OPTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE

Pedagogija se bavi vaspitanjem i obrazovanjem.

Opta pedagogija stavlja akcenat na opte vaspitanje. (vaspitanje, pedagogija, kola,
metodika)
Didaktika stavlja akcenat na nastavu i obrazovanje. (nastava, didakti_ki principi,
metode,oblici, ocene)
VASPITANJE
Vaspitanje je svesna, namerna, sistemati_na i organizovana aktivnost formiranja (razvoja)
li_nosti.
Vaspitanje je svesno vo_en proces sa odre_enim ciljem, koji se ostvaruje putem odre_enih
sadraja, a
povezuje pojedince, generacije i drutva.
Obrazovanje je jezgro celokupnog procesa vaspitanja !
Zna_aj vaspitanja
Vaspitanje je vano i potrebno zbog:
sve ve_e koli_ine znanja
uspene komunikacije me_u ljudima
razvoja individualnih karakteristika
afirmacije li_nosti
obezbe_ivanje materijalnog i drutvenog statusa
Vaspitanje je permanentan i kontinualan doivotni proces !
Vaspitanje kao pedagoki proces (razvoja li_nosti)
Nivoi razvoja li_nosti:
Usvajanje znanja
Razvijanje psiho-fizi_kih sposobnosti
Formiranje pogleda na svet
Vrste razvoja li_nosti:
Kognitivni razvoj (saznajni) obrazovanje
Psihomotorni razvoj (psiho-fizi_ki)
Afektivni razvoj (emocionalni)
Etape realizacije vaspitanja:
Racionalna etapa (saznato znanje)
Emocionalna etapa (prihva_eno stavovi)
Voljna etapa (primenjeno postupci)
Hronoloke etape vaspitanja:
Uvo_enje mladih u svet odraslih
Pedagoki oblikovana komunikacija ljudi
__________

_______

________

Mogu_nosti i granice vaspitanja

_inioci razvoja li_nosti:
Bioloki (unutranji) nasledni: nasle_e

_________

_____

__________
#

__"_

Socijalni (spoljanji) - vaspitanje vaspitanje, sredina i aktivnost vaspitanika

Pedagoki pesimisti: precenjuju nasle_e, a potcenjuju vaspitanje
Pedagoki optimisti: precenjuju vaspitanje, a potcenjuju nasle_e
Nasle_e se ispoljava u vidu gotovih karakteristika li_nosti genotip
Svaki genotip se vaspitanjem razvija u razne fenotipe (celokupnost osobina neke li_nosti).
Teorije razvoja li_nosti:
Nativisti_ka shvatanja: precenjuje nasle_e - bioloki determanizam: plava krv, arijevska
rasa,..
Teorija geografskog determinizma: hladni i prora_unati severnjaci, topli i temperamentni
junjaci
Teorija pedagokog naturalizma: svode razvoj na sazrevanje
Empiristi_ke teorije: precenjuju uticaj sredine i _ulnih saznanja
Teorija konvergencije: podjednak uticaj nasle_a i sredine (pokuaj pomirenja nativista i
empirista)
Savremena pedagogija smatra da mogu_nosti i granice vaspitanja zavise od:
Nasle_a
Drutvene sredine, tj. uslova
Pravovremenosti i pravilnosti vaspitanja
Motivisanosti i aktivnosti vaspitanika
Vaspitanjem se uti_e na drutvenu sredinu i obrnuto. Institucionalno (drutveno) vaspitanje se vezuje
za detinjstvo, kao najdue i
najvanije u pore_enju sa adolescencijom (mladost), zrelo doba i starost.

Vaspitanje kao stalna drutvena funkcija

Vaspitanje i drutvo
Vaspitanje omogu_ava razvoj drutva, i obrnuto.
Vaspitanjem se ostvaruju:
Vertikalni drutveni odnosi prenos ljudskih tekovina iz generacije na generaciju
(neprekidni civilizacijski lanac)
Horizontalni drutveni odnosi odnosi ljudi koji ive u istom vremenu (istom drutvenom
trenutku)
Treba uzbe_i upotrebu vaspitanja kao sredstva manipulacije u ideoloke, politi_ke i ekonomske svrhe
od strane vladaju_ih struktura.

Vaspitanje i kultura
Vaspitanje omogu_uje prenoenje i boga_enje kulture, a kultura unapre_uje proces vaspitanja.
Vaspitanje i rad
Podelom rada, vri se podela vaspitanja na:
Intelektualno vaspitanje
Radno-proizvodno vaspitanje
Koncepcije vaspitanja
Koncepcija podrazumeva pravac i na_in vaspitanja.
Nema univerzalno prihva_enih koncepcija, a ima ih na stotine, evo nekih:
Poljak Bogdan Suhodolski:

_ Pedagogija esencije razmatra ta vaspitanik treba da bude

(univerzalnost, trajnost, okrenuta ka budu_nosti, ka idealnom,...)
_ Pedagogija egzistencije razmatra ta vaspitanik jeste
(razli_itost, individualnost, promenljivost, okrenuta ka sadanjosti,...)
_ehoslovak Frantiek Singule: 11 koncepcija (sa podkonceptima):
Koncepcije zavise od izvora vaspitnih ciljeva: dete, drutvo, nasle_e, bog, pojedinac,...
Savremena pedagogija podrazumeva promenljivost i kreativnost kao osnovu pravog
vaspitanja.
Cilj i zadaci vaspitanja
Cilj vaspitanja je drutveno istorijski uslovljen - svako drutvo kroz vaspitanje saoptava svoje
interese.
Cilj vaspitanja je idealno zamiljena li_nost koja se nastoji razviti kod svakog _lana drutva.
U naem drutvu, opti cilj (normativnog) vaspitanja je svestrano razvijena
li_nost.
Dva nau_no definisana cilja:
Cilj kao stati_na idealna slika (model) - > normativna pedagogija (ta posti_i)
Cilj kao osobina (svojstvo) procesa kojim se dolazi do njega - > procesualna (ta i kako posti_i)
Pedagogija se bavi procesom formiranja li_nosti !
Cilj vaspitanja je svestrano razvijanje li_nosti, tj. cilj (procesualnog) vaspitanja je
svestrano vaspitanje !
Drutveno-istorijska uslovljenost ideala svestrano razvijene li_nosti
Nau_no tehnoloki razvoj stvara uslove za svestrani razvoj li_nosti.
Svestranost, individualnost i specijalnost
Svestranost i specijalnost nisu protivre_ni.
Visoka specijalnost se moe ostvariti samo na temeljima svestranosti!
Svestranost ne gui individualnost i nije mu suprotstavljena, ve_ se uzajamno
proimaju, dopunjuju i
me_usobno uslovljavaju.
kolski sistem integrie opte i stru_no obrazovanje.
Determinante cilja i zadataka vaspitanja
Ciljevi vaspitanja se menjaju u skladu sa drutvenim potrebama i potrebama ljudi.
Determinante (odrednice) cilja i zadataka vaspitanja od kojih zavisi su:
Stepen razvoja pojedinca
Stepen razvoja drutva
Drutveno ure_enje
Sistem vrednosti
Tradicija
Razvijenost pedagogije i kolstva
elje, potrebe i interesi vaspitanika
Konkretizacija cilja vaspitanja stvaranje sistema zadataka vaspitanja
Cilj vaspitanja definie TA ELIMO. - > opti cilj

Zadaci vaspitanja definiu TA TREBA DA URADIMO da bi ostvarili cilj. - > konkretan cilj
Vaspitni zadaci su konkretizacija zacrtanog cilja vaspitanja. Realizacijom zadataka ostvaruje se
cilj !
Neophodan je sklad izme_u opteg cilja i konkretnih zadataka (u realnim vaspitnim situacijama).
Cilj i zadaci se definiu na razli_itim vaspitnim nivoima.
Ono to je cilj na nekom niem nivou, postaje zadatak na viem nivou, a cilj _e
biti jo uopteniji.
Ciljevi i zadaci treba da budu konkretno formulisani i bliski vaspitaniku (tako da ih oni
doivljavaju kao svoje).
Nastavni plan i program predstavljaju konkretizaciju i formalizaciju vaspitnih ciljeva i zadataka u
pisanoj formi.
Konkretizacija ciljeva i zadataka vaspitanja prema podru_jima razvoja i
stranama vaspitanja
Pravci podele svestranog vaspitanja prema stranama:
1. umno i radno vaspitanje
2. drutveno moralno vaspitanje
3. estetsko vaspitanje
4. fizi_ko zdravstveno vaspitanje
1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja:
usvajanje znanja
formiranje vetina, navika i umenja
razvijanje umnih i logi_kih sposobnosti
razvijanje stvaralatva
razvijanje radne kulture i navika
osposobljavanje za dalje obrazovanje
2. Zadaci drutveno moralnog vaspitanja:
izgradnja moralne svesti na osnovu moralnih normi
razvijanje moralnih ose_anja
usvajanje moralnog ponaanja
razvijanje moralne savesti
Moral se ispoljava kroz odnos prema zajednici, prema drugima, prema sebi !
3. Zadaci estetskog vaspitanja:
razvijanje sposobnosti za uo_avanje i procenjivanje estetskih vrednosti
razvijanje sposobnosti za doivljavanje estetskih vrednosti
razvijanje sposobnosti za stvaranje estetskih vrednosti
4. Zadaci fizi_ko zdravstvenog vaspitanja:
razvijanje organizma i _uvanje zdravlja
sticanje znanja iz fizi_ke i zdravstvene kulture
pravilna upotreba slobodnog vremena
osposobljavanje za sport

Elementi za definisanje pojma vaspitanja:

vaspitanje se odnosi na li_nost (razvoj li_nosti),
vaspitanje je svesna aktivnost,
vaspitanje je me_u generacijska pojava
vaspitanje je individualni i drutveni _in,
vaspitanje je skup svih pozitivnih uticaja na li_nost,
vaspitanje oboga_uje nasledne potencijale,
vaspitanje je ljudska,namerna,celishodna(ciljevita),odgovorna,organizovana,drutvena
delatnost
vaspitanje prirodni razvoj, _ini promenljivim,
vaspitanje se ostvaruje pomo_u odre_enih sadraja,
vaspitanje se ostvaruje u institucionalnim i vaninstitucionalnim formama,
vaspitanje je najiri pedagoki proces i pojam
vaspitanje je doivotni proces
PEDAGOGIJA
paidagogus - vodi_ deteta.
Pedagogija je drutvena nauka o vaspitanju.
Filozof J.F. Herbart (1806), se smatra sistematizatorom i jedinim od osniva_a pedagoke
nauke.
Tri funkcije pedagogije:
deskriptivna (opisuje vaspitanje kao pojavu),
regulativna (normativna - vrednuje vaspitnu realnost, ...)
dinami_ka (unapre_ivanje vaspitanja, ...).
Pedagogija se smatra i vetinom (jer postoji _vrsta povezanost izme_u pedagoke teorije i
prakse).
Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagogije
Vaspitanje u prvobitnoj zajednici - oponaanje i prenoenje radnih iskustava
Vaspitanje u najstarijim ljudskim civilizacijama - pismenost
Vaspitanje u srednjem veku (V-XV vek)- staleko (ponaanju na dvoru i viteka eti_ka
pravila)
Vaspitanje u novom veku - gra_anski stale realizuje progresivan razvoj vaspitanja
Industrijska revolucija (kraj XVIII i po_etak XIX veka) dovodi do masovnosti obrazovanja
Danas smanjenje potreba za fabri_kim radnicima, a raste potreba za visoko obrazovanim,
kadrovima kreativnog i komunikacionog profila (doba informatike).
Najpoznatiji pedagozi i njihova dela
Filozofi Sokrat, (vaspita_ atinske omladine), Platon (razra_uje _itav sistem obrazovanja),
i Aristotel (vaspitanje smatra sredstvom ja_anja drave).
Na prelazu u novi vek, _eki pedagog Jan Amas Komenski se smatra osniva_em didaktike, a
prete_a
je pedagogije kao samostalne nauke. Razradio je razredno-predmetno-_asovni sistem nastave.

Johan Fridrih Herbart, nema_ki pedagog sa po_etka XIX veka. Smatra se osniva_em
pedagogije
kao nauke zasnovane na etici i psihologiji. Postoji pedagoki pokret - herbartijanstvo.
Povukao je razliku izme_u pedagogije kao nauke (teorije) i kao prakti_ne delatnosti (vetine).
Prema Herbartu, pedagogija treba najpre da utvrdi cilj vaspitanja, kao izgradnju moralnog
karaktera,
zasnovanog na hri_anskoj religiji.
Prema Herbartu, osnovna sredstva kojim se cilj ostvaruje:
1. upravljanje decom (zabranama, kaznama,... da se obuzda de_ja priroda)
2. nastava (sticanje predstava i njihovo asociranje)
3. disciplina (izgra_ivanje morala)
Herbart je nastavu smatrao najvanijim sredstvom vaspitanja, ali je upadao u ablonizam i
formalizam
Herbartovoj struji u pedagogiji suprotstavljao se Uinski koji je pedagogiju smatrao vetinom,
koja se
_ak pribliava umetnosti.
Anton Semjonovi_ Makarenko je najpoznatiji pedagog socijalisti_ke epohe. Bavio se,
najvie
vaspitanjem u kolektivu i putem kolektiva.
Uticaji na razvoj pedagogije kod nas:
U XIX veku dominantan je uticaj nema_ke pedagogije - nai prvi pedagozi se koluju u Austrougarskoj.
Izme_u dva svetska rata je uticaj francuske pedagogije - veliki broj intelektualaca se koluje u
Francuskoj.
Posle drugog svetskog rata, radikalan je uticaj sovjetske socijalisti_ke pedagogije.
Poslednjih decenija XX veka - literatura o vaspitanju na engleskom jeziku.
Sistem nau_nih disciplina u pedagogiji
Opta pedagogija prou_ava opte, teorijske i fundamentalne probleme vaspitanja
(predmet,ciljeve, zadatke..)
Istorija pedagogije prou_ava istorijski razvoj.
Metodologija pedagokih istraivanja se bavi nau_no-istraiva_kim metodama,
tehnikama, ...
Discipline moemo klasifikovati prema uzrastu vaspitanika (predkolska pedagogija,
pedagogija odraslih,...), i
prema mestu izvo_enja vaspitanja (porodi_na, kolska, internatska, vankolska
pedagogija,...), itd.
Pedagogija i druge nauke
U oblasti vaspitanja, pedagogija je integrativni faktor koji objedinjuje sve druge nauke.
Veza pojedinih nauka ostvaruje se preko tzv. grani_nih nau_nih disciplina (pedagoka
psihologija, pedagoka

sociologija, filozofija vaspitanja, pedagoka antropologija, ...).

Pedagogija i fizlozofija
Filozofija tei da odgovori na osnovna pitanja _ovekove egzistencije: ta je _ovek, kakva je
njegova priroda i
sutina, misija i sudbina. U osnovi svake pedagogije lei filozofija.
Pedagozi su naro_ito zainteresovani za filozofske discipline kao to su etika (moralno
vaspitanje), aksiologija
(sistem vrednosti), logika, estetika ...
Pedagogija i psihologija
Pedagogija i psihologija su veoma bliske i povezane nauke. Psihologija je osnova svih
koncepcija vaspitanja.
Do diferenciranja pedagogije i psihologije dolo tek krajem prolog veka.
Danas se opet tei ka integrisanju pedagogije i psihologije i ostvarivanju jedinstvenog
pedagokopsiholokog
pristupa vaspitanju.
Psihologija i sociologija
Vaspitanje je oduvek drutveno uslovljeno i ostvaruje se u odre_enim drutvenim strukturama,
kao to su
porodica, kola, de_ja organizacija...
Za pedagogiju su zna_ajna socioloka prou_avanja drutvene strukture, drutvenih odnosa,
socijalnih razlika,
a naro_ito istraivanje iz oblsti sociologije li_nosti deteta.
Nau_no istraivanje vaspitnih pojava - pedagoko istraivanje
Metodologija pedagokih istraivanja
Pod pedagokim istraivanjem podrazumevamo aktivnost _iji je cilj otkrivanje zakonitosti,
unutranjih veza i
odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.
Metodologija pedagokih istraivanja je deo pedagogije koji prou_ava na_ine nau_nog
saznavanja u podru_ju
vaspitanja.
__________

_______

________

_________

_____

__________
)

__"_

Specifi_nosti i teko_e istraivanja vaspitnih pojava

uslovljenost i povezanost vaspitnih pojava
promenljivost vaspitnih pojava (pojave se menjaju u toku samog istraivanja)
dete kao predmet istraivanja
teka merljivost vaspitnih pojava
Prednosti pedagokog istraivanja su: objektivnost, mogu_nost provere i upore_ivanja rezultata
sa drugima i
primenljivost rezultata u praksi.
Vrste i tok pedagokih istraivanja
Osnovne vrste, na osnovu cilja pedagokih istraivanja, su:

fundamentalna (opta),
razvojna (predvi_anje)
primenjena (prakti_na)
Pedagoka istraivanja moemo vremenski podeliti na:
istorijska
savremena
prognosti_ka
Na osnovu izvora rezultata:
teorijska
empirijska.
Tok pedagokih istraivanja se definie kroz slede_e faze:
- izbor predmeta istraivanja
- odre_ivanje cilja i zadataka istraivanja
- izbor metoda
- izbor uzorka istraivanja
- prikupljanje podataka
- obrada podataka
- analiza rezultata i izvo_enje zaklju_aka
- pisanje izvetaja i primena u praksi
Kori_enje testova znanja
Testove koristimo u radu nastavnika u kolskoj praksi:
standardni testovi - su proli proceduru standardizacije i imaju iru i trajniju upotrebu
(formalni),
neformalni testovi sastavljaju ih nastavnici uz pridravanje odre_enih kriterijuma.
__________

_______

________

_________

_____

__________
*

__"_

KOLA I KOLSKI SISTEM

Osnovni _inioci sistema vaspitanja
Nekada - stari ljudi, crkva,... imaju sve manji uticaj, a javljaju se novi
Sada - tampa, televizija, internet, putovanja,...
Nekada se sistem vaspitanja odnosio preteno na kole. Danas se vaspitni proces pojedinca
odvija
permanentno, celog ivota i sve je manje lociran u kolama.
Jedan od najvanijih predmeta prou_avanja pedagogije danas je kolski sistem. To nije bio
slu_aj u vreme
stati_kih kolskih sistema.
Predkolsko vaspitanje
Predkolsko vaspitanje ima veliki zna_aj, jer se u tom periodu razvijaju nasle_ene fizi_ke i
psihi_ke osobine.
Istraivanja govore da se _itav razvoj _oveka zasniva na po_etnom razvoju u detinjstvu.

(Dete je otac _oveka Frojd)

Na ovom uzrastu se najvie poklanja panja fizi_kom razvoju deteta, a intelektualni razvoj
podrazumeva
razvoj _ula i njihovo stavljanje u funkciju intelekta, formiranje predstava, do razvijanja umnih
sposobnosti.
Radno vaspitanje se ogleda u formiranju radnih navika.
Moralno vaspitanje na ovom uzrastu ostvarujemo kroz konkretne pozitivne primere. Dete se
navikava da
prima i daje, da deli, da sara_uje, da gubi bez ljutnje,...
Ove godine su presudne i za stvaranje estetskih vrednosti.
Pripremanje dece za polazak u kolu je zadatak porodice i predkolskih ustanova.
Treba obezbediti psiholoko-pedagoke uslove, tako da polazak u kolu ne predstavlja
dramati_ni trenutak.
Ustanove za predkolsko vaspitanje
Predkolsko vaspitanje se sve vie pomera sa porodice na drutvene ustanove koje u skladu sa
svojim
potrebama, interesima i mogu_nostima, organizuje razne oblike rada sa predkolskom decom
(de_iji vrti_i,
vaspitne grupe pri osnovnim kolama,...).
Zadaci de_ijih vrti_a su fizi_ki i intelektualni razvoj, formiranje radnih navika i moralno
vaspitavanje,
navikavanje na kolektiv, pripremanje za polazak u kolu kao i pedagoka pomo_ roditeljima u
radu sa decom.
Aktivnosti kojima se ostvaruju predkolski programi vaspitanja su: igra, rad i u_enje.
Osnovna i srednja kola
Zna_aj i speicifi_nosti kolskog vaspitanja i obrazovanja
kola je najzna_ajnija institucija vaspitanja jer organizuje vaspitanje u periodu najintenzivnijeg
razvoja
li_nosti, u periodu detinjstva i mladosti.
kola je centar prosvete, kulture i nau_nih dostignu_a.
__________

_______

________

_________

_____

__________
+

__"_

Razvoj kole i kolskog sistema

Prvi u_itelji su bili vra_i, mudri starci, ... Na pojavu kola uticala je i _injenica da su ljudi stvorili
velike fondove
znanja, vetina i navika da ih vie nisu mogli prenositi neposredno kroz svakodnevni ivot.
Najstarije kole se
javljaju u bogatim drutvima, kao to su Egipat, Atina ...
Uloga crkve je zna_ajna za pismenost i kolovanje, sve do pojave industrijskog drutva.
U periodu stvaranja industrijskog drutva, u tenji da se razvije nauka, tehnika i trgovina,
zatvorena je

konstrukcija klasi_nog kolskog sistema, koji u sebi ima osnovnu kolu, srednju kolu i fakultet.
Zavisnost kole od drave, zapo_inje odr_ivanjem kolske obaveze i obeze_ivanjem dravnog
finansiranja.
Rad kola se ure_uje voljom dravnih organa.
Savremena kola tei afirmisanju ideje o raznovrsnosti tipova kolskih institucija i na_ina
obrazovanja.
Kod Srba primanjem hri_anstva i slovenskog jezika u _irilici, tokom IX veka u Rakoj po_inje da
se u
manastirima i u dvorovima vlastele razvija pismenost i da se postavljaju temelji srpske kulture.
Za vreme
turske vlasti kolu su imali samo manastiri.
U XVIII veku dolazi do osnivanja kola u Vojvodini, prema propisima iz Be_a. Konstituisanje
kolskog
sistema u Srbiji povezano je sa procesom stvaranja drave u XIX veku.
Kritika kole i kolskog na_ina vaspitanja i obrazovanja
Najja_i talas kritika kole pojavio se krajem XIX i po_etkom XX veka. Kritike moemo rzvrstati u
nekoliko
osnovnih grupa:
zahtev za unifikacijom kola,
shvataju_i vaspitanje kao instrument svoje vlasti, zahteva se apsolutni uticaj na kolu,
zahtev da se kola vrati prirodi i neposrednog u_enja iz prirode...
Vrste kola
kole za normalno razvijenu decu i decu ometenu u razvoju
obavezne i neobavezne kole
kole za opte obrazovanje i stru_ne kole
osnovne, srednje, vie, visoke kole (prema stepenu obrazovanja)
seoske, prigradske, gradske (prema mestu rada)
dravne, optinske, privatne (prema osniva_u)
Osnovna kola
Osnovna kola je ustanova u kojoj se na organizovan na_in ostvaruju zadaci osnovnog
obrazovanja i
vaspitanja.
Osnovno vaspitanje i obrazovanje je neophodno svakom gra_aninu da bi se uspeno uklju_io u
drutveni
ivot i da bi zapo_eo profesionalno obrazovanje. Ono je ustavno pravo i obaveza svih gra_ana.
Postoji tenja da svi u_enici budu u jednakim uslovima.
Drutvo obezbe_uje osnovne uslove: kolski prostor i opremu.
Postoji podsistem osnovnog obrazovanja odraslih i specijalnog kolstva za decu i odrasle
ometene u razvoju.
__________

_______

________

Osnovna kola ima slede_e odlike:

_________

_____

__________

__"_

daje osnovna, elementarna znanja i umenja

ona je bazi_na jer je temelj za dalje obrazovanje
ona je besplatna
ona je najmasovnija institucija za vaspitanje i obrazovanje i
ona je dravna ustanova i ne moe biti privatno organizovana
ona je odvojena od crkve
nastava je na maternjem jeziku
Srednje kole
Do II svetskog rata osnovna kola traje 4 godine, a u srednjem obrazovanju postojale su:
egrtske
kole, gra_anske kole, nia i via gimnazija.
Posle 1945. osnovna kola traje 7 godina, a postoje : nie gimnazije i progimnazije, vie
gimnazije,
kole u_enika u privredi i u_iteljska kola.
Od 1958. osnovna kola traje 8 godina, ne menja se srednje obrazovanje. Otvara se
mogu_nost
direktnog upisa na fakultete.
Posle 1974. srednje obrazovanje se uskla_uje na jedinstvenim osnovama. Ovom reformom je
ukinuta
gimnazija kao jedina srednja obrazovna kola.
Krajem 80.-tih godina ponovo je oivljen tradicionalni sistem srednjih kola: rehabilituje se
gimnazija.
Struktura vaspitno obrazovnih aktivnosti osnovne i srednje kole
U klasi_noj organzacionoj emi osnovne i srednje kole postoji podela na:
nastavu,
vannastavni rad i
kulturnu i javnu delatnost kole.
Nastava je centralna aktivnost i osnovna obaveza u svakoj koli.
Savremena kola ima raznovrsnu strukturu vaspitno-obrazovnih aktivnosti, ne samo sa
u_enicima ve_ i sa
drugom decom, roditeljima i ostalim gra_anima. Otvorenost savremene kole se ogleda u
njenom uticaju i
prijemu uticaja iz svog okruenja.
Ustanove za obrazovanje i vaspitanje dece ometene u razvoju
Na poseban na_in i sa posebno kolovanim kadrovima drutvo obezbe_uje deci ometenoj u
razvoju,
predkolsko, osnovno i srednje vaspitanje i obrazovanje, osposobljavanje za rad i uklju_ivanje u
ivot.
Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije ometenosti:
- deca ometena u metalnom razvitku
- sa poreme_ajima govora

- sa ote_enim vidom
- sa ote_enim sluhom
- telesno invalidna deca
- deca viestruko ometena u razviku
Specijalna odelenja se mogu osnivati i pri redovnim osnovnim kolama za odre_ene kategorije
ometenosti.
Izolacija ove dece u specijalne kole igoe decu, pa je sve zastupljenija teza da je rad bolje
organizovati u
redovnim kolama - INKLUZIJA.
__________

_______

________

_________

_____

__________
#

__"_

Vie kole i fakulteti

Vie kole su vaspitno-obrazovne ustanove stru_ne orijentacije, koje osposobljavaju kadrove za
oblast
proizvodnog rada. Traju po pravilu 4 semestra.
Fakulteti su samostlane nau_no-nastvne institucije koje imaju trostruku funkciju:
obrazuju visokostru_ne kadrove
organizuju i unapre_uju odgovaraju_u nau_nu oblast
formiraju nau_ni kadar
Studije mogu biti redovne ili vanredne. Univerzitet predstavlja samostalnu celinu vie fakulteta.
kola i njeno okruenje
Vaspitanje u porodici
Porodica je osnovno socijalno okruenje i najzna_ajniji faktor razvoja i vaspitanja li_nosti.
Porodica definie
kasnija ponaanja deteta u ivotu ! (Dete je otac _oveku , Frojd)
Porodica omogu_ava:
- biloku reprodukciju
- fizi_ko odranje novoro_en_eta
- psihi_ku sigurnost detetu
- bliskost i poverenje izme_u _lanova porodice
- roditelji su prvi vaspita_i deteta
- u porodici se provodi najvie vremena
- roditelji imaju ose_aj najve_e odgovornosti za brigu o svojoj deci
Porodica treba da bude zdrava i stabilna zajednica, da bi bila uspean _inilac u vaspitanju
mladih.
Povoljan materijalni i zdravstveno-higijenski standard porodice je po_etni i osnovni, ali ne i najvaniji
uslov. Drutvena pomo_ u
vaspitanju dece je posebno zna_ajna za siromane porodice.

Vaspitanje u slobodnom vremenu

Skra_enje radnog vremena i pove_anje slobodnog vremena osnovni kriterijum merenja
napretka civilizacije.
Slobodno vreme je vreme:
preostalo nakon zavretka svojih radnih obaveza i

kojim samostalno raspolaemo (prema svome nahodjenju)

Pravilno kori_enje slobodnog vremena ima za _oveka i drutvo viestruki zna_aj:
uspostavlja ravnoteu rada i odmora
humanizuje rad
doprinosi pove_anju produktivnosti i pove_anju standarda ljudi
omogu_ava pove_anje vremena za u_enje i obrazovanje i svestrani kulturni razvoj ljudi
Po principu dobrovoljnosti, deca _e se opredeljivati za slobodne aktivnosti prema svojim
potrebama, pa je
neophodno vaspitavati i kultivisati potrebe dece u slobodno vreme (pedagogije slobodnog
vremena).
Drutvena i pedagoka intervencija (uticaj) u oblasti slobodnog vremena ne sme da narui
osnovno obeleje
sloodnog vremena: slobodu, dobrovoljnost, spontanost, samoaktivnost, kreativnost, ...
__________

_______

________

_________

_____

__________
$

__"_

Drutvene i slobodne aktivnosti u_enika

Vannastavne i vankolske aktivnosti u koli se odre_uju i osmiljavaju putem: u_eni_kih
organizacija,
zajednica i slobodnih aktivnosti sekcije, sportske ekipe, takmi_arski timovi,... na osnovu
u_eni_kih sklonosti,
uslova sredine i angaovanja vaspita_a.
Zajednice u_enika se formiraju kao odeljenski, razredni i kolski kolektivi (_a_ki parlament).
Slobodne aktivnosti se grupiu u _etiri podru_ja i to:
predmetne i nau_ne
tehni_ke i radno-proizvodne
kulturno-umetni_ke
sportsko-rekreativne
Savremena kola najvie panje posve_uje nastavi, pa se sve vie isti_e zahtev drutvenog
otvaranja.
Vaspitni zna_aj sredstava masovnog komuniciranja
U vaspitanju je sve izraeniji proces ukidanja monopola udbenika, kao dominantnog izvora
znanja.
Sve je ve_i uticaj vanudbeni_kih i vanu_ioni_kih izvora znanja _asopisa, tv emisija, filmova,
interneta,...
tampa i de_ija tampa - pored vankolskih, zna_ajnu vaspitnu ulogu imaju kolski
listovi i _asopisi
koje stvaraju u_enici u kolama. U skoro svim osnovnim i srednjim kolama rade novinarske
sekcije.
Film - film je danas i umetnost i dokument i sredstvo vaspitno-obrazovnog rada, kao i
sredstvo
zabave i razonode.

Radio televizijske emisije - poseban zna_aj u vankolskom procesu vaspitanja i

obrazovanja
Internet - trenutno najdominantnije sredstvo masovnih komunikacija kod mladih. Treba ga
usmeriti i
upotrebiti u vaspitno-obrazovne svrhe.
Vaspitanje i obrazovanje odraslih
Pojam obrazovanje odraslih ozna_ava obrazovne aktivnosti kompenzacijskog karaktera
u odnosu na
kolovanje u periodu detinjstva i mladosti.
Na planu obrazovanja i vaspitanja odraslih naro_itu vanost imaju slede_e institucije: posebne
kole za
odrsle, radni_ki narodni univerziteti, kulturni centri, savetovalita...
Za odrasle, postoji bogata drutvena obrazovno-kulturna ponuda: predavanja, tribine, te_ajevi,
seminari,
kongresi, simpozijumi...
__________

_______

________

_________

_____

__________
%

__"_

METODIKA VASPITANJA LI_NOSTI

Neophodnost poznavanja li_nosti vaspitanika
Karakteristike vaspitanja:
svestnost
celishodnost
sistemati_nost
organizovanost
Na osnovu osobenosti vaspitanika, vaspita_ odre_uje:
aktivnosti vaspitanika
sredstva rada
metodske postupke
U tome se razlikuje pedagoki rad od stihijskog !
Li_ni karton u_enika, koji se vodi za vreme trajanja osnovnog kolovanja, treba da sadri:
- opte podatke o u_eniku
- porodi_ne uslove
- fizi_ki i zdravstveni razvoj u_enika
- ponaanje i odnos prema radu u_enika u koli
- drutvene aktivnosti i zaduenja u koli
- interesovanja, sklonosti i sposobnosti
Podatke unose: u_itelj, odeljenski stareina i nastavnik fizi_kog vaspitanja, uz konsultovanje
kolskog lekara,
pedagoga i psihologa.
Opta pitanja metodike vaspitanja svestrane li_nosti
Pedagogija, za realizaciju vaspitanja, definie:
pomo_u _ega - sadraji, aktivnosti, sredstava

kako - metode.
U organzaciji vaspitne delatnosti postoje tri osnovna pitanja:
principi - kojih se principa treba pridravati u vaspitanju
metode - kojim metodama (na_inima) ostvariti vaspitni rad
sredstva - pomo_u kojih sredstava ostvariti vaspitni rad
U konkretnim vaspitnim situacijama imamo i konkretne nastavne (didakti_ke) principe,metode i
sredstva.
Opti principi vaspitanja
Principi su opta na_ela (zahtevi) i preduslov uspenog vaspitno-obrazovnog rada, a nastali su
na osnovu:
pedagokog iskustva prethodnih generacija
rezultata pedagokih istraivanja.
__________

_______

________

_________

_____

__________
&

__"_

Pedagoki principi nisu ve_ni i neporomenljivi, ve_ su odraz vremena i aktuelne pedagogije, i
zavise od:
drutvenih zahteva
psiho-fiziolokih karakteristika vaspitanika.
Principi su zahtevi koji ograni_avaju improvizaciju od strane vaspita_a.
Najvaniji pedagoki principi:
princip nau_ne zasnovanosti - nau_nosti
princip svesne aktivnosti
princip humanosti i demokrati_nosti vaspitanja
princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju
princip jedinstvenog delovanja svih _inilaca vaspitanja
Princip nau_ne zasnovanosti
Ovaj princip, obavezuje vaspita_e da se koriste nau_no proverena znanja i da kod u_enika
razvijaju interes i
poverenje za nauku i sklonost ka nau_nom objanjavanju sveta.
Princip nau_nosti ne sme vaspitanika onemogu_iti da i na druge na_ine tuma_i svet i ivot oko
sebe.
Princip svesne aktivnosti u_enika
Svesna aktivnost je uslov i posledica vaspitanja.
Do razvoja li_nosti se moe do_i jedino kroz aktivnost same te li_nosti. Spoljanji stimulansi i
uticaji ne_e
mo_i da pokrenu unutranje mehanizme razvoja li_nosti bez aktivnosti same li_nosti.
Za tradicionalnu pedagogiju vaspitanik je pasivni objekt, ne i bitan subjekt vaspitanja.
Savremena pedagogija potencira subjekatsku aktivnu poziciju vaspitanika koji moe sebe da
menja.
Potuju_i ovaj princip, vaspitanik je kreator i u_esnik u svom vaspitanju. On uti_e na izbor
sadraja
vaspitanja i on je mera pri izboru metoda i oblika rada.
Princip humanosti i demokrati_nosti vaspitanja

Humanost i demokrati_nost su zahtevi koji se medjusobno uslovljavaju i dopunjuju.

Demokrati_nost shvatamo kao jednakim pravom za sve (isti tretman, isti poloaj i
potovanje li_nosti).
Demokrati_nost se odnosi na:
na odnose izme_u vaspita_a i vaspitanika
medjusobne odnose vaspitanika
Vaspitanje se sve vie pretvara, od postupka vodjenja i podu_avanja, u sloen sistem
medjusobnih
pedagokih komunikacija. Demokrati_nost je uslov uspenosti tih komunikacija.
Humanost shvatamo kao _ove_nost (ljubav _oveka prema _oveku). Ogleda se u
me_usobnom potovanju,
iskrenosti, otvorenosti... Humano_u vaspita_a omogu_ava se formiranje humane li_nosti
vaspitanika.
Vaspitanje je humana delatnost, jer je posve_ena _oveku i njegovim ciljevima.
Humanost u vaspitanju ne treba shvatati kao popustljivost i lano milosrdje. Odustajanje od
vanih zahteva u
vaspitanju moe biti znak podcenjivanja u_enikovih mogu_nosti i tetno po njegov razvoj.
__________

_______

________

_________

_____

__________
'

__"_

Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju

U vaspitnom procesu je neophodan sklad izmedju individualnosti i drutvenosti. Individualizacija
i
socijalizacija nisu u protivre_nosti, ve_ su u dijalekti_kom jedinstvu i medjuzavisnosti.
Treba se podjednako upravljati i uvaavati li_ne odlike, interese i potrebe li_nosti, i socijalne
odlike, interese i
potrebe okruenja u kojem li_nost ivi.
Princip individualizacije podrazumeva da prema uzrastu i individualnim karakteristikama
vaspitanika,
vaspita_ treba da odredi pedagoke sadraje, sredstva, oblike i postupke vaspitanja. Vaspita_
mora dobro da
poznaje svoje vaspitanike.
I
z ovog principa izvodimo zahteve odmerenosti i postupnosti koji obavezuju vaspita_e da
svoje aktivnosti
prilagode stepenu i tempu razvoja svakog u_enika.
Perincip socijalizacije podrazumeva vaspitanje u, kroz (putem) i za kolektiv.
Ovaj princip je okvir savremenog vaspitanja koji uvaava u_enika kao slobodnu i samostalnu
li_nost.
Princip jedinstvenog delovanja svih _inilaca vaspitanja
Cilj vaspitanja je jedinstven i shodno tome treba obavezati sve u_esnike vaspitanja (porodicu,
kolu i druge

vankolske _inioce) da jedinstveno deluju. Jedinstveno delovanje pove_ava snagu i mo_

vaspitanja.
U svakodnevnom ivotu mnoge negativne paralelne pojave tetno uti_u na vaspitanika i
ponitavaju
pozitivne uticaje koje su ostvarile porodica i kola (dovede do unutranjih konflikata).
U suprotstavljanju negativnom dejstvu pojedinih _inilaca, treba se osloniti na samog vaspitanika
i njegovu
sposobnost da selekcionie spoljne uticaje. Medjutim, vaspitanici to ne_e uvek, i u svakom
uzrastu eleti,
mo_i i umeti, pa je pomo_ odraslih, a posebno roditelja i nastavnika neophodna.
Opte metode i sredstva vaspitanja
Metoda je na_in ostvarenja cilja. To je osmiljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje
nekog cilja.
Metode vaspitanja govore kako postupiti, da bi se cilj vaspitanja ostvario.
Metodama vaspitanja se bave opta metodika vaspitanja, didaktika i posebne metodike
pojedinih predmeta.
Monometodizam - jedan postupak se proglasi najvanijim i jedino ispravnim i efikasnim.
Ametodizam - nema osmiljenog i trajnog na_ina vaspitnog postupanja.
Metoda ne treba da bude ablon, ve_ se u okviru metode i vaspita_ i vaspitanik stvarala_ki
ponaaju (u
skladu sa uslovima vaspitne situacije).
Naj_e_e vaspitne metode su:
ube_ivanje i uveravanje
vebanje i navikavanje
podsticanje
spre_avanje
__________

_______

________

_________

_____

__________
(

__"_

Metoda ube_ivanja i uveravanja

Ube_ivanje i uveravanje je proces _iji su rezultat izgra_ena ube_enja i uverenja (vrednosti,
stavovi i pogledi).
Metoda ube_ivanja i uveravanja treba da omogu_i da vaspitanik svesno, aktivno i kriti_ki prima
nova znanja.
Metoda ube_ivanja i uveravanja se ne zasniva uvek na lako vidljivim uverljivim _injenicama, pa
vaspitanik
_esto mora verovati vaspita_u. Zbog toga izme_u u_enika i nastavnika mora da vlada iskreno i
duboko
poverenje.
U savremenom vaspitanju metoda ube_ivanja i uveravanja ne podrazumeva jednosmernu
komunikaciju od
nastavnika prema u_eniku, ve_ viesmernu komunikaciju u kojima u_enici sopstvenom
aktivno_u dolaze do

ube_enja, uverenja, stava ili sistema vrednosti. To je naro_ito bitno za period adolescencije.
Sredstva ube_ivanja i uveravanja:
_injenice
Saveti i direktne pouke vaspita_a
Pojanjenja nastavnika (vaspita_a) - ono to u_enik _uje, sazna i vidi ali dovoljno ne razume;
Predavanja, javne rasprave i polemike u neformalnom vankolskom okruenju
Primeri najja_e dejstvo ima primer vaspita_a (roditelja i nastavnika)
Stvaranje ideala usmeravanja u_enika prema uzoru (modelu) iz nauke, ivota, istorije,
umetnosti,..
Drutveni obi_aji, navike i zakoni
Situaciono uticanje - uklju_ivanje u_enika u aktuelna zbivanja
Upozorenje, kritika i samokritika kao zajedni_ka aktivnost nastavnika i u_enika.
Metoda ube_ivanja i uveravanja ne sme da se pretvori u moralisanje, pridikovanje, popovanje,...
Metoda vebanja i navikavanja
Smisao vaspitanja nije samo u usvajanju znanja, ve_ i osposobljavanje vaspitanika da
primenjuje usvojeno.
Ube_enje je osnova postupanja, ali izme_u ube_enja i prakti_nog postupanja stoji vebanje i
navikavanje.
Metoda vebanja i navikavanja je na_in provere ube_ivanja i uveravanja u cilju prakti_nog
osposobljavanja.
Ranije je postojao dualizam kole i ivota. kola je definisala ta i kako treba raditi, a vebanje i
prakti_no
osposobljavanje se odvijalo u porodici, ivotnoj i radnoj sredini.
Sredstva vebanja i navikavanja su:
Rad, praksa i li_na aktivnost vaspitanika - osnova i sutina vebanja i navikavanja,
Rad u kolektivu kolektivne obaveze i druenje
Igra, zabava i razonoda
kolski reim ivota i rada u_enika
Organizovanost procesa vaspitanja - ponavljanja radnje u sli_nim okolnostima
Metoda podsticanja
Ova metoda se zasniva na optem pedagokom optimizmu i ima za cilj pove_anje motivacije
kod u_enika.
(potovanje i vera u mogu_nost svakog u_enika: Hajde, ti to moe)
Metodu podsticanja primenjujemo:
kada u_enik pokazuje uspeh, (poja_avamo njegovu motivaciju)
kada u_enik nije uspean, kada se koleba i posustaje (ne dozvoljavamo gubljenje motiva)
__________

_______

________

_________

_____

__________
)

__"_

Metoda podsticanja izaziva oduevljenje i uzbu_enje kod u_enika koje poja_ava kvalitet u_enja.
Sredstva podsticanja su:
Bodrenje i hrabrenje i vera u u_eni_ke mogu_nosti
Pohvale - vrsta moralne nagrade i naj_e_e sredstvo podsticanja

Obe_anja - samo ako su realna i ako se izvravaju

Ocene - kada je re_ o uspehu, podsti_e ga
Priznanja (diplome, povelje, plakete, ...)
Nagrade (knjige, kolski pribor, stipendije, ... nov_ane nagrade - retko).
Takmi_enja - podsti_u na postignu_a iznad prose_nih
Blago i pravi_no postupanje
Odanost i iskren odnos prema u_eniku
Iskustvo i prijatnost uspeha
Metoda spre_avanja
Ova metoda se koristi samo kada delovanje drugih metoda nije efikasno !
To je pedagoki opravdana intervencija u cilju spre_avanja negativnih radnji i oblika ponaanja.
Metoda spre_avanja nije represija ili pritisak na li_nost u razvoju.
Metodom spre_avanja onemogu_ujemo pojavljivanje i ustaljivanje negativnih znanja, ube_enja,
stavova i
ponaanja koja su u suprotnosti sa ciljevima vaspitanja i preusmeravanje ka pozitivnim oblicima
ponaanja.
Sredstva spre_avanja su:
Znaci neodobravanja i neslaganja sa na_inom rada i ponaanjem u_enika -naj_e_a i najblaa
Primedbe, prigovori i opomene
Kritika - najefikasnija i onemogu_ava potrebu _oveka da bude prihva_en od svoje okoline
Ocene kada je re_ o neuspehu, sredstvo opomene.
Substitucija - skretanje i zamena neprihvatljivih motiva i aktivnosti nekom prihvatljivom i
korisnom
Pretnja, zahtev, osuda, zapovest, zabrana i nare_enje - po tonu i na_inu formulisanja, otrija i
imperativnija sredstva spre_avanja
Kazne - ima cilj da u_enik oseti neprijatnost zbog neprihvatljivog na_ina ponaanja.
Zabranjene su telesne kazne, kazne gla_u, kazne zasnovane na strahu,...kao i kazne
koje
omalovaavaju i poniavaju u_enikovu li_nost !
Metoda spre_avanja i kanjavanja mora biti u skladu sa principom humanosti. Namera
vaspita_a, i prilikom
primene ove metode, jeste dobro vaspitanika.
Nastavnik
Nastavni_ki poziv je izrazito human. Sve svoje li_ne i profesionalne sposobnosti, znanja i
umenja, nastavnici
stavljaju u slubu svoje opredeljenosti da pomau detetu i _oveku uopte.
Zna_aj i karakteristika nastavni_kog poziva
Za nastavnika drutvo bira najcenjenije ljude u koje se ima najvie poverenja. Li_ni primer je
mo_no sredstvo
vaspitanja, pa se od nastavnika o_ekuje da svojim osobinama bude primer u_enicima i ljudima
iz okruenja.

Nastavni_ki poziv je zna_ajan, ali i odgovoran. Zahteva strpljenje, istrajnost, umenost i

stvarala_ki rad i
obavezuje na stalni razvoj i li_no usavravanje.
Od nastavnika zavisi da li _e se dostignuti razvoj nauke i tehnike, uopte preneti u praksu.
Narodna poslovica : Nije znanje znanje znati, ve_ je znanje znanje dati.
__________

_______

________

_________

_____

__________
*

__"_

Profesionalne funkcije nastavnika

Savremeni nastavnik ne radi u koli memorisanja, zbog _ega on nije samo predava_, ve_ i
vaspita_.
Zahvaljuju_i novim tehni_kim i komunikacionim sredstvima, informisanje i podu_avanje kao
rutinski deo
njegove funkcije, se smanjuje, a pove_ava se njegova uloga organizatora nastavnog procesa.
U tradicionalnoj koli nastavnik je dominiraju_a li_nost.
U savremenoj koli nastavnik ravnopravno sa u_enicima i roditeljima u_estvuje u vaspitanju.
Neophodna je saradnja nastavnika sa kolskim pedagogom i psihologom, jer savremena kola
ima sve vie
zaposlenih bez dnevnika u ruci, koji rade sa u_enicima, nastavnicima i roditeljima, a ne izvode
nastavu.
Osobine nastavnikove li_nosti
1. da ima opte obrazovanje i kulturu,
2. da ima stru_no obrazovanje temeljno poznaje disciplinu koju predaje
3. da ima psiholoko i pedagoko obrazovanje
4. da vri permanentno usavravanje
Kvaliteti savremenog nastavnika:
1. ljudske kvalitete: prirodnost, ljubaznost, veselost, ...
2. kvalitete discipline: da je disciplinovan, pravedan, postojan, nepristrasan, ...
3. fizi_ke kvalitete: zdravlje,urednost, privla_nost, ...
4. nastavni_ke kvalitete: dobro poznavanje struke, pomaganje u_enicima, ...
Nastavnik u funkciji odeljenjskog stareine
Pored izvo_enja nastave, najvanija i najodgovornija funkcija nastavnika je funkcija odeljenjskog
stareine.
Za odeljenjskog stareinu se biraju najsposobniji nastavnici, popularni kod u_enika i sa
odre_enim
drutvenim ugledom me_u roditeljima.
Odeljenjski stareina je pedagoki, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja:
Pedagoka funkcija:
_ prati razvoj svakog u_enika
_ podsti_e formiranje odeljenjskog kolektiva
_ vaspitni rad sa u_enicima, kroz _asove odeljenjskog stareine
_ brine o redovnosti poha_anja nastave
Organizaciona funkcija:

Koordinacija drugih sa u_enicima:

_ koordinira aktivnosti nastavnika prema u_enicima,
_ koordinira aktivnosti kolskog pedagoga i psihologa prema u_enicima,...
Saradnja sa roditeljima:
_ uspostavlja kontakte izme_u kole i roditelja,
_ prima roditelje i odrava roditeljske satanke,
_ vri informisanje roditelja
_ vri pedagoko-psiholoko obrazovanje roditelja,...
Administrativna funkcija
_ vodi evidenciju o u_enicima (knjiga evidencije)
_ vodi evidenciju o ocenama i izostancima (dnevnik)
_ vodi evidenciju o odeljenskim ve_ima i roditeljskim sastancima (zapisnici)
__________

_______

________

_________

_____

__________
#+

__"_

DIDAKTIKA - NASTAVA
PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE
Didaktika je pedagoka disciplina koja prou_ava obrazovanje i vaspitanje putem
nastave i u_enja.
Shvatanja o didaktici
didaskein = pou_avati, drati nastavu
U 17. veku u Nema_koj, didaktika se pojavljuje kao prakti_na vetina u_enja.
_eh Komenski smatra da didaktika nije samo vetinu u_enja, ve_ i vaspitanje.
Po_etkom 19. veka Herbart daje zna_aj nastavniku i prenoenju znanja na u_enike, a ne u_enju.
Po_etkom 20. veka (Don Djui), daje se zna_aj aktivnoj ulozi u_enika u nastavnom
procesu.
Danas, nastava i u_enje nisu vie suprotstavljeni, ve_ _ine jedinstvenu celinu.
Savremena didaktike ima _etiri osnovna pravca (aspekta):
1. didaktika kao teorija u_enja i nastave, u svim oblicima i na svim nivoima, - opti
aspekt
2. didaktika kao nauka o u_enju i nastavi - nau_ni aspekt
3. didaktika kao teorija obrazovnih sadraja i nastavnih planova - idejni aspekt
4. didaktika kao teorija u_enja i nastave pomo_u programa i nastavnih maina - tehni_ki
aspekt
Osnovni zadatak didaktike je da objasni zakonitosti nastavnog procesa (nastave i u_enja), radi
uspenog
ostvarivanja ciljeva i zadataka obrazovanja.
Didaktika i druge nauke
Didaktika je najtenje povezana sa filozofijom vaspitanja.
Didaktika je povezana i sa: istorijom, sociologijom, logikom, psihologijom, anatomijom i
fiziologijom,
matematikom i kibernetikom kao i sa mnogim drugim grani_nim disciplinama.
I
storija pedagogije prou_ava drutvenu istoriju vaspitanja i obrazovanja.

Sociologija prou_ava uticaj drutva na vaspitanje i obrazovanje i obrnuto.

Pedagoka sociologija (sociologija vaspitanja) je grani_na disciplina koja prou_ava uticaj
drutva na mlade.
Logika prou_ava zakonitosti i forme miljenja na kojima se zasniva savremena nastava.
Razvojna psihologija prou_ava psihi_ki razvoj na kojoj didaktika zasniva teoriju nastave.
Pedagoka psihologija se bavi procesom u_enja, a didaktika je nauka o nastavi i u_enju.
Psihologija nastavnih predmeta obezbe_uje specifi_ne prilaze pojedinim nastavno-nau_nim
disciplinama.
Didaktika je iri predmet od psihologije nastave.
Matematika, elektronika, informatika, iroko se primenjuju u didakti_kim istraivanjima.
Anatomija, fiziologija, medicina se bavi psiho-fiziolokim razvojom u_enika razli_itih uzrasta,
a koji definiu
potrebe i mogu_nosti u_enika.
__________

_______

________

_________

_____

__________
#

__"_

Nastava kao proces pou_avanja i u_enja - karakteristike nastave

Nastava poseduje karakteristike koje su zajedni_ke svim predmetima i uzrastima:
Nastava je socijalna pojava i proces. Njena funkcija je da decu i omladinu integrie u
drutvo.
Nastava je rukovo_enje procesom u_enja, organizovan rad nastavnika sa u_enicima koji
omogu_ava
sistematsko usvajanje znanja.
Nastava, sa stanovita aktivnosti nastavnika, je pou_avanje, a sa stanovita u_enika,
u_enje.
Funkcije pou_avanja:
_ posredovanje izme_u u_enika i gradiva i
_ vo_enje procesa u_enja ili pomo_ u u_enju
Posredovanjem u pou_avanju, neophodno je motivisati i izazvati aktivnosti u_enika, s obzirom
na to
da usvajanje zavisi od samih u_enika.
Razvojni karakter nastave se ogleda u tome da zadaci koji se stavljaju pred u_enike, treba
da budu
malo iznad njihovog postoje_eg nivoa znanja, tako da nastava omogu_uje razvoj i vu_e
napred.
Fleksibilnost savremene nastave:
_ fleksibilnost nastavnih sadraja - prilago_en mogu_nostima i interesovanjima u_enika
_ fleksibilnost metoda i sredstava nastave - prilago_en mogu_nostima i
interesovanjima u_enika
NASTAVA KAO PROCES
Dijalektika procesa saznanja i nastave
Proces saznanja je predstavlja metodoloku i filozofsku osnovu nastavnog procesa.

Nastavni proces je proces vaspitanja i obrazovanja. Voditi nastavu zna_i ovladati nastavnim
procesom.
Nastavni proces je odre_en ciljem, a zatim strukturiran (ras_lanjen) prema odre_enim zadacima.
Savremeni proces nastava-u_enje se sastoji od slede_ih elemenata:
stvaranje motiva u_enja
upoznavanje u_enika sa novim gradivom proces
upravljanje procesima osmiljavanja saznanja
utvr_ivanje znanja u_enika
formiranje vetina i navika
povezivanje teorije i prakse i
kontrola i ocena rezultata nastave.
Dva elementa imaju sutinski zna_aj: upoznavanje u_enika sa novim gradivom i postupak
uoptavanja i _ine
proces saznanja ! Ostali elementi ne bi onemogu_ili saznanje, ali bi ga znatno osiromaili.
Protivre_nosti nastavnog procesa:
izme_u nastave kao procesa pou_avanja i procesa u_enja
izme_u li_nog iskustva u_enika i nau_nih saznanja
izme_u neophodnosti i mogu_nosti reavanja saznajnih zadataka (moram, a ne mogu)
Stalni tok ukljanjanja i pojave novih protivre_nosti dovodi do procesa usvajanja sve ve_eg i ireg
znanja.
__________

_______

________

_________

_____

__________
##

__"_

Proces saznavanja
Opti tok procesa saznavanja ide: od posmatranja, preko miljenja ka praksi.
Posmatranje, kao _ulno saznanje govori o konkretnim stvarima i pojavama, njihovim svojstvima i
osobinama.
Osmiljavanjem opaenih _ulnih podataka, dolazi do formiranja optih pojmova. Do potpunog
saznavanja
dolazi tek kada se apstraktno miljenje, pojmovi i opti sudovi provere u praksi.
Nastavni proces moe da podrazumeva:
induktivno saznavanje - u_enik polazi od konkretnog ka optem
deduktivno saznavanje - u_enik polazi od opteg ka konkretnom
Proces saznavanja je uglavnom induktivan, od konkretnog ka optem.
Odnos saznavanja u nauci i u nastavi
Sli_nosti izme_u nau_nog i nastavnog procesa:
Sa stanovita u_enika, u_enje je proces otkrivanja i istraivanja.
Predmet saznanja i istraivanja je stvarnost (prirodna, drutvena, privredna,...)
Najve_a sli_nost je u primenjenim saznajnim procedurama
Razlike izme_u nau_nog i nastavnog procesa:
Nau_no saznanje je otkrivanje novih saznanja, a u_enje je upoznavanje sa ve_ poznatim
saznanjima
Nastavni proces je vaspitanje, a nau_no saznanje ne.

Razlike su i u obimu znanja koje se sti_e.

Nastava i vaspitanje miljenja
U savremenoj koli tei se samostalnom sticanju znanja, to zahteva inicijativu i samostalan rad
u_enika.
Manje se naglaava prenoenje informacija i formiranje navika i vetina, a vie se naglaava
proces
saznavanja, proces intelektualnog razvoja i razvoja miljenja.
Cilj vaspitanja je intelektualni razvoj i formiranje miljenja da bi se upoznao
svet i njegovi zakoni.
Dok je tradicionalni prilaz, trae_i veliki broj detalja i _injenica, nametao pam_enje
kao osnovnu
intelektualnu aktivnost, dotle savremeni prilaz podvla_i opte, sutinske pojmove i na taj
na_in zahteva
razumevanje, shvatanje i stvarala_ku primenu.
Zahtevi koji imaju za cilj razvijanje miljenja moraju biti neto iznad nivoa razumevanja, ali ne
suvie.
I
spitivanja su potvrdila da shvatanje da neki kolski predmeti imaju u razvoju miljenja daleko
ve_i zna_aj od
drugih, nije ta_no. kolske predmete treba predavati tako da doprinose razvoju miljenja. Kod
nekih
predmeta je to lake (matematika), a kod nekih tee (istorija).
Decu treba nau_iti da misle !
Miljenje treba da bude slobodno delovanje intelektualnih funkcija, a ne prinudni intelektualni
rad sveden na
verbalno ponavljanje.
Od nastavnika se ne o_ekuje da samo uspeno izloi sadraje svojih predmeta, ve_ i da
u_enicima omogu_i
da dolaze do pojmova i sopstvenih shvatanja i da razvijaju sposobnost primene viih oblika
miljenja.
__________

_______

________

Nastava i proces u_enja

Nastavu _ine pou_avanje i u_enje, odnosno aktivnosti nastavnika i
Od u_enika se o_ekuje vlastito angaovanje i intenzivan intelektualni rad
Proces u_enja moe se sagledati o obliku dijagrama:
Motivisani pojedinac - u_enik (1) se suo_ava sa odre_enom
postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.
Da bi savladao prepreku i uklonio smetnje,
ispravan, ta_an odgovor (4) ne prevazi_e prepreku,
Ta_an rezultat ne garantuje da je i proces
Insistiranje na procesu traenja odgovora

potencijala, dok u_enje samog odgovora, makar on bio i ta_an, od u_enika zahteva samo dobro
pam_enje !
Da bi se u_enjem ostvario cilj, neophodni su slede_i koraci (etape):
1. Motivacija unutranji ili spoljanji motivi i potrebe
2. Cilj zadovoljava potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti
3. Spremnost mogu_nosti u odnosu na uzrast
4. Prepreka postavljaju se izme_u motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja u_enikovih
sposobnosti
5. Odgovor odgovor kao na_in savladavanja prepreke od strane u_enika
6. Poja_avanje pomo_ u traenju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspenih odgovora
7. Generalizacija objedinjavanje uspenog odgovora sa
Komponente nastavnog procesa
Tradicionalni Didakti_ki trougao definie
Savremena pedagogija uo_ava tri zna_ajna nedostatka
didakti_ki trougao gubi iz vida cilj i uslove
didakti_ki trougao predstavlja stati_ki model
izostavljeni su veoma vani
Procesualna nastava, neophodno sadri
cilj > sadraj
_________

_____

__________

aktivnost u_enika.
(traganje, otkrivanje, stvarala
preprekom (3) koja predstavlja smetnju za
u_enik daje istraiva_ke odgovore (2) sve dok neki od njih
i ne postigne uspeh (5).
traenja odgovora bio ispravan.
doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti i stvarala_kih
, (razred) i me_usobne spremnosti u okviru istog uzrasta
ranijim u_enjem i primena u novim situacij
tri komponente nastavnog procesa: u_enik
ovakvog shvatanja:
nastave;
model, a nastava se karakterie procesualno_u
odnosi me_u u_enicima
, slede_e elemente i posmatra se na relaciji:
> metoda > organizacija
__"_

.
stvaralatvo,..)
njih,
osti situacijama

#$

- nastavnik - gradivo:
a u;
__________

_______

________

_________

_____

__________
#%

__"_

SADRAJ OBRAZOVANJA
Opte karakteristike
U prolosti - pismenost i ra_un.
Razvoj nauke i tehnike i industrijsko drutvo, zahteva razumevanje apstraktnih sadraja i
problema i definie
strukturu obrazovanja.
Promena sadraja obrazovanja se ogleda u:
porastu obima znanja
pojavi novih znanja
proirenju primene znanja
I
ndustrijsko drutvo diktira upotrebu, umesto sticanja znanja !
Ve_ u ivotu jedne generacije dolazi do zastarevanja tehni_ko-tehnolokih znanja. Zato sadraji
savremenog
obrazovanja treba da budu promenljivi sa naglaenom upotrebom, umesto sticanja znanja.
Kompjuteri, tehni_ka i druga savremena sredstva komunikacija _ine nepotrebnim pam_enje
detalja.
Jedinstvo opteg, tehni_kog i profesionalnog obrazovanja
Pod sadrajem obrazovanja podrazumeva se karakter i obim znanja, umenja i navika.
Najzna_ajnije je opte obrazovanje koje podrazumeva obrazovanje svih _lanova drutva u istoj
meri.
Tehni_ko obrazovanje ima opteobrazovni karakter, a nije neposredna priprema u_enika za
konkretnu
profesiju, ve_ predstavlja osnovu za profesionalno obrazovanje (specijalizacija).
Tehni_ko obrazovanje podrazumeva povezivanje teorije sa praksom kroz formiranje raznih
spretnosti,
umenja i navika, u_e_em u_enika proizvodnom radu.
Savremene potrebe uslovljavaju sticanje znanja posle i van kole - permanentno obrazovanje
tokom celog
ivota. Karakteristika savremenog ivota je da nije podeljen na period pripreme, formiranja i
primene.
Teorije i shvatanja o izboru nastavnih sadraja
Tradicionalne teorije
didakti_ki formalizam (formalno obrazovanje) - nastavni sadraj razvija i veba umne
sposobnosti
u_enika. Nisu bitna znanja i njihov opseg, ve_ uticaj znanja na razvijanje i pove_avanje umnih
sposobnosti, pa se potencira gramatika, retorika, logika, matematika i klasi_ni jezici (latinski,
gr_ki).

didakti_ki materijalizam (materijalno obrazovanje) - nastavni sadraj daje upotrebna,

prakti_na znanja.
Ovakvo shvatanje, vodi empirizmu i negira potrebu izu_avanja teorijskih znanja.
didakti_ki utilitarizam (utilitaristi_ko obrazovanje) - naglaava formiranje korisnih prakti_nih
vetina,
kao priprema za budu_i profesionalni rad. (utility = korist)
U savremenoj didaktici podjednak zna_aj imaju i razvijanje intelektualnih sposobnosti, i sticanje
teorijskih
znanja i formiranje prakti_nih vetina.
__________

_______

________

_________

_____

__________
#&

__"_

Savremene teorije i shvatanja

Savremene teorije izbegavaju jednostran izbor vrste i sadraja obrazovanja:
Teorija egzemplarizama (egzemplarno u_enje) - obrazovni sadraji se grupiu oko
odabrane teme,
formiraju_i ostrva znanja. To je pokuaj da se linearni sistem zameni skokovitim. U
predmetima sa
posebno izraenim linearnim sadrajem (matematika, fizika, istorija, ...), ne moe se primeniti.
Problemsko-kompleksna teorija - nastavne sadraje grupie u komplekse problema,
obuhva_ene
razli_itim predmetima. Isti problem se razmatra iz vie predmeta, nasuprot sistemskom
izlaganju.
Teorija strukturalizma - podrazumeva strukturiranje nastave i nastavnih sadraja (izlaganje
osnovnih
koncepata, vode_ih ideja, kao i organizovanje _injenica u odre_ene oblasti, celine). Neki
pedagozi
smatraju da ova teorija vodi ka jednostranoj intelektualisti_koj nastavi na visokom nivou
apstrakcije.
Funkcionalni materijalizam podrazumeva povezanost saznanja i delatnosti, radi kori_enja
u praksi.
Izbor nastavnih sadraja zavisi od njihove funkcionalnosti i korisnosti. Sadraji moraju imati i
saznajnu
i funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na svestranom razvoju individualnosti u_enika.
Nastavni plan
I
z sistema svih znanja, drutvo kroz koncepciju kolskog sistema, za nastavu izdvaja osnovno i
sutinsko.
Sadraj obrazovanja se definie u okviru: nastavnog plana, nastavnih
programa i udbenika.
Nastavni plan je kolski dokument i sadri:
broj i naziv nastavnih predmeta,
redosled u_enja predmeta prema razredima (godinama),

nedeljne norme nastavnog vremena (u _asovima) iskazane za svaki predmet.

U nastavnom planu se predvi_aju i drugi oblici vaspitnoobrazovnog rada: dodatna i dopunska
nastava,
slobodne aktivnosti, ekskurzije, ...
Struktura nastavnih predmeta u nastavnom planu je relativno stabilna, ali nije stati_na i
nepromenjiva.
Nastavni plan se utvr_uje na osnovu:
ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja
uzrasta u_enika i njihovih mogu_nosti
savremenih psiholokih i pedagokih saznanja
I
zbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa kole. Najve_i broj _asova u nastavnom
planu daje se
u_enju maternjeg i stranog jezika i matematike, a relativno mali likovnom, muzi_kom i fizi_kom
vaspitanju (to
se nadokna_uje njihovim vankolskim realizovanjem).
Nastavni program
Nastavni program je dokument nastavnika koji sadri ciljeve obrazovanja, didakti_ke zadatke,
sadraj datog
predmeta (redosled i obim znanja, umenja i navika kojima u_enici treba da ovladaju) i na_ine
realizovanja
nastavnih sadraja tj. osnovna metodi_ka uputstva.
U izradi nastavnih programa u_estvuju i vannastavni stru_njaci (pedagozi, psiholozi, metodi_ari,
nau_nici,...).
Pri izboru nastavnih sadraja vodi se ra_una: o ciljevima i zadacima obrazovanja, o uzrastu
u_enika, o
povezanosti teorije sa praksom,... da umesto pam_enja u_enici upotrebljavaju mentalne procese
reavanja
problema,...
__________

_______

________

_________

_____

__________
#'

__"_

Nastavno gradivo treba da se logi_ki povezuje i dopunjava kako bi se efikasnije usvajalo, to

definie tri
osnovna sistema programskih sadraja:
linearni raspored - u_enik samo jedanput u_i neki logi_ki raspore_en sadraj gradiva.
koncentri_ni raspored - isti sadraji se obra_uju (ponavljaju) vie puta, ali svaki put na
proirenoj
osnovi, s ve_im obimom gradiva i dubljim upoznavanjem sutine u skladu sa uzrastom u_enika.
spiralni raspored - oblik izme_u linearnog i koncentri_nog rasporeda. Vra_amo se na isto
gradivo ali
uvek na viem logi_kom i metodolokom nivou. Procesom sazrevanja u_enika demonstriranje se
zamenjuje formalnim dokazivanjem i apstraktnim osmiljavanjem.

DIDAKTI_KI PRINCIPI
Didakti_ki principi su opta na_ela koja odre_uju tok nastave u skladu sa ciljevima
vaspitanja i
obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.
Pravila nastave proizilaze iz principa i slue za objanjavanje principa, i ostvarivanje njihove
primene na
konkretne sadraje i pojave u nastavi.
U skladu sa nau_no-tehnolokim industrijskim razvojem dolazi do promene ciljeva, zadataka i
didakti_kih
principa koji nisu kona_no i trajno utvr_eni.
Osnovni didakti_ki principi su:
1. princip nau_nosti nastave;
2. princip prilago_enosti nastave uzrastu u_enika;
3. princip sistemati_nosti i postupnosti u nastavi;
4. princip povezanosti teorije i prakse;
5. princip o_iglednosti;
6. princip svesne aktivnosti u_enika u nastavi;
7. princip trajnosti usvajanja znanja, vetina i navika;
8. princip individualizacije.
Pretpostavka za realizaciju didakti_kih principa je kontinuirano angaovanje i nastavnika i
u_enika.
1. Princip nau_nosti
Princip nau_nosti se odnosi na sve ostale principe i sva podru_ja i aspekte nastave.
Ovaj princip, obavezuje vaspita_e da se koriste nau_no proverena znanja i da kod u_enika razvijaju
interes i poverenje za nauku i
sklonost ka nau_nom objanjavanju sveta.
Princip nau_nosti ne sme vaspitanika onemogu_iti da i na druge na_ine tuma_i svet i ivot oko sebe.

Teko_a u sprovo_enju principa nau_nosti je to to ubrzan nau_no-tehni_ki razvoj tzv.

eksplozija znanja
prevazilazi mogu_nosti nastave, pa poseban zna_aj dobija izbor sutinskih nau_nih znanja i
nastavnih
sadraja.
2. Princip prilago_enosti nastave uzrastu u_enika
Ovaj princip je zahtev da nastava odgovara psiho-fizi_kim sposobnostima, uzrastu i
interesovanju u_enika.
Prilago_enje zna_i da nastavu treba postaviti na maksimalan stepen teko_a koje se nalaze u
zoni najblieg
razvoja mogu_nosti pojedinca, vode_i ra_una da u_enici mogu da prevazi_u te teko_e.
__________

_______

________

_________

Pravila prilago_enosti nastave su:

Pravilo od lakeg ka teem zadatku.
Pravilo od poznatog ka nepoznatom sadraju.

_____

__________
#(

__"_

Pravilo od prostog ka sloenom nastavnom procesu u_enja, usvajanja znanja. Zna_i da

treba i_i od
onog to se lako u_i pa postepeno prelaziti na materijal koji se tee u_i.
Pravilo od blie ka daljoj spoznaji, odnosi se na irenje saznajnog vidokruga u_enika od
bliskih,
prirodnijih pojava, ka apstraktnom. Primena ovog pravila je zna_ajna kod u_enika najmla_ih
razreda.
3. Princip sistemati_nosti i postepenosti u nastavi
Sistemati_nost i postepenost podrazumeva izlaganje gradiva deo po deo i logi_kim redosledom,
to se
postie logi_nim ra_lanjivanjem gradiva uz izdvajanje sutine i bitnog.
4. Princip povezanosti teorije i prakse
Teorijska znanja su samo pretpostavka razumevanja prirode i drutva. Reavanje razli_itih
problema
podrazumeva prakti_nu primenu teorijskih znanja, to je i krajnji cilj nastavnog procesa.
Praksa je i izvor saznanja, i kriterijum istine za svaku teoriju.
U nastavi se mora uspostaviti sklad izme_u teorije i prakse, i razvijati svest o njihovoj
povezanosti.
Praksa zahteva teorijska objanjenja i obrnuto.
Povezivanje teorije i prakse kola treba da vri sistematski, redovno i organizovano (radionice,
laboratorije,..)
Praksa moe prethoditi teorijskom prou_avanju neke nastavne teme, pratiti ili naknadno
potvr_ivati teoretska
saznanja.
5. Princip o_iglednosti
Smisao o_iglednosti je da u_enicima omogu_i dodir sa stvarno_u.
O_iglednost se postie na osnovu:
_ulnih saznanja
_ulnog iskustva
O_iglednost se moe oslanjati na teku_e _ulno saznanje ili na _ulno iskustvo koje u_enici imaju
od ranije.
Dva na_ina primene o_iglednosti:
Pokazivanje stvarnosti realnih predmeta, pojava i procesa - prirodna o_iglednost
Menjanje stvarnosti (uticaj na stvarnost) eksperimenti, transformacije, demonstracije
O_iglednost je preduslov za prelaz ka saznavanju opteg, a time i razvoju apstraktnog miljenja.
Nedostatak preterane primene o_iglednosti, naro_ito na mla_em uzrastu, je zadravanje
miljenja u_enika na
perceptivnom nivou i usporavanje razvoja apstraktnog miljenja.
__________

_______

________

_________

6. Princip svesne aktivnosti u_enika u nastavi

_____

__________
#)

__"_

Ovaj princip je osnova u_enja, a smisao je neophodnost svesne i aktivne uloge u_enika u
nastavnom
procesu kao subjekta, a ne pasivnog objekta.
Aktivan odnos se ogleda u:
razumevanju sadraja koji se u_i
sposobnosti primene znanja u praksi
stvarala_kom karakteru u_enikovog rada
u_e_u u_enika u kontroli postignutih rezultata
Postoje tri osnovna prilaza principu aktivnosti u_enika:
Tradicionalni pristup aktivnosti u_enika - Nastavnik aktivan i glavni, u_enici pasivni.
Nastavnik je centralna li_nost u procesu nastave i sredite svih aktivnosti. U takvim okolnostima
nema
svesnog i aktivnog ovladavanja znanjima od strane u_enika.
Progresivisti_ki pristup aktivnosti u_enika - Nastavnik aktivan i glavni, u_enici aktivni.
Insistira se da se aktivnost nastavnika to vie ograni_i, da bi se omogu_ila inicijativa u_enicima.
Savremeni pristup aktivnosti u_enika - Nastavnik i u_enici aktivni i ravnopravni.
Razlikuje ih uloga u nastavnom procesu: nastavnik pou_ava, a u_enik i_i. Obe aktivnosti imaju
svoje
posebnosti koje se me_usobno dopunjuju (one _ine jedinstvo i nema jedne bez druge).
Aktivan odnos u_enika spre_ava: formalizam, mehani_ko pam_enje bez razumevanja, nemogu_nost
primene nau_enog u praksi,...

7. Princip trajnosti usvajanja znanja, vetina i navika

Princip trajnosti podrazumeva _vrsto usvajanje znanja, tako da ona postanu stalna duhovna
svojina u_enika,
primenjiva u praksi.
Trajnost se postie logi_kim pam_enjem, to podrazumeva razumevanje (utvr_ivanje logi_kih
veza me_u
elementima gradiva).
Manje se insistira na velikim kolo_inama znanja, a vie na razvijanju primenjivih intelektualnih
sposobnosti
kao instrumenta za dalje sticanje znanja.
Najtrajnije se pamti sutina - osnovno, bitno i glavno gradivo.
Ponavljanje je preduslov trajnosti usvojenih znanja i treba da bude intenzivnije u po_etku nego u
kasnijem
periodu (zakon zaboravljanja).
8. Princip individualizacije nastavnog rada
Princip individualizacije podrazumeva prilago_avanje didakti_ke aktivnosti nastavnika
individualnim
osobinama svakog u_enika.
U_enici se razlikuju prema svojim intelektualnim mogu_nostima, brzini i stilu u_enja, motivaciji,
interesovanjima, dostignu_ima.

U tradicionalnoj organizaciji nastave nastavnik ima isti prilaz svim u_enicima, orijentiu_i se na
zamiljenog
srednjeg u_enika. Najve_e tete od ovakvog rada imaju jaki i slabi u_enici.
Cilj individualizacije je nau_iti u_enike u_enju i osloboditi individualne potencijalne sposobnosti i
izvu_i
maximum iz svakog u_enika.
Individualizovana nastava ne zna_i individualan rad.
__________

_______

________

_________

_____

__________
#*

__"_

NASTAVNE METODE
Pojam i aspekti nastavnih metoda
Metoda zna_i na_in smiljen i planski (sistemski) postupak u radu
Nastavna metoda je svrsishodan i sistematski na_in upravljanja radom u_enika u procesu
nastave, koja
odre_uje aktivnosti u_enika i nastavnika u procesu nastave.
Nastavne metode su na_ini ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka
obrazovanja.
Pre pojave kole - oponaanje i podravanje.
Pojavom kole - verbalne metode. Re_, izgovorena, pisana i tampana, postala je glavni nosilac
informacija.
Savremena didaktika insistira na nastavnim metodama koje podsti_u razvoj saznajnih
sposobnosti u_enika,
miljenja, interesovanja, motiva za u_enje,...
Nastavne metode su sli_ne nau_no-istraiva_kim metodama (proces saznavanja), ali nisu iste.
Klasifikacija nastavnih metoda:
metode zasnovane na posmatranju (pokazne metode)
metode zasnovane na re_ima (verbalne metode)
- monoloke, dijaloke i rad sa knjigom
metode zasnovane na prakti_nim aktivnostima (prakti_ne metode)
-laboratorijske vebe i prakti_na nastava
Metode zasnovane na posmatranju pokazne metode
Posmatranje (didakti_ka aktivnost u_enika) je plansko, usmereno i kontinuirano _ulno
opaanje predmeta, pojava
i procesa koje inicira razli_ite misaone procese, pa je povezano i sa miljenjem.
U nastavnom radu postoje dva oblika posmatranja:
Kvalitativno posmatranje - upoznavanje osobina primenom posebnih pribora i aparata
(npr.mikroskopom)
Kvantitativna posmatranja - merenje kori_enjem razli_itih pribora i instrumenata (npr.
termometrom).
Rezultati kvantitativnog posmatranja se iskazuju vredno_u i jedinicom mere (radi pore_enja).
Posmatranje zahteva briljivu pripremu: izbor predmeta, na_ina i cilja posmatranja.
Pokazivanje (didakti_ka aktivnost nastavnika)

Pokazivanje (demonstracija) se sastoji u izlaganju predmeta posmatranja i objanjavanju

njegovih svojstava.
Pokazivanje realnih predmeta, pojava i procesa se moe zameniti odgovaraju_im nastavnim
sredstvima:
dvodimenzionalna pokazna sredstva (slike, crtei, grafikoni, ...)
trodimenzionalna pokazna sredstva (modeli, makete,...)
Sve ve_u primenu imaju film, televizija i ra_unar, kao dinami_na, vizuelna i audio-vizuelna
sredstva.
Prednosti metoda zasnovanih na posmatranju su: angauju misaone procese, jednostavan i
zanimljiv na_in,
_ulna saznanja omogu_avaju druga saznanja,...
Metode zasnovane na posmatranju treba da budu dopunjene drugim metodama i postupcima.
__________

_______

________

_________

_____

__________
$+

__"_

Metode zasnovane na re_ima verbalne metode

Govor je najpristupa_niji i najrasprostranjeniji instrument u nastavi.
Re_i omogu_uju saznavanje, bez dovo_enja u_enika u neposredan dodir sa stvarno_u.
Verbalne metode dopunjuju ili se dopunjuju drugim metodama: pokazivanjem, prakti_nim
vebanjem,...
Nedovoljnost i nedostatak ove metode je to moe dovesti do formalizma i verbalizma.
Verbalne metode se dele na:
monoloke metode (opisivanje, pri_anje, predavanje)
dijaloke metode (razgovor)
rad sa knjigom (metoda _itanja ili tekst metoda)
Monoloke metode (monolog)
Monoloka metoda je verbalno izlaganja u kome nastavnik izlae nastavno gradivo u_enicima
(monolog).
I
zraena je aktivnost nastavnika i pasivan poloaj u_enika.
U_enici prihvataju izlaganje samo ako nastavnik uspe da podstakne i usmeri njihovu panju i
samodelatnost.
Didakti_ke prednosti ove metode su to se gradivo izlae sistemati_no, pregledno, logi_ki
povezano, za
relativno kratko vreme efikasno sa aspekta nastavnika !
Vrste monolokih metoda:
opisivanje
pri_anje (pripovedanje) i
predavanje
Opisivanje
Opisivanje je najjednostavniji na_in usmenog upoznavanja u_enika sa svojstvima i osobinama
predmeta
opisivanja. _esto je povezano sa pokazivanjem.

Opisivanje u nastavi moe biti:

slikovito opisivanje delova na prostornom principu
analiti_ko opis svojstva na logi_kom principu
Pri_anje (pripovedanje)
Ova metoda podrazumeva da se nastavna tema pri_anjem oblikuje kao tok doga_aja pripovedanje.
Pri_anje na neki na_in zamenjuje posmatranje stvari i pojava iz realnog ivota i preteno se
primenjuje u
mla_im razredima osnovne kole.
Pri_anje se dopunjava drugim nastavnim metodama i postupcima: pokazivanjem,
objanjavanjem,
diskusijom, _itanjem, postavljanjem pitanja,..._ime se inicira aktivnost i miljenje kod u_enika.
U_enici ne mogu dugo i paljivo da sluaju, zbog _ega pri_anje mora biti jasno i saeto (kratko i
jasno).
__________

_______

________

_________

_____

__________
$

__"_

Predavanje
Predavanje je kontinuirano raspravljanje i tuma_enje, sa elementima opisivanja i pri_anja.
Slui za opisivanje sloenih sistema i procesa apstraktnog karaktera, pa vie odgovara starijim
u_enicima.
Karaktrerie ga sistemati_nost i _vrsta logi_ka struktura gradiva, due vremensko izlaganje,
intenzivno
angaovanje panje i pam_enje, veliku intelektualnu aktivnost i psihi_ki napor slualaca.
Uspeno predavanje mora da ispuni slede_e uslove:
sadraj predavanja prilago_en saznajnim mogu_nostima u_enika;
predavanje sadri sutinske delove problema;
predvideti povremene pauze da se olaka zapam_ivanje
tokom izlaganja beleiti glavne ideje na tabli.
predavanje treba povezati sa drugim metodama i postupcima
Dijaloka metoda (razgovor)
Dijaloka metoda spada u verbalne metode zajedni_kog rada nastavnika i u_enika. Zasniva se
na pitanjima i
odgovorima u razgovoru nastavnika sa u_enicima. Nastavnik pokre_e i vodi, upravlja
razgovorom, a u_enici
prihvataju i uklju_uju se u njegov tok.
Dijaloka metoda razlikuje se od obi_nog razgovora svojom usmereno_u ka ostvarivanju
nastavnog cilja.
Razgovorom nastavnik podsti_e misaone aktivnosti u_enika i na osnovu njihovih odgovora,
proverava
celishodnost svojih postavljenih pitanja.
Dijalokom metodom se ostvaruje kolektivni proces miljenja - u_enici se aktivno uklju_uju u
razgovor tako

to sami postavljaju pitanja i na njih odgovaraju.

Vrste dijalokih metoda:
Heuristu_ki razgovor
Katiheti_ki razgovor
Popularno predavanje
Diskusija
Heuristu_ki razgovor (genetski razgovor)
Heuristi_kim razgovorom nastavnik vetim pitanjima usmerava u_enike da sami trae reenja
postavljenog
problema na osnovu prethodnih znanja.
Heuristi_ki razgovor osposobljava u_enike za samostalano u_enje i podsti_e ih na ve_u
aktivnost.
Katiheti_ki razgovor
katihetika - izlaganje veronauke pomo_u pitanja i odgovora
Ovaj metod podrazumeva reprodukovanje nau_enog kao odgovor na postavljeno pitanje i
preteno je
usmeren na treniranje pam_enja.
Katihetski razgovor se koristi pri proveravanju i ocenjivanju doslovnih znanja (geografija, istorija,
jezici, ...).
__________

_______

________

_________

_____

__________
$#

__"_

Popularno predavanje
Popularno predavanje - nastavnik postavlja u_enicima usmerena pitanja na koja oni odgovaraju i
polako,
korak po korak, od nedovoljnih znanja sami napreduju ka sve ve_im, irim i potpunijim
odgovorima .
Nedostatak popularnog predavanja je to pitanja postavlja nastavnik koji zna odgovore, a ne oni
koji trae
odgovore - u_enici.
Ova metoda ima primenu u mla_im razredima, naj_e_e kao uvodno pripremanje u_enika za
rad, gde
nastavnik saznaje ta u_enici ve_ znaju iz domena teme koju namerava da obradi.
Diskusija
Diskusuja podrazumeva razmenu miljenja o odre_enoj temi ili problemu.
Potrebno je da u_enici ve_ raspolau zna_ajnim znanjima iz podru_ja koje se obra_uje, pa se
primenjuje u
najstarijim razredima osnovne i u srednjoj koli.
Za uspeno vo_enje diskusije neophodna je fleksibilnost, demokrati_nost, tolerantnost, kultura
verbalnog
komuniciranja, spretnost u vo_enju diskusije,... i u_enika, a posebno nastavnika.
Od nastavnika se zahteva da vodi i usmerava diskusiju, tako da se ona ne pretvori u
_askanje.

Pitanja koja nastavnik postavlja mogu da imaju trojaku funkciju:

proveravanje znanja (ta, kako, gde, kada, ...),
objanjavanje informacija (daj mi neki primer, pokuaj da preformulie, ...) i
podsticanje u_enika (sumnjam da se to moglo dogoditi, ta bi da si u tom poloaju?, ...).
Zahtevi za kori_enje dijaloke metode
Zahtevi za nastavnika za uspeno vo_enje razgovora se dele u dve grupe:
zahtevi koji se odnose na pitanja nastavnika (Kakva pitanja postavljati ?)
zahtevi koji se odnose na odgovore u_enika (Kakve odgovore traiti ?)
Pitanja nastavnika treba da budu:
jasna, odre_ena i precizna - razumljiva u_enicima,
odmerena (ni suvie iroka, ni suvie uska),
problemskog karaktera, da podstaknu misaone aktivnosti u_enika,
ne smeju biti ni sugestivna ni alternativna,
postaviti manji broj pitanja
ako u_enik nema odgovor, spretno postaviti dopunska pitanja - potpitanja
Zahtevi koji se odnose na odgovore u_enika:
od u_enika traiti jasne, ta_ne i argumentovane odgovore,
ne dozvoliti odgovaranje u horu
na teka pitanja, zahtevati odgovore od najboljih u_enika
__________

_______

________

_________

_____

__________
$$

__"_

Rad sa knjigom (metoda _itanja, tekst-metoda)

Rad sa knjigom je sticanje znanja putem tampane re_i (iz udbenika) i omogu_ava samostalni
rad
(samoobrazovanje).
Da bi se u_enici uspeno koristili knjigom, moraju da vladaju vetinom te_nog _itanja i beleenja
pro_itanog,
zbog _ega je ova metoda efikasnija kod starijih u_enika.
Udbenici su sistematizovano pisani za prose_ne u_enike, nekima mogu biti teki, a nekima laki.
Metoda se primenjuje skoro u svim nastavnim predmetima, kao dopuna drugim metodama.
Metode zasnovane na prakti_nom aktivnostima u_enika prakti_ne metode
Metode zasnovane na prakti_nim aktivnostima u_enika menjaju poloaj u_enika u procesu
nastave,
naglaavaju_i aktivnost i samostalnost u_enika. Zasnivaju se na samostalnom radu, vebanju,
eksperimentima, ogledima, rukovanju razli_itim priborom i instrumentima,...(uspostavljaju sklad
izme_u
teorije i prakse)
Prakti_ne metode su dinami_nije i blie ivotu, pa _ine nastavu zanimljivijom, raznovrsnijom i
privla_nijom, pa
se primenjuju kao dopuna drugim metodama.
Vrste prakti_nih metoda:
Laboratorijske vebe (laboratorijska metoda)

Prakti_na nastava (metoda prakti_nih aktivnosti)

Laboratorijska metoda (laboratorijske vebe)
Ovom metodom se u_enici osposobljavaju da samostalno vre eksperimente.
Zadatak nastavnika je da pripremi eksperiment:
obezbe_enje potrebne opreme, ure_aja, aparata i materijala
davanje neophodnih uputstava i napomena u_enicima
provera ispravnosti eksperimenta (izvo_enjem pre _asa)
Ova metoda se iroko primenjuje u nastavi biologije, fizike, hemije,..., pre svega u starijim
razredima.
U toku laboratorijskih vebi neophodno je da u_enici vode beleke, registruju rezultate, prave
skice, tabele,
grafikone,... koje nastavnik treba da pregleda (tzv. praktikumi)
Metoda prakti_nih aktivnosti (prakti_na nastava)
Cilj ove metode je sticanje znanja i vetina na osnovu prakti_nih aktivnosti.
Preteno se koristi za ponavljanje i uoptavanje, posle teorijskog izu_avanja odre_enih
nastavnih celina.
I
zvodi se u kolskim radionicama ili u vankolskim (proizvodnim, kulturnim i drutvenim)
ustanovama.
__________

_______

________

_________

_____

__________
$%

__"_

Izbor nastavnih metoda

Kriterijumi za izbor nastavnih metoda:
opti cilj obrazovanja - kakvog u_enika elimo da formiramo
karakter nastavnog predmeta
didakti_ki cilj _asa pri zapam_ivanju novog gradiva, (pokazivanja, izlaganja, opisivanja, ...)
pri produbljivanju, razradi gradiva (diskusija, rad sa knjigom, ...)
uzrast u_enika kod mla_ih u_enika: metode pokazivanja, pri_anja, prakti_nih radova, ...,
kod starijih u_enika: diskusija, laboratorijski rad, rad sa knjigom,...
veli_ina odeljenja - u manjim odeljenjima: diskusija, individualni i individualizovani rad,...
u ve_im odeljenjima (preko 25 u_enika) efikasnije dranje lekcija (predavanje)
afinitet nastavnika - neki nastavnici su spretniji u verbalnim metodama, drugi u razgovoru i
diskusiji,
tre_i u kori_enju prakti_nih metoda, ...
Programirana nastava i u_enje
Sutina programirane nastave: Skiner
Svaki korak u u_enju treba da bude to manji. Na taj se na_in broj ponavljanja prethodnog
znanja moe
pove_ati do maksimuma, dok _e se mogu_i izvor greaka svesti na minimum.
Presudna je struktura, odnosno razlaganje, podela nastavnih tema na niz podtema i uih
pitanja.
Sutina (toka i strukture) programa je da:

1. u_enik se upoznaje sa kratkim sutinskim sadrajem dela nastavnog gradiva

2. od u_enika se zahteva da odgovori na postavljena pitanja (ili da rei odgovaraju_i problem)
3. neposredno posle toga u_enik prima informaciju o ta_nosti odgovora
Svaki korak nastavne materije je uslovljen prethodnim i na njega se logi_ki nadovezuje, a svi
skupa
funkcionalno uobli_avaju nastavnu i logi_ku celinu.
Programirani udbenik se, od obi_nog razlikuje po tehni_kim reenjima. Obi_no ima dva tipa
stranica:
informacione sa prostorom za davanje odgovora i
stranice sa ta_nim odgovorima.
Danas se programirana nastava izvodi i pomo_u ra_unara.
Prednosti i nedovoljnosti programirane nastave
Prednosti:
individualizacija i odre_ivanje sopstvenog tempa u_enja.
aktivan i samostalan rad u_enika, prua pouzdanje i pove_ava motivaciju
Slabosti (nedovoljnost):
podsticanje verbalnog na_ina u_enja,
nije efikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve u_enike.
vo_eno u_enje - ograni_ava u_enika.
nema interakcijskih odnosa nastavnika i u_enika.
Programirana nastava nije ispunila o_ekivanja univerzalizacije i revolucionisanja nastave.
__________

_______

________

_________

_____

__________
$&

__"_

Komunikacije u nastavnim metodama

Obrazovni proces je oblik saradnje i komunikacije izme_u nastavnika i u_enika.
U nastavi postoje _etiri komunikacione strukture:
1. jednosmerna vertikalna komunikacija, od nastavnika ka
u_enicima (omogu_ava veliki broj u_enika)
2. dvosmerna vertikalna komunikacija, izme_u nastavnika
i pojedinih u_enika;
3. dvosmerna verikalna komunikacija,izme_u nastavnika i
u_enika i horizontalna, izme_u pojedinih parova u_enika;
4. opta dvosmerna komunikacija, svak sa svakim. (male
nastavne grupe: od 10 do 12 u_enika)
Broj komunikacionih kontakata zavisi od rasporeda u u_ionici. Preporu_uje se raspored u obliku
potkovice.
Postoje tri oblika komunikacionih odnosa nastavnika prema u_enicima:
autoritativni - nastavnik je sredite svih aktivnosti, u_enici pasivni.
demokratski - nastavnik aktivan i dovodi u_enike na nivo aktivnog rada i saradnje,
nastavnik sebe
smatra samo jednim od _lanova kolektiva.

ravnoduni - nastavnik je pasivan i nezainteresovan za u_enike (vie je posmatra_ nego to

je
aktivni _inilac).
ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVE
Razredno-_asovni sistem
Razredni sistem - u_enici grupisani u razrede prema uzrastu (i stepenu znanja)
_asovni - sadraj svakog predmeta podeljen na teme, koje se realizuju u nizu podjednako
raspore_enih i
ograni_enih vremenskih perioda - _asova.
U razredno-_asovnoj organizaciji nastave, nastavnik se smatra nezamenjivim u prenoenju
znanja.
Pedagoko-didakti_ke prednosti: sistemati_nost, organizaciona jasnost,...
Pedagoko-didakti_ki nedostaci: jednak prilaz svim u_enicima i orijentacija ka srednjem
u_eniku,
zapostavlja individualnost i kreativnost,...
__________

_______

________

_________

_____

__________
$'

__"_

Nastavni _as
Nastavni _as je glavni element razredno-_asovnog sistema i osnovni oblik
organizacije nastave.
_as je celovit, logi_ki zaokruen, vremenski ograni_en deo nastavnog procesa, sa stalnim
sastavom u_enika,
tokom kojeg se, zajedni_kim radom nastavnika i u_enika, ispunjavaju odre_eni didakti_ki zadaci.
Tipovi nastavnih _asova
Tip _asa je odre_en didakti_kom funkcijom. Nema _istih tipova, sa jednom didakti_kom
funkcijom.
Didakti_ki tipovi _asa:
1. _asovi za uvo_enje u novu oblast uvod
2. _asovi za prenoenje novih znanja obrada
3. _asovi za u_vr_ivanje znanja utvr_ivanje i sistematizacija
4. _asovi za razvijanje i usavravanje vetina i umenosti vebe
5. _asovi za kontrolu znanja i umenja provera
Struktura nastavnog _asa
Pod strukturom _asa podrazumeva se opis i me_usobni odnos pojedinih njegovih delova i
elemenata.
Strukturu _asa _ine (strukturni) elementi:
cilj _asa - sutina
sadraj _asa - zavisi od cilja, teine i sloenosti gradiva
nastavna metoda - koja _e biti primenjena;
uzrast u_enika - podrazumeva njihove radne sposobnosti;
radni zadaci - posebno pismeni i doma_i zadaci
Priprema nastavnika za _as
Opta priprema (upoznavanje) obuhvata:

_ prethodno upoznavanje u_enika i razreda

_ upoznavanje sadraja predmeta nastavne discipline
_ upoznavanje sredstava za rad (udbenika, opreme,...)
Priprema za pojedina_ne nastavne _asove:
_ analiza cilja
_ priprema sadraja
_ didakti_ko-metodi_ke pripreme
_ pripreme vaspitnih mera i postupaka
_ priprema vremenske strukture _asa
__________

_______

________

_________

_____

__________
$(

__"_

Oragizacija nastavnog rada na _asu organizacioni oblici _asa

Osnovni organizacioni oblici _asa:
1. Frontalni rad (razredna nastava) je zajedni_ki rad svih u_enika pod neposrednim
rukovodstvom
nastavnika. Ovo je najracionalniji oblik rada u pogledu vremena i truda nastavnika. Slabost
je
protivre_nost izme_u frontalnog prenoenja gradiva i individualnog karaktera usvajanja znanja.
2. Individualni rad je organizacioni oblik u kome svaki u_enik radi na odre_enom zadatku
sam, bez
razmene informacija sa svojim drugovima. Ovaj na_in u najve_oj meri uvaava mogu_nosti i
tempo
rada svakog pojedinca. Slabost je neekonomi_nost.
3. Grupni rad je rad i u_enje u grupi (3 -6 u_enika). Razred se deli na grupe radi zajedni_kog
reavanja
postavljenih zadataka, pri _emu se od svakog pojedinca trai odre_en nivo samostalnosti.
Osnovni
metod grupnog rada je diskusija tokom koje sposobniji u_enici pomau svoje slabije drugove.
Grupe mogu biti:
Monolitne radne grupe - sve grupe obra_uju istu temu
Diferencirane grupe - obavljaju posebne zadatke koji se rezimiraju u celinu, putem izvetaja i
zajedni_kih diskusija
Partnerski rad - zajedni_ki rad dva u_enika, rad u parovima.
Timska nastava - vie nastavnika vodi nastavu u jednom odeljenju pri obradi multidisciplinarnih
tema
Drugi oblici organizacije nastavnog rada
Dopunjavaju reavanje zadataka i ostvarenje ciljeva nastavnog _asa i oboga_uju nastavni
proces:
doma_i rad
ekskurzije
Doma_i rad u_enika

Doma_i rad je povezan sa radom na _asu, tako da nastavni _as i doma_i rad _ine didakti_ko
jedinstvo.
Cilj doma_ih zadataka: ponavljanje, utvr_ivanje, usvajanje nastavnih sadraja, proirivanje i
produbljivanje
znanja, priprema za usvajanje novog gradiva, uvebavanje i formiranje umenja i navika.
Didakti_ke funkcije doma_ih zadataka: razvijanje samostalanosti i razvijanje radnih navika
Doma_i zadaci mogu biti: usmeni (u_enje iz udbenika, ...), pismeni (pismeni radovi, ...) ili
prakti_ni
(posmatranja, eksperimenti, merenja, ...).
Pri davanju doma_ih zadataka treba voditi ra_una o raznovrsnosti, na_inu izrade, sadraju i
obimu zadataka,
a nakon izrade doma_ih zadataka obavezno vriti proveravanje.
Ekskurzije
Ekskurzija omogu_ava posmatranje i prou_avanje predmeta, pojava i procesa u prirodnim
uslovima.
Posmatranje treba upotpuniti demonstracijom, predavanjem, razgovorom, ...
Prema mestu u nastavnom procesu, ekskurzije mogu biti: uvodne, teku_e i zaklju_ne.
Dobra organizacija ekskurzije podrazumeva prethodno pripremanje nastavnika i u_enika, kao i
zaklju_ni rad
posle obavljene ekskurzije.
__________

_______

________

_________

_____

__________
$)

__"_

Ponavljanje i vebanje u nastavi

Ponavljanje
Ponavljanje - u_enje s ciljem utvr_ivanaja, produbljavanja i sistematizovanja obra_enog
nastavnog gradiva.
Vrste ponavljanja:
na po_etku kolske godine (ponavljanje, obnavljanje, ranije u_enog gradiva);
teku_e ponavljanje (na po_etku _asa, na kraju _asa, izvan _asova);
ponavljanje posle ve_ih nastavnih celina i
zavrno ponavljanje (na kraju polugodita, a naro_ito na kraju kolske godine).
Vebanje
Vebanje - sticanje vetina, navika i prakti_nih umenja.
Vebanja mogu biti:
usmena (konverzacija na stranom jeziku)
pismena (vebanje matematike, fizike,...)
grafi_ka (izrada crtea, ema, tabela, grafi_kih radova...),
laboratorijska (neophodna naro_ito u prirodnim naukama)
tehni_ka (pravljenje modela, predmeta, sprave, ...), ...
Pretpostavka za uspenost vebanja: raznovrsna i da su vremenski pravilno raspodeljena.
PROVERVANJE I OCENJIVANJE ZNANJA
Sutina i zna_aj procenjivanja

Procenjivanje (proveravanje+ocenjivanje) - sredstvo kojim se utvr_uje i prikazuje uspeh

u_enika, sagledavaju
njihove mogu_nosti i vrednosti, ali tako_e i da se procene postupci i metode u obrazovnom radu
i u_enju.
Sutinsko uloga procenjivanja je postizanje to bolje oganizacije i realizacije u_enja.
Procenjivanje treba da prati proces u_enja, a rezultati procene da odre_uju dalji tok u_enja:
proveravaju
njegovu opravdanost i pravilnost, zahtevaju_i njegovo produenje ili dopune i ispravke.
Procenjivanje je proces koji se sastoji od:
pore_enje sadanjeg i prolog stanja;
pore_enje sadanjeg stanja sa predvi_enim planom (eljeni efekat)
ukazivanje na na_ine usavravanja procesa (optimizacija), radi ostvarenja eljenog efekta
Karakteristike dobre procene su:
- da subjekti treba da budu informisani o rezultatima koje su postigli;
- procenjivanje treba da je u toku, a ne posle obavljenog u_enja;
- nije dovoljna konstatacija postignutog, ve_ i ono to bi u_enik mogao posti_i cilj je motivacija;
- procenu ne vriti na osnovu u_enikovog ponavljanja materije koja se u_i,
ve_ na otkrivanju
koliko je u_enik shvatio, koliko je i kako razumeo, ...
- Procenjivanje povezati sa procesom miljenja, a ne pam_enja
__________

_______

________

_________

_____

__________
$*

__"_

Vrste proveravanja
Prethodno proveravanje - na po_etku kolske godine ili pre prelaska na novu oblast. Cilj
mu je da utvrdi
postoje_e znanje kojim u_enici raspolau, a koje je uslov za slede_i korak u nastavnom radu.
Teku_e proveravanje - redovno i svakodnevno, na _asu. Omogu_uje nastavniku uvid o
aktivnosti i
uspenosti u_enika, ali i da proverava svoju uspenost i efikasnost
Tematsko proveravanje, kao oblik teku_eg proveravanja, primenjuje se posle pojedinih nastavnih
tema, sa
zadatkom provere razumevanja obra_ene teme.
Zavrno proveravanje - krajem klasifikacionih perioda, ili krajem kolske godine sa
zadatkom da se proveri
nivo i kvalitet usvojenih znanja i pokau ukupni rezultati nastave.
I
spiti, kao oblik zavrnog proveravanja, svakog u_enika i kole u celini. Dele se na: prijemne,
kvalifikacione,
diferencijalne, godinje i zavrne,..., a mogu biti: usmeni, pismeni, prakti_ni ili kombinovani.
Metode proveravanja i ocenjivanja
su na_ini pomo_u kojih se utvr_uje stepen usvojenosti nastavnih sadraja i mogu biti:

Usmeno proveravanje se primenjuje individualno, putem razgovora sa jednim u_enikom.

Zahteva veliku
spretnost i dosta vremena, i izaziva pasivnost ostalih u_enika - neekonomi_no.
Pismeno proveravanje se primenjuje u vidu kolskih, doma_ih, kontrolnih i drugih
pismenih zadataka.
Pismeno proveravanje je ekonomi_no. Omogu_ava da se ostvari jedinstvo zahteva i temeljna i
detaljna
analiza pismenih radova. Ovoj metodi nedostaje neposredni, ivi kontakt nastavnika sa
u_enicima.
Prakti_no proveravanje je proveravanje znanja, umenja i navika u praksi (vetina),
posredstvom prakti_nih
radova u laboratorijama, kolskim radionicama, poligonima, ...
Testovi su instrumenti specijalonog tipa, identi_ni za sve u_enike i u istovetnim uslovima i
pruaju
obavetenje o kolskom uspehu. Rezultati testa moraju biti uporedivo iskazani.
Testovi mogu biti:
formalni (standardizovani - propisani)
neformalni (nestandardizovani)
Formalni testovi su podvrgnuti temeljnoj prethodnoj proveri i analizi. Prednost neformalnih
testova je to su
usmereni ka specifi_nom toku u procesu u_enja grupe u_enika.Testovi omogu_uju veliku utedu
vremena.
__________

_______

________

_________

_____

__________
%+

__"_

Ocene i ocenjivanje
Ocena je odraz dostignu_a u_enika i predstavljaju odnos izme_u onoga to se eli i onoga to je
u_enik
postigao.
Postoje dve vrste ocenjivanja:
numeri_ko kvantitativno ocenjivanje pomo_u brojki (skala od 5 do 1)
opisno - analiti_ko-verbalno kvalitativno ocenjivanje (skala od tri stepena: programski zadaci
savladani: A - u potpunosti, B - u zadovoljavaju_em stepenu i C - nepotpuno savladani).
Prednost opisnog ocenjivanja je preciznije diferenciranje dostignu_a u_enika i individualizovan
pristup. Njime
se osim nivoa uspeha prikazuje i na_in i smer (napredovanje ili nazadovanje) postizanja
uspeha,..
Nastavnici nisu pripremljeni za opisno ocenjivanje, obi_no daju stereotipne opisne ocene.
Slabosti ocenjivanja
Ocenjivanje je sloen i teak posao, a rezultati su _esto subjektivni i relativni.
Postoje tri osnovna izvora teko_a koji ocenjivanje _ine nesigurnim i nepouzdanim:
izvor teko_a koje dolaze od nastavnika,

teko_e u izboru predmeta ispitivanja,

izvor teko_a koje dolaze od samih u_enika.
Teko_e u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika:
nastavnici se razlikuju u svojim procenama - subjektivnost
oni stvaraju li_nu sliku dobrog odnosno slabog u_enika,
orijentiu se prema nivou uspeha odre_enog odeljenja,
li_ne simpatije ili antipatije nastavnika prema u_enicima,
uticaj prethodnih rezultata u procenjivanju nastavnika (halo-efekat), ...
Usavravanje metoda i postupaka ocenjivanja
Numeri_ke kvantitativne ocene se dopunjavaju opisnim kvalitativnim, verbalnim ocenjivanjem.
Ocenjivanje prema Gausovoj krivoj (7%, 24%, 38%, 24%, 7%) predstavlja upore_ivanje
ste_enog znanja sa
optim individualnim sposobnostima u_enika, to nije dobro.
Poboljanje metoda ocenjivanja se vri:
Vo_enjem dnevnika napredovanja u_enika
Pored uspeha, ocenjivati i zalaganje, odnos prema radu, odgovornost,...
Otvoreni list - pristupa_an u_enicima, roditeljima, razredu, koli,...
Samoocenjivanje, doprinosi uklanjanju u_eni_kog minimalizma
Rang lista u odeljenju
Usaglaeni kriterijumi me_u nastavnicima, kroz stru_ne aktive, odeljenska ve_a,...
Prevazi_i traumu negativne ocene, uvek dati ansu za popravak