Vebe iz termike obrade

Veba I8

VEBA 8 - IZBOR ELIKA ZA POBOLJAVANJE

Posle kaljenje vri se otputanje. Ako je cilj kaljenja dobijanje strukture poveane tvrdoe vri se
niskotemperaturno otputanje (NTO) na 200-250C. Meutim, ako je cilj poboljavanje mehanikih osobina
otputanje je na znatno viim temperaturama (600C). Kombinacija kaljenja i otputnja na visokim
temperaturama stoga nosi naziv POBOLJAVANJE. Ovakav nain poboljavanja naziva se poboljavanje sa
kombinovanim postupkom (slika 1a). Poboljavanje se moe obaviti i izotermnom transformacijom
austenita, tada je re o izotermnom poboljavanju (slika 1b).
b)
a)

Slika 1: Grafikon poboljavanja: a) kombinovani postupak, b) izotermno poboljavanje

Cilj poboljavanja je optimalno usklaivanje mehanikih osobina materijala sa zahtevima koji se trae od
materijala pri eksploataciji. Pri preradi elika prve operacije su vezane za oblikovanje bilo rezanjem bilo
deformisanjem. Stanje materijala u ovoj preradi treba da omogui to laki rad . Meutim, u eksploataciji
postoji potreba da materijal bude to vri i ilaviji. Iako su maksimalna vrstoa i ilavost u suprotnosti,
dobra veza postie se poboljavanjem koje omoguuje dobijanje maksimalne ilavosti pri odreenoj
vrstoi. ilavost je veoma vana mehanika osobina pre svega kod komponenata kod koje su izloene
dinamikim i udarnim optereenjima.
Pri kombinovanom poboljavanju nastaju neki od prelaznih oblika strukture sorbit, ili trustit, a kod
izotermnog poboljavanja prelazni oblik strukture beinit. Cilj je izdvojiti to sitnija zrna karbida koji
ograniavaju kretanje dislokacija.
Postupak koji takoe daje dobre mehanike osobine je
normalizacija. Proces poboljavanja je sloeniji i skuplji od
postupka normalizacije, ali se poboljavanjem postiu
bolje osobine koje se

mogu u odreenim granicama

precizno regulisati. Cilj poboljavanja moe se izmeu

ostalog objasniti preko dijagrama zatezanja (slika2).

Slika 2: Kriva napon deformacija elika

nakon razliitih vrsta T.O.: 1. normalizovan,
2. kaljen, 3. poboljan

-1-|Strana

Vebe iz termike obrade

Veba I8

Nakon kaljenja elik poseduje visok napon teenja, ali malu duktilnost (izduenje), dok mala povrina ispod
krive ukazuje na nisku ilavost. Poboljan elik ima vii napon teenja nego elik u normalizovanom stanju,
ali i mnogo vee izduenje. Najvea povrina ispod krive ukazuje na ilavost koja je vea od ilavosti samo
kaljenog i ilavosti normalizovanog elika. Na slici 3 je dat odnos ilavosti i vrstoe nakon normalizacije i
nakon poboljavanja. Vidi se da se kod poboljavanja pri istoj vrstoi ostvaruje vea ilavost nego kod
normalizacije.

Slika 3: Zavisnost ilavosti od zatezne vrstoe kod normalizacije i poboljavanja

Poboljavanje ima uticaj na dinamiku vrstou jer dinamika vrstoa raste sa porastom statike vrstoe.
D u poboljanom stanju ne zavisi od vrste elika ve samo od tvrdoe poboljavanja (slika 4). Presek koji
moemo poboljati zavisi od legirajuih elemenata, a tvrdoa od %C. Oblik krive vai za sve dinamike
vrstoe (zatezanje, savijanje, uvijanje).

Slika 4: Zavisnost zatezne dinamike vrstoe od tvrdoe poboljavanja

Svi navedeni dijagrami vae za sluaj kada je poboljanje obavljeno po celom preseku komada, tj kada u
jezgru imamo tvrdou koja odgovara tvrdoi strukture sa 50% martenzita. U kaljenoj strukturi ne sme biti
stabilnog ferita. Ako nemartenzitni deo strukture sadri stabilne oblike, kao to je ferit (posle kaljenja)
tvrdoe su znatno manje, naroito kod elika sa malim %C. Ovaj deo strukture se posle otputanja ne
menja, pa se ne moe smatrati da je poboljavanje obavljeno. Stoga, to je napred navedeno za D, vai za
sluaj da u strukturi nema ferita i perlita.
Moe se zakljuiti da uspeh poboljavanja na mestima sa 50% martenzitne strukture nastaje samo tada ako
je pratea struktura na tom mestu neki prelazni oblik (beinit, sorbit, trustit). U protivnom osobine jako
odstupaju od predvienih za poboljavanje.
-2-|Strana

Vebe iz termike obrade

Veba I8

Izbor elika
Da bi se komad odreenih dimenzija mogao poboljati (50% martenzita + 50% prelazne strukture
najmanje), mora se birati pogodan elik. Prema tome, prokaljivost je faktor koji se mora imati u vidu pri
izboru elika za poboljavanje uzimajui u obzir dimenzije komada. Pomou veliine prokaljivosti (Jominy)
se za odreeni obim komada moe prognozirati da li je mogue poboljavanje po celom preseku.
Postupak poboljavanja se primenjuje na posebno razvijenim elicima opte namene - elici za
poboljavanje, ali i na elicima specijalne namene (za opruge, cementaciju, alatni, vatrootporni itd.).
a) Izbor - provera prema vrstoi

Proverava se da li odreeni elik uopte moe da postigne traenu vrstou. Vri se izbor (provera) prema
dinamikoj vrstoi. Kako vrstoa najvie zavisi od udela ugljenika odreuje se koliko ugljenika treba da
sadri elik da bi postigao traenu vrstou. Za tu svrthu koristi se sledei izraz:
%C = (0.00083

+ 0.1667) ..........................................................1

gde je: D - dinamika vrstoa u MPa

Dobijena neophodna koliina ugljenika uporeuje se sa donjom vrednou udela ugljenika kod razmatranog
elika.
Kako bi se postigla odreena dinamika vrstoa mora se ostvarati odgovarajua tvrdoa nakon
poboljavanja (Hp u HRC):
Hp =

............................................................................. 2

Za postizanje odreene tvrdoe nakon poboljavanja zahteva se odgovarajua tvrdoa nakon kaljenja (Hk u
HRC):
= 35 + 0.5

........................................................................3

b) Izbor - provera prema prokaljivosti

Nakon to se utvrdi da u eliku ima dovoljno ugljenika da bi se uopte postigla zahtevana vrstoa,
proverava se da li se ta vrstoa moe postii na eljenoj dubini. U tu svrhu koristi se formula H. Justa:
= 95 0.00276
+ 20 + 38
+ 14
+ 5.5 + 6.1 + 39 + 96 0.81
12.28
+ 0.898 13 ..............................................................................................................................4
gde su:
C, Cr, Mo, Mn, Ni, Si, V i P - srednji udeli hemijskih elemenata. Za pojedine elike hemijski sastav moe se
pronai u dokumentu "Dijagrami i tablice", strane 17 i 18.
K - krupnoa zrna
J50 - prokaljivost prema Dominiju. Odreuje se iz dijagrama koji se nalaze u dokumentu "Dijagrami i
tablice", strane 15 i 16.
Vrednost "Hk" koja se dobije prema izrazu broj 4 uporeuje se zahtevanom tvrdoom nakon kaljenja koja je
odreena na osnovu izraza broj 3. Ukoliko je tvrdoa prema izrazu 4 manja od zahtevane tvrdoe elik ne
moe da postigne zahtevanu vrstou na eljenoj dubini i odbacuje se. U tom sluaju potrebno je izabrati
neki drugi elik koji se odlikuje veom prokaljivou.

-3-|Strana