Literatura:

1.Pravopis srpskoga jezika (Matica srpska, izdanje posle 2010.) Jovan Jerkovi, Mitar P.Mia
2.Ivan Klajn - Renik jezikih nedoumica (sva izdanja od 2004.)
3.i ne ba Pavle Ili i drugi jeziki prirunici
test: (75min, nema negativnih bodova)
Konsultacije: etvrtak 12:00 - 13:30 katedra za srpski jezik
Primer nekog pitanja:
1.Napiite pravilno bela reka(reka), bela reka (mesto), bavnsko jezero (jezero), binika
morava(reka), jezerska planina, novo brdo, akovica
2.Ispraviti greke u reenicama
1. Svi smo mi studenti beogradskog univerziteta, ali samo nas nekoliko upisalo je filoloki
fakultet. 2.Stanujem blizu osnovne kole Mladost. 3.Junaci njegove prie su Mehmed Aga i
Ibrahim Paa.
3.dopisati crticu gde je potrebno. 4. kako se piu pridevi na -ski (Van Gog, Juna Koreja,
Novi Zeland) 5.Napii reima broj 5661 7.napisati ta znae neke skreenice (arg. red. neol.)
8. lapsus lingue 9.izrazi latinskog porekla 10.dopuniti reenicu odgovarajuem oblikom
*koji* 11.upotreba zbirnih brojeva (jedanaestoro)
Pravopis se pojavio 93 godine.
Osnovni prinicipi pravopisa (ortografija)
1) propisuje kako treba pravilno govoriti (internacionalni termin: ortoepija)
2)pravila pisanja: veliko slovo, interpukcija, skraenica, spojeno i odvojeno pisanje rei
Pravopis oznaava i sam nain pisanja
-fonetika i fonoloki pravopis (bliska - blizak)
Na pravopis je fonetski ali sadri neke elemente etimolokog.
I Osvnove pisanja velikog slova (55-74)
1.vlastita imena (vlastita imenica nije Novi Sad, to je vlastito ime)
2.prva re u reenici, prva re nekog dela teksta
3.rei iz potovanja
VLASTITA IMENA
mogu se sastojati od jedne ili vie rei: imena, prezimena, nadimci, ustaljeni atributi i titule
kao deo imena Duan Silni, Prokleta Jerina, Aleksandar Dima Otac, Petar Prvi
Karaorevi, Boi Bata, Sneko Beli, Runo Pae, Majka Jugovia, Majka Hrabrost, Da
Vini, Leonardo da Vini, Todor od Stalaa, Mili od Mave
Pridev sveti: Novi pravopis * svuda se pie velikim slovom ( praznik, crkva, slava)
Sveti Stefan, Sveti Simeon Mirotoivi

Pridevi na -ov/ev
Jovanov, Petroviev,
Imena naroda, naselja, oblasti i kontinenata Srbin ( zajednika imenica), Luiki Srbi,
Kragujevanin
Pridev stari (geografska odrednica)-malim slovom... vojvoanski Maari, drevni Goti
Imena gradova, sela, drava, pokrajna, kontinenata sva se piu velikim slovom.
Banatsko Novo Selo, Petrovac na Mlavi, Kosovo i Metohija
Mletaka republika , Tursko carstvo, Trei rajh, Evropska unija, Fruka gora, Balkansko
poluostrvo ( svi oblici reljefa, planina, ostrva , rekal ,mora, okeani pie se samo 1.re velikim
slovom) Zapadna Morava, Egejsko more, Sveta gora, ako ne oznaava ostrvo ve dravu
Sveta Gora.
Horoskopski znaci piu se velikim slovom Mali medved, Ovan, Veliki M...Oblak, Strelac,
Vodolija
Imena delova grada, trgova, ulica (ako su ulica i trg na prvom mestu piu se velikim slovom)
Banovo brdo,Stara arija(deo Kruevca), Trg Osloboenja, Studentski trg, Bulevar kralja
Aleksandra
stranke, sportska takmienja, manifestacije
Komercijalna banka, Matica srpska, Crveni krst, Osnovna kola Petar Petrovi Njego,
Dejvis kup
Nazivi praznika i istorijskih dogaaja
Uskrs, Veliki petak, Dan zaljubljenih, Prvi svetski rat, Francuska revolucija, urevi stupovi,
Peka Patrijarija, Brankov most, Novi most, Hram Svetog Save, Povelja cara Lazara, Sveto
pismo...
Malim slovom piu se pridevi na ski (ki, ki), vi, ni vukovski, boini
Zemlja,mesec, sunce kada ne oznaavaju nebeska tela malim slovom.
Danas je mlad mesec.
Kada su ratovi u mnoini piu se malim slovom.
punski ratovi, krstaki ratovi, irako - iranski rat, srpsko - bugarski rat
Rei iza rednog broja X beogradska gimnazija
U pismima tekst u nvoom redu poinje velikim slovima
Rei iz potovanja samo ako se obraamo jednoj osobi! Vas, Vaeg, Vaa svetosti, Vae
velianstvo , Vaa ekselencijo (obraanje ambasadoru)
Njegova svetost patrijarh Irinej.

PISANJE VELIKOG SLOVA

1) Predeo je bio objasjan sunevim zracima.
2)Neptun je planeta Sunevog sistema.
3) Kroz suncobran od trske ne prolazi suneva svetlost.
Ako je u pitanju banja, kada se misli na leilite, banja je malo, a ako je u ovkiru
naselja onda se velikim slovom pie. Mataruka Banja

 Henrih Osmi, Jovan Krstitelj, Sulejman Velianstveni, Pinije Mlai

Crna Gora, Novi Zeland, Habzburka monarhija
Dubrovaka republika, Junoafrika Republika, Osmanska carevina, Obala Slonovae, Divlji
zapad, Zapadno rimsko carstvo
Babina greda-litica; Babina Greda-selo; Babin zub-vrh; Babin zub-biljka; Demir kapijaklisura, Demir Kapija-naselje, Suva Reka-naselje, Beli Drim-reka; Pocerski Prianovi-selo;
Crna reka-reka i predeo, Savin kuk-vrh, Gornje Polje-selo, Beli Manastir-naselje, Fruka
gora
1) Konstantin Sergejevi Stanaslavski, roen u bogatoj moskovskoj porodici Aleksejev,
osnovao je Drutvo umetnosti i knjievnosti pri malom teatru u Moskvi.
2)U nekim navodima tvrdi se da su Eturci Sredozemnim morem stigli iz Lidije u Maloj Aziji,
a u nekim da su doli kopnom iz srednje Evrope.
3)U optini Novi Beograd tvrde da je kod hotela Jugoslavija granica izmeu Zemuna i
Novog Beograda, pa tako zgrada SIV-a pripada novobeogradskoj optini.
4) Ovogodinja manifestacija Rake duhovne sveanosti, osamnaesta po redu, zavrava se na
praznik Preobraenje.
5) Vladavinu kralja Petra Prvog Karaorevia obeleio je Carinski rat sa Austrougarskom i
balkanski ratovi.
6)Crkva Svetog Tripuna u Kotoru pripada i ...... kao i Petrova crkva kod Novog Pazara,
najlepa crkva graevina prednemake Srbije.
7)Proetali smo se parkom kod Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke, a oni Pionirskim
parkom uz Stari i Novi uvor...Trgom Nikole Paia.
8) Aleksandar Dima Otac dao je rezidenciju u Parizu ime Monte Kristo po svojoj knjizi
Grof Monte Kristo.
9) Sveta gora je grko poluostrvo na kojem je smetena jedan samostalna drava na svetu
Sveta Gora.

SPOJENO I ODVOJENO PISANJE REI

Spojevi rei se piu:
1) spojeno sloene
2) odvojeno sintagme
3) s crticom polusloenice
SPOJENO PISANJE
Reca ne se pie spojeno uz imenice, trpne glagolske prideve, predeve, glagole neu,
nemati.
Najjai, najstroi

Neki novi imeniki spojevi stranog porekla

rokenrol, imejl, laptop, lajtmotiv, reintakar, tranploa, bodigard, plejbek, vizitkarta,

krempita, postpejd, bebisiterka, trajhbraher, bandidamping

vangogovski ( Van Gog), frukogorski ( Fruka gora), novozelandski ( Novi Zeland),

arplaninski ( ar planina)

Imenice i pridevi postali od vielanih brojeva piu se spojeno.

dvadesetpetica, tridesetogodinji, tridesettrojka, sedamdesetpetogodinjica,
dvadesetetvoroasovni

svetlozelen, crvenkastosme, tirkiznoplav, tamnout, a drugo pravilo vai ako su 2

paralelne boje

Neke modalne rei: naalost, naizgled, dodue, takorei, pritom, naime, zapravo,
uistinu

Spojevi sa auto( u smislu sopstveni ), sa foto, polu, makro, mikro, mega, super, esktra

autobiografija, autogol, autosugestija, fotosinteza, fotoelija, fotosfera, fotoefekat,

polufinale, polubog, makroekonomija, megazvzeda, megahit, multikulturan, ekstraprofit,
superspektakl, superliga

ODVOJENO PISANJE
Reca ne ( u odrinom obliku) uvek se pie odvojeno
ne sme, ne znam, ne htedosmo, ne bismo poli, ne uradie...

u, e, e, emo, ete, e ako se glagol zavrava na i

doi u, snai e se, rei emo, stii ete, ii e, ubi e
predlog uz zamenicu, prefiks ni ili i
sa mnom, preda mnom, s njima, za njim, uza me, s njom, za se...
Vielani brojevi odvojeno (zbirni, redni)
dvadeset i jedan, devadeset i trojica, dvesta i dvoje, trideset prvi...
Izrazi sa ipo
dva i po, godinu i po, kilogram i po, kilometar i po...
Dobro doli u na grad!
Gosti su nam uvek dobrodoli.
Ako izmeu dobro i doli moemo ubaciti nam pie se odvojeno.
Reca li ( da li , ne bi li, zna li, bi li)
Spojvei predloga i imenice ( na primer, bez sumnje, po podne, polse podne (ali
kao izvedene imenice spojeno.Proveli smo divno popodne.
kada je radijska ustanova odvojeno Radio Beograd, Radio Novi Sad...

PISANJE SA CRTICOM
remek-delo, dobo-torta, spomen- ploa, i-evap, sahat-kula, ul-bata, eten-alva, gas maska, ve-maina, kvar- lampa, tu-kabina, me-lopta, fiks-ideja, top-lista, bar-kod, fer plej, kokmpakt-disk, imejl-adresa, mis-mediji, top-model, dambo-det, kol-centar
Spojevi imena koji se ne menjaju sa titulim : Smail- aga engi, Jusuf-efendija, Husen-beg,
Omer- paa Latas, Musta- kadija, sultan Osmi-ha...
Kada se oznaava kombinacija razliitih boja
crno- beli (film), crveno-beli (dres), crno- uta (suknja),
srpsko-ruski (renik), kosovsko- resavski (dijalekat), srpsko-turski (ratovi), Moravskovardarska (dolina), dve- tri, trojica-etvorica, godinu-dve, korak-dva, re-dve, povuci
-potegni, zbrda-zdola, kad-tad, rekla-kazala, tamo-amo, danas-sutra, malo-pomalo, koliko toliko, ha-ha-ha, tika-taka, av-av, tu-tu, dum-dum
ugljen-dioksid, bakar- sulfat, x- zraci, g-ica, ce- vitamin, de- dur, ef-mol, ge-mol

Spojevi sa auto (automobil), foto, video

auto- put, auto- mehaniar, auto- karte, auto-kola, Auto- komanda, auto-moto savez, foto aparat, foto-model, foto-reportaa, foto-montaa, foto-robot, avio-kompanija, avio-karta,
radio-aparat, radio- stanica, radio-televizija, radio- reporter, video-klub, mini- val, mini golf, mini-haljina, mini-suknja, knjievnoumetniki
Ispred i iza crtice se ne kuca razmak.

TOPOGRAFSKO- PRAVOPISNE NAPOMENE

Obavezno jedno pitanje bude na ispitu (tekst u kome nedostaje razmak, reenice koje
nisu tano otkucane)
SPACE(razmak pri kucanju)
taka (.)
Ispred take ne postoji razmak, iza take razmak postoji. (6. 12. 1988.(razmak)
godine)
Nema razmaka pri obelezavanju paragrafa (pri uzastopnom navoenju i slino).
zapeta (,)
Ispred zapete nema razmaka, iza je obavezan.
Nema razmaka kdo decimalnih brojeva:
(99,50 din 13,6%)
dve take ( : )
Ispred dve take ne postoji razmak, iza postoji)
Rekao je: Uskoro kreemo!
Ispred i iza dve take postoji razmak kad su one znak za deljenje ili razmeru.
6 : 2=3 (3 + 2 ) : 2
taka i zapeta ( ; )
ispred nema, iza je razmak obavezan.
Kada imamo nabrajanje, obavezno se na kraju prve senkvence stavlja taka i zapeta
pod a)......; b)....;
tri take ( ...)
Kada oznaava da nema dela rei, tako se bez razmaka uz tu re piu tri take bez
razmaka od te rei.Kada postoji razmak i ispred (...) kad u sredini reenice neto
nedostaje i kada se navodei citat.Odnosno, ispred tri take i iza njih postoji razmak
kad su one znak da nedostaje deo reenice.
Crtica ( - )
Ispred i iza crtice nikad nema razmaka.
(dva-tri, za-da-tak, 200-godinjica)
Crta( --)
Ispred i iza crte ima razmaka kada ona zamenjuje navodnike (upravni govor)
Kada se obeleava umetnuti ili istaknuti deo reenice, neku suprostavljenu vezu,
sastavnu vezu u kojoj su nazivi vielani.
Pruga Beograd(razmak)--(razmak)Bar
3.12.1963.(razmak) --(razmak) 4.10.1964
Nema razmaka kada oznaava relaciju i kad postoje predlozi od do
pruga Beograd--Ni; nema razmaka ispre di iza crte jer Ni nije vielan

Upitnik ( ? ) Uzvinik ( ! ) i upitnik i uzvinik (znak uenja ?!)

Ispred ovih znakova nema razmaka a iza ima.
Navodnici ( )
Iza navoda nema razmaka, a iza izvoda ima.
U romanu Seobe kod slova s nema razmaka, a posle izvoda postoji razmak.
Polunavodnici ( )
Kao i kod navodnika vai pravilo.
Apostrof ( `)
Apostrof zamenjuje isputeno slovo one se takoi ponaa to se razmaka tie
Tilda ( ~)
Ispred i iza tilde postoji razmak kad ona zamnjuje celu re
( odgajalite mesto gde se neto odgaja,podie, uzgaja: ~ ivine, ~ stoke itd.)
Isped tilde ima razmaka a iaz nej nema razmaka kada zamenjuje prvi deo
rei
Plus ( + )
ispred i iza razmak kad je sabiranje, a kad se obeleava pozitivna vrednost ili zamena za
brojeve bez razmaka.Nema razmaka kad oznaava tvorbeni proces.( Duan+ov+ac)
Znak za mnoenje ( x )
Ispred i iza znaka puta nalazi se razmak.
Crkva je dimenzija 12, 70 x 13, 40m.
Kosa crta ( / )
Ispred i iza nema razmaka.
2011/12 15m/s
Ispred i iihza kose crte nalazi se razmak kada su u pitanju celine koje sadre razmak u sebi i
kada se citiraju stihovi, a ne prelazi se u novi red.
Puina plava(razmak) / (razmak (spava)
Procenta i promil ( % )
Ispred ovih znakova nema razmaka. 18% se plaa na usluge.Nema razmaka izmeu 18 i %.

TEHNIKA UPUSTVA ZA PISANJE TEKSTA (MICROSOFT WORD)

Veliina slova u osnovnom tekstu je 12pt, u spisku literature i izdvojenim citatima u tekstu
11pt, u napomenama 10pt, u naslovu rada 16pt, u podnaslovima i nadnaslovima 14pt.
Paginacija (obeleavanje strana) vri se u arapskim ciframa smetenim iznad teksta u gornjem
desnom uglu st tim to se prva strana gde je naslov ne paginira.
Paragrafe formirati tako da prvi red bude uvuen a desna strana poravnata.
Numeracija paragrafa primenjuej se radi unakrsnih upuivanja.Za nju se obino koriste
arapske brojke: 1, 2, 3, ii 1.1; 1.2; 1.3;
Za bibliografske jedinice u spisku literature na kraju rada reba primeniti opciju Haning
(izvueni prvi red)
Osim normalnog sloga kojim se pie osnovni tkest, moe se jo koristiti masni slog (bold),
kurziv ( italic)
Masnim slogom istiu se brojevi na poetku paragrafa, pojedine kljune rei u tekstu, ali
nikako vei delovi teksta! i bibliografske skraenice u spisku literature, ali ne i u samom
tekstu. Kurziv se koristi pre svega za jeziki materijal, tj za rei koje se navode u sklopu
filoloko-lingvistike diskusije, sa izuzetkom onih pisanih grkim alfabetom, koji je ve u
normalnom slogu dovoljno ditinktivan.Kurzivom se istiu naslovi knjiga i asopisa ne i
nazivi lanaka u asopisima.
Navodjenje citata
Neophodno je u svakom sluaju ukazati na izvor citata. U tekstu se to radi skraeno (samo
prezime, godina i broj strane) jer se celokupna literatura navodi na kraju reda.
(Tomaevi 2002: 355)
Na isti nain dajemo izvor u zagradi kada parafraziramo ili ako hoemo da uputimo na neki
rad u kojem se opirnije o neemu govori. ( o tome vidi: Tomaevi 2002: 233)

Vebe:
1. U reenici Misli li na Svetog Stefana ili na Sveti Stefan? podvuci oblik koji se odnosi na
linost a ne na geografski pojam.
Ako je akuzativ (ivi) bie jednak nominativu, a ako je akuzativ (neivi) bie jednak genitivu.
2.Dopuni odgovoarajuim oblikom koji
1.eno mladia ______ (kojeg) smo jue upoznali.
2.to je problem _______(koji) ne mogu lako da reim.
3.to je narod ______(koji) u naoj zemlji cene i vole.(ako nismo sigurni gledamo na ta se
odnosi zamienica: na naord)
4.plan____ (koji ) smo doneli.
5.direktor ____(kojeg) smo izabrali.

3.Pronai greke.

1.Njegova jedina uteha je bila u tome to je znao d se njegov napada nee doepati onoga po
emu je doao
2.Uprkos budalastosti Mikijevih ispruenih ruku koje (treba da stoji koji) su pokazivali
vreme, to je bo jedini sat kojeg je Langdom ikada nosi.
3.Njihovi _____(alibiji) inspektoru su bili sumnjivi.
4.Na vrhu zgrade su im ____ (ateljei).
5.Obe vlade su dale svoje demantije (od demanti) i rezimee (od rezime)
6.mnoina: ____(drvo) sistemska i supletivna
1.od ____(drvea) nevidi umu.
2.oko nae zgrade posadili su nekoliko ____ (drveta)
3.otiao je u umu da donese ____ (drva) za potpalu.
drva -kada je u pitanju znaenje ogreva.
i sa mnoinom imenice dugme postoje razlike. dugmad(zbirna) dugmii i dugmeta.
4.Greke:
1. Izboz nae robe (ne naih roba)
2.inostranom robom ( ne inostranim robama)
3.ne takva ponaanja (nego takvo ponaanje)
4.da li zna da su neka od odvih drvea starija? (treba da stoji drveta)
5.ova novina se vrlo lako ita. (treba ove novine -prularia tantum)
GREKE MOTIVISANE NEDOVOLJNIM POZNAVANJEM MORFOLOGIJE
SRPSKOG JEZIKA
Imena stranog porekla:
Strana imena i prezimena menjaju se po padeima i kad se upotrebe zajedno i kada se se
svako od njih upotrebi posebno.
Mel Gibson - Mela Gibsona; Andre id- Andrea ida
Ruska muka prezimena koja se zavravaju na in/ov/ev u instrumentalu imaju nastavaom
-om Ivan Bunjin-Ivanom Bunjinom; Ivan Turgenjev - Ivanom Turgenjevom
Kada se imena i prezimena mukaraca preuzeta iz azijskih jezika (kineskog, korejskog,
vijetnamskog) navode zajedno menja se samo poslednja re.
Mo Jen- Mo Jena; Mao Cedung- Mao Cedunu (vidim)
edrugim sluajevima ostaju nepromenjena.Ako se ime zavrava na -a, a prezime drugaije,
menja se samo ime.
Viktorija Azrenka-Viktorijom Azarenkom
arlota Bronte- arlote Bronte
Ejmi Vajnhaus- O Emmi Vajnhaus
Ruska enska prezimena koja se zavravaju na (i)na, -ova/eva u dativu imaju nastavak -oj
Marija arapova- Mariji arapovoj

PRIDEVI
1.Saharin slui za spravljanje lekova ____(namenjen) reenje (namenjenih) dijabetiarima.
2.Toliko o prepisci izmenju Rilkea i ida ___ (voenoj) poetkom ovog veka.
3.Razgovarao sam sa direktorom kulturnog centra __(osnovanog) pre nekoliko godina.
u zagradama su reenja.
Nad ostvrom punom empresa i bora. Treba punim empresa i bora.
Komparativi:
strog-stroi besan-benji visok-vii gorak-gori gust-gui tesan-tenji vru-vrui
krotak-krotkiji jedak-jetkiji (ako je neki ovek jedak to znai da je zajedljiv)
Da nam grad bude ii! treba istiji
Moramo pronai najoptimalnije reenje. Pridev optimalan se ne komparira.
Milica-Miliin Prijateljica-prijateljiin
ZAMENICE
Zamenica SAV u srednjem rodu glasi SVE (sve vreme, sve troje) i deklinacija je SVEG,
SVEM za razliku od prisvojne zamenice svoj, svog, svom.
Svom imanju znai svjem imanju.
svog znanja znai svojeg znanja.
Lina zamenica za svako lice (sebe) je prisvojna zamenica za svako lice (svoj) upuuju na
subjekat.
Ubrzo su mladenci, sa sve kumovima...
*sa svim / sa svom
*zajedno /skupa sa (svim/itavom)
*ak (i) sa
*ukljuujui i
U grupi nas je jedanaestoro,sa sve toncem i pevaem.Moe se preformulisati i ovako: U grupi
nas je jedanaestoro zajedno sa toncem i pevaem.

Jo neki izvorni izrazi i izreke:

Ad acta (ad akta). lat. doslovno: k spisima, tj.meu (ostale) spise

2.odbaciti predmet ne uzevi u obzir izneseni zahtev.
Ad infinitum (ad infinitum), lat. u beskraj, u nedogled... isto i in infinitum
Alpha et omega ( alfa et omega) lat. od poetka do kraja, sve i sva)
propos ( a propo) fr. u pogledu (toga), s tim u vezi, to me podseti da kazem
A tergo (?)
Belle poque (bel epok) fr. doslovno: lepa epoha, doba lepote
Bona fide (bona fide) lat. doslovno: u dobroj veri; poteno, bez zadnjih namera
Cest la vie (se la vi) fr. Takav je ivot
Cherchez la femme ( ere la fam) fr. doslovno: traite enu(ena uzrok zapleta)
Cirulus vitosus (cirklus viozus) lat. pogrean, zatvoren krug, u logici ispravno dokazivanje
ili objanjavanje nekog pojma njim samim, u prenesenom smislu: zaarani krug, bezazleni
poloaj.
Contradicio in adjecto ( kontradikcio in adjekto) lat. doslovno: kontradikcija u pridevu
okruglo pa na oe estita varalica pridavanje neemu svojstva suprotnih samoj sutini
Corpus delicti (korpus delikti) lat. doslovno: predmet zloina, materijalni dokaz o izvrenju
zloina.
Cun laude ( kum laude) lat. s pohvalom, s visokom pohvalom. Zavrio fakultet cun laude.
Curcilum vitae ( kurikulum vite) lat. doslovno: tok ivota, biografija C.V.
dj vu ( dea vi) fr. psihiki ve vieno, oseaj poznatog
lan vital ( elan vital) fr. ivotni polet, energija koja pokree
ivot.Nekome nedostaje lan vital.
En bloc ( an blok) fr. odjednom, sve zajedno
Doneli su zakone en bloc.
Enfant terrible ( anfan teribl) fr. doslovno uasno dete, crna ovca u
porodici, nemogue dete. Prvi upotrebio Viktor Igo u svom romanu. Neko
ko eli rei neto to je neprijatno, a to niko ne eli da uje.
Entre nous ( antr nu) fr. meu nama, u poverenju
Et cetra ( et cetra) lat. i drugo, ostalo
Domai:
1. Eo ipso10. Lingua franca2. Ex cathedra11. Melting pot3. Ex libris12. Non plus ultra4. Fait accompli13. Numerus clausus14. Per se5. Fin de sicle15. Persona (non) grata6. In extenso16. Per tu7. In vitro17. similis simili gaudet8. Lege artis18. spiritus movens9. Licentia poetica19. Tabula rasa20.
21.

22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.

A.D. ..

cf. (confer)
.

corr. (correxit) .
etc. (et cetera) .
Ib./ibid. (ibidem)

Id. (idem)

o.c. / op.cit. ..
pass (passim) .
s.a. (sine anno)
..

s.l. (sine loco) ..
s.v. (sine voce)
()

34.
35.
36. Ad hoc , , ( d hoc =
);
: d hoc = , d hoc = .
37.
38. Alias , ,
( , lias );
, .
, lias .
39.
40. Circa // - , , (
200 00 );
.
41.
42. De facto , ;
de facto ,
, ; ,
, de jure // = .
43.
44. Alibi; ( ).
45.
46. Modus vivendi ; ;

47. modus vivendi, .
.
48.
49. Summa summarum ,
, ; ;
, .

50.
51. Status quo , ;
status quo,
.
52.
53. Pro forma ;
ro forma, .
ro form! .
54.
55. Grosso modo ; , .
grosso modo; grosso modo
... = , ( ).
56.
57. Mutatis mutandis , .
mutatis
mutandis .... = ,
.
58.
59.
60. Sine qua non ( conditio sine qua non)
,
61.
62. Lapsus lingue ; , .
, lapsus lingue!Lapsus calami =
; .
63.
64. Sic ; ,
.

(sic).
(
).
65.
66. In memoriam ; ,
; .
67.
68. A priori, , ;
, , ,
. posteriori.
69.
70. In medias res ; ,

71.

72. Ad acta , . () ,
d acta. 1) 2)
.
73.
74. Ad infinitum(= in infinitum) ,
75.
76. Alpha et omega ;
77.
78. propos / / - ,
79.
80. A tergo , ; =
( ).
81.
82. Belle epoque / / - , ;
19. ,
.
83.
84. Bona fiole , ,
85.
86. C est la vie / / - (
)
87.
88. Cherchez la femme / / - (
, ).
89.
90. Circulus vitiosus / /, ;

. : , .
91.
92. Contradictio in adjecto / /
. ,
, .
93.
94. Corpus delicti , .
.
95.
96. Cum laude .
97.
98. Curriculum vitae ;
; .
99.
100.
Dj vu / / - , .
101.
102.

103.
lan vital , ;
.
104.
105.
En bloc / / - , .
106.
107.
Enfant terrible / / ;
. ,
.
108.
109.
Entre nous / / - ; . inter nos
(.)
110.
111.
Et cetera , , .
112.
113.
Eo ipso , .
114.
115.
Ex cathedra , . , ;
; = , . , ,
1870. .
116.
117.
Ex libris ;
, ,
, .
118.
119.
Fait accompli , ;
.
120.
121.
Fin de sicle ;
19. .
122.
123.
In extenso , , . .
in extenso
, .
124.
125.
In vivo ; ,
, in vitro (
, .., ).
126.
127.
Lege artis ; lege artis
(. )
.
128.

129.
Licentia poetica ;

.
130.
131.
Lingua franca ; (
, ,
, ), 13. 19.
, .
, .
132.
133.
Melting pot ; :
.
134.
135.
Numerus clausus ; :
, .
136.
137.
Per se ; per se,
, , .
138.
139.
Persona non grata - .
.
persona non grata persona grata. ,
, .
140.
141.
Per tu
142.
143.
Similis simili gaudet ;
.
144.
145.
Spiritus movens ; .
146.
147.
Tabula rasa
148.
149.
Primer zadatka:
150.
1.ta znae latinski izrazi:
151.
De facto, alias, sic, in medias res, in memoriam. lapsus calmi ( sa strane su
ponudjena neka reenja) poput u drugo vreme, u sredini stvari, u spomen, prema
injenikom stanju....
152.
153.
2.Kada se proita reenica:
154.
Iz bolnice je izasao ojacan i ohrabren.(umesto ocajan)
155.
a)lapsus calmi b)lapsus linguae
156.
Ne mozemo sada,ad hoc, osvetljavati tako veliki problem.
157.
Neophodno je nai, modus vivendi,izmedju njih dvoje.

158.
ah je mutandis (mutatis) i danas atraktivna vestina.
159.
Kada se proitaju njegova dela, moemo rei da je Crnjanski summa
sumarum, najvei pisac dvadesetog veka.
160.
161.
INDEKSI, POJMOVNICI, BIBLIOGRAFIJA
162.
163.
Ako je struna literatura ne moramo itati redom kada nam treba jedan
podatak. Za to potoje indeksi koji se obino nalaze na kraju knjige, ili pogledamo iru
bibliografiju.
164.
Indeks ( registar) predstavlja azbuno ili abecedno sredjen spisak imena ili
pojmova koji se javljaju u nekoj knjizi. Pored svakog imena ili pojma, daju se brojevi.
165.
Primer iz knjige: Vodi kroz Beograd
166.
Zoran Aleksandar, vajar 50, 53, 80
167.
Zmaj Ognjeni Vuk, v. Vuk Brankovi ( vidi)
168.
169.
Pojmovnik ( registar-renik pojmova) predstavlja skup vanih pojmova koji
su itaoci manje poznati. Ree se koristi. U medicinskim leksikonima.
170.
Primer iz knjige: Nova istorija umetnosti
171.
Bareljev: videti reljef
172.
Bazilika: rimska civilna gradjevina
173.
Bibliografija (literatura) predstavlja sastavljen popis knjiga odnosno radova
koji su u vezi sa temom knjige u kojoj se navodi. Slui za dobijanje podatako o
drugim knjigama.
174.
Primer: Kulturna riznica Srbije, Paleolit Srbija....
175.
Zadatak u vezi sa ovim: zamislite da citate neki tekst u nekoj knjizi...Ako ne
znate sta znaci neka rec potraie te....
176.
177.
Dijagrami, grafikoni i slino
178.
179.
Isti podaci predstavljeni na razliite naine.
180.
Primer grafikog prikaza ( primer nelinearnog teksta)
181.
Opti prirunici ( u upotrebi je i termin referentna literatura)
182.
Spadaju: enciklopedije, renici i udbenici. Enciklopedije: opte i posebne.
183.
Renici: pojmovi, jednojezini, dvojezini
184.
Primer jednog specificnog renika: Miroslav Nikoli, Obratni renik srpskog
jezika
185.
Obratni renik ( obrnuti, inverzni, a tergo) rei poredjane inverzno. Prvo e
biti imenica na
186.
Kad su indeksi iznad odrednice ___ homonimija.
187.
Sve rei koje se zavravaju na a bio kojim slovom da poinju, su na poetku.
Druga odlika: nema tumaenja znaenja, imamo akcentovanu re, da li je imenica ili
glagol i u kom je obliku. Zbog toga sto nema znaenja neki naucnici smatraju da su
ovo indeksi a ne renici. Nedeskriptivni renik. Namenjen prvenstveno lingvistima.
Druga svrha: matematika statistika...

188.
189.
Zadatak:Uazbuite inverzno:
190.
Useljenje, uzemljenje, seljenje, deljenje, odeljenje, prizemlje, preseljenje,
odjeljenje, dijeljenje. Reenje: deljenje, odeljenje, odjeljenje, dijeljenje, seljenje,
preseljenje, useljenje, prizemljenje, uzemljenje.
191.
192.
IMENICE STRANOG POREKLA- deklinacione vrste koje se zavravaju na
vokal
193.
Imenice stranog porekla prve vrste mogu se zavravati na O, E,I, U
194.
195.
IMENICE NA -E
196.
dosije, defile, sie, bife, atelje, dekolte, klie, kroe, rezime
197.
Kako se ponaa zavrni vokal? Kao deo osnove, ne kao nastavak, ne gubi se ,
u 99% sluajeva ostaje e ( dosijea, dosijeu, akuz.mn. dosijee)
198.
Mali broj imenica na -e tipa genije, gde se e ne zadrava kroz promenu. genije,
genija
199.
Kako glasi mnoina? Dosije, dosijei
200.
Ima li rei domaeg poreklaa ( ne raunajui lina imena i da su mukog roda)
a da se ovako zavravaju? brale, ale...
201.
( nemaju mnoinu)
202.
203.
IMENICE NA -I
204.
205.
iri, zombi, kikiriki, taksi, kolibri, kivi, remi, meni
206.
Kako se ponaa zavrni vokal? taksija, kako glasi mnoina?
207.
Izmedju i i padenog nastavka obavezno se pie J.
208.
Rei domaeg porekla koji se zavravaju na i?
209.
Poimenieni pridevi( nema imeniku, ve pridevsku deklinaciju) posilni,
predsedavajui...
210.
211.
IMENICE NA -U
212.
213.
Intervju, randevu, tabu, kanu, kakadu, marabu, emu, gnu, ou, paspartu
214.
Kako se ponaa? U pomeni ostaje isto. Mnoina: intervjui, oui. Rei
domaeg porekla:nema
215.
216.
217.
218.
IMENICE NA -O
219.
220.
Tornado, stampedo, tempo, kazino, loto, moto, tango, ego, nivo, depo, kako,
sako, pano, bolero, kazino, plato, avokado.
221.
Kako se ponaa zavrni vokal? Negde ostaje, negde ne ostaje. Od ega to
zavisi? duina da li je o kratko ili dugo.Imenice stranog porekla na -o pokazuju

mnogo nepravilnosti u pogledu roda, promene i zadrzavanja krajnjeg vokala. Kako se

ponaaju u mnoini?
222.
Neki kao srednji neki kao muki.
223.
Srednji: torpedo-torpeda, stampedo-stampeda,kazino-kazina
224.
Muki: plato-platoi, maestro-maestri, evro-evri (ostaje muki rod)
225.
Negde o ostaj u deklinaciji (plato) a kod evro (nema).
226.
Ima li domaih rei na -o? Soko, orao, ali je njihov zavretak slovo l i one nisu
primeri.
227.
1.dvoslni hipokoristici sa dugosilaznim akcentom
228.
medo, striko, proto, tajo. Od medo ne pravimo mnoinu kao ni od ostalih.
229.
2.Imenice koje se zavravaju na -ko
230.
plaljivko, nestako, zloko, nevaljalko
231.
Imenica deko- sistemska mnoina deki, ali ne pravimo mnoinu od ove
imenice.
232.
ta je problem kod imenica koje se zavravaju na o ? nemaju mnoinske
oblike, ve s epo potrebi uzima mnozina od slicnog tvorbenog tipa sa sufiksom -ac
233.
brljivko-brljivac, brljivica
234.
Nemamo imenice muskog roda domaceg porekla.
235.
Imenica scenario ima i dublet Scenarij, pa mnozina: scenarija (srednji rod) i
scenariji ( muski rod). Osnovna teskoca je u tome sto domace imenice m.r. na o
( nestasko) gotovo uopste ne upotrebljavaju u mnozini.
236.
237.
Imenice koje se zavravaju vokalnom grupom IO
238.
Folio, portfolio, studio, racio, trio
239.
Za deklinaciju bitno da imaju prosirenje u vidu jote:
240.
Studio, studija, studiju, studiom (bez jote)
241.
Klajn kaze da se ove imenice menjaju:
242.
1.kao imenice musk.rodda
243.
2.kao im. sred.roda
244.
mnozina: studiji, studija, studijama
245.
Mno: studija, studija, studijima
246.
247.
Imenice na -o koje oznacavaju nesto zivo
248.
249.
Primeri: flamigo, gauo. Uzima se njihov fakultativni zavretak na os
250.
Klajn kaze da to nije neko resenje. Od rei torero, mikado, prakticno i
nemamo oblike mnozine. Kombinovanje stranog i domaceg nastavka istice Klajn nije
nimalo srecno resen je, ali kod nekih imenica, gotovo je neizbezno ( kabaljerosi) pa se
pluralno -s prenosi u jedninu pezos, fotos i slicno. Kako se ponasa zavrni vokal?
251.
Krajnje o po pravilu ostaje u promeni ako je dugo, a kratko o se gubi ispred
padeznog nastavka.
252.
Ostaje: metro-metroa biro-biroa, plato-platoa
253.
Gubi se: tango-tanga, liberto-leberta, ego-ega

254.
Kako znamo da li je o dugo ili kratko? gledamo ako je rec nepoznata, ne
gledamo kakva je u originalu, neog kako je adaptirana u sprskom jeziku, pogledamo u
recniku da li ima duzinu na o ili nema.
255.
256.
Imenice preuzete iz japanskog jezika
257.
258.
dudo, aikido, tekvondo
259.
Klajn posebno izdvaja im.musk.roda sa japanskim morfoloskim elementom
-do koji se nalazi u nazivima borilackih vestina. Ponasaju se i sa zadrzavanjem
krajnjeg vokala.
260.
Ovde se pojavljuje dvojaka promena:
261.
dudo-duda, dudu i dudo-dudoa, dudou.Tekondo-tekonda.
262.
263.
Kog roda je imenica auto u knjizevnom jeziku? Muskog
264.
Kako glasi nom.mnoz.? mnozina je obicno Auta ali je bolje upotrebiti puni
oblik automobili.
265.
Kako glasi mnozina sledecih imenica?
266.
Embargo (ipka: embarzi)
267.
Kimono(ipk. kimoni, pravopis: komona i kimoni, Klajn: kimona i redje
kimoni)
268.
Kredo (ipka: kredi), model: srednji rod
269.
Pijanino ( Pravopis: pijanina, Klajn: pijanina)
270.
Torzo( ipka: torzi, pravopis: torza), model: srednji rod
271.
Salto ( nema mnozinu)
272.
Konto ( ipka: konta) model: srednji rod
273.
Bolero (nema mnozinu) ali bice bolera
274.
Moto (nema) gen.jed. Mota ( o ne ostaje u deklinaciji) onda nece biti ni u
3.mnozine
275.
Liberto ( ipka: liberti i liberta, Pravopis: liberta, Klajn:Liberta)
276.
Zadatak: promeni imenicu libeto kroz padeze.
277.
Kako glase sledece imenice u genitivu?(nemaju mnozinu)
278.
Kakao ( o kratko) ( ipka: kakaoa, Pravopis: kakaoa, Klajn kakaoa) KAKAA
279.
Ispit: Primenite to i to pravilo U kakao o je kratko treba kakaa.
280.
loto ( ipka: lota, Pravopis: lotoa i lota, Klajn lotoa, mada bi pravilnije bilo
lota!)
281.
282.
Vezbanja:
283.
1. krajnji vokal imenice Lesoto ne pripada gramatickoj osnovi imenice.
284.
2. Burandi je mala, gusto naseljena zemlja u srednjoj Africi. Imenica Burandi
je ovde u jednini.
285.
3. U Tihom okeanu 16 ostrva ini Republika Kiribati. Ovde nema obradive
zemlje, pa stanovnici Kiribatija muku mue da zarade za ivot. Kiribati je ovde u
jednini.
286.
4.Komori se sastoje.... Komori je u mnoini.

287.
5.Kako glasi dativ
288.
Maldivi289.
Sejeli290.
Burandi-Burandiju
291.
Fidi-Fidiju
292.
Vandatu-Vandatuu
293.
Nauru-Nauruu
294.
Zimbabve-Zimbabveu
295.
Palad-Paladu
296.
297.
Imenice stranog porekla koje se zavrsavaju na grupu suglasnika
298.
1.ako je na kraju suglasnik -t, u gen. mn. (studenata, kocerata)
299.
2.ako je drugi suglasnik, nema nepsotojanog a
300.
(sufiksa, parkinga, indeksa)
301.
Neke im.sr.roda umesto sistemske icesto imaju...
302.
1.zbirne im. na -ad
303.
(ue, ne galsi ( sistemska) ueta, nego uad)-tele, drebe, mezime, odoje
304.
3.mnoina na -ii (pile, jare, pae, mae)
305.
i jedan i drugi oblik ( prase, unue, siroe, bure, pare)
306.
307.
Strana enska imena na konsonant uvek su nepromenljiva (Elen) adaptacija
ovog imena (Elena) imena na a uvek su promenljiva.
308.
309.
BROJEVI
310.
311.
Kardinalni brojevi
312.
313.
Osnov
314.
Zbirni
315.
Brojn
316.
Brojni
ni
e imenice
pridevi
317.
Jedan
318.
/
319.
/
320.
Jedne,
-a, -o
-a, -i
321.
Dva,
322.
dvoje
323.
dvojic
324.
Dvoje,
-e
a
-a-i
325.
tri
326.
Troje
327.
Trojic
328.
a
329.
etiri
330.
etvor
331.
etvor
332.
etvo
o
ica
re, -a,-i
333.
Pet
334.
335.
336.
337.
est
338.
339.
340.
341.
Obe,
342.
oboje
343.
obojic
344.
Oboje,
-a
a
-a,-i
345.
Uz
Pluralia
tantum

346.
Uz
pojmove koje
znae par
347.
348.

Pluralia tantum

349.
350.
1. Kupio sam dvoje PANTALONE a ne pantalona.
351.
2.Kupio sam dvoje CIPELE a ne cipela ali s obzirom da ovo nije imenica koja
se javlja samo u mnoini, cipela (jednina) pa postoji mogucnost i da se kaze cipela.
352.
353.
Zbirne
354.
Pluralia
355.
Znae par
imenice
tantum
356.
Deca
357.
Pantalone
358.
Mindjue
359.
Unuad
360.
akire
361.
Cipele
362.
eljad
363.
Pumparice
364.
izme
365.
Pilad
366.
Farmerke
367.
Papue
368.
Telad
369.
Bermude
370.
Sandale
371.
Jagnjad
372.
Hulahopke
373.
Rukavice
374.
drebad
375.
naoare
376.
arape
377.
378.
379.
Sokne, Roleri
380.
381.
Vebe:
382.
1.Iznajmili smo TROJA kola.
383.
2. Sa nama su bila etiri moja prijatelja. Od njih ETVORICE, DVOJICA su
imali isto prezime. Ako bi bilo pola pola, bilo bi etvoro i dvoje
384.
3.Njih JEDANAESTORO izlaze na ispit.
385.
4.ETVORE sanke.
386.
5.Zimus sam izgubio ETVORE rukavice.
387.
6. Obuj DVOJE arape.
388.
7. Imam DVOJE farmerke i JEDNE .... sve TROJE mi dobro stoje.
389.
8. Imam jedne naoare za itanje i jedne koje nostim stalno. OBOJE su sa
plasticnim okvirom.
390.
9.Treba nahraniti TROJA usta.
391.
10.Razgovarali smo o problemu sa DESETAK ljudi.
392.
11.Na konkurs se javilo PETORO.
393.
12.U svakoj sobi imamo DVOJA vrata.
394.
13.U Sali Heroja ima PETORO vrata.
395.
11. Na stolu su ETVORE iste novine.
396.
15. Poslali smo pisma ______ (8) prijatelja.
397.
Poslali smo pisam _____(8) prijateljicama. Ne postoji!!!! Reenicu treba
preformulisati.
398.
*Kad nemamo predlog treba osnovni.
399.
ESTSTO pravilno napisan broj 600.
400.
SVE TROJE su roli na ispitu.
401.

402.
Pravilno:
403.
Dva-oba, dve-obe, dvoje-oboje, dvojica-obojica, etiri-sve etiri, etiri-sve
etiri, etvoro-sve etvoro.
404.
405.
1.Ako hrast ima 600 godina, kaemo da je re o ESTTOGODINJEM
drvetu.
406.
2.Bio je ESTSTOTI na redu.
407.
3.Kaada napiemo dvadest treeina to je 20/3 da je spojeno bilo bi 1/23
408.
4.Proli su kroz ETVORA vrata.
409.
410.
411.
412.
413.
GLAGOLI
414.
415.
Glagol TREBATI
416.
Bezlian je, uvek u 3.licu jednicne (kada trai glagolsku dopunu)
417.
Trebalo je da sacekamo.(pogresno) TREBA da secekamo.
418.
Trebao si odmah... Trebalo je odmah.
419.
Ne biste trebali da ... Ne bi trebalo..
420.
Moe da bude lini kada nije glagol kao dopuna (kada je tpni pridev u spoju
sa imenicom ili zamenicom koje oznaavaju potrebnu stvar).
421.
Treba mi tvoja pomo. Ti mi treba (ispravno)
422.
Stare novine nikome ne trebaju.(ispravno).
423.
Njemu su trebale nove cipele.(ispravno)
424.
U odnosnim reenicama:
425.
ne: Evo imena ljudi koji su trebali da govore.
426.
ne: evo imena ljudi koji je trebalo da govore. ( jer se ne slae sa subjektom u
mnoini)
427.
U spskom jeziku najetea je kongurencija ( slaganje). Ne postoji reenje za
ovo bez formulacije! Bolje je da u ovom sluaju da se trebati zameni nekim drugim
glagolom, na primer: morati.
428.
429.
Glagol izveden od prideva:
430.
1.-iti, kada su prelazni (otupiti) uiniti tupim
431.
2.-eti, kada su neprelazni (otupeti), postati tup
432.
Oslepeti-olepiti, Pocrniti( bojiti u crno)-pocrneti(kada se sunamo), pocrveneti
( neto bojimo u crveno)-pocrveneti ( kada postanemo sami crveni)
433.
Kod vecine drugih slucajeva ova razlika se izgubila.
434.
Kod glagola na -neti ( doneti, odneti, izneti, poneti, prineti) trpni pridev glasi
donet, odnet ili donesen, odnesen, A NE doneen, odneen!
435.
Do greaka dolazi zato to se ovi glagoli meaju sa glagolima ija se osnova
zavrava na -i kojih u trpnom pridevu dolazi do jotovanja.
436.
nositi (osnova na i)-noen (trpni pridev)-dolazi do jotovanja

437.
doneti (osnova nije na i)-donesen
438.
Da li je pravilno spasen ili spaen?I jedan i drugi oblik pravilan. od spasti trpni
pridev spasen, od spasiti trpni pridev spaen.
439.
Ali: zagristi-zagrizen, rastresti-rastresen.
440.
U srpskom jeziku postoje glagoli tipa. veeravati, zabrinjavati, izvinjavati se.
Oni imaju istu infinitivnu i prezentsku osnovu. Veeravam-veeravajui
441.
Po obliku infinitiva njima su slini predavati, (izdavati, dodavati)
442.
pa se upotrebljava pogreno predavajui umesto PREDAJUI!
443.
Greke se javljaju i u oblicima imperativa: galgli koji u 1.licu prezenta imaju
zavretak -ijem (pijem) imae sva tri oblika zapovednog naina. treba RAZBIJ!
444.
saviti, izbiti, pokriti: izbij, pokrij, otkrij, savij
445.
Piti-pijem
446.
osvojiti, kod glagola na oji (isti je sluaj) treba osvoj!
447.
RAZUMEJ! treba kod razumeti
448.
Obaviti-obavi, obaviti-obavij! otopiti-otopij, zaviti-zavij
449.
Glagol
450.
1.lice jednine
451.
3.lice mnoine
prezenta
prezenta
452.
Slomiti
453.
Slomim
454.
Slome
455.
Zaspati
456.
Zaspim
457.
Zaspe
458.
Zasuti
459.
Zaspem
460.
Zaspu
461.
Izviniti se
462.
Izvinjavm
463.
Izvine
464.
Izvinuti se
465.
Izvinem
466.
Izvinu
467.
468.
Glagolski prilog sadanji: zadavajui-zadajui, ispitivati-ispitavajui.
469.
470.
Zaokrui pravilno napisan glagol ( obavezno pitanje na testu)
471.
1. a) prestrukuirati b) prestrukturirati
472.
2.a) prijanjati b) prinjati
473.
3.a)prikljetiti b) prikleteti
474.
4.a) protestovati b) protestvovati
475.
5.a) razboljevati se b) razbolevati se
476.
6.a) ulebiti b) uljebiti
477.
7.a) curiti b) cureti
478.
8.a) sikirati se b) sekirati se
479.
480.
PREDLOZI
481.
482.
Predlog zbog ima znaenje uzroka ( zbog bolesti) a radi iam znaenje cilja
( radi potpisivanja ugovora). Kada dva predloga zahtevaju isti pade reenica se moe
uprostiti time to e se imenica upotrebiti samo jedanput.
483.
Imamo batu i ipsred kuce i iza kuce. Imamo bastu i ispred i iza kuce.
484.
Ako se u recenici jave predlozi koji zahtevaju razlicite padeze, mora se
upotrebiti i imenica i zamenica.

485.
Zbog bolesti,radi potpisivanja, nagradjen zbog, satima smo i radi, pristao sve
radi mira u kuci, ima problema zbog... Neko umire radi nas. ( rtvuje se) Neko umire
zbog nas. ( mi smo uzrok).
486.
487.
Grekke u sklopu reenice
488.
1.Ustalio se genitiv umesto dativa
489.
uprkos, , nasuprot, u prilog + dativ
490.
uprkos tekoa umesto uprkos tekoi.
491.
Zloupotrebljeni genitiv nastao analogijom.
492.
da: povodom toga ne: u vezi toga nego u vezi sa tim.
493.
494.
Ne obzirom da, nego s obzirom na to da
495.
Ne bez obzira sto nego bez obzira na to sto
496.
497.
S obzirom na okolnosti, ali ako se objekat ne javlja pre zavisne reenice
ubacuje se to: s obzirom na to da ....
498.
499.
Od imenica koje mogu imati prisvojni pridev niej dobro upotrebljavati genitiv.
500.
bulevar Lenjina ve Lenjinov bulevar
501.
Dela Crnjanskog (neresivi problem)
502.
Dativ kui ustalio se mesto genitiva kod kue.
503.
Nisam bio kui. A treba nisam bio kod kue.
504.
505.
Za+instrumental umesto za + akuzativ
506.
507.
Pojaano interesovanje za konkursima umesto za konkurse.
508.
Ima mnogo razloga za demonstracijama a treba za demonstracije.
509.
Nekad instrumental mora da se upotrebi sa predlogom SA:
510.
rukovati mainama, ali rukovati s pet maina.
511.
snabdeti nekoga materijalom, ali snabdeti s dosta materijala.
512.
Pet nepromenljiv broj, prilog vie nepromenljiva re!
513.
514.
U nekim konstrukcijama upotreba predloga
515.
Svojim pastelnim bojama slika deluje umirujuce.
516.
(Umirujuce dejstvo iskljucivo posledica pastelnih boja)
517.
Sa svojim pastelnim bojama slika deluje umirujuce.
518.
( Pastelne boje se samo spominje kao jedna od bitnih osobina slike)
519.
520.
Dolaskom svih uesnika konferencija moe da pone, a treba Posto su dosli
svi uesnici...
521.
522.
Ne: svakih dva minuta, nego svaka 2 minuta
523.
Ne vaih 153 kucanih strana, nego vae 153 kucane strane.
524.
Ne celih mesec dana, nego ceo mesec dana.

525.
526.
Kada se vielani broj zavrava na 1, da je 151 strana / vaa 151 strana, kada
bi pisalo 5, vaih 155 kucanih strana.
527.
528.
Poslednjih godina javalja se upotreba:
529.
oceniti, (o) karakteriasati, (O)kvalifikovati, tretirati + instrumental umesto kao
+ imenica + pridev
530.
Ima puno razloga da se takvo njihovo delovanje oznaava ruilakim, a
treba....... oznai kao ruilako.Vojvodjanski knjievnici su to okvalifikovali
uvredama... a treba su to okvalifikovali kao uvredu.
531.
532.
Ne kontaktirati koga, nego kontaktirati s kim
533.
Ne obilovati s im, nego obilovati im
534.
Ne upoznati se o emu, nego upoznati se s im
535.
Ne smatrati nekoga kao nego smatrati nekoga + insturmental.
536.
Oblik futura ja u da doem pripada familijarnom stilu, treba: ja u doi i
slino.
537.
esto se grei u redu rei:
538.
1.Kupljene karte za veeranju predstavu mogu se vratiti na blagajni.Treba
karte kupljene..
539.
2. Za oekivati je da a pravnilno je treba oekivati
540.
541.
U medijskom jeziku predlog protiv upotrebljava se vie nego to je potrebno.
542.
utakmica protiv Francusa-treba s Francuzima
543.
bune se protiv poreza/ zbog poreza
544.
lek protiv kijavice/ za kijavicu
545.
pobedili su protiv Vojvodine/ su Vojvodinu
546.
izgubili su protiv Liverpula / od Liverpula.
547.
548.
Predlog koji se najvie upotrebljava u savremenom birokratizovanom jeziku
verovatno je o
549.
Mere o ubrzavanju umesto mere za ubrzavanje.
550.
Inicijativa o donosenju programa/ za donosenje
551.
analiza o dosadasnjem radu / analiza dosadsnjeg rada
552.
slucaj o bespravno podignutoj baraci / slucaj bespravno podignute barake
553.
Predloka sintagma U ODNOSU NA esto dovodi do nepotrebno glomaznog
pseudonaunog izraavanja..
554.
Cene su nepromenjene u odnosu na prolu godinu. Cene su iste kao i prole
godine.
555.
Broj medalja je za treinu veci u odnosu na Olimpijadu u Moskvi. Broj
medalaj je za trecinu veca nego na Olimpijadi u Moskvi.
556.
557.
Veznik DA upotrebljava se ponekad i umesto TO
558.
Srecan si da te nisu ubili umesto srecan si sto te nisu ubili.

559.
Steta je da njihov plan nije uspeo umesto steta je sto njihov plan nije uspeo.
560.
561.
*Neprihvatljiv je sloeni veznik BEZ DA
562.
563.
veani iste svoja dvorita bez da ih neko opominje./ a da ih niko ne
opominje.
564.
Rasprostranjena je pogrena upotreba veznika I umesno NI.
565.
I u Strazburu nasi vaterpolisti nisu uspeli da se docepaju medalje. Treba: Ni u
Strazburu....
566.
*Srece se i suprotna greska, NI umesto I
567.
-Republicki ustav ni ne pominje takvu mogucnost. Treba: Republicki ustav i
ne pominje takvu mogucnost.
568.
***Pravilo: Veznik NI dobro je upotrebiti u odricnoj reenici ( Nije vise imao
ni volje, ni snage da se brani). Veznik ni ne treba upotrebjavati za isticanje ispred
negacije, jer za to sluzi veznik I ( On na ostavku I ne pomislja. A ne: On na ostavku ni
ne pomislja.)
569.
570.
Ne moe se enklitika ( a to je najcesce JE ) p isti posle pauze.(na primer
zareza).
571.
-Tobonji magnetofonski snimak-tvrdim to je falsifikat.Treba jeste falsifikat.
572.
Kod upotrebe KOJI i IJI treba voditi rauna da one neposredno stoje iza
imenice na koju se odnose.
573.
-Trinaest obolelih smesteno je u mostarsku bolnicu, ciji zivot nije u opsnosti.
Treba: Trinaest obolelih, ciji zivot nije u opasnosti smesteno je u mostarsku bolnicu.
574.
575.
Vebanje:
576.
1.Javljam se u vezi naseg razgovora. Treba da pise u vezi sa...
577.
2.Obzirom na te okolnosti trebalo bi mu pomoci..Treba: S obzirom na ...
578.
3.S obzirom da je sutra.... Treba: Sa obzirom
579.
4.On sedi kuci, a ona skita. Treba: On sedi kod kuce, a ona skita.
580.
5.Stvaraju se preduslovi za sto humanijom .... Treba sto humaniju.
581.
6.Sa onim sto smo postali ne mozemo biti zadovoljni.
582.
7.Uredjenjem tga Nikole Pasica, kamionom ce biti zabranjen pristup iz ove
ulice.
583.
8.Konvencijom OUN, genocid je povrda i mentalnog i fizickog integriteta.
Treba: Prema konvenciji.
584.
585.
Ne: itavih godinu dana, nego itavu godinu dana.
586.
Ne: tih tri-etiri sekunde, nego te tri-etiri sekunde.
587.
588.
Birokratizacija jezika
589.
Birokratsko fraziranje, kao i svako drugo fraziranje, jeste vestina da se govori
a da se ne kaze nista. Jedno od karakteristicnih osobina birokratskog jezika jeste tzv.
dekomponovanje predikata.

590.
Umesto glagola imamo glagol + glagolska imenica
591.
Uticati: vriti uticaj
592.
Umesto prigovarati voditi pregovore.
593.
594.
1.Nasi su u posedu lopte..Treba: Nasi poseduju loptu.
595.
2.Tisa je u opadanju. Treba: Tisa opada.
596.
3.On iznosi predlog.Treba: predlaze
597.
4.Doslo je do promene plana.Treba: promenili smo plan
598.
599.
Pomodarska (zlo)upotreba prideva prisutan
600.
-napredujemo-prisutan je napredak
601.
-prisutna je kisa na stadionima.Pada kisa.
602.
603.
Pleonazmi u novinarskom stilu
604.
1.Obezbedjena su finansijska sredstva u iznosu od 200miliona dinara.
605.
2.Vocnjak se prostire na povrsini od 18hektara.
606.
3.Ovo je sedmi po redu sastanak te vrste.
607.
4.Aerodrom je izgradjen na daljini od 25km od grada.
608.
5.Nesrecu je videlo oko pedesetak svedoka.
609.
610.
Siromasenje jezika
611.
Glagol odrediti upotrebljava se umesto: obaviti, sprovesti, odlsluziti, odabrati,
odrzati, uraditi, otaljavati, uciniti....
612.
Ispravite reenice:
613.
1.Studenska 7 (treba StudenTska)
614.
2.Da li Vi podravate sina u svojoj odluci? (treba: u NJEGOVOJ odluci)
615.
3.Ja oekujem da se ta saradnja i ove godine istim tempom, jer je u interesu da
su sela uredjena, jer je tada lepse i drustvo u celini. ( u ijem ?!)
616.
4.umance zaista ima najvecu kocentraciju holesterola ali ako se jede
umereno, ne vise od 2 jaja na dan, ne......
617.
618.
ARGONI
619.
620.
Unaszadanje je upzalenje unzadanje.
621.
622.
Sam pojam argona ivo oscilira od jezika struke do jezika ulice.
623.
Osnovna podela argona (prema R. Bugarskom) bila bi na:
624.
1.Struni- preterana, sablonska a cesto i pretenciozna upotreba strunih naziva.
625.
2.Subkulturni626.
3.Omladinski- obliuju mastovitim kreacijama.
627.
Jeziko stilska sredstva argona:
Leksika produktivnost, gramatika fleksibilnost, semantika ekspresivnost (u pravcu
ironije), metaforinost i asocijativnost, humorno poigravanje zvukom.

628.
to se tie naina na koji nastaju pojedine argonske rei, ima desetak
razgranienih mogunosti:
Nova argonska znaenja postojeih standardnih rei, esto izvedena
METAFORIZACIJOM.
629.
dizajner (automobil, dizalica, pauk), taster ( potkaziva), overiti ( dokrejaiti
rtve metkom u glavu).
Pozajmljenice, iz raznih jezika, dans najvie iz engleskog.Kul, faca, calnuti (platiti)
luknuti (pogledati), vozdra, kame (mercedes), tkicavo (votkica) i sl.
Premetaljke sa dodacima, po ustaljenim obrascima atrovakog tipa: jonardinj
(dinar), uaflanje (flaa), topojepetopo (poto je to)
Skraivanje: faks, profa, Amer, bus...
Inicijali: d (dabe), sos (seljak ostaje seljak) dod ( domaa dukela, avlijaner)
bbkbb ( ta bi bilo kad bi bilo)
Slaganje: ut-karta, trange-frange
Slivanje: krilak (kr+kadilak), bipuga (BIP + pivuga), oporativno
(opor+kolektivno)
Sufiksacija: buvljak, laanj, studenjak, smorenjak, fenser, aner, najke, lenonke,
sikterua, esmovaa, folirant, cvikaro, ureza, rous
630.
argonizacija u tvorbi rei:
631.
Imenika sufiksacija najvaniji je mehanizam za gradjenje argonizma.
632.
Na primer:
Konjak ( koni kaput, kona fotelja, detektiv, plastini hirurg)
Zglobnjak ( zglobni autobus)
Zeljenjak ( deo Beograda)
Turbofolknjak ( novokomponovana narodna muzika)
Novak ( Novi Beograd, Nova godina)
Smorua ( oblik za ensku osobu prema smor)
Likua ( oblik za ensku osobu prema lik)
Mobilnjak ( mobilni telefon)
Pinkua ( koja odeom i sminkom podrzava voditeljke na TV Pink)
alterua ( ena koja radi na alteru)
633.
Domai sufiksi na strane osnove:
634.
Stupidnjak ( glupak), Tejapadija ( radnik na traci u filmskom
studiju),Plezirina ( veliko zadovoljstvo), Tenkika(hvala).
635.
Ranko Bugarski,argon, Drugo, preradjeno i proireno izdanje,
Beograd, 2006.
636.
637.
AKCENAT I DRUGA PITANJA PRAVILNOG IZGOVORA
638.
639.
Za dobar knjizevni ili standardni jezik i za pravu jezicku kulturu vazna su
pravila dobrog izgovora, izgovorna norma, ORTOEPIJA.
640.
U ovoj oblasti najvaznija su pitanja naglaska, nenaglasenih dugih slogova.
641.
Akcenat je posebno isticanje nekog elementa u govoru.Prema tome razlikuje
se:

642.
1.Akcenat rei kada se silinom glasa i visinom tona, intonacijom istiu
pojedini slogovi ( lingvistika)
643.
2.Reenini akcenat, kad se istim sredstvima istiu pojedine rei u reenici.
644.
Ja veeras idem u bioskop. ( tu je smisao ja a ne neko drugi)
645.
Ja veereas idem u bioskop.
646.
Ja veeras idem u bioskop.
647.
Ja veeras idem u bioskop.
648.
Reenici moemo promeniti smisao na osnovu:
649.
Reninog
650.
Isticanje 1 rei
651.
Napolju pada
naglaska
u reenici
sneg (istiemo da
pada sneg)
652.
Reenine
653.
Dizanje ili
654.
Napolju pada
melodije
sputanje tona
sneg.Napolju pada
sneg? Istu reenicu
mozemo da
izgovorimo kao
obavetajnu i kao
upitnu.
655.
Reenine
656.
Krai ili dui
657.
pauze
zastoj prei izgovoru
reenice ili njenih
delova.
658.
659.
660.
Reenini akcent uvek menja smisao iskaza dok akcenat rei moe,ali ne mora
i najesce ne utie na promenu znaenja, nema uvek fonoloku vrednost.
661.
Akcenat rei moe se ostvariti razliitim sredstvima: samo snagom ekspiracije,
ili jainom glasa ili i jainom i visinom glasa, intonacijom.
662.
663.
664.
Akcenat moze biti:
665.
1.Ekspiratorni ili dinamiki ( kad se slog istie samo silinom ekspiracije
( engleski, ruski, nemaski, francuski, panski))
666.
2.Melidiozan ili muziki kada se istie i visinom glasa, tj. podizanjem i
spustanjem tona (kod slovenskih jezika samo jos slovenaki.Kineski)
667.
668.
Mogu biti:
669.
1.Slobodni-kad mogu stajati na svakom slogu
670.
2.Ustaljeni-kad uvek stoje na odredjenom slogu vieslonih rei (eki,
slovaki, madjarski na prvom, francuski, turski-na zadnjem, poljski-na predzadnjem,
makedonski-na trecem od kraja).
671.
Srpski je delimino slobodan!
672.
673.
Priroda naih akcenta:4 akcenta, razlikuju se po duzini i intonaciji.

674.
silazni
uzlazni
675.
677.
679.
676.
Kratko
678.
Kia
680.
Rosa
681.
683.
685.
682.
Dugo
684. Sunce
686.
Trava
687.
688.
Najfrekventiji.Najvise ima reci sa: kratkosilaznim, kratkouzlaznim,
dugosilaznim, dugouzlaznim.Neakcentovani slogovi mogu biti dugi i kratki. Svi
slogovi pre akcenta su kratki, a oni iza njega mogu biti dugi i kratki.
689.
690.
Primeri:
691.
692.
grad
grad
701.
kupiti(pazariti)
693.

pas

pas

694.

luk

luk

695.

skup

skup

696.

nalagati ( nalozeno mi je)

nalagati(izgovoriti mnogo lazi)

697.

para

para

698.

stajati (stojati)

stajati(kostati)
699.

ravan (imenica)

radio

702.

703.

tedite (imperativ)

tedite (prezent)
704.

gore(komparativ od zlo)

gore(prezent)
mlada (imenica)

mlada(pridev)
706.

radio

guetina (augmentativ)

guetina(vrsta mesa)

705.

ravan(pridev)
700.

kupiti(skupljati)

s kumom (muko)

kumom (ensko)

707.
708.
709.
710.

Mesto akcenta
ako je re jednoslona...

711.

712.

713.

714.
ako je re vieslona na 1.mogu stojati svi, a na unutranjem...
715.
716.
Silazni akcenti stariji, pa su u vreme opsteg pomeranja akcenta za jedan slog
napred, zadrzali samo na jednosloznim recima i na prvom slogu visesloznih.
717.
718.
Neemo da imamo na ispitu da mi akcentujemo rei.Moda ce biti kao u
prethodnom vezbanju.
719.
720.
POSTAKCENATSKE DUZINE
721.
722.
Postakcenatske duzine javljaju se u:
723.
U genitivu mnozine svih imenica
724.
725.
ena (ena), polja (polja), ljudi (ljudi)
726.
U genitivu jednine imenica enskog roda na -e
727.
728.
ene(ene), kue(kue)
729.
U instrumentalu jednine istih imenica
730.
731.
majkom, kuom, suprugom
732.
733.
U prezentu: itam, ita, ita, itamo, itate, itaju
734.
U glag.pril.sadasnjem:
735.
736.
itajui, uei
737.
U nekim nastavcima za tvorbu imenica:
738.
739.
-ost: mladost, radost -ak: junak, seljak -aj: sluaj
740.
741.
742.
743.
744.

745.
746.
747.
748.

Obeleite duine tamo gde je neophodno

Protiv Makedonije, nepobedjen, traganje, dveju Amerika, konih cipela, naih

granica, objekata, bitaka, preko oekivanja, bez upozoravanja, da se zaloi, politiko

reavanje, turnir, institut, u Albaniji, za ukidanje sankcija, zapiem, potpisan
749.
750.

REI KOJE NEMAJU AKCENAT

751.
752.
754.

PROKLITIKE
Ispred rei sa kojom ine

753.
755.

ENKLITIKE
Iza rei sa kojom ine akcenatsku

akcenatsku duinu

duinu

756.

-predlozi

759.

-nenaglaeni oblici linih zamenica

757.

-veznici

760.

-nenaglaeni oblici pomonih

758.

-reca ne

glagola
761.

762.

-reca li