1

SADRAJ
U poseti poljskoj pelarki Miri...5
Problem uginua pelinjih zajednic...............................................8
Med kao hrana i lek......................................................................12
Pela.............................................................................................18
Savremen efikasan i timski rad je garancija za uspean
razvoj pelarstva i u suzbijanju bolesti pela u Srb iji..................21
Ljubav, mladost, znanje i pelarstvo kao put do uspeha ...........29
Amerika trule pelinjeg legla....................................................34
Biljna apoteka - leenje matinjakom (Melissa officinalis L.)...39
Istinite prie - Pele u friideru..................................................42
Pelarizmi...................................................................................43
Naivna pelarska poezija i vic....................................................44

Svim pelarima srena i

berietna Nova 2009. godina

Dok ledeni kristal od mraza puca, jo jedan Boi na vrata

kuca, radosna neka je tvoja dua, dok GOSPOD molitvu
tvoju slua, za tebe moli i srce moje, neka se ispune sve elje
tvoje i BOG da te uva, kroz ivot vodi,
RADOSTAN BOI, HRISTOS SE
RODI!

U POSETI POLJSKOJ
PELARKI MIRI

Slika 1. Mira na svom pelinjaku

Na severu Poljske, dvadesetak kilometara od polamilionskog grada Beloistoka, na
tromei poljske, beloruske i
ruske praume u kojima ive
bizoni a u rekama dabrovi,
nalazi se selo Sokoli (slika 2).
Slika 2. Drvene kue u selu
5

Ovo selo karakteriu drvene kue u kojima vekovima ive

njegovi itelji i dan danas u njima se raaju, ive i umiru.
Pelinjak nae kolegenice
Mire nalazi se na kraju sela.
Formiran je pre dvadeset godina. Pele se nalaze u starim polokama.

vezuju za pokojnog supruga.

Leto 2008. godine bilo je toplo
pa su biljke slabo medile. Izvadila je 500 kg meda od petnaestak drutava. ume u Poljskoj
su iskljuiovo zimzelene i odlino mede. U prirodi ima u izobilju malina, kupina, borovnica,
divljih jagoda i drugih medonosnih biljaka.
Pri prirodnom rojenju pela, Mira rojeve hvata u "rojevnici", drvenoj kutiji od lakog
materijala, sa standardnim ramovima, koja je naroito dobra
za transport, jer ima zamreeni
otvor za ventilaciju.

Slika 3. Ram za poloku

Svih tih godina Mira je pomagala suprugu u radovima na
pelinjaku. Mirin suprug je
umro pre pet godina, a ona je
nastavila da pelari, jer je pele

Slika 4. Rojevnica
Prihranjivanje pela obavlja poetkom septembra, siru-

pom od eera i vode spravljenog u odnosu 1:1. Upotrebljava ram hranilice zapremine
2 l. Hranilica je zatvorena sa
svih est strana, sa strane ima
otvor za ulazak pela, odozgo
otvor za sipanje sirupa a u
hranilici se nalazi daica, koja
je neto manja od povrine
osnove, koja pliva na povrini
sirupa da se pele ne bi udavile.
Hranilice se prenose u sanduk
za prenos hranilica, koji u vreme vaenja meda takoe slui
za prenos ramova sa medom do
prostorije za vaenje.

Topljenje voska obavlja sunanim topionikom.

Pele se snabdevaju vodom
sa oblinjeg jezera koje ima besprekorno istu vodu.

Slika 6. Jezero u neposredsnom

okruenju pelinjaka
Posetu Miri, ovog hladnog
6. decembra 2008. godine zavrili smo u drvenoj kui uz olju
toplog aja, pucketanje vatre iz
zidane pei i obeanje da emo
na prolee opet doi.
Dragoslav Ili e

Slika 5. Sanduk sa hranilicama

PROBLEM UGINUA PELINJIH

ZAJEDNICA
Predsednik drutva pelara
"Srem" Nikinci

Milorad Lalatovi

Slika 1. Pelinjak naj suncekretovoj pai

lege pelari iz mnogih pelarskih drutava javljaju o uginu-

I ove jeseni, a pogotovo

zadnjih nedelja novembra, ko8

u pela, negde i celih 50 %.

Slina situacija je bila i prole
godine. Po regionima je ipak
bilo razlika, odnosno negde
vie negde manje uginua. U
izvetajima koji su poslati o
uginuima pela krili su se
stvarni podaci o broju uginulih
drutava. Nije mi poznato iz
kojih razloga kriti probleme
koji nastaju tokom godine, kada bi se na osnovu iskazanih
problema moglo reagovati na
nain koji bi u budunosti donosio bolje rezultate pelarenja.
Vesti iz Amerike u vezi SSD (brzom propadanju
drutava) i analize koje su se
ule iz usta veine naih strunjaka (nekih stvarnih a nekih
nabeenih), bile su uglavnom
nabrajanje optih i nepovoljnih
uticaja na pelinje zajednice a
bez ikakvih valjanih zakljuaka. Kod jednih je to i neznanje
pa se i udimo ko se sve ne
uputa u analize ozbiljnije ak
i za naune radnike. Kod onih
koji znaju, u nekoliko preovlauje opreznost, a jedino opravdanje za nemanje valjanih

zakljuaka mogao bi biti nedostatak pravih informacija.

Ono to hou da utvrdim je da moramo poi od stvarnih uslova i dogaaja koji
su bitno uticali na pogoranje
uslova gajenja i ivota pela.
Za ovo o emu piem dobio
sam ideju i potvrdu od vrsnih
pelara, teoretiara i praktiara, a za koje nema mesta u sadanjem asopisu "PELAR".
Za prolu, kao i za ovu
godinu, posle glavnih paa
(bagrem uopte nigde nije medio) lipe, suncokreta i livade
javile su se visoke temperature
takve da su pele praktino
prestale da unose polen i nektar. U tim uslovima matica
prestaje sa polaganjem jaja,
to je za vreme jula i avgusta
nenadoknadivo za pelinju zajednicu, a naglo pada broj pela koje treba da odgaje zimsku
dugoiveu pelu. Drutvo naglo brojano slabi i u zimu ulazi sa malim brojem pela.
Kada sam se prole godine poalio lanovim naeg
drutva, prvom Majstoru Milanu Matiu, koga svi znaju i
9

cene, a posle i velikom praktiaru Boku Damjanoviu, obadvojica su mi nevezano i odvojeno dali isti odgovor koji
sam izneo napred i rekli da u
tom osetljivom periodu ne
smemo dozvoliti da vaga padne, odnosno pelinje drutvo
ne sme gubiti zalihe meda. Za
onoliko koliko padne, najbolje
bi bilo dodati rastvor meda ili
rastvor eera u vodi. Posle tih
intervencija ove godine i ja
sam se mogao pohvaliti sa
dobro uzimljenim drutvima.
Klima se definitivno
promenila i ne vraa se na staro, po nekom nepisanom ciklusu, pa su ovakve intervencije u buduim sezonama
verovatno neophodne. U svakom sluaju ovi zakljuci su
konkretniji i mogu vie na
dobro sluiti pelarima od svih
praznih predavanja i diskusija,
a takoe daju rezultate u koje
moe svako da se uveri na licu
mesta, a pogotovo oni koji
imaju pele (uz izvinjenje pravim pelarima).
Drugi problem, koji se
javlja u svim diskusijama i

Slika 2. Ponuda i tranja na

jednom mestu pele i suncokret

predavanjima, je upotreba hemijskih sredstava u poljoprivredi. Ovog puta zadrao bih

se na problemu suncokreta,
odnosno upotrebe insekticida
GAUO u njegovoj proizvodnji. Sluamo izvetaje i itamo na internetu o tetnom uticaju Gaua na pele. Do sada
se ovaj preparat i nije upotrebljavao u velikom koliinama
u naoj zemlji, ali je ove godine njegova upotreba bila masovna. SPOS je ove godine,
kao to je poznato, sproveo
akciju da se utvrdi prisustvo
Gaua u pelarskoj zbog proizvodnji, ali je to zapelo nemogunosti domae tehnike da
utvrdi minimalne doze. ekaju
se izvetaji inostranih laboratorija.
10

to se tie iskustava sa terena nije bilo nekih neuobiajenih dogaaja na suncokretu

koji bi ukazivali na uticaj Gaua. Podaci potiu od pelara
koji su sa pelama bili na
suncokretu u Sremu i Banatu.
Ono to sam primetio a i na
ukazivanje vie pelara je da
su pele vie ostajale na glavicama suncokreta bez mogunosti da polete.To je, po mom
uverenju, zbog ulepljenih krila
od smole suncokretovog cveta.
Ovo ukazuje na sorte sa dubokim cvetovima koje su smrt za
pele, a nai Instituti za semena i ne rade selekciju na tu
osobinu biljaka, to bi u
budue morale da rade.
I na kraju jo samo o jednoj stvari Uvreeno miljenje
da nova pelarska sezona poinje 1. avgusta uzima poprilian danak u pelinjim drutvima kod pelara koji se
dre datuma u svom radu sa
pelama. Pelarska sezona
poinje raanjem nove matice,
a oslobaanje pela od varoe
mora poeti krajem zadnje
pae, odnosno saprvim sma
njivanjem broja trutova u
konici.

Slika 3. Polja suncokreta u

fazi cvetanja
Intenziviranjem
borbe
protiv varoe i primenom napred navedenih mera pomoi
emo ouvanju veeg broja
dobrih pelinjih zajednica.
Veoma je vano upotrebiti vie vrsta preparata protiv varoe i u pravo vreme.
Svako kanjenje i nepravilna
upotreba obezvreuje na trud.

11

MED KAO
HRANA I LEK
mr Neboja Arsi

Proizvodnja

i potronja meda

U svetu se godinje proizvede ukupno oko 1,2 miliona

tona meda. Najvie meda proizvodi se u zemljama Azije
(385.000 t), dok u zemljama
Evropske unije godinja proizvodnja meda iznosi 133.000 t.
Najvei proizvoai meda su
zemlje June Evrope, u kojima
se pelari profesionalno bave
proizvodnjom meda, kao to
su: Francuska sa 31.000 t,
panija sa 30.000 t i Grka sa
15.000 t godinje. U Severnoj
Evropi proizvodnja meda je

nia zbog toga to se proizvodnom meda uglavnom bave

pelari amateri (slika 1.).
Med koji oni proizvode namenjen je za sopstvene potrebe i
prodaju na lokalnom nivou.
Najvei izvoznici meda su
Kina sa 75.000 t, Argentina sa
60.000 t i Meksiko sa 30.000 t
godinje. Najvei uvoznici
meda su SAD sa 60.000 t,
Japan sa 36.000 t i Evropska
unija sa 140.000 t godinje.
Zemlje EU imaju ukupnu go-

12

odinju potronju od 270.000 t

meda. Uvozom meda one
podmiruju polovinu potreba
svog stanovnitva za ovom
namirnicom, to ih svrstava
meu najvee uvoznike meda
u svetu.

Slika 1. Vrcanje meda

Tabela 1. Proizvodnja meda u pojedinim zemljama Evrope
Redni
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

Naziv Zemlje
Austrija
Belgija i Luksemburg
Danska
Finska
Francuska
Nemaka
Grka
Irska
Italija
Holandija
Portugalija
panija
vedska
Velika Britanija
Srbija i Crna Gora
Ukupno

Koliina u 1.000 t
5,5
2
3
1
31
15
15
0,1
11
0,8
11
30,4
3,3
4
2,5
135,6

U najvee potroae meda

spadaju Grci sa 1,6 kg po stanovniku, zatim Portugalci i
Nemci sa potronjom meda od

1,1 kg po stanovniku godinje.

O proizvodnji i potronji meda
u Srbiji pisano je u asopisu
br. 1.
13

Nuritivna vrednost meda

Prvi podaci o korienju
meda u ishrani datiraju 5.500
godine pre n. e. Indijci su pre
4.000 godina novoroenadima davali med kao hranu za
razvoj i jaanje nenog organizma. Egipanima je med sluio kao poslastica i kao sredstvo za odravanje lepote, a
upotrebljavali su ga i za balsamovanje. Stari Grci i njihovi
pesnici opevali su med kao
hranu bogova. Hipokratu, ocu
medicine, med je bio omiljeni
lek, dok Pitagora svoju duboku starost pripisuje upravo
medu. Rimljani koji su redovno pili medovinu, prinosili su
med kao beskrvnu rtvu svojim bogovima.
Dok ovek nije razvio
tehnoloki postupak dobijanja
eera iz eerne trske i
eerne repe, med je zauzimao
znaajno mesto u njegovoj
ishrani. Kako proizvodnja meda nije bila u dovoljnom obimu i nije zadovoljavala potranju, med je korien samo na
praznicima i u izuzetnim prilikama.

U svim definicijama meda

jasno je naglaeno da je on u
potpunosti prirodan proizvod.
Med je namirnica koja se moe koristiti direktno iz konice
i jedna je od retkih koja se ne
moe proizvesti na vetaki
nain.
Kroz brojna laboratorijska
ispitivanja tokom dugog niza
godina, utvreno je da med
sadri prirodne hranljive i
lekovite materije, koje imaju
ogromnu bioloku vrednost.
Njegova vrednost proistie pre
svega iz totalne odsutnosti
toksinih materija i perfektne
podnoljivosti ak i kada se
konzumira u veim koliinama. Prema proverenim nalazima fiziologa, biologa, nutricionista i drugih strunjaka, dnevni unos hrane odraslog oveka treba da sadri 10.048,3 J,
to je dovoljno za nadoknadu
iskoriene energije za obavljanje radnih aktivnosti i odravanje normalne funkcije organa, kao i za obnovu izumrlih
elija.
14

Da bismo ocenili hranljivu

vrednost meda u odnosu na
ostale namirnice koje se
najee koriste u ishrani, u

tabeli 2. prikazan je pregled

energetske vrednosti pojedinih
namirnica koje se koriste u
svakodnevnoj ishrani i meda.

Tabela 2. Energetska vrednost pojedinih namirnica i meda

R
Energ. vrednost
edni
Namirnica
Koliina
uJ
brij
1. Kravlje mlekao
1l
2.784,2
2. Govee meso
1 kg
5.568,4
3. Kokoija jaja
20 kom
6.657
4. Penini hleb
1 kg
9.085,4
5. eer
1 kg
16.328,5
6. Med
1 kg
13.188,4
Imajui u vidu visoko energetsku vrednost meda nesumnjivo je da se med moe smatrati
veoma hranljivom namirnicom. Ukoliko ovome dodamo
da glukoza meda brzo prelazi
u limfni sistem i putem krvi
brzo dospeva u tkivo, ime
pojaava rad miia, kao i da
med sadri ranije pomenute
vitamine i minerale neophodne
za izgradnju i funkcije organizma i da se u organizmu iskoriava 100 %, dolazi se do
zakljuka da je med zaista

idealna hrana. U tabeli 3. Prikazan je nutritivni sastav meda

u odnosu na dnevne potrebe
ljudskog organizma. Istraivanja su pokazala da unos ugljenih hidrata medom pre ili
tokom fizikog napora poboljava izdrljivost organizma
odravanjem nivoa glukoze u
krvi. Takoe, po zavrenom
fizikom naporu unos ugljenih
hidrata medom pozi- tivno
utie na resintezu gliko- gena
miia i na sintezu pro-teina u
miiima. Med zbog svoje
15

ruuje u fazi oporavka posle

treninga i to oko 1 g/kg TM
(telesna masa) u roku od 15
minuta po prestanku fizikih
aktivnosti.

brze svarljivosti i dobre asimilacije brzo nadoknauje potroene rezerve glikogena u

miiima pa se stoga prepo-

Slika 2. Vrcani med kao namirnica

tista u posebno tekim sportskim disciplinama kao to su:
biciklizam, boks, maraton i
dr Osim ovoga, med je i odlina hrana tokom i nakon umnog rada (hrana za mozak) pa
se preporuuje uenicima, studentima a i starijim osobama.

Poznati svetski treneri, naroito u SAD, daju sportistima

na 15 minuta pre nastupa 60
80 g meda (slika 2.), radi postizanja bolje izdrljivosti i
boljih rezultata. Ovakav nain
pripreme sportista pred nastup
naroito primenjuju kod spor16

Tabela 3. Nutritivni sastav meda u odnosu na dnevne potrebe oveka

Redni
broj

Nutri jens

1. Energ. vred.
2. Proteini
3. Masti
4. Ugljeni h idr.
Vitami ni
5. A
6. B1 (tiamin )
7. B2 (riboflav in)
8. Niacin
9. Pantotens kis.
10. Folna kiselina
12. B12
13. C
14. D
15. E (tokofero l)
16. H (b iotin)
Mi nerali
17. Ca
18. Cl
19. Cu
20. J
21. Mg
22. P
23. Na
24. K
25. Fe
26. Co
27. Zn

Jedinica
mere
J
g
g
g
I.U.
mg
mg
mg
mg
mg
mg
mg
mg
I.U.
I.U.
mg
mg
mg
mg
mg
mg
mg
mg
mg
mg
mg
mg

Pros.sadraj Pros. sadraj Preporuen

na 100 g
u kafenoj
dnevni unos
meda
kai.meda
(RDA)
1.256 1.340
0,4
/
80
/
0,0040,006
0,02 0,06
0,11 0,36
0,02 0,11
/
/
2,2 2,4
/
/
/
4 30
2 220
0,01 0,1
/
1 3,4
2 60
10 470
10
0,6 40
0,7 13
/
/

17

93,8
0,028
/
5,6

11.723
1 g/kg
/
/

/
0,00028
0,001
0,007
/
/
/
0,28
/
/
/
/
0,35
/
/
/
0,14
1,4
0,7
3,5
0,14
/
/

5.000
1,5
1,7
20
11
0,4
6
50
400
30
0,3
1.000
2
0,15
18
400
/
/
/
15
1.000
/
/

PELA
pele, a izgleda kao zolja. 3.)
Indijska pela (apis indica),
koja je u pola manja od nae
pele. 4.) Mala juno-azijska
(Apis florea). Manja je od
indijske pele. Inijska pela i
juno-azijska pela nisu
dakle ni od kakve praktine
vrednosti, jer su sasvim male
te sasvim i neznatnu koliinu meda skupe, a velika
juno-azijska pela opet, ma
da je vea od nae pele
radlice, neznatno sabere
meda svome pelaru. Ova
poslednja vrsta po kazivanju
putnika vrlo je pakosna,
opasna joj je aoka i ne da se
dimom niti im drugim
ukrotiti, ta vie ko pone
oko nje to raditi, ne samo da
e ga napasti nego e ga
vijati daleko. Tako je neki
oficir od njih stradao, kojega
su etir i po milje vijale i
izujedale, da su ga na
nosilima ljudi odneli. Sve tri
ove vrste pela ive u
istonoj Indiji i nemaju
praktine vrednosti ni po

Prof. Jovan ivanovi

Klasa insekata ima svoja
obeleja. Insekti imaju dva
pipka i est nogu. Telo im se
sastoji iz glave, nadgrudnika
i stranjega trupa. U celoj
ovoj klasi ne postaje iz jajeta
odmah savren insekt, nego
iz jajeta razvije se larva, iz
larve nimfa, pa tek iz nimfe
postaje savren insekt. U
klasu insekata spada i pela,
a u red imenoptera. Obeleje
je imenoptera to imaju etiri
koasta krila. Pela spada
familiji apida (apidae), a
rodu Apis, kojih ima etiri
vrste: 1.) Apis mellifica. 2.)
Apis dorsata. Ovo je velika
juno-azijska pela, koja je
mnogo vea i dua od nae
18

tome to imaju nagon da se

sele kao i ptice selice. Na
ptice selice utie zima, a na
ove pele kia, te kad udari
kia na njihove krajeve, one
onda ostave svoja gnezda sa
saem i isele se u druge
krajeve, gde ne pada kia.
Kad kia prestane, vraaju se
opet na svoja stara mesta,
gde su izvele sae. Iz ovoga
se vidi jasno, da od ovakvih
pela ne bi imali nikakve
koristi, jer one se ne brinu
kao naa pela to sabira
med i za zimu kad nestane
pae i kad ne uzmoe izletati
napolje, nego one sabiraju
samo koliko im treba za
hranjenje crvi, a kad kia
nestane, one se sele u druge
krajeve, gde mogu sabirati
med. U ovim krajevima nema zime, a pri tom bujna
paa, to sve ini da ove
pele ne moraju vie meda
sabirati nego to im treba za
hranjenje crvi. Iz svega se
ovoga vidi da poslednje ove
tri vrste pela nesu ni od
kakve praktine vrednosti,
zato emo uzeti na oko
poblie samo nau pelu
radlicu (apis mellifica) sa

njenim rasama i varijetetima.

Naa pela radilica deli se na
etiri klase:
1.) Tamna evropska pela
nazvana tako po tamnoj i crnoj
masti svojoj.
2.) arena evropska pela,
kojoj su na stranjem trupu
tela prva dva prstena uta, a
ostali je deo tela tamne masti.
3.) arena afrikanska pela.
Masti je skoro iste kao i druga
rasa.
4.) Tamna afrikanska pela,
koja je crne masti.
Rase ove razlikuju se jedna od
druge mau, veliinom i jo
drugim osobinama. Tako su
prve dve evropske rase osim
ovoga to smo kazali jo i
vee od druge dve afrikanske.
Svaka od ovih rasa deli se na
vie varijeteta. Nesu dakle svugde u jednoj rasi sve pele jednake, nego su razline po
spoljanjem svom obliku i po
unutranjim svojim svojstvima. Prvoj rasi pripadaju ovi
varijeteti: a.) Linenburka pela, crne boje. b.) Kranjska pela, tamne boje, dlaka beliastih
na stranjem trupu tela.v.)
Nemaka pela, tamne i crne
boje. g.) Donjoavstrijska pe19

la, koja nije tako crna kao

nemaka pela i koja ima dva
Prva crvenkasta prstena na
stranjem trupu tela. Osim

ovih varijeteta spominje se u

nauci dalmatinska, tajerska,
ugarska, banatska i poljska
pela.

Slika 1. Kranjska pela

Drugoj rasi pripadaju ovi
varijeteti: a.) Talijanska pela,
koja je izala vrlo na glas kao
vredna pela; ali njena je
vrednost vea za nauku, jer
njom se partenogeneza kod
pela dokazala. b.) Kiparska
pela, koja lii na talijansku
pelu, ali je vrlo pakosna i brzo
ujeda. v.) Grka pela sa
Himeta brega, poznata sa
Treoj rasi pripadaju varijeteti
ovi: a.) Misirska pela (apis
fasciata). b.) Afrikanska pela

(apis Adansonii) nalazi se u

unutranjosti
Afrike. Osim
ovih ima jo i drugih varijeteta,
koji pripadaju ovoj rasi. Od
etvrte rase nesu jo poznati
dosad nikakvi varijeteti. Izmeu
sviju ovih rasa i varijeteta
najveu praktinu vrednost
ima naa pela, poznata u
nauci pelarskoj pod imenom: banatska,
talijanska,
kranjska i ineburka, a u
najnovije doba i kiparska pela.
20

SAVREMEN, EFIKASAN I TIMSKI RAD JE

GARANCIJA ZA USPEAN RAZVOJ
PELARSTVA I U SUZBIJANJU BOLESTI
PELA U SRBIJI

mr Naum Bandov
tel. i faks: 022/506-676
E- mail: bandzov@neobee.net
22327 Maradik,
ul. Frukogorska br. 25

Analogno mom lanku

objavljenom u Beogradskom
pelaru br. 13/2002, eleo bih
sada da upoznam pelare sa
savremenim svetskim trendom
o uspenom suzbijanju bolesti
pelinjeg legla: AMERIKA
TRULE LEGLA, EVROPSKA TRULE, KRENO
LEGLO i VAROZA. Varozu
svrstavam u ovu grupu bolesti
jer 80-90% krpelja Varroa
Jakobsoni napada i razvija se u

zatovrenom leglu. Da sam

kompetentan da ovo piem
potvruje podatak da sam
farmaceut a 1990 g magistrirao na Biolokom fakultetu
u Beogradu pred petolanom
komisijom na temu "Higijensko ponaanje pela radilica u drutvima Apis mellifera carnica zaraenim amerikom trulei legla" i da do
dan danas radim na ovoj
problematici i aktivni sam
21

uesnik sa sopstvenim referatima na mnogim meunarodnim impozijumima i kongresima. (Split - 84, Zagreb - 86,
Skopje - 89, Ohrid - 90,
Sremski Karlovci - 94, Igalo
96. 35. Kongres Apimondije Antverpen - 97, 36. Kongres
Apimondije - Vankuver-99, 6
nternacionalna
konferencija
Azijske pelarske asocijacije
Bangalore - Indija - 2002. 38.
Kongres APIMONDIJE
Ljubljana 2003. Pored toga
moji rodovi su objavljeni u
nekoliko svetskih i evropskih
pelarskih asopisa. I na
asopis PELAR do 1995.
god. objavljivao je sve moje
poslate lanke bez prigovora.
Ti savremeni svetski trendovi
su usmereni ka tehnolokobioloko-preventivno-genetskim metodama suzbijanja
pomenutih bolesti, odnosno
Evropska unija danas takoe
zastupa bioloko - ekoloko
pelarstvo, to znai da jedemo ekoloki istu hranu gde
spadaju i nai pelarski proizvodi, a to znai da izbacimo
hemiju iz naeg pelarstva.
Ovakvo opredelenje Evropske
unije upravo datira od Splita

1984. god. a izrekli su ga

velika imena Svetske pelarske biologije, patologije, tehnologije kao to su dr Rutner,
dr Gnedinger, dr Bornek, dr
Van-der Leer, dr Riter, dr
Sulimanovi, dr Banoi, dr
Kruni, dr Kulinevi, dr
Konstantinovi i druga velika
svetska imena. Ja veliku zahvalnost dugujem pomenutim
strunjacima koji su me pravilno usmeravali, a za uzvrat ja
dajem skromni doprinos od
1984. god. u svetskom trendu
pelarstva, odnosno novom
mentalitetu XXI veka "Spasi,
sauvaj i dobi profit", nasuprot, konzervativnom mentalitetu XX veka "Uniti spali i
zakopaj". Taj zastareli koncept, na alost, kod nas jo uvek
zastupa samo Katedra za zarazne bolesti ivotinja i bolesti
pela Fakulteta Veterinarske
medicine u Beogradu. U to
smo se uverili na I Savetovanju o biologiji i zdravstvenoj zatiti pela odranom u
Beogradu 22.12.2001. godine.
Da bi se novi svetski trend
ostvario kod nas, neophodno
je potrebno brzo, efikasno i
timski, iskreno pristupiti ino22

posle rei "sa". Da li je to

napravio nenamerno, namerno
ili po neijem nalogu, to
ostavljam autoru na savest.
Ovakva formulacija za pelare
je vrlo neprijatna i opasna. U
Zborniku na mnogo mesta se
ponavlja "treba educirati
pelare o bolestima pela".
To je dobro, ali nigde nisam
proitao da i veterinari treba
da se educiraju iz pelarstva i
biologije pela. Mislim da mi
nauni radnici iz pelarstva
isto tako treba da educiramo
veterinare, kako pela, koja se
kao jedinka i pelinje drutvo
kao socijalni organizam bore
da suzbiju bolest i ozdrave bez
upotrebe lekova. Zato su
zajednika kordinacija i timski
rad, mnogo puta dokazali da
se tako postiu najbolji rezultati. Naalost kod nas pelarska i veterinarska nauka
dijametralno se razlikuju to
se tie bolesti pela.
Pelarska nauka i praksa
zadnjih 15 godina u svetu idu
velikim koracima napred, ali
naa Veterinarska sluba nije
to pratila zadovoljavajuim
tempom to su iskreno priznali, a napisano je to u

viranju zastarelih zakonskih

regulativa kao i njenom usaglaavanju. Pod usaglaavanjem podrazumevam injenicu
da imamo 3 dijametralno suprotna akta o suzbijanju ATL u
Srbiji:
Zakon o suzbijanju ATL,
Pravilnik
o
nainu
suzbijanja ATL;
Veterinarski prirunik o
suzbijanju ATL.
Navedena 3 zakonska
akta, danas vaea, stvarno su
najtetniji za nae pelarstvo,
jer doprinose daljem irenju
ATL, a pogotovo za nae
veterinare kojima je zakonom
dato pravo da se brinu o
zdravstvenoj zatiti pela.
tetnost se ogleda u tome, jer
se ne bave praktinim radom
sa pelama, a zakonske
propise tumae svaki po svom
nahoenju, to smo se takoe
uverili 22.12.2001. godine u
Zborniku plenarnih radova,
primera radi na str. 49 autor iz
Vet. stanice Blace citira take
iz Pravilnika, pa pod takom 2
navodi: "Unitavanje svih
zaraenih konica sa saem i
pelama". Pitam se zato je
ispustio re "nepokretnim"
23

naunih radnika koji se ne

bave pelarstvom ili ne poznaju dovoljno pelarstvo),
koji predlau, propisuju i
donose zakonske propise sa
druge strane.
Da bi doli do pravih reenja i rezultata neophodna je
koordinirana saradnja izmeu
ove dve suprotstavljene grupacije bazirana na pravim
naunim saznanjima, kako
svetskim tako i domaim, ime bi se pelarstvo Srbije vratilo u okvire Svetske pelarske
organizacije na ono mesto
koje smo imali do 1990. Godine, a bolesti pelinjeg legla
sveli na minimum.
Na kraju moram da kaem
da Pelarska organizacija na
svim nivoima, od pelarskih
drutava, udruenja, elarskih
zadruga, proizvoaa lekova
regionalnih, pokrajinskih i
Saveza Srbije nema koodiniran rad, i time je doprinelo da
se napravi odreen haos u
pelarstvu i u tumaenju
zakonske regulative u suzbijanju bolesti pelinjeg legla.
Posebno aopis Pelar i njegovi urednici, od 1996. godine
poeli su da vode svoju

zborniku plenarnih radova, u

uvodniku Predsednika Organizacionog odbora Dr. Stanimirovia.
Na II Savetovanju o lekovima za upotrebu u veterini
odranom u Igalu od 21.-24.
aprila 1996. godine u grupi za
Pelarstvo (predsedavali dr
Popeskovi i dr Mlaan) donet
je zakljuak da Katedra za
zarazne bolesti ivotinja i bolesti pela Fakulteta Veterinarske medicine i SPOS preduzmu aktivnosti i u najskorije
vreme predloe mere za
promenu zastarelih zakonskih
regulativa. Do dan danas nita
se nije uradilo u tom pravcu,
zbog neujednaenog i razliitog tumaenja i pristupa o
suzbijanju bolesti pelinjeg
legla. Takav odnos izmeu tri
katedre Fakulteta veterinarske
medicine u Beogradu kod
pelara i pelarske nauke postoji velika nedoumica kako
produiti dalje. Ona je predmet ozbilnih razgovora izmeu pelara praktiara, pelarskih strunjaka i naunih
radnika iz pelarstva sa jedne
strane i veterinarske slube
(veterinara i veterinarskih
24

posebnu politiku, cenzuriui

pojedine
lanke
naunih
pelarskih radnika i naprednih
pelara, koji su se odnosili na
suzbijanju bolesti pelinjeg
legla Tehnoloko biloko
preventivno genetskim metodama. Neobjavljivanjem tih
nauno praktinih radova
indirektno doprinose daljem
irenju zastarelog trenda 20
veka: "Uniti, spali i zakopaj".
Na kraju elim da kaem
svim pelarima i veterinarima
da ne zagovaram i ne propagiram nikakvo leenje zdravih
drutava, upotrebom lekova
protiv ATL ili preventive na
bazi lekova. To mi ne dozvoljava moj profesionalni apotekarski kodeks u humanoj medicini, a to ne radim ni u pelarskoj i veterinarskoj medicini. Takoe, to moje miljenje su mnogo ranije rekli i
napisala mnogo vea imena
od mene. Dr Vilson, autor
masne pogae sa Teramicinom. Na kraju svoje studije on
kae: "Zabranjeno je davati
masne pogae sa Teramicinom
zdravim drutima". Dr Alen iz
Kalifornije
takoe
kae:
"Pelar koji misli da lei ATL

lekovima bez da prati ta se

deava, bolest samo je maskira
i prikriva i jednog dana
"bomba" (ATL) koja se krije u
konici e eksplodirati.,,
To to je jedino tano, i
napisano je u svim mojim
nauno-praktinim radovima, i
u mojoj magistarskoj temi
koja je odbranjena na Biolokom fakultetu u Beogradu.
Jedan od zakljuaka glasio je:
"da je mogue suzbiti ATL
teholoko - bioloko preventivno - genetskim metodama".
Preventivno davanje lekova preporuujem iskljuivo
samo bolesnim drutvima kod
bolesti pelinjeg legla i to
samo 7 do 10 dana, i nita vie
od toga. Nikako ne preporuujem dugotrajnu preventivu
ni bolesnih, a kamoli zdravih
drutava jer time smanjujemo
imunitet, a to zahteva i puno
vremena, truda, rada i novaca.
Metode koje ja zastupam su
brze, efikasne, i jeftine. I jo
neto to je najvanije to su
zakonom propisane za konice
sa pokretnim saem. (veterinarski prirunik iz 1989 god.
taka 2) koji pretstavlja kode25

u gde su u posebnom poglavkju osane i bolesti pela.).

ks kako treba veterinari da

postupaju sa odreenom bole-

Biografija Bandov mr Nauma

Mr Naum Bandov je
penzionisani sanitetski potpukovnik po struci apotekar.
Zavrio je Vojnu sanitetsku
akademiju u Ljubljani 1962
god. sa poetnom slubom u
Vojnoj apoteci u Novom Sadu.
Od 1988. do 1990. god. radio
je Magistarski rad pod naslovom ,,Higije nsko ponaanje
pela radilica Apis mellifera
carnica L. zaraenih Amerikom trulei legla,, i odbranio ga aprila meseca 1990.
godine
pred
petolanom
komisijom na Biolokom
fakultetu u Beogradu i stekao
akademsko zvanje Magistar
PELARSTVA i biologije
pela sa prosenom ocenom
8,76. Pelarstvom poeo je da
se bavi 1964. god. sa jednom
konicom u Kruedolu, a
danas u Maradiku poseduje 50
proizvodnih drutava i 20 za
nauna istraivanja. Na pelinjaku poseduje Edukacioni
centar sa 40 mesta za sedenje
pelara kada dou na praktini

as. Autor je brojnih nauno praktinih i strunih radova.

Do sada je uestvovao na
svetskim kongresima APIMONDIJE (35-ti, 36-ti ) sa
sopstvenim nauno praktinim
radom u Antverpenu Belgija
1997. god. pod nazivom ,,Nov
metod suzbijanja Amerike
trulei legla primenje n na
pelinjaku od 56 pelinjih
drutava kod Rimskih aneva kraj Novoh Sada, koji je
raen timski i u saradnji sa
Vet. zavodom Zemun, Naunim institom za Veterinarstvo Novi Sad, Pokrainskom Veterinarskom inspekcijom iz Novog Sada i brojnih veterinara, u Vankuveru
Kanada 1999. god. sa nauno
praktinim radom ,,Tehnoloko Bioloko Preventivno Genetski metod suzbijanja Amerike trulei le gla.
Sa istim referatom 2002 god.,
uestvovao je na Kongresu VI
Aziske Pelarske Asocijacije u
Bangalore Indija na njihov
26

poziv. Sledee 2003. god.

uestvovao je sa tri sopstvena
Nauno praktina referata na
38. kongresu Apimondije u
Ljubljani Slovenija. Uestvovao je referatima i na
mnogim meunarodnim sipozijumima pod pokroviteljstvom ove svetske asocijacije
pelara: 3. Internacionalni
simpozijum Split 1984,
(prikazana slika u prolom
broju), Zagreb 1986., Ohrid
1990. u ijoj organizaciji je
uestvovao kao Pretsednik
strune komisije Pelarskog
saveza Makedonije i dr..
Bio je ukljuen od 1992.
do 2002. god. u rad Evropskih
i Amerikih donatorskih organizacija koje pomau zemljama u tranziciji, pogotovo u
Makedoniji i Bugarskoj u edukaciji o savremenom EKOLOKO BIOLOKOM PELARSTVU. Donatorska amerika vladina organizacija
ADF iz Novog Sada u okviru programa USAED Beograd prihvata 2002. godine
njegov BIZNIS PROJEKAT
o razvoju Bioloko ekolokog pelarstva za optinu
Inija za formiranje 20 malih

kunih pelarskih preduzea

koji je realizovan u Maradiku
2003. god..
Na simpozijumu o lekovima u Veterini, u organizaciji
Fakulteta Veterinarske medicine Beograd, odran 1997
godine u Igalu, bio je jedan od
pokretaa usvojene odluke o
izmeni zakonskih propisa,
kojima bi trebalo da se omogui nov pristup u suzbijanju
bolesti pelinjeg legla, manje
HEMIJE, a vie BIOLOGIJE,
GENETIKE I TEHNOLOGIJE, ali Katedra o zdravstvenoj
zatiti pela i SPOS do danas
nita nisu uradili, iako su bili
duni da to uine. Radovi Bandov mr Nauma su objavljivani u poznatim evropskim
i svetskim pelarskim asopisima i Zbornicima radova.
Posle penzionisanja, od
1992. god. Mr Naum Bandov
ivi u Maradiku, a 1999. god.
formirao je Udruenje pelara
MARADIK odnosno ponovo je aktivirao podrunicu
pelara ,,Maradik koja je
registrovana i delovala od
1955. god. u okviru Centralnog Udruenja pelara
27

Nastavio je sa nauno- istraivakim i praktinim radom u

izuavanju Biolokog ponaanja pelinjeg drutva i selekcija nae Matice Apis mellifera carnica, a posebno od
2005. na Ekotip ,,BANATSKA,, sa 2 uta prstena na
abdomenu uz finansisku pomo Pokrajinskog sekretarijata
za Poljoprivredu, umarstva i

vodoprivredu iz Novog Sada.

Priprema originalnu knjigu
,,BIOLOKO EKOLOKO
PELARSTVO,, i u svako doba spreman je da pelarima,
pelarskim manifestacijama,
redakcijama asopisa, pelarskim drutvima udruenjima, savezima i dravi Srbiji
pomogne svojim savetima i
znanjem.

28

LJUBAV, MLADOST, ZNANJE I

PELARSTVO KAO PUT DO USPEHA

Arsi Mile pelar

s. Klinovac 17521 Ristovac
telefon 062/428-283.

koja se bave pelarstvom koji

su potroaima i javnosti predstavili svoje proizvode.
Kao posetilac na sajmu
koji se profesionalno bavi radom na razvoju malih i srednjih preduzea i preduzetnika
panju mi je privukao mladi
izlaga pred kojim je bio
izloen med upakovan u
raznoj ambalai. Bilo je tu
meda upakovanog u plastinoj
ambalai razlite zapremine
od manjih pakovanja do pakovanja zapremine 0,720 l koju
su karakterisali plastini poklopci jarke ute boje. U

Nedavno je u Beogradu u
organizaciji Republike agencije za razvoj malih i srednjih
preduzea i preduzetnitva Republike Srbije, odran 7. Meunarodni sajam preduzetnitva pod nazivom "BIZNIS
BAZA" na kome su se predstavili: dravne institucije koje se bave pruanjem usluga i
strune pomoi malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima, veliki broj udruenja preduzenika iz raznih
krajeva Srbije i pojedini preduzetnici. Na sajmu je nastupilo tri izlagaa preduzetnika
29

nije zapoljen, ima 23 godine

a pelarstvom se bavi ve 3
godine. Porodica Arsi ima
dugu pelarsku tradiciju i
pelarstvo im predstavlja potencijalno jedini egzistencijalni
prihod. Otac Zoran, majka
Boica, sestra Milica i brat
Nikola pored sve pomoi,
ljubavi i panje kojom okruuju Mileta, prava su podrka u
njegovom strunom i uspenom radu da istraje u ovom
zahtevnom i po njemu nimalo
lakom poslu za poetnika.
Prvi lan familije Arsi
koji se bavio pelarstvom je
Miletov naalost pokojni stric,
koji je bio vredan, dobar i
zapaen ovek i pelar, veoma
omiljen u drutvu. Mile sa
velikim ponosom nosi strievo
ime, jer ga je po njemu i
dobio. Posle prerane smrti
Miletovog strica 1979. godine,
brigu o pelama preuzeo je
Miletov otac Zoran koji se
bavio pelarstvom do 1995.
godine kada su pele stradale
zbog bolesti. Pelinjak sa
dvadesetak konica nalazio se
u dvoritu pored porodine
kue tako da prva seanja
Mileta vraaju na pelinjak,

posudama se prepoznavao
med koji se razlikovao prema
poreklu, jer je bio spravljen od
raznih vrsta medonosnog bilja,
tako da su bile izloene razne
vrste monoflornog i poliflornog meda. Pored kvalitetno
izloenih proizvoda panju mi
je privuklo i to to je izlaga
bio veoma mlad za osobu koja
se bavi pelarstvom. Ukoliko
se na sajmovima moe rei za
nastupe izlagaa da su uspeni
i zapaeni onda se ovakav
nastup ve na prvi pogled
svrstava u takve. Nakon upoznavanja sa izlagaem uo
sam jednu interesantnu priu
iz koje se vidi kako i koliko
pelarstvo moe biti znaajno
u ivotu mladog oveka.
Mladi pelar je Mile
Arsi koji ivi i pelari u selu
Klinovcu u optini Bujanovac
a koje je udaljeno na petnaestak kilometara od Bujanovca
i Vranja. Ovo selo na Jugu
Srbije nalazi se i nedaleko od
manastira "Prohora Pinjskog"
u blizini graninog prelaza sa
Bivom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom.
Mile Arsi je po zanimanju inenjer umarstva koji
30

jer prvo to je ugledao u

ivotu su bile konice sa pelama. Pored konica i pela
Mile je i prohodao i odrastao,
jer su one obeleile prvih 10
godina njegovog ivota.
Dugo godina kod Mileta je
bila prisutna elja za pelama
koja je rasla iz godine u
godinu sve dok uz veliku
ljubav koju poseduje prema
njima nije sam doneo odluku
da pone da se bavi pelarskim poslom uz veliko zadovoljstvo koje ga ispunjuje.
Nakon opsenijih priprema i
sakupljanja materjala 21.04.2006. godine uoi Uskrsa na
Veliki petak kupio je prvu
konicu tipa DB. Ovaj dan
Mile e dugo pamtiti kao dan
kada je njegova davnanja
elja poela da se ostvaruje.
Nekoliko dana kasnije dobio
je i prvi roj to ga je posebno
usreilo. Nakon izvesnog vremena pelinjak je poeo da se
uveava i brojio je pet drutava to je Mileta uinilo, po
njegovim reima, najsrenijim
ovekom na svetu. Njegova
elja za napredovanjem gonila
ga je stalnim uveavanjem

pelinjaka ne tedei novac ni

sebe, znajui da e mu se
ulaganja vratiti jednog dana.
Danas Miletov pelinjak broji
30 drutva meu kojima su
najvie zastupljene Longstrot
Rutove (LR) konice a neto
manje i Dadan Blatove (DB)
konice sa kojima takoe
postie veoma dobre rezultate.
Trenutno proizvodi med i
vosak a u planu je proirenja
proizvodnje na sakupljanju
matinog mlea, propilisa,
polena, na proizvodnji selekcionisanih pelinjih matica,
prodaji rojeva i preparata na
bazi pelinjih proizvoda. Na
pitanje koji su mu planovi za
budunost, Mile kao ambiciozni mladi pelar odgovorio
je: -Planiram da u to kraem
roku uveam broj pelinjih
drutava na pelinjaku i to na
100 drutava, nadajui se da
e ova 2009. godina biti bolja
od prethodne o kojoj e se
dosta govoriti i koje emo se
nerado seati naroito mi,
pelari sa Juga Srbije, jer
imamo na raspolaganju manje
pelinje pae u odnosu na
druge delove nae Republike.
31

Slika 2. Mile Arsi na pelinjaku

Da bih proirio pelinjak
na 100 drutava znam da me
eka dosta rada, truda i
ulaganja za ta sam svakako
spreman i voljan. Takoe
mislim da i drava treba da
obrati malo vie panje pelarstvu kao grani poljoprivrede
ukoliko ima za cilj da ima
razvijeno i savremeno pelarstvo. Obzirom da je poznato
koji se proizvodi dobijaju od
pela i kakvu funkciju imaju
pele u ivotu oveka pre svega u ishrani, a da ne govorimo

o znaaju pele u opraivanju

biljaka. Naalost, moja zapaanja to se tie pelarstva su
ne tako dobra iz razloga to je
sve manje mladih pelara i to
je interesovanje za pelarstvo
sve manje. Zbog ovoga bih
preporuio elnicima pelarskih organizacija da malo vie
propagiraju pelarstvo i da
podstaknu odravanje sastanaka, predavanja sa konkretnom
tematikom, organizaciju pelarskih skupova i promocija,
kako bi to vie izazvali pa32

nju kod mladih. Za sve ovo o

emu govorim moe da poslui i moj primer. Uz interesovanje koje sam imao za
bavljenje pelarstvom angaovao sam se na projektu za
dobijanje donacija u vidu
opreme od nevladine organizacije "HELP" koja je realizovala svoj program na teritoriji
optine Bujanovac. Ova organizacija pomogla mi je tako
to mi je poklonila najsavremenije maine za rad sa
pelama na ta sam im veoma
zahvalan. Sa ovakvom opremom ve postiem velike
rezultate u pelarstvu i nastojau da pomo iskoristim na
najbolji mogui nain i istu
opravdam.
eleo bih da pozovem sve
pelare u Srbiji na saradnju i
ujedinjavanje, na uzjamno razumevanje i apsolutno poto

vanje i uvaavanje, jer samo

tako moemo ostvariti najbolje
i najvie rezultate i obezbediti
na opstanak kako bi se odrali, to smatram da je i najbitnije. U nadi i elji i uz veliko
isekivanje da ova 2009. godina bude to bolja i berietnija,
naprednija, zdravija i uspenija od prethodnih, srdano estitam Novu godinu svim
pelarima koje i pozdravljam
sa pelinjaka "ARSI" iz
Klinovca kod Bujanovca.
Nakon kratkog poznanstva
sa mladim pelarom Miletom
Arsiem rastao sam se uz
prijateljski stisak ruke i sa
eljama da stvarno uspe u
realizaciji svojih planova.
Svi koji ele da razmene
iskustva i blie upoznaju Mileta mogu ga kontaktirati putem
pisama i telefonom.
N. A.

33

AMERIKA
TRULE
PELINJEG
LEGLA

Jovan Ljubenkovi
Pelari kod nas smatraju
da su najpametniji i da je re
nauke u suprotnosti sa stanjem
na terenu. Meutim ovaj lanak piem prvo kao pelar pa
tek onda i kao strunjak iz
veterinarske struke. Jer pre ili
kasnije sva nauna otkria
nau primenu u naprednom
pelarenju.Pored brojnih problema sa kojima se susreu
pelari u ovom momentu, a na
koje mogu da utiu, jesu
zarazne bolesti pela od kojih
prvenstveno treba spomenuti
opaku trule legla (amerika
kuga pelinjeg legla), zatim
varozu, nozemozu, gljivine
infekcije i dr.. U naoj zemlji
prisutna je ve vie desetina

godina sa manjim ili veim

intenzitetom i smatra se da je
trenutno ima skoro u svim
optinama i regionima Srbije i
Crne Gore (urii i sar.
2001; Lauevi i sar. 2001).
Amerika kuga je veoma
kontagiozna bolest pelinjeg
legla, enzootskog karaktera u
poetku, koja kasnije svojom
upornou u odravanju i
laganim irenjem u pelinjaku
i okolini, dostie razmere
panzootije (urii i sar,
2001). Uzronik je bakterija
Penibacillus larvae koja ima
dve forme: vegetativna, pokretna forma i spore, nepokretna
forma.

34

Spore su veoma otporne i u starim konicama i sau

mogu ostati infektvne i preko
30 godina, a u kljualom
vosku na 125 C izdre 20
minuta.
Bolest je vezana iskljuivo za pelinje leglo i nastaje
unoenjem spora uzronika.
Infekcija nastaje unoenjem
spora per os, a nikada vegetativnim oblicima. Spore isklijavaju u vegetativne obilke i
nastaje oboljenje. Glavni prenosioci bolesti u konici su
pele negovateljice, koje deponuju uzronika u leglo.
Putevi prenoenja zaraze su
brojni i razliiti. Veliki znaaj
ima sam pelar, jer svojim
radom moe lako prenositi
zarazu u svom pelinjaku ali i
na druga podruja, seobom
pela, prodajom rojeva, pozajmicom pribora itd.. Takoe,
spore ovog mikroorganizma
moe mehaniki prenositi i
krpelj Varroa destructor, kao i
leptiri voskovog moljca.
U zaraenom drutvu
bolest napreduje dok se gotovo celo leglo inficira.

Takva zajednica nema

nikakvih izgleda i predstavlja
samo izvor infekcije. Zbog
otpornosti spora, leenje nije
dozvoljeno, iako postoje odredjeni podaci u tom pravcu i
mera predviena pravilnikom
ima potpuno opravdanje. Primer nam mogu biti Engleska i
Wels. Oni su pratili prisustvo
zaraze od 1942. godine pa do
danas. Do trenutka donoenja
zakona o unitavanju zaraenih drutava bolest je bila
iroko rasprostranjena. Medjutim protokom vremena i primenom stamping out metode oni su uspeli da svedu pojavu bolesti samo na pojedinane sluajeve (Waite, 2003).
Kliniku sliku uoavamo na poklopljenom leglu i to
u vidu promena boje, konfiguracije i inegriteta poklopaca
kao i na samom drutvu, koje
slabi i izostaju prinosi. Vide se
promene i u izgledu samog
legla koje je nekompaktno, tj,
ratrkano. Po skidanju poklopaca uoavaju se promene na
larvama, ija se boja menja
od belo sedefaste, sivoute,
35

tamnosmee do boje okolade

Larva, takoe, gubi jasni
srpoliki oblik, te se pretvara u
bezoblinu gnjecavu amorfnu
masu. Ubadanjem akalice ili
palidrvca u takvu larvu izvlae
se niti okoladne boje, duge i
po etiri do pet centimetara,
to je siguran znak da materijal treba odneti u labolatoriju
i tamo potvrditi dijagnozu. Sa
napredovanjem bolesti na dnu
elije se formira krasta veliine glave iode koja se teko
pomera sa dna elije. Proces
hidrolize (raspadanje uz gubitak vode) larve i njeno razlaganje do formiranja kraste
traje oko 2 meseca. Obolela
zajednica sve vie slabi i na
kraju postaje plen najezde
voskovog moljca i grabei
pela i izvor zaraze (slika 1).
Sigurna dijagnoza se postavlja
u labolatoriji
izolovanjem
specifinih spora uzronika.
Postoji nekoliko metoda za
dijagnostiku, od otkrivanja
spora u materijalu, preko

kultivacije mikroorganima, do
molekularnih metoda kojima
se mogu razlikovati i sojevi
mikroorganizma.
Diferencijalno dijagnostiki moe se
otkloniti sumnja na meinasto
leglo, kompleks blage trulei i
delimino varozu, obzirom na
slinosti u bolesti pela pelinje leglo smatra se zaraenim
klinikoj slici. Materijal za
dijagnostiku je ram obolelog
legla upakovan u hartiju.
Prema pravilniku o me rama
za suzbijanje amerike kuge
pelinjeg legla ako se klinikim pregledom utvrde promene karakteristine za tu
bolest, a dijagnostikim ispitivanjem utvrdi P. Larvae kao
uzronik ove bolesti.

Slika 1. Amerika trule

36

Slika 2.Klinika slika Amerike trulei

Dijagnostikom ispitivanju,
koje se vri u za to odreenoj
specijalistikoj veterinarskoj
organizaciji udruenog rada,
podleu sve pelinje zajednice
za koje se posumnja na zarazu.
Kontrolno dijagnostiko
ispitivanje na ameriku kugu
pelinjeg legla vri se u septembru ili oktobru, u svim pelinjacima u kojima je ta zaraza
utvrena. Ako se u pelinjaku
utvrdi amerika kuga pelinjeg

legla, naredie se sledee

mere:
1) zatvaranje zaraenog
pelinjaka;
2) unitavanje svih zaraenih konica sa nepokretnim
saem, zajedno sa pelama i
saem;
3) unitavanje svih dotraalih konica, bez obzira na tip
izrade, zajedno sa pelama i
saem;
4) unitavanje zaraenog

37

saa i pela iz zaraenih konica spaljivanjem i zakopavanjem, s tim da se pribor i konice dezinfikuju;
5) zabrana dranja pelinjih
zajednica bez matica i spreavanje rojenja pela u zaraenom pelinjaku;
6) dezinfekcija pelinjaka i
pelarskog pribora koji se
koristi pri izvravanju mera
nareenih u zaraenom pelinjaku odgovarajuim dezinfekcionim sredstvom ili, zavisno
od materijala, opaljivanjem.
U svim pelinjim zajednicama, u polupreniku od tri
kilometra oko zaraenog pelinjaka, vri se dijagnostiko ispitivanje na ameriku kugu
pelinjeg legla.
Smatra se da je amerika
kuga pelinjeg legla u zaraenom pelinjaku prestala ako su
sprovedene sve nareene mere. U tom pelinjaku mora se
izvriti kontrolno dijagnostiko ispitivanje dva meseca

posle sprovoenja nareenih

mera.
Najbolja mera preveniranja
ove bolesti je zgoj jakih pelinjih zajednica, auhtohtonih
ekogenotipova
medonosne
pele, sa izraenim higijenskim i negovateljskim ponaanjem, kao i potovanje biolokih potreba medonosne
pele kao ivog bia (Stanimirovi i sar. 2002., 2003.).
Na kraju bih zakljuio da
pelar ne mora biti kriv za
nastanak bolesti, meutim on
je direktno odgovoran u
pokuaju da bolest sakrije,
samostalno lei i ne obavesti
nadlene veteinarske institucije. Ako blagovremeno prijavi bolest ima pravo na
nadoknadu tete. Meutim i
bez nadoknade, smatram da bi
trebali da gajimo pele a ne
bolest i da je jeftinije unititi
jedno drutvo nego jedan
pelinjak.

38

BILJNA APOTEKA
leenje matinjakom
(Melissa officinalis L.)

Jovana Arsi, student 4. godine

Prirodno matematikog fakulteta u
Niu odsek biolog ekolog.

0,4 %. U praksi se uglavnom

razmnoava iz rasada. Sadnja
matinjaka obavlja se u jesen i
prolee. Zavisno od razmaka
izmeu redova i biljaka, za 1
ha je potrebno 50 60 hiljada
komada rasada.
U toku vegetacije primenjuju se odgovarajue agrotehnike mere, zatita od bolesti i prihrana. Kosi se 2 3
puta u toku godine. Prinos je
2 3 t suvog lista po hektaru u
drugoj godini, odnosno 4 6 t
nadzemnog dela (herbe).
List matinjaka (Melissae folium) prikuplja se u

Matinjak spada u
medonosno bilje i poznat je
svakom pelaru ali ga treba
posmatrati i kao biljku koja se
sve vie uvodi u poljoprivredno plantanu proizvodnju.
Obzirom na lekovita svojstva i
primenu matinjaka u fito
terapiji svakako treba proiriti
saznanja o ovoj biljci.
Kao samonikla biljka
matinjak raste skoro u svim
krajevima. Viegodinja je
biljka visine do 80 cm. Koristi
se cela biljka a posebo lie
koje sadri eterino ulje od 0,1

39

nja vri se izdvajanje listova

pomou reeta tako da se granice odbacuju. Sadraj etarskog ulja u listu matinjaka
kree se od 0,02 0,2 %

fazi belih latica na cvetovima

na samom poetku cvetanja
tako to se skidaju vrni delovi
biljke. Sui se u hladu na promaji ili u sunici. Nakon sue-

Slika 1. Matinjak (Melissa officinalis)

40

g prelije se sa 150 ml kljuale

vode i ostavi se u poklopljenom sudu 15 min a potom
procedi i ne zaslauje. Preporuuje se doziranje od 3 4
oljica u toku dana pre obroka
i spavanja. Ukoliko se aj zaslauje medom konzumira se
posle obroka.
Matinjak se koristi i u
terapiji za spoljnu upotrebu i
to za ispiranje, obloge i komprese. Za spoljnu upotrebu
priprema se aj jae koncetracije sa 5 g suvih listova i
100 ml kljuale vode. ajem
ispirati bolna mesta, a gusta
masa preko iste gaze koristi
se kao obloga, naroito kod
migrenoznih napada, reumatizma i neuralgija. Korienje
aja matinjaka u terapeutske
svrhe (za unutranju i spoljnu
upotrebu) pripremljenog na
naveden nain do sada nije
izazvalo neeljena delovanja.

kod nekih selekcioniranih sorti

u paniji ovaj sadraj kree se
i do 0,8 %.
Delovi matinjaka sadri do 250 razliitih sastojaka
od ega do 14 % ruzmarinske
kiseline, zatim hlorogensku i
kafensku kiselinu, triterpene i
flavonoide.
Matinjak u Srbiji ima
dugu tradiciju upotrebe. Koristi se kao karminativ, antispazmodik, dijaforetik, sedativ, antimikrob i nervinum.
Koristi se kod neuroza digestivnog trakta, psihovegetativnih
bolesti srca i migrene. Njegovo delovanje prepisuje se visokom sadraju ruzmarinske kiseline. Zbog prisustva labiat
tanina ima virustatike efekte
posebno na viruse herpesa.
Matinjak se koristi
kao aj pripremljen na sledei
nain: Osuenih i usitnjenih
listova matinjaka mase 1 2

41

ISTINITE PRIE
Pele u friideru
Duko se dugi niz godina
spremao da nabavi pele i
ozbiljnije se posveti pelarstvu. Mala penzija i brojne
finansijske obaveze su ga
spreavale da tu svoju ljubav
ostvari. Bog je reio da mu
pomogne, pa jednog lepog,
letnjeg dana, dok je Duko sa
suprugom pio kafu na terasi,
roj se uhvati za kajsiju ispred
kue. Duko se prekrsti,
zahvali bogu i bre bolje strese
roj u kartonsku kutiju. Konicu nije imao, niti para da je
kupi. Panju mu privue stari
friider u upi. im ga je
ugledao znao je da je to konica za njegov roj. Postavio je
friider na lea, vrata su bila
odozgo tako da nije morao da
pravi poklopnu dasku, niti
poklopac. Izbuio je otvor na
stranu da bi pele izlazile i
ulazile u friider. Bio je namajstoriav, pa je rastrugao stare

letve i prema unutranjim me

rama friidera napravio ramove. Nabavio je satne osnove,
postavio ih u ramove, pa sve
to u friider. Odmah je prebacio roj iz kutije u friider.
Duko je po ceo dan sedeo
pored friidera i gledao kako
pele izlaze, ulaze i donose
polen. Dua mu je bila ispunjena, bio je srean. Roj je
lepo napredovao, obezbedio
dovoljne zalihe hrane za zimu
i dobro prezimio. Naredne
godine pele iz friidera su
dale etrdeset kilograma meda
i pustile dva roja.
Danas Duko ima desetak
drutava u drvenim konicama, ali jos uvek uva pele
u friideru, one su uvek zdrave, daju najvie meda i najdrae su mu.
Autor teksta
Dragoslav Ili e
42

PELARIZMI
- Ma kakvi afrodizijaci,
stimulansi i kakvi vrazi, od
meda i oraha bolje vijagre ne
trai.
- Ima godina kada
pelarima upadne sekira u
med, ali ova 2008. je samo za
sekiranje.
- Pelari i pele e ove
zime sa grejanjem probleme
da imaju. Pelari zbog visoke
cene i nestaice gasa, a pele
zbog nedostatka meda.
- Ovo mora da zna budui
tata, da bi sestra dobila brata
treba da se konzumira seksi
salata, da sini svetlost dana
ugleda, budui tata treba da
jede orahe i meda.
- Pelar ima dve velike
ljubavi: pele i enu. Leti
prilegne na posao oko pela a
u toku zime na posao oko
ene.

- Stipe Mesi je uspeno

izvrio zadau unitavanja
Jugoslavije, a Dr Meda jo
uspenije izvrio zadau unitavanja srpskog pelarstva.
- Medvedu ljivku je bila
dopunska delatnost pljakanje
pelara, a sada je peenje rakije ljivovice.
- Meda Pejanko se hvali
da ima dvesta konica. Zaboravio je da kae da samo u dve
ima pele. U ostale su se uselile ose. Ne zamerite mu, on ne
razlikuje ose od pela.
- Medvedica Milkica trenutno ureuje listove kiselog
kupusa u erpi. Nala je najzad
sebe. To joj bolje ide od ureivanja listova novina.
- Dr Medi otac zavrio
fakultet da lei ljude, a on lei
pele. Dobro je, bolje da
stradaju pele nego ljudi.

Branko Anti Gulit

Dragoslav Ili e

43

NAIVNA PELARSKA POEZIJA

MOJA PELA MALA
Moja pelo mala to si
stala?
Na livadi eka te slava.
U umi i u dolu,
Pored tebe mene zovu,
U grudima imam bol,
gledam brda, gledam dol,
zato urim na uranak
da obiem proplanak.
U slastima soka cvea
Mene nosi prava srea.
Moja pelo mala to si
stala?
_____________________

Todorovi Sreten Ceka

Selo Jastrebac,
Vlasotince
________________________

V IC
- Dr Meda e na to: - Pui
i uti, ako ne, dau nekom drugom, vidi da mnogi ekaju u
redu.
D. I.

Meda Spasulje pui ga Dr

Medi, pa ree:
- Dr Medo, ajde i ti malo
meni, zna da smo se
dogovorili, malo ja tebi, malo
ti meni.
Dr Meda odgovori: Dogovor vie ne vai.
- Daj bar malo da se
odmorim, ne mogu vie, bole
me usta.
44