Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Seminarski rad iz Interaktivne pedagogije

Tema: Televizija i uticaj televizije na drutvo

Student: Bojan Veljanoski IS67/10

Profesor: dr Milica Andevski

Uvod

Masovni mediji obuhvataju brojne razliite forme, poput televizije, novina, filmova, asopisa,
radija, reklamnih oglasa, video - igara i CD - ova. Nazivaju se masovnim jer dopiru do publike koja
obuhvata izuzetno veliki broj ljudi. Zato se ponekad nazivaju i masovnim komunikacijama, to jest
sredstvima masovnog optenja. Masovne komunikacije ine deo mnogih naih drutvenih aktivnosti.
Mediji poput novina ili televizije vre jak uticaj na naa shvatanja i kreiranje javnog mnjenja uopte.
Ne samo zato to utiu na nae stavove na specifian nain, nego i zbog toga to predstavljaju
instrumente pristupa znanju od kojeg zavisi veliki broj drutvenih aktivnosti. Van svake sumnje je da bi
lice savremene epohe izgledalo sasvim drugaije da ga ne oblikuje komunikaciono najdominantniji i
drutveno najmoniji masmedij - televizija, koja je danas ,,zauzela mesto srednjovekovne crkve u
istorijskom neksusu moi. Svi mediji, a naroito mediji masovnog komuniciranja, ostavljali su i
ostavljaju odreeni trag u individualnom i socijalnom ivotu ljudi. Ali, postojanje, delovanje i
(zlo)upotreba televizije imaju znaaj civizacijskog peata po kojem e se i u dalekoj budunosti
prepoznavati epoha prelaska drugog u trei milenijum. Tim pre to razvoj televizije u tehniko tehnolokom smislu jo nije okonan, niti su iscrpljene njene komunikativne mogunosti, imajui u
vidu konvergentnost ovog masmedija sa nadiruom informatikom tehnologijom.

Istorijat televizije

Re televizija je neologizam nastao od grke rei tele (daleko) i latinske rei visio (gledanje,
vienje, predstava), a prvi je u savremenom znaenju ovaj izraz upotrebio 1900. godine ruski naunik
Perski na meunarodnom kongresu u Parizu u saoptenju ,,Elektrina televizija. Televizija je otkrie i
edo XX veka. Prvi redovan televizijski program poinje da emituje 1936. godine BBC (British
Broadcasting Company) u Engleskoj. Iste godine u Berlinu, na 11 javnih televizijskih gledalita u
nadlenosti nemake pote, oko 150 hiljada Nemaca gledalo je Olimpijadu. Televizijske programe
1938. pokreu Sovjetski Savez (Moskva i Lenjingrad) i Francuska. irenje televizije u Evropi zaustavio
je Drugi svetski rat i teite njenog razvoja premeteno je u Ameriku, gde je 1939. godine NBC
(National Broadcasting Company) osniva prvu televizijsku stanicu u SAD i direktno prenosi otvaranje
sajma u Njujorku. Ve sredinom 1940. godine u SAD postoje 23 televizijske stanice i vie desetina
hiljada vlasnika televizijskih prijemnika. Ova zemlja prva je 1961. godine brojem televizijskih
prijemnika (56,9 miliona) premaila broj domainstava (53,3 miliona). U Zapadnoj Evropi to se desilo
deceniju kasnije, a u tzv. treem svetu i danas ima znatan broj porodica koje nemaju televizijske
prijemnike. Izmeu 1935. i 1938. godine nacistika vlast u Nemakoj odravala je prvi redovni
televizijski servis u svetu, aljui propagandne sadraje u niz specijalno opremljenih sala u zemlji.
Tehnoloki je ovaj masmedij, u prvoj fazi razvoja kao radiodifuzna televizija, zaokruen
otkriem ureaja za proizvodnju i prijem televizijske slike u boji 1953. godine u SAD. Koju godinu
ranije, takoe u Americi, tanije - u Pensilvaniji i Oregonu, zbog konfiguracije terena i nemogunosti
da se audiovizuelni signal transmituje elektromagnetnim talasima, nastale su i prve kablovske televizije,
koje su u poetku nazivane ,,televizije sa kolektivnom antenom (Community Antenna Television). Re
je o pasivnim kablovskim distribucionim sistemima (KDS) koji su nadomestili nemogunost prijema
signala vazdunom trasom/radiodifuzijom, ali su brzim razvojem transformisane u aktivne televizijske
mree, meu kojima je, svakako, u svetskim razmerama najpoznatija - CNN (Cable News Network).
,,Kablovskoj groznici u SAD, a potom i u ostalim razvijenim zemljama, u velikoj meri doprinela je
izraenija interaktivnost komunikacionih centara u kablovskim TV mreama i korisnika programa, kroz
mogunost selekcionisanja programske ponude, nego u klasinom/radiodifuznom nainu prenoenja
televizijskog signala.
Svakako najznaajniji momenat u istoriji masovnog komuniciranja posle pronalaska tampe
odigrao se 10. jula 1962. godine kada je AT&T (Amerika telefonska i telegrafska kompanija) lansirao
3

u vasionu prvi komunikacioni satelit Telestar 1. Ovim inom nije samo zapoeta era satelitske televizije
(u godinama koje su usledile, unutar tri meunarodne organizacje za satelitsko komuniciranje:
Intelsata, Intersputnjika i Eutelsata, kao i mnogobrojih nacionalnih i regionalnih programa, u orbitu je
lansirano vie stotina komunikacionih satelita), nego i proces globalizacije masovnog komuniciranja.
Time i globalizacije kao svetskog procesa koji poetkom treeg milenijuma predstavlja dominantno
istorijsko zbivanje u svim funkcionalnim oblastima organizovanja drutva, od politike do privrede-do
sporta i zabave. Satelitska televizija relativizovala je znaaj dravnih granica u masovom
komuniciranju, imajui u vidu da je satelitom posredovani televizijski signal iz godine u godinu
elipsasto pokrivao sva vea podruja na planeti. Ova televizija istovremeno je primer konvergencije sva
tri pomenuta naina transmisije poruka posredstvom ovog masmedija radiodifuzne, kablovske i
satelitske televizije, kao i njihove integracije sa novim medijem.

Teorije o medijima
Rane teorije

Kanadski autori Harold Inis i Maral Mekluan bili su prvi uticajni teoretiari medija. Inis (1959,
1951) je smatrao da priroda medija vri snaan uticaj na organizaciju drutva. Po miljenju
Mekluana, ,,medij je poruka. Drugim reima, priroda medija koji postoje u jednom drutvu vie utie
na njegovu strukturu, nego poruke ili sadraji koji se tim medijima prenose. Televizija, recimo,
predstavlja potpuno drugaiji oblik medija od tampane knjige. Televizija je elektronska, vizuelna,
sastavljena od fluidnih slika. Zato je svakodnevni ivot u drutvu u kojem televizija igra znaajnu
ulogu, razliit od onoga u kojem su prisutni samo tampani mediji. Tako televizijske vesti prenose
informacije istovremeno do miliona ljudi irom sveta. Elektronski mediji, prema tvrenju Mekluana,
stvaraju globalno selo ljudi iz celog sveta gledaju dogaaje prikazane na vestima i u njima zajedniki
uestvuju. Tako su, na primer, milioni ljudi iz razliitih zemalja zajedniki pratili intrigantna zbivanja u
kojima su glavni likovi bili ameriki predsednik Bil Klinton i biva slubenica u Beloj kui, Monika
Levinski.

Bodrijar: svet hiperrealnosti

Jedan od najuticajnijih savremenih teoretiara medija jeste postmodernistiki autor an

Bodrijar, na iji su rad jak uticaj izvrile ideje Inisa i Mekluana. Bodijar smatra da moderni masovni
mediji imaju potpuno drugaiju i mnogo dublje delovanje od bilo koje druge tehnologije. Pojava
masovnih medija, a pogotovo elektronskih medija poput televizije, promenila je samu prirodu naih
ivota. Televizija ne samo da nam ,,predstavlja svet, nego sve vie definie kakav je svet u kojem
ivimo. Razmotrimo primer poznatog suenja O Dej Simpsonu koje se odvijalo u Los Anelesu 19945. godine. Bio je optuen za ubistvo svoje supruge Nikol, i osloboen je nakon veoma dugog suenja.
Suenje je televizija uivo prenosila u mnogim zemljama, pa i u Velikoj Britaniji. U Americi je est
televizijskih stanica neprekidno prenosilo suenje. Suenje se nije odvijalo samo u sudnici. To je bio
pravi televizijski spektakl u kojem su uestvovali milioni gledalaca i mnotvo komentatora u medijima.
Samo suenje je bilo pravi primer onoga to Bodrijar naziva hiperrealnost. Vie ne postoji ,,realnost
(dogaaji u sudnici) ije nam gledanje omoguava televizija. ,,Realnost je samo niz slika na tv
ekranima irom sveta koje su suenje definisale kao globalni dogaaj. Bodrijar smatra da se u doba u
kojem su masovni mediji sveprisutni, stvara nova realnost hiperrealnost u kojoj se prepliu ljudsko
ponaanje i medijske slike. Svet hiperrealnosti je konstruisan od simularkruma od slika koje svoje
znaenje dobijaju iskljuivo od drugih slika i koje, stoga, nemaju uporite u ,,spoljanjoj realnosti.

Don Tompson: mediji i moderno drutvo

Don Tompson je analizirao odnos izmeu medija i razvoja industrijskih drutava (1990, 1995).
Od najranijih oblika tampe pa sve do elektronske komunikacije, tvrdi Tompson, mediji su imali
odluujuu ulogu u razvoju modernih institucija. Savremeni masovni mediji, po Tompsonovom
miljenju, ne uskrauju nam mogunost kritike misli. Oni nas, zapravo, snabdevaju raznim oblicima
informacija koje nam ranije nisu bile dostupne. Tompsonova teorija o medijima rauna na razliku
izmeu tri tipa interakcija. Interakcija licem-u-lice, kao to je razgovor meu ljudima na zabavi,
odlikuje se mnogobrojnim znacima koje koriste pojedinci da bi shvatili ono to im drugi govore.
Posredovana interakcija ukljuuje upotrebu medijske tehnologije hartije, elektrinih veza,
elektonskih impulsa. Za ovu vrstu interakcije karakteristino je da se prostire u vremenu i prostoru
5

van konteksta svakodnevnih interakcija licem-u-lice. Posredovana interakcija ostvaruje se izmeu

pojedinaca direktno na primer, kad dvoje ljudi razgovara preko telefona ali ne postoji mogunost
pojave razliitih znakova koji karakteriu interakciju licem u lice. Trea vrsta interakcije jeste
posredovana kvazi interakcija. Ona se odnosi na onu vrstu drutvenih odnosa koji kreiraju mediji. Ova
interakcija protee se kroz prostor i vreme, ali ne povezuju pojedince direktno: odatle potie njen naziv,
,,kvazi interakcija. Dva prethodna tipa interakcije dijaloke su prirode: pojedinci komuniciraju
direktno. Posredovana kvazi interakcija monoloka je po karakteru: televizijski program, na primer,
predstavlja jednosmerni oblik komunikacije. Ljudi koji gledaju televizijski program mogu da ga
komentariu ili, ak, da upuuju izvesne primedbe samom tv aparatu ali, naravno, ne dobijaju
odgovor. Tompson ne smatra da trei tim dominira nad prvim i drugim to je u sutini i Bodrijarovo
stanovite nego da se sva tri tipa prepliu u naim ivotima. Masovni mediji, kako kae Tompson,
menjaju ravnoteu izmeu javne i privatne sfere naih ivota.

Uticaj medija
Uticaj televizije na decu

Prema istraivanjima strunjaka za uticaj televizije na razvoj deteta, do 18. godine proseno
dete e provesti vei deo svog ivota gledajui televiziju, nego u bilo kojoj drugoj pojedinoj aktivnosti,
izuzev spavanja. A ta zapanjujua slika iskljuuje vreme provedeno u gledanju videa kod kue i
filmova u bioskopima. U podrujima gradskog sredita, jedna od tri porodice gleda televiziju kao
neprestanu pozadinu veine drugih aktivnosti. Vrsta televizijskih prikaza koje deca gledaju moe
veoma razliito uticati. Dokazano je da deca koja gledaju deije obrazovne emisije bolje itaju i imaju
razvijenije jezike vetine od dece koja gledaju samo crtae i programe za odrasle. Strunjaci takoe,
aktivno raspravljaju o negativnim posledicama gledanja nasilja. Ispitivanja su pokazala da je
tinejdersko nasilje u 19. godini vee ukoliko je gledanost TV-nasilja u 8. godini esta. Istraivai su
zabeleili nasilje u 85 posto filmova koji se svakodnevno pokazuju na TV-u. Oni su to nasilje
nazvali ,,psiholoki tetnim i izdvojili su crtae i deije programe koji esto ,,nerealno prikazuju
nasilje bez posledica ili kazni. Deca koja gledaju televiziju manje veruju drugim ljudima i manje
uestvuju u organizovanim deijim aktivnostima izvan kue. Etika u medijima, esto, izostaje i to ima
razarajui uticaj na psihu, mentalno stanje i socijalizovanost mladih ljudi. U sadrajima kojima su
mladi ljudi preko medija izloeni, ne izostaju nasilje, manipulacija, loi uzori i devijantni modeli
6

ponaanja. Sve to moe da utie na formiranje moralnih normi i stavova mladih, to kod njih stvara
jedan, moe se rei, iskrivljni stil ivota prezasien brigom o izgledu, prestiu, ugledu, a kome manjka
pravih vrednosti i realnih oekivanja. Otuivanje nije poslednji rizik koji proizlazi iz gledanja televizije
na visini proseka od etiri sata dnevno.
Postoji podmukla veza izmeu ishrane, gojaznosti, sedelakih navika i gledanja televizije. TV
zavisnici se ne zovu ,,kau-krompiri bez razloga. Detetove kinestetike sposobnosti su deo njegove
inteligencije, a fizika pasivnost priroena gledanju TV-a sigurno je pogubna za vebanje kinestetike
inteligencije, da i ne spominjemo telo. Ipak, moda najkobniji kvalitet televizije je sklonost da ak i
njene najbolje emisije postiu mentalnu pasivnost - otupljuju matovitost i gue aktivnu misao. Sa
stanovita obogaivanja razvoja dece, kod televizije se u stvari radi o vremenu: kao to se preporuuje
da nae dnevne namirnice ukljuuju samo male koliine eera, masti, mesa i mlenih proizvoda kao
dopunu ishrani od voa, povra i itarica, mi vidimo televiziju kao ,,zain koji se u malim koliinama
treba dodati zdravoj ishrani mentalno i fiziki aktivnijih zanimanja. Malo pasivne zabave nee
nakoditi detetu (ili odraslom) i moe umanjiti stres. Ali najtipiniji osnovci koji gledaju televiziju
svako vee i svaku subotu, satima bez prekida, dobijaju mentalni ekvivalent ishrane prezasiene
eerom i mastima koja vezuje imaginaciju, gui um i tei da bude propraena gojaznou, apatijom i
manjkavostima u pismenosti.

Uticaj televizije na muko-enske odnose

Savremeno drutvo praktino je nezamislivo bez medija, a najvie televizije, koji su odavno
postali sastavni deo svakodnevnice, tako da bi funkcionisanje oveka dananjeg vremena bilo
nezamislivo bez ogromnog priliva informacija koji nude. Da se kao i na mnoge druge segmente naih
ivota to odraava i na muko- enske odnose, kao i na same predstave o sebi koje ljudi formiraju,
dokazi su mnogobrojni. Naalost, ove poruke i dalje obiluju sterotipima i predrasudama, ali uz
obogaenje i dopunu jedne iskrivljene slike realnosti, naroito u zemljama u tranziciji. Mediji nas
svakodnevno bombarduju prikazima mukaraca i ena. Poruke koje mediji alju razliite su za ene i
za mukarce i oni kreiraju posebne, prepoznatljive, uglavnom stereotipne slike ena i mukaraca.
Stereotip da ena treba da bude lepa od mukarca veoma je rairen irom sveta. U savremenom
svetu najvii socijalni ideal predstavlja mlada i lepa ena udata za bogatog i profesionalno uspenog
7

mukarca. Vrlo runi i neprivlani mukarci, ako su oenjeni enstvenim i privlanim enama, obino
se doivljavaju kao mnogo lepi, sposobniji i uspeniji u drutvu. S druge strane, injenica da je ena
udata za zgodnog mukarca, nema nikakvog znaaja za procenu njene linosti. Ako ambiciozna ena
nije udata, nije koketna i ako se trudi da doe do cilja neseksualnim sredstvima, obino se doivljava
kao mukobanjasta, a elja za uspehom tumai se posledicom kompleksa inferiornosti. ene se
svakodnevno, putem medija, podseaju da je mit o enskoj moi vezan za njen arm i enstvenost, i da
se eni bez seksualne privlanosti teko otvaraju bilo koja vrata, bez obzira na obrazovanje i otrinu
duha. Posledica toga je da one u proseku ulau mnogo veu energiju i materijalna sredstva za
negovanje tela i odravanje svoje lepote, nego u razvoj svog duha i individualnosti.
Mukarci su u medijima prikazani kao aktivni, ozbiljni i stie se utisak da se oni bave jako
vanim stvarima. To je ideal koji oni tee da ostvaruju, to naravno nije nimalo jednostavno. U
svakodnevnom ivotu mukarci su samo ljudska bia, koja se takoe suoavaju sa svojim
ogranienjima, strahovima, problemima, ali i oseanjem velikog pritiska usled oekivanja i
kriterijuma koji se pred njih postavljaju. Takoe, nesigurnost u sopstvenoj polnoj ulozi je velika cena
koje mukarac u savremenom svetu mora da izdri, kao posledicu preuzimanja sve veeg broja
drutvenih uloga dostupnih suprotnom polu. Istovremeno i dalje su prisutna predrasudna miljenja da
postoje neke socijalne uloge koje se za muki pol smatraju nedopustivim i neoprostivim, kao to su na
primer kuni poslovi, ili ak i briga o deci. Naalost, u potrazi za idealnom partnerkom koja bi trebalo
pored besprekornog fizikog izgleda da zadovolji i jo mnogobrojne zahteve poeljnih osobina linosti
i socijalnih vetina, preuzme brojne porodine uloge i domainske poslove, esto u sudaru sa realnou
bivaju razoarani diskrepancom1 izmeu oekivanja i mogunosti. Ili se suoavaju sa nedostupnou
eljenog objekta, koji je, nasuprot njima u potrazi za drugaijim vrednostima i stoga trajno nedostian.
U potrazi za idealizovanim slikama dozvoljavaju realno dostupnim, moguim partnerkama i prilikama
da budu proputene, usled uverenja da imamo neograniene mogunosti izbora. Dakle to je rat, ali u
njemu nema pobednika, ima mnogo poraenih.

1 diskrepanca-neslaganje u miljenju, nesrazmernost

8

Zakljuak

Televizijski program predstavlja sloenu strukturu autentino televizijskih i iz drugih medija

preuzetih sadraja/anrova. Svi strukturalni elementi televizijskog programa, sa dominantnim mestom
direktnog prenosa, samo podvlae sposobnost televizije, koju nijedan drugi masmedij nema, da nam u
realnom vremenu i asinhrono, posreduje spektakularno interpretiranu, dakle alternativnu stvarnost.
Fluidni psihiki procesi identifikacije sa linostima koje defiluju televizijskim ekranom i projekcije
sopstvenih potreba, elja, nadanja u spektakularnu televizijsku stvarnost, omoguavaju medijskom
Levijatanu televiziji, da ljude na svim kontinentima, depersonalizovane pojedince u masovnoj
televizijskoj publici, oblikuje preovlaujuim vrednosnim sistemima i uramljuje u dominantne kulturne
obrasce. Vie nego drugi mediji masovnog komuniciranja dominantnou u privatnom ivotu,
ispunjenou velikog dela slobodnog vremena njome, simbolikom punoom poruka, strukturom
televizijskog spektakla i televizijskog programa, zarobljenom panjom i izolovanou oveka
pojedinca u trenucima recepcije televizija utie na individualni i socijalni ivot i ponaanje ljudi.
Tako velika komunikaciona mo i drutveni znaaj televizije ne izvire samo iz strukture
televizijskog programa i njegovog semantikog bogatstva, ve i iz komunikacione situacije
(komunikacioni centar medij masa depersonalizovanih pojedinaca) koja je svojstvena svim
medijima masovnog komuniciranja, ali ija je neravnotea, nerecipronost i nedemokratinost
potencirana osobinama televizijskog medija. U njihovoj sprezi i simultanom delovanju krije se
zabrinjavajua mogunost manipulacije televizijom, koja u etatistikom (partokratskom, oligarhijskom)
i komercijalnom modelu organizovanja komunikacionih centara postaje stoer industrije svesti. Ne
zaboravljajui ni u jednom trenutku informativnu i edukativnu funkciju televizije, za ovaj masmedij,
zbog njegove superiornosti u masovnom komuniciranju, sa empirijski potvrenom sigurnou, moe se
rei da je od trenutka zauzimanja centralnog mesta u privatnom ivotu ljudi postao i ostao predmet
politike i/ili komercijalne (zlo)upotrebe.

Literatura

1. Komuniciranje, mediji i drutvo/ Miroljub Radojkovi, Mirko Mileti. 2. izd. Novi Sad :
Stylos, 2006
2. Sociologija / Entoni Gidens ; Beograd : Ekonomski fakultet, 2007
Prevod dela: Sociology / Anthony Giddens, (Fourth edition), Polity Press, Cambridge, 2001
3. http://www.roditeljportal.com/clanak/stampa/uticaj-tv-na-deciji-mozak.pdf
4. http://www.stetoskop.info/Uticaj-televizije-na-musko-zenske-odnose-3837-s9-content.htm?
b6

10