Ikona i podobije u antropologiji Svetog Grigorija Niskog

Dra`en N. Peri}
U~ewe Svetog Grigorija Niskog o ~oveku je posebno zanimqivo
zbog toga {to je raznovrsno. Istina, to jo{ uvek nije potpuno iscrpna
pravoslavna antropologija, ali je Sveti Grigorije dotakao niz tema koje
}e se vi{e puta postavqati pred svetoota~kom mi{qu. Sveti Grigorije
Niski sasvim jasno u~i da Bog stvara ~oveka i da ga poziva ka poznawu
Sebe (tj. Boga), kako bi bio prijateq Bo`iji i delio wegovo bla`enstvo.
Logos Bo`iji stvara ~oveka po ikoni i podobiju Svojem usled preobiqa
Svoje qubavi, s ciqem da ga u~ini pri~asnikom bo`anstvenih dobara i
`ivota ve~noga 1 .
Svojstvo ~ovekove prirode je okretawe ka Bogu, prvom Uzroku
bi}a. Ovo okretawe i stremqewe ka Bogu ne samo da osigurava wegovo
postojawe, nego ga razvija i izgra|uje. ^ovek je su{tinski razli~it od
svih ostalih stvorewa. On je izvan i iznad wihovog niza.
Ako se u stvarawu svega vidqivoga mo`e primetiti stvarawe
odjednom, odnosno na jednu zapovest Bo`iju, prilikom stvarawa ~oveka
prime}uje se ne{to sasvim drugo. Stvarawu ~oveka prethodio je savet i
Umetnik koji kroz skicirawe re~ima predizobra`ava budu}e stvorewe i to kakvo ono mora biti, i kakvog }e praobraza (arhetipa) nositi
podobije... 2 . Svetvorac je jedino stvarawu ~oveka pristupio obazrivo, da
bi i ve{tastvo prilagodio wegovoj gra|i, i da bi wegov oblik upodobio
lepoti praobraza, da bi predlo`io ciq radi kojeg }e biti stvoren, da bi
stvorio prirodu koja }e mu odgovarati i prili~iti wegovom dejstvovawu,
kao {to i zahteva predstoje}i ciq... 3
Posle ovoga nije te{ko shvatiti koliku va`nost Oci pridaju
~oveku. On je kruna stvarawa, sve{tenik slovesne i car vidqive
tvorevine. ^ovek, naravno, nije veliki pred Bogom, ali nije ni mali pred
svetom. On je u malom veliki. Predstavqa vozglavqewe tvorevine, pa se
stoga neki Oci ne ustru~avaju da mu pridaju stoi~ki termin
mikrokozmos , koji u wihovoj misli, prirodno, gubi svaki trag
panteisti~ke obojenosti. Kod Otaca ~esto susre}emo iskaz da je ~ovek
mikrokozmos, kao proizvod prirode on u sebi sumira elemente
celokupnog sveta. Ali ti elementi posle ~ovekovog pada i
protivprirodnog izopa~ewa nalaze se u wemu i u okolnom svetu u stawu
fragmentarnosti i razdeqenosti. ^ovek je mikrokozmos u smislu da
predstavqa grani~nik koji spaja ~ulnu i duhovnu kategoriju postojawa, i
posle pada sara|uje na wihovom ponovnom povezivawu. Ostaju}i, me|utim,
i posle pada li~no bi}e, logi~ka psihosomatska ipostas, ~ovek zadr`ava
sposobnost da u svojoj li~nosti dinami~ki ostvari jedinstvo sveta - da
sumira logos sveta u li~ni odgovor na priziv Bo`iji, na zajednicu i
odnos tvarnoga i netvarnoga. ^ovek je prizvan da objavi sveop{ti logos
sveta kao li~ni logos slavoslovqa koje stvorewe upu}uje Tvorcu; da
1

Grigorije Niski, Velika katihetska re~ 5, PG 45, 21BC.

Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 3, PG 44, 133C.
3
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 3, PG 44, 136A.
2

energiji, koja sa~iwava svet, da pravi smer i zamah ka wenom

egzistencijalnom kraju. Zbog toga, prema re~ima Novoga Zaveta: `arkim
i{~ekivawem tvorevina o~ekuje da se jave sinovi Bo`iji... sa nadom da }e
se i sama tvar osloboditi od robovawa propadqivosti na slobodu slave
dece Bo`ije, jer znamo da sva tvar zajedno uzdi{e i tuguje do sada (Rimq.
8, 19-22) 4 .
^ovek je mikrokosmos u smislu da predstavqa grani~nik koji spaja
~ulnu i duhovnu kategoriju postojawa, i posle pada sara|uje na wihovom
ponovnom povezivawu. Me|utim, on je i ne{to vi{e od svega toga: on je
stvorewe koje poseduje takve mo}i da {iri svoju ipostas izvan kategorija
prostora i vremena, s one strane po~etka i kraja - da dostigne do trona
Bo`ijeg 5 .
^ovek po Sv. Grigoriju Niskom predstavqa najve}i stupaw
tvorevine. U prologu svoga dela O stvarawu ~oveka nagla{ava
uzvi{enost ~oveka u odnosu na sva ostala stvorewa: Jer nijedno drugo
bi}e se ne upodobquje Bogu osim ove tvorevine, tj. ~oveka 6 . A u tre}oj
glavi istog dela podvla~i razliku ~oveka od sve ostale tvari govore}i:
Sve se to jednom re~ju privodi u bi}e... jedino je Svetvorac stvarawu
~oveka pristupio obazrivo, da bi i ve{tastvo prilagodio wegovoj gra|i,
da bi i wegov oblik upodobio lepoti praobraza 7 . Na taj na~in ~ovekovo
dostojanstvo i posebna va`nost se nalazi u tome {to je stvoren po ikoni
i podobiju Boga. U tome je dakle ~ovekova veli~ina da je po ikoni
(obrazu) prirode Stvoriteqa, a ne u wegovoj sli~nosti sa stvorenim
svetom.
Hri{}ansko u~ewe o ~oveku da bi ozna~ilo su{tinu ~oveka na
druga~iji na~in od onog koji je upotrebqavala jelinska filosofija
zasniva se na stavu: ~ovek je stvoren po ikoni i podobiju Bo`ijem .
Hri{}anska antropologija je tako od samog po~etka nastojala i
insistirala na tome da je ~ovek stvoren po ikoni i podobiju Bo`ijem.
Ovo stanovi{te, odnosno izraz, predstavqen je od prvog trenutka u
Starom Zavetu, u Kwizi postawa, u pri~i o stvarawu. Mnoga tuma~ewa su
data ovom izrazu. Bez obzira na ta tuma~ewa jedno treba da bude sigurno:
kada govorimo o ikoni i podobiju Bo`ijem , treba da se neminovno
(neizbe`no) odnosi na ne{to {to karakteri{e Boga na jedan iskqu~iveksluzivan na~in. Ako je ono po ikoni Bo`ijoj ne{to {to se nalazi
izvan Boga, tada se ne radi o ikoni Bo`ijoj. Na taj na~in ovde govorimo o
ne~emu svojstvenom Bogu, a ne stvorewu.
Ovo nas upu}uje da tra`imo ikonu-obraz Bo`iji u ~oveku
iskqu~ivo u onim karakteristikama, svojstvima i na onoj strani wegovog
bi}a kojom se razlikuje od prirode, tj. u wegovoj razumnoj (slovesnoj)
strani, u umu. Zajedno sa tim ikona pretpostavqa i odblesak: ikonom
Bo`ijom u ~oveku ima biti priznato sve {to odslikava Bo`anska
savr{enstva, tj. sva sveukupnost dobara koja su polo`ena u ~ovekovu

Hristo Janaras, Azbu~nik vere, Beseda, Novi Sad 2000, 76-77.

Panajotis Hristu, Tajna Boga - Tajna ~oveka, Beograd 1999, 198.
6
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka, PG 44, 128A.
7
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 3, PG 44, 136A.
5

prirodu 8 . Na pitawe, dakle, {ta je ikona Bo`ija u ~oveku Sveti

Grigorije nam govori da je to u stvari u~e{}e, zajedni~arewe ili
participacija u svim bo`anskim dobrima 9 . Svetiteq Niski nam govori
da je, svakako, veliki niz tih bo`anstvenih dobara kojima je Bog obdario
~oveka i da se, svakako, ne mo`e tako lako obuhvatiti nekim brojem.
Zbog toga je Re~ (=Logos) Svojim glasom sveukupno ozna~ila sve to,
govore}i da je ~ovek stvoren po ikoni Bo`ijoj. To je isto kao da je re~eno
da je ~ovekovu prirodu stvorio kao pri~asnu svakom dobru. Jer ako je Bog
puno}a dobara, a ~ovek Wegova ikona, onda je ikona podobna praobrazu
(prototipu, prvoliku) i u tome {to je preispuwen svakim dobrom 10 .
Od svih ovih dobara, svojstava i karakteristika koje se uop{te
pridaju izrazu po ikoni Bo`ijoj u antropologiji Svetog Grigorija
Niskog ove ~etiri su po na{em mi{qewu, najbitnije:
a)
Um koji predstavqa nosioca ikone-obraza Bo`ijeg u
~oveku i sa~iwava duhovnu prirodu ~oveka.
b)
Samovlasnost - sloboda voqe, koju Grigorije karakteri{e
kao najboqe i najdostojanstvenije.
v)
Qubav, nedostatkom koje bi se izmenila jasno}a ikoneobraza Bo`ijeg.
g)
Li~nost, ~ovek kao celina, a ne samo jedan od wegovih
delova, ili jedna od wegovih funkcija.

Um - ~ovekova duhovna, umna priroda

Po u~ewu Svetog Grigorija Niskog nosilac bo`anske ikone u
~oveku je um, odnosno duhovna, umna priroda ~oveka. Tijelo nije u
mogu}nosti da ima tu ulogu zbog toga {to je Bog prevashodno umna i
duhovna priroda. Um koji je stvoren kao ikona Najprekrasnijega
(Najboqega) 11 odnosno Boga, ne izjedna~ava se sigurno sa Bo`anskim
arhetipom, pored toga {to mu je su{tina umna, ve} u~estvuje u bogolikoj
blagodati i zajedni~ari u dobrima arhetipa. Jer je Tvorac svom
stvorewu podario bogoliku blagodat, daju}i svom obrazu podobije svojih
sopstvenih dobara, onda je sva dobra, osim uma i rasu|ivawa
(razboritosti), od svoga izobiqa dao ~ove~ijoj prirodi. A za um i
rasu|ivawe se ne mo`e re}i da ih je samo i jednostavno dao, nego ih je
predao ili preneo, stavqaju}i u svoju ikonu ukras svoje sopstvene
prirode 12 .
Ikona Bo`ija jeste dinami~ki faktor koji dozvoqava pove}avawe
i umawivawe, koji poseduje ve}u ili mawu ta~nost ili punotu. Ikona je
utoliko boqe ostvarena i projavqena ukoliko ~ovek punije odra`ava
Bo`ansko savr{enstvo, ukoliko se punije pokazuje kao odraz bo`anske
8

Vidi protojerej Georgije Florovski, Isto~ni Oci IV veka, prev. prezviter Milivoj R.
Mijatov, Manastir Hilandar 1997, 163.
9
Vidi Hans urs von Balthasar, Presence and Thought. Essay on the Religious Philosohy of Gregory of
Nyssa, (Trans. by Mark Sebanc), Ignatius Press San Francisco 1995, 113.
10
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 16, PG 44, 184B.
11
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 12, PG 44, 164A.
12
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 9, PG 44, 149B.

prirode. Tada se bogolikost otkriva u sveukupnom ~ove~ijem sastavu iz

wegove sredi{wosti, iz uma.
Ikona-obraz je samo dotle uistinu obraz dok ne bude li{en ne~ega
od onoga {to je poznato u praobrazu. U onome, me|utim, u ~emu otpadne od
podobija (sli~nosti) prototipu (praobrazu), on u tom delu vi{e nije
obraz. Saglasno tome, ako u onome {to se sozercava u Bo`anstvenoj
prirodi postoji nepojmqivost su{tine, sasvim je nu`no da se i u wenom
obrazu na|e podra`avawe praobrazu. Dakle, ako bi se priroda obraza
mogla pojmiti, a praobraza bila iznad poimawa, onda bi takva suprotnost
onoga {to se u wima sozercava razobli~ila pogre{nost obraza. Me|utim,
kako priroda na{eg uma izmi~e poznawu, i kako je to po obrazu
Stvoriteqa, to pouzdano zna~i da ima sli~nosti (da ima podobije) sa
Prevashodnim, i da svojom nespoznatqivo{}u izobra`ava nepojmqivu
Prirodu 13 .
Ikona Bo`ija u ~oveku pretpostavqa wegovu `ivu povezanost sa
Bogom, upodobqavawe Bogu. Jer jedino kroz takvo upodobqavawe ~ovek
postaje pri~esnik Bo`anskih dobara 14 . Um sve dok je pri~astan
Prvoobrazu (koliko mu je samo mogu}e), kao sazdan po ikoni Najboqega, i
sam prebiva u krasoti. Ukoliko se pak samo unekoliko udaqi od tog
podobija, on se li{ava te lepote (krasote) u kojoj se nalazio. Um se
ukra{ava podobijem prvoobrazne lepote, sli~no ogledalu koje u sebi
izobra`ava crte onoga {to se u wemu vidi 15 . I krasota uma se odra`ava
u ~itavom ~ove~anskom sastavu: U svemu se srazmerno odvija op{tewe sa
istinskom krasotom. Posredstvom uzvi{enijeg ukra{ava se ono {to mu
neposredno sledi 16 . U izvesnom smislu, biti ikona Bo`ija zna~i `iveti
u Bogu, imati mogu}nost i za~etak toga `ivota, mogu}nost da se bude
prekrasan. Ta mogu}nost se izra`ava u odre|enim svojstvima ~ovekovog
bi}a. I to pre svega u samovlasnosti, tj. u slobodi.

Samovlasnost - sloboda voqe

Sloboda ozna~ava nevezanost nikakvom prirodnom silom,
sposobnost samodelatne odlu~nosti i odabirawa. Sloboda je neophodni
uslov vrline. Jer vrlina jeste ne{to neprinudno i dobrovoqno. Ono {to
je prinudno i protiv voqe ne mo`e biti vrlina 17 . Vrlina je odgovor na
priziv, dobrovoqni krst, potvrda ~ovekove slobode u Bogu, a ne neki
kategori~ki imperativ autonomije. Ona je li~ni odgovor na poziv na
upodobqavawe, na usavr{avawe, s tim da Bog nikad ne prinu|uje ~oveka da
slepo i bespogovorno sledi Wegovu voqu u gor~ini prisilne discipline
i ropskog poslu{awa. Bog ne}e prijateqa pod prisilom, na silu, nego
13

Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 11, PG 44, 156AB.

Vidi J.T. Muckle, The Doctrine of St. gregory of Nyssa on Man as the image of God, Medieval
Studies, vol. VII, Toronto 1945, 56 i daqe. Vidi tako|e i Gerhart B. Lander, The philosophical
Anthropologie of Saint Gregory of Nyssa, Dumbarton Oaks Papers Number Twelve, Cambridge
Massachussets 1958, 63 i daqe.
15
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 12, PG 44, 161CD.
16
Isto.
17
Sr. Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 16, PG 44, 184B.
14

podvi`nika u vrlinama. A vrlina nastaje iz dobre i slobodne voqe, a ne

iz nu`de 18 . Osobina vrline i dobra je sloboda i odbacivawe
pot~iwenosti bilo kakvoj prirodnoj ili moralnoj nu`nosti. Vrlina je
stvar slobode, budu}i da pod prinudom i prisilom nije mogu}a. Tako
podvig, sve ono dobro, istinito i vrlinsko jeste ono {to biva u slobodi i
qubavi, ono dakle, {to se ne pot~iwava nikakvom zakonu i ne povezuje sa
nasiqem, {to ne opoziva li~nu jedinstvenost i li~ni dar.
Mogli bismo re}i da je vrhunac blagosti i dobrote Bo`ije da
dobro postane upravo slobodom na{a sopstvenost, ne samo da je zasejano u
nas zajedno sa na{om prirodom u vidu svih onih dobara kojim je Bog
obdario ~oveka, nego treba da postane na{e htewe, na{a `eqa i
stremqewe na{e slobode, da bi ~ovek mogao da nasledi vi{wu slavu radi
podviga i da bi primio ono ~emu se nada kao nagradu za svoju vrlinu i
podvig, a ne samo i iskqu~ivo kao dar Bo`iji.
Sveti Grigorije Niski o tome ovako govori: Savr{eni vid
dobrote se sastoji u tome da privede ~oveka iz nebi}a u bi}e (doslovno
postojawe) i da u~ini da ne oskudeva u dobrima. Kako je veliki taj niz
dobara, ne mo`e se lako obuhvatiti brojem. Zbog toga je Logos-Re~ Svojim
glasom sveukupno ozna~io sve to, govore}i da je ~ovek stvoren po ikoni
Bo`ijoj. To je isto kao da je re~eno da je ~ovekovu prirodu stvorio kao
pri~asnu svakom dobru. Ako je Bog puno}a dobara, a ~ovek Wegova ikona,
onda je ikona podobna praobrazu (prototipu, prvoliku) i u tome {to je
preispuwen svakim dobrom 19 .
Bog stvara ~oveka da bi mogao da u~estvuje u svim wegovim dobrima
i zbog toga je na~inio ~ovekovu prirodu pri~asnu svakom dobru, svakako
ne li{avaju}i ga najboqeg i najdragocenijeg (najdostojanstvenijeg) od
svih dobara, a to je blagodat slobode i samovlasnosti 20 . Jer ako bi
nu`nost, na bilo koji na~in, bila gospodar ~ovekovog `ivota, onda bi
ikona-obraz (Bo`iji) bio ola`wen u tom posebnom delu 21 . Na taj na~in
sloboda (samovlasnost) je su{tinski deo ikone Bo`ije 22 . Bez slobode
~ovek ne bi mogao ni na koji na~in da li~i odnosno da bude nalik Bogu,
jer u tom slu~aju bi morao da se nalazi pod upravom nu`nosti. U palom
stawu postojawa, sloboda je poprimila zna~ewe mogu}nosti izbora
izme|u dve ili vi{e datih mogu}nosti, te je tako zadobila poprili~no

18

Sr. Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 16, PG 44, 184B.

Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 16, PG 44, 184B.
20
Grigorije Niski, Velika katihetska re~ 5, PG 45, 24C
21
Isto.
22
Bog je u stvari hteo da mu do|emo u zagrqaj sa na{om qubavqu i slobodom na{e voqe,
dakle nikako nasilno, ve} slobodno, iz qubavi, dragovoqno. Ovu realnost ~ovekove
slobode darovane od Boga sam Bog do kraja po{tuje kao jednu trajnu osobinu svake qudske
li~nosti. Sloboda je prostor li~noga susreta sa samim Trili~nosnim Bogom. Me|utim,
ona se danas posmatra prvenstveno kao autonomija, autarhija, i sve se ~ini kako bi se
oslobodila svih spoqa{wih ograni~ewa. Odbacuje se Bo`ija voqa i bo`anska blagodat.
Mada bi mogli najsmelije progovoriti i re}i da Bo`anska voqa ni u ~emu ne ukida niti
ograni~ava slobodu ~oveka, nego naprotiv, po{tuju}i ~oveka do krajwih granica, mogli
bismo re}i da se pritom sama Bo`anska voqa ograni~ava. Kao da postoji neko
snisho|ewe i pra`wewe same Bo`anske qubavi i slobode. Kao da Bo`anska sloboda i
qubav same Sebe ograni~avaju po{tovawem tvarne slobode, radi qubavi svoje prema
~oveku.
19

eti~ki sadr`aj (zna~ewe). Me|utim, prvenstveni i istiniti smisao

slobode nalazi se u wenom ontolo{kom sadr`aju. Ontolo{ka sloboda, za
razliku od eti~ke, podrazumeva da je postojawe ~oveka ve~no i da je izraz
wegove voqe, slobode, tj. da nije uslovqeno ni prirodnim ni bo`anskim
zakonima.
Sa druge strane, ono {to je izvan slobode nema razuma. Ukoliko
prestane da dejstvuje slobodno, slovesna i razumna priroda ujedno gubi
dar razumnosti tj. dar razlikovawa i prosu|ivawa. Najzad, kad bi neka
neophodnost ovladala ~ovekovim `ivotom (prirodom), sa te strane bi
obraz izgubio sli~nost, i tom nepodudarno{}u bi se udaqio od
Prvoobraza. Jer, kako bi se priroda, koja je pot~iwena i porobqena bilo
kakvim neophodnostima, mogla nazvati obrazom carstvene prirode.
O~igledno je da Sveti Grigorije Niski daje zaista veliki zna~aj
samovlasnosti odnosno slobodi ~ovekovoj i da s pomo}u iste poku{ava da
rasvetli jo{ vi{e pitawe ikone Bo`ije u ~oveku i wegove veli~ine.
Tako ga vrlo ~esto naziva nezavisnim, nepodjarmqenim, autokratorom,
samovlasnim, slobodnim i na taj na~in ga postavqa iznad svih drugih
stvorewa. Dok istovremeno nagla{ava da sloboda (samovlasnost) jeste
stvar ravnobo`anska 23 i da poseduje silu (mogu}nost) da u~ini ~oveka
bogolikim 24 . Sveti Grigorije smatra slobodu najboqim i
najdragocenijim bo`anskim dobrom darovanim ~oveku od Boga, a
li{avawe istoga iz ~ove~anske prirode i eventualno preme{tawe iste
ne dobrovoqno i na silu iz jednog stawa u drugo, predstavqalo bi
uskra}ivawe najve}eg dostojanstva ~oveku i li{avawe ~oveka
ravnobo`anske ~asti i bogolikosti.

Qubav
^ovek treba sebe da dovede u stawe postojawa u kojem sloboda ne}e
biti izbor izme|u dve ili vi{e mogu}nosti, nego }e se ispoqavati kao
(po)kretawe qubavi. Qubav bi na taj na~in ozna~avala najsavr{eniji
odnos izme|u dva slobodna i razumna bi}a, tj. izme|u Boga i qudi (bilo da
se odnosi na qubav Boga prema ~oveku ili ~oveka prema Bogu), ili ovih
me|usobno. Tajna qubavi je nadumna tajna. Bog je qubav i qubi svoja
stvorewa, a posebno ~oveka, na savr{en na~in. ^ovek pak kao ikona
Bo`ija i on je qubav. Qubav privla~i Boga i ~oveka ka jednom uzajamnom
pokretu ~ine}i Boga ~ovekom i ~oveka bogom. Na taj na~in vozqubqeni
Sin O~ev iz qubavi prema ~oveku je postao ovaplo}ena qubav,
poistovetiv{i Sebe sa objektom svoje qubavi - ~ovekom. Qubav tako|e i
~oveka bogoqupca uzdi`e dotle dok ovaj ne postane bog po blagodati, po
svemu ravan Bogu, osim poistove}ewa sa Ovim po prirodi. Bez qubavi
od strane Boga ne bi se moglo ni zapo~eti ni okon~ati delo spasewa
Grigorije Niski, Beseda o upokojenim, PG 46, 524AB: Po{to je ~ovek postao
bogolik i bla`en, po~astvovan samovlasno{}u (jer samovlasnost i sloboda je svojstvo
bo`anskog bla`enstva).
24
Grigorije Niski, Beseda o upokojenim, PG 46, 524AB. Vi{e o samom pojmu bogolik
kod Grigorija Niskog vidi J. Danilou, Platonisme et theologie mistique, Paris 1954, 211 i
23

daqe.

qudi. Bez qubavi, opet, od strane ~oveka nemogu}e je spasewe u~initi

svojim, niti se pribli`iti bla`enoj ve~nosti. Tako|e bez qubavi bilo
kakav trud i podvig nemaju nikakvu vrednost u delu na{eg spasewa. No bez
trudova i podviga qubav je nemogu}a i nezamisliva, budu}i da je ona sveza
savr{enstva.
U antropologiji Svetog Grigorija Niskog od svih svojstava i
karakteristika koje se uop{te pridaju izrazu po ikoni Bo`ijoj qubav
je, po na{em mi{qewu, jedna od najbitnijih. Sveti Grigorije to izra`ava
tvrdwom da nedostatkom iste bi se izmenila jasno}a obraza-ikone
Bo`ije.
Sveti Grigorije, ponavqaju}i re~i Svetog Jovana Bogoslova 25 da je
Qubav od Boga i da je Bog Qubav, dodaje i konstatuje da je Bog Qubav i
Izvor Qubavi. Nagla{avaju}i ovde qubav kao jednu od glavnih
karakteristika i obele`ja ikone Bo`ije bez koje ona ne bi bila ono {to
jeste i {to je trebala da bude, Sveti Grigorije pi{e slede}e: Stvoriteq
prirode je to (=qubav) u~inio i na{im obele`jem, jer je re~eno: Po tome
}e svi poznati da ste moji u~enici, ako budete imali qubavi me|u sobom
(Jn. 13, 35). Prema tome, bez we (qubavi) se mewaju (izobli~avaju) sve crte
ikone (obraza). 26 .

Li~nost
^ovek je najsavr{enije stvorewe Troji~nog Boga, zato {to je
stvoren po ikoni svoga Tvorca. Po{to je ~ovek stvoren po ikoni
Li~noga Boga, i sam je li~nost. Bog je li~nost i ~ovek je li~nost po{to je
stvoren po ikoni Li~noga Boga, koji je ve~na zajednica Triju Li~nosti,
koje su, slobodne u qubavnom op{tewu, i predstavqaju prototip i
obrazac za qudske li~nosti i qudsku besmrtnu zajednicu slobode i
qubavi. ^ovek je tako `iva slika Bo`ija, pre svega kao li~nost. Li~nost
~ovekova i jeste ta sli~nost (ikoni~nost) ~ovekova sa Bogom, wegova
srodnost sa Bogom, ~ovekova bogolikost i bogosinovstvo.
Tako postoji neka li~nosna analogija izme|u ~oveka stvorenog od
Boga i wegovog Tvorca, Troji~nog Boga. Sa ovim `elimo da ka`emo da
postoji unutar ~oveka kao i unutar Boga razlika izme|u su{tine i
ipostasi, jer kao {to postoji jedna su{tina, a tri li~nosti (ipostasi) u
Svetoj Trojici, tako isto postoji i u ~oveku jedna, jedinstvena i ista
su{tina (priroda) unutar mno{tva stvorenih qudskih li~nosti
(ipostasi). Ova istina o jedinstvu ~ove~anske prirode 27 i qudskih
li~nosti osta}e uvek temeqna u pravoslavnoj antropologiji. Odnosno
stvarawe ~oveka po ikoni Bo`ijoj odnosi se pre svega na stvarawe celoga
~oveka kao `ive li~nosti i svih qudi kao `ivih li~nosti po ikoni
Troji~nog Boga zato kao {to ka`e Sveti Grigorije Niski: Ikona

25

1. Jn. 4, 7-8.
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 5, PG 44, 137C.
27
Grigorije Niski, Avlaviju, o tome da nisu tri Boga, PG 45, 120AB.
26

Bo`ija nije u samo jednom delu prirode 28 . Bog je jedan po prirodi, a

priroda je triipostastna, tako isto i qudska (~ove~anska) priroda je
jedna i jedinstvena, ali je mirioipostastna, odnosno postoje}a u mno{tvu
stvorenih qudskih ipostasi (li~nosti).
Ikona i podobije
Eminentni poznavaoci misli i u~ewa Svetog Grigorija Niskog se
ne sla`u oko na~ina na koji ovaj Sveti otac upotrebqava izraze ikona i
podobije. Poznati patrolog Johan Kvasten (Johannes Quasten) u svojoj
Patrologiji pi{e: ^ovek je verna ikona svoga Tvorca uglavnom iz
razloga wegove du{e ili ta~nije zbog toga {to mu du{a ima um, slobodu
voqe i nadprirodnu blagodat... Za Grigorija razlog za to se ne nalazi
samo u umu i samovlasnosti nego i u vrlini. On nije usvojio razlikovawe
Aleksandrijaca izme|u izraza ikona i podobije koje kasnije shvata
kao eti~ki poku{aj ~oveka zasnovan na ikoni, nego ih tretira i
upotrebqava kao sinonime 29 .
Atinski profesor teologije i izvrstan poznavalac dela i misli
Svetog episkopa Niskog, Ilija Muculas, u svojoj disertaciji
Otelovqewe Logosa i obo`ewe ~oveka u u~ewu Grigorija Nisko
smatra tako|e da Sveti Grigorije ne pravi razliku izme|u ikone i
podobija smatraju}i ova dva pojma istozna~na. Dodavaju}i pri tom da se
podobije vi{e odnosi na poku{aj ostvarivawa onoga {to je po ikoni, a da
pri tome nema razli~it ciq (svrhu ili objekat upodobqavawa) 30 .
Naravno, mogli bismo navesti mnoga mesta u delima Svetog Oca
koja daju utisak da on ne odvaja ova dva pojma. Me|utim, postoje i neka
druga mesta gde se jasno uo~ava dinami~ki karakter samog izraza
podobije . Na primer, u spisu Pesma nad pesmama nailazimo na misao
da kraj vrlinskog `ivota jeste upodobqavawe bo`anstvu 31 , kao {to i u
delu Natpisi psalama ~itamo: Dakle, odre|ewe qudskog bla`enstva
jeste upodobqavawe bo`anstvu 32 . Uop{teno govore}i mogli bismo re}i

Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 16, PG 44, 185CD: Pri stvarawu Bog svake
tvari kao da je u jedno telo obuhvatio svu puno}u ~ove~anske prirode, o tome nas pou~ava
re~ koja ka`e: I stvori Bog ~oveka, po obrazu Bo`ijemu stvori ga. Obraz se, naime, ne
nalazi u jednom delu prirode i blagodat nije samo u jednom od onoga {to u wemu stoji,
nego se ta sila podjednako rasprostire na ~itavu vrstu. Znak za to je taj {to je svima
podjednako darovan um: svi imaju sposobnost mi{qewa, slobodnu voqu i sve ostalo, po
~emu se Bo`anstvena priroda odra`ava u onom {to je od we stvoreno. Onaj ~ovek koji se
pojavio prilikom prvog stvarawa sveta, kao i onaj koji }e se pojaviti na kraju sveta
podjednako }e na sebi nositi Bo`anski obraz (ikonu). (...) Tako je sva priroda, koja se
rasprostire od prvih do posledwih, jedinstveni obraz Su{tog.
29
Vidi Johannes Quasten, Patrology III, Westminster, Maryland 1986, 292-293. Vidi tako|e Hans
urs von Balthasar, Presence and Thought. Essay on the Religious Philosohy of Gregory of Nyssa,
(Trans. by Mark Sebanc), Ignatius Press San Francisco 1995, 117.
30
Vidi . ,



, 1965, 6869.
31
Grigorije Niski, Pesma nad pesmama 9, PG 44, 961A.
32
Grigorije Niski, Natpisi psalama, PG 44, 433C.
28

da izu~avaoci misli Svetog Grigorija uglavnom prihvataju da unutar

spisa svetog Oca postoje dve vrste mesta sa suprotnim sadr`ajem.
U dve omilije o stvarawu ~oveka po ikoni i podobiju Bo`ijem
pisac razlikuje (odvaja) na neki na~in ova dva izraza zato {to pridaje
podobiju jedno dinami~nije zna~ewe. A to je bio jedan od glavnih
razloga {to ovo delo nije moglo da se uvrsti me|u autenti~ne spise
Svetog Grigorija Niskog. Jasno i odre~no razlikovawe i odvajawe ova dva
pojma ikone i podobija, {to se ne prime}uje na taj na~in u ostalim
autenti~nim delima Svetog Oca, dovelo je do izra`avawe sumwe u
autenti~nost ovih beseda 33 .
Jednostavno re~eno, ono po ikoni je ono po ~emu ~ovek li~i na
Boga, a da ta sli~nost nije ono podobije , a istovremeno ne ukida ni onu
prirodnu razli~itost izme|u nestvorenog Boga i stvorenog ~oveka.
Me|utim, ako ne bi postojalo ono po ikoni , ne bi se moglo ostvariti
ni podobije, odnosno upodobqavawe Bogu, {to u stvari predstavqa
dinami~ko kretawe ka krajwem ciqu usavr{avawa. Tako, ostavqaju}i po
strani ona mesta sa razli~itim sadr`ajem ovih pojmova, mogli bismo
re}i da je osnovna karakteristika ikone i podobija u antropologiji
Svetog Grigorija Niskog jeste zapravo neprestano slobodno iz qubavi
kretawe, pokret, dvig i stremqewe ~oveka ka napredovawu, usavr{avawu
i upodobqavawu u Bogu. Upravo to predstavqa neprestano ostvarivawe
podobija .

33

[iru analizu ove problematike vidi u 65 broju VEPES-a, Atina 1996, str. 334337. Tako|e vidi . . , , 1990, 627.
Kao i . . ,

, , tom 21, sveska - , - 1989,

188, f. 25.