III KORPA 19-25 lekcija

19. Ukoliko je faktor 2 fiksiran na nivou

x2

tada je vertikalni odseak

izoprofitne linije, za dati nivo profita :

19.Fiksni faktor proizvodnje je onaj faktor koji je:
Fiksan u ukupnom iznosu
19. Ako vrednost granicnog proizvoda faktora x raste sa porastom x I ako je vrednost
granicnog proizvoda x jednaka ceni faktora, tada:
Treba povecati upotrebu faktora da bi se povecao profit
19. Ako preduzece koje maksimizira profit ima konstantne prinose na obim ulaganja
proizvodnih cinilaca, onda je profit preduzeca, na dugi rok: Jednak nuli
19. Poput teorije potrosaca koji maksimizira korisnost, I teorija firme koja maksimizira
profit: Ne dozvoljava mogucnost postojanja Gifenovog dobra
19. Ako je vrednost granicnog proizvoda rada veca od najamnine, onda ce preduzece koje
maksimizira profit zeleti da: Poveca obim zaposlenosti
19. Granini proizvod je prvi izvod proizvodne funkcije u odnosu na taj faktor, pri
konstantnoj upotrebi ostalih faktora.
19. Ako vrednost graninog proizvoda faktora x opada sa porastom x i ako je vrednost
graninog proizvoda x jednaka ceni rada (nadnici), tada je upotrebljena koliina rada
jednaka koliini koja maksimizira profit.
19. Ako cena proizvoda konkurentske firme koja maksimizira profit raste, i ako su cene
ostalih proizvoda konstantne, tada autput firme ne moe pasti.
19. Ako je vrednost graninog proizvoda rada manja od najamnine i ako se VGP nalazi u
opadajuoj fazi, onda e preduzee koje maksimizira profit eleti da smanji obim
zaposlenosti
19. Neka je x1 varijabilni proizvodni inilac ija je cena w1. Proizvodni inilac x2 je
fiksan i njegova cena je w2. Cena proizvoda y je p. Ako sa GP1 oznaimo fiziki granini
proizvod proizvodnog inioca x1, tada, sa porastom x1, profit firme opada ako je:
GP1 < w1/p
19. Neka je x1 varijabilni proizvodni inilac ija je cena w1. Proizvodni inilac x2 je
fiksan i njegova cena je w2. Cena proizvoda y je p. Ako sa GP1 oznaimo fiziki granini
proizvod proizvodnog inioca x1, tada, sa porastom x1, profit firme raste ako je:
GP1 > w1/p

19. Neka je x1 varijabilni proizvodni inilac ija je cena w1. Proizvodni inilac x2 je
fiksan i njegova cena je w2. Cena proizvoda y je p. Izoprofitna linija za profit jednak
sadri sve proizvodne planove koji daju isti nivo profita od . Na osnovu jednaine
izoprofitne linije zakljuujemo da porast w1 dovodi do:
porasta njenog nagiba i nepromenjenog vertikalnog preseka sa osom y
19. U dugom roku, x1 je varijabilni proizvodni inilac ija je cena w1, a varijabilni
proizvodni inilac x2 ima cenu w2. Cena proizvoda y je p. Izoprofitna linija za profit
jednak sadri sve proizvodne planove koji daju isti nivo profita od . Na osnovu
jednaine izoprofitne linije zakljuujemo da porast w2 dovodi do
njenog nepromenjenog nagiba i poveanja vertikalnog preseka sa
osom y
19. Neka je p cena jedinice proizvoda y, neka je w cena proizvodnog inioca x. Jedna od
neizbenih implikacija maksimiziranja profita je: py wx

20. Ukoliko postoje rastuci prinosi na obim ulaganja proizvodnih cinilaca, onda ukupni
troskovi proizvodnje: Se ne menjaju sa kretanjem niz izotroskovnu krivu
20. Uslovna funkcija traznje za faktorom 1:
Se dobija minimiziranjem troskova za dati obim proizvodnje
20. Prema slabom aksiomu maksimiziranja profita vazi:
(delta)w1 (delta) x1 < 0
20. Kvazi fiksni trokovi su oni trokovi koji se mogu izbei ako i samo ako
preduzee ima nulti obim proizvodnje.
20. Ukoliko postoje rastui prinosi na obim ulaganja proizvodnih inilaca, tada su
proseni trokovi opadajua funkcija autputa.
20. Ukoliko je proizvodna funkcija f ( x1 , x2 ) min x1 , x2 , onda je funkcija
trokova

c( w1 , w2 , y ) ( w1 w2) y .

20. Za proizvodnu funkciju dva varijabilna proizvodna inioca x1 i x2 ije su cene w1 i w2,
i ako granini proizvod i-tog faktora oznaimo sa GPi, ostvarivanje minimalnog nivoa
troka za dati nivo proizvodnje zahteva da bude zadovoljen uslov:
w1/w2 = GP1/GP2
20. Za zadate vrednosti w1 i w2, jednaina za izotrokovnu liniju pri emu su trokovi
konstantni i jednaki C je: x2 = (w1/w2)x1 + (C/w2)

21.Pretpostavimo da proseni varijabilni troak ima oblik latininog slova U. Ako je prvi
izvod funkcije graninog troka jednak nuli tada je:
prvi izvod prosenog varijabilnog troka manji od nule
21.Obeleimo sa

k*

optimalnu veliinu postrojenja za nivo autputa

dugoroni proseni troak dat kao

y*

i neka je

PT ( y ) c ( y , k ( y )) / y , a kratkoroni kao

PT s ( y) c s ( y*, k*) / y * . Odnos izmeu kratkoronih i dugoronih prosenih

trokova je:

PT ( y ) PT s ( y*, k *) i PT ( y*) PT s ( y*, k *)

21. Kriva prosecnog fiksnog troska: Nema tacku minimum

21. Kriva prosecnih fiksnih troskova: Stalno opada
21. Ako prosecni ukupni troskovi opadaju: Granicni troskovi opadaju
21. Sledeci odnos uvek vazi izmedju krive prosecnih ukupnih troskova (PT) I krive
granicnih troskova (GT): Ukoliko PT rastu, GT moraju biti veci od PT
21. Ukoliko kriva prosenih trokova ima oblik slova U, onda kriva graninih trokova
mora prolaziti kroz minimum prosenih trokova.
21. Funkcija trokova C ( y ) 10 3 y ima granine trokove manje od prosenih
trokova za sve nivoe proizvodnje.
21. Kriva prosenih trokova nikada ne moe da raste ukoliko granini trokovi
opadaju.

22.Proizvoaev viak je jednak: razlici ukupnog prihoda i povrine ispod graninog

troka
22. Dovoljan uslov (uslov drugog reda) za maksimum profita konkurentskog preduzea
je: vie od jednog odgovora je tano
22. Kriva traznje sa kojom se suocava konkuretsko preduzece: Horizontalna
22. Jednakost cene I granicnog troska je: Potreban uslov maksimizacije profita
22. Konkurentska firma je uocila da kada njen obim proizvodnje raste, onda prosecni
varijabilni troskovi opadaju, zatim rastu. Da bi maksimizirala profit, ova firma treba da:
Odredjuje nivo proizvodnje za koji su jednaki cena I granicni trosak,
a da istovremeno granicni troskovi budu u rastucoj fazi

22. Promena proizvodjacevog viska kada se trzisna cena povecava sa p1 na p2

predstavlja: Celokupnu povrsinu ulevo od krive granicnog troska koja se nalazi
izmedju p1 I p2
22. Preduzece koje maksimizira profit nastavlja proces proizvodnje cak I u situaciji kada
gubi novac. Ono prodaje svoj proizvod po ceni od 100$. Iz ovih cinjenica mi
zakljucujemo da: Prosecni varijabilni troskovi su manji od 100$
22. Jedna mlekara koja maksimizira profit 10000 kanti
Proizvodnja ove firme bice povecana ukoliko se primeni subvencija
od 0,05$ ali se nece povecati u slucaju subvencije od 500$
22. U grani u kojoj vlada savrena konkurencija, kriva tranje za ukupnim
proizvodom grane moe imati negativan nagib.
22. Cena jednaka graninim trokovima jeste potreban uslov maksimizacije profita.
22. Preduzee sa funkcijom trokova c( y ) 20 y 2 500 ima krivu prosenih ukupnih
trokova u obliku slova U.
22. Konkurentska firma je uoila da kada njen obim proizvodnje raste, onda granini
trokovi rastu, zatim opadaju pa ponovo rastu. Ako eli da maksimizira profit, ona ne
treba da odreuje nivo proizvodnje za koji su jednaki cena i granini troak, a da
istovremeno granini trokovi opadaju sa porastom nivoa proizvodnje
22. Povrina ispod krive graninog troka predstavlja ukupne varijabilne trokove.

22. Proseni fiksni trokovi nikada ne rastu sa porastom autputa.

22. Proseni fiksni trokovi uvek opadaju sa porastom autputa.
22. Konkurentna firma bira nivo proizvodnje u cilju kratkorone maksimizacije profita.
ta od sledeeg ne mora da bude tano? (pretpostavite da su granini trokovi definisani
za sve nivoe autputa.) ukupan prihod nije manji od ukupnih trokova
22. Uslov za prestanak rada preduzea je ( F je fiksni troak, y obim proizvodnje, p cena
proizvoda, a

cv ( y ) varijabilni troak) :
PVT ( y )

CV ( y )
p
y

23.Ako preduzea postaju infinitezimalno mala u odnosu na ukupnu ponudu (broj

preduzea je veliki) dugorona kriva ponude je:
istovetna krivi ponude u sluaju konstantnih prinosa na obim
23.Da bi postojala ekonomska renta, potrebno je da: postoje faktori koji su fiksni u
dugom roku
23. Kratkorocna kriva ponude grane dobija se:
Horizontalnim sabiranjem kriva ponude svih preduzeca u toj grani
koja ostvaruju pozitivan ili nulti proizvodjacev visak
23. U dugorocnoj ravnotezi u konkurentskoj grani preduzeca ostvaruju: Nulti profit
23. Mogue je da u jednoj grani sva preduzea u dugoronoj ravnotei ostvaruju
nulte profite.
23. Mogunost da vie preduzea u dugom roku ue u granu dovodi do toga da je u toj
grani dugorona kriva ponude elastinija od kratkorone krive ponude.
23. Ukoliko u grani u kojoj vlada savrena konkurencija postoji konstantna ekonomija
obima, dugorona kriva ponude u toj grani je horizontalna linija.

24.Ako je inverzna funkcija tranje p 10 2 y , tada e uvoenje koliinskog poreza u

iznosu od 1, smanjiti proizvedenu koliinu za (granini troak je konstantan): 1/4
24. Ako prirodni monopol izjednai cenu sa graninim trokom tada ostvaruje:
negativan profit
24. Monopol proizvodi neefikasnu kolicinu atputa I zaracunava cenu koja je:
Veca od granicnog troska
24. Primer prirodnog monopola imamo kada preduzece ima:
Velike fiksne troskove I male granicne troskove
24. Ako neki nivo autputa monopoliste istovremeno maksimira I profit I prihod tada je:
Varijabilni trosak jednak nuli
24. Za monopolistu koji je suocen sa inverznom linearnom krivom traznje, nagib funkcije
granicnog prihoda je:
Dva puta manji od nagiba inverzne funkcije traznje
24. Neka je funkcija tranje linearna oblika p( y ) a b y . Granini troak je c.
Ako se uvede koliinski porez u iznosu od t tada je y / t 1 /( 2b) .
24. Poto monopol zaraunava cenu koja je vea od graninih trokova on e proizvesti
neefikasnu koliinu autputa.
24. Maksimiranje profita monopoliste koji nema varijabilne trokove ve samo fiksne
trokove zahteva da nivo cena i autputa budu odreeni tako da se maksimizira
ukupan prihod.
24. Za monopolistu koji je suoen sa krivom tranje koja ima negativan nagib, granini
prihod je manji od cene za sve pozitivne nivoe autputa.
24. Monopolsko preduzee ima fiksne granine trokove koji su jednaki k. Obim njegove
proizvodnje je y. Elastinost tranje je . Tada monopolsko preduzee, maksimizirajui
svoj profit, ima cenu proizvoda p jednaku:
k/( + 1)
24. Uslov drugog reda za maksimum profita monopola je:
c' ' ( y) r ' ' ( y )

24. Monopolsko preduzee ima fiksne granine trokove koji su jednaki k. Obim njegove
proizvodnje je y. Elastinost tranje je . Tada monopolsko preduzee, maksimizirajui
svoj profit, ima cenu proizvoda p. Monopolska margina (razlika monopolske cene i cene
u uslovima savrene konkurencije) jednaka je:
k/(1 + )

24. Drava uvodi monopolu koliinski porez od t. To poveava granine trokove.

Granini trokovi pre uvoenja koliinskog poreza su konstantni i jednaki k. Sada se
cena koja maksimizira profit monopola menja i jednaka je:
(k + t)/(1 + )
24. Drava uvodi monopolu koliinski porez od t. To poveava granine trokove.
Granini trokovi pre uvoenja koliinskog poreza su konstantni i jednaki k. Iznos
poreza koji je prebaen na kupca je (potrebno je odrediti razliku izmeu monopolske
cene sa porezom i monopolske cene bez poreza):
t/(1 + )
24. Monopolista koji maksimizira profit odreuje svoju proizvodnju tako da:
granini prihod bude jednak graninom troku
24. Monopol ima opadajue prosene trokove sa porastom obima proizvodnje. Ukoliko
monopol odredi cenu koja je jednaka prosenim trokovima on e:
proizvoditi premalo prema kriteriju efikasnosti
24. Za svaku prodatu jedinicu proizvodnje monopol od vlade dobija subvenciju. Monopol
ima konstantne granine trokove, a subvencija koju dobija vea je od graninih trokova.
Meutim, da bi dobio subvenciju po jedinici proizvodnje neko mora i da je potroi. Iz
ovih injenica zakljuujemo da:
tranja mora biti neelastina za cenu po kojoj monopol prodaje
proizvod

25.Primer za drugostepenu diskriminaciju cena je: koliinski popust

25.Ravnotea monopolistike konkurencije mora da ispuni tri uslova. A) Svako
preduzee posluje na svojoj krivoj tranje koja ima negativan nagib. B) Svako
preduzee maksimizira profit za svoju krivu tranje C) ulazak drugih preduzea nije
mogu D) Ulazak drugih preduzea obara profit na nulu E) Ulazak drugih preduzea
smanjuje profit ostalih proizvoaa, ali e on uvek biti vei od nule.
tvrdnje A, B i E su tane
25. Monopolista koji sprovodi trecestepenu diskriminaciju cena ostvarice:
Manji profit nego monopolista koji je u stanju da sprovodi
prvostepenu diskriminaciju cena
25. Monopolista koji primenjuje trecestepenu diskriminaciju cena odredjuje:
Nizu cenu na trzistu na kome je apsolutna elasticnost traznje veca
25. Monopolista proizvodi u taki u kojoj je cenovna elastinost tranje 0,7 a granini
trokovi jednaki 2. Ako ste zaposleni na mestu savetnika monopoliste, reiete da u cilju
poveanja profita treba:
smanjiti obim proizvodnje
25. Monopol ima pozitivne granine trokove proizvodnje. Uprkos ovoj injenici,
monopol je odluio da proizvede onu koliinu koja mu daje maksimum ukupnog prihoda.
Pretpostavimo da kriva graninog prihoda ovog monopoliste uvek ima negativan nagib.
Tada monopolista:
proizvodi veu koliinu od one koju bi proizvodio da maksimizira
profit
25. Ako se primenjuje treestepena diskriminacija cena:
ako je

p1 p 2 , tada je

2 1

25. Monopol ima pozitivne granine trokove proizvodnje. Uprkos ove injenice,
monopol je odluio da proizvede onu koliinu koja mu daje maksimum ukupnog prihoda.
Pretpostavimo da kriva graninog prihoda ovog monopoliste uvek ima negativan nagib.
Tada monopolista:
proizvodi veu koliinu od one koju bi proizvodio da maksimizira
profit
25. Ako se primenjuje treestepena diskriminacija cena i ako vai

p 2 p1 , tada je:

1 2
25. Treestepena diskriminacija cena pojavljuje se onda kada monopolista prodaje
proizvod razliitim grupama ljudi po razliitim cenama, ali unutar grupe cena je
jedinstvena za svakog potroaa.

25.Monopolista koji je u stanju da sprovodi prvostepenu diskriminaciju cena ostvarivae

vee profite nego monopolista koji je u stanju da sprovodi treestepenu
diskriminaciju cena.
25. Monopolista koji je u stanju da odreuje razliite cene na razliitim tritima
zaraunavae viu cenu na tritu na kome je apsolutna vrednost elastinosti tranje
manja.
25. Monopolista koji primenjuje drugostepenu diskriminaciju cena odredie
kombinacije cene i koliine tako da motivie potroae na samootkrivanje.
25. U grani u kojoj vlada ograniena (monopolistika) konkurencija, svako preduzee
proizvodie manju koliinu proizvoda od one koja minimizira prosene trokove.
25. U lokacionom modelu diferenciranog proizvoda, ako postoje dva prodavca kokica
postoji obrazac ravnotee lokacije.
25. Preduzea u monopolistikoj konkurenciji prodaju diferencirane proizvode.