pilana i pre rata, a od pilane je
industrijski, elezniki kolosek vodio u neposrednu blizinu Golubae.
Skladita robe u pilani, prilikom oslobaanja, bila su puna rezane amove
i bukove grae. Tu je zaplenjen i agregat i sve to transportovano umskom eleznicom do Golubae. Tako je sagraen gradi u koji se smestio
tab 2. krajikog narodnooslobodilakog partizanskog odreda. Tu se nalazio
popularni komandant odreda doktor Mladen Stojanovi. Barake su odlino posluile sve do jula 1942. godine, kada je to simpatino naselje nestalo u plamenu ofanzive na Kozaru.
Ujutro 21. decembra sili smo do potoka i umili se hladnom planinskom vodom, a za doruak smo dobili pune porcije supe od zaprenog

peninog brana. Kada je doruak zavren, deurni taba izveo nas je i

postrojio izmeu dva debela bukova stabla. Nas 27 novih boraca, postrojenih u dubokom snegu, spremili smo se da tog dana poloimo partizansku zakletvu. Bilo nas je od petnaest, esnaest, ali i od trideset godina. ekali smo dr Mladena, komandanta odreda, a kad je stigao, ukratko nas je upoznao s ciljevima NOB i upozorio nas na nae vladanje
i obaveze kao buduih partizanskih boraca. Po zavrenom govoru, pristupili smo polaganju zakletve. Komandant Mladen je itao tekst, a mi smo
glasno ponavljali re po re. Kada je poloena zakletva, dr Mladen
se sa svakim rukovao i izljubio; estitajui nam stupanje u partizane.
Odmah smo i rasporeeni. Brat Bogdan je jedini rasporeen u 5, a
ostali, po grupama, u druge ete. Zajedno sa Brankom Mirkoviem, koji
je od mene bio stariji samo godinu dana, dodeljeni smo tabu odreda za
kurire. Od tada pa do Brankove pogibije, u septembru 1942. godine, mi
emo biti nerazdvojni drugovi.
U drugoj polovini januara 2. i 5. eta 2. krajikog NOP odreda dobile su zadatak da napadnu i likvidiraju andarmerijsku stanicu, smetenu
u zgradi Osnovne kole u s. Vrbaki, nedaleko od Bosanske Gradike.
Poto mi je brat bio u 5. eti, a ja jo uvek bez oruja i u civilnom, iznoenom, odelu, zamolili smo Branko i ja da i nas povedu u akciju.
Poto smo od Josipa Maara Soe, zamenika komandanta odreda,
dobili odobrenje da moemo ii, meu prvima smo bili u stroju i ekali
da ete krenu. Planirano je da napad pone u 22 sata, a pravac pokreta
vodio je preko naselja Podgradac.
ete su u planirano vreme opkolile zgradu kole i napale andarme,
a ovi su pruili snaan otpor. Sa svih strana puzali smo po dubokom
snegu, a nekolicini je to bilo vatreno krtenje. Meci su mi fijukali pored
uiju i zabadali se u sneg, a ja nenaoruan, plaio sam se vie od ostalih.
Negde iza pola noi, nekoliko bombaa je uspelo da se priblii zgradi kole i kroz prozor ubaci bombe. Iza toga je prestao svaki otpor i andarmi
su se predali. Zarobili smo sve naoruanje i neispaljenu municiju, a andarme poveli u Podgradac. Tamo im je oduzeta vojnika oprema i odmah podeljena borcima. Tako sam ja dobio kompletnu uniformu, koja
je odgovarala mom uzrastu jer, iako sam navrio tek petnaest godina,
bio sam dobro razvijen. Uniformu je dobio i moj drug Branko, pa od nas
dvojice niko nije bio sretniji. Dobili smo puke, opasae i fieklije. Kad
smo, kasnije, prolazili kroz sela, naroito pored devojaka, pravili smo se
vani i nastojali da to lepe izgledamo. Nakon akcije, 2. eta je otila na
poloaj, a 5. je dodeljena tabu odreda. Kada je zavren ruak, komandir
ete je naredio da se 5. eta postroji, pa smo mislili da e biti govora o
uspeloj akciji i pohvali pojedinaca koji su se istakli u borbi. eta je postrojena, a komandir je naredio da ja i brat Bogdan iziemo pred stroj i
odloimo oruje, opasae, fieklije . . . Jedan brkajlija, kad je uo komandirovu zapovest, upitao ga je: Zato ih razoruava? Prole noi su se
pokazali kao dobri borci, a niko nije primetio da su neto pljakali".
Nije stvar u tome" odgovori mu komandir oni su doli iz
najgoreg ustakog sela kod Banja Luke, bez naih veza i utvrenih punk-

tova. Njih su sigurno poslale ustae da pijuniraju u naim redovima, zato

emo ih danas postrijeljati". Na ovo komandirovo izlaganje, brkajlija klimnu glavom i dodade: Nisam to znao, a ako je tako, evo ja se prvi javljam da ih postreljam". Pogledah u Bogdana, u licu mu ni kapi krvi, samo
je cupkao po dubokom snegu, a ja sam razmiljao o dogaajima predustanikih dana, naem matanju da i mi, Belii, postanemo narodni borci,
0 mukotrpnom putu u Kozaru i elji da se borimo protiv neprijatelja. Sve
misli su se svodile na pitanje: Sta sada? Zar da izginemo kad izdajice i
od ruke svojih drugova". Pogledah po stroju ete, nigde poznatog lica,
a od stroja bije odbojnost i hladnoa. Koliko je to trajalo, teko je rei,
ali za nas dvojicu bila je to venost. Nas dvojica, Bogdan i ja, izbegli
smo ustaku kamu, partizanske plotune neemo. Komandir ve trai dobrovoljce, koji e, bez suda i suenja, izvriti tu stranu, nepravednu
osudu. Da li je to mogue?
Kad je izgledalo da nam niotkud nema spasa, u pravcu nae ete
naila je jedna desetina partizana. Na elu je bio desetar, osrednjeg rasta,
star oko trideset godina i ja u njemu prepoznadoh oveka koji je, uoi
rata, od mog oca kupio par volova. Otac ga je zadrao na veeri i spavanju,
a ujutro mu pomogao da otera volove do ceste. Zapamtio sam da mu je
ime Vuk. Kad ga ugledah, grunue mi suze, a kad sam ga dozvao, on zaustavi desetinu i stade pred nas. Zagledao se u nas i odmah me prepozna.
Aaa! Ti si sin starog Jovana, od kog sam kupio volove?" Bogdana nije
poznavao, jer on tada nije bio kod kue. Da! ja sam, a ovo je moj stariji brat". Odgovorih mu kroz pla.
Sta je s njima"? upita on komandira. Nita! To su ustaki pijuni. Ustae su ih poslale da pijuniraju u naim redovima. Jer, od kuda,
Vue brate mili, da iz njegovog sela moe neko da doe i da se poteno, zajedno s nama, protiv ustaa bori?"
Ja garantujem za njih! povisi Vuk glas ja poznajem te ljude
1 tvrdim da su poteni kao i mi. Kod kue im ustae zatrli sve, a oni doli
asno da se bore, pa sad treba da ih dokrajimo mi." Komandir je na
ovo Vukovo zautao, a nakon nekoliko trenutaka otro ga zapitao: Hoe li ti, Vue, za njih dvojicu garantovati svojom glavom? Jer, ukoliko
oni neto naprave, ode tvoja glava, Vue". Garantujem", viknu Vuk.
Uzmite oruje i u stroj!" naredi nam komandir, a ja obema rukama obgrlih Vuka i poeh ga ljubiti. Plakao sam od radosti. On se samo smekao
i muvao me pesnicom u rebra, viui: 'Ajde, 'ajde! Budi junaina i nemoj da cmizdri".
Kad smo stupili u 2. krajiki partizanski odred na Kozari, Bogdan
i ja bili smo kratko vreme skupa, neto oko tri meseca. Ja sam preao u
novoformiranu etu, a on je ostao u 5. eti.
U martu 1942. bio sam u Kozarakom protivetnikom udarnom bataljonu, koji je krenuo u ofanzivu protiv etnika u centralnu Bosnu. Bogdan je ostao na Kozari. Po izvrenom zadatku, tri meseca kasnije, Udarni
bataljon se vratio u tek osloboeni Prijedor. Bila je ve formirana 1. krajika brigada. Bogdan je bio borac 2. bataljona 1. krajike brigade. Ubrzo
je poela i neprijateljeva ofanziva na Kozaru. Nali smo se u neprijatelje-

vom okruenju, a 1. krajika brigana je bila van obrua, pa nisam imao

prilike da vidim brata.
Ubrzo je formirana 2. krajika brigada, a na Udarni bataljon je
uao u njen sastav kao 1. bataljon. U to vreme 1. krajika brigada je izvodila akcije oko Kljua i Mrkonji-Grada. Culi smo tada i za dolazak
proleterskih brigada na teren planine Manjae. Mi smo, takoe, dobili zadatak da krenemo na teren Manjae, gde sam se, posle dueg vremena,
sreo sa bratom Bogdanom. Neto kasnije, prilikom pokreta brigada ka
Jajcu, poslednji put sam video brata. Poginuo je devet meseci kasnije.
U 2. KRAJIKOJ BRIGADI I DVA NAPADA NA NEPRIJATELJEVO
UPORITE U VRHPOLJU

Poetkom avgusta 1942. formirana je 2. krajika NOU brigada, a u

njen sastav je uao i Udarni kozaraki bataljon, pod komandom hrabrog
komandanta Ranka Sipke, kao 1. bataljon.
Osamnaestog avgusta brigada e krenuti na svoj prvi zadatak, u
napad na neprijatelj evo uporite u Vrhpolju, u blizini Sanskog Mosta.
Neposredno posle zauzimanja Sanike doline, Operativni tab za Bosansku krajinu je potinjenim tabovima, na sektoru prema Vrhpolju, izdao nareenje da u sluaju povoljne situacije napada neprijatelja u uporitu Vrhpolje.
Po nareenju Operativnog taba, u napadu na Vrhpolje trebalo je
da uestvuje i novoformirana 2. krajika NOU brigada. Zato su 13. avgusta Ratko Martinovi i njegov zamenik urin Predojevi, sa komandantima bataljona Rankom ipkom, urom trpcem i Mladenom Obradoviem, izvrili izvianja neprijateljevog uporita u Vrhpolju. Tri dana kasnije Operativni tab izdao je nareenje za napad.
Napad na neprijatelj evo uporite u Vrhpolju, gde se nalazilo oko
600 ustaa i domobrana, izveden je 18. avgusta. Meutim, u napad su krenuli samo 1. i 3. bataljon i jedna eta 2. bataljona 2. krajike NOU brigade. Ove snage su u potpunosti izvrile svoje zadatke: u roku od pola
sata, juriem su, iz 150 zaklona, isterale neprijatelja i zauzele Vrhpolje,
te spalile one objekte koje je neprijatelj upotrebio kao otporne take.
U zoru neprijatelj je, dobivi pojaanje, izvrio protivnapad, pa su
partizanske jedinice morale da se posle otre borbe povuku iz Vrhpolja.
U ovoj borbi je poginulo vie desetina neprijateljevih vojnika, zaplenjeno je pet puaka i oko dvesta grla krupne stoke i neto ovaca.
Drugi bataljon 5. krajikog NOP odreda nije izvrio postavljeni zadatak, a dve ete 2. bataljona 2. krajike brigade nisu mogle prei reku
Sanicu; voda je bila duboka, a one nisu imale amaca, pa zato nisu izvrile postavljeni zadatak. To je pokazalo da nisu izvrene potrebne pripreme za prelazak eta preko reke, to je reeno i u analizi propusta u ovoj
akciji na konferenciji rukovodeeg kadra 2. krajike NOU brigade.
Druga krajika NOU brigada, nakon desetodnevnog dejstva, na podruju izmeu reke Sane i Manjae, ponovo je 28. avgusta uvee izvrila

novi napad na neprijatelj evo uporite u Vrhpolju. Meutim, kako se posle prvog partizanskog napada neprijatelj znatno utvrdio, ogradio bodljikavom icom i ojaao novim jedinicama, napad nije uspeo. Borci su
bili spremni za juri, ali tab brigade to nije dozvolio, jer bi, s obzirom
na jainu uporita, mnogo boraca stradalo. Te noi poginuo je komandir
3. ete 3. bataljona Mihajlo uri, koji je kasnije proglaen za narodnog
heroja.
Posle ponovljenog napada na uporite u Vrhpolju, brigada je krenula u pravcu s. Sitnice, u reon planine Manjae, da uspostavi vezu sa 1.
krajikom NOU brigadom, koja je ve due vreme operisala na tom terenu i oslobodila gradove Klju i Mrkonji-Grad, kako bi zajedno saekali dolazak Vrhovnog taba i grupe proleterskih brigada u Bosansku
krajinu. Brigada je krenula drugog dana, posle ponovljene akcije na ustako uporite Vrhpolje, a cilj je bio osloboeni Klju, gde smo stigli idueg dana u podne.
U toku mara desio se zanimljiv sluaj, koji je umorne borce nasmejao iako je sve moglo i tragino da se zavri. Jedan borac iz kolone je za
opasaem nosio italijansku ofanzivnu, limenu bombu, koja se uz put sama
odvrnula, eksplodirala i potpuno mu poepala pantalone i gae. Kad se
dim raziao, na cesti smo ugledali gologuza i zbunjena borca, pa smo se
svi poeli smejati. Smejao se i komandant Ranko, ali se brzo uozbilji i
gologuzom borcu dade svoje rezervne pantalone, pa kolona ponovo krenu,
prepriavajui minuli dogadaj.
Kad smo stigli u Klju, bila je strahovita avgustovska vruina. Razmestili smo se iza zidova popaljenih zgrada i u senke lipa i divljih kestenova, kojih je u parku bilo dosta. Klju je prilikom naeg dolaska izgledao jadno i sumorno. Prva krajika brigada ga je oslobodila desetak
dana pre naeg dolaska. Posle dva do tri dana, poto je osloboen, grad
su bombardovali Italijani. Cela eskadrila italijanskih savoja", u dva-tri
naleta, sruila je tone bombi ba na one najvee zgrade. Bile su to, verovatno, razorne i zapaljive bombe, tako da su sve te dvospratnice, posle
bombardovanja, izgorele od poara. Nemo su trcali sivi i dimom opaljeni zidovi, koji su govorili da je rat nemilosrdan i da za sobom ostavlja
pusto.
Posle kratkog zastanka, stareine su izdale nareenje da se borci
okupaju i operu rublje i arape, oiste i podmau oruje i spreme za novi,
noni pokret.
Razmileli smo se svuda, a najvie po obali reke Sane, gde smo oprali rublje i arape i okaili po bunju da se sui, a onda poskakali u
reku i plivali sve dok nam se rublje nije osuilo. Nakon toga smo se obukli, odspavali nekoliko sati, veerali, a u prvi sumrak kolona je bila na
rnaru, prema selu Sitnici. Te noi nam se prikluila uiteljica iz Kljua,
skojevka Zdravka Peri, a na insistiranje moje i moga druga Branka Mirkovia ostala je u 1. bataljonu, gde je uskoro postala sekretar bataljonskog komiteta Skoja.

NAPAD NA ETNIKE UROA DRENOVIA I BORBA SA NEMCIMA

Posle mara od nekoliko sati, brigada je zastala na 15002000 m

od sela Sitnice. U ovom selu, koje je imalo osnovnu kolu, pre rata je
uiteljevao Uro Drenovi, a posle okupacije, proglasio se etnikim vojvodom i u borbi protiv partizana saraivao s okupatorima i ustaama.
Kako se esto zadravao u ovom selu, upueni su izviai, koji su se, uskoro, vratili i obavestili komandanta Ranka da se u naselju nalazi Drenovi sa svojim tabom i jednom etom etnika u zatitnici. Zadatak da
likvidiraju etnike snage dobile su 1. i 2. eta, koje su u streljakom
stroju obuhvatile selo, neujno se pribliile na jurino odstojanje i u jednom naletu rasterale etnike, upale u selo, zarobile dvadesetak etnika
i zaplenile nekoliko puaka i jedan pukomitraljez. etniki komandant
Drenovi imao je pripremljena kola, pa je u poslednjem momentu uspeo
da pobegne u Banja Luku, pod okrilje Nemaca i ustaa.
Do zore je ostalo jo nekoliko sati. Bataljoni su dobili zadatak da
zauzmu poloaje iznad ceste Mrkonji-Grad Banja Luka. Kad je svanulo, iz pravca Banja Luke pojavie se tri dvokrilna aviona tika roda".
Ili su u izvianje, ali su prvo zasuli s. Sitnicu bombama, a onda i nae
poloaje. Cete su odgovorile plotunskom paljbom i posle prvih plotuna
jedan avion je oboren, a drugi oteen. Trei avion je odleteo prema Banja
Luci, a i onaj oteeni iako nakrivljen na jednu stranu. Kratko vreme iza
toga na horizontu se pojavi nemaki avion tuka", pa i on, uz zavijanje
sirena, zasu nae poloaje bombama i mitraljeskom vatrom. Malo kasnije pojavi se neprijateljeva motorizovana kolona, koju je predvodio zloglasni etniki komandant Uro Drenovi. Napred je ilo pet tenkova, a
za njima kamioni puni Nemaca i ustaa. Naa brigada zauzela je poloaj
du brd, koja su dominirala cestom. U sredini borbenog rasporeda brigade postavljena su dva protivtenkovska topa kalibra 37 mm, tipa koda". Jedan je postavljen tako da moe da tue kolonu s ela, a drugi
bono. Kad se motorizovana kolona pribliila poloaju topova, artiljerci
su otvorili paljbu i posle treeg hica, prvi tenk je bio uniten, a zatim i
drugi. Posle oteenja gusenice, trei tenk se okretao u krugu i sipao vatru u pravcu naeg poloaja, a kad su borci brigade s oblinjih poloaja
osuli snanu paljbu po motorizovanoj koloni, i preostala dva ispravna
tenka pobegoe u pravcu Banja Luke. Ubrzo smo primorali celu neprijateljevu kolonu na povlaenje do uzvienja, pet kilometara udaljenog od naih poloaja, gde je neprijatelj zauzeo nove poloaje i utvrdio se. Tada su se jedinice brigade povukle na suprotnu stranu naselja
Sitnice, u gustu jelovu umu punu izvora, bistre i pitke vode. Drugog
dana boravka u ovoj umi stigla je i 1. krajika NOU brigada, a nekoliko
dana kasnije, u reon Manjae, stigla je i grupa proleterskih brigada: 1.
i 2. proleterska, 3. sandaka i 4. crnogorska.
U ovom kraju su tada bile grupisane etnike snage Uroa Drenovia i Vukaina Maretia, ali su proleterske i dve krajike brigade, za
nepun mesec dana, uspele da od etnika oiste celi teren Manjae. Raz-

bij eni ostaci etnika prebacili su se preko r. Vrbasa u centralnu Bosnu

i prikljuili etnikim jedinicama Rade Radia i Laze Teanovia.

OSLOBOENJE JAJCA

Po nareenju Vrhovnog taba 1. i 2. krajika brigada, 2. proleterska i 4. crnogorska, zajednikim snagama, su 26. septembra 1942. izvrile napad na utvreno uporite u Jajcu. Ustake i domobranske jedinice,
koje su sainjavale posadu grada, dobro su se utvrdile i pripremile za
odbranu. Oko grada su bili izgraeni bunkeri od kamena, a u gradu svaka
kua, izgraena od jaeg graevinskog materijala, pretvorena je u odbrambenu otpornu taku. Stara tvrava poslednjeg kralja Stjepana Tomaevia
posebno je ureena za odbranu. Na tvravu je postavljen reflektor, dve
haubice od 100 mm i nekoliko tekih mitraljeza.
Podilaenje bunkerima, rovovima i utvrenim zgradama poelo je
u smiraj dana, a u prvi suton borci 1. bataljona, koje je predvodio Ranko ipka, bili su ispred tekih bunkera, na kojima su se nazirale pukarnice sa naikanim mitraljezima.
Borba jo nije ni poela, a ve je teko ranjen Milan Muharem, zamenik komandanta 1. bataljona 2. krajike NOU brigade.
Milan Muharem je sa sedmoro brae bio u ustanikim jedinicama
od prvog dana. Posebno se istakao prilikom napada na rudnik Ljeane.
Za zamenika komandanta Udarnog bataljona doao je pred poetak neprijateljeve ofanzive na Kozaru. Bilo je osam Muharema u danima ustanka u Kozari, a sada ih ima samo dvojica. Njihova imena vezana su za
mnoge jurie i neprospavane noi. Jurii su se redali, a njih je bivalo sve
manje. Meu prvim ustanikim pukama u Kozari bile su i njihove. U
nezaboravnom juriu na Cvijia Gaj, prvi je pao Pero Muharem. Bio je
niandija na tekom mitraljezu.
Poto smo otpremili Milana, ete krenue u napad. U prvom naletu
likvidirali smo spoljnu odbranu i upali u grad, ali su nas ubitanom vatrom iz oklopnog vozila zaustavile ustae, koje su neprekidno krstarile
ulicama grada. Nekoliko puta, u toku noi, vraali smo se na liniju proboja spoljne odbrane, a u svanue, posle nekoliko ponovljenih napada,
izbismo do glavne ulice i uvrstismo se u zgradama s desne strane ulice.
Jedan vod nae 1. ete uspeo je da se probije i zauzme poloaj pod samim zidinama tvrave. Ostali delovi ete ostadoe u dve velike zgrade.
Meu borcima 1. ete bili smo kurir Branko i ja. Borci su zauzeli poloaj na prozorima zgrade, iza uglova, raznih bedema, pored jedne ograde
opletene bodljikavom icom. Povremeno smo otvarali vatru na bedeme
utvrenja. Jedan vod 2. i 3. vod 1. ete, negde oko podne, zauzee jednu
zgradu, dvospratnicu preko glavne ulice prema reci Vrbasu, u blizini katolike crkve. Bio je to ustaki magazin, pun odee i obue, a u drugom
delu bilo je ivenih namirnica: brana, eera, soli, masti i marmelade.
Poto je dobio nareenje da, sa preostala dva voda, krene prema utvrenim bedemima, komandir 1. ete je odluio da prvo uhvati vezu sa

vodom koji se u prvom juriu odvojio od ete. Vod se nalazio oko 300 metara ispred ete, ali je taj meuprostor bio tuen snanom vatrom iz automatskog oruja. Izmeu ete i isturenog voda nalazila se pravoslavna
crkva, oko nje istina, a prema dvoritu ograda od bodljikave ice, koja
je u levom uglu provaljena. U tom uglu nalazila se rupa, taman tolika da se ovek u leeem stavu mogao kroz nju provui. Ispred ograde,
s nae strane, nalazio se kanal obrastao u travu.
Da bi uspostavio vezu sa vodom pod tvravom i preneo komandirovo nareenje, krenuo je jedan borac i uspeno pretrao prvu istinu,
do ispod one rupe u ogradi, tu je legao u kanal. Polako je podigao glavu
i osmatrao u pravcu tvrave. Nakon nekoliko trenutaka, uhvati se rukama za ivicu bedema, iskoi na bedem i potra u pravcu crkve. Kad je
pretrao desetak metara, a do crkve ga delilo jo oko pedeset metara,
oglasio se neprijateljev mitraljez i on pade. Poginuo je na bedemu u visini crkvenog krova i tamo ostao da lei. Komandir posla drugog, pa za
njim i treeg borca. Oba pogiboe na isti nain i gotovo na istom mestu.
Komandir je zbunjeno posmatrao izginule drugove na bedemu iznad crkve, ne izdajui vie nikakvo nareenje. U tom trenutku se javi kurir
Branko Mirkovi da on pokua. Ja ga poeh odvraati da ne ide, ali komandir ete, u znak odobravanja, klimnu glavom, a Branko skide vojniku torbicu, prui je meni i onda krenu. Prebaci se uspeno, kao i
oni izginuli borci, do kanala ispod rupe u ogradi. U iekivanju sve utihnu. Napregnuto ga pratimo i mi, ali i neprijatelj. Branko iznenada iskoi iz kanala na bedem i potra u pravcu crkve. Stie do izginulih boraca i produi nizbrdicom ka zidu crkve. Kad smo poverovali da e Branko uspeti, oglasio se neprijateljev mitraljez s tvrave i ve prvi hici pogodili su mog najboljeg druga. Dobro se videlo kako mu meci kidaju
uniformu na leima i on se dva puta okrenu u mestu, srui na travnati
breuljak i osta nepomian. Meni grunue suze. Oslanjajui se na rame
komandira, gorko sam plakao i priseao se naih zajednikih podviga i
uspeha u minuloj kozarakoj ofanzivi, kad smo kroz najveu pomrinu
i kiu nosili naredbe taba komandirima eta na poloaje i hvatali vezu
sa odseenim jedinicama. Uz njega sam se oseao jai i smeliji, a sad ga
vie nema. Leao je izreetan mitraljeskim rafalom na bedemu iznd pravoslavne crkve u Jajcu.
Smirio sam se tek kad sam odluio da ja budem taj koji e jo jedanput pokuati. Obrisao sam oi rukavom bluze, isprsio se pred komandirom i rekao: Idem ja pod tvravu!" Znajui da sam ostao bez porodice, komandir mi nije dozvolio, ali ja nisam ni saekao odgovor. Sjurio sam se niz stepenice zgrade. Kad sam doao pred zgradu, osmotrio
sam poloaj u pravcu tvrave. Tiina .. . mitraljez uti. Zaleteo sam se i
u nekoliko koraka naao u kanalu ispod iane ograde. Napokon sam ugledao cev tekog mitraljeza, koja je bila uperena u pravcu crkve. Od elinog tita mitraljeza nisam mogao da vidim niandiju, koji svojim neprijateljskim okom, preko niana, gleda u pravcu ograde ispred mene i
eka novu rtvu. Uporno sam osmatrao mesto na tvravi gde se nalazio
mitraljez i budno pratio svaki pokret. Najednom mi se uini da se neto
602

mie iza mitraljeza. U tom momentu mahnuo sam rukom borcima 1. ete
i iskoio na bedem. Borci osue paljbu u pravcu tvrave, a ja, kad sam
se naao na bedemu, na brzinu osmotrih jednu oveu rupu izmeu ograde i bedema, na kojem su izginuli nai drugovi, i munjevitom brzinom
se sjurih pravo ka onoj rupi. Kad sam bio nad rupom, meci fijuknue
iznad moje glave, a ja skoih u rupu i legoh. Iznad rupe rafal je i dalje
rio zemlju. ujem komandira koji vie: Pogibe nam i mali Pero!" Mitraljez prestade da tue, a ja iskoih iz rupe i niz padinu se skotrljah za
ugao crkve. Osvrnuo sam se jo jednom u pravcu zgrade na poloaj 1.
ete. ujem usklike boraca: Ziv je na Pero! Napred, Pero, ispod kamene ograde pravo u prve kue iza crkve!" Posluao sam i spustio se pored kamenog zida koji me je zaklanjao od tvrave. Do 3. voda trao sam
iza kua, koje su mi sluile kao zaklon. Borci su zaseli na prozorima
zgrada i odatle vodili borbu sa neprijateljem. Preneo sam nareenje komandira 1. ete i ostao s njima na poloaju. Negde oko 17 asova iz
pravca poloaja 1. ete ispaljena je crvena raketa. Znak za juri" ree
komandir 3. voda i naredi borcima brzu paljbu. Borci osue brzu paljbu
na tvravu, a onda uzavre paljba s poloaja nae brigade. Zaulo se gromoglasno Uraaaa!" Juri, napred!" Eho paljbe i uzvika boraca odjekivao je dolinom Vrbasa i odbijao se od okomitih stena nad rekom. Na tvravu, sa suprotne strane, iz pravca Plivskog jezera, izbie prvi delo vi 1.
krajike brigade. Krenue i nai bataljoni uz levu obalu Vrbasa ka centru, niz Vrbas, iz pravca Donjeg Vakufa juriala je 4. crnogorska, a od
Janja 2. proleterska brigada. Prva krajika je ve zarobila haubice na tvravi i tukla po neprijatelju, koji se povlaio u pravcu Travnika. Oko dvanaest sati paljba prestade. Jajce je bilo osloboeno. Svuda su se videle
grupe boraca koje su se kretale ulicama. Sprovoeni su zarobljenici. Na
raskrsnicama ulica igralo se kozarako i crnogorsko kolo. Ja se vratih
do pravoslavne crkve, uoh u crkveno dvorite i naoh se na onoj prokletoj padini. Tu su jo leali leevi izginulih drugova. Priao sam Branku.
On je leao na leima s malo rairenim nogama i rukama na travi. Lice mu
je bilo uto kao limun, a plave oi irom otvorene; staklasto su zurile u
prazno. Glava malo okrenuta udesno, a na usnama, na desnoj strani, video se mlaz zgruane krvi. Na grudima mu se moglo izbrojati pet pogodaka, a na stomaku dva. Skinuo sam kapu sa glave i u stavu mirno
glasno zajecao. Stajao sam tako nekoliko minuta, obrisao suze, stavio kapu
na glavu i potrao u moj bataljon. Naao sam ga na periferiji grada, ba
u onom naselju gde je uvee, pred poetak napada, zamenik komandanta
Milan Muharem teko ranjen. Dobili smo veeru, a onda se razmestili na
spavanje.
Ujutro smo, cela 1. eta i mi kuriri taba bataljona, prisustvovali
sahrani izginulih boraca. Bili su to borci iz Knepolja. Svi su oni proli
kroz mnoge okraje da bi, daleko od svog Knepolja i plavih vrhova Kozare, veito poivali na Jajakom groblju, iznad leve obale plahovitog
Vrbasa. Za vreme sahrane, opet sam plakao. Plakali su i drugi: borci, komandir, komesar. . .

Komesar ete je drao posmrtni govor, a onda su ispaljeni poasni

plotuni. Iza nas je ostala svea humka, ispod koje su ostali, veno da lee,
nai drugovi. Posle sahrane brigada je krenula u pravcu Travnika, a odatle na odmor u Bosansku krajinu.
Krajem oktobra odreen sam za pukomitraljesca 2. krajike brigade,
koja je, zajedno s ostalim jedinicama, uskoro krenula u napad i osloboenje Bihaa. Meni je to bilo prvo vatreno krtenje u ulozi pukomitraljesca. Ispit sam uspeno poloio, a nije ni bilo teko jer su sa mnom, u
ulinim borbama, uestvovali prekaljeni pukomitraljeci: Mehmed Deli, Omer Buki, Mile Sadak i Duan Toma. Borba za Biha trajala je
48 sati. Grad je bio osloboen, a uspeh vei nego u Jajcu. U Bihau sam
dobio novu uniformu i nove cipele, a uiteljici Zdravki, iz Kljua, poklonio sam oficirsku bluzu, pitolj 7,65 mm i oficirsku torbicu.
Mladii iz Bihaa i iz okolnih sela masovno su stupali u nae redove, pa je tada formirana i 8. krajika NO brigada, a u 2. krajikoj NOU
brigadi, pored postojea tri bataljona, formiran je i 4. bataljon. Dobio
sam novi nemaki pukomitral jez arac" i rasporeen sam u 1. etu novoformiranog bataljona.
Nakon osloboenja Bihaa, oslobodili smo Bosansku Krupu, Bosansku Otoku, Ostroac i Cazin, a onda izvrili napad na uporite u Bosanskom Novom. Neprijatelj je velikim snagama utvrdio ovo uporite, pa
je borba voena tri dana i tri noi. U juriima izginulo je mnogo boraca,
ali grad nismo oslobodili. Bila mi je to poslednja borba u 1942. godini.
VLADO

BOZlC

PRVI SUSRETI
U bijeloj osamljenoj seoskoj kui na brijegu iznad sela Dolca, do
koje nas je te subotnje noi 29. novembra 1941. doveo mladi kurir Hidajet Goloevi, zatekli smo domaina snanog, preplanulog brkajliju
zrelih godina, ije ime nisam uo, ni doznao. Primio nas je bez oduevljenja i smjestio u ugao velike prostorije do omanjeg etvrtastog prozora,
s kojeg se, u daljini, vidjelo cijelo Sarajevo. Zmirkanjem svojih mnogobrojnih svjetiljki, tek naputeni grad u neposrednoj blizini, budio je u
nama pomijeana osjeanja. Ujedno kao da nas je opominjao da se svih
opasnosti jo nismo konano oslobodili.
Domain se tokom cijelog boravka na nas sedmoro u uglu nije osvrtao, a ni sa kurirom Hidom nije mnogo razgovarao, reagujui mahom
samo na njegova pitanja. ,Bavio se svojim poslom u kui, koja je bila krcata inventarom seoske domae radinosti, a manjim dijelom i predmetima gradskog, industrijskog porijekla. eljad i ena mu oito su ve bili
na poinku u drugim odajama, ili ih je on ranije nekud namjerno sklonio, jer je poslovao sam. U njegovom dranju kao da se osjealo prisus-

tvo dobro poznate ukorijenjene rezerve okolnih seljaka prema ljudima

iz grada. Ili je on iekivao neki vaniji dogaaj nego to je to za njega
bio na dolazak.
I mi smo, vrui pregrijani od prenapregnutog kretanja, zaokupljeni
sobom i svojim brigama, nastojali samo da predahnemo i da se oslobodimo suvinih dijelova odjee kojom smo svi, naroito dvije djevojke,
bili pretrpani. Od domaina nismo traili ni vode, nit nas je on ime ponudio. Bilo je reeno da vod partizana, upuen po nas iz sastava NOP odreda Zvijezda", dolazi u devet sati i mi smo ga oekivali s nestrpljenjem.
U pomalo usiljenoj atmosferi, ali znatno oputeni, doekali smo i taj
as (devet sati), a da se niko iv nije pojavio, niti se ta znaajnijeg dogodilo. Kad je ve minulo desetak minuta iza devet, sa izvjesnom zebnjom
pitamo kurira Hidu zato ih nema. Na to se Brko okomi na nas:
Deder vi, poravnajte te vae satove, partizani ne priznaju ustako vrijeme!".
Svima je laknulo. Obradovani, bacismo se na udeavanje satova
unazad. Valjalo je, znai, ovdje saekati da proe jo dugih ezdeset minuta. To nam, i pored svega, ipak nije padalo teko. U daljem sporom
proticanju vremena, mislei svi na isto, izmjenjivali smo samo pokoju
rije; u jako zagrijanoj sobi, neke je poeo da savladava lak drijeme i
sve je izgledalo nepokretno i uspavano. Samo je na domain, kako se
pomenuti as primicao, postajao sve napetiji, inio nama nerazumljive
radnje, oslukivao svaki vanjski um. Kad su se oko deset, odnosno devet sati izvana zaula dva jednaka reska zviduka, on poskoi kao oparen:
Eto ih!", kliknu i, u nekoliko ustrih koraka, izleti na vrata
u no.
Znai, doli su.
Svi smo se uzbudili. Sa ovim se trenutkom definitivno rjeava nae
pitanje. Njime prestaje onaj prazni prostor u kome si, kao bezlini objekt, preputen igri pukog sluaja, ili hiru zle sudbine. Pripadnici ovog
partizanskog voda izvee nas sa zaguljive okupirane i uvesti u prozranu, slobodnu partizansku teritoriju. To je, mislio sam, u neku ruku, granica izmeu ivota i smrti, neka vrsta ulaza u carstvo naih snova, u iroko polje borbe i slobode.
Pojavie se gotovo svi istovremeno. Bilo ih je sa komandirom ukupno jedanaest. Sa njima je nahrupila mladost i svjeina. Unijeli su u
kuu agor i ispunili prostor.
Svakojake su bile nae predstave o tome kako zapravo izgledaju ti
nai ustanici-partizani. One su, nerijetko, bile idealizovane bez stvarne osnove. Iako smo dosta sluali i znali o pravom stanju stvari, u glavama su, pod uticajem literature o proleterskoj revoluciji i si., ivjele
nerealne slike o sastavu ustanikih borbenih jedinica i liku partizana.
Sada su pred naim oima stajali ivi borci mladi ljudi, jedan
na drugog nalik, svi bezmalo istog, seoskog porijekla krepki, jednostavni
i neposredni. Svi su bili u kompletnoj uniformi bive jugoslovenske vojske, u dugim injelima s konim opasaem (plijen iz nedavnih borbi s
domobranima). Na nogama u svakog zdrave vojnike cokule, istog pori-

jekla. Na glavi iljata crna domaa ubara i na njoj metalna, jarko obojena crvena petokraka zvijezda. Od oruja u svakog nova, sjajna kragujevaka puka i za opasaem fieklije, po jedna ili dvije defanzivne bombe,
u komandira i vojno-dravni pitolj u konoj futroli.
Vodio ih je stasiti starjeina, trenutno komandir, inae politiki komesar Nahorevske ete Odreda Zvijezda" na Skakavcu Momir Balorda.
Skladno razvijen i naoit, mlad i prijazan ovjek Momir Balorda,
bio je metalski radnik. Radio je do ustanka u strojnom pogonu rudnika u Brezi. Poticao je iz siromane porodice iz sela Vratnice kod Visokog. Iz njegove je porodice vie lanova, svi naprednih nazora i uvjereni
partizani, aktivno uestvovalo u borbi. (Ubili su ga etnici poetkom maja 1942.)
Poto se, vedar i raspoloen, pozdravio sa kurirom Hidom, upitao
i rukovao s nama, Momir se okrenuo svojim borcima:
Drugovi, neemo tako, valja neko i na strau", pa je odredio
etvorica i poveo van da ih postavi na straarska mjesta.
Domain-Brko sav ivnuo. Na vidan nain davao je oduka svom
raspoloenju. Gotovo da se nije mogao poznati onaj isti ovjek, to je
doskora izgledao mrk i nepristupaan. Dolazak ovih mladih ljudi, pripadnika nove, narodne vojske, bio je za njega, oigledno, glavni dogaaj dana.
Prilazio je as jednom, as drugom, zagledao ih i tapao, raspitivao se o
rodbini, o selu, nudio duvanom. Kad se komandir vratio u kuu, on je
ve bio poloio ogromnu siniju i oko nje naredao niske drvene tronoce.
Posjedali su svi, a Brko se otud pojavi sa zelenom litrenjaom u ruci
i poto je ispred svakog stavio aicu, uze u njih sipati rakiju. Nasuo
je i sebi, pa priao da se s komandirom Balordom nazdravi, nato e ovaj,
branei se:
Domaine, partizan ne pije!".
Ma ta!",
Partizan ne pije".
Ma kako, u mojoj kui!", iznenaeno e i gotovo uvrijeeno domain.
Vojnici su prstima drali aicu na sofri i netremice gledali u svog
starjeinu. Ovaj je znao dokle se moe, a ta ne smije (povrijediti domaina).
Dobro, drugovi, po jednu", odobri Momir.
Brko se ozaren prekrsti, otpi kao pobjednik, te poe odmah da sipa
drugu, ali je odustao poto je naiao na energian otpor.
Veerala su, potom, i ostala etvorica iz prve strae. Komandir Balorda predloi da se jo malo saeka dok zae mjesec. Ubrzo izaosmo iz
kue u kojoj smo proveli dobar dio noi. Zahvalili smo domainu na
gostoprimstvu i odmah ,krenuli. Momir je ustrojio raspored mara
tako to je etvoricu vojnika uputio koju stotinu metara ispred nas, etvoricu drugih isto toliko pozadi, u sredini izmeu nas odredio dvojicu, a
on je sam koraao i naprijed i nazad, izvan i pored kolone. Motrio je sve
ispred i oko sebe i upozoravao nas na svaku prepreku i opasnost. Predah

u kui dobro nam je doao, a nona je svjeina pod zvjezdanim nebom

uinila svoje, pa smo ili lako, bez zastajkivanja, ne inei naim pratiocima nikakvih potekoa. U njihovom smo okrilju i pod budnom panjom
politikog komesara Balorde imali osjeaj pripadnosti jednoj pouzdanoj
organizaciji i bili smo orni i bezrini. Tako smo marovali cijelu no i
sutradan (u nedelju) do iza podne. Idui od poznatog izletita Skakavca,
gdje smo u manjoj planinarskoj kui zatekli drugi dio Nahorevske ete,
preko sela Ubara, izili smo na planinu Visovicu (1440 m) i prispjeli u
tab Crnovrkog bataljona u selu Stubline.
U prvom dijelu mara prolazili smo, uz krajnji oprez, pored domobranskih straa i njihovih uporita, negdje i sasvim blizu, preskakali preko posjeene bodljikave ice, iskopanih rovova i drugih izgraenih prepreka. Domobrani su nas, tu i tamo i osmotrili, ali su mirovali, pa uz put
nije bilo nikakvih arki ni sukobljavanja. Imali smo odmor na vie mjesta, a negdje na pola puta dotjerali su nam i tri tovarna konja radi lakeg
kretanja.
U tabu Crnovrkog bataljona, u maloj lijepo ureenoj brvnari, zadrali smo se u kratkom razgovoru sa drugovima iz Sarajeva lanovima
taba. Odjeljenje partizana iz nae pratnje okrenulo je ka svome boravitu, a nama je predstojao nastavak putovanja. Za silazak u Srednje predloeno nam je da poemo sa jednom etom Crnovrkog bataljona, koja ima
nareenje da i sama krene dolje.
Zaselak Stubline, kod, takozvane, Stolne stijene (1414 m) i s visinskom razlikom od blizu osam stotina metara, inilo se da stoji gotovo okomito iznad Srednjeg (624 m). Nakon napornog pjeaenja tokom cijele
noi i veeg dijela dana u beskonanom penjanju i sputanju, sad je valjalo obaviti i ovaj posljednji dio mara do konanog cilja. To e biti, istina, na slobodnoj teritoriji, u punoj bezbjednosti, po blagom danu i zdravoj, rumenilom proaranoj jesenjoj prirodi, ali niz takvu jaku strmen, da
se nenaviklom ovjeku ini da ide u sunovrat.
Na jednoj zaravni, podalje od taba, stajala je i sjedjela vea skupina naoruanih ljudi. To je bila eta Crnovrkog bataljona, koja se spremala za pokret u Srednje.
Pripadnici ove ete bili su razliite dobi i u najraznovrsnijoj, najvie seoskoj odjei. Neki su bili u cipelama, neki u gumenim izmama, u
gumenim i konim opancima. Na glavama ubare svih boja, ajkae, domobranske i druge kape i pokoji zeleni umarski eir. Od obiljeja jedna petokraka, dvije-tri kokarde, nekoliko izbledjelih krpica crveno-plavo-bijele trobojke, veina, pak, bez ikakve oznake. Gotovo svi su drali puku
za cijev, na remniku ovla prebaenom preko ruke.
Ceti je nareen stroj i kratko prebrojavanje, to je obavljeno u familijarnom tonu i uz aljive dosjetke. Kad je pala komanda za pokret,
svi zajedno grunue naprijed. Uz cilik i vrisak poletjela je cijela eta
kao jato skakavaca niza stranu i u tren se oka, u gustoj umi, izgubila
iz vida.

Moji sarajevski saputnici potrae za njom, trudei se s mukom da

joj slijede trag.
Sputao sam se sam, dugo i strpljivo, puteljcima i kozjim stazama,
drei se loginog pravca kretanja i savjeta rijetkih, uzgred susretanih
mjetana.
Nepuna dva sata nakon Crnovrke ete i blizu dvadeset i etiri nakon polaska iz Sarajeva, stigao sam u, petnaest kilometara zrane linije od
njega udaljeno, svoje prvo odredite u Srednje, nae slobodno partizansko sjedite.
MONI

FINCI

BIO SAM KURIR

Sa svojih jedanaest godina niti sam mogao znati, niti razmiljati o
tome to znai biti kurir u uslovima ilegalnog partijskog rada i kakav
znaaj ima odravanje veze i sinhronizacija rada kurira i lica koje su ga
doekivala da prime poruku, poiljku ili neto drugo. Postao sam kurir
sasvim obino, jednostavno, po logici stvari kako su se razvijale u sredini
u kojoj sam iveo i radio, te je to za mene bio obian posao, koji sam
sa velikom ljubavlju obavljao, ne toliko zbog samog posla, ve zbog lica
za koje sam ga obavljao. Naime, roen sam u siromanoj radnikoj porodici i od malih nogu sam spoznao ta to znai biti siromaan. Ipak je
moj otac, inae lan SDPU od 1910/11, a kasnije KPJ, nastojao da mu
sinovi zavre bar malu maturu. Najstariji, Nikola, je zavrio tri razreda
gimnazije i kolarski zanat, srednji, Vladimir, etiri razreda gimnazije, a
ja sam u to vreme pohaao prvi razred meovite graanske kole.
U Vrbasu je aktivno radio na irenju marksistike misli profesor matematike vrbaske gimnazije Spasoje obanski; takoe i Pava Nador, i
Nikola Maleev, knjiar.
Dolazak obanskog u nau kuu bio je dogaaj, jer u porodicu radnika intelektualac nije zalazio ukoliko ga na to nije naterala slubena
dunost, ili zbog rodbinskih veza. Seam se da se moja mati ueprtljila;
uzbuena, tarui ruke o kecelju, jedva je uspela da prihvati Spasojevu
ispruenu ruku. Odmah je pourila u sobu da promeni stolnjak na stolu
iako je i onaj na njemu bio besprekorno ist. Servirala je ponude iz rezervi", za koje mi nismo ni znali.
Spasoje je za kratko vreme svojom panjom, reima i postupcima
lako poruio te socijalne f pregrade.
Ubrzo su u nau kuu poeli da dolaze i drugi, radnici i zanatlije.
Formirana je marksistika grupa, kojom je rukovodio obanski. Kad je
sazivao sastanke, Spasoje je mene slao da obavestim lanove grupe kada
i gde treba da dou. To su bili moji prvi kurirski zadaci. Ve tada sam

shvatio da je taj rad neto antidravno", da policija proganja ljude koji

se njime bave, da ih hapsi, isleuje, batina. Zbog toga mi je postao nekako jo blii, prisniji.
Poto sam esto i sam prisustvovao sastancima marksistike grupe
(ukoliko nisam, uvao strau ispred kue, u emu sam se smenjivao sa bratom Velimirom), nauio sam da za svaki ilegalni sastanak prisutni moraju imati prethodno dogovoren razlog" za sluaj da naie policija, kao,
na primer, doao da pita moga oca moe li se nekako zaposliti u fabrici,
ili zna li gde se moe jeftino kupiti koza, ili doao da naplati izraeni par cipela (jer je bilo i obuara u grupi). Takvog dogovora su se morali pridravati po svaku cenu. I ja sam morao da za svaki odlazak u kuu
nekog druga imam neki takav razlog.
obanski je 1939. godine, posle uspostavljanja veze sa Svetozarom
Markoviem Tozom u Novom Sadu, priao formiranju elije KPJ od ljudi
iz marksistikog kruoka. Jednom prilikom poslao me da pozovem neke
drugove na sastanak. Tada mi je rekao (slobodno interpretirano):
Vladimire, na rad sada postaje ozbiljniji, ali i opasniji. Ti si upoznao mnoge drugove, zna njihova imena i adrese. Policija bi se mnogo
obradovala ako to otkrije. Verujem da ti nikada ne bi izdao druga, ali
od sada ipak mora biti mnogo oprezniji. Dogaae ti se i da drugovima
nosi pismene poruke ili neki materijal. Misao policija ne moe uhvatiti,
ali pisamce, broura ili knjiga su konkretni dokaz. Nau li ih kod tebe,
na sve mogue naine e te prisiljavati da kae ko ti je to dao, kome
si ih nosio, kome si neto slino nosio pre toga. Ako bi to kazao policiji,
upropastio bi i ljude i itavu organizaciju. Postao bi izdajnik najgore
vrste.
Ja to nikada neu postati.
Zbog toga mora biti oprezan uvek, i kada obavlja najjednostavniji zadatak. Mora imati spreman odgovor policiji i njega se pridravati.
Ako nosi ceduljicu, a naie policija, ti je progutaj. Ako nosi paket, pokuaj da ga neprimetno baci, ali ni u kom sluaju ne sme priznati da
si ga ikada imao u rukama.
To su bile pouke kuriru. Pa, vie nije bilo ni potrebno. Kratke,
jednostavne, jasne. Sve ostalo je preostajalo snalaljivosti.
Dok je Spasoje to govorio onim svojim tihim upeatljivim glasom,
oseao sam kao da je rei ukivao u mene i bio ubeen da nikada neu
provaliti druga, jer ako bih tako neto uinio, izgubio bih osnovno ljudsko dostojanstvo i samopotovanje.
U 1939. i 1940. godini odravao sam vezu izmeu vrbaske organizacije i Vlade ordaa, rukovodioca marksistikog kruoka u Kucuri, i ure
Biljnje, omladinskog rukovodioca. Materijal sam prenosio u akoj torbi,
a putovao sam obino peke, retko biciklom, a tada sam, ako je to bilo
moguno, materijal stavljao u volan bicikla, poto bih prethodno skinuo
ruku.
U Ruski Krstur sam odlazio rede, veza mi je bio Josip Rac, mlinar, koji je materijal predavao dalje. U toku 1941, do okupacije, neko39 Ratna seanja, III

liko sam puta odnosio materijal lanu Sreskog komiteta KPJ Bake Topole drugu Feketi.
U tim kurirskim odlascima za mene nieg spektakularnog nije bilo,
sem to sam povremeno oseao strah. udan je to strah bio, ne onaj da e
me uhvatiti policija, ve onaj da neu izvriti zadatak. Ipak, bilo je i
takvih zadataka koji su mi se urezali duboko u seanje. Za vreme okupacije, 1942. godine (tada sam ve bio lan SKOJ-a, sa navrenih 15 godina), krajem decembra dola je kod nas u bazu Mila obanski. To je
bilo vreme kada jo nije bila uhvaena veza sa partijskim radnicima u
Kuli, Novom Pejiem i Gojkom Bukincem, to je veoma oteavalo obnovu NOP-a u kulskom srezu. Jednom prilikom, kada je Mila bila u kui,
iznenada je uao, a da ga nismo blagovremeno primetili, moj stric Mihajlo Biljnja. Stigao sa salaa u kulskom ataru. Mila se nije neprimeena
mogla povui na tavan, pa sam je, u budaku pored naloene pei, pokrio
nekom krparom. Nisam se plaio strica, znao sam da je saraivao sa mojim ocem, ali pravila konspiracije nisu dozvoljavala bilo kakva irenja
poznanstva bez potrebe. Zbog toga sam utao. Stric nam je doneo namirnice, jer je znao da nam je vrlo teko posle hapenja oca i brata Velimira. Onda je ispod kouha izvadio kartu Istonog fronta, prostro je na
sto i poeo da mi objanjava dokle su Nemci stigli. Kradomice, ali sa zadovoljstvom, pogledao sam u budak. Video sam zajapureno i oznojeno
Milino lice. Nije ni bilo udno, bilo joj je vrue ispod krpare u uskom
prostoru pored naloene pei. Ali me umirio njen osmeh, bilo mi je jasno da je shvatila ta mi stric pria iako smo razgovarali rusinski. Nije
pogreila to je zakljuila da se nema ega bojati, ali iz budaka nije
izlazila.
Pri odlasku stric mi je rekao, u poverenju, da se kod njega kriju
dva partizana i da se jedan od njih zove Kurjak. Ispratio sam strica. Otiao je ne opazivi Milu.
Kad sam se vratio, Mila je bila ozarena od sree. Pripisivao sam to
zadovoljstvu to je sve prolo lepo. Ali, razlog je bio mnogo znaajniji.
Vlado, pa ti nema pojma ta je tvoj stric uinio za nas! Mi Kurjaka traimo ve godinu dana i nikako da uhvatimo vezu s njim.
Iste veeri Mila je otila u drugu bazu, ali se nakon dva dana vratila i pitala me da li mogu nacrtati skicu kulskog atara i strievog salaa.
Mogu, po seanju.
Sedi i nacrtaj.
Nacrtao sam paljivo skicu atara i strievog salaa i ucrtao liniju
i ugao pod kojim od ciglane, na periferiji Kule prema Crvenki, treba ei
oranje da bi se stiglo do strievog salaa (ilegalci se nisu smeli kretati
dugo po kolskim putevima linijama). Mila je tu skicu ponela sa sobom.
Ali se ponovo vratila, opet nakon dva dana.
Moe li da odvede dva druga na sala kod strica?
Mogu samouvereno sam odgovorio.
Ali to mora da bude sto odsto sigurno.
Odveu ih sto odsto sigurno.

 Pripremi se za sutra uvee. Jednog od drugova poznaje i

nasmeila se.
Sve se to deavalo u februaru 1943. godine.
Nestrpljivo sam oekivao drugove. Doli su neto posle 20 asova.
Mnogo sam se obradovao susretu sa Isom Sekickim Simom. Nismo se videli od kraja januara 1942, bio je kod nas sa sestrom Katicom i bratom
Mladenom kada su se povukli u ilegalnost. Upoznao me sa svojim drugom.
Ua pokaza na njega. Voloa predstavi mene i tako
mi naenu partizansko ime.
Posmatram nepoznatog druga. Visok, crnih gustih brkova, dobro obuen za put kakav nam predstoji, ali nije ba govorljiv. Dok sam se spremao za polazak i nervirao zbog prevelike majine brige da me to bolje
obue, njih dvojica su razgovarali tiho, stojei pored pei. Primetio sam
da Isa sa respektom razgovara sa njim. Odjednom, kao da su mi se noge
presekle! Od misli: Ako Isa sa njim tako razgovara, to mora da je neki
vii partijski rukovodilac". Istog trenutka sam izgubio dotadanju samouverenost da u zadatak obaviti uspeno. inilo mi se da neu pogoditi
put do salaa, u mislima mi se vrteo kao nepoznanica itav kulski atar,
uasno sam se oseao pri pomisli da mogu dovesti u pitanje ivote drugova . . . Kao da je primetio na meni tu naglu promenu, Isa ree:

Sta je, uzortirao si se?

Nisam nesigurno odgovorih, stidei se.
Ih, koliko puta se i ja uplaim kada neto radim po zadatku, ali
ga obavim ipak kako treba tei me Isa. Ne brini i ne razmiljaj o
tome, sve e se dobro zavriti. Ja u da vodim do kulske internice, koja
je otprilike u visini ciglane. Od ciglane vodi ti. Jasno?
Kako da ne, jasno mi je kao mrkla no odgovorih.
Kada si u stanju da se naali na svoj raun, onda e i zadatak
obaviti kako treba.
Oko ponoi smo stigli kod kulske internice, bez smetnji. Kod internice mi je Isa pomogao da se orijentiem. Interesovalo me samo to
kako se prua oranje ispod snenog pokrivaa. Kada sam to ustanovio,
odoka sam odmerio ugao od 45, poludesno gledajui u pravcu Crvenke.
Mahinalno sam ispruio ruku u pravcu kojim treba da se kreemo. Isa mi
tada ree apatom:
Sneg je pokrio oranje te e biti vrlo teko da proverava da nismo skrenuli sa pravog puta. Deder, pokai mi tano zamiljeni pravac.
Pokazah mu. Gleda i on u tom pravcu, pa polako die pogled ka
zvezdama opegavljenom nebu:
Jo samo da naemo zvezdu vodilju. Tek toliko, radi sigurnosti.
Kada odredi nau zvezdu, krenusmo preko oranja pokrivenog snegom
do kolena. Odmicali smo sporo, jer prtiti sneg nije lako, a pred nama je
desetak kilometara. Preli smo ih za neto manje od est asova.
Oko est asova ujutro, po magli, koja se bila spustila i smanjila vidljivost na desetak metara, stigli smo na jedan sala. Oseao sam da smo
na cilju, ali sala nije bio striev. Kako sada to proveriti? Bar da se vidi

na pedeset-sto metara, bilo bi mi lako. Ali ovako? Iz tog crnog trenutka

misli prenu me Isa:
Mi emo se skloniti iza kamare slame, a ti pokucaj na prozor i
pitaj domaina gde je striev sala i reen problem.
Pokucah. Na prozoru se pojavi domain. Upitah ga za striev sala.
Ali, ne lezi vrae, domain poe da me ispituje":
A ko si ti, sine?
Janko Edelinski slaem.
A ta e kod Mihajla?
Poslao me otac.
A to po ovoj pasjoj zimi? A, je 1', od kojih si ti Edelinskih? I
ja sam iz Krstura, moda poznajem tvog oca?
Ne verujem. Mi smo jue stigli iz ureva.
A, vi ste od onih koji su se preselili iz Krstura u urevo. Znam,
znam .. .
Pokuavam da iskoristim pauzu i da se udaljim od priljivog domaina, ali on opet:
I tako, kod Mihajla ide po ovoj cii zimi. E, pa, tu je on, odmah do mene. Nema stotinak metara. Obii plevaru pa e naii na ugaenu stazu. Ili, da ja izaem da ti pokaem. Priekaj, sad u da se obuem.
Ne treba. Nai u sam, hvala vam, samo vi leite, rano je jo . . .
I ne saekah dobroinitelja da mi pokae stazu. Jo bi mi samo to
trebalo.
Iza kamare slame stoje Isa i Ua. Smeju se, ali stavili dlanove na
usta. E, to mi je ve bilo previe.
ta je smeno, Iso? Ja sam se preznojio od straha . . .
Bilo nam smeno kako si se vrpoljio pod unakrsnim pitanjima,
ali si dobro odgovarao. I ja sam se preznojio kada ti je postavio prvo pitanje, bojao sam se da mu ne skree neto kao: ta te se to tie, ili slino,
to bi bilo opasno. Pobudio bi u oveku radoznalost i sumnju. Ovako je ispalo prirodno. E, pa, jesmo li na cilju?
Pogreili smo samo za stotinak metara.
Bolje reci pogreio sam ree Ua.
Kurjak kod strica na salau bio je Nova Peji, sekretar Mesnog
komiteta KPJ Kule i vrilac dunosti sekretara Sreskog komiteta. A Ua,
to sam saznao posle osloboenja, bio je Geza Tikvicki, lan Pokrajinskog
komiteta KPJ za Vojvodinu.
Istog dana sam otiao sa stricem Mihajlom u Ruski Krstur i odneo
poruku Josipu Racu. Stri je u Kuli kupio radio-aparat na baterije.
U rano prolee 1943. sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a Mladen Sekicki Zlata postavio me za sekretara aktiva SKOJ-a, ali sam i dalje izvravao kurirske zadatke. Jednog dana Mladen mi je doneo novac da orga-

nizujem kupovinu papira za partijsku tehniku, koja je u to vreme bila

smetena u bazi Centar", kod Radovana u Vrbasu. Pripreman je za
tampu dvobroj Slobodne Vojvodine". Naredio mi je da ne kupujem sav
papir odjednom, na jednom mestu, ve da to organizujem preko lanova
SKOJ-a. Svaki da kupi pomalo. Bilo mi je to suvie komplikovano i vremenski predugo. Stoga sam obukao kratke pantalone (tako sam, mali rastom, liio na dvanaestogodinjaka) i otiao u Stari Vrbas (stanovao sam
u Novom Vrbasu), uveren da me prodava u knjiari ne poznaje. Da budem to uverljiviji uao sam u knjiaru kada vie nije bilo kupaca i iskoristio znanje vapskog jezika. Pozdravio sam sa Hajl Hitler!", na to
me prodava ljubazno upitao ta elim. Rekao sam mu da me poslao gospodin umaher (rukovodilac Kulturbunda u Vrbasu) da kupim za ovoliko pengi" (stavio sam novac na tezgu) papira za getetner. Prodava mi
lepo spakuje papir, a ja na rastanku ponovo pozdravih firera" i zbriem.
Iste veeri sam odneo papir Mladenu.
Jednog dana, u maju 1943, Isa Sekicki Sima mi je dao jedno pisamce, naglasivi da je veoma vano da ga predam odreenoj vezi. Na
dvesta metara ispred putareve kue na cesti od vrbaske eerane prema
Kuli, tano u jedan as popodne, treba da stigne jedan drug sa biciklom.
Upitae me Da nemate moda pumpu za bicikl?" Treba da odgovorim:
Nemam, ali imam neto drugo."
Sutradan sam morao da idem u Stari Vrbas, na nadnicu kod tee,
da okopavam eernu repu. Pisamce sam stavio u arapu, stegnuvi je
gumom, da ne ispadne. Njiva sa repom nalazila se u srbobranskom ataru.
Radei, potpuno sam zaboravio na zadatak. U trenutku kada je protutnjao
beejski" voz, koji prolazi u dvanaest asova, setio sam se toga.
Skoio sam i bez rei potrao prema Starom Vrbasu. Vikali su za
mnom tetka i tetak. A ja sam samo mislio o tome da e se mojom krivicom prekinuti neka veza, a moda moe da bude i kobnijih posledica. Znao
sam da ne smem stati nijednog trenutka ako hou da stignem na vreme,
jer je preda mnom bio put ne krai od 12 kilometara. To treba da pretrim za jedan sat!
Kada sam uao u Stari Vrbas nastupila je kriza. Noge su me tako
bolele da mi se inilo da se miii cepaju, nedostajalo mi je kiseonika iako
sam disao otvorenih usta. Poto sam se bavio gimnastikom, znao sam za
takve miine krize i da ne smem stati. Moram krizu prebroditi trei,
u protivnom neu stii na vreme. Skratio sam put i kroz Vinograde izbio
na Slajz, pa preko fabrikog naselja stigao do eerane. Nisam uopte
znao koliko je sati. Izbivi na kraj eerane, video sam putarevu kuu i
cestu. Bila je prazna. Zakasnio sam, znai.
Od oajanja nisam znao ta da radim, ali sam, po inerciji, trao i dalje.
Vie me nisu bolele noge, nisam oseao umor. Samo sam se uasavao pomisli da sam zakasnio. I kada sam se ve pribliio mestu zakazanom za
sastanak, iza putareve kue sam primetio oveka koji gura bicikl. Ipak
sam stigao na vreme! Bio sam srean.
VLADIMIR

BILJNA

ETIRI KRVAVE GODINE

Poslije okupacije, aprila 1941, partijska organizacija u Lucu kod
Berana (Ivangrada) bila je veoma jaka i dobro organizovana. Sa komunistima i naprednom omladinom sela uestvovala sam na prikupljanju
oruja i u obuci i rukovanju njime.
OBILAZAK ZATOENOG BRATA U NISKOM ZATVORU

U tako tekoj situaciji, rijeila sam da poem u Ni da vidim brata

Mirka, koji je bio u zatvoru jo od 1936. godine. Poslije aprilske kapitulacije, domai izdajnici su niki zatvor predali Njemcima.
Za Ni sam pola dva dana prije ustanka u Beranama. To e biti, koliko se sjeam, 15. jula. Drugovi moga brata, komunisti, dali su mi 2000
dinara da ih uruim Mirku. Do Nia sam prola dosta dobro. Kada sam
stigla u Ni, ba u momentu kada je straar izveo Mirka do zatvorske kapije, priao je upravnik zatvora, neki Srbin, i u povjerenju mi rekao pred
Mirkom:
Sestro, grdna drugo, kako si dola u ovakvim prilikama? Zna li
ti da se u Crnoj Gori ratuje? Odmah se gubi kako zna.
Tek sam tada saznala da je ve poeo ustanak u Crnoj Gori, za koji
smo se pripremali cijelo proljee. I kad sam polazila, drugovi su mi rekli
da se to prije vratim, jer e brzo ustanak.
Kada je uo da je poeo ustanak u Crnoj Gori, Mirko je znao da e
uslijediti progoni i racije protiv naeg stanovnitva bilo gdje da se nalazi,
pa mi je rekao da odem kod Mikula Cemovia, koji je prije rata bio javni
tuilac u Niu, da kod njega prenoim i da sjutradan idem za Crnu Goru.
Tako sam i uradila. Zbog mene su Mikulu zatvorili i internirali za Njemaku.
U povratku sam do Vardita nekako i prola, putovala sam vozom,
ali je od Vardita bilo teko. Ni jesmo imali nikakvog prevoza za Priboj,
pa su nas, nekoliko putnika, primili u vojne kamione, koji su prevozili
Nedievu vojsku. Kamion u kojem sam ja bila vozio je Ljubo Garevi iz
Berana. Prepoznao me i pred nedievcima optuio:
Ne primajte je, ona je komunista.
No, nedievci su bili bolji od njega. Ja sam mu rekla u lice, pred
vojskom, da je on laov, jer sam udata ena, imam djecu i samo sluajno
sam se nala u Srbiji, pa urim kui kod djece. To me spasilo. Jedan mi
je vojnik pruio ruku i pomogao mi da se popnem, tako da Garevi nije
ni primijetio da sam ula ba u njegov kamion.
U Prijepolju smo morali da siemo iz kamiona. Tu sam ostala sama.
Oko mene je bilo uasno.Vojska velika i juri na sve strane, sve je upueno protiv komunista i Crne Gore. Najednom se na prozoru oblinje
zgrade pojavi ena i mahnu mi rukom, daje mi znak da je saekam. Zenu
nijesam prepoznala, pa sam se uplaila, ali saekala sam je. Brzo je sila,
prila mi bez pozdrava i rekla:

 Milka, doi ovamo.

Pola sam bez rijei. Provela me kroz neku veliku konjunicu, iz
koje smo izbili na obalu Lima. Tu smo se upoznale. Zvala se Zagorka,
predratni profesor u Beranama. Poznavala je Mirka, moju porodicu i mene,
ali ja nju nijesam znala. Uto je stigao jedan mladi s provizornim amcem od dvije-tri daske i prebacio me na drugu stranu Lima. Prilikom
ulaska u amac, izula sam se, ali kad sam dospjela na drugu obalu i iskrcala se, u urbi sam zaboravila obuu i bosa nastavila put ka Brodarevu. Dva ovjeka su me proganjala veoma dugo. Ipak sam im umakla
i u mrak stigla u Brodarevo. Tu sam naila na partizane.
Poto sam se sporazumjela s njima, nastavila sam put prema Bijelom Polju, bosa, gladna i iznurena. U Bijelo Polje sam stigla nou. Naila sam na partizansku strau. Sproveli su me u tab sektora, sasluali
me otkuda sam tu, ali mi nijesu mnogo vjerovali, pa sam prespavala uz
strau. Sjutradan, kada su saznali o meni, izvinili su mi se i dali mi da
povedem vojnikog konja, kojega je trebalo da predam u Beranama. Na
njemu nije bilo nikakve opreme. Kada sam dola u Zaton, uslijedio je napad muslimanskih bandi na pravoslavno stanovnitva. Nastao je jauk, plotuni iz puaka, paljevina kua. Narod je bjeao prema Limu, traei spas
na drugoj njegovoj obali. I ja sam pola prema Limu. Kada sam dola na
obalu, sa suprotne strane me pozvao neki ovjek s bradom:
Milka, dri se konju o rep i desnom rukom plivaj.
Tako sam i uradila. Kada sam prela na drugu obalu, priao mi je
Radomir Mitrovi i rekao mi da me eka i da zna za moj dolazak. Upuen je od drugova iz Berana. On mi je ukratko ispriao da mu je na Jasikovcu strijeljan brat Mileta s jo osam drugova i kako je tekao ustanak u
Beranama. Bila sam zadovoljna to sam vidjela djelo Partije i da se ostvaruju nae ideje i planovi. Zaboravila sam na sve muke i stradanja koje
sam preivljavala ba tih dana. Sada sam se nala u slobodi. Ali Mirko
mi je srce parao. On je ostao u rukama zlog krvnika.
Konja sam predala bratu Miomiru u Beranama, a zatim sam se, poslije kratkog oporavka, prikljuila drugovima i poela da izvravam zadatke. Do ponovnog napada Italijana i kvislinkih bandi na nau slobodnu
teritoriju, mi smo radili u selu i okolini.
Poslije ponovne okupacije Berana i ostale nae slobodne teritorije,
nastale su teke pometnje. Poeli su progoni od strane okupatora, predvoenih domaim izdajnicima. pijuni su Italijanima po selima pokazivali,
prije svega, kue i porodice komunista, a onda simpatizera ustanika i svih
naprednih ljudi. Racije su bile nemilosrdne. Ljude, ene, djecu, starce
masovno su odvodili u logore, a kue palili i pljakali. Italijani su osnovali logor u svakom selu, pored onih u gradu, kao sabirne centre, odakle su
logorae transportovali u italijanske i albanske logore.
Moja porodica preivljavala je sve strahote racija. Miomir, koji je
bio komandir ete u Komskom odredu, povlaio se s vojskom prema BjeIasici. U tom pravcu smo se povlaili i ja i Magda i tamo ostale sve do polaska na Pljevlja. U kui su mi ostali otac, majka i sestra Milijana. Njih
su Italijani odmah zatvorili i otjerali u zatvor u Haremima.

FORMIRANJE BATALJONA MILO MALII" I NAPAD

NA PLJEVLJA

Rano izjutra 7. novembra 1941. u bistrikim kanjonu, na mjestu zvanom Luka (krevita livada ispod sela Praevca), prikupili su se svi odredi
i sve partizanske grupe. Na svean nain borci su stali u stroj, po jedinicama. Pozdravili su nas i govorili nam, koliko se sjeam, Milan Ku,
oko Pajkovi, Savo Joksimovi i jo neki drugovi. Tu je formiran partizanski Bataljon Milo Malii", i njegovi borci su sveano poloili partizansku zakletvu. Potom su nam saoptili da treba da idemo u napad na
Italijane u Pljevljima. Formirane su ete i vodovi i demokratskim izborom postavljeni komandiri, komesari i sve rukovodee osoblje. Mene su
odredili za glavnog bolniara u bataljonu. U mojoj sanitetskoj grupi bilo
je jo nekoliko drugova. Poto smo zavrili sve to, izveden je prigodan
program od nekoliko patriotskih skeeva i recitacija. S posebnom smo
panjom pratili komad Kosovka djevojka". Glavna junakinja u drami
bila je Dobrila Ojdani.
Sa zbora smo odmah krenuli put Pljevalja. Poli smo preko Konjska i Bjelasice i drugi dan stigli u Podbie kod Mojkovca. U Podbiu
je organizovan zbor, koliko mi se ini, svih boraca iz Kolaina, Mojkovca i naeg bataljona koji su se spremali za napad na Pljevlja. Zborom
je rukovodio Savo Joksimovi i dugo nam govorio o vojnoj i politikoj
situaciji u nas i u svijetu, a najvie o predstojeem napadu na Italijane
u Pljevljima. Poto na otvorenoj poljani nije bilo pogodnog objekta s
kojeg bi se moglo govoriti velikoj masi okupljenih boraca, Savo se popeo
na jednog konja i govorio je sa samara, u stojeem stavu. U rukama je
drao sablju i s njom nas zvao u ljuti boj, pozivajui se na junake podvige naih oeva i djedova i zaklinjui nas da ni mi ne budemo gori.
Sa zbora smo krenuli niz Taru prema Dobrilovini i Pljevljima. Nou
smo logorovali u selima, a danju putovali. U blizinu Pljevalja stigli smo
nekoliko dana prije napada, pa je moja jedinica logorovala u selu Maou, a ja sam sa grupom boraca bila smjetena u kui uitelja ordija
Peruniia. Uoi 1. decembra poli smo u napad na italijanski logor. Dok
smo prilazili gradu, Italijani su osvijetlili raketama cio teren i otvorili
ubitanu vatru iz topova i iz sveg naoruanja koje su imali. Tek to je
moja jedinica pod borbom prila jednom mostu, neprijatelj je otvorio
uragansku vatru i tada je palo dosta naih drugova. Morali smo izvlaiti
ranjenike. Nareeno mi je da se odmah povuem u Kiu, gdje smo u
prihvatilitu previjali ranjenike koliko smo mogli, jer ni jesmo imali sanitetskog materijala. A iz grada je, s bojita, pristizalo mnogo ranjenika.
Mi smo ih odmah upuivali u Maou, a odatle prema Zabljaku, dublje na
slobodnu teritoriju.
Poto napad nije uspio, jedinice su se prikupile u Maou, kod kue
orija Peruniia, gdje je odran kratak zbor naeg bataljona. Komandant i politiki komesar su, pored ostalog, traili dobrovoljce za Prvu
proletersku brigadu. Javili su se moj brat Miomir Veovi, Duan i Dimitrije Nedi i ja. Poslije ovog zbora, krenuli smo ka Zabljaku, a dobro-

voljci su ostali u Maou. Mene su poslali sa jedinicama u abljak, gdje

sam i dalje bila bolniarka, u ekipi partizanske ljekarke Rue Rit, koja
je po nacionalnosti bila Jevrejka.
U Zabljaku je bilo oko 200 ranjenika rasporeenih po privatnim
kuama. Ljekara je bilo malo. Uz doktorku Ruu, bio je jo samo jedan
ljekar, Italijan, koji je dobro radio, a kako je dospio ovdje, nisam znala.
Bolnikog osoblja bilo je dosta, ali malo strunog. Uslovi lijeenja bili su
vie nego teki. Sanitetskog materijala i medikamenata nije bilo. Najtee
je bilo ljekarima. Operacije i sve hirurke intervencije morali su da obavljaju primitivnim sredstvima, pod svjetlou petrolejki. I ljekari i sve bolniko osoblje bdjelo je nad ranjenim drugovima i danju, i nou, bez odmora. Za umor nijesmo znali. Najtee su nas pogaali uasni prizori ranjenih drugova: bez oiju, nogu, ruku, bez dijelova tijela, umirali su na
naim rukama. Kod ranjenika je vladao visok komunistiki moral. Svi su
i pod najstranijim mukama pjevali. Milu elebiu, s Cetinja, obje su
noge odsjeene strojnicom preko butina. Ali je on i u takvom stanju, u
sjedeem stavu, neprestano pjevao borbene pjesme, kao: Zbijamo se
drug do druga, naa borba bie duga" i jo mnogo drugih.
Jedne noi nestalo mi je staklo s petrolejske lampe, i to iz bolnike
sobe u kojoj su bili najtei ranjenici. Morala sam odmah da potraim staklo u susjednim kuama, jer su ranjenici bili u mraku. U putu sam srela
ovjeka u surom durmitorskom odijelu. U pratnji jednog partizana jahao je na konju. Zapazila sam da je bio mali rastom, mrav i buljavih
oiju. Skinuo se s konja i uputio ba u sobu gdje sam pola da traim
staklo. Na spoljnim vratima bio je straar, a takoe i ispred sobe u koju
je ovaj ovjek uao. Kada sam prila straaru i traila da uem u sobu,
on mi nije dao. Ali je onaj ovjek, kad je uo prepirku izmeu mene i
straara, doviknuo iz sobe straaru:
Pusti je, neka ue.
Ula sm i pozdravila ga sa Smrt faizmu!". On mi je otpozdravio
vojniki: Sloboda narodu!". Zatim me je pitao ta hou. Poalila sam mu
se da mi je nestalo staklo sa lampe iz sobe tekih ranjenika i da su u mraku, pa ga moram nabaviti. On je bez razmiljanja naredio jednom drugu
da mi se odmah da staklo. I dobila sam ga. Pri izlasku straar se smijao
mom slobodnom ponaanju i upitao me da li znam ko je ovaj ovjek. Odgovorila sam mu da ne znam, ne poznajem ga.
E, ovo je drug Moa Pijade.
Ja sam se zgranula, a malo i postidjela to sam bila tako slobodna,
ali sam bila i srena to sam vidjela tog uvenog druga Mou.
DOGAAJI U LUDNICAMA

Negdje sredinom januara 1942. naredili su nam iz taba da napustimo abljak Dobrila Ojdani, ja i laki ranjenik Vojo Peri i da se javimo naem tabu u Lubnicama. Nas troje smo se iz Zabljaka uputili ka
Mojkovcu. Putovali smo nekoliko dana preko Sinjajevine, savlaujui du-

boki snijeg i namete, veliku hladnou i glad. U Mojkovcu smo nali Maksima Vukovia. On nam je sjutradan dao pratnju od dva naoruana druga, koji su nas otpratili do ikog jezera, da bi nas zatitili od etnika,
koji su se tada ve poeli organizovati, napadati iz zasjeda i ubijati nae
drugove.
U Lubnicama smo se javili tabu. Drugovi su nas primili, a zatim
rekli da idemo svaki na svoj teren i da se tamo javimo odgovornim drugovima. Ja sam prekonaila kod Mihaila Ojdania i ujutro pola u selo
Luac. Na Meurijei sam vidjela veliki zbjeg. Svratila sam i tu nala
oca i dvije sestre. Majka mi je, rekoe, ranjena odvedena u Albaniju. Najzad sam stigla u Bataljon Milo Malii".
Cetiri-pet dana je luaka grupa od dvadeset-trideset boraca, kojom
je rukovodio Milan Ku, boravila na terenu. Osmatrali smo teren i pokrete etnika i Italijana, jer smo znali da e nas uskoro napasti etnici.
Uspostavili smo veze sa naim drugovima i porodicama i preko njih smo
se obavjetavali o kretanju i namjerama neprijatelja. Dobijali smo i neto
brane za jedinice i zbjeg u Gornjim selima. Prilikom obilaska terena, kad
god je to bilo mogue, drugovi su nas uili rukovanju orujem i ponaanju
u borbi.
Osobito su mi ostali u sjeanju vojno-politiki asovi, koji su trajali po cio dan, na letnjem katunu, u kui Milivoja Radievia, na planini
Sokolu. Uili su nas i gaanju iz puaka, pukomitraljeza, mitraljeza i upotrebi runih bombi. Na politikim asovima su nas upoznavali s namjerama naeg novog neprijatelja, domaih izdajnika etnika, koji su se ve
bili organizovali i poeli oruanu borbu protiv nas. Zato smo se i spremali da njihov tab i mobilisanu grupaciju u selu Zaostru napadnemo
i unitimo. Znali smo da su se tamo okupili bivi oficiri, andarmi, policajci, propali politiari, svi profaistiki orijentisani, koji su u aprilskom
ratu izdali svoju zemlju i dobrovoljno postali sluge okupatora i izdajnici svoga naroda. Nou smo se vraali na svoje dunosti. Oekivali smo
nareenje za napad na etnike i tab njihovog vojvode" Pavla uriia
u selu Zaostru.
Za napad etnika na nau slobodnu teritoriju u Gornjim selima nijesmo znali. Pogotovu ne u tim januarskim danima, kada je snijeg napadao vie od jednog metra, kada se temperatura sputala i do 30 stepeni
ispod nule. Tek 25. januara uvee dobili smo pismo u bazi na Meurijei
od naih simpatizera iz Luca da e nas ujutro rano napasti etnici. U
pismu je stajalo da napad sigurno oekujemo, jer su tog dana poslije
podne primijeeni etnici kako se okupljaju i odlaze na poloaje prema
Gornjim selima. Ovo je pismo meni urueno, donijela ga je uz veliki rizik djevojica Zorka Radievi, kerka pokojnog- Mirka Radievia, naeg
saradnika i prijatelja.
Pismo nijesam mogla odmah da uruim drugovima, jer su bili na
poloajima i drugim zadacima. Poslala sam jednog druga u Praevac po
Sekulu Popovia i brata Miomira. Oni su odmah doli, jer su oekivali
novosti. Dala sam im pismo. Proitali su ga i nijesu pokazali neko interesovanje. Smatrali su da je to samo neija provokacija i poli su ka po-

loajima i na izvrenje drugih zadataka, koje su dobili ba u to vrijeme

od taba iz Lubnica. Miomir je poao za Policu da dovede Poliki partizanski odred da bismo se koncentrisali za napad na Zaostro. Da li je
tab u Lubnicama znao za najavljeni napad etnika nije mi poznato. Znam
da su bile upuene jake predstrae na Konjsko, Debeljak, Bratonjin vrh,
Vuu i na druge vanije prilaze Gornjim selima. Mi smo u bazi na Meurijei imali zadatak da spremamo hranu za nae jedinice. Pekli smo hljeb
i kuvali meso skoro cijelu no.
Ujutro 26. januara, zaista, je uslijedio napad etnika sa svih strana.
Borba se otvorila svuda oko nas. etnici su se pojavili u gustom streljakom stroju niz Planicu, Debeljak i Bastake strane. Puljo Stojanovi je
iz tekog mitraljeza breda" davao jak otpor sa kose u Ranko vom dolu,
u podnoju sela Bastasa. Ali i to je bilo za kratko. Pod jakim pritiskom etnika povlaili su se i Puljo i cijela njegova grupa ka rijeci Bistrici. Moja
grupa se iz baze na Meurijei, nazirui veliku opasnost, povukla preko
ume ka Lubnicama. Mislili smo da su Lubnice slobodne. U bjekstvu su
me etnici prepoznali, zvali imenom i prijetili uz pucnjavu. Na nas dvije
drugarice prosuli su se pravi plotuni. Ja sam ranjena u desnu ruku, ali
mogle smo da bjeimo. Izbile smo na Trenjicu, u zaselak Lubnicu, i
naile na crnovrke etnike. I oni su zapucali na nas. Tek tada smo shvatile
da je oko sela Lubnica zatvoren obru. Od oruja sam imala samo runu bombu, kragujevku, u bolnikoj torbici. Znala sam da je sada trenutak da je upotrijebim. Ali kako. Desna ruka mi je ve natekla i
pocrnjela.
Prole smo kroz Lubnice. U putu nijesmo naile ni na koga. Sve je
bilo pusto. Samo je grmjela borba oko sela. Kada smo dole negdje na
vrh sela, do posljednje kue, naile smo na etniki tab. Pojavila su se
dva poznata etnika. Oni su nas pratili i ranije, prepoznali nas i teko ispsovali, ali na kraju su nas pustili i rekli:
Gubite se za partizanima uz ovaj potok.
Nas dvije (Danica Pei iz sela Luca i ja), zaista smo pobjegle uz
potok, kako su nas nauili etnici i izbile na ljetni katun Pojatite. Lubnice su ostale daleko iza nas i etnici koji su u kolonama ulazili u selo.
Na brdu Kuli, suprotno od nas, vidjele smo veliku grupu etnika. Odahnule smo, jer nam je na domaku, oko 1000 metara od nas, bila uma. Ja
sam zadovoljno rekla Danici:
E, evo, umakosmo etnicima i opsovala ih. Ali, evo teke muke,
ko je mogao i slutiti da je zasjeda od tri etnika ispred nas. Oni nas izdaleka prate i ekaju. Odjednom su se pojavili iz dubokog snijega i prili
nam sa uperenim pukama. Kosto Zeevi, iz Peaca, i Radovan Dubak,
iz Crnog Vrha, obojica bivi andarmi, htjeli su da nas na mjestu ubiju,
ali im ne dade neki Vlahovi, iz Kolaina.
Ne, neemo ih mi ubiti, no emo ih odvesti u tab, kako su nam
i rekli, a oni neka rijee to e s njima veli.
Vidje da sam ranjena, taj Vlahovi, pa se ponudi da me previje i da
mi da svoju konu rukavicu. Sve sam to odbila, jer sam oekivala najgore,
a ast mi nije dozvoljavala da primim njihovu milost.

NA SASLUANJU KOD PAVLA URlSlCA

Odatle su nas poveli niz okomitu stranu, ka Sudolu, a od rijeke smo

se u brzom hodu peli ka brdu Dubu. Na Dubu je bio njihov komandant
Pavle urii i veliki broj etnika s lakim i tekim naoruanjem. Kada
su nas priveli Pavlu, drugih partizana tu nije bilo, shvatile smo da smo
samo nas dvije zarobljene. Pavle se prvo obratio meni:
Koja si ti? pitao je strogo.
Ja sam Milka Veovi, iz Luca rekla sam.
Ne, nijesi ti Milka Veovi, ti si Dobrila Ojdani, bila si sa mnom
na Turke na Cmiljevii.
Nijesam ja Dobrila, evo ovdje ima mnogo naih ljudi koji me
poznaju rekla sam.
A poznaje li ti mene? upitao je.
Ne, samo su mi rekli da me vode kod vojvode Pavla uriia.
ije je ovo oruje? dohvatio se za redenike sa mecima na prsima.
Italijansko rekla sam bez razmiljanja.
Protiv koga se ti bori? pita me.
Protiv njemakih, italijanskih i albanskih faista odgovorih.
A ko smo mi, ta misli?
Priao mi je otac o prvim etnicima da su se borili za slobodu
rekla sam, jer drugo nijesam smjela rei.
E mi smo to Pavle e zadovoljno i viknu patroli:
Vodite ih tamo.
Dva-tri bradata etnika poveli su nas u neku uvalu, koju do tog
momenta nijesam primijetila. Kada smo dole tamo, stale smo uasnute.
U stroju po jedan stoji oko 40 razoruanih partizana, a njihove puke postavljene ispred njih. Na elu stroja Radmila Nedi, predratni komunista.
Kada sam prilazila nijemom stroju, nijesam izdrala da ne zakukam:
Kuku mene, ta bi sa vama, drugovi? Mnogo njih je iz glasa
odgovorilo pred delatima:
Drugarice, zamrzio nam je oruje, nita nijesmo mogli uinjeti.
Nasta tajac. Mene i Danicu odvedoe do Radmile.
Ispred stroja partizana, stajao je Ljubo Mini, predratni sudija, veliki faista jo tada. Po zlu ga i poznajem. Sudio je 1936. zbog pogibije
andarma u selu Pecima meni, sestri Magdi i bratu Mirku. Taj zli
Ljubo izgledae strano, kao pravi divljak. Imao je po dva prednja isturena zuba u obje vilice, pa je izgledao kao zvijer. Na glavi je imao neku
kapu s rogovima, na kapi veliki etniki grb, okolo zabodene peruke,
nekakvi roii, ko zna od ega i zato. Bijae u oficirskoj uniformi, s
kabanicom. Prsa mu prekrivahu redenici u oba pravca, oko pasa pitolj,
u ruci puka, a u izmi np. U nijemoj tiini on prie stroju i zgrabi Mila
Vlahovia. Izvue ga ispred stroja. To mu je bio kum, Ljubo ga je krstio.
Poeo je da ga tue kundakom po glavi i vie:
Kume, ubiste li mi familiju u Kolainu.
Krvav do peta Milo odgovori:

 Ne, tvoju familiju nijesmo takli, svi su zdravo i dobro. Daj mi

tvoje kurire da poemo u Kolain i da ti familiju ovdje dovedem, a
molim te, oslobodi Kolaince, jer oni nijesu krivi. Ja sam komunista i ja
sam ih doveo. Sa mnom uradite ta hoete, samo njih pustite.
Ali se delat nije osvrtao na Milov odgovor, i dalje ga je udarao kundakom po glavi. Milo je tri puta padao u nesvijest i opet ustajao. To je trajalo dugo, ini mi se vjeno. Kada premlati Mila, Ljubo se okrenu jednom
ranjenom partizanu, koji leae u krvi i dubokom snijegu, izvadi pitolj
i tri puta opali u ranjenika. Vidjesmo tijelo kako se samo stee i skupi
u gomilu mesa. Sve gledamo, stojimo i ekamo ono to su doekali Milo
i ranjeni drug.
Ali tu nas ipak ne ubie. Potjerali su nas u Lubnice, a odatle na Bastase. Pratila nas je masa etnika. U Bastasima su nas zaustavili. Tada se
zau plotun puaka. Vratie nas ponovo u Lubnice. U putu pitamo jednog
poznatog etnika, koji je svuda pokazivao simpatiju prema nama, ta se
to deava u Lubnicama. On kradom prie nama i tihim glasom ree:
Zlo e biti, stigli su kuriri iz Srbije od Drae, sa nareenjem da
se strogo potuje njegov stav kada se radi o partizanima.
Pitam ga kakav je to stav. A on veli:
Da se ubije svaki partizan koji se uhvati. Zato se etnici u Lubnicama vesele.
U Lubnicama su nas strpali u kuu Ljuba Obradovia, a oko nje
postavili jake strae. Zatvorili su kapke na prozorima, a jedan od etnika,
predratni uitelj ujo Pajkovi, uao je u kuu i poeo da nas maltretira.
Zgrabio je Mihaila Popovia, iz Luca, za al oko vrata i poeo da ga davi.
Potom je naloio ar na sau, unio ga u jednu od soba i htio da nas pogui.
Uto je uao drugi etnik, predratni andarm Petar Glogovac, izbacio vatru napolje, otvorio prozore, a nas istjerao van i potom odveo u etniki
tab, koji je s Pavlom uriiem bio smjeten u kui Milisava Ojdania.
Slijedilo je sasluanje. Ja sam eljela prva da poem na sasluanje,
pa sam se progurala do vrata sobe u kojoj je bio Pavlov tab. Drugovima
sam rekla da paze ta e biti sa mnom, a ko moe neka bjei, jer smo gotovi. U to su se otvorila vrata i straari pozvae Radmilu Nedi. Ja sam
ugrabila prva i ula, a za mnom i Radmila. Poe sasluanje. Pavle je pitao: ko sam, jesam li komunista, jesam li skojevka, odakle sam dola prije
neki dan. Kada sam rekla da sam dola sa Rudoga, pitao je ko dri Rudo,
ima li partizana i gdje smo probali neko oruje? Zatim je upitao ko je priao da e od njegove koe praviti opanke i znam li neku pjesmu o Pavlu
uriiu. Kada je na sva ta i druga pitanja dobio negativne odgovore, on
izvadi papir iz depa i dade mi da proitam. itala sam naglas: Ubiemo
sto etnika i jo Pavla izdajnika. . ."
Tada ustade Ljubo Mini i zapita da li ga poznajem. Kada sam mu
rekla da je on Ljubo Mini, sudija koji je sudio mome bratu, sestri, meni
i ostalim komunistima 1936, pitao je gdje mi je brat Mirko. Odgovorila sam
mu da je interniran za Njemaku. On je na to rekao:
Nai emo ga, nai, ubio nam je najboljeg vojnika (mislei na
poginulog andarma u selu Pecima).

U razgovor se umijeao i Marko Vukovi iz Luca:

Eto, vidite ta pria Milka komunista.
I ti si komunista odgovorila sam mu. Tebi sam donosila ruske knjige, koje ti je slao moj brat Mirko.
Ne oekujui ovakav moj odgovor, on je uplaeno gledao oko sebe.
Na to su se svi lanovi etnikog taba okrenuli put njega i smijui mu
se govorili: A i ti si taj Mirkiu. I ti si taj. Time su zavrili sa mnom.
Pored mene je na red ekala Radmila. Odmah su je u mom prisustvu napali nazivajui je svim i svaim. A mene su istjerali.
Kada sam izala sa sasluanja, napolju sam naila na svezane: Miloa D. Popovia iz Luca, starog oko 15 godina, i Duana M. Golubovia,
iz Banjevca, koji je, takoe, bio mlad. Poslije kratkog vremena priao je
istaknuti etnik Radosav Joksimovi, odvezao i poveo Duana, poto mu
je bio kum (Duan je interniran za Italiju i tamo strijeljan), a Miloa je
ostavio s nama. Znai za strijeljanje. Mukarce su odmah sa sasluanja
nekuda odvodili. Mi smo u sobi ule plotune puaka i mitraljeza oko est-sedam sati uvee. Dakle, strijeljanja su tada poela i trajala cijelu no.
Mi te kasnije plotune nijesmo ule, jer su nam zatvorili prozore, a u tabu
je bilo buno veselje. Pred zoru su uzeli mene i Radmilu i poveli u Kurikue, pa preko Glavaa i Vue za Zaostro.
Zatvorili su nas u kui oa Radnia, na kraju sela Zaostra. Pazila
nas je cijela porodica. Krijui od straara, dodavali su nam neto od hrane
da bismo ostale ive. Sasluavao nas je Vaso urii, brat Pavlov. Sasluanje je trajalo po cio dan, pa smo od iznemoglosti padale u nesvijest. U
ovoj kui smo ostale nekoliko dana, a poslije su nas prebacili u koaru
brata Doja Radnia. Kod nas su priveli jo nekoliko drugova: Radomira
Jovanevia, Miljana Vukovia, Vasilija Peruniia, iz Pljevalja, Duana
Miovia, Vlada Peia, advokata, koji je doao iz Beograda da se prikljui partizanima, jednog Pekovia iz Bijelog Polja i Milisava Merdovia iz
Kurikua. U toj straari smo ostali do sredine aprila, bez iega, leei na
goloj zemlji, guei se od vlage i tjeskobe.
SVEZANI POTPUKOVNIK U ZATOENIKOJ KOLONI

Jednoga aprilskog dana dooe etnici s lancima, povezae nas po

dvoje i povedoe do manastira urevih stubova, a odatle na Grdinsko
polje kod Berana. Tamo se odravao etniki zbor. Odatle su nas pjeice
preko Trenjevika poveli za Kolain. Prenoili smo u Andrijevici u kui
etnikog komandanta Ljuba Vukievia. U toku nou su uli etnici sa
jednim civilom. Jedan od etnika udario je nogom Miljana Vukovia i pokazao ga civilu, govorei mu:
Evo ti krvnika. Ubio ti je brata (direktora gimnazije u Pljevljima).
Miljan i mi gledali smo ta e dalje biti. Ovaj civil je priao Miljanu
i pitao ga kako mu je ubio brata, ko je naredio i kako je do toga dolo. Miljan mu je ispriao:

 Kad smo pod italijanskim rafalima upali u pljevaljsku gimnaziju,

nali smo direktora gdje iz kancelarije telefonom zove Italijane i obavjetava ih o svim naim kretanjima i akcijama. Kad je to vidio na komandir, naredio je da ga odmah ubijemo. I ja sam ga ubio. Odijelo sam naao
u ormaru, ne znam ije je bilo i obukao sam ga.
etnici su hukali civila da ubije Miljana i da osveti brata. Ali je
ovaj odgovorio da ne moe svetiti brata na ovom mladiu, jer on je, kao
vojnik, samo izvrio nareenje.
Takva je svaka vojska rekao je. I ja bih morao raditi to
i on, morao bih da izvravam nareenje. etnici su ga, udei se, gledali, a ubrzo zatim izali i do zore nas ostavili na miru.
Ujutro smo s kolonom od tri hiljade etnika nastavili put preko
Trenjevika za Kraljske Bare. Tu smo se zaustavili. Odmah mi je pao
u oi jedan oficir kako svezan stoji na gomili ubriva. Oko njega se okupilo mnogo etnika, koji su ga pljuvali i psovali. Kada su se etnici razili, prila sam mu i pitala ga ko je on. Rekao mi je da se zove Radisav
Radevi i da je potpukovnik jug'oslovenske vojske. Doao je veli iz
Beograda i prikljuio se partizanima. Dao je top Miomiru Veoviu i Vladimiru Ojdaniu da ga ponesu na front na Cmiljevicu protiv muslimanskih
i albanskih kvislinga. S obzirom da je bio u godinama, drugovi su ga vratili u pozadinu. Kada su etnici uzeli vlast, on se sklonio u umu. Za nesreu dola mu je kerka iz Beograda, koja mu je donosila hranu. etnici
su je pratili i starog potpukovnika iznenada uhvatili.
Kad smo krenuli za Kolain, svezanog Radevia su ubacili u nau
kolonu. Ispred Kolaina, na nekoj poljani, kolona je zastala. Donijeli su
konopce i preko lanaca ponovo nas vezali. Kako smo bili povezani po dva,
konopcem su dva prva vezali za druga dva, i tako redom do posljednjih.
Na taj nain cijela naa grupa nala se na jednom konopcu. Potpukovnik
Radisav je bio na elu kolone. Kada su to obavili, priao mi je etnik ukan
uki iz Budimlje i rekao:
Ti mora da vodi potpukovnika. Poto sam ja to odbila, priao je Radmili. Nita joj nije rekao, nego je odvezao, izveo iz kolone i postavio ispred potpukovnika Radevia. Povezao je nju i Radisava onako
kako smo i mi bili vezani. Radmila je vidjela ta oni hoe, pa je odvezala konopac i skoila pored puta govorei:
Strijeljajte me, neu da ga vodim. Zbunjen, Radisav me je
upitao ko je ova djevojka? Kad sam mu rekla ija je, on e:
E njen je otac bio moj ak. A zatim se okrenuo meni i kazao:
Uzmi konopac, mala, i vodi me. Nije to nita, tako se mora, ja znam
zato ginem.
Radmili su prili etnici i na silu je ubacili u kolonu, svezali je ponovo za Radisava i sve nas potjerali za Kolain. Kada smo stigli ispred
zatvora u Kolainu, na terasi se pojavio etniki vojvoda Pavle urii i
kao ukorio one koji su tako priveli potpukovnika Radevia. Na to mu jedan od etnika iz gomile dobaci:
Po vaem nareenju, vojvodo.

U razgovor se umijeao i Marko Vukovi iz Luca:

Eto, vidite ta pria Milka komunista.
I ti si komunista odgovorila sam mu. Tebi sam donosila ruske knjige, koje ti je slao moj brat Mirko.
Ne oekujui ovakav moj odgovor, on je uplaeno gledao oko sebe.
Na to su se svi lanovi etnikog taba okrenuli put njega i smijui mu
se govorili: A i ti si taj Mirkiu. I ti si taj. Time su zavrili sa mnom.
Pored mene je na red ekala Radmila. Odmah su je u mom prisustvu napali nazivajui je svim i svaim. A mene su istjerali.
Kada sam izala sa sasluanja, napolju sam naila na svezane: Miloa D. Popovia iz Luca, starog oko 15 godina, i Duana M. Golubovia,
iz Banjevca, koji je, takoe, bio mlad. Poslije kratkog vremena priao je
istaknuti etnik Radosav Joksimovi, odvezao i poveo Duana, poto mu
je bio kum (Duan je interniran za Italiju i tamo strijeljan), a Miloa je
ostavio s nama. Znai za strijeljanje. Mukarce su odmah sa sasluanja
nekuda odvodili. Mi smo u sobi ule plotune puaka i mitraljeza oko est-sedam sati uvee. Dakle, strijeljanja su tada poela i trajala cijelu no.
Mi te kasnije plotune nijesmo ule, jer su nam zatvorili prozore, a u tabu
je bilo buno veselje. Pred zoru su uzeli mene i Radmilu i poveli u Kurikue, pa preko Glavaa i Vue za Zaostro.
Zatvorili su nas u kui oa Radnia, na kraju sela Zaostra. Pazila
nas je cijela porodica. Krijui od straara, dodavali su nam neto od hrane
da bismo ostale ive. Sasluavao nas je Vaso urii, brat Pavlov. Sasluanje je trajalo po cio dan, pa smo od iznemoglosti padale u nesvijest. U
ovoj kui smo ostale nekoliko dana, a poslije su nas prebacili u koaru
brata Doja Radnia. Kod nas su priveli jo nekoliko drugova: Radomira
Jovanevia, Miljana Vukovia, Vasilija Peruniia, iz Pljevalja, Duana
Miovia, Vlada Peia, advokata, koji je doao iz Beograda da se prikljui partizanima, jednog Pekovia iz Bijelog Polja i Milisava Merdovia iz
Kurikua. U toj straari smo ostali do sredine aprila, bez iega, leei na
goloj zemlji, guei se od vlage i tjeskobe.
SVEZANI POTPUKOVNIK U ZATOENIKOJ KOLONI

Jednoga aprilskog dana dooe etnici s lancima, povezae nas po

ivoje i povedoe do manastira urevih stubova, a odatle na Grdinsko
polje kod Berana. Tamo se odravao etniki zbor. Odatle su nas pjeice
preko Trenjevika poveli za Kolain. Prenoili smo u Andrijevici u kui
etnikog komandanta Ljuba Vukievia. U toku nou su uli etnici sa
iednim civilom. Jedan od etnika udario je nogom Miljana Vukovia i pokazao ga civilu, govorei mu:
Evo ti krvnika. Ubio ti je brata (direktora gimnazije u Pljevjima).
Miljan i mi gledali smo ta e dalje biti. Ovaj civil je priao Miljanu
pitao ga kako mu je ubio brata, ko je naredio i kako je do toga dolo. Mijan mu je ispriao:

 Kad smo pod italijanskim rafalima upali u pljevaljsku gimnaziju,

nali smo direktora gdje iz kancelarije telefonom zove Italijane i obavjetava ih o svim naim kretanjima i akcijama. Kad je to vidio na komandir, naredio je da ga odmah ubijemo. I ja sam ga ubio. Odijelo sam naao
u ormaru, ne znam ije je bilo i obukao sam ga.
etnici su hukali civila da ubije Miljana i da osveti brata. Ali je
ovaj odgovorio da ne moe svetiti brata na ovom mladiu, jer on je, kao
vojnik, samo izvrio nareenje.
Takva je svaka vojska rekao je. I ja bih morao raditi to
i on, morao bih da izvravam nareenje. etnici su ga, udei se, gledali, a ubrzo zatim izali i do zore nas ostavili na miru.
Ujutro smo s kolonom od tri hiljade etnika nastavili put preko
Trenjevika za Kraljske Bare. Tu smo se zaustavili. Odmah mi je pao
u oi jedan oficir kako svezan stoji na gomili ubriva. Oko njega se okupilo mnogo etnika, koji su ga pljuvali i psovali. Kada su se etnici razili, prila sam mu i pitala ga ko je on. Rekao mi je da se zove Radisav
Radevi i da je potpukovnik jugoslovenske vojske. Doao je veli iz
Beograda i prikljuio se partizanima. Dao je top Miomiru Veoviu i Vladimiru Ojdaniu da ga ponesu na front na Cmiljevicu protiv muslimanskih
i albanskih kvislinga. S obzirom da je bio u godinama, drugovi su ga vratili u pozadinu. Kada su etnici uzeli vlast, on se sklonio u umu. Za nesreu dola mu je kerka iz Beograda, koja mu je donosila hranu. etnici
su je pratili i starog potpukovnika iznenada uhvatili.
Kad smo krenuli za Kolain, svezanog Radevia su ubacili u nau
kolonu. Ispred Kolaina, na nekoj poljani, kolona je zastala. Donijeli su
konopce i preko lanaca ponovo nas vezali. Kako smo bili povezani po dva,
konopcem su dva prva vezali za druga dva, i tako redom do posljednjih.
Na taj nain cijela naa grupa nala se na jednom konopcu. Potpukovnik
Radisav je bio na elu kolone. Kada su to obavili, priao mi je etnik ukan
uki iz Budimlje i rekao:
Ti mora da vodi potpukovnika. Poto sam ja to odbila, priao je Radmili. Nita joj nije rekao, nego je odvezao, izveo iz kolone i postavio ispred potpukovnika Radevia. Povezao je nju i Radisava onako
kako smo i mi bili vezani. Radmila je vidjela ta oni hoe, pa je odvezala konopac i skoila pored puta govorei:
Strijeljajte me, neu da ga vodim. Zbunjen, Radisav me je
upitao ko je ova djevojka? Kad sam mu rekla ija je, on e:
E njen je otac bio moj ak. A zatim se okrenuo meni i kazao:
Uzmi konopac, mala, i vodi me, Nije to nita, tako se mora, ja znam
zato ginem.
Radmili su prili etnici i na silu je ubacili u kolonu, svezali je ponovo za Radisava i sve nas potjerali za Kolain. Kada smo stigli ispred
zatvora u Kolainu, na terasi se pojavio etniki vojvoda Pavle urii i
kao ukorio one koji su tako priveli potpukovnika Radevia. Na to mu jedan od etnika iz gomile dobaci:
Po vaem nareenju, vojvodo.

KOLAINSKOM, PODGORLCKOM I

BARSKOM

ZATVORU

Prvo su nas sve zatvorili u neku usku betonsku prostoriju, zvanu

kaua, odakle se moglo samo na gubilite. Zatim su Radmilu i mene prebacili u drugu prostoriju, kod ena. Poslije dva-tri dana donijeli su deformisan le nekog etnika, koji je poginuo prije nekoliko dana, da bi prikazali zloine partizana. U zatvorsko dvorite su doveli i Ruu Rip, partizansku Ijekarku sa Zabljaka i prikazali je kao da je ena Moe Pijade,
zarobljena negdje na Babljoj Gredi. Ona je znala ta je eka, pa je pokuala morfijumom da se ubije. Ali to se nije dogodilo, samo je ostala u nesvjesnom stanju. etnici su joj ve pripremili vjeala i odveli je oko dva
sata poslije podne da je objese pred masom etnika i naroda. Ona je sama
prila vjealima, namakla omu, a delata, koji je htio da joj izbaci oslonac ispod nogu, udarila je nogom, a zatim je izbacila oslonac i ostala da
visi na vjealima.
Jednog dana izveli su nas iz elije i poveli na lugove, na mjesto gdje
su nai strijeljali izdajnike i petokolonae. Tamo je bila masa etnika i
naroda, a meu njima i Pavle urii. Leeve koji se raspadahu postavili
su u sanduke, a nas priveli da ih gledamo. Tu su nas tukli kundacima i
psovali pred masom. Tada je zatvorenik Alija Lutovac, advokat iz Berana,
traio od Pavla da mu odobri da govori. Kada mu je Pavle odobrio, ovaj
je rekao da svi mi koji smo ovdje kao zatvorenici nijesmo bili u Kolainu,
bili smo kod svojih kua i molio je da nas oslobode optube. Koliko sam
osjetila, nas su namjeravali da strijeljaju pored tih leeva. Ali pomogao
nam je Lutovac, te su nas neto kasnije vratili u zatvor. Dok smo bili pored leeva, etnici su nas slikali, a prije toga svakog bi tukli ako se nije
okrenuo prema aparatu. Oni su htjeli da objave te snimke u svojim novinama i da ih prikau kao nae zloine. U sumrak dola sam do prozora kaue u kojoj je bio Miljan Vukovi. Pozdravili smo se i on mi je
dodao jedno pisamce za sestru Danu i molio me da joj ga nekako dostavim. Kazao je da je to njegov posljednji pozdrav sestri. Pismo sam poslala po jednom etniku svojoj setri Magdi, koja ga je uruila Dani. Miljana i sve drugove iz kaue strijeljali su poslije dva dana.
Ubrzo poslije strijeljanja drugova iz kaue (elija), Radmilu i mene
su prebacili italijanskim kamionima u Berane i zatvorili u kuu orija
Bogavca u Beran-Selu. Tu su doveli i Vuja Pajkovia i Boa Popovia,
koji su doli u Luac po zadatku iz Mojkovca, ali su ih uhvatili na pragu
njihovih kua. Poslije dva dana etnici su nas predali Albanezima, koje
je predvodio italijanski pijun Ljubo Kokoevi. Oni su nas odveli u Berane. Sa nama su tada bili Vaka Borii, Milena i Persa Joksimovi, a
neto kasnije, doveli su neku enu, koja je rekla da je prostitutka, a sigurno se radilo o italijanskom pijunu. U ovom zatvoru smo Radmila i ja
ostale 10 dana.
Odatle su nas svezane potjerali u podgoriki zatvor. Strpali su nas
u enski dio zatvora. Tu su bile majke sa dosta djece. U zatvorskom
krugu bio je postavljen jedan veliki ator, pod koji smo se sklanjale nou
i za vrijeme kia. Spavale smo na betonu. Tu smo Radmila i ja ostale mje-

sec dana, a zatim su nas razdvojili. Kasnije sam saznala da se Radmila

nalazi u cetinjskom zatvoru. Moju grupu Italijani su pod jakom straom
sproveli u Bar.
U Baru bijae napravljeno 13 baraka za ene i 13 za mukarce. Izmeu baraka je bila postavljena dupla ograda od isprepletane bodljikave
ice, razmaka deset metara, kako ne bismo mogle imati bilo kakav kontakt sa mukarcima. Unutra su bili postavljeni drveni kreveti na dva
sprata. Dobile smo po praznu slamaricu i po jedno ebe. Bile smo slabo
odjevene, pa smo po dvije spavale zajedno, a od slamarica napravile
odjeu. Na pekirima od slamarica izvezle smo na logor, iza njega more,
ogradu od bodljikave ice i kapije, na kojima su se vidjeli straari. To
je djelovalo i lijepo i jezivo. Ovakvi pekiri dolazili su do ruku italijanskim straarima, pa su se udili naim dosjetkama i umijeu.
U ovom smo logoru ivjele malo slobodnije u odnosu na zatvore u
kojima sam do tada bila. Ali higijena je bila oajna. Kada su to vidjele
logorske vlasti, poele su nas pod jakom straom voditi na more da se
kupamo i peremo. Od nas su se plaili i u moru. Ispred nas su postavljali
naoruane amce, a oko nas strae. U logoru nas je neko slikao, ali za
to nijesmo znale. Tek poslije rata vidjela sam jednu svoju sliku iz logora
kod jedne drugarice.
Svaka je baraka imala svoga starjeinu iz reda zatvorenica. U mojoj
baraci je starjeina bila Rada Popovi, iz Doljana, student prava i, koliko znam, lan KPJ. U logoru je vaila za odvanu djevojku. S njom je
bila i njena sestra Bosa, takoe studentkinja. Bila je izuzetno lijepa, pa
su italijanski oficiri traili od nje da stane mirno i da ih pogleda. Ona
to nije htjela, te je zbog toga bila tuena. Zbog svojih stavova Bosa i
Rada su bile izuzetno cijenjene meu nama i primjer kako se treba drati. Pred svakom barakom bila je postavljena italijanska zastava i zatvorenici su morali svako jutro da je pozdrave iz stroja. Pred nas je prvo
morala da stane Rada kao starjeina barake, i u momentu pozdrava ona
bi nam dobacivala ne". Umjesto u zastavu, gledale smo ispred sebe.
U baraci je postojala i partijska organizacija.
Kad bismo dobile po pare sira i pare hljeba jedan dan ne bismo
jele, da bismo utedjele za sjutra. A kako su nam zatvoreni Cigani napravili kazanie za 15 osoba, pravile smo poparu jednog dana za nas, a
drugog za iznemogle drugove, a posebno za starije osobe iji su sinovi
bili u borbi ili poginuli. Tako smo spasile mnogo ivota.
U ovom logoru smo svakodnevno preivljavale teke trenutke. Jednog dana smo vidjele straan prizor. U posljednjoj mukoj baraci drugovi
su probili lesonit i organizovali bjekstvo. Straa ih je otkrila i, kako sam
ula, neke su pobili, a neke pohvatali pri samom pokuaju bjekstva. Oko
devet sati ujutro, ugledale smo s prozora kako su jednu grupu drugova
povjeali za noge na banderama, vezanih ruku, sa glavama okrenutim
dolje. Medu njima sam prepoznala Marka Zeevia iz Vinicke kod Ivangrada. Jedna starija ena iz susjedne barake, kada je vidjela ovaj prizor,
zavritala je i poela da upa kosu, a kasnije je i poludjela. Italijani su je
odveli u nepoznatom pravcu i vie je nijesmo vidjele.
40 Ratna seanja. III

SKADAR, PRIZREN, PETA, BEKO NOVO MJESTO

U barskom logoru ostali smo oko godinu dana. Kraj italijanskom faizmu se pribliavao, a to se vidjelo i po ponaanju italijanskih vojnika.
Preko partijske organizacije smo dobijali vijesti, istina ture, o situaciji na frontovima. Ve smo znale da su se saveznici iskrcali na italijansko tie. Jednom sam dobila pismo u hljebu od sestre Milijane, u kojem
me obavjetava o stanju u Beranama, divljanju etnika i okupatora i o
stradanju naih porodica. Iz ovog pisma sam saznala da je poginuo Ivan
Joksimovi kada je sa Savom Mitroviem prelazio preko Lima.
Jednoga dana, vjerovatno poslije 9. septembra 1943, odnosno poslije kapitulacije Italije, u logoru su se pojavili italijanski oficiri i etnici, u
pratnji katolikog biskupa. Otvorili su barake i sve nas izveli u logorski
krug i poeli da prozivaju one za koje je neko od etnika garantovao.
Njih su odmah pustili kuama, zajedno sa starijim ljudima i enama s
djecom. Ostale su zadrali. Osjetili smo da se neto krupno deava, pa
smo pojurili ka kapiji da izaemo. Ali nas je vojska vratila. U logoru
smo toga dana dobile od barskih partizana poruku da se po grupama izvlaimo iz logora, da doemo u Stari Bar, gdje e nas oni prihvatiti. U
meuvremenu saznajemo da e Njemci preuzeti logor. Vidjeli smo da se
Italijani neobino ponaaju, da i meu njima vlada strah. Meutim, oni
i dalje dre strau oko logora i na kapijama. I meu nama je nastala
guva, neka vrsta rasula. Nije se znalo ta da se radi. Tu guvu smo ipak
iskoristili nas 1015 drugova i drugarica, probili se kroz logorsku icu
pozadi jedne barake i rasturili se, pravei se da etamo, urili smo prema
Starom Baru.
Kada smo stigli u Stari Bar, pojavili su se Njemci na motornim vozilima. Nasilno su nas ubacili u kamione i vratili u logor. Tu smo ostali
dva dana, pa su Njemci cio logor ukrcali u 14 kamiona i pod jakom
straom sproveli za Skadar. U Skadru se oko nas okupilo dosta albanskog naroda, koji nam je bacao hranu, hljeb, duvan, okolade i drugo. Poslije krae pauze u Skadru, nastavili smo put kroz Albaniju, kuda i u
kom pravcu ne znam. Na kraju smo doli u Prizren. A onda do neke
eljeznike stanice. Tu su nas ukrcali u vagone, kojima smo putovali dva
dana. U vozu je bila i masa Italijana, zarobljenika. Poslije dva dana stigli
smo u Budimpetu. Cim je voz uao u stanicu, napala nas je maarska
vojska. Htjeli su da nas otmu od Njemaca i, valjda, da nas sa uivanjem
poubijaju, ali ih je njemaka vojska odbila i otjerala. U vagonima smo
dobili neto hrane i nastavili put za Austriju.
Kada smo stigli u Be, iskrcali su nas na jednu poljanu, koju su
zvali, ako smo dobro ule, Beko Novo Mjesto. Po logorskoj evidenciji
koju su donijeli, Njemci su nas prozivali i mjerili na vagama. Prema teini su nas razvrstavali po kategorijama. Znali smo da nas tjeraju na rad.
Ispred svake grupe stajao je po neki stariji Njemac, koji nas je razvodio
po fabrikama i radilitima. Moju grupu odveli su u fabriku avionskih
bombi i drugog oruja. Smjestili su nas u fabrike podrume, meu betonske zidove i u zemlji. Sjutradan su nas rasporedili po radnim mjes-

tima. Rasporeena sam da radim na avionskim bombama, odnosno da u

bombe sipam eksploziv koji je bio u tenom stanju. Sa mnom je radio
jedan zarobljenik, porijeklom Ceh. Na njega smo sve drugarice gledale
s nepovjerenjem, mislei da je njemaki ovjek. Kasnije, kada smo ga
upoznale, vidjele smo da je i on zarobljenik, komunista i na veliki prijatelj. Da bismo to vie nakodile Njemcima, eh nas je nauio da u
eksploziv bacamo po malo pijeska, da se iskvari i ne eksplodira. Tako
smo i radile dosta dugo, dok nas nije kontrola otkrila. Ali nijesu saznali
ko je to uradio, pa su doli i svako radno mjesto numerisali. Moje mjesto
oznaeno je brojem 22.
Dok sam radila na bombama, sabotirala sam u svakoj prilici. ef
je bio neki stariji Njemac, koji nas je saaljevao i nije htio da nas prijavi Gestapou. Jednom, uoi njihovog Boia, dogovorile smo se da ne
radimo, da trajkujemo pod izgovorom da i mi slavimo Boi. I nijesmo
radile. Sumnja je odmah pala na mene, Dragu Delevi i Jelisavu uki.
Odveli su nas u Gestapo, a za to niko nije znao iz fabrike od zarobljenika.
Tek je za rukom primijeeno nae odsustvo. Zarobljenici su se pobunili.
Meu njima bilo je Engleza, Grka, Italijana. Svi su ovom prilikom bili
jedinstveni. I doista, poslije jednog sata u Gestapo je doao starjeina iz
fabrike i opet nas vratio meu zarobljenike. Kada smo dole, zavladala je
tiina. Starjeina je sjeo za sto gdje su bile Crnogorke i rekao:
Crnogorske gospoice, vi dobra, najbolja narod. Ali mora da se
radi i nema sabotae, jer i ja radim. Rat se zavrava. Tada emo i mi
Njemci, i vi Crnogorke, ii kuama.

BJEKlSTVO IZ LOGORA

Oko 10 sati 4. maja 1944. Be su bombardovali savezniki avioni.

Zaurlale su sirene za uzbunu. Sve je pobjeglo u podzemne bunkere. I
zarobljenici, i njemaki radnici, i strae, i vojska koja se tu zadesila.
Bombe su padale po fabrikom krugu, ali fabriku i bunker pokraj fabrike nijesu pogodile. Kasnije smo saznali zato nije bombardovana fabrika i bunker. Saveznici su znali da u toj fabrici radi masa njihovih i drugih zarobljenika. Za vrijeme najjaeg bombardovanja ja nijesam ulazila
u bunker, nego sam mislila samo na bjekstvo kroz fabriku ogradu, koju
su bombe poruile na nekoliko mjesta. U tom momentu iz fabrike su izlazile Perunika Veovi, Zlatana Popovi i Caka Popovi. Pozvala sam
ih i pojurile smo ka otvorenoj ogradi. Poto smo prole neopaeno, uputile smo se nekim njivama, u neizvjesnost. Idui tako dole smo u selo
Terezinfeld. Tu smo naile na spomenik Rozi Luksemburg. Putovale smo
dalje sve dok nismo stigle do eljeznike stanice. Uz put smo unitile sva
dokumenta o sebi. Dogovorile smo se da kaemo da smo Hrvatice, poto
je bilo Hrvatica koje su radile kao slobodne radnice u Austriji. Dok smo
stajale u stanici, naiao je voz i mi smo se ukrcale u njega. Voz je odmah krenuo. Kondukteri su bile ene. Pitala sam jednu kuda putuje. Odgovorila mi je prema Mariboru. Zatim je traila da pokaemo karte. Re-

kla sam da je za nas Hrvatice uzeo karte neki ovjek kao voa puta. Ona
je vidjela ko smo, pa se nasmijala i rekla:
Vi ste strankin je.
Stigle smo u Maribor, gdje je bilo dosta njemake vojske. Kada
smo to vidjele, pobjegle smo prema nekim lugovima. Tamo smo naile na
logor, gdje su bili smjeteni neki ljudi, pravi bogalji. Kada su nas ugledali, pojurili su k nama, a zato ni sama ne znam. Uplaene, pobjegle
smo na eljezniku stanicu. U to vrijeme naiao je voz s popaljenim vagonima. Vidjela sam da je mainovoa Slovenac. Prila sam mu i pitala
ga to mu je zapaljen voz, samo da bismo uspostavile kontakt. On mi ispria da su voz napali partizani i ubili neke njemake oficire. Neki putnici su dobrovoljno otili s njima. Pitala sam ga gdje sada putuje. U Gutentajn odgovorio je. Odluile smo da putujemo ovim vozom da bismo uspostavile vezu s partizanima. Krenule smo. U toku dana stigle smo
u Gutentajn. Kad smo stali, pred vozom se pojavio njemaki vojnik, naoruan, s kukastim krstom na ruci. Priao nam je i traio legitimacije. Mi
smo kazale da smo Hrvatice i da idemo na rad u Njemaku. On nam je
na to rekao da se gubimo kuda znamo.
Pole smo nekom sporednom ulicom, ali smo naile na rampu. Iza
nje je bio logor zarobljenika, koji su radili u fabrici aviona. Pole smo
u pravcu logora. Tada je naila jedna ena, koja uzviknu: Blago meni,
evo mojih Hrvatica". Srela nas je i povela u kuhinju. I tada nam je rekla da e nas tu zaposliti. Pozvala je oko 15 ustaa, koji se okupie oko
nas. Pitali su nas ko smo i odakle. Kada smo rekle da smo iz okoline Vukovara, jedan od njih ree da mi ne govorimo hrvatski. Eno veli
ona ena divani oe", vi ste Crnogorke". Ustae nas nisu vie ispitivale, no nas povedoe u njihovu baraku. Popee nas na dva kreveta i ogradie koferima, da nas niko ne vidi sa strane. Nije prolo mnogo vremena,
a u baraku ude neki njihov starjeina. Nije nas uoio od onih kofera. Pitao je da li su se neke ene prijavljivale u logor. Poto su ovi odgovorili
negativno, on je poao. Jedan od njih je rekao da e nas oni spasiti i omoguiti nam da odemo. Obratio se jednom koji se zvao Sreto Radan i rekao mu:
Ti si njemaki ovjek i sjutra ih povedi kao lanove svoje porodice u Gestapo, u Dravograd. Tamo ih zaposli i reci kako bjei od
partizana.
Sjutradan smo oko devet sati poli vozom. Sreto mi je tada rekao
da se ne bojimo, da on nije njemaki pijun. I ja sam veli bio
partizan, ali su me kao tifusara drugovi vratili kui. Poto sam prezdravio,
interniran sam i, evo, radim u fabrici kao rob. Moja je sloboda prividna. Zato vas molim da mi kaete kuda idete da i ja idem s vama". Cim
smo u Dravogradu izali iz voza, naili smo na veliki njemaki logor.
Proli smo pored njemake vojske. Upitane zato ne pozdravljamo zastavu, odgovorile smo da smo mi ene, a ne vojnici. Dole smo u Gestapo
i ekajui u hodniku, ule smo kako neki oficir ispituje naeg sprovodnka. On mu je rekao da smo mu porodica koja je pobjegla od partizana
i da za nju trai posao, po mogunosti, gdje bi bile bezbjedne. G.estapovac

ree Sreti da nas vodi u fabriku aviona, da nam daju laki posao. I dade
mu dosta maraka da nam kupi hranu do Zadra.
U SLOVBNACKIM PARTIZANIMA

U fabrici smo radile dva-tri dana, dok se nijesmo povezale s Maricom Fier, koja je imala zadatak da nas izvede iz logora. Ona nam je
odredila mjesto gdje emo se navee nai, blizu fabrike. Kada smo navee
pole, vidjele smo da za nama tri 15 mladia logoraa. Poto su nas pristigli, ukorili su nas zato ih ne ekamo. Rekla sam im da se sklone ispod
puta, a ja sam ula u dvospratnu kuu, kako je dogovoreno. Tamo sam
nala enu, od koje sam traila da kupim mlijeko. Pitala sam je ima li
koga tu u okolini. Rekla je da su svuda Njemci. Ja sam se vratila s uvjerenjem da od veze nema ni traga. Pola sam cestom s flaom u ruci.
Odjednom sam srela dva naoruana lica. Traili su mi isprave. Bila sam
ubijeena da su pravi Njemci. Tada su me upitali jesam li Crnogorka
Milka. Odgovorila sam im da jesam. Poto smo se pozdravili, ispriala sam
im da imam jo drutva. Poli smo k njima. Ali kada su moji vidjeli
ova dva njemaka vojnika", nastala je prava panika. Jedva sam ih ubijedila da su to partizani preobueni u njemake uniforme. Zatim je nastalo veselje. Ali dok smo se veselili i razgovarali, za nama je pojurila potjera. Drugovi su nas vratili ka logoru i smjestili u njegovoj neposrednoj
blizini, dok hajka proe. Tu smo bile tri dana. Treeg dana je doao mladi s hljebom i lukom, izvinjavajui se to se ovako dogodilo. Priao je
da je bila velika potjera, pa su bili primorani da i oni odstupe.
Poveo nas je put brda. Na svakih pedeset metara ekao nas je po
jedan partizan s mainkom. Izveli su nas u planinu, u partizansku bazu.
Sjutradan smo ve bile borci. Rasporeene smo u Prvi koruki bataljon.
S nama je pobjegao i jedan Italijan, koga su poslali u neku njihovu jedinicu, a mi smo ostali tu.
U sastavu Prvog korukog bataljona bila sam sve do aprila 1945. Vodili smo teke borbe oko Dravograda, Koevja, Celovca, Savinske doline,
Gutentajna i mnogih drugih mjesta po Korukoj i sjevernoj Sloveniji.
Bila sam tri mjeseca na partijskom kursu u Savinskoj dolini. Sa kursa
sam vraena u bataljon za partijskog rukovodioca. U aprilu su odredili
nas oko 400 komunista za napad na Trst. Poli smo kao samostalna jedinica i vodili borbe s Njemcima. Uz stalne borbe i usiljenim marem doli smo u Topusko, odakle smo poli prema Biogradu na Moru. Tamo smo
stigli poslije nekoliko dana, veoma umorni i iscrpljeni. Samo to smo prenoili, poli smo na partizansku izlobu. Tamo su mene i moje drugarice
prepoznali neki nai drugovi, koji su dobro znali o naem stradanju, pa
su odluili da nas preuzmu i vrate u Crnu Goru. Cim su nam dali partijske i vojne poveznice, Saka Popovi i ja smo pole za Crnu Goru. Na
Biou, kod Titograda, ule smo za kapitulaciju Njemake. Odatle smo pole za Berane (Ivangrad) i prijavile se u Sreski komitet KPJ i u Vojnu
komandu. Tu smo rasporeene na nove dunosti.

I, eto, protutnjele su starojugoslovenska diktatura, okupacija, Italijani, Njemci, domai izdajnici, zatvori, logori, muenja i krvava ratna
poprita. I dola je sloboda. Ona se ogledala na svakom licu, listu, travi,
cvijetu. Suza se pretvorila u ljepotu, krv u sreu bratstva i jedinstva,
rane u poljupce i zagrljaje ljubavi, stradanja u veliinu slave, gubitak najmilijih u priznanje pobjede.
MILKA

VESOVI-VUJOSEVIC

ZAGREDSKE BOMBE MARKA GRGUROVlCA

Januar je 1942. godine. Na poloaju sam prema neprijatelju, italijanskim faistima, u selu Zagredi, naspram Danilovgrada. Popodne je.
Zebem na januarskom suncu. Prislonio sam se na jedan kamen i osmatram. Iz ipraja izroni i uputi se k meni postariji ovjek. Visok je, mrav,
crnomanjast, koat i podue se nije brijao. Na kapi nema petokrake,
a u ruci umjesto puke dri kosijer. Poto mi prie pozdravi stisnutom
pesnicom i ree: Smrt faizmu, drue komesaru". Otpozdravih mu sa:
Sloboda narodu".
Nijesam poznavao ovjeka. Zaudilo me najprije to nema puku,
niti petokraku na kapi, jer sam znao da na ovom terenu nema ovjeka bez
petokrake i bez puke o ramenu ili u ruci. Ali sam se jo vie iznenadio
kada uh ko je i ta hoe. Predstavio mi se:
Ja sam Marko Grgurovi, iz sela Glavice kod Danilovgrada, stari
sam lan KPJ, od 1924. godine (nijesam siguran ree li ba tu), bojkotovan i izbaen iz Partije 1937. godine, svojom krivicom, zbog slabog dranja pred policijom. Bio sam nekada i predava na Moskovskom univerzitetu za inostrane komuniste, a danas sam, evo, ovdje pred tobom bez
puke i petokrake!
Imao sam tada neto vie od dvadeset i pet godina i bio zamjenik
politikog komesara Cevsko-bjelikog bataljona i sekretar bataljonskog birao Partije. Mlad ovjek, mlad komunista, pun energije i vjere u pobjedu. Doao sam iz komande bataljona malo u ovo moje selo, tu sam roen. Selo je skoro listom pripadalo NOP-u, imalo svoju etu od oko stotinu partizana od 16 do 60 godina (iz Zagrede je u NOR-u poginulo, s pukom u ruci, blizu etrdeset boraca). Bio sam samouvjeren, i siguran u
toj sredini, neoptereen predrasudama ni sumnjama. Bio sam i nedovoljno iskusan. I, eto, najedanput, tu, na poloaju, gdje smo svakoga dana oekivali napad pobonice italijanskih snaga, koje su pokuale da deblokiraju Niki, koji su partizani drali u opsadi iznebuha se stvori takav
ovjek preda mnom, sa takvom priom. Ne povjerovah onom to mi ree,
a poletje i misao da ovaj ovek moda nije normalan. Zato ga prilino
grubo upitah to on to hoe, kako se ovdje stvorio, ko ga je poslao, zato
dolazi ba kod mene, zato se nije prijavio tabu odreda na njegovom te-

renu. A on, umoran nekako, sjede na jedan kamen, i poe. U Zagredu je

doao kod kuma i ne smije se vratiti nazad svojoj kui. U njega se, zbog
njegovog sluaja, nema povjerenja i vjerovatno e ga ustanici i revolucija
osuditi na smrt (bilo je u tim danima, poznato je, tu i tamo, pretjerivanja
u tom pogledu u Crnoj Gori, zbog ega smo poslije mjesec-dva dobili Otvoreno pismo CK KPJ, u kojem su neka naa zastranjivanja otro kritikovana). Svoju priu je zavrio doslovce ovim rijeima:
A ja ti, drue komesaru, dajem svoju komunistiku rije, iako
svojom krivicom nijesam lan KPJ, da iskreno i duboko vjerujem u Partiju, da se u potpunosti slaem sa linijom druga Tita i Partije o dizanju
ustanka i voenje borbe protiv okupatora i izdajnika do konane pobjede,
i elim da u toj borbi uestvujem sa pukom u ruci, i ne alim ako u njoj
poginem, da i tako svoju greku okajem. Ali ja tebe, drue komesare,
stavljam kao komunistu, u ovom momentu, pred veliku dilemu. Ako me
vrati natrag, dolje, ja u biti strijeljan, a ako me zadri ti e, opet, snositi veliku odgovornost. Pa, eto, sada ti, kao politiki komesar, odlui!
Rijei su to koje se za ivota ne zaboravljaju. Govorio je vrlo ubjedljivo, iskreno, toplo. Djelovao je smireno, i skromno. Povjerovao sam u cijelu tu njegovu priu a moda, to kau: u dnu srca i ne do kraja. Ono o
emu sam razmiljao i to sam odluio rekao sam mu: da ide kod kuma,
da ga neu vraati nazad, da u obezbijediti da ga niko ni ne povede
tamo, to sam i uinio. Na rastanku sam bio suzdran, pruio mu ruku i
ponovio da e biti kao to sam rekao. Puku i petokraku mu neu dati,
o tome e se donijeti odluka, ali da se ne boji za ivot.
Odmah sam o tom sluaju izvijestio, posebnim kurirom, tab Lovenskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda i poslije 24 asa dobio odgovor po istom kuriru: da je, zbilja, to taj ovjek (kako mi je o sebi Grgurovi ispriao) i da vodim rauna o tome da on mnogo vie zna, u svakom pogledu, od mene . . . da bi Te mogao i edna preko vode prevesti!".
Ba tako mi drugovi napisali. Ali mi ne odgovorie odreeno da li da ga
zadrim ili vratim nazad.
Nijesam ga vratio nazad. Marko je ostao u Zagredi.
Nedugo poslije ovoga sluaja poeo je oekivani okupatorov pokuaj
da deblokira Niki. Nastupao je velikim snagama. Ka Zagredi, gdje su bili
nai poloaji, nastupao je jedan kompletan italijanski bataljon, izdano
pomognut artiljerijom iz Danilovgrada. Vodila se ogorena borba, koja je
trajala od rane zore do mraka. Zagredska eta, potpomognuta snagama iz
Zagaraja, iz odreda Bijeli Pavle" i dijelom snaga Cevsko-bjelikog bataljona, iz vo j evala je toga dana sjajnu pobjedu. Neprijatelj je natjeran u
bjekstvo, ostavljajui mrtve, vukui ranjenike. I mi smo imali gubitaka.
Odmah u poetku borbe morao sam da izletim na jednu kosu, po
kojoj su pratali meci, i da otuda podviknem da me svi i vide i uju.
Nije mi bilo ba prijatno, ali sam ostao na kosi krae vrijeme. Morao sam
to uraditi. Da nijesam, ne bih mogao obrazovati komandno mjesto i sa
njega rukovoditi borbom cijelog dana, a to mi je bila dunost, jer sam
bio najstariji, po poloaju i zvanju, meu partizanima na bojitu. Da nijesam tako postupio, malo bi me ko sluao ne bih imao autoriteta.

Na komandnom mjestu smo imali dosta municije (prenijeli smo je

u selo jo u vrijeme kapitulacije bive vojske, a dopunili" poslije zauzimanja Danilovgrada, prvih dana ustanka). Naroito je bilo mnogo bombi kragujevki" itave kaete (sanduci). U vrijeme najee borbe,
kada su Italijani jednom udolinom opasno poeli podilaziti naem poloaju, pojavio se Marko Grgurovi, bez puke i petokrake naravno, pozdravio stisnutom pesnicom i upitao me:
Mogu li, drue komesaru, uzeti ovih kragujevki", dolazim otuda
gdje se neprijatelj snano podvlai.
Uzmi, drue Marko, koliko moe nositi.
Napunio je sve depove a dvije skopao u ake i poao natrag. Jo
nekoliko puta je dolazio u toku borbe da uzme bombi. Kada je neprijatelj suzbijen na tom pravcu, izvjestie me komandir Duan Kaluerovi
(poginuo te godine kao komandant bataljona) i politiki komesar Aleksa
Buri (poginuo te godine kao komesar ete), da velika zasluga za to pripada starom Marku Grguroviu (za nas, koji smo bili mladi, on je, sa svojih pedeset godina, bio star!) i njegovim kragujevkama", sa kojima je
jedino i bio naoruan.
Nakon pobjede postavili smo guste strae na obroncima sela, koje
se protee jednom kosom u duini nekoliko kilometara, i uputili patrole
prema poloajima neprijatelja, koji je bio daleko odbijen.
U najprostranijoj seoskoj kui, nasred sela, uz veliko ognjite s razbuktalom vatrom, jer napolju je padao snijeg i lapavica, sjedjelo je 3040 boraca. Bilo je meu njima i onih od 60 godina, starih, iskusnih ratnika,
Razgovarali smo. Onda e, u jednom momentu, stari ratnik Marko Milov
Buri, koji je bio junak i toga dana, obraajui mi se:
Drue komesaru, ta misli, ko je danas bio najbolji junak meu
nama junacima? I ne saeka odgovor, nego odmah sam produi:
Mislim da je danas meu nama bio najvei junak jabanac (ovjek sa strane, onaj koji nije iz istog sela M. B.), Marko Grgurovi iz Glavice.
Svi se uglas sloie s tim, mada te noi, na skupu takvih boraca,
nije bilo lako izrei takav sud.
Bilo mi je vrlo drago to to ujem. A Marko Grgurovi je sjedio
blizu ognjita, prozebao, mrav, puio zamiljeno i drugom rukom lagano
podsticao vatru ugarkom.
Po najhitrijem i najboljem kuriru uputio sam izvjetaj tabu bataljona i tabu Lovenskog odreda o borbi na Zagredi i o stanju na tom
sektoru poslije nje (pukim sluajem u arhivi odreda sauvan je taj izvjetaj, pisan rukom).
U isto vrijeme sam napisao poseban izvjetaj za tab o dranju
Marka Grgurovia u toj borbi i o miljenju boraca o njegovoj hrabrosti.
Po istom kuriru dobio sam nareenje o daljim mjerama koje treba preuzeti na sektoru Zagrede i posebno uputstvo, koje se odnosilo na Marka
Grgurovia: da mu se da puka pred strojem, da mu se priije petokraka
zvjezda na kapu, a zatim i da moe drati govore partizanima i razgovarati sa seljacima, ali samo u tvom (tj. mom M. B.) prisustvu!"
To je bio poetak Markove rehabilitacije.

Kada je formirana 5. proleterska crnogorska brigada, Marko Grgurovi je postao njen borac. Na marevima prema zapadnoj Bosni u koloni
sam ga dva puta nakratko sreo (bio sam tada u 4. proleterskoj crnogorskoj
brigadi). Sa 5. proleterskom proao je borac Marko Grgurovi sve njene
bitke negdje do februara 1943. godine. U to vrijeme jedinica brigade u
kojoj je bio i Marko, nalazila se u okolini Glamoa. Centralni komitet
KPJ bio je u Livnu. Pozvan sam tamo da, poslije ranjavanja i lijeenja,
dobijem novi raspored. U jeku etvrte neprijateljske ofanzive CK me
uputio u politodjel 4. dalmatinske brigade. Dok sam bio u Livnu saznao
sad sljedeu kratku priu o Marku Grguroviu. Negdje tih dana tabu 5.
brigade stiglo je nareenje da se borac Marko Grgurovi javi u Vrhovni
tab i CK u Livnu. Marko je poao na taj put sa grupom boraca i omladinaca sa terena. Priali su da je bio presrean. Bacao je i titovku uvis
i doekivao je, podskakujui i pjevajui. I puku je bacao uvis, poskakujui kao omladinac, i rukama je doekivao.
Poljem je bio pao sitan snijeg. Naletio je tada neprijateljski avion,
dvosjed-dvokrilac i iz niskog leta prosuo sanduk sitnih bombi. Bilo je
ranjenih omladinaca, a jedini je poginuo stari Marko Grgurovi.
MIRKO

BURIC

VELIKI POHOD CRNOGORSKIH PARTIZANA

Poetak novembra 1941.
Provljavljali smo dan oktobarske revolucije, obilazei sela ljubotinsko-graanske optine i priajui narodu o velikom oktobru, Sovjetskom
Savezu, Crvenoj armiji i njenoj natovjeanskoj borbi protiv Hitlerove
Njemake . . .
U selu Dubovu stie nam poruka da se hitno vratimo u svoja mjesta,
u svoje jedinice. Produili smo sa slavljem sve do mraka, a tada krenuli
svaki u svom pravcu, jer to je bila grupa predstavnika svih jedinica sa
teritorije Ljubotinja i Graana. Zaobilazili smo raskrsnice i mjesta pogodna za zasjede, jer se ve govorilo o pojavi krilaa" 1 i o mogunosti njihovog pokuaja da protiv ustanika ponu borbu pojedinanim likvidacijama poznatijih partizanskih rukovodilaca i postavljanjem zasjeda manjim grupama.
U jedinicama nas je ekalo obavjetenje da predstoji odlazak jednog
dijela crnogorskih partizana u krajeve izvan Crne Gore.
1
(Policija koja je postojala u Kraljevini Crnoj Gori; trebalo je i to da bude
nekakvi simbol obnavljanja crnogorske drave, pod zatitom italijanske krune,
odmosmio okupacionih tirvupa faistike Italiije u Ornoj Goni, to su pokuavali da
uioe zelenai (federalisti), ije se vodstvo stavilo u slubu Italijana odmah posle
okupacije Crne Core.)

Predstavnici Ljubotinjana, Graana i Crmniana okupili su se 10.

novembra na terenu Radomirsko-graanskog odreda, u Lavovom lazu, izmeu sela Prekornice i Graana. Tu je dogovoreno da borci odreeni za
odlazak budu na okupu kako bi, im dou nareenja za pokret, odmah
krenuli. Reeno je da i ovdje mora ostati dovoljno boraca, a to se tie
rukovodilaca koji e ii ili ostati, da je to Partija ve odredila. Borci trebaju da imaju za put: zimsku odjeu (ili uniformu), ranac (ili torbu),
dobru obuu, suvu hranu za etiri dana, oruje, municiju, rune bombe,
rezervne arape, pribor za umivanje i brijanje. Poslije toga je poelo odabiranje ljudstva. Skup je obezbjeivao Radomirsko-graanski odred, ali
kada je doao na red izbor boraca iz toga odreda, svi su se okupili da uju
ta e biti.
Oni kojima je reeno da e ostati na svom terenu bili su potiteni.
Bilo je meu njima i upornih koji su zahtjevali da idu, pa da idu. Boo
S. Vojvodi ak je u tome i uspio. Neko je prigovorio da je mnogo trinaest Vojvodia za taj pohod. Kad se radi o borbi za slobodu, nije ih
mnogo pa da ih je i stotinu" uzviknuo je Petar Vojvodi, ime je Bou
prilino pomogao.
Ustanici lovenskog podneblja ve su bili prekaljeni borci. Stekli su
iskustva u dotadanjim okrajima sa okupatorom, naroito u tri najvee i
najznaajnije bitke voene u vrijeme trinaestojulskog ustanka na teritoriji stare Crne Gore: na Koelama, Sozini i Brajiima, 14, 16. i 18. jula.
Do 17. novembra trajale su pripreme, a tada su, sa raznih strana,
krenule kolone ka selu Orasima.
Narod nas je doekivao i ispraao sa ponosom, ali ne bez suza. A
mi, orni i radosni, prekorijevali smo najblie zbog tih suza.
Tako je bilo i u susretu sa omladinom i narodom Ljubotinja, iznad
abanovog poivanja. Dirljivo je bilo kada su nam rekli, neki od onih
koji su nas i suzama pratili, da ne plau oni zbog toga to se boje ili to
im je ao, ve da su to suze radosti to imaju toliko vrsnih momaka
da ih poalju u boj za slobodu.
Te dirljive rijei nijesmo nikada zaboravili.
Bogazama podlovenskih vrleti prolazili smo te noi pored italijanskih zasjeda, preko cesta koje je okupator kontrolisao i okupili se svi
(sem dijela Katunske ete) u Lipama, zaseoku sela Orasi, gdje smo 18.
novembra umorni zanoili.
Narod nas je u Orasima doekao toplinom svojih domova i bogatim
obrocima. Srio sam tu mnoge drugove koje od ustanka nijesam viao, a
o nekima nijesam ni znao gdje su i ta rade. Najtopliji susret sam doivio
sa Vladom Aiem2, visokim, izrazito lijepim momkom, njenog zdravlja,
sa kojim sam dijelio sobu u Beogradu i prenosio ilegalni materijal. Tu je
bio i plavokosi Crmnianin Vlado Rolovi, pa poznati komunista i ilegalac Risto Leki i mnogi vrsni drugovi koji su se redovno srijetali u akcijama i okrajima, od 18. februara 1935. pa sve do ustanikih dana: Jovo
2
(Poginuo je na Pljevljima, 1. decembra
Sokolske ete.)

1941, kao

zamjenik komandira

Tomovi, Zarija Joveti, Marko Vukmanovi, Marko Vuleti, Savo Nikaljevi, Boo Maanovi, Mitar Dobanovi, Blao Leki i drugi.
Meu Ceklinjanima su i Janko Lopii, ija ilegalnost je bila i pjesmom opjevana (Iza svakog grma, lista / Vidim Janka komunista), Stevo Maanovi, koji je trebalo da bude kandidat za narodnog poslanika na Seljako-radnikoj listi na izborima 1938. godine, Niko Strugar, Blao Jankovi, Ilija Kosti, Petar Jovievi i drugi.
Meu primorcima su Spiro Medigovi, Spiro Srzenti, Joko Boreta.
I Staniii su tu.
U Lipama ujutro 19. novembra bataljon se okupio (na kamenjaru
se nije moglo vojniki postrojiti) i doekao predstavnike Partije i Lovenskog partizanskog odreda.
Proitana nam je naredba o formiranju Lovenskog bataljona. U
njega su ule ete: Katunska (76 boraca, od kojih 20 sa Cetinja i 8 iz Konaka); Ljubotinjsko-graanska (62 borca); Ceklinska (73 borca, meu
kojima nekoliko boraca iz Dobrskog Sela i Bokova); Sokolska (71 borac);
Primorsko-crmnika (75 boraca 26 iz Crmnice, 30 iz budvanske i 19
iz svetostefanske optine).
Bataljon je brojao 357 boraca i starjeina, ali je poslije tab odreda
zadrao nekoliko drugova za rad na terenu.
Bataljon je pozdravio u ime Komunistike partije Krsto Popivoda,
a u ime Lovenskog odreda njegov politiki komesar Veljko Miunovi.
Govorili su nam o znaaju borbe kojom rukovodi KPJ, o tome da komunisti u njoj moraju biti uvijek u prvim redovima i linim primjerom djelovati na druge, o znaaju odlaska Lovenskog bataljona u druge krajeve,
da bi naglasili kako smo duni da kao ustanici lovenskog kraja i sinovi slavnih predaka uvamo ime i ponos Lovena, dostojanstvo i junatvo
predaka.
Duboko u sjeanju ostale su mi vatrene rijei Veljka Miunovia.
Rekao nam je da na svom tekom, ali asnom i slavnom, putu treba da
budemo zaljubljenici istine i pravde; da budemo zatitnici nejakih i krvnici silnika; da nosimo barjak bratstva i jedinstva svuda gdje stignemo; da
tuemo bez milosti raspirivae bratoubilake borbe; da budemo bi za
okupatore i izdajnike, a oslobodioci naroda; da podnesemo muki, stojiki i junaki, gubitak druga, i ranu i nedae, koje nas budu zadesile. Zaelio nam je, na kraju, srean put.
Politiki komesar bataljona, Jovo Kapa, obeao je, u ime bataljona,
da emo takvi i biti. A zatim je komandant bataljona Pero Cetkovi izdao nareenje za pokret.
Bataljon je krenuo preko Siljevice za Runita, pa preko Musterovia
za Zagredu, gdje nas je saekao dio Katunske ete koji nije bio u Orasima.
I tu je mnogo poznanika. Savo Buri najprije, poznati aktivista sa Beogradskog univerziteta, bez koga se nije mogla zamisliti aula Pravnog fakulteta ili Opta studentska menza u Beogradu. Taj hitri momak, pronicljiva uma i ivog temperamenta, uvijek spreman za alu i dosjetku, kretao se lako po kamenjaru, u oputnjacima i dugakom oficirskom injelu, sa
preraenom oficirskom ratnom kapom sa naunjacima, veselo se sa nama

pozdravio. Tu su i Cetinjani Nikola Leki, Savo Popovi, Bogdan Lakovi, Luka Ivanievi i drugi. A naroito sam se obradovao Vladu Muunoviu, sa kojim sam dijelio gimnazijsku klupu. Divno mu je pristajala crnogorska kapa, sa velikom crvenom petokrakom zvijezdom na crnoj deraviji. Tu je bio i Ilija Gardaevi, plavi, kotunjavi, uvijek nasmijani momak, koga sam upoznao na Beogradskom univerzitetu kao zapaenog aktivistu. Ti i mnogi drugi susreti samo su potvrdili moje uvjerenje da e
oni, kad doe dan oruane borbe, smjelo krenuti u okraje.
Od Zagrede bataljon se uputio sjeveroistonim padinama Gara,
preko Rita ka Pjeivakim Dolovima. Mitraljesci i komora upueni su
cestom prema Danilovgradu, do sela Oraja, a odatle, obilazei Bralenovicu, ka Orjoj Luci, i preko Frutka i Tvorila za Slap.
U Pjeivakim Dolovima malo smo predahnuli, a nou izmeu 19. i
20. novembra preli smo preko ceste Danilovgrad Niki i rijeku Zetu
kod Slapa. Zajedno sa mitraljescima, 20. novembra smo stigli u Sobajie
(Bjelopavlii). Narod je oduevljeno doekao Lovence. Istoga dana je u Vinice (Bjelopavlii) stigao Zetski bataljon (453 borca), a na Poljica, u Krivae i Kovake Dolove (takoe Bjelopavlii) bataljon Bijeli Pavle" (480
boraca). Ta tri bataljona sainjavali su Bjelopavliku grupu.
Iz abajia su upueni konaari za Zupu nikiku, u selo Kuti, da
najave dolazak bataljona.
Sjutradan, 21. novembra, kad kole u Barama Sumanovia na bataljon je posjetio lan glavnog taba Crne Gore i Boke, Peko Dapevi,
ija smo pisma iz panije, i Girsa, logora u Francuskoj, itali na sastancima kao dragocjen materijal u naim pripremama za dogaaje koje smo
nasluivali u predratnim danima.
Oito zadovoljan sastavom, izgledom, naoruanjem i opremom Lovenskog bataljona, Peko ga je pozdravio i poelio mu srean put i uspjeh
u velikom poduhvatu na koji- se uputio. Istog dana bataljon je nastavio
mar i preko Podvraa, Dubravice, Laza i Starog Sela stigao u Kuta i Zagrad. Na putu se prialo o vraanju jo jedne grupe drugova na teren,
a za Nika Vukovia rekoe da ga je zadrao Glavni tab. Za naim bataljonom istim putem je marovao Zetski bataljon.
U Kutima i Zagradu bataljon su saekali konaari, sa Danilom Bojoviem i lanovima narodnooslobodilakog odbora. Narod se okupljao da
vidi i pozdravi Lovence i Zeane. Bogatim obrokom supe (ovije meso,
sa gusto kuvanim krompirom) i toplim rijeima doekivali su nas i pozdravljali domaini. Rezervni obroci hrane ostali su u torbicama i ranevima kao rezerve. Njih smo, po savetu naeg komandanta, pregledali i
ponovo dobro uvili u iste bijele marame ponesene od kue.
Susret sa Danilom Bojoviem ostao mi je u sjeanju najvie po autoritetu koji je uivao u tom kraju i po pedantnosti kojom je pripremio
doek tri bataljona, sa oko 1300 ustanika (u Kuta je stigao toga dana i
bataljon Bijeli Pavle").
Sva tri bataljona su 22. novembra nastavila pokret pravcem Zagrad
Todorov dub Zaploje Jablanov do Gvozd Cerania gora. To
je kraj Branka Drakovia, onog plavokosog, avolastog i temperamen-

tnog g'imnaziste cetinjske gimnazije, u koju je doao po nudi, jer je morao napustiti nikiku, zapaenog na svim sastancima akog prosvjetnog
drutva Skerli" po ustrim i rjeitim izlaganjima i, kasnije, na studijama prava u Beogradu, radom u studentskom pokretu i objavljivanjem
pria u renomiranoj beogradskoj Politici".
Poslije obilatog obroka pripremljenog po kuama, na komandant je
traio da krenemo dalje, da nam za naredne dane ostane manje marovanja. Tako smo, iako je bilo predvieno da noima u Gvozdu i Cerania
gori, produili preko Krnova, cestom za avnik, i izbili oko ponoi u Dobra Sela, Previ i Poenje.
Do tada nas je vrijeme dobro posluilo, a tog 22. novembra ispred
Savnika nas je doekala lapavica i pratila do kraja mara. Pred samim
Savnikom komandant etko vi je zaustavio bataljon, naredio da se sredimo, jer kroz Savnik moramo proi pravim vojnikim korakom i sa zastavom na elu." Traio je u koloni najbolje obuenog i rastom visokog partizana da ponese zastavu i odabrao Milutina Pejanovia, kome je uniforma tako pristajala da ga je bilo milina gledati kao barjaktara.
Bataljon je u Savnik uao kroz palir graana, koji su ga ovacijama
doekali i ispratili. Josif Malovi, Vojo Jaukovi i drugi, iako su sa potovanjem gledali taj hod bataljona, nijesu odoljeli elji da nas, stare poznanike, pozdrave i stegnu nam ruke. Malo su poremetili red, upali u kolonu i ispozdravljali se sa desetak drugova.
Dakle, svuda na putu poznati drugovi. Sigurno emo ih i na ZabIjaku zatei.
U Savnik su sjutradan pristigli Zetski bataljon i Bijeli Pavle", a
neto kasnije i Nikiki bataljon Peko Pavlovi", koji se prikljuio Bjelopavlikoj grupi.
Sva etiri bataljona nastavila su mar 24. novembra i preko Bukovice
i Jezera stigla na abljak.
Bilo je lijepo gledati dugu kolonu crnogorskih boraca kako vijuga
prvim snijegom zabijeljenim padinama Durmitora. Tu nam je svima postalo oito prisustva Boka urikovia, lana rukovodstva naih snaga.
Taj visoki, snani momak, vujeg koraka, kretao se nekako bre od ostalih, stizao da u nepreglednoj koloni odgovara na pitanja koiima su mu
se obraali iz svih bataljona. I tada mi je liio na onog neustraivog beogradskog studentskog aktivistu uvijek spremnog da bodri demonstrante
glasom kojim je mogao da nadvisi buku u demonstracijama. Kasnije smo
saznali da je zamjenik politikog komesara Crnogorskog narodnooslobodilakog odreda za operacije u Sandaku, kako se zvanino nazivala ta naa
grupacija.
Lovenski bataljon se smestio u hotelu izmeu Zabljaka i Crnog
jezera. Prema imenu i renomeu hotela, zavidan smetaj. Ali, na alost,
tih novembarskih dana u hotelu nije bilo grijanja. Mrznuli smo po hladnim sobama i salama, zavidei onima koji su bili u okolnim selima.

Dvadeset i prvog novembra odrana je smotra i defile jedinica Bjelopavlike grupe. Impozantna, za te prilike, bila je i velika podrka Durmitorskom odredu, na ijoj su teritoriji neke grupe ve poele da rovare protiv narodnooslobodilakog pokreta.
Vuk Kneevi, Duan Obradovi, Vojo Derkovi, Mijuko ibali, Milo i Stojan Zugi, Danilo, Zivan, Velimir i Veljko Kneevi i drugi, koji
su se nalazili u Zabljaku, obilazili su jedinice, upoznavali borce sa stanjem na tom terenu. Titalo ih je to to iz plemenskih i bratstvenikih
obzira ni jesu mogli preduzeti efikasnije mjere protiv otvorenih neprijatelja i razbijaa jedinstva naroda, pa je odlueno da to uini grupa
odabrana iz pridolih jedinica.
udilo me to nema sa njima Branka Perovia, ali me smirie obavijeu da je trenutno odsutan zbog nekog vanog partijskog posla.
Poslije defilea je dolo do reorganizacije jedinica. I Lovenski bataljon je preformiran. Svaki bataljon je morao imati pratei vod (minobacai i mitraljezi). Od pet eta Lovenskog bataljona formirane su etiri: 1. eta od boraca iz ljubotinjsko-graanske i crmnike optine; 2.
eta Ceklinsko-dobrsko-bokovska; 3. eta Katunska; 4. eta borci
iz sokolske optine (bez Bokova) i iz Primorja; i Pratei vod kombinovan od ljudstva iz svih jedinica (svaka eta je dala mitraljeze i minobacae i ljudstvo koje je njima rukovalo).
Usljed preformiranja bataljona dolo je i do manjih kadrovskih izmjena. Crmniani su, na primjer, ulazei u 1. etu, postavili pitanje zastupljenosti u komandi ete. Uinio je to Risto Leki. Bio sam tada zamjenik komandira te ete. Zahtjev Crmniana smatrao sam opravdanim, pa
sam se dobrovoljno javio da ustupim svoje mjesto nekom od drugova iz
Crmnice. Borci su za zamjenika komandira ete prihvatili Zariju Jovetia,
poznatog junaka iz borbe na Brajiima, 18. jula 1941. godine, u kojoj je
i ranjen prilikom juria na Italijane. Poto su tada ete same birale starjeine, nije prihvaen moj predlog jer nisam u borbi poao radi inova
i poloaja, kako sam objanjavao svoj stav. Izabrali su me za vodnika 1.
voda, a Doka Vojvodia, koji je bio na toj dunosti, pomjerili su za desetara 1. desetine.
Toga dana poslije podne etalo je nas desetak cestom koja od hotela
vodi ka Zabljaku. Sreli smo se sa ovjekom oniskog rasta, u crnogorskoj
narodnoj nonji, i zagledali malo u njegovu, za nas neobinu figuru meu
krnim Durmitorcima. Neko od drugova ga je prepoznao i radosno uzviknuo: ,,Pa to je drug Moa!" (Moa Pijade), i poao k njemu. Moa
oito iznenaen, stavio je prst preko usta, znak drugu da uti.
Pst, ni rijei", progovorio je zatim. Ne, nijesam ja Moa, ja sam
ika Janko. Moa je skup, 250 000 lira!", aludirajui na okupatorovu ucjenu njegove glave!
Srdano se pozdravio sa svima nama i opet nas na kraju upozorio:
Tako kako smo se dogovorili, sreli ste ika Janka. Moe ovdje nema,
je li jasno?" S osmjehom produio je, sitnim koracima, svojim putem.

Bjelopavlika grupa bataljona sastala se 26. novembra sa Podgorikom grupom (Pipersko-kuki bataljon 18. oktobar" i partizani iz Morae
i Rovaca). U Njegovudi, Alugama i Kru su zajedno prenoili i predanili
27. novembra, a onda su stigli i bataljoni Durmitorskog odreda: Jezero-aranski, Uskoko-drobnjaki i Pivski. Tako se na tom prostoru prikupio itav Crnogorski narodnooslobodilaki odred za operacije u Sandaku,
sem dijela Komskog bataljona, koji je marirao drugim pravcem: Mojkovac Proenje Barice Krupica, s tim da se u selu Maoe prikljui odredu.
Odred je brojao ukupno 3.690 boraca i imao, pored 2.907 puaka, 70
pukomitraljeza, 14 mitraljeza, 6 malih italijanskih minobacaa 45 mm
i top pito", 45 mm.
Posmatrajui tu impozantnu grupaciju partizana Crne Gore, bila nam
je jasnija njena misija i glasno smo je komentarisali. Rasplamsaemo
borbe u Sandaku, sastati se sa drugovima iz Srbije, da zajedno vodimo
borbe. Iz Srbije emo obezbijediti hranu uvijek oskudnu u Crnoj Gori.
U Njegovudi sam srio Dunju Vlahovi, Voja Jovovia i upoznao Dunjinog najstarijega brata, Duana, o kome sam dosta sluao u njihovoj kui
u Beogradu, gdje sam esto zalazio s Brankom, Dunjinim mlaim bratom,
s kojim sam bio nerazdvojan drug. Taj susret nas je toliko obradovao da
smo, za sjeanje na njega, izmjenili duvanske kutije, upaljae i neke druge
sitnice ne slutei da emo se, kroz manje od mesec dana, nai zajedno u
Lovenskom bataljonu 1. proleterske brigade, prilikom njenog formiranja
u Rudom, 21. decembra 1941. godine.
U Njegovudi je tab odreda preuzeo komandu nad odredom i podjelio ga na dvije grupe: istonu (bataljoni: Lovenski, Peko Pavlovi", Romski. Jezero-aranski i 18. oktobar") i zapadnu (bataljoni: Zetski, Bijeli
Pavle", Uskoko-drobnjaki" i Pivski). Nou 27/28. novembra odred je
preao preko mosta kod urevia Tare. Istona grupa je odmarirala u
Maoe, a zapadno u Glibae. Lovenski bataljon je smjeten u samom selu
Maoe. gdje smo zatekli dio Komskog bataljona i djelove Pljevaljske ete.
Sprema se napad na Pljevlja.
Dan prije napada na bataljon je iz Maoa stigao u Krnjau. Sa nekoliko drugova doao sam u kuu Mirka Loncovia. U torbama su nam jo
dva obroka hrane koji smo ponijeli od kue. Mirko nam ne da da ih diramo.
Domainski nas gosti i pored brojne porodice, pa rezervni obroci i dalje
ostaju u torbama.
GAJO

VOJVODIC

ZLATARSKA GERILA
Od prvog dana ustanka, rasporeeni u trojke, petorke ili desetine,
sandaki gerilci su hrabro pruili otpor okupatoru i domaim izdajniima. Rasporeeni u planini Zlatar oni su svakodnevno napadali Nemce
i Italijane, a kasnije i etnike, ustae, pripadnike muslimanske milicije,
kao i njihove saradnike i dounike. U najvie sluajeva gerilci su neprijatelju postavljali zasede u situacijama kada su ovi ili ili se vraali iz
pljakakih pohoda po selima Zlatara. Najvie su uspeha imali u borbama
sa Italijanima, a esto su uspevali da nekim selima vrate opljakanu stoku
i pokretnu imovinu, koju su okupatori nameravali da odvuku u svoja
uporita.
Ljubia Miodragovi je tako, na padinama Zlatara, poetkom septembra, organizovao zasedu italijanskim okupatorima, koji su doli sa jaim
snagama iz uporita Prijepolje i opljakali sela Kosaticu, Drenovu i Sedobru.
Posle ovih akcija Italijani su pokrenuli velike snage i u etiri kolone krenuli da planinu Zlatar oiste" od gerilaca i sebi obezbede nesmetanu pljaku narodnih dobara u ovom kraju. U tome su im pomagali
etnici i pripadnici muslimanske milicije. Neprijateljske snage krenule su
iz uporita u Sjenici, Prijepolju i Novoj Varoi. Na vreme obaveteni gerilci su se uklonili sa pravca kretanja italijanskih snaga, pa su Italijani
udarili u prazno i vratili se posle dvodnevnog krstarenja po planini Zlatar, neobavljena posla u svoja uporita.
Po potrebi gerilci su se okupljali i u vee grupe pa su zajedno izvodili akcije protiv neprijatelja, a ve u septembru 1941. formirana je Mileevsko-zlatarsko-sjenika partizanska eta.
Uz pomo mnogobrojnih saradnika, simpatizera i pripadnika NOP-a,
gerilci su se u Zlataru odrali i u najteim danima. Bez ove pomoi oni
bi se teko odrali, kako u periodima kad su neprijatelji organizovali pohode sa velikim snagama, tako i u zimskim mesecima, kada je pristup
selima bio otean, a odravanje veza sa saradnicima gotovo onemogueno.
Najtee je bilo u periodu visokih snenih nanosa, kada je svako kretanje bilo oteano, a tragovi u snegu otkrivali pravce kretanja, pa i broj
onih koji su tuda prolazili. Ovo su etnici obilato koristili i na pravcima
kretanja uporno i svakodnevno postavljali zasede i ubijali sve koji su gerilcima pokuali da pomognu, bilo u ishrani, odei ili lekovima. Bio je
to period kad su gerilci najee gladovali i iveli u oskudici. Tako je u
jednoj akciji poginuo Rade Stevovi. Osim njega u ovoj akciji su uestvovali jo i: Jovia Melentijevi, Petko Radakovi i drugi. Sa svojim bratom
Sretkom toga dana donio sam gerilcima hranu i dao obavetenja o stanju
na terenu. Tom prilikom ubijen je etniki delat, koji je sebe prozvao
sveti Ilija Gromovnik. On se nikad nije odvajao od vee mouge kojom je
tukao i ubijao rodoljube 'i partizanske simpatizere.
Uprkos etnikog terora i ubijanja partizanskih saradnika, ovi su se
dovijali na razne naine i gerilcima doturali hranu, duvan, odeu, obuu .. . Mnogi su i ivote stavljali na kocku, ali su na dogovorenom mestu,

upljem drvetu, ili u nekoj rupi, ostavljali hranu, odeu, obavetenja i

slino. Najtee je bilo s leenjem i smetajem ranjenika, pa ipak, uz pomo naroda ovog kraja i oni su zbrinjavani i u bezbednim sklonitima negovani, a kad su se izleili ponovo su se vraali borbenom stroju.
PETKO

RADAKOVIC

ITALIJANI PONOVO UPALI U DRVAR

Puna dva mjeseca, od kraja jula do kraja septembra 1941. godine,
kada je Drvar bio slobodan, nae partizanske jedinice vodile su naizmjenice borbu as s ustaama, as sa domobranima, a as opet s Italijanima.
Iz Petrovca su ispadali prema Otrelju i Drvaru domobrani i ustae, pa
su se opet vraali krvavih glava. Iz Grahova su, s druge strane, ispadali
Italijani, ali su i oni loe prolazili. Jedanput su nae partizanske jedinice
pokuale da upadnu u Petrovac. Doprle su do bolnice. Nisu mogle dalje.
Morale su se vratiti. Jo nisu bile dorasle za oslobaanje gradova.
Na Ploi kod Resanovaca jedan partizanski bataljon drao je strau. uvao je Drvar s grahovske strane, gdje su se Bogunovievi i Pop-ujievi etnici vrsto vezali za Italijane. Na elu toga bataljona bio je Vlado
etkovi Spanac, ovjek onizak, irokih plea, vesele naravi, energian i
nevjerovatne hrabrosti. Na svakom borbenom zadatku isticale su se njegove vojnike sposobnosti. Divio sam se brzini njegova zakljuivanja i
njegovoj memoriji. Cijenei njegove sposobnosti, Vrhovni tab ga je kasnije prekomandovao u Liku. Poginuo je kao komandant Likog korpusa.
Avion u kojem se Vlado nalazio survao se na zemlji. Razbio se. Vlado je
u njemu izgorio.
Potkraj septembra 1941. Vlado Cetkovi panac je sa svojim bataljonom budno pratio sa Resanovakih Ploa pokrete Italijana. Kada su se
italijanski tenkovi pokrenuli iz Grahova prema Drvaru, sam je skoio
na jednog i unitio ga. Nije mogao sprijeiti njihovo nadiranje prema Drvaru. Italijani, ogoreni i bijesni, i pored tekih gubitaka koje im je nanio
Spanev bataljon, nadirali su dalje. Velikim pjeadijskim, artiljerijskim i
motorizovanim snagama, sruili su se na slobodni Drvar.
U to vrijeme nalazio sam se na elu Prve partizanske bolnice u
Drvaru, gdje sam radio zajedno sa jo nekoliko lijenika, meu kojima je
bila i doktorka Irma picer, supruga naeg poznatog knjievnika maarske narodnosti Ervina Sinkoa. Glavni moj pomonik bio je uro Baji,
koji je u ovoj bolnici radio kao bolniar jo prije izbijanja ustanka. uro
je bio napredan omladinac, vrlo inteligentan i bistar ovjek. Poginuo je
na sanitetskoj dunosti previjajui ranjenike u jednoj prihvatnoj ambulanti 1942. godine, kada su nae jedinice oslobaale Biha.
uro Baji i ja pripremali smo danima i noima sanduke za transport sanitetskog materijala u sluaju evakuacije. Osposobili smo ih za to41* Ratna seanja III

varenje na brdske bosanske konjie. Takvih sanduka imali smo dvanaest i

sve smo ih napunili lijekovima i zavojnim materijalom. Tako napunjene,
uro ih je odbacio u Srdie, gdje ih je dobro sakrio.
Dvadeset estog septembra kruila su iznad Drvara dva italijanska aviona. Bombardirali su i mitraljirali. Nai ranjenici i lijenici sklonili su se u
bolniki podrum. Oni su me molili da im objasnim situaciju. Da bih saznao o emu se radi, poao sam prema tabu brigade. Nadao sam se da u
sigurno tamo neto doznati i primiti uputstva za sluaj evakuacije ranjenika. Stigao sam do eljeznike stanice. Poslije desetak do petnaest sekundi do mene je dotrao i Nikola Kotle. Odmah mi je rekao:
Italijanski tenkovi kreu drvarskom cestom. Ve su stigli do Sokolskog doma. Smjesta smo zajedno krenuli prema eljeznikom mostu
na Uncu. Preavi ga, stigli smo na cestu. Skrenuli smo ulijevo i poeli da
se jednim puteljkom penjemo uz brinu. Opazili smo kako se jedan italilijanski tenk, pored Unca, zaustavio kraj eljeznikog mostia. Mitraljirao je. inilo mi se da meci zvide oko nas. Bacili smo se na puteljak i,
potrbuke puui, penjali smo se naprijed. Bilo je zamorno i teko. Zaprljani, zadihani, umorni i znojni, poslije mnogo truda i pretrpljenog straha, konano smo, ivi i zdravi, izbili na vrh brine. Tada nam je malo laknulo pri dui. Moja drugarica Bosiljka ostala je sa dvanaestodnevnim djetetom u jednom podrumu, gdje se sklonila od italijanskih bombardera.
Ranjenici i bolesnici iz drvarske bolnice evakuirani su iste veeri,
pod rukovodstvom ure Bajia i prebaeni u okolna sela gdje su i oni
pokretni j i pristizali.
U Srdiima sam se ponovo sastao sa urom Bajiem i tada mi je
ispriao kako je protekla evakuacija iz bolnice, a ja njemu ta se meni
dogodilo. U Srdiima smo nali nae sanduke sa lijekovima i zavojnim
materijalom. Natovarili smo ih na est dobrih, planinskih bosanskih konjia. Sve smo ponijeli sa sobom.
U Drvaru je planula fabrika celuloze i pilana.
Drvar je bio ponovo okupiran. U prvo vrijeme Italijani nisu primjenjivali otvoreni teror. Spoetka su pokuavali da primjene svoju staru perfidnu politiku. Lagali su i zavaravali ljude govorei im: etnici
su dobri, ustae ne valjaju. Civilnu vlast dobie etnici, a mi, Italijani, zadraemo za sebe samo vojnu. Doli smo samo zato da vas zatitimo od
ustaa".
Takve parole su ubacivali. Poslije su pokuavali i podmiivanjem.
Dijelili su po koju kilu soli, makarona, rie i eera. Nisu imali velikog
uspjeha. Narod ih je brzo prozreo. No, tu i tamo uspjeli su da stvore
zabunu.
Nae su jedinice reorganizovane. Vrile su automatsko ienje. Ostajali su samo vrsti i nepokolebljivi. Drugi su odlazili svojim kuama.
Tako su se jedinice bre osposobljavale za partizansko ratovanje. Disciplina je naglo jaala. Svojim nainom ratovanja one su stalno poveavale
nesigurnost Italijana u Drvaru. ivot u Drvaru postajao im je svakim danom nesnosniji.

Kratko vrijeme poslije upada Italijana u Drvar, stigao je k nama i

uro Pucar Stari. uru sam dobro poznavao, bili smo dugo zajedno na
robiji u Sremskoj Mitrovici i u Lepoglavi. Stari je meu svim politikim
zatvorenicima vaio za fiziki najjaeg ovjeka. Kao metalski radnik kova radio je teke poslove, pa su mu zbog toga ake bile vrlo snane,
a kada su udarale, pogaale su kao gvozdeni maljevi. Stoga su mu drugovi zatvorenici u ali nadjenuli nadimak meka". On se tome smijao i
nije se ljutio. Sada u partizanima zvali su ga Stari" iako nije ba bio
star. Nazvali su ga tako jer su ga mnogo potovali. uo sam i ranije za
taj nadimak. esto se u Krajini spominjao. U poetku nisam znao tko
se krije iza tog imena. Kasnije sam tek doznao da je to uro Pucar, moj
stari drug sa robije.
Stari nas je najprije pomalo kritikovao zbog tu i tamo poinjenih
greaka. Izloio nam je politiku situaciju. Istovremeno nam je prenio i
najnovije direktive druga Tita. Dosadanji tab Drvarske brigade dobio je
novo ime, a onda i novu ulogu.
Odsada se ovaj tab naziva Stab Drvarskog, odnosno Grmekog odreda. Kakva brigada, kakvi bakrai? govorio je drug Stari jo
ete morati dosta da se oznojite i krv da propljujete dok postanete brigada.
To nije tako laka stvar. Za komandanta Grmekog odreda postavlja se Ljubo
Babi, za politikog komesara Veljo Stojni, za zamjenika komandanta
Vojo Todorovi, a za zamjenika politikog komesara Moni Levi. tab e se
smjestiti negdje na Grmeu, ili u njegovoj blizini. Odatle e organizovati
borbu i rukovoditi njome na irokom podruju Grmea i Podgrmea. Stvarae nove jedinice i razvijae borbu na sve strane.
U poetku mi nije bila posve jasna uloga zamjenika komesara. Mislio sam da ja jednostavno zamjenjujem politikog komesara odreda. Tek
kasnije bilo mi je jasno da je zamjenik komesara zapravo partijski sekretar, odnosno partijski rukovodilac u odredu.
Poslije ove reorganizacije prionuli smo novom poslu.
Dr

MONI

LEVI

NA MRTVOJ STRAI
U Krnjai i Adroviu, selima desetak kilometara udaljenim od Pljevalja, Lovenski bataljon se odmarao i sreivao. Ranjenike je preuzeo tab
Crnogorskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda za operacije u
Sandaku, u ijem sastavu je i na bataljon.
Razmiljam o tome kako e stii tune vijesti u nae krajeve o tekoj pljevaljskoj pogibiji. Znam: uvui e se tuga u svaki dom. Ali kako
e to djelovati na nae omladince, omladinke, majke, sestre, ene? elim da tuga za izgubljenim ne zasijeni ponos i podvige koje smo uinili,
da se ona pretvori u jo veu mrnju protiv neprijatelja, da bude pod-

za zbijanje naih redova. Znae to da urade drugovi koji su ostali

tamo, stari su to revolucionari.
Ipak mi je teko. Neka tuga pritiska.
Pojavi se komandant Pero etkovi. Brzo koraa. Izgleda suvie zauzet. Pozdravi se sa nama i odmah prijee na glavno. Pria se, kae, o
pokuaju Talijana da priteknu u pomo onima koje smo napali u Pljevljima. To su oni Talijani iz Prijepolja, koji su bili krenuli ka Pljevljima,
ali im je preseen put na Savinom laktu i Jabuci. Culi smo ve o toj borbi.
Sada su krenuli iz raznih pravaca prema Pljevljima. Iz ajnia su tamo ve
stigli neki djelovi. Ne zna se otkuda se sve jo mogu pojaviti. Ne zna
se ni da li e u Pljevljima da pojaaju odbranu grada, ili e poi okolo
da nas potrae. Po cestama su ih nai ve doekivali i napadali. Nije iskljueno da krenu i van cesta. Te kolone mogu nabasati i na sela u kojima
su razmjetene nae jedinice. Mi smo vodili rauna da se razmjestimo na
vojniki pogodnije terene, ali se treba osigurati.
Gajo obrati mi se komandant ti e, sa vodom, morati na
mrtvu strau u Buje, na cestu Rudo Pljevlja. Treba da krenete odmah.
Poslije se komandant Pero raspitivao za borce. Ispriasmo mu kako
se uro Petrovi obradovao pukomitraljezu, koji mu je dodijeljen kao
priznanje za hrabro dranje u borbama i naknada za onaj koji mu je razbila granata u Pljevljima.
Na cestu iznad Buja izbili smo u popodnevnim asovima 3. decembra 1941. godine. Pred nama je andarmerijska stanica. Treba provjeriti ima li koga tamo. Naie jedan seljak iz Buja, sa crnpurastim djeakom. Ree da su ovih dana nailazili neki partizani, da su razoruali
andarme i da ih jo ima u selu.
Na andarmerijskoj stanici vrata i prozori zjape, stvari polomljene
i razbacane po patosu. Na zidu spolja ubojine od puanih zrna.
U umarku na brdu iznad ceste zatekosmo komandira Prijepoljske
ete, Velibora Ljujia, sa grupom boraca. Drag mi susret. Poznajemo se
sa studija u Beogradu, a u koli za rezervne oficire u Mariboru to poznanstvo smo pretvorili u prisno drugarstvo. Pripadali smo grupi vojnika-aka, koja je bila povezana sa partijskom organizacijom u Mariboru. Podsjetili smo se i tih dana. Obojica osjeamo veliko zadovoljstvo to smo se
sreli sa pukama u ruci, na zadacima revolucije.
Velibor nam ree da je eta, sa komesarom, u selu, da nou ostavljaju grupu za obezbjeenje na ovom uviku, a ostali se odmaraju u kuama u selu.
Ko je udesio andarmerijsku stanicu? upitah.
Odgovori da je prije njihovog dolaska naiao nekakav letei vod, demolirao naputenu stanicu i izgubio se, ali kad, to se ne zna. Vjerovatno
su to bili partizani.
Sa grupom Prijepoljaca ostavismo na brdu i grupu iz naeg voda, a
sa ostalima se spustismo u Buje i razmjestismo se po kuama. Veernja
magla je skrivala stijene iznad rijeice Buavke, i gustu umu pri vrhu
planine Oalj. Cini nam se kao da smo u nekoj ogromnoj rupi iz koje je
jedini izlaz put kojim smo doli i staza uz stijenu prema selu Oalj.
strek

Ve je padao mrak kad je baba odvojila od nas onog crnpurastog

djeaka krupnih oiju kojeg sretosmo na kosi iznad sela koji se od nas
nije odvajao. Moda ga je zanijela naa pria, as smijena, as ozbiljna. Poao je s bakom tek kad smo obeali da emo i sjutra biti tu. Okretao se i posmatrao nas kao da je htio da provjeri moe li vjerovati naem
obeanju.
Domain kue nam ispria da je taj djeak vanbrano dijete nekoga andarma koji je tu bio u slubi prije nekoliko godina. Neljudski se
ponio prema djeakovoj majci. Ona je nekud iezla, a dijete je podigla
baba, koja je proljetos umrla. ena to odvede dijete je strina njegove majke. Djeaka vie niko iz porodice ne voli. To on osjea, zato trai drutvo
na drugoj strani. A, vidite, lijepo je i zdravo dijete. Prava radost kue
bi trebalo da bude.
Muke srno imali poslije, htio je da ide sa nama.
Selo je utonulo u no. Nebo zacrnilo. Jezu tmurne noi pojaavaju
neprijatni krici neke none ptiurine sa stijene iznad Buavke.
Dok smo jeli orbu doe Velibor, da se dogovorimo o obezbjeenju
u toku noi. Dogovorismo se da patrole uputi on, njegovi vojnici bolje
poznaju teren, a mi emo postaviti strae.
Mrana no, i ta rupa u kojoj smo i iz koje po pomrini ne bismo
nali put bez vodia, a i naziv mrtva straa" za ono to radimo ovdje,
nijesu mi dali da spavam. uo sam u mraku svaki pokret boraca koji su
polijegali po patosu da uhvate malo sna. Oni to su hrkali zabavljali su
me, ali je lave pasa unosio neki udan nemir. Obeavam sebi da u ubudue izbjegavati sva mjesta u jarugama i klisurama planinskih potoka.
Duboko u noi stigoe kuriri sa novim nareenjem. Stab bataljona
obavjetava da su se Talijani iz Viegrada uputili ka Pljevljima preko
Uvea i Ustibara. Od Ustibara su se kretali kosama zapadno od poruene
komunikacije. Zanoili su u Lisini. U nareenju je stajalo da e bataljon
krenuti odmah prema Lisini i pred svanue napasti Talijane. Naem vodu
i Prijepoljskoj eti nareeno je da odmah krenemo tamo i da u Lisini napadnemo neprijatelja sa istone strane, im ujemo da je bataljon zapoeo
borbu.
Potraih Ljujia. Dogovorismo se da krenemo zajedno i to prije,
jer je Lisina daleko. Probudili smo borce i brzo se pripremili za pokret.
Tjerala nas je i jutarnja decembarska hladnoa da se brzo popnemo na
brdo, prijeemo preko ceste i spustimo u Gloansku rijeku. Jedva se nazirala zora kad smo se poeli penjati uz umovitu padinu prema Lisini, a
bio je dan kad smo izbili na proplanke juno od sela Zalunice. Svega kilometar-dva do Lisine. Borbu ne ujemo, iako je u nareenju pisalo da
e bataljon u svanue napasti na Lisinu.
Sjeverno od Zalunice primjetili smo kolonu. Duga je. Ne vjerujemo da je to na bataljon, ne bi trebalo da je tu. ija li je to kolona?
Natovarene mule objasnie sve. To su Talijani. Primjetie i oni nas
i otvorie vatru. A na Lisini grunue bombe i poe otra borba. Ne moemo
pomoi bataljonu na Lisini. Nali smo se u veoma neugodnom poloaju.
Opet neuspjeh, odstupanje. Ali drugog izlaza nije bilo.

Brzo smo se povlaili umovitom padinom prema Gloanskoj rijeci.

Od snane vatre titio nas je greben. Ali preko rijeke, prema kosi iznad
Buja, biemo izloeni vatri kao na tanjiru. Ljuji je dio svoje ete orijentisao ka andarmerijskoj stanici i umovitom brdu Kovali. Ja u s vodom morati juno od njega, tamo negdje prema prevoju, gdje cesta zamie za brdo Bukovnik.
Prvi koji su prijeli rijeicu i dohvatili se padina ispod ceste dozivali su nas i upozoravali na opasnost koja nam prijeti ako krenemo za
njima. Ali izbora nije bilo. Pojedinano i u grupicama izvukli smo se do
ceste bez veih tekoa. Na cesti su nas vrebali, i tukli.
Rasuti po umi kao da smo zaboravili da i mi imamo oruje. uro
Petrovi, sa pukomitraljezom, je pored mene. oko je takoe blizu. Dogovorismo se da svi koji su prijeli cestu otvore vatru na Talijane. Za tren
su se zaule nae puke, a odmah iza njih zatektao je urov pukomitraljez. Pohitao je preko ceste, im je uo da treba otvoriti vatru. Poao
sam i ja, naao se na proplanku i hitro zauzeo zaklon. Zrna su fijukala
oko mene. uro je zabrinuto pitao za mene, to mi je bilo drago. Cesto
smo se nalazili u okrajima i uvijek voljeli da se naemo jedan iza drugoga. Prekaljen je ve borac, a ni ivot ga ni ranije nije milovao, pa cijeni prijateljstvo i uzvraa ga punim srcem.
Oprezno smo se izvlaili ka kosi koja se pruala uz cestu i bila neobino dobar poloaj. Pucnjava je prestala kad smo se nali na kosi. Odahnuli smo malo od ove iznenadne jurnjave, a onda izabrali poloaje. Zatvorili smo prevoj gdje cesta zamie za Bukovikom i tako obezbjedili bataljon od iznenaenja sa komunikacije od Rudog. Pretpostavljali smo da
se bataljon poslije okraja na Lisini povukao i uputio ka Krnjai. Na kosi
smo se osjeali sigurni. To nas razgali. Poe pria o jutarnjoj jurnjavi i
ale na raun onih koji su pokazivali kurumima izbuenu odjeu.
Neko se sjeti Velibora Ljujia i Prijepoljaca. Uputismo patrolu kosom prema njima. Patrola se brzo vrati sa obavjetenjem da je Ljuji sa
grupom na uviku do nas, a komesar je sa ostalima siao u selo. To mi
se uini udnim, te sa jednim drugom odoh do Ljujia. Zatekosmo ga na
uviku nad rastavljenim pukomitraljezom. im nas vidje, ostavi mladog
pukomitraljesca Tomeviu da sam petlja oko pukomitraljeza, a on se
sa nama odvoji malo ustranu i u povjerenju nam ree kako politiki komesar Kurtovi uvijek nae neki razlog da odvue ljude sa poloaja. A
on je, sa grupom koja se ne odvaja od njega, ostao na poloaju i misli da
emo zajedno moi izdrati ako Talijani napadnu. Pokuae da se povee
sa komesarom Kurtoviem, ali od toga ne oekuje mnogo.
Kad smo se vratili u vod, polovina drugova je spavala. Svaki na svom
poloaju, prislonjeni uz brijeg, sa pukama pod glavom. Umorni od neprospavane noi i jutarnje trke. Bijae mi ao da ih budim, pa se dogovorismo da samo isturimo osmatrae iznad ceste.
U popodnevnim asovima vrati se grupa koju smo uputili u selo
da donese togod za ruak. Mravim dobrovoljnim prilozima utolismo glad,
uz komentare da neemo moi izdrati bez jae hrane. Razgovaramo o
tome kako da je ozbezbijedimo.

Iz sna, koji nas je osvajao poslije mravog ruka, prenu nas gromki
glas ura Vujovia Spanca:
Talijani! Rune granate, drugovi.
Onako bunovni, maismo se bombi i zasusmo cestu. Poe estoka paljba s obje strane. I Ljuji sa grupom prihvati borbu, ali njihov pukomitraljez ubrzo umuknu. Moda je dobio zastoj.
Od stijena iza naih lea odbijao se eho pucnjave, a prasak u vazduhu iznad poloaja zbunjivao je pojedince, vjerovali su da je u pitanju
dim-dum municija. inilo se da puca sa svih strana. I minobacaima nas
gaaju. Padinom iza naih lea die se dim od eksplozija.
Kako to da Talijani neprimijetno banu pred nas, pitali smo se i okrivljavali jedan drugoga. Pravdali smo se gustom umom, ije se crveno
suvo lie, kau, zadri sve do proljea i terenom koji je pogodovao Talijanima. Jedva smo se usuivali da okrivimo starjeine i osmatrae koji
su ih morali ranije primjetiti.
Pomijeranje talijanske vatre upozoravalo je na opasnost prema ljevom krilu. Uputih tamo Dura Petrovia sa pukomitraljezom i grupom boraca. Izbie na padinu Bukovika prije Talijana i s nje otvorie vatru. Talijani se poee povlaiti ka Gloanskoj rijeci. To nas ohrabri. Sirokogrudo preskoismo" zamjerke koje smo do tada jedan drugom upuivali.
Evo nekakve kolone iza nas! vie neko sa poloaja. Iznenaeni,
okrenusmo se. Kad tamo manja kolona partizana brzim koracima odmie
stazom od Buje prema Krnjai.
Ko ste? upitasmo.
Mi smo letei vod!
Pa kud ste se to zaleeli?
Imali smo specijalni zadatak.
Kakav vam je to specijalni zadatak, kad smo mi ovdje na mrtvoj strai?
DrUgovi, mi smo bili naprijed. Izviali smo i sad nosimo podatke.
Kakvo izvianje? Koga ste izviali i gdje?
Talijani su ve sigurno preko Lisine i emerna stigli u Pljevlja. Mi
se sa jednim dijelom tih Talijana ve tuemo ovdje a oni priaju o nekom
izvianju i podacima. Kome su potrebni takvi podaci? Rekosmo im nek
ostave priu i nek ostanu sa nama na poloaju.
Pripadnici leteeg voda" se pogledae. Pokuae da se izvuku na
raun specijalnih zadataka i izvianja, ali to vie ne upali. Ostadosmo
uporni da ostanu tu. Tek to se letei vod" izmijea sa nama, istim putem stie komesar Vojo Kurtovi 1 sa dijelom Prijepoljske ete. Sad e
i on traiti izgovor, pomislih.
Kuda, drue Kurtoviu? upitah glasno, da svi uju. Njegovi
stadoe. On se okrenu. Preko nosa je imao pare zavoja privreno flasterom.
Moram etu prebaciti ka Adroviu.
1

Kasnije priao etnicima d poginuo tkiao njiiihov ideolog.

 A je li Ljuji sa vama?
Kurtovi se uzvrpolji, poe da se okree, gleda kao da trai Ljujia.
Jeste, tu je negdje, sa nama!
Ne, nije on sa vama, on je na poloaju. Treba i vi da budete
s njim.
Tada je ponovo zapucalo. Ubjeivanju nije vie bilo mjesta. Posjeli
su poloaj desno od nas, povezali se sa Ljujiem i zajedno sa nama produili borbu sve do sumraka.
Osjetivi da ne mogu ovladati cestom, Talijani su se pred kraj dana
povukli preko rijeke, odnosei mrtve i ranjene. Ispod sela Dubrave izbrojali smo oko 20 nosila. Pustismo ih da mirno iznesu ranjenike. Mi
nijesmo imali rtava.
Na kraju dana stigli su kuriri sa nareenjem da hitno krenemo prema
Krnjai, u sastav bataljona.
Brzo smo se okupili pozadi poloaja.
Nema Dura, ta je s njim?
Evo idem, idem u se uro s kose.
Koraao je polako niz padinu, s pukom nehatno zabaenom o lijevo rame. U rukama je neto nosio.
Uinilo mi se da su ispod ceste, od prvih naih bombi, ostali
neki Talijani mrtvi. Nijesam htio nita o tome da govorim, nijesam bio
siguran, pa sad skoknuh da provjerim. I, evo, na jednome naoh fieklije
i puku, na drugome pitolj.
Krenuli smo prema Krnjai poslije leteeg voda", koji se direktno
sa poloaja spusti na stazu i odlete" bez rijei i traga.
Prijepoljci ostadoe iza nas da se pripreme za pokret.
U Krnjai nijesmo zatekli nikoga. Seljaci nam rekoe da je nekakva
vojska popodne otila za Adrovie. Kurir tvrdi da je bataljon bio u Krnjai, ali ne zna kuda je poao.
Dok smo se dogovarali ta da radimo, naie patrola koju je tab
bataljona uputio po zaseocima Krnjae da vidi da ko ne ostane. Patrola
ree da se bataljon uputio za Brvenicu. Gdje se nalazi ta Brvenica i kojim putem treba krenuti k njoj patrola nam nije mogla rei.
Zamolismo seljake da nas neko od njih odvede do Brvenice. Poee se nagaati. Poslije dugog natezanja rekoe da e nas jedan od njih
odvesti do Jugova, a u Jugovu emo ve nai nekoga da produi sa nama
do Brvenice.
Daleko je ta vaa Brvenica, pet-est sati hoda odavde, a ovjek mora biti kod kue za svaki sluaj ree jedan seljak.
Da, da, mora biti kod kue, nego ta. U Babinama su danas zapalili kuu svakome domainu koji se nije zatekao kod kue dodade
drugi.
Dobro rekoh neka se vrati iz Jugova. Tamo emo ve nai
nekoga.
Poslije napornog dana i borbe na kosama iznad Buja teko nam je
padao noni mar prema Brvenici. Klatili smo se nekakvom nevidljivom
stazom i esto posrtali. Bili smo i gladni. Dogovorili smo se da u Jugovu

potraimo neto za veeru i malo predahnemo. Inae, to Jugovo je na cesti

Cajnie Pljevlja, i u njemu se ne smijemo dugo zadrati.
Uz put poe zajedljiva pria o ovim naim tumaranjima" po Sandaku, kako neki nazvae nae pokrete i akcije. Sto se dalje odmicalo
pria je bivala sve ira i punija. Zavrila se negdje ispred Jugova sonim
psovkama. Nije to bilo nita udno. To je ve drugi put kako nas, za ovo
kratko vrijeme, neko zaboravlja.
Nijesam se mjeao u te prie. elio sam da se izduvaju; i bio siguran da e sjutra, poslije odmora, veina samokritiki konstatovati da su
pretjerivali.
U Jugovu smo dobili neto hrane i na brzinu pojeli. Ostali smo gladni, ali siromano Jugovo nas je doekalo onako kako je moglo. Poslije
kraeg odmora krenuli smo, sa vodiem, iz Jugova za Brvenicu. U prvim
jutarnjim asovima 6. decembra izbili smo u Brvenicu i smjestili se u
drvenu zgradu lijevo od puta kod nekog bogatog seljaka.
To je nova kua naeg domaina. Poveih je dimenzija. Ima to svoje
znaenje, treba prikazati bogatstvo. Sa pomonim zgradama, meu kojima je sada i stara kua, ovo je malo naselje. Veini nas je to neobino.
Zar jedan ovjek da ima toliko naselje?
eta je bila na okupu. Priali smo o borbi na Lisini. Borci su bili
tuni. Tamo smo izgubili jo jednog komandira ete, Zariju Javetia. Morao je poginuti, ree jedan od drugova, srljao je. Ponaao se isto onako
kao u Pljevljima. Bodrio borce. Trudio se da se pojavi svuda. Nijesu uspjeli da ga mrtva izvuku. Za trenutak smo zautali. Bila je to preskromna
poast Zariji Jovetiu, komandiru nae ete.
Poginuli su i Veljko Crvenko i Petar Lubarda. Bilo je to pri iznenadnom susretu sa Talijanima, u umi. Tek to su bili krenuli iz sela Lisine. Nije se imalo kud nego na juri. Jurnuli borci onako iznenada, kako
se ko snaao. Talijani su ustuknuli, ali su ubrzo otvorili vatru. Veljko i
Petar su im bili najblii. Poginuli su obojica od prvih plotuna. Bolna,
teka smrt.
Milo Lopii je poginuo na padini iznad sela. Pokuao je da sa svojim vodom nadvisi Talijane i prinudi ih na povlaenje, ali uzalud. To mu
je donijelo smrt. Ostao je mrtav u kleeem stavu.
A to ne napadoste u svanue, kako je bilo predvieno upita
jedan drug.
Ne stigosmo. Po ovom nesrenom Sandaku se izdue putevi, no
usporava kretanje, zamara, otegne se. Kako i nee, kad skoro za svaki korak pipka po zemlji. Doe ti kao osvjeenje kad pod nogama osjeti travu.
Pria o smrti etvorice drugova uini mi se nekako suva, bezoseajna. Pitao sam se ta to treba da znai. Sluao sam prie ratnika o grubosti
rata. itao sam Barbisa, Tolstoja . . . Ali ovo je neto drugo. Svi smo mi
dobrovoljci, nosi nas elja da stvorimo novo drutvo. Ipak je udno to
tako primamo vijesti o pogibiji drugova. A moda i nije tako, moda samo
to tako izgleda. Tvrdi smo mi ljudi, nemamo vremena za tugu, iako nas
pritiska! A moda smo od zamora otupeli?

Umor nas je savladao. Neki ve trae mjesto za poinak. Hoemo

li se odmoriti? Moda, selo je obezbijeeno.
Svanuo je hladan decembarski dan. Bili smo jo bunovni, mada smo
cijelu no prespavali. Zakazan je zbor bataljona.
Skupili smo se na jednoj livadi pored Cehotine. Stajao sam ispred
ete. Za kratko vrijeme ja sam ve trei njen komandir.
Nema ura, Marka, Jovana, Sava, Blaa. Otili su u Lisinu da zakopaju poginule i jo se nijesu vratili.
Oekivali smo neko saoptenje taba bataljona.
Jedan od drugova iz taba govori da je na bataljon jedna od onih
jedinica koja je poslije neuspjeha na Pljevljima sauvana kao cjelina.
To smo postigli jer smo spremni da se borimo i umremo za svoje ideale i
za svoju zemlju. Kae i da partizani Srbije vode estoke borbe za odbranu
slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. Najvjerovatnije emo i mi poi za
Srbiju.
U jednoj eti naeg bataljona se uskomeae.
ekaj, to uri?
Polako, ima tu i drugih koji treba neto da kau.
Ma, ta! Neka kae to to misli.
Svi smo mi jednaki.
Komeanje prekide izlazak jedne snane momine ispred stroja.
Glasom nadjaa ostale:
Drugovi, ja bih htio rei neto o ovoj naoj raboti. Kad ovjek
pomisli na ovu nau borbu, mora shvatiti da je to ozbiljna rabota. Nije
to ala, drugovi. Rat je to. Tu se krv lije, gine se, gubi se glava. A komanda? e bi komanda onoga dana u Pljevljima?
Pomislih: ta ovaj hoe? To je razbijanje vojske. To je pogibeljno.
Moda se uplaio? Ne, nije. Ipak je to hrabar ovjek. Po svoj prilici izliva srdbu prema tabu bataljona. Moda i ima pravo. Nije tab bio na
visini u Pljevljima. Mora mu se zamjeriti to nije nita preduzeo za prihvatanje bataljona pri izvlaenju iz borbe iako je bio izvan grada i imao
mogunosti za to. Ali, je li trenutak za takvo istupanje? Ne, nikako. Djeluje razbijaki.
Ovo meni mirie na demoralizaciju apue Ivo Dapevi.
ta je da je, nije ni dobro ni pametno. Umjesto da nas krv izginulih drugova zblii i povee, sad odjednom ovako. Svaka ast i govorniku
i onima oko njega, ali to je mnogo, mnogo je.
Pokuavamo da smirimo dosta bunu debatu, ali ostade muan utisak.
Ova pria po svoj prilici moe imati i dublju pozadinu umjea se neko u na razgovor.
Poslije zbora, ete su se vraale u svoje logore teka srca. Pritiskale
su nas rijei izgovorene na zboru. Niko nita nije govorio.
Pitao sam se ta ovo treba da znai i emu vodi? ta bi bilo kada
bi se na bataljon, proslavljeni bataljon, rasuo, nestao? Ko bi borbu vodio? A ideali? Ne, to ne smije da se dogodi. I treba otro udariti po stavu
koji unosi demoralizaciju i djeluje razbijaki.

ETNA KONFERENCIJA

Smrklo se. U zagrijanu prostoriju, gdje je zakazana etna konferencija, pristiu drugovi. Oni koji ulaze ispitivaki gledaju sa vrata one koji
su ve unutra. Ona dananja atmosfera kao da je unijela nepovjerenje.
Sijeda se bez rijei, ne bira mjesto. Svi su prisutni. Samo su straari ostali da nas uvaju.
Konferenciju je otvorio komesar ete. Sazvana je, kae, radi razgovora o nekim pojavama koje su zapaene posljednjih dana. U borbama
smo izgubili mnogo dobrih drugova, koje smo voljeli i cijenili. Ali, mi smo
poli u borbu svjesni toga da e se ginuti. Nas ne smije oamutiti pljevaljska ni ma koja druga pogibija. Pred nama su zadaci koji trae napore,
samoprijegor, samoodricanje i rtve. Poli smo iz Crne Gore za Sandak
i dalje, da se borimo tamo gdje zatreba. To je bila i ostala naa akciona
i agitaciona parola. Meutim, neki pojedinci poeli su da priaju o vraanju u Crnu Goru, da je nije trebalo ni naputati, i kako ne treba dozvoliti da jedinice vode oni koji to ne zasluuju.
Poli smo iz Crne Gore da uspostavimo vezu sa slobodnom teritorijom u zapadnoj Srbiji i radi prebacivanja hrane iz Srbije u Crnu Goru.
Svi znamo vanost tog zadatka. Drugovi u Srbiji vode teke borbe. A njihova borba je i naa borba. Zato je prirodno da krenemo tamo gdje je
najpotrebnije. A ta se kod nas pojavljuje? Culi smo. Neki agituju da se
vraamo u Crnu Goru. Nije to ljubav prema Crnoj Gori. To je demoralizacija, i kukaviluk. Skriveni iza slatkoreive prie o obavezi prema
uoj domovini. Zar obaveze i ljubav prema uoj domovini nije mogue
ispoljiti borbom za povezivanje sa Srbijom i za snabdijevanje iz Srbije?
O tom treba da se izjasni svaki od nas na ovom sastanku.
Ivo Dapevi prvi uze rije:
Mi smo pri polasku iz Crne Gore obeali da emo na bajonetima
donjeti slobodu Crnoj Gori i Crnogorcima. Mi to obeanje moramo izvriti
ili poginuti. Prema tome, na put ne vodi sada za Crnu Goru. Bilo bi me
sramota sada okrenuti tamo. Zato sam protiv povratka u Crnu Goru . . .
Blao Leki nastavi:
Ja ne umijem to lijepo rei kao moj prethodnik, ali mogu rei
da sam i ja protiv povratka u Crnu Goru.
Velia Vojvodi povisi glas:
Cini mi se da su se uplaili oni koji su za vraanje. Ja sam protiv.. .
uro Vujovi panac:
Drugovi, mi smo vojska dobrovoljaca. Dobrovoljno smo stupili u
partizane. Sami smo izabrali starjeine, je li tako? Kad je tako, onda je
red da se ponaamo kao vojska i da idemo kao vojska, tamo gdje je potrebno . . .
Risto Leki, neto ljui od ostalih:
Mi smo dobrovoljci. Stavljamo se kao takvi na raspoloenje Komunistikoj partiji, koja je povela borbu protiv okupatora. Kao takvi mi
smo postali vojska Partije i Partija ima pravo da nas uputi tamo gdje

ocijeni da je najkorisnije. Predlaem da donesemo jedinstveni zakljuak,

otprilike ovakve sadiine: da su pripadnici nae ete svjesni opasnosti
koju nosi u sebi pojava kukaviluka i demoralizacije, primjeene kod pojedinaca posljednih dana, a vjeto kamuflirana priom o ljubavi i obavezama prema uoj domovini. Pripadnici nae ete osuuju te pojave i izjavljuju da se stavljaju na raspoloenje Komunistikoj partiji, spremni
da krenu i bore se tamo gdje Partija nae za potrebno.
Sloie se svi. Ipak, da se potvrdi:
Dobro, drugovi! uli ste predlog, da donesemo zajedniki zakljuak kao eta. Ko je za, neka digne ruku.
Sve su ruke iznad glava.
Ima li ko protiv?
Nema.
Uzdrava li se ko od glasanja?
Ne.
Ma to mu znai ono uzdrava li se ko od glasanja? apatom
pita Nikola ukanovi.
To znai da nije ni za ni protiv.
Ma nije mogue! To ti je ono to kau ni voda ni vino. To su
najgori, takvih nema u naoj eti!
Imamo li ta da dopunimo, dotjeramo, stilizujemo?
Ne, ne! Neka ide tako. Neposredno i otro. Tako je najbolje.
Konferencija ete je time bila zavrena.
Razili smo se, uz vesele razgovore. Nestalo je more koja nas je pritiskala, unosei nespokojstvo i meusobno sumnjienje. Ponovo smo osjetili snagu ete.
U tabu bataljona su sa interesovanjem oekivali rezultate etnih
konferencija. Bili su neobino zadovoljni kad im je reeno kakav stav je
zauzela naa eta. Nijesmo se interesovali za druge. Narednih dana smo
uli da se neki iz drugih eta uporno javljaju na ljekarsku, tvrde da su
bolesni i da ne mogu izdrati vee napore. Na Dani naao je samo jednog zaista bolesnog. Njega je odmah uputio u bolnicu.

NEOBIAN SUSRET

Danas naputamo Brvenicu. Boravak u njoj nam je teko pao, zbog

svega onoga to smo tu preivjeli. ak i zbog ishrane smo imali neugodnosti. Zamalo nije dolo do incindenta sa naim domainom pored ijih
smo ambara, prepunih hrane, gladovali do posljednjeg dana.
Prelazili smo preko mosta na ehotini i skupljali se na lijevoj obali,
odakle je trebalo da krenemo za Meljak. Dok smo se okupljali, naie nekoliko ena, Muslimanki, sa prozeblom bosonogom djecom. Plau, i mole
za pomo.
Nekakav vojvoda Sergije sa etnicima ubija i pljaka oko ajnia. Pobjegle smo ispred njih sa djecom, bez iega.

Gole, bose i gladne tumarale su umama od ajnia do Brvenice traei sklonite za djecu i sebe. Nijesu znale nita o odraslim mukarcima.
Ile su u neizvjesnost, oslanjajui se samo na gostoprimstvo i dobroinstvo
seljaka. Raspitivale su se za muslimanska sela.
Gledali smo prozeblu djecu i zabrinute, unesreene ene, ogoreni
na bezduni odnos etnika prema muslimanskom ivlju. Sluali smo prie o etnikim nedjelima, ali sada vlastitim oima vidimo kako to izgleda. Tome se mora stati na put. Neko mora zatititi narod i sprijeiti meusobno unitenje. A ko bi to mogao sem nas partizana! Niko drugi, niti
hoe niti moe danas.
Drugovi iz taba uputie ene sa djecom do odbornika u Brvenici
i poruie mu da se pobrine za njih.
Preko Vran jae smo se spustili u potok Voider, a odatle izmeu Kobile i Gradine produili ka Meljaku. Razmjestili smo se po selima ispod
Ljubinje. Jedan dio je otiao za Vinjicu, drugi ostao u Meljaku, a trei,
sa kojim sam i ja, uputio se ka Vrbi.
U Vrbi smo, u partizanskoj kui Radovia, ostali nekoliko dana. Osjeali smo se kao kod svoje kue i ponaali se kao u porodici. Odnos ove
i drugih porodica u Vrbi prema nama i prema naoj borbi oduevio nas
je. Svako vee smo priali i zabavljali se do duboko u no, uz bogatu vatru na koju smo navaljivali balvane sa drvljanika ispred kue. Loili smo
vatru onako kako nas je uili starica, majka brae Radovia, kako se to
u selima na Ljubinji radi: bogato, da se vatra nikad ne ugasi. Ujutro
je dovoljno samo prodarati panjeve i primai ih jedan drugome, pa da
plamen ponovo bukne.
Tu je sa nama i grupa Durmitoraca iz Jezero-aranskog bataljona, sa
Vojom erkoviem i Mijukom ibaliem, koja je poslije borbe u Pljevljima ostala na teritoriji Sandaka.
Snijeni pokriva je ve zahvatio Ljubinju i sputa se svakog jutra sve nie. Jue nam je snijeg kripao pod nogama kad smo se sputali
u muslimansko selo ljuke, gdje smo odrali konferenciju i upoznali seljake sa ciljevima nae borbe.
U svim selima esto srijeemo ljude grdosije. Visoki preko dva metra, skladno razvijeni i snani, tihi i blagorodni. Ti gorostasi i prilie planini pod kojom se raaju i ive.
PORUKA

Prije neki dan nae patrole, sa dvojicom rukovodilaca, uputile su

se tamo negdje ka Limu. I ve je stigla poruka da krenemo prema Brvenici i Jugovu i da e nam na tom putu kuriri donijeti nova uputstva.
Kolona Lovenskog bataljona se otegla padinama Ljubinje. Nije vie
onako dugaka kao prije bitke na Pljevljima. Izgubili smo mnogo drugova,
a mnogo ranjenih je evakuisano u partizansku bolnicu na Zabljaku.
Idemo putem kojim smo doli ovamo. Po snijegu. Ve je odmakao
dan, a sumrak e nas zatei, valjda, na Jugovu. Desno ostaju Pljevlja. Ta
krvava Pljevlja. Mue me, a i ostale borce.

Jugovo je na dornaku. Eno one vrtae u kojoj se na bataljon sabrao u vee pred napad na Pljevlja. Tu je ostavio raneve, koje je neko
poslije raznio, mislei da smo svi izginuli. A i jeste to bila stravina no.
U Jugovu emo prenoiti. Ovim Jugovanima zadajemo jade. Od svoje mrave zimnice moraju odvajati neto za veeru borcima bataljona. Na
proljee traie koprivu da bi ishranili djecu. A koliko li e gladnih jedinica banuti iznenada u selo do proljea?
Drugovi, znate kako se treba ponaati u selu. To je na narod.
Mi smo njegova vojska. Oni to treba da osjete ponavljao je komesar
ete idui uz kolonu.
Dokle e nam ovaj soliti pamet, kao da smo osnovci pita Nikola ukanovi druga do sebe. Na svijest, na svijest, sve stavljamo na
tu nesrenu svijest, a ima u ovim sandakim selima onih kojima svijest
zataji. Nije ni udo. Kad bih ja bio u njihovoj koi i ja bih se ponekad
pravio nevjet i pored sve svijesti.
Raspriao se Nikola. Blie mu je ono komandiravo prema svecu
i tropar. Pria o onom kulaku u Brvenici. Tri dana je kukao i prenemagao
se, alei to nema da nam da neku crkavicu da pojedemo. Zamalo nam
se ne uhvati pauina na zadnjici, ekajui na njegovu dobrotu i ekonomovu snalaljivost. A komandir? Ano ti je, drukane moj, revolucionar. Zna
on to kad treba i kako treba. Trpi ovjek, pa kad vidje da od toga nema
nita ni eti ni njemu, a on gazdu za vrat. u li ga kako mu ree: Sluaj, prijatelju! podeblja Nikola glas i isprsi se da imitira komandira
ovo je narodna vojska. Svi ovi mladii su digli puku i bore se protiv
okupatora, za slobodu, tvoju i njihovu, jednako. Svi su oni spremni da daju
ivot za slobodu, a to je najvie to ovjek moe dati. A ti? Ti si se stisnuo ovdje kod kue, uva eni suknju, prenemae se pred nama danima i kuka da e propasti i cri od gladi, a kua ti je puna suve ovetine, kajmaka, sira, ita, brana, kupusa, krompira, svega, svega, prijatelju
moj! A mi gladujemo, ekajui na tvoju milost. Ispada da je vrijednija tvoja
aka brana ili suva ovca nego moj borac-dobrovoljac. Borac-dobrovoljac,
moj brajko! Zna li ti ta to znai? Nego sluaj ti mene. Pred mojom etom stoje teki zadaci. Ona mora da se bori i pobjeuje, da maruje nou
i danju, da trpi ovu ciu zimu, da nosi ranjenoga druga, da uva narod
od bandi i neprijatelja. Za te zadatke ona mora biti spremna, a da bi bila
spremna ovi momci moraju jesti. Jesti, drukane moj, nego ta, prazna
ne puca, razumje li? Da, gazda, tako mu to doe. Nego, hajde, da pogledamo to moe dati. I uze ga za ruku veli Nikola ode s njim
prema ambaru. Onaj kulak se naao u udu, ueprtlji se i onako zbunjen
otvori vrata. Kad tamo, ima ta vidjeti, drukane moj. Pedeset polutki
suve ovetine, petnaest kaca kajmaka, uta kao vosak, dvadeset i pet kaca
sira, dva velika abra istog jema, ogromna gomila kupusa, mnogo vrea
brana i ko zna ega sve nije bilo tu.
Kako te nije sramota veli komandir onome kulaku.

E, vala, gospodine-drue, mnogo nas je sibijana, pa nevolja je

"kukati.

Zausti jo da pria, ali ga komandir prekide:

'Ajde, 'ajde veli ostae i sibijanu, nego daj eti da rua i veera, a komesaru se obrati da ti plati, kod njega su pare.
Nikola nastavlja da pria: Toga dana smo dobro ruali i veerali.
E, kad bi tako bilo svaki dan moglo bi se izdrati. Nekako ti doe snaga, pa
ti nije teka ni borba, ni noni marevi, ni straarenje po ovoj zimi. A
i na politikim asovima bolje pamti. I bolje agituje. I nekako ti je
sve lake i bolje, brate dragi. A poslije napadoe komandira zbog toga, na
etnom sastanku. Vele, nismo mi okupatori. Mi treba da ivimo od onoga
to nam dobrovoljno da narod. A narod e nam dati, jer mi smo njegova
vojska. Ma, jes', dae nam narod, ali je li onaj kulak taj narod koji e nam
dati? Bogme, onaj bi nam prije dao otrova nego aku brana ili mrvu sira.
Ali kako im to fino objasni komandir."
ujete, drugovi, veli on, i Nikola se ponovo uspravi, isprsi i
malo podie glas da bi nekolicini oko sebe doarao dijalog sa etnog sastanka. Ovo je eta dobrovoljaca. Koliko je trebalo Komunistikoj partiji
dok je od nas stvorila komuniste? Svaki je od nas dragocjenost Partije i
revolucije. A tu dragocjenost, drugovi, treba uvati. uvati nego ta! Gladovanjem je neemo sauvati. Da, drugovi, mi se neemo uvati u borbi,
ali moramo se uvati u pogledu hrane i odmora. Pitao bih ja svakoga od
vas da je komandir kako bi se osjeao da mu neki od drugova pogine zbog
iznemoglosti od gladi. Moda e biti i to potrebno. Vi mene sada napadate zbog toga to sam natjerao bogatog seljaka da nahrani etu. Dakle,
ja sam komandir i duan sam da se staram o eti svestrano. I o njenoj
ishrani i o njenom borbenom moralu i o njenoj . . .
Sijeva komandir kao britka sablja ne da se zaustaviti Nikola
a onako siguran u sebe i u svoju ispravnost, natjera one koji su se kolebali da prijeu na njegovu stranu. Odbrani se od nepravednog napada, ali
na kraju opet i on naglasi: Ono, jest, drugovi, da mi moramo voditi rauna o tome da smo narodna vojska i da svuda treba da budemo oslobodioci, a bi za okupatora i izdajnike, ali. .."
E, brate, dragi, dolo mi je bilo da skoim da ga poljubim. Neka,
neka, dobar je ovaj na komandir. Prema svecu i tropar nego ta. A
vidje li ga ti kad na kazauu prije nego se podmiri sva eta? Nikad. A
vidje li ga u borbi kad iza naih lea? Nikad. Uvijek sa nama i pred nama.
Po njemu se upravljaj i ne boj se, nee pogrijeiti. Prema svecu i tropar, nego kako udari Nikola taku.
Odmor prenese se kolonom.
Jue smo na etnim konferencijama u Brvenici nagovijestili da nas
put vodi u Srbiju. Tamo partizani vode estoke borbe protiv njemako-etnikih snaga koje su pole u ofanzivu na osloboenu teritoriju. Da
li e izdrati Uika Republika dok mi pristignemo?
Iznenada stie Janko sa patrolom. Krstario je nekoliko dana po Sandaku, traei tab odreda, i uz put prikupio dosta vijesti. Pria samouvjereno: Rusi prijeli u protivofanzivu. Crvena armija ogromnim snagama nadire preko Bugarske i Rumunije. Mi moramo pohitati u Srbiju da ih sret-

nemo, ali najvjerovatnije je da e oni prijei Dunav i stii ranije u umadiju nego mi. Konano osloboenje je, u stvari, pitanje dana.
Jankove rijei primamo sa rezervom, nekako su zvuale neubjedIjivo prema onome ta smo ranije znali o borbama na junom dijelu Istonog fronta, a intimno prieljkujemo, svim srcem, susret sa Grvenom armijom! Eh, kad bi se to dogodilo!
Pitamo ta je sa komesarom bataljona, koji je, takoe, ranije upuen prema Limu, da uhvati vezu i donese uputstva za dalje pokrete i
akcije. Neizvjesnost nas mui, naroito poslije Jankove prie.
U Jugovu smo prenoili, sjeajui se tekih borbi za Pljevlja, drugova koje smo izgubili i ranjenika koji su evakuisani u bolnicu na abljak.
U toku noi stigoe vjeti da se nai povlae iz Srbije pred nadmonijim neprijateljem, da se neke jedinice ve pregazile Uvac i Lim i da e,
poslije prihvatanja onih koji su jo ostali preko Lima, krenuti prema Rudom, kamo treba da se uputi i na bataljon.
Eto kako stoje stvari, a Janku je osloboenje pitanje dana!
zadirkivali su ga borci.
Pravac kretanja naeg bataljona se mijenja. Umjesto na istok, krenuemo na sjever. Iz Jugova, preko Gloga, Lisine i Zabrnjice treba da 18.
decembra stignemo u Crnugovie.
Kolona bataljona je iezavala uz brdo Bander dok se dan dijelio
od noi sivom, hladnom izmaglicom. Ovakva jutra obeavaju ljep dan.
Lovenci grabe korakom koji je, kau, dui od obinog. Kao da bi htjeli
da stignu prije drugih. Svanulo je kad se naosmo u ikari ispred Beirovine. Tek na kosi ispred Lisine mogla se sagledati itava kolona bataljona.
Stigao nas je komesar bataljona. Donio najnovije vijesti. Vidio je
Tita. I mi emo ga vidjeti.
Drugovi rekao je komesar osniva se proleterska brigada.
Reorganizuje se naa vojska. U tu brigadu e ui oni koji su se u dosadanjim borbama naroito istakli. U nju e ui partizani iz svih krajeva Jugoslavije. Sreemo se sa drugovima iz Srbije i Bosne, a kasnije i iz drugih krajeva nae zemlje. Vidjeemo Vrhovnog komandanta.
Valjda emo vidjeti i generalnog sekretara KPJ apnuo mi
je na uho pukomitraljezac Milan.
Taj Milan je bio delegat SKOJ-a na zadnjoj Zemaljskoj konferenciji
SKOJ-a i vjerovatno zna, ili moda pretpostavlja, ko je generalni sekretar, tako sam pomislio.
Bataljon 18. oktobar" je dobio zadatak da zauzme Rudo i omogui da se tamo svi okupimo tako zavri komesar.
Na izmaku dana penjali smo se uz Orlovinu. Na istonoj padini te
kose, pri samom vrhu, je selo Crnugovii. Razmjestili smo se po kuama.
Sa sobom smo ponijeli neto konfiskovane imovine iz trgovinske radnje
nekog seoskog zelenaa iz Zabrnjice, koji je ispred nas pobjegao k Talijanima. Izgleda da mu nijesu bili isti rauni. So, petrolej i neke sitnice

dijelili smo seljacima, a ostalo etama. Bilo je rakije, ali kakve koristi
kada partizani ne smiju piti.
Ma dajte da probamo tu rakiju, da vidimo je li emu ree
veseli komandir ete, Savo Buri, i nasmijan prvi zagrabi porcijom iz jednog bureta. Nagnu samo gutljaj, odmae porciju i znalaki" ree: Nije
dobra!" Prije nego je izgovorio i te dvije rijei porcija je bila u rukama
drugih.
Dok je Savo, zabrinut zbog toga, gledao kod koga je porcija, Vojo
Abramovi se popeo na nekakav trupac i nazdravlja onima oko sebe:
Neka nam kapljica ove muenice, koja se je pekla i kroz lulu
tekla, dobro uini!
Da si zdravo i u juriu brz doviknuo mu je neko iz grupe.
A naroito kad je u pitanju juri na muenicu dodao je trei.
Opjaniete se tako gladni jadao se Savo i pogledavao okolo,
traei pomo. Osjeao se krivim za ovaj prestup".
Momci, nemojte mnogo uje se glas komandanta Pera. A nije
loe iza ovako dugog mara popiti, samo umjereno dodao je, i pruio
ruku da prihvati porciju.
Ovaj na komandant zlata vrijedi!
Grupa rakijaa" se razmakla gledajui u komandanta, a Boo Orlandi, u ijim se rukama zatekla porcija, prie komandantu i dodade mu
porciju.
Nek nazdravi starac junacima apnu mi stari Zeko.
Pero je prihvatio porciju, zagledao se neto u nju i s uenjem uzviknu:
Pa porcija je puna! A koliko vas se izredalo! Mislio sam da nee
biti ni da pomiriem. Srknuo je gutljaj i zadovoljan dodao drugu do sebe.
Dobro ti uinila, komandante! doviknuo je Savo, i kao da mu
je neto laknulo, priao je dijelu one vesele grupe rakijaa" i zapitao:
A nijeste mnogo, je li?
Svi su se nasmijali i slono odgovorili:
Pa, koliko se moglo, drue komandijere!
Stee se grlo od onoga to kau da partizani ne smiju piti, pa
nee da prolazi niz grlo pusta glasnu se uro Spanac.
Porcija ode od ruke do ruke i bi rakije dosta za cio bataljon.
Razmjestili smo se po kuama. U svakoj kui se uje pjesma. Gdje
god doemo donesemo vedrinu, veselje. Eto, itav dan smo marevali i
umorni smo, ali orni za pjesmu.
Andro, skreni panju etama da postave udvojene straare. Ljudi su morni, a ovim umama se moe privui neka banda upozorava
uvjek oprezni komandant Pero.
Ko se boji neka straari progovori Velia, pogleda po druini
oko ognjita i isprui noge prema vatri.
Svi se nasmijae, a Velia samouvjereno nasloni lea na zid, odbijajui guste dimove duvana.

42* Ratna seanja III

 Straa je straa, drukane. Znaju svi da smo mi hrabri, ali no

nema oiju. I Capajev je nastradao zbog toga to mu straa nije bila budna. Komandant odgovara za bataljon, a ti samo za svoju glavu.
Velia skupi noge, pogleda oko sebe pa onda komandira, i snebivajui se, izusti:
Ma, to ja samo onako. Znam i ja da treba straa.
Neki drugovi zaboravljaju da treba u svemu da slue za primjer
javi se komesar.
Velia se promekolji, pree pogledom oko ognjita, pogleda komesara, pa komandira; ne znajui kako bi se izvukao iz neugodne situacije,
zapjeva:
Naa borba zahtijeva
Kad se gine da se pjeva.
Pjesmu svi prihvatie i bi im drago to se tako zavri pridika. Iz
susjedne kue u se Pejakovi:
E, vazda vam se veselilo! Da smo pri Viranju, opalio bih iz moga
estopuka", ali ovdje ne smijem.
Prenoili smo u Crnugoviima, selu pri vrhu Orlovine, na nadmorskoj visini od 1316 m. Zabaeno je to selo, i ljudi u njemu prilino zaostali.
Kada je Mila povela pjesmu crnogorskih partizana, seljaci koji se
zatekoe u toj kui podvriskivali su kao uz kafansku pjesmu. Jedan od
njih ispria kako se jednom zadesio u Sarajevu, naao se u kafani sa pjevaicama, kako im je lijepio stotinarke na elo i veselio se itavu no, a
sjutradan bez para od trgovine otiao kui. Ali, ne ali, bar je proivio
jednu no, ree.
Blao Crvenko me gleda pa e:
Zamisli da doivi kraj rata, pa da te poalju ovamo kao agitatora da organizuje kolhoz.
Daleko puca, Blao. ekaj da doivimo kraj rata, pa emo onda
razgovarati o kolhozima i sovhozima.
Ipak Blaove rijei tjeraju na razmiljanje. Borba protiv zaostalosti
bie nastavak nae oruane borbe i revolucije. I ona e traiti r t v e . . .
Osvanuo je 19. decembar. Pejakovi je u ali estitao Boguanima
krsno ime, svetog Nikolu, i time je izazvao principijelnu" priu, koja
se uskoro pretvorila u novu pridiku . . .
Ado, doi da proba malo muenice pozva Vlado domaina
kue u kojoj je spavao. Da ti se bar malo oduimo za gostoprimstvo.
Stari Musliman se primae, nagnu bardakom koji je Vlado pridravao. Pio je halapljivo i eljno sve dok ne sjede, jedva izmuckujui parolu
da ivi vakva vojska", prije nego se ispruio na ledini. Starija ena mu
pritra i zabrinuto poe da ga zove:
Mustafaga, Mustafaga, ej, Mustafaga. Eh grdna rano, ti si se opio.
Kolona odmie niz Orlovinu, prema Rudom.
Ti otrova ada, Rsune kae Velia.

 Nee mu nita biti. Od te bolesti se ne umire, moj Velia. Da je

Hristove vjere to bi mu dolo, boe mi oprosti, kao priee. Jutros nije
nita prezalogajio prije muenice odgovara Vlado i glasno se smije.
Pred nama je Lim. Preko mosta treba upasti u Rudo. Ako su most
zatvorili mitraljezom, moramo ga juriem osvojiti. Komentariemo to glasno i predlaemo Rsunu da se vrati za bardak da ga napuni rakijom,
poe ispred kolone i poasti one na mostu ne bi li i njih oborio kao Ada.
udna smo mi vojska. Nekoliko koraka pred nama je neprijatelj, na
koga treba juriati, i ginuti. A svako od nas oran za alu i smijeh.
Savo, neka ti ona patrola poe jo ulijevo. Gajo, neka prethodnica poe jo naprijed nareuje komandant Pero.
A dokle emo ovo danas? pita komesara stari rudar Zeko Vujovi.
Zar nijesi uo jue? umjesto odgovora upita ga komesar.
Ma neto bijah podalje od onoga Ugnjanina, a ja malo tvrd na
uima pa ne uh dobro kuda emo i dokle emo.
Komesar objanjava Zeku, idui uporedo s njim. Kad zavri, pita ga:
Jesi li razumio?
Ma, razumio sam to dosta dobro, no moj, komesaru, neu ja uvijek shvatiti sve to ti ispria, ali u se tui dobro, u to budi siguran.
GAJO

VOJVODI

BILA SAM ZATOENIK LOGORA AUVIC

Posle hapenja grupe stolarskih radnika, meu kojima su bili Ivan
Urban i Slavko Stojanov, i ja sam uhapena 27. marta 1943. godine. Rekli
su mi da ponesem ebe, jer u due ostati, ali mi nisu dali da se oprostim
sa detetom. Pred kuom su ekala kola, tzv. Marica", ugurali su me unutra, a jedan od njih je odmah poeo da me udara pendrekom. Kad smo
stigli u Specijalnu policiju na Obilievom vencu, uveli su me u jednu prostoriju u kojoj je ekao jedan jak mukarac ogromnih pesnica i bez ikakvog pitanja poeo me udarati. Udarao je besomuno, najvie po glavi, sve
dok se nisam onesvestila, a onda su me polili vodom i dola sam sebi, ali
mi je sve zujalo u glavi. Naredili su mi da skinem burmu (da ne moraju
kasnije ei prst), a onda su me, u smenama, udarali po dlanovima, koji su
ubrzo poplavili i otekli. Iznad dlanova iz ila je ikljala krv (jer je u tom
korbau bila upletena ica). Kasnije su doli na red tabani. Kad su se zasitili batinanja, naredili su andarmu da me odvede u eliju broj 10 na
petom spratu. U eliji je bilo jo zatvorenica, a andarm im je ubacio kofu
hladne vode i naredio da mi stavljaju obloge na povreena mesta. Zatvorenice ove elije bile su iznenaene, jer su dotad sve dovodili pre batinanja
i sasluavanja. U toku dana zatvorenice su mi stavljale obloge, a andarmi
nou batinali. To je trajalo etiri dana. Ponekad, prilikom batinanja, da

ne vicem, zapuavaii su mi usta. mom radu za NOP saznali su od Ivanova. Posle silnog mrcvarenja potpisala sam zapisnik, a da ga nisam ni
pogledala.
Iz Specijalne policije prebacili su me 14. aprila u logor na Banjicu
i ugurali u sobu 38, u kojoj su bili smeteni politiki krivci prve i druge
kategorije. Bila sam sto dvanaesta. Tu sam zatekla Jelenu etkovi, Danku Savi, dve Olge Jovanovi, Olgu Krulj, sestre Drinku i Darinku Pavlovi, Vidu Joci, Zoru Rakovi, Julu Dograji, Ljubinku Suti, Dragu
Ratinac, itd. Tada se prialo da je za ene proglaena amnestija i da
te godine nee biti streljanja. Meutim, ve 15. maja iz sobe je izvedena
grupa od 22 ene i sve su streljane. Iza ove, streljane su jo dve grupe.
Streljana je Jelena etkovi, obe Olge Jovanovi, Danka Savi, Ljubinka
uti, dve sestre Pavlovi (Drinka i Darinka), vea grupa aanki, meu
kojima je bila i jedna esnaestogodinja devojka Olga Pirgi. Pri izlasku iz sobe, sve su se hrabro drale, uzvikivale parole i klicale Partiji.
U meuvremenu neke ene su izvoene na rad u Panevaki rit.
Meu njima su bile Dobrila Rastovac, Nevenka Karakaevi i ostale. Neke
su vraene u logor, a neke su uspele da pobegnu i prikljue se partizanima.
U to vreme su u dvoritu logora napravili drvene barake, u koje su doveli veu grupu ena iz logora sa Sajmita. Meu njima je bilo: Sremica,
Bosanki, Banaanki, Slavonki i Dalmatinki. Sve su uhvaene kao partizanke. U grupi je bila i Persa Dudi, sestra Dragojla Dudia.
Krajem juna prebaena sam u novoizgraenu baraku, a 7. jula su
me izdvojili u grupu od 160 ena koje su bile odreene za rad u Nemaku.
Dobar deo dana proveli smo u logorskom dvoritu, a onda su poeli da kamionima odvode grupu po grupu. U poslednjem momentu izdvojena je
ena nekog etnikog vojvode. Sa grupom od petnaestak devojaka ostala
sam poslednja, pa kako nije bilo kamiona, transportovane smo blindiranim kolima. Mislei da nas vode na streljanje, devojke su celim putem
plakale. Meutim, stigle smo na elezniku stanicu, gde su nas utovarili
u stone vagone, u svaki preko 40. Sa mnom je bila Draga Ratinac iz Kragujevca, devojka sa Sajmita i jedna grupa uiteljica i profesorica. Dugo
su nas zadrali na sporednom koloseku, a za to vreme vrata od vagona su
bila malo otvorena. Meu nama je bila uiteljica Vera Mandi, kojoj je
majka, preko nekog elezniara, dovela 30-tomesenu kerku da se oproste. Susret majke i deteta bio je vrlo dirljiv. Mala je ljubila majku po
licu i po vratu, tapkala je ruicama po obrazu i pitala: Zato, mamo, ne
doe kui?" Mi, koje smo bile blizu, plakale smo kriom. Vera suze nije
pustila. Straar ih je opomenuo da se moraju rastati. Vera je predala
dete svojoj majci. Nikad se nisu videle. Vera je od iscrpljenosti umrla iste
godine. elezniara, koji je doveo Verinu mamu, pitala sam za svoga suseda uru Mrkonjia, koji je radio na eleznici. Ovaj je odmah otrao da
ga potrai, pa je uro, neto kasnije, doao da me vidi. Dok je sa mnom
razgovarao, njemu su neprekidno tekle suze. Rekao mi je da su mi majka
i sin dobro, a kasnije sam saznala da je, posle naeg razgovora, javio moj o j majci da se nalazim na eleznikoj stanici. Ona je tog dana predala paket za mene na Banjici, a kad je ula gde sam, spremila je nov paket i

pourila na elezniku stanicu. Meutim, transport je ve bio krenuo, a

ona je paket dala mainovoi, pa mi ga je ovaj predao na jednoj usputnoj stanici. Prethodno je molio straara da mi preda paket od majke,
to je ovaj dozvolio. Svima nam je to bila mrava dopuna suvoj hrani koju
smo dobili na Beogradskoj eleznikoj stanici. Putovanje je trajalo osam
dana, pa hrane ni priblino nije bilo dovoljno.
BROJ 49897
U logor Osvjeninu (Auvic) stigle smo 15. jula, gde su nas doekale
SS oficirke u crnim pelerinama, sa korbaima i dresiranim vujacima.
Nae noge, posle osam dana putovanja, u zgrenom poloaju, nisu nas sluale, a SS-ovke i SS-ovci su nas stalno pourivali. Morale smo da nosimo
i svoje prtljage. Od pruge do logora Birkenau peaile smo est kilometara, a ve na samom ulazu bilo nam je jasno gde smo stigle. Stare logoraice, koje su uspele kriom da izau iz baraka, bile su tako mrave da
su logorake uniforme" visile na njima, a na licu su im se videle krupne, gladne oi. Bilo nam je muno da ih gledamo, znale smo da emo i
mi tako izgledati kroz par meseci. Odveli su nas u jednu baraku i sve pedantno, po azbunom redu, upisali. U prisustvu SS-ovskih straara, na
levoj podlaktici, tetovirali su nam brojeve. Ja sam dobila broj 49897. To
su radile mlade devojke, slovake Jevrejke, zatvorenice u logoru. Objasnile
su nam da moramo trpeti taj bol i da ne smemo obrisati, jer e nas morati ponovo bosti. Jo su nam doapnule da, ako imamo neto hrane, to
potroimo, jer e nam sve uzeti. Kad se tetoviranje zavrilo, uprtile smo
prtljag i pole prema tzv. sauni. Bila je to velika baraka sa nekoliko odeljenja. Nareeno nam je da se svuemo, a sve stvari su nam oduzeli. Svukli su nas do gola, a onda do glave oiali, kao i sva ostala dlakava mesta.
To su radile zatvorenice pod kontrolom nemakih straara, a kako je
koja bila oiana, oterana je u drugo odeljenje. To je bilo kupatilo sa ugraenim tuevima u plafonu. Bilo je oko 50 tueva. Voda je putena iz
drugog odeljenja, as vrela, as hladna. Onda je naila jedna debela Nemica i ibajui nas po golom i mokrom telu, poterala nas je u tree odeljenje, gde smo dobile neto nalik na odeu i obuu, koja je bila i rasparena. Robijake uniforme bile su debele, od grubog tofa, sa sivo-plavim
traftama. Nama, nieg rasta, bile su do lanaka, a visokim do kolena. Dobile smo i neke bele krpe da pokrijemo oiane glave. Sabili su nas u jednu prostoriju, gde smo bile ograene debelim konopcima. Do nas su bili
jo neki transporti, takoe, ograeni konopcima, a tu smo dobile na komadiu platna natampane brojeve, iste koje smo imale na ruci. Ispred brojeva
je bio crveni trokut u kom je bilo natampano crno slovo J", to je oznaavalo da smo Jugoslovenke, politiki zatvorenici. Ispred saune su nas
postrojili i tu smo videle prvo nasmejano lice. Bila je to Boka, Jevrejka
iz Cehoslovake, stareina bloka 14. Posle predstavljanja, kazala je da idemo u njen blok. Bila je to, u stvari, zidana tala za konje, samo dua i
vea nego obine tale. Ranije je bila ispregraivana debelim daskama

dva metra za svakog konja. Kad je tala postala robijaka stambena zgrada, onda su izmeu svaka dva zida ubacili po dva reda dasaka, tako da se
dobila dva leaja na daskama i jedan dole, na ciglama. Na svakom leaju
je spavalo po deset ena, odnosno na prostoru od dva metra, predvienom
za jednog konja, smetano je po trideset ena. Na leaju je bila i slamarica, ali bez slame, sa neto pleve. Kad se na gornjem leaju neko pomakne, onima dole je padala pleva. Stenice i ostale gamadi je bilo u
izobilju. Baraka je spremljena za 250 osoba, a nas je bilo preko hiljadu.
Pre nas, u ovom logoru je bilo dosta ena iz "Slovenije. Dolazile su
i posle nas, a u jesen 1943. godine doao je drugi transport sa Banjice,
a onda, u prolee 1944, grupa partizanki iz OFLAG-a i 28. juna trei transport sa Banjice. Posle kapitulacije Maarske, iz tamonjih zatvora doterano je mnogo Jugoslovenki.
Rano ujutro, posle prve noi provedene u logoru, probudila nas je pitaljka i uzvici Auftehe!" (ustaj). Sve smo poustajale i izile napolje. Jutro je bilo sivo, oblano, hladnjikavo. Bilo je, moda, etiri sata ujutru.
Postrojeni smo u redove po pet i reeno nam je da tako stojimo dok se ne
prebroji ceo lager. Desno i levo su bile barake u kojima su leale zatvorenice koje su preleale tifus. Izgledale su kao ivi leevi. Pred njihovom barakom stajala je velika kibla u koju su one vrile nudu. Zatvorenice koje su bile stareine baraka udarale su ih motkama i terale u stroj.
Slika je bila tuna i zastraujua. Niko od nas nije verovao da emo preiveti vie od dva meseca. Ovaj deo logora u Auvicu zvao se Birkenau. To
je bio lager do lagera, odvojen trostrukim icama, kroz koje je sprovedena elektrina struja. Sredinom je bila ulica, tzv. Lager Strasse (logorska ulica). Prebrojavanje je dugo trajalo, jer nas je bilo i po 300.000. Posle
prebrojavanja, rekli su nam da emo biti u karantinu 14 dana i da
van kruga ne smemo da izlazimo. Oko svakog logora su bile visoke straarske kule, a straari su budno motrili na svaki na pokret. Nigde nije
bilo ni drveta, ni trave. Presedeli smo do podne u toj praini pred barakom. U podne su doneli ruak, orbu od kuvane stone repe. Porcije
nismo imale, pa smo ekale dok druge ene pojedu svoj ruak, da bi nam
sipali u njihove, neoprane, porcije, a esto je u njima bilo i grumenja
zemlje. Naime, porcije su stavljane na zemlju, a onda, prilikom slaganja,
sitni komadi zemlje upadali su iz gornjih u donje porcije.
Prvih nekoliko dana radile smo u krugu logora, a kasnije su nas rasporedili po komandama. Ja sam bila u komandi koja je radila na zemljanim radovima. U prvo vreme smo plevile i okopavale repu, a kasnije kopale kanale. To je bio movarni teren, pa su kopani dublji, a i plii kanali,
u koje je postavljana drenaa. Do radnog mesta smo svakodnevno peaile est kilometara. Prethodno su nas prebrojavali, to su inili i po dolasku na rad, u vreme izdavanja ruka, kao i po povratku u logor. Iako
je bilo vrue, vode za pie nije bilo. Prilikom kopanja kanala nailazili
smo na vodu, pomeanu sa glinom, pa smo je morale izbacivati naim
porcijama, u koje smo, kasnije, primale ruak. Zbog toga su oboljenja
bila sve ea. Mnoge su drugarice dobile tifus, dizenteriju, ili tuberkulozu. Mrtvih je bilo svaki dan. Da bi se uklopio broj zatvorenica, ujutru

smo i mrtve dovlaili u stroj sve dok se ne izvri prebrojavanje. Te

jeseni je iz naeg transporta vie od polovine drugarica umrlo. One koje
su se javile na lekarski pregled nikad se vie nisu vratile. Tako su, od
nas deset, iz sobe 38 na Banjici, umrle: Draga Ratinac, taka Dikli, Zora
(prezimena se ne seam) i Draginja Baji. Iz grupe sa Sajmita umrle
su: Persa Dudi, sestre Olga i ia, Sla vica Velebit i Vera Mandi, obe
iz Beograda, te mnoge druge ijih se imena vie ne seam.
U novembru sam i ja obolela od tifusa i dizenterije, pa sam odbila
da idem na rad. Zbog toga mi je jedna Nemica pretila blokom 25 (odatle je put vodio u krematorij um). Imala sam temperaturu preko 40 stepeni,
pa nisam ni marila ta ona govori. Ipak sam dospela do bolesnike barake, gde sam provela oko mesec dana, vie u agoniji nego pri svesti. Tu smo
leale na trospratnim uskim krevetima. Krevet je bio za jednu osobu, a
nas je lealo, etvoro. Bilo je vaiju, stenica. Zene, koje su bile na donjem krvetu, nou su grizli pacovi. U toku te zime, pred bolesnikom barakom, svakog dana je osvitala gomila mrtvih, koje su kasnije odnosili
do odreene barake, a onda u krematorijum. Leale smo gole, bez pokrivaa, od uge su se stvarale velike kraste po telu, tako da nam je koa
liila na hrastovu koru. Mesecima se nismo prale, ni kad smo bile u radnom bloku. Ponekad je na nas etiri deljeno pola litre vode da se operemo". Lekova nije bilo nikakvih, a preivele su samo one sa najjaim organizmom. Kad sam dola svesti, pogledala okolo i videla da sve ene, iz
tek izrasle kose, vade vake i ubijaju, a svuda po krevetima i telima bilo
je vaiju svih moguih boja i u tolikom broju da ih je bilo nemogue istrebiti zaplakala sam. Sa susednog kreveta jedna Poljakinja me pitala
zato plaem, a kad sam joj rekla da ne mogu da istrebim i poubijam toliko
gamadi, ona mi ree: Ako hoe da vidi sina, nemoj plakati".
Od velike temperature bile smo stalno edne. Mnoge bolesnice su
bile u bunilu i celo vreme, na svim moguim jezicima, dozivale su majke
i traile vode. Mnogima su to bile poslednje rei izgovorene pre umiranja.
Cim se bolest stiala, nas desetak, upueno je u lager. Prvo smo morale otii do kupatila, a od odee i obue dobile smo po par drvenih cipela i na par ena po jedno ebe. Zima je bila jaka, put smrznut, pa smo
uz puno potekoa prevalili tih 600 m, koliko nas je delilo do kupatila.
Pratila nas je tzv. flegerin" (bolniarka), isto zatvorenica, koja je trebalo da vrati ebad i obuu. Kad smo stigle do kupatila, postrojile smo
se u red i ekale u hodniku u kome su prozori bili polupani, grejanje nikakvo, a flegerin" je odmah pokupila od nas obuu i ebad i ostavila nas
da gole ekamo na red. ekale smo prilino dugo i sve smo pomodrile od
hladnoe, a tela su nam se ukrutila. Konano je izala jedna Nemica i
gole nas poterala napolje. Jedva smo odobrovoljile jednu zatvorenicu, koja
je neto radila u kupatilu, da nam donese onu bednu obuu i ebad. Vraali su nas dva puta po istoj marruti, a kad bi se koja okliznula, otkrivala je onu drugu, a bose noge i gole ruke lepile su se za led. Do kupatila
smo stigle u treem pokuaju, gde smo se oprale i dobile odeu. Vratili
su nas u baraku, gde su bile bolesne i iznemogle. Tu se nije ilo na rad
van logora, ali su nas u krugu logora terali da radimo. Sem toga, svako>

dnevno, po nekoliko puta, stajale smo u cel-apelu" radi prebrojavanja.

U stroju se moralo dugo stajati. Ko je imao proliv nije smeo iz stroja,
pa je sve nezadrivo curilo niz telo, a ni posle stroja nije se imalo gde
oprati. U logorima je bilo dosta starih i bolesnih nesposobnih za rad
pa su ih, s vremena na vreme, ubijali, a leeve slali na spaljivanje u krematorij. Posle njih su na red doli Jevreji iz Maarske, koje su u velikom
broju doterali u ovaj logor. Kako je koji transport stigao, odmah se pristupalo likvidaciji odraslih, a i dece.
^
Pored krematorija u Birkenau", u blizini su bila jo dva, a dalje u
umi tri, iz kojih se dimilo dan i no. Dok su se leevi spaljivali, morala
je svirati muzika, kao i kad smo izlazili iz logora na rad. Orkestar je bio
sastavljen od mladih Jevrejki. One su morale svirati iako su znale da njihovi sunarodnici gore u krematorij umu, a mi koji smo odlazili na rad, u
drvenoj i iskrivljenoj obui, morali smo koraati po taktu. Dok smo prolazile kroz logorsku kapiju, pratile su nas zlikovake oi SS oficira, a to
se ponavljalo i kad smo se vraale u lager, iscrpljene i gladne. Morale
smo budno paziti na korak i ii po taktu, a ako je koja sluajno ila sputene glave, jer smo radile 16 sati, dobila je udarac u podbradak, a onda
nogom u zadnjicu. Nisi smeo da bude umoran.
U prolee 1944. prisustvovala sam jednoj dirljivoj i munoj sceni.
Iako se pri selekciji nije govorilo ko ostaje, a ko ide u krematorij, svi smo
znali gde ko odlazi. Dogodilo se da su dve sestre, mlade Jevrejke, razdvojene jedna u jednu, a druga u drugu grupu. Sestra koja je odreena u
grupu za krematorij, izdvojila se i stala pred komisiju, u kojoj je bio dr
Mengele i jo neki nemaki oficiri, isprsila se i kazala im na njemakom:
Uzmite i mene na rad i ja mogu da radim". Kad je obijena, onda je druga sestra molila da nju prebace u grupu koja je predodreena za spaljivanje u krematorijumu, ali nacisti ni tada nisu popustili.
Kasnije, kad su grupe vozili kamionima za krematorij, prva sestra
je skoila sa kamiona i slomila obe noge. Vratili su je u revirski blok, izleili, ubili i u krematoriju spalili.
Dok smo radile na kopanju kanala, za doruak smo dobijale mlaku
vodu, koju su SS-ovci zvali kafom ili ajem. Voda je bila obojena, ali ni
eera, ni kafe, a ni aja nije bilo, niti je imala neki ukus. Tako nahranjene" peaile smo kilometrima, praene straarima sa dresiranim psima,
i na radno mesto stizale umorne. Za ruak smo dobijale kuvanu stonu
repu, a uvee, kad smo se vraale u logor, prebrojavali su nas po nekoliko
sati, a kad je kia padala, onda su izmiljali i neke kazne. Poto smo, ve
u stroju, primile pare hleba, sledovanje za 24 sata, obino je dolazio SS
oficir i komandovao klekni", ustani", lezi" po nekoliko puta, sve dok
nam se nije ono bedno pare hleba umazalo u blatu. Cesto smo morale
kleati, sa uzdignutim rukama, a prema raspoloenju SS oficira i sa ciglom u uzdignutim rukama. Tako se zavravao na radni dan.
Kad su odreivali ko e gde raditi, odvajano je desetak ena koje
e raditi u praonici, gde se pere rublje za logorae. U grupi je bila Stana
Ivanova, sada Dimevi, iz Beograda, Bosa Kuzmanovi, uiteljica iz Sapca, bilo je i nekih profesorica. Cisto rublje smo dobijale u intervalima od

tri do etiri meseca. Pranje i kupanje je bilo vrlo retko. Jednom je prolo
vie od tri meseca, a da nismo dobile preobuku, a kad mi je Stana Ivanova
ponudila apatom istu koulju, veoma sam se obradovala. Morale smo
se negde sakriti da bih obukla istu i dala Stani prljavu koulju. Tako
su ona i Bosa Kuzmanovi, po neku od nas obradovale istom presvlakom.
Ta usluga je bila za njih vrlo opasna. Ako bi bile uhvaene, dobile bi
batina i jo bi bile stavljene u bunker zatvor u logoru, gde su bili jo
gori uslovi. Zbog toga nisu mogle da ine tu uslugu veem broju drugarica.
Dok sam bila bolesna, drugarice su me nauile kako u da izbegnem
odlazak na rad. Cim bi se zavrio apel" (prebrojavanje), ja bih se sklonila negde gde me nee nai. U prvo vreme, to je bila baraka sa klozetima.
Ona je bila dugaka oko 40 metara i imala je vrata na obe strane. Kada
je i to mesto postalo nesigurno, jer se stalno broj onih koji su se skrivali
poveavao, ja sam se sklanjala u jednu manju baraku, gde su bili smeteni leevi. Poto je bilo letnje doba, zadah je bio neprijatan, ali se moralo trpeti. Raditi nisam mogla, a ni u krematorij mi se nije ilo. Jedanput, kad sam se sklanjala posle apela, naiem na visoku crnomanjastu
enu, koja je po oznaci videla da sam Jugoslovenka, pa me je pitala kuda
trim. Kada sam joj objasnila da se sklanjam od rada i od krematorija,
pozvala me je u blok gde su bile majke sa decom. Dotad nisam znala za
taj blok, a ena koju sam srela imala je troje dece. Priala mi je da je udata
za jugoslovenskog oficira, koji je vojni zarobljenik, a ona se dugo krila
u Italiji poto je bila Jevrejka. Mu joj nije bio Jevrejin i zato su je sa
decom doterali u logor. Doterana je sa mnogim Italijankama posle kapitulacije Italije. Imala je tri sina. Najmlai Neboja imao je dve godine,
Danilo etiri, a najstariji svega est. Kad proe apel, od ovo troje dece
bie jedno tvoje" rekla mi je. Ti e ga nositi pred barakom, a kad
bude opasno, ja u te skloniti." Kazala mi je da se zove Mira Mihi, a
kad je u njihovu baraku dolazila SS-ovka, ona bi me uvila u rolnu slamarice deijeg kreveta i posadila sve troje dece na tu rolnu. Kad je opasnost prola, mogla sam se izvui iz slamarice. SS-ovka je obino dolazila
u njihovu baraku da odabere nekoliko dece razliitog uzrasta, meu kojima i odojadi. Ta su deca oduzimana od majki zbog raznih eksperimenata, kao to je ispitivanje koliko deca mogu izdrati odreenu hranu, ili
bi ih inficirali raznim bolestima da bi isprobali lekove. Uglavnom, majke
ih vie nikad nisu videle. Deci roenoj u logoru, ije su majke doterane
gravidne, tetoviran je broj na butini, jer na podlaktici Debe to nije bilo
mogue. Nije mi poznato da li je koje dete preivelo.
Tako sam se skrivala do avgusta 1944. godine. Kada sam jednom
otila kod Mire, bila je sama pred barakom. Dece vie nije bilo. Najmlai
Neboja je umro, a ono dvoje su odvojili, kao i od ostalih majki. Smestili
su ih u posebnu, icom ograenu, baraku. Deca su tu bila privremeno smetena i mi smo ih ekali da izau iz baraka u dvorite. Najzad su doli i
Mirini sinovi drei se za ruke. Prilazei ogradi, ni traga od smeka
na njihovim licima, Stariji sin je gledao u majku i kae: Mama, gladan
sam". A ona mu je pripretila prstom i rekla mu: Nemoj sluajno da i Da-

nilovo pojede". Sledeih dana nisam vie videla ni nju, ni decu. Ne znam
ta se s njima dogodilo. Prvih godina posle rata, preko tampe sam se
raspitivala za njih, ali mi se niko nije javio.
Krajem avgusta uhvatili su me i rasporedili u radnu grupu. Dospela
sam u najteu. Sef komande, SS oficir, kad su nas terali na rad, iao je
biciklom i izvikivao los, los" (tempo, tempo). Morali smo ii treim korakom i uvek biti ispred njega. Za vreme rada, prikradao se iza lea logoraica i kako bi se koja i za trenutak ispravila, on je odmah tukao korbaem. Po povratku u logor, u barakama se nije uopte moglo spavati.
To je bilo strano muenje. Milioni stenica i vai nisu nam dali oka sklopiti i verujem da ne bih dugo izdrala, ali me uskoro, sa jo pet Bosanki,
premestie u drugu baraku, gde su bili malo snoljiviji uslovi i kod drugog efa. Bilo je to u septembru, a tada smo ve uveliko sluale tutnjavu
topova sa oblinjih bojita, koja su svakim danom bila blie naem logoru. Avioni su nas nadletali svakog dana, pa su SS oficiri i ostali bili dosta uznemireni. Neki su pokuavali da budu blai, a neki su postali jo
vee zveri. Nismo ile da radimo, ve smo, danonono, spaljivale mnotvo kofera sa nekom arhivom. To smo prevrtale vilama da bi sve dogorelo.
U decembru 1944. mukarci-logorai, koji su radili u nekoj fabrici
eksploziva, uspeli su da prenesu neto eksploziva i da dignu u vazduh dva
krematorija. Odmah su pohvatani i nakon strahovitog muenja, verovatno
ve mrtvi, obeeni. Obeene su i etiri ene iz naeg lagera, a sve ostale
su postrojili i naterali da uspravne glave gledamo obeene, da vidimo kakva nas kazna eka ako neto slino uradimo.
U to vreme je poela evakuacija logora Birkenai^a, kao i ostalih logora oko Auvica (logori u okolini na oko 30 do 40 kilometara udaljenosti bili su pod upravom logora u Auvicu). To je trajalo danima i danima,
jer nas je, i pored masovnih ubijanja, jo uvek bilo mnogo. Ja sam ostala
sa poslednjom grupom do januara 1945. godine; kao poslednji transport
evakuisani smo 18. januara u pravcu Nemake. Ceo dan su nas postrojavali i terali u podrume kad naiu avioni, a onda ponovo postrojavali i tako
sve do noi. Sve smo morale ii, a ostale su samo one koje su zbog bolesti bile nepokretne, pa su im pretili da e ih dii u vazduh zajedno sa
barakama. Nisu imali vremena, spasavali su svoje glave.
Zima je bila velika, dosta snega, jak mraz, a mi smo u nepoznato
krenuli nou. Na kapiji lagera bio je komandant logora, koji nam je rekao,
na nemakom, da nikad ne zaboravimo da smo poslednji transport koji
je izaao iz Auvica. Kad smo krenule od logorske kapije, svakih par koraka saplitale smo se o mrtva tela naih prethodnica. To nam je davalo
do znanja da moramo iupati i poslednje atome snage i uvek koraati napred. Ko je zaostao, dobio je metak u glavu. Nas oko 50 Jugoslovenki,
koliko nas je u toj grupi bilo, jer su ostale ranije otile^ dogovorile smo se
da se tako rasporedimo da i danju i nou vodimo brigu jedna o drugoj.
Peaile smo tri dana i tri noi. Noge su se udrvenile i morale smo, naizmenino, vui jedna drugu, morene glau i eu. Posle tri dana utovarili su nas u otvorene teretne vagone, a u svaki vagon toliko da smo mogle
samo stajati. U svakom uglu vagona sedeo je straar. U logor Ravensbrik

stigle smo 24. januara. Prvo su izbacili smrznute, a onda i nas. Ceo dari
smo presedele na snegu. Nisu imali gde da nas smeste. Bio je to prolazni logor, pa su nas oterali u jednu fabriku halu, gde smo proveli sedam dana. Ponekad bi doneli neto to su zvali orbom, ali i toga nedovoljno. Bile smo eljne i smrdljive repine supe i crnog, otrog, tvrdog
hleba ko zna od ega meenog. Osmog dana su nas rasporedili po barakama. Neke su odveli dalje u fabrike, a mi koje smo ostale, radile smo
najtee poslove: utovar vagona, lepova i si. Mnogo puta nam je napominjano da ne zaboravimo da ima i u Ravensbriku krematorijum. Nisu
nas drugaije ni zvali nego Auvic. Tu smo provele do 27. aprila 1945. Glad
je bila strahovita. Magacini sa hranom za nas su izgoreli. Dobijali smo
ponekad ugljenisanu repu, skuvanu na vodi. Hleba uopte nije bilo. Iscrpljen i gladan organizam samo je proputao tu crnu vodu u vidu vodenog
proliva. Ono to se nije moglo zadrati curilo je niz noge. Radove smo
obavljali van logora. Oko 20. aprila postrojili su nas pred barakama. Pred
strojem stajala je naoruana SS oficirka. Tako smo prestajali ceo dan u
stroju. Kroz masu se provlaila vest da logorske vlasti ne mogu da se pogode. Jedni su bili za likvidaciju logoraa, ali se svi nisu sloili i tako
smo preiveli i taj dan, pa je i ovde poelo postepeno evakuisanje. Hrane
vie uopte nije bilo i glad je bila neizdriva. Pucnjava i bombardovanje,
nadletanje saveznikih aviona, davali su nam snage da preivimo. Front
se bliio i borba se oseala svuda. Bili smo blizu Berlina i sve vie uivali
u strahu SS-ovaca. Najzad, 27. aprila i mi smo doli na red za evakuaciju.
Za vreme zatoenitva mi, Jugoslovenke, smo uvek bile organizovane i uvek obavetene o dogaajima na frontovima. Odmah u oktobru
1944. saznale smo da je Beograd osloboen. Uvek smo se drale na okupu
i pomagale jedna drugoj. Jo u Auvicu je dogovoreno da, ako nas povedu
u krematorij, ne idemo skrtenih ruku, da napadnemo nae delate, ako
niim, a ono noktima. Toga smo se drale i ovde. Ako nismo imale hrane,
ko je imao vie snage morao je pomoi onome ko ne moe da ide. Prilikom evakuacije iz Ravensbrika, donele smo odluku da se odvajamo po
grupama od po etiri do pet ena i koristei mrak beimo iz kolone. Ja
sam bila u grupi koja je iz Ravensbrika krenula 27. aprila. Tada smo prvi
put dobile neto hrane iz amerikih paketa, koji su doli preko meunarodnog Crvenog krsta. Tu hranu su dotad krali SS-ovci. Tada, da nita
ne ostave, podelili su je nama. Na putu od Ravensbrika kia je padala celo
vreme. Guva je bila velika. U jednom pravcu ili smo mi, u drugom njihove jedinice. Sretale smo i civilno stanovnitvo, koje je bealo iz grada
u selo.
*

Koristei guvu i mrak, nas tri drugarice, prve smo se skotrljale u jarak i napustile kolonu. Zajedno sa mnom bile su Vida Pavlovi iz Beograda, Mica Curi iz Velikog Sela kod Bjeljine i Olga Kiclova, ehinja. Dok
smo bile u bekstvu, imale smo raznih doivljaja, ali smo u jednom nemakom selu nale jednu ukrajinsku porodicu, koja je bila na prisilnom

radu kod Nemaca. Oni su imali poznanike Poljake vojne zarobljenike,

koji su isto tu radili, pa su nas prihvatili i sklonili do dolaska Crvene armije. Nemci su svi pobegli i mi smo 1. maja pre podne krenule prema gradu Nojterlicu. Ile smo peice itav dan, a kada smo tamo stigle, po ulicama je bilo veselo zbog praznika. Tu smo srele jednu Ruskinju, logoraicu, koja je bila sa nama u Auvicu. Ona nas je povela u jednu zgradu gde se sklonilo njih pet. Sluaj je hteo da su tu naili neki oficiri
crvenoarmejci. Susret je bio srdaan. Obradovali su se to smo Jugoslovenke i u ali zvali da idemo na Berlin. Mi smo ih, meutim, zamolile
da nas prevezu u Ravensbrik, gde vie nije bilo Nemaca. Mislile smo da
emo tamo zatei nae drugarice iz grupe. Njih nismo nale, ali je bilo
dosta Slovenki. Tu smo naile i na medicinarku Anu Horvat (posle rata
deijeg lekara u Beogradu), koja nam je kazala da su tu, u Ravensbriku,
otvorili bolnicu za one drugove logorae koji su radili est meseci pod zemljom u fabrici oruja. Svetlost dana su ugledali tek kad su naili oslobodioci. Bilo ih je i do 170180 cm visine, a sa 30 kg teine. Trebalo ih je
leiti i po mogunosti podii na noge. U toj bolnici smo radile mesec dana.
Tada je naiao jedan oficir, bivi zarobljenik, Jugosloven, koji se raspitivao ima li Jugoslovena koji ele da idu u sabirni logor Nojbrandbenburg.
Nas etiri smo odmah pristale i jo dosta Slovenaca i Slovenki. Mi smo
saznale da se nae drugarice, sve koje su preivele i dole iz Banjikog logora, nalaze u tom logoru. Posle nekoliko dana dolo je nekoliko zaprenih kola i prevezli su nas do Nojbrandenburga. Tu smo smeteni u bive
vojne kasarne. Nije bilo nijednog kreveta, jer su ih. Nemci u povlaenju
odneli. Tu smo nale mnogo vojnih zarobljenika Jugoslovena, a i drugih
koji su se nalazili na radu u Nemakoj. Odmah je organizovan drutveno-zabavni ivot. Tim radom rukovodio je Milan Bogdanovi, knjievnik.
Bile su tu horske sekcije, amaterske pozorine grupe, itd.
Politiki rad nam se sastojao u tome da bive oficire i vojnike
zarobljenike iz aprilskog rata ubedimo da se vrate u domovinu, govorei im istinu o partizanima i NOB-i. Mogunost za povratak jo nije postojala, ali tu smo se prijatno oseali. Hranu smo primali na vojnikom
kazanu i ceo ivot je bio organizovan po vojniki. Bilo je veselo i nije bilo
teko ekati. ehoslovaci su prvi poeli da transportuju svoje zemljake, a
kada su sve odvezli iz ovog sabirnog logora, dolo je 18 kamiona i lekarska komisija koja je odabrala slabije, nas oko 520, i odvezla u Prag. Ovde
smo dobili tri putnika vagona, koje su prikljuili kompoziciji, sa bezbroj
teretnih vagona, u kojima su bili povratnici iz ropstva, pa smo krenuli
prema naoj zemlji. U Jugoslaviju smo stigli 7. avgusta 1945. godine. U
Subotici smo razdvojeni politiki i vojni logorai. Objave za put dobili smo 9. avgusta, a idueg dana sam stigla u Beograd.
JULIJANA

BODNAROV

SADRAJ
Strana
Veljko Vlahovi TITO REVOLUCIONAR NOVOG VREMENA
Petko Raakovi SJECANJE NA BORAVAK DRUGA TITA I VRHOVNOG
TABA U DRENOVI
Rahmija Kadeni STALNO U REVOLUCIONARNOM BUNTU I AKCIJI
Blao Durii U HERCEGOVINI 1941. GODINE _ _
Boko Siljegovi KOZARSKI PARTIZANI
Jovan Veselinov RAZVITAK NARODNOOSLOBODILACKE BORBE U
SREMU
Ivan Krajai Stevo ILEGALNI RAD U ZAGREBU OD 1941. DO AVGUSTA
1943. GODINE _ _ _
oko Ivanovi KA SIRIM VIDICIMA
Zaim Dizdarevi Zajko PARTIJSKA ORGANIZACIJA BOSANSKO-NOVSKOG SREZA U PRIPREMI ZA ORUANU BORBU
Vlado Mateti VINODOLSKI KRAJ U USTANKU
Dragan Diki Vanja U OKUPIRANOM BEOGRADU I SA SREMSKIM
PARTIZANIMA
Dragan Rodi PRVA POLITIKA AKCIJA _ _
Hugo Vuji RADILO SE KOLIKO SE MOGLO . . .
ivorad oki NEMAKU KOLONU SU POKOSILI PODGORCI
Savo Brkovi S KOLAINSKIM, BERANSKIM I ANDRIJEVlCKIM USTANICIMA 1941. I 1942. GODINE
Stevo Kovaevi FORMIRANJE 1. KRAJIKOG PARTIZANSKOG ODREDA
I BORBE NA PODRUJU PODGRMECA 1942.
Petko Raakovi PARTIZANSKA DRENOVA
Joko Kneevi LJUDI SE U PRSA GAAJU
Mihajlo Protulipac BRINJE U PRVIM DANIMA USTANKA
Nail Redi AKTIVNI SARADNICI I POMAGAI NOR U BOSANSKOJ
KRUPI 1941/1942.
Janko Fern TRIDESET RATNIH DANA
Radmila Vukievi-Kneevi i Dobrain Zogovi SELO MASNICA U NOB
19411942.

Dragan Rodi ODLAZAK IZ TRUBARSKE CETE U LIKU
Mladen Danilovi USPONI I PONIRANJA
Krsto Grozdani IME SA PLOE
Sretenije Zorki PRVE RATNE GODINE U BELEGlSU
Dragoslav Mutapovii U SRBIJI 1941. GODINE
Zaga Stoilovi ODLAZAK U PARTIZANE
Salko BIVOLJE
Mrgan BRDO
FORMIRANJE
SKOJ-a
SELU
ORGANIZACIJE
KPJ
I
U

5
13
16
21
36
38
75
86
91
99
104
116
119
122
126
149
165
169
170
177
189
197
221
223
233
242
262
269
272

Veselin Radoji Vesa DVANAEST PARTIZANA PROTJERUJU DOMOBRANSKI BATALJON

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Petko Radakovi UVALI SMO RANJENIKE
Milorad Jovanovi OSLOBODILI SMO KOSJERlC _ _ _ _ _ _
Milica Petrovi IDI, ODMORI SE MALO _ _ _ _ _ _
Ugljea Karaklaji ,:Sima" _ OD KRAGUJEVCA. DO RUDOG
Milinko Okiljevi USTANAK U GATACKOM SREZU
Jovo Bogd'anovi SARADNJA LIKIH I KRAJIKIH PARTIZANA
Blao Ljutica BARSKI SREZ U PRVOJ GODINI RATA

Vukain Grbi PARTIZANSKI ODRED RUJNICA"

Mili Potkraj a c KORDUNAKI USTANlCKI PLOTUNI _ _ _ _ _
Doko Ivanovi PRVI SUSRETI SA SAVOM KOVAEVIEM _ _
Blao Jankovi _ LOVENSKI BATALJON CRNOGORSKOG NOP ODREDA
ZA OPERACIJE U SANDAKU
Petar Brajovi ZATO NIJE DEJSTVO VALA PARTIZANSKA ARTILJERIJA NA VELJEM BRDU
Mustafa Memi PLAV I GUSINJE U NARODNOOSLOBODILAKOJ BORBI
(19411942. godine)
__ _ _ _ _ _ _
Stevo G. Kovaevi _ AKCIJE CRNOGORSKIH I HERCEGOVAKIH PARTIZANA OKO TREBINJA I BILEE U DECEMBRU 1941. GODINE
Risto Gainovi TEKI DANI
Dragoljub Ljiuji U RODNOM KRAJU 1941. I 1942. GODINE
Ugljea Karaklaji NARODNOOSLOBODILAKI POKRET U KRAGUJEVCU
Ahmet Dubo OKTOBARSKA OFANZIVA NA JANJ I DOLINU PL1VE _
Petko Radakovi GERILSKI PLOTUNI S A TITEROVCA _ _ _ _ _
Zivorad Doki GLOGOV KOLAC Z A ETNIKE _ _ _ _ _ _ _
Nevenka Novakovi DANICA MEDAN I LEPA RADI MOJE RATNE
DRUGARICE
Vojo Dimitrijevi N A ROMANIJI 1941. GODINE _ _ _ _ _ _ _
Vlado Boi OD KURIRA DO MITRALJESCA
Momi Finci _ PRVI SUSRETI _ _ _ _ _ _ _
Vladimir Biljna BIO SAM KURIR _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Milka Veovi-Vujoevi ETIRI KRVAVE GODINE _ _ _ _ _ _
Mirko Buri ZAGREDSKE BOMBE MARKA GRGUROVIA
Gajo Vojvodi _ VELIKI POHOD CRNOGORSKIH PARTIZANA _ _ _
Petko Radakovi _ ZLATARSKA GERILA
Moni Levi _ ITALIJANI PONOVO UPALI U DRVAR _ _ _ _ _ _
Gajo Vojvodi NA MRTVOJ STRAI
Julij ana Bodnarov BILA SAM ZATOENIK LOGORA AUVIC

276
277
279
281
282
289
358
372
429
439
450
457
476
489
526
541
555
564
577
580
583
587
591
595
604
608
614
630
633
640
641
643
659

Tehniki urednik
NIKOLA SA VIC
Jeziki redaktor
MILKA CANI i
ANELKA GRUJIC-GODOVAC
Korektor
MILENKO TOLMACEVIC
Korice, omot
DOBRI STOJANOVIC