SADRAJ:

1. Uvod

Strana
1

2. Analiza zavarljivosti osnovnih materijala

3. Izbor temperature predgrevanja

4. Izbor postupka zavarivanja

5. Izbor dodatnog materijala

6. Vrste zavarenih spojeva

7. Termika obrada zavarenih spojeva

8. Tehnologija zavarivanja karakteristinih spojeva

10

9. Plan i redosled zavarivanja

11

10. Kontrola zavarenog spoja

14

11. Izraunavanje potronje elektroda

15

12. Tabele za proraun potronje elektroda

16

13. Vrste, uzroci, nastupanja i nain otklanjanja greaka

pri REL zavarivanju

25

14. Elektroluno zavarivanje obloenim elektrodama

30

15. Zakljuak

33

16.Prilog-Uporedne oznake elika DIN-JUS-EN 10027-1

34

17. Literatura

37

UVOD
Cevovodi i cevni prikljuci su od niskolegiranog elika kvaliteta 16Mo3(EN100271(Mat. No.1.5415) i 13CrMo4-5 (EN10027-1 Mat.No.1.7335) namenjeni za rad u uslovima
poviene radne temperature i pritiska ( t=540 C i p= 100 bara). Glavna linija parovoda oba
kotla, pripadajui cevovodi i jedan deo impulsnih cevi je od 16Mo3, a ostalo (cevi koje se ne
menjaju, a ugradene su pri montai bloka) je od materijala 13CrMo4-5. Detalji spajanja
cevovoda i cevnih prikljuaka dati su u tehnolokim kartama, na osnovu tehnike
dokumentacije kotlovskog dela postrojenja bloka 100MW:
Ovi elici zahtevaju tano odredeni reim zavarivanja, termiki tretman i kontrolu
kvaliteta zavarenih spojeva. Kao podloga za izbor i odreivanje reima zavarivanja uzeti su
standardi SRPS EN 287-1,SRPS EN 16894:2013, mogunosti izvodaa radova i vlastita
iskustva.
Propisana tehnologija definie izbor postupaka zavarivanja i kontrolu zavarenih
spojeva, generalno za datu specifikaciju, a izvoenje zavarivakih radova na ovakvoj vrsti
spojeva zahteva angaovanje osoblja koje je ve obueno za rad na ovakvim poslovima, to
obuhvata i kontrolu u svim fazama rada.

elici za rad na povienim temperaurama i pritiscima

EN 10027-1
16Mo3
13CrMo4-5
22CrMo4-4
24CrMoV5-5

DIN

JUS

15Mo3
13CrMo4 4
22CrMo4-4
24CrMoV5-5

.7100
.7400
.7431
.7432

1. ANALIZA ZAVARLJIVOSTI OSNOVNIH MATERIJALA

1.1. Hemijske osobine osnovnih materijala
Za izvoenje parovoda upotrebljene su cevi i cevni prikljuci od materijala kvaliteta
16Mo3 (EN10027-1NO.1.5415) i postojeih prikljunih cevovoda od 13CrMo4-5(EN10027NO.1.7335).
U tabeli 2. date su hemijske osobine osnovnog materijala parovoda, cevnih prikljuaka i
prikljunih cevovoda, koji su predmet ove tehnologije zavarivanja.

1.2. Mehanike osobine osnovnih materijala

U tabeli 2. date su mehanike osobine osnovnih materijala parovoda, cevnih prikljuaka i
prikljunih cevovoda, uzete iz standarda EN10027-1NO.1.5415 i EN10027-1NO.1.7335,
saglasno sa podacima isporuioca opreme.

1.3. Analiza zavarljivosti osnovnih materijala

Osnovni materijal parovoda i cevnih prikljuaka (16Mo3) i prikljunih cevovoda
(13CrMo4-5) mora da udovolji sledeim zahtevima:
a) Izbei visokotemperaturni medukristalni lom ava i ZUT-e (pojavu toplih prslina)
b) Da se ouvaju zadate vrednosti vrstoe i plastinosti metala ava i ZUT pri povienim
radnim temperaturama, i
c) Da obezbede potrebnu vremensku vrstou i korozionu postojanost u uslovima za vreme
eksploatacije.
TABELA 1 Hemijski sastav osnovnih materijala
osnovni mat.

hemijski sastav %
C

16Mo3
13CrMo4-5

Si

Mn

0.12- 0.20 0.17- 0.37 0.40- 0.90

0.08-0.18

0.35

0.50

Cr
0.3
0.6-1.15

Mo

0.25- 0.35 0.15- 0.30

0.60

0.30

Ni

Cu

0.30

0.25

0.04

0.04

0.04

0.04

TABELA 2 Mehanike osobine osnovnih materijala

osnovni materijal

zatezna vrstoa
(N/mm2)min

granica razvlaenja
(N/mm2)min

izdnenje Lo=5 dn%

ilavost (J)

16Mo3

441-578

225-294

21

41

13CrMo4-5

490-637

343

20

41

Zavarljivost materijala odreuje se prema sklonosti metala ava ka pojavi toplih

prslina (prema Hribnjaku):

Usvojena doputena vrednost HCS < 1,6-2 odnosi se na visoke zahteve koji se
postavljaju pred osnovni materijal, te zbog veih debljina zidova cevi, to sve ukupno
pogorava prvobitni kriterijum.
U tabeli 3. date su izraunate vrednosti veliine HCS za oba osnovna materijala, na
osnovu njihovih hemijskih sastava.
Tabela 3.
HCS
13CrMo4-5

min 2.87
max 3.71

16Mo3

4.53

Analizirajui dobijene rezultate oito je da su predmetni elici, prema navedenim

zahtevima, uslovno zavarivi. Primenom odgovarajue tehnologije, izborom kvalitetnog
dodatnog materijala i izvodenjem zavarivanja sa obuenim ljudstvom, mogue je ostvariti
zavarene spojeve visokog kvaliteta.

1.4. Izbor temperature predgrevanja

Temperatura predgrevanja osnovnih materijala prema usvojenoj metodi
preraunavanja prema Seferianu je:
Tp = 350 / C /- 0.25 , gde je
// = / C / h + / C / d - ukupni ekvivalentni ugljenik.
Hemijski ekvivalentni ugljenikje:
/C/ h = C +
ije su vrednosti date u tabeli 4.
(C)h
13CrMo4-5

min 0.261
max 0.405

16Mo3

0.298

Ekvivalentni ugljenik debljine:

/C/d = 0,005 d /C/
d=9 i 25mm - najmanja i najvea debljina zidova zavarivanih cevi.

Vrednosti ekvivalentnog ugljenika debljine date su u tabeli 5.

(C)d=9

(C)d=25

0.0117

0.0326

0.0182

0.0506

0.0134

0.0372

13CrMo4-5

16Mo3

Tabela 5.
Ukupni ekvivalenti ugljenik za date materijale iznosi:
Tabela 6.
(C)d
d=9

d=25

0.2727

0.2936

0.4232

0.4556

0.3111

0.3349

13CrMo4-5
16Mo3

i na osnovu njega je izraunata temperatura predgrevanja:

Tabela 7.
(C)d C
d=9
d=25
13CrMo4-5
53
73
146
159
16Mo3
87
102

Proraunom dobijene temperature predgrevanja osnovnih materijala dosta su nie od

temperatura koje predlau proizvoai cevi. Kako bi se dobio kvalitetan zavareni spoj i
izbegla pojava toplih prslina u metalu ava, usvaja se temperatura predgrevanja Tp = 250 300 C, prema preporukama proizvoaa, uzetih iz atesta.
U toku procesa zavarivanja neophodno je odravati usvojenu temperaturu
predgrevanja. Grejanje cevi se vri indukcionom metodom, provodnicima obmotanim oko
cevi, irinepojasa lmax=(l-l,5)D. Ispod provodnika neophodno je obmotati sloj azbestnog
plama 7-10 mm debljine.
Kontrola temperature predgrevanja vri se neophodno uz av, termokredama i
kontaktnim digitalnim termometrom.

2. IZBOR POSTUPKA ZAVARIVANJA

Za zavarivanje parovoda, cevnih prikljuaka i prikljunih cevovoda navedenih
kvaliteta, predloena su dva postupka zavarivanja:
TIG postupak
runi-elektroluni postupak
Ova dva postupka su izabrana iz sledeih razloga:

Visoki kvalitet zavarenih spojeva

mogunosti izvoenja radova na zameni cevovoda
kvalifikaciona struktura i iskustvo izvodenja radova
ekonominost izabranih postupaka
mogunosti investitorana odravanju rekonstruisanih cevovoda

U toku izvodenja radova, zavisno od geometrije spojeva, primenjivae se:

a)
b)

TIG postupak za zavarivanje cevi debljine zidova do 4mm,

cevovode, debljine zidova iznad 4mm, zavarivati kombinovanim postupkom:
koren TIG postupkom, a ispunu ava ranim elektrolunim postupkom.

Izabrani TIG postupak sa netopivom nitriranom volframovom elektrodom u zatitnoj

atmosferi argona pri runom zavarivanju obezbeuje: visoki kvalitet korenog zavara, veliku
brzinu zavarivanja, visoku koncentraciju toplote, veliku prodornost sa minimalnom irinom
zavara.
Sa obzirom na izabrani postupak, usvojena je konstrukcija aparata koji daje
jednosmernu struju negativnog polariteta, ime se ostvaruju postavljeni zahtevi a postupak
ini ekonominijim jer su gubici elektroda neznatni pri uspostavljanju luka, spreava se
stvaranje oksida, nitrida i drugih spojeva, koji smanjuju vrstou spoja, a ravni kraj nitrirane
volframove elektrode ne prihvata kapi rastopljenog metala. Duina luka moe znatnije da se
menja, a da se ne promeni koliina dovedene toplote. Imajui u vidu da se proces zavarivanja
odvija na objektu, u montanim uslovima, kompletna pripadajua oprema za zavarivanje je
laka, prenosiva i jednostavna za mkovanje. U toku zavarivanja cevi ovim postupkom, unutar
cevi uduva se argon pod odreenim pritiskom, ime se teni metal titi sa obe strane.
Za ispunu lebova koriste se obloene elektrode, a izabrani izvor elektrine struje je
takav da obezbeuje sve potrebne karakteristike izvora i elektrinog luka u eljenim
granicama. U toku procesa zavarivanja runim-elektrolunim postupkom neophodno je
pridravati se veliina propisanih u tehnolokim kartama, te je poeljno da zavariva ima
mogunosti daljinske regulacije jaine struje, pored ostale pripadajue opreme.
Za odravanje se koristi ureaj za odarivanje metodom indukcije, opremljen sa
pisaem temperatura-vreme i neophodnom regulacijom , inostranog proizvoaa.

3. IZBOR DODATNIH MATERIJALA

Izbor dodatnih materijala izvren je s obzirom na usvojene postupke zavarivanja, na
osnovu hemijskog sastava i mehanikih osobina osnovnih materijala, uz uslov da je hemijski
sastav dodatnih materijala priblino jednak osnovnim materijalima a mehanike osobine
dodatnih materijala iste ili bolje od osnovnih matrijala.
Odabrani dodatni materijali dati su u tabeli 8. uvidom u prospekte i kataloge
renomiranih proizvoaa dodatnih materijala. Alternativno, dati su dodatni materijali raznih
proizvoaa, zavisno od odabranih postupaka zavarivanja.
U tabeli 9. dati su hemijski sastavi ica i elektroda, a u tabeli 10. njihove mehanike
osobine.
3.1. Priprema dodatnog materijala
Neposredno pre zavarivanja treba obavezno pregledati dodatni materijal. Ukoliko se
ustanove i najmanji tragovi oksida na ici za TIG postupak, iste treba mehaniki oistiti do
metalno sjaja.
Elektrode za runo-elektroluno zavarivanje pre upotrebe prekontrolisati i odbaciti sve sa
oteenom oblogom. Pakete elektroda uvati na suvom mestu i uzimati koliinu elektroda
neophodnih za dnevnu potronju.
Ukoliko postoji opravdana sumnja u vlanost obloge, elektrode moramo suiti u
elektrinim peima i to:
-elektrode kiselih i rutilnih tipova na temperaturi 180-200 C u trajanju 23 sata,
elektrode bazinih tipova neposredo pre upotrebe obavezno osuiti na temperaturi 300 C u
trajanju od 2 sata.

Tabela 8:Pregled dodatnih materijata

osnovni materijai

Postupak
zavanvanja

13CrMo4-5
16Mo3

TIG
i
REL

Dodatnimateijal
SRPS EN 16894:2013

EN ISO 14700

DIN EN 1600

TIGCrMa

DMVM-1G

CB-08x4

EVB-CrMo

FOX 0MV63 Kb

CL20,CL39

Tabela9:Hemijski sastav ica i elektroda

C

Si

Mn

Ni

TIGCrMo

0.11

0.6

10

11

0.5

DMV83 1G

0.08

0.60

10

05

0.9

0.4

B-080

0.06-0.10

012-030

035-06

09-12

030

05-07

0.15 0.35

0.025

0.025

EVB-CrMo

0.08

0.45

0.8

05

F0XDMV63Kb

0.07

0.40

10

0.4

1.0

0.15

CL20i CL39

0.06-0.13

0.155-0.45

0.5-0.9

0.8-1.2

0.4-0.7

0.1-0.35

0.04

0.04

dadatni materiial

ica

elektroda

Tabela 10 Mehanike osobine dodatnog materijala

zatezna vrstoa N/mm2

granica razvlaenja N/mm2

izduerie
Lo- 5da %

ilavost J

TIG

650

>490

>22

>56

CB-08X0

DMV 83 1G

588-686

490

20

80

EVB-CrMo

570-670

480-580

20-26

102

FOX DMV 83Kb

539-640

420

24

98

CL20 i CL39

490

16

58

elektroda

ica

dodatni materijat

4. PREGLED IZABRANIH TIPOVA SPOJEVA

Pri zavarivanju parovoda, cevnih prikljuaka i prikljunih cevovoda pojavljuju se
etiri karakteristina tipa spojeva:
1. U - zavar sueoni na cevira sa horizontalnom ili vertikalnom osom prema sledeim
skicama:

sl.1
a)
leb za U - zavar na spoljnim prenicima cevi: 273x25 i 193.7 17.5
b)
leb za U- zavar i rampom unutar cevi javlja se na unutranjem preniku
237/223
c)
leb za U- zavar sa redukcijom i rampom unutar cevi javlja se na unutranjim
prenicima cevi 237/223
2. Sueoni Y - zavar na cevima i cevnim prikljucima sa horizontalnom ili vertikalnom
osom prema sledeim skicama:

sl.2
a) leb za Y - zavar sa spoljnim prenicima cevi: 139.7 12.5 i 76.1 7.1
b) leb za Y - zavar i rampom spolja na veem preniku, javlja se pri zavarivanju cevi
spoljanjih prenika:
139.7 / 133 i 100/76.1
3. Sueoni V - zavar sa rampom spolja javlja se na cevima i reducirima spoljanjih
prenika: 28/60 i 16/44
4. Spoj cevi i cevi, te cevi i cevnih prikljuaka horizontalne ili vertikalne ose, javlja se u

sluajevima sledeih spoljanjih prenika: 273 / 100, 273 / 65, 273 / 60, 273 /
44, 193.7 / 60, 139.7 / 60 i 139.7 / 44.
Izabrani tipovi spojeva usvojeni su s obzirom na:
namenu konstrukcije (cevovoda i cevnih prikljuaka), materijala cevi i cevnih
prikljuaka, usvojene postupke zavarivanja, i preporuke iz literature to je preduslov za
kvalitetno zavarivanje spojeva cevi i cevnih prikljuaka.

5. TERMIKA OBRADA ZAVARENIH SPOJEVA

elici 13CrMo4-5 i 16Mo3 spadaju u grupe nisko legiranih elika, postojanih na
povienim temperaturama, te zahtevaju termiki tretman posle zavarivanja. Prema
dosadanjoj praksi i podacima iz literature, pomenuti elici podleu termikoj obradi za
debljinu zidova cevi iznad 9mm. Termiku obradu zavarenih spojeva potrebno je sprovesti u
cilju:
a) smanjenja zaostalih napona u zavarenom spoju
b) poboljanja strukture i svojstava zavarenog spoja i zone koja je bila pod uticajem toplote
pri zavarivanju.
Temperatura odarivanja za elik 13CrMo4-5 iznosi 710-740 C, a za elik 16Mo3 je
690-720 C (ovi podaci uzeti su iz atesta isporuioca materijala i standarda).
U sluaju odarivanja spojeva sastavljenih iz kombinacije pomenutih materijala, preporueni
reim termike obrade uzet je prema stroijem kriterijumu, tj. prema materijalu 13CrMo4-5.
Ciklus termike obrade sastoji se iz postepenog zagrevanja do temperatvire arenja,
dranja na temperaturi arenja, postepenog hlaenja pod slojem azbesta i hlaenja na mirnom
vazduhu.
Temperatura odarivanja (710C +/- 10C) postie se postepenim zagrevanjem
brzinom od 146C/h u trajanju od 5 sati, metodom indukcije. Zavisno od debljine zida cevi,
vreme odarivanja je: 1h za debljine od 9-19mm i 3 h za debljine od 20-45mm.
Po isteku propisanog vremena odarivanja vri se postepeno hlaenje spoja pod slojem
azbestnog platna debljine ne manje od l0mm do temperature 300 C, posle ega se spoj hladi
na mirnom vazduhu do temperature okoline.
Posle odarivanja obavezno pristupiti proveri kvaliteta termike obrade merenjem
tvrdoe na spoljanjoj strani zavarenog spoja u tri take po obimu. Vrednost tvrdoe svakog
merenja ne sme biti vea od 7% vrednosti tvrdoe osnovnog materijala. Ispitivanju tvrdoe
podvrgnuti svaki spoj koji je termiki obraen, na povrini 3x4cm oienoj do metalnog
sjaja.
slika-dijagram 5.

U sluaju dobijanja nezadovoljavajuih rezultata, treba ponoviti merenja tvrdoe

metala ava, kao i osnovnog materijala u tri take po obimu. Ukoliko se dobijeni rezultati
ponovnog merenja poviene vrednosti spoj se podvrgava ponovnoj termikoj obradi, ili se
odbacuje u sluaju smanjenih vrednosti tvrdoe.
Rezultati ispitivanja tvrdoe metala ava svih ispitanih i radiografski snimljenih
spojeva moraju biti uneseni u poseban formular, sa priloenim snimcima, to je sastavni deo
protokola ispitivanja i kontrole zavarenih spojeva.

6. TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA KARAKTERISTINIH

SPOJEVA
Imajui u vidu namenu cevovoda i visoke zahteve koji se pred njim postavljaju,
odabrani su navedeni tipovi spojeva sa odgovarajuom geometrijom, koji e pri eksploataciji
dati visok stepen sigurnosti konstrukcije.
Za cevi debljine zidova do 4mm, pripoji i zavarivanje izvode se iskljuivo TIG
postupkom, jednosmernom strujom negativnog polariteta. Dodatni materijalje u obliku ice
prenika 2.5 - 4mm, a jaina struje menja se u zavisnosti od prenika ice, debljine zida
cevi, prenika elektrode i poloaja zavarivanja. Pravilnim izborom ovih veliina dobijaju se
zavareni spojevi visokog kvaliteta.
Spojevi debljine preko 4mm zavaruju se kombinovanim postupkom:
-pripoji i koreni spoj izvode se TIG postupkom
-ispuna leba izvodi se REL postupkom, jednosmernom strujom pozitivnog polariteta i
obloenim elektrodama prenika 2.5 - 4mm. prenik elektrode i jaina struje su u funkciji
od broja prolaza (odnosno prenika elektrode, debljine zida cevi i poloaja zavarivanja) i
geometrije leba.
.
S obzirom na karakteristike cevovoda, poeljno je izbegavati postavljanje podlonih
prstenova ispod korena leba pri zavarivanju korenog sloja, to trai angaovanje
kvalifikovanih zavarivaa atestiranih na zavarivanje cevi ovog kvaliteta.

10

7. PLAN I REDOSLED ZAVARIVANJA

Nakon izvrene pripreme (pripajanja) pristupiti izvoenju zavarivanja.

Koren leba osnovnog materijala treba potpuno provariti. polaganje korenog sloja
izvodi se tehnikom odozdo na gore, prema redosledu prikazanom na slici 6.
sl.6

Kod izvoenja korenog sloja neophodno je izbrusiti pripoje, kada se stigne u njihovu
neposrednu blizinu. Pri torne se vri vizuelna kontrola korenog sloja, te u sluaju da nema
greaka pristupa se ispunjvanju leba, prema uputstvima iz tehnolokih karti.
Pri vieslojnom zavarivanju voditi rauna da se nastavci prethodnog i novog zavara ne
poklapaju. Razmak bi trebalo da bude 15-20mm. Redosled nanoenja zavara zavisi prenika
cevi, poloaja i oblika spoja.

7.1. Plan zavarivanja cevovoda TIG postupkom

Medusobni poloaj gorionika i dodatne ice za zavarivanje pri polaganju korenog sloja
prikazan je na slici 7.

Zavisno od poloaja ose cevi, redosled polaganja korenog sloja TIG postnpkom izvodi
se na sledee naine:

11

7.1.1. Horizontalni poloaj ose cevi:

7.1.2. Vertikalni poloaj ose cevi

Pripoje obavezno izvesti istim postupkom kao i koren, te ih izbrusiti kada se doe u
njihovu neposrednu blizinu pri zavarivanju korena.
Za svo ovo vreme spoj ne sme biti izloen bilo kakvom optereenju, a radno mesto
mora biti zatieno od promaje, vetra i atmosferskih padavina.

7.2. Redosled nanoenja zavara

Poto se vizuelnom metodom utvrdi da koreni sloj nema greaka, pristupa se ienju
bokova leba i lica korenog sloja, a zatim pristupa i nanoenju slojeva spolja.
Zavisno od poloaja ose cevi i prenika cevi, nain i redosled nanoenja slojeva, vri
se na sledei naine:

7.2.1. Zavarivanje cevi horizontalne ose:

Redosled nanoenja slojeva u spoju na cevima prenika do 219 mm dat je na slici 10, a
na cevima prenika veeg od 219 mm, dat je na slici 11:

12

Zavarivanje izvodi jedan zavariva, korakom simetrinih strana.

7.2.2. Zavarivanje cevi vertikalne ose

Redosled nanoenja zavara na cevima prenika do 219 mm dat je na slici 12, a na
cevim prenika veeg od 219 mm dat je na slici 13:
Zavarivanje izvodi jedan zavariva, korakom unazad.
Za vreme zavarivanja zavareni spojevi ne smeju biti izloeni bilo kakvom optereenju.
Po izvrenom zavarivanju, zavariva mora utisnuti svoj ig na rastojanju 30-40 mm od ose
ava u osnovnom materijalu. Radno mesto pri zavarivanju mora biti zatieno od promaje,
vetra i atmosferskih padavina.

13

8. NAIN I METODE KONTROLE U SVIM FAZAMA RADA

U cilju obezbeenja kvaliteta zavarenih spojeva, a time i kvaliteta celog objekta,

potrebno je obezbediti sistematsku kontrolu kvaliteta svih radova, i to:

kontrolu pripremnih
radova kontrolu zavarenih spojeva
meufaznu kontrolu zavarivanja

8.1. Kontrola pripremnih radova zavarivanja

Ovaj vid kontrole obuhvatio bi sledee:

kontrolu obrade i ienja pripremljenih ivica leba

kontrolu dimenzija elemenata leba
kontrolu geometrije spoja posle pripajanja i
kontrolu pripreme dodatnog materijala

8.2. Meufazna kontrola zavarivanja

Ova kontrola treba da obuhvati sledee:

vizuelnu kontrohi korenog sloja

kontrolu ienja svakog poloenog sloja
vizuelnu kontrolu svakog poloenog sloja
kontrolu izvodenja lica ava

8.3. Kontrola zavarenih spojeva

Nakon izvrenog zavarivanja cevi i cevnih prikljuaka, kontrola zavarenih spojeva
obuhvatila bi:

vizuelnu kontrolu lica ava

merenje tvrdoe metala ava
radiografsku kontrolu zavarenih spojeva
kontrolu zavarenih spojeva ultrazvukom

Greke otkrivene golim okom treba otkloniti bruenjem i ponovnim zavarivanjem, uz

obavezno pridravanje propisane tehnologije zavarivanja.
S obzirom na namenu cevovoda i njegove eksploatacione uslove, obim radiografske
kontrole je 100%. U tu svrhu zavareni spojevi se temeljito iste, kao i osnovni materijal u
irini od 20mm sa obe strane ava. Ovaj vid kontrole poveriti ovlaenoj i strunoj radnoj
organizaciji, koja e kompletnu radiografsku kontrolu izvesti prema SRPS EN10 C.T3.040.
Kao dopuna radiografskoj metodi kontrole uvodi se kontrola zavarenih spojeva
ultrazvukom. S obzirom na pravac prostiranja zraenja, mogue je da se pojedine greke ne
pojave na filmu, te ultrazvuna metoda kontrole daje potpuniju sliku zavarenog spoja.
Popravljena mesta moraju se naknadno radiografisati i proveriti ultrazvunom
metodom.
Neposredno pre poetka radova na objektu treba izvriti probu zavarivanja na
odgovarajuem osnovnom materijalu uz primenu propisanog dodatnog materijala prema
tehnologiji definisanoj ovim radom, a u uslovima montanog zavarivanja, u smislu tehnoloke
probe.

14

Izraunavanje potronje elektroda

Tablice 11 do 18 sadre podatke o jedininoj masi zavara (kg/m) suoenih u kultnih
spojeva i potreban promer elektrode, zavisno o vrsti spoja, debljini lima i poloaju
zavarivanja. Broj elektroda odredjenog promera dubljine, potrebnih za oredjenu masu zavara,
moe se oitati iz tablice 18. Podaci iz te tablice vrede uz predpostavku da je "ik" debljine 30
mm, te da gubici zbog prskanja za vreme zavarivanja iznose 10%. Drugim reima podaci u
tablici 18 izraunati su za proseno iskorienje od 90% (87%-93%).
Ako se upotrebljavaju elektrode veeg stepena iskorienja, broj elektroda e u
svakom sluaju biti manji od navedenog u tablici 18. Ako je stepen iskorienja elektrode 110
do 120 % treba vrednosti iz tablice 18 pomnoiti sa korekcionim faktorom 0,8. Za stepen
iskorienja elektrode do 130% valja upotrebiti korekcioni faktor 0,7, za stepen iskorienja
150% korekcioni faktor 0,6 a za stepen iskorienja 200% valja upotrebiti korekcioni faktor
0,45.
Primer 1. Debljina lima 6 mm, V zavar, horizontalno zavarivanje. Koren se naknadno
ne zavaruje.
Masa zavara oitava se iz tablice 50. Korenski zavar zavaruje se elektrodom 03,25
350mm.
Pokrovni zavar elektrodom 04 350 mm.
Masa korenskog zavara u tablici 30 iznosi 0,10 kg/m.
Potreban broj elektroda oitava se iz tablice 57 i iznosi za korenski zavar 5,3 komada
Za pokrovni zavar 0,1 kg/m + 0,02 kg/m = 3,5 + 0,7 = 4.2 komada
Ukupno je za jedan metar zavara potrebno 5,3 komada elektroda 03,25 350 mm i 4,2
komada elektroda 04,0 350 mm
Primer 2. Debljina lima 16mm, V zavar, horizontalno zavarivanje. Koren se naknadno
zavaruje.
Teina zavara oitava se iz tablice. Korenski zavar se zavaruje elektrodom 04,0 450
mm. Naknadno zavarivanje korena takodje se izvodi elektrodom 04,0 450mm, a pokrovni
zavar se zavaruje elektrodom 05,0 450 mm. Teina korenskog zavara je 0,12 kg/m.
Potreban broj elektroda oitava se iz tablice i iznosi:
za korenski zavar
2 (0,1 + 0,2) kg/m = 2 (2,7 + 0,5) = 6,4 komada,
za pokrovni zavar
(0,00 + 0,30) kg/m = 17,2 + 5,2 = 22,4 komada.
Primer 3. Debljina lima 30 mm, X zavar, vertikalno zavarivanje
Teina zavara oitava se iz tablice (za V zavar debljine 15 mm), udvostruuje se I
poveava jo za teinu metala potrebnu za zavarivanje sredina X zavara. Korenski zavari i
ljebljenje izvode se elektrodom 4, 450 mm. Teina dveju korenskih zavara je 0,2 + 0,2
=0,4 kg. Gubitak kod ljebljenja je takodje 0,2 kg/m zavara.

15

Teina pokrovnog zavara iznosi 0,2 kg/m.

Potreban broj elektroda oitava se iz tablice i iznosi: za korenske zavare i sredinu zavara (0,2
+ 0,2 + 0,2) kg/ra zavara = 32
komada 0 3,25 350 mm.
Za pokrovni zavar (0,2 + 0,2 + 0,8) kg/m - 61,4 komada 0 4 450 mm.
HORIZONTALNI V zavar ugla ljeba 60
K = koren P = pokrovni zavar
Tabela 11.
Debljina
lima mm

S mm

1,5

1,5

1,5

10

11

12

13

14

15

15

17

18

19

20

elektrode mm
K 3,25
P4
K 3,25
P4
K 3,25
P 4 ili 5
K 3,25
P 4 ili 5
K 3,25
P 4 ili 5
K 3,25
P 4 ili 5
K 3,25
P 4 ili 5
K 3,25
P 4 ili 5
K 3,25
P 4 ili 5
K4
P 5 ili 6
K4
P 5 ili 6
K4
P 5 ili 6
K4
P 5 ili 6
K4
P 5 ili
K4
P 5 ili6

Teretski
presek mmz
27
39
49
60,5
77,5
92
108
123
142
161
180
201
223
246
271

Masa zavara
kg/m
0,10
0,12
0,10
0,21
0,10
0,20
0,10
0,30
0,10
0,10
0,60
0,10
0,70
0,10
0,87
0,10
1,02
0,12
1,14
0,12
1,30
0,12
1,40
0,12
1,72
0,12
1,81
0,12
2,01

Za naknadno zavarivanje korena rauna se s masorn koja je najmanje jednaka masi

korenskog zavara. Za X zavar rauna svostrukom masom V zavara za polovinu debljine lima
X zavara.

16

VERTIKALNI V zavar ugla ljeba 60

K = koren P = pokrovni zavar

Debljina
lima mm
6
7
8

S
mm
1
1,5
1,5

1,5

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

Elektrode
mm
3.25
3,25
3,25
K 3,25
P4
K 3,25
P4
K 3,25
P4
3,25
P4
K 3,25
P4
K 3,25
P4
K 3,25
P4
K 3,25
P4
K 3,25
P4
K 3,25
P4
K 3,25
P4
K 3,25
P4

Teoretski presek
mm2
27
39
49
60,5
77,5
92
108
123
142
142
161
180
201
233
246
271

Tabela 12.
Masa zavara
kg/m
0,26
0,36
0,45
0,20
0.34
0,25
0,47
0,20
0,59
0,20
0,73
0,20
0,85
0,20
1,00
0,20
1.14
0,20
1,30
0,20
1,47
0,20
1,73
0,20
1,83
0,25
2,10

Za naknadno zavarivanje korena za limove debljine do 8 mm uzima se pola mase

zavara. Kod limova veih debljina uzima se jednaka masa kao i za korenski zavar. Za X zavar
se rauna s dvostrukom masom V zavara za polovinu debljine lima X zavara.-

17

Nadglavni, vertikalni i zidni zavar. Ugao ljeba 70

K= koren P= pokrovni zavar
Tabela 13.
Debljina lima
S
Teoretski presek
Elektrode mm
mm
mm
mm2

Masa zavara
kg/m

3,25

31

0,29

1,5

3,25

45

0,41

1,5

3,25

57

0,5l

1,5

K 3,25
P4

70,5
90,5

0,20
0,42

10

K 3,25
P4

90,5

6,26
0,57

11

K 3,25
P4

107

0,20
0,71

12

K 3,25
P4

125,5

0,20
0,87

13

K 3,25
P4

138

0,20
0,97

14

K 3,25
P4

165

0,20
1,18

15

K 3,25
P4

188

0,20
1,36

K 3,25
P4

211

0,20
1,54

17

K 3,25
P4

236

0,20
1,74

18

3,25
P4

0,20
1,95

19

K 3,25
P4

291

0,20
2,18

20

K 3,25
P4

320

0,20
2,41

Za naknadno zavarivanje korena za limove debljina do 8 mm uzima se pola mase

zavara. Kod limova veih debljina uzima se jednaka masa kao i za korenski zavar. Za X zavar
se rauna s dvostrukom masom V zavara za polovinu debljine X zavara.

18

Horizontalni ugaoni zavar

K = Koren
P = pokrovni zavar
Tabela 14.
Debljina zavara
mm

0 Elektrode
mm

Teoretski prosek
mm2

Masa zavara
kg/m

3,25 ili 4

16

0,15

3,25 ili 4

25

0,23

5,5

3,25 ili 4

30,5

0,28

3,25 ili 4

36

0,33

6,5

3,25 ili 4

42,5

0,39

3,25 ili 4

49

0,45

7,5

3,25 ili 4

56,5

0,52

K4
P5

64

0,18
0,41

8,5

K4
P5

72,5

0,18
0,48

K4
P5

81

0,18
0,56

9,5

K4
P5

90,5

0,18
0,65

10

K4
P 5 ili 6

100

0,18
0,73

11

K4
P 5 ili 6

121

0,18
0,92

12

K4
P 5 ili 6

144

0,18
1,14

13

K4
P 5 ili 6

169

0,18
1,37

14

K4
P 5 ili 6

196

0,18
1,60

15

K4
P 5 ili 6

225

0,18
1,89

16

K4
P, 5 ili 6

256

0,18
2,14

19

VERTIKALNI ugaonl zavar

K = Koren
P = pokrovni zavar
Tabela 15.
Debljina zavaramm2
4
5
5,5
6
6,65
7
7,5
8
8.5
9
9,5
10
11
12
13
14
15
16

Elektrode mm
3,25
K 3,25
P4
K 3,25
P4
X 3,25
P4
K 3,25
P4
K 3,25
P4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4

Teoretski presekmm2 Masa zavarakg/m

15
0,16
25
0,10
0,14
30,5
0,10
0,19
36
0,10
0,25
42,5
0,10
0,31
49
0,10
0,37
56,5
0,55
64
0,62
72,5
0,69
81
0,78
90,5
0,87
100
0,96
121
1,16
144
1,39
169
1,63
196
1,87
225
2,17
256
2,44

20

NADGLAVNI UGAONIZAVAR
K = ren
= pokrovni zavar
Tabela 16.
Debljina zavara
mm

Elektrode
mm

Teoretski presek
mm2

Masa zavara
kg/m

2.5

16

0,16

4.5

2.5

20.5

0.19

3.25

25

0.24

5,5

30.5

0.29

36

0,35

6.5

42.5

0.41

3t 25

49

0.47

7.5

3,25

56,5

0.55

K 3,25
P4

64

0,10
0.25

8,5

K 3,25
P4

72,5

0,10
0,59

K3.25

81

0,10
0,68

9,5

P4

90,5

0,10
0,77

10

K 3,25
P4

100

0,10
0,86

11

K 3,25
P4

121

0,10
1,06

12

K 3,25
P4

144

0,10
1,29

13

K 3,25
P4

169

0,10
1,53

14

K 3,25
P4

196

0,10
1,77

15

K 3,25
P4

225

0,10
2,07

16

K 3,25
P4

256

0,10
2,33

21

I zavar
Tabela 17.
Debljina zavara
mm
1,5
2
2,5
3

S
mm
0,5
1
1,5
1,5

Elektrode
mm
2
1
2,5
2,5(3,25)

Masa zavara
kg/m
0,03
0,045
0,060
0,075

3,5

1,5

3,25

0,090

Broj elektroda za teinu metala po metru zavara uz iskorienje elektrode 90%, ik 30

mm.
Tabela 18.
Masa
zavara
kg/m
0,01
0,02
0,03
0,04
0,05
0,06
0,07
0,08
0,09
0,10
0,15
;
0,25
0,30
0,35
0,40
0,45
0,50
0,55
0,60
0,65
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
2.00
3,00
4,00
5,00
6,00
7,00
8,00
9,00
10,00

2
250
2,0
4,1
6,1
8,2
10,2
12,3
14,3
16,4
18,4
20,4
30,7
40,9
51,1
61,3
71,5
81,8
92,0
102
113
123
133
143
153
164
174
184
194
204
409
613
818
1020
1230
1430
1640
1840
2040

2,25
250
1,3
2,6
3,9
5,3
6,5
7,9
9,2
10,5
11,8
13,1
19,4
26,2
32,8
39,4
46,0
52,2
59,1
65,6
72,2
78,8
85,4
92,0
98,5
105
112
118
125
131
262
394
460
525
788
920
1050
1180
1310

2,25
350
0,9
1,8
2,7
3,6
4,4
5,4
6,3
7,2
8,1
9,0
13,5
18,1
22,6
27,1
31,3
36,3
40,7
45,2
49,7
54,3
58,8
63,3
67,8
72,2
76,9
81,4
85,9
90,4
181
271
362
452
543
633
723
814
904

Promer i debljina elektrode

mm
3,25
3,25
4,0
350
450
350
0,5
0,4
0,4
1,1
0,8
077
1,6
1,2
1,1
2,1
1,6
1,4
2,7
2,0
1,8
3,2
2,4
2,1
3,7
2,9
2,5
4,3
3,3
2,8
4,8
3,7
3,2
5,3
4,1
3,5
8,0
6,1
5,3
10,7
8,1
7,0
13,3
10,2
8,8
16,0
12,2
10,6
18,8
14,2
12,3
21,4
16,3
14,1
24,0
18,3
15,8
26,7
20,3
17,6
29,4 '
22,4
19,4
32,0
24,4
21,1
34,7
26,4
22,9
37,4
28,5
24,6
40,0
30,5
26,4
42,7
35,2
28,2
54,4
34,6
30,0
48,0
36,6
31,7
50,7
38,6
33,5
53,3
40,7
35,2
107
81,3
70,4
160
122
106
214
162
141
267
203
176
320
244
211
374
285
246
427
325
282
480
366
317
534
407
352

4,0
450
0,3
0,5
0,8
1,1
1,3
1,6
1,9
2,2
2,4
2,7
4,0
5,4
6,7
8,1
9,4
10,8
12,1
13,4
14,8
16,1
17,5
18,8
20,2
21,5
22,8
24,2
25,6
26,9
53,8
80,7
108
134
161
188
215
242
269

5,0
450
0,2
0,3
0,5
0,7
0,9
1,0
1,2
1,4
1,5
1,7
2,6
3,4
4,3
5,2
6,0
6,9
7,7
8,6
9,4
10,3
11,1
12,0
12,9
13,7
14,6
15,4
16,3
17,2
34,3
51,5
68,8
85,7
103
120
137
154
172

5,0
450
0,1
;
0,4
0,5
0,6
o;7
0,9
1,0
1,1
1,2
1,8
2,4
3,0
3,6
4,2
4,8
5,4
6,0
6,6
7,2
7,7
8,3
8^9
9,5
10,1
10,7
11,3
11,9
23,8
35,7
47,6
59,5
71,5
83,4
95,3
107
119

22

Slika 14.
a) Nagib elektrode pri nadglavnom zavarivanju
b) Popunjavaju ljeba
Zavarivanje ugaonog spoja u nadglavnom poloaju

Slika 15.
Nagib elektrode pri nadglavnom ugaonom zavarivanju
Zavarivanje ugaonog spoja u nadglavnom poloaju veinom se obavlja pravolinijskim povlaenjem elektrode. Nagib elektrode za vreme zavarivanja treba da bude kao na
slici.

23

Prvi sloj zavaruje se elektrodom promera 2,5 ili 3,25 mm, zavisno od debljine
materijala. Ostali slojevi izvode se elektrodama 3,25 i 4,0 mm
Neke vrste, uzroci nastajanja i nain uklanjanja greaka pri zavarivanju REL
Tabela 19.
Vrsta greke
Uzrok nastajnja greke
Nain uklanjanja greke
Nejednoliko topljenje
obloge

1.

Ekscentrina elektroda

1.

Izvriti reklamaciju
elektrode

2.

Vlana elektroda

2.

Osuiti elektrodu

3.

duvane luka

3.

vidi uzroke duvanja

luka

Teko paljenje luka

1.

Nizak napon praznog hoda 1.

Promeniti izvor struje

ili uzeti elektrodu
koja zahteva nii napon
praznog hoda

Zagrevanje elektrode

Otpadne obloge

2.

Vlana elektroda

2.

Osuiti elektrodu

3.

Mala jakost struja

3.

Poveati jakost struje

1.

Velika jakost struje

1.

Smanjiti jakost strujc

2.

Stara elektroda

2.

Zameniti elektrodu

1.

Stara elektroda

1.

Zameniti elektrodu

2.

Vlana elektroda

2.

Zameniti elektrodu

3.

Zameniti elektrodu,

(oksidirana jezgra elektrode radi dugog stanja

na loem skladitu)
3.

Ispucanost obloge

eventualno reklamirat
4.

Prepreenost elektrode

. Zameniti elektrodu

(npr. kod suenja elektrode u kratkom spoju)

24

Vrsta greke
Nejednoliko topljenje
obloge po duini elektrode (elektroda se
mestimino topi pravilno a mestimino
nejednako)
Poveano prskanje
elektrode za vreme
zavarivanja

Uzrok nastajanja greke

1. Nejednolik i ekscentrian
nanos obloge po duini
elektrode

Nain otklanjanja greke

1. Reklamirati elektrodu
kod proizvodjaa

1. Vlana elektroda
2. Neodgovarajua vrsta struje
ili polaritet
3. Velika jakost struje
1. Loe ienje troske za
vreme zavarivanja
2. fiala Jakost struje
3. Nepravilna tehnika rada
(nagib elektrode, brzina
zavarivanja
1. Vlana elektroda
2. Oksidiran osnovni materijal

1. Osuiti elektrodu
2. Zameniti izvor struje ili
promeniti pol
3. Smanjiti jakost struje
1. Pravilno istiti trosku

Ukljuci troske u
zavaru (pojedinani
ukljuci, troska u
nizu, troska u slojevima ili gnezda
troske)
Poroznost (pojedinani gasni mehuri
izdueni gasni
mehuri, gnezdo mehura) 3. Boja na osnovnom materijalu
4. Prevelika duina eiektrinog
luka
5. Nepravilan nagib elektrode
6. Presuena elektroda
(npr. pri suenju u kratkom
spoju)
7. Stara elektroda
(oksidirana jezgra zbog
drugog stajanja na skladitu)
8.
Prevelika ili premala jakost
struje

2. Poveati jakost struje

3. popraviti greke u tehnici rada
1. Osuiti elektrodu
2. Loa priprema za zavarivanje
3. Loa priprema za zavarivanje
4. Smanjiti duinu elektrinog luka za vreme
zavarivanja
5. Popraviti tehniku rada
6. Zameniti elektrodu

7. Zameniti elektrodu

8. Koristiti se odgovarajuom jakosti struje

25

Vrste greke

Uzrok nastajanja greke

Vlana elektroda
Riblje oi
2. Oksidiran ili mastan
osnovni materijal
Naljepljivanje (nedoMala jakost struje
statak uvara izmedju 2. Velika ili neravnomerna
oetala zavara i osnobrzina zavarivarnja
vnog materijala ili
3. Nepravilno vodjenje
izmedju pojedinih
elektrode
zavara u zavaru)

Neprovaren koren

1.
2.
1.
2.
3.

Nain otklanjanja greke

Osuti elektrodu
Ispraviti greke u pripremi
materijala
Poveati jakost struje
Raditi odgovarajuom
brzinam zavarivanja
Raditi pravilnom tehnikorn

1. Loa priprema za zavarivanje

(dimenzije grla ljeba)
2. Loa tehnika rada
3. Prevelika dimenzija
elektrode
4. Velika ili mala jakost
struje
1. Loa priprerma za zavarivanje (dimenzije grla
ljeba)
2. Velika jakost struje
3. Loa tehnika rada

1.

Upotrebiti odgovarajue
pripremu

2.
3.

Raditi pravilnom tehnikom

Koristiti se elektrodom
manjeg promera
Koristiti se strujom
odgovarajue jakosti
Upotrebiti odgovarajuu
pripremu

4. Prevelika dimenzija
elektrode
1. Nepravilan nagib i
vodjenje elektrode
2. Prevelika ili premala
brzina zavarivanja
3. Velika jakost struje

4.

4.
1.

2.
3.

1.
2.
3.

Smanjiti jakost struje

Koristiti se pravilnom
tehnikom
Raditi elektrodom manjeg
promera
Rditi pravilnom tehnikom
Smanjiti ili poveati
brzinu zavarivanja
Smanjiti jakost struje

26

Vrsta greke
Rebrasto i valovito
teme

Uzrok nastajanja greke

1. Nejednolika duina
elektrinog luka
2. Previe zagrejan osnovni
materijal
3. Nejednolika brzina zavarivanja
4. Velika jakost struje
5. Loa priprema osnovnog

1.
2.

3.
4.
5.

materijala (velik ugao ljeba)

Nain uklanjanja greke

Raditi jednolikom duinom
luka
Povremeno prekidati zavarivanje da se osnovni
materija ne pregreje
Raditi jednolikom brzinom
zavarivanja
Smanjiti jakost struje
Izvriti odgovarajuu
pripremu materijala

Kraterske pukotine

1. Nepravilno prekidanje
elektrinog luka (naglo
uklanjanje eiektrode)

1.

Pukotine u korenu

1. Velika irina grla ljeba

1.

2. Mala dimenzija elektrode

(mali volument dodatnog
materijala)
3. Mala jakost struje
1. Neodgovarajua priprema
(mali ugao ljeba)
2. Mala jakost struje

2.

Uzrok nastajanja greke

1. Velika jakost struje
2. Mala brzina zavarivanja
3. Previe zagrejan osnovni
materijal

Nain otklanjanja greke

1. Smanjiti jakost struje
2. Poveati brzinu zavarivanja
3. Prekinuti zavarivanje dok
se osnovni materijal ne
ohladi na odgovarajuu
temperaturu
4. Raditi pravilnom tehnikom

Neproveren koren

Vrsta greke
Prevelika irina
temena

Izboenost temena

Udubljenost korena

Nejednolika irina
temena

4. Prevelika poprena
kretanja eiektrode
1. Loe zavreno zavarivanje
(prevelik broj zavara)
2. Premala jakost struje
3. Prekratka poprena
kretanja elektrode
4. Velika brzina zavarivanja
1. Loa priprema materijala
pre zavarivanja
2. Loa tehnika rada

1. Nejednolika brzina
zavarivanja
2. Mala jakost struje
3. Nepraviino dranje
elektrode
4. Nejednolika poprena
kretanja elektrode

3.
1.
2.

Ne prekidati luk naglim

uklanjanjem elektrode,
vratiti se elektrodom
nekoliko centimetara po
zavaru natrag
Izvriti odgovarajuu
pripremu materijala
Uzeti elektrodu veeg
promjera
Poveati jakost struje
Izvriti odgovarajuu
pripremu
Poveati jakost struje

2.
3.

Poveati jakost struje

Raditi pravilnom tehnikom

4.
1.

Smanjiti brzinu zavarivanjn

Koristi odgovarajucu
pripremu
Raditi pravilnom tehnikom
Ako je doputeno i ako je
mogue, moe se izvriti
naknadno zavarivanje korena
Raditi jednolikom brzinom
zavarivanja
Poveati jakost struje
elektrode

2.

1.
2.

4.

Raditi pravilnom tehnikom

27

Vrsta greke
Povrinske pukotine

1-uzdune pukotine
2-poprene pukotine
3-poprene pukotine
4-pukotine u zavaru na
granici topljenja
5-pukotine u ZTU
6-pukotine na granici
topljenja
8-pukotine ispod zavara
9-poprene pukotine u
osnovnom materijalu
Ugorine u ugaonom
zavaru

2.

Uzrok nastajanja greke

Neodgovarajui tip
elektrode
Velika jaina struje

3.

Velika brzina

4.

Velika brzina hladjenja

osnovnog materijala
(velika debljina)

5.

Osnovni materijal s viso-

1.

6.

7.
8.

1.
2.
33.

4.

kim S i P
Velika zakaljivost
osnovnog materijala
(niskolegirani elici s
visokim % C,
Vlana elektroda
(vodonik u zavaru)
Prevelika napetost spoja
(velike unutranje
napetosti)
Velika jaina struje
Prevelika dimenzija
elektrode
Neodgovaralui tip elektrode
(elektroda nije namenjena
za ugaona zavarivanja)
Loa tehnika rada

Nain uklanjanja greke

1. Izvriti pravilan izbor
elektrode
2. Raditi strujom manje
jaine
3. Raditi manjom brzinom
zavarivanja
4. Izvriti predgrevanje

5. Obraditi bazinu
elektrodu
6. Izvriti predgrevanje
osnovnog materijala

7. Osuiti elektrodu
8. Neodgovarajua priprema
materijala
1. Smanjiti jaine struje
2. Uzeti elektrodu manjeg
promera
3. Zameniti elektrodu
4. Raditi pravilnom
tehnikom

(neispravan nagib elektrode)

28

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE OBLOENIM

ELEKTRODAMA
U malopreradjivakoj industriji najvie se primenjuje zavarivanje elektrinim lukom
(elektroluno) 1j. spajanje dva ili vie delova, uz dodavanje ili bez dodavanja dodatnog
materijala na takav nain, da spoj ima to ravnomernije osobine za onu vrstu primene kojoj je
konstrukcija namenjena
Pri elektrolunom zavarivanju za napajanje luka koriste se specijalne elektrine
maine za jednosmernu i neizmeninu struju.
Uredjeji (maine) za elektroluno zavarivanje odabiraju se zavisno od vrste radova i
ekonomskih pokazatelja (cene elektroda, elektro energije, uredjaja i dr.).
Uporedne karakteristike zavarivanja sa jednosmernom i neizmeninom strujom
pokazuju vane ekonomske prednosti zavarivanja neizmeninom strujom (ispravljaima).
Ovo zavarivanje nailazi na sve veu primenu jer to omoguava i veliki izbor raznih tipova
elektroda.
Kvalitet elektroda (dodatnog materijala) znatno se razlikuje i njihov izbor zavisi od
vrste materijala koji se zavaruje i postupka zavarivanja. Naveemo samo neki od mnogih
detalja kojih se treba pridravati pri izboru elinih obloenih elektroda kao to su:
-Elektrode po svojim mehanikim osobinama i hemijskom sastavu, moraju odgovarati
osnovnom materijalu (materijalu koji se zavaruje).
-Izbor odgovarajuih prenika elektroda vriti prema debljini osnovnog materijala.
-Izbor jaine struje za zavarivanje zavisno od prenika elektrode upravo onako kako je
proizvodja propisao.
-Elektrode moraju biti uvek suve i neoteene.
-Pravilan izbor i primena uredjaja za zavarivanje.
-Izabrati odgovarajui prikljuak za MASU i vrsto ga vezati za radni predmet
-Pravilan izbor polova zavisno od vrste elektrode i izvora struje itd.
Oigledno je da pri izboru elektroda i uredjaja treba biti vrlo obazriv i prethodno
dobro prouiti kvalitet materijala koji se zavaruje, karakteristike elektroda i uslove koje treba
da zadovolji zavareni predmet. U tome nam dosta mogu pomoi prospekti koje daju
proizvodjai elektroda i tehniki uslovi proizvoda.
Elektroluno zavarivanje se deli na:
1.
Zavarivanje obloenim elektrodama
2.
Zavarivanje pod zatitom praka
3.
Zavarivanje pod zatitom gasa.
Sve tri metode mogu biti rune, poluautomatske i automatske. Mi u ovom sluaju
obradjujemo elektroluno runo zavarivanje obloenim elektrodama.
Zavisno od medjusobnog poloaja ivica koje se zavaruju razlikujemo sledee
sastavke:
-sueone
-ugaone
-preklopne
-sastavke sa podmetaem i -unutranje sastavke.
Prema vrsti pripreme ljebova za zavarivanje imamo:
-bez zakoenja ivica
-sa jednostranim zakoenim ivicama i
-sa dvostranim zakoenjem ivica.
S obzirom poloaj zavarivanja razlikujemo:
-zavarivanje u vodoravnom poloaju
-zavarivanje vodoravnih avova na vertikalnim stranama
-zavarivanje vertikalnih avova
-zavarivanje iznad glave.
29

Runo elektroluno zavarivanje obloenim elektrodama

(REL)

Postupak je jednostavan za rukovanje.

Primjenjuje se za zavarivanje i navarivanje svih vrsta metala istosmjernom ili
izmjeninom strujom.
Elektrini luk se uspostavlja izmeu vrha elektrode i radnog komada i postupak je runi,
to znai da je neophodan zavariva.
sl.16

sl.17

Prednosti:
jeftina oprema,
irok spektar elektroda,
koristi se za sve konstrukcijske elike.Cu, Ni, Ti dr.,
za sve debljine zavara (od1 mm do l00 mm),
izvodljivo je vieslojno zavarivanje zavarivanje u svim poloajima.
Nedostaci:
postupak se obavlja runo (mogunost greke),
puno dimova (potrebna ventilacija),
stvaranje troske (opasnost troska u zavaru),
otpad - moraju se ukloniti,
prekidi i uspostavljanje luka - mogue greke.
Funkcija obloge:
1. Elektrina funkcija- vana jer utie na stabilnost el. luka,
2. Fizikalna funkcija- utie na zatitu zavara od vazduha .
3. Metalurka funkcija- u oblozi se nalaze komponente koje
vre legiranje metala zavara .

30

Tabela 20.
OBLOGA
BAZICNA

RUTILNA

KISELA
CELULOZNA

SVOJSTVA
-daje dobru ilavost i vrstou
-trai posebnu opremu za zavarivaa
-zavaruje se iskljuivo na (+) polu
-visina luka je jednaka 1 preniku elektrode
-na sebe vezuje kiseonik, vodonik, sumpor i fosfor
-zavareni spoj je osloboen tetnih gasova i nemetalnih
primesa
-stabilan el. Luk
-moe se raditi i na jednosmernij I naizmeninoj struji
-estetski lep zavar
-lagano se radi s njom
-neto loija mehanika svojstva
-ista svojstva kao i bazina
-razvili su je Amerikanci pre 50. godina
-specifina obloga

Zavarivanje s netopljivom elektrodom u zatitnoj gasnoj atmosferi TIG

sl.18

Postupak se zasniva na uspostavljanju i odravanju elektrinog luka izmeu volframove

netopljive elektrode i radnog komada uz zatitu neutralnog ili inertnog gasa, odnosno
odgovarajue meavine gasova.
Ovaj postupak se naziva TIG zavarivanje (Tungsten inert gas).
Mali intenzivan elektrian luk nastao iz usmerene elektrode idealan je za visoko kvalitetno
i precizno zavarivanje.
Toplota elektrinog luka pali i spaja krajnje delove osnovnog metala, a ako je potrebno sa
strane se dovodi i dodatni materijal.
Postupak se moe izvesti u bilo kojem radnom poloaju i na radne komade debljine manje
od milimetra.
Glavne prednosti ovog tipa zavarivanja su izrazita pravilnost depozita i mogunost
prenosa dodanog materijala u kupku bez znaajnog gubitka elemenata od kojih se sastoji.
Za zavarivanje aluminijuma, magnezijuma i njihovih legura koristi se neizmenina struja,
a za ostale metale se koristi jednosmerna struja s minus polom na elektrodi.
31

TIG postupak razvijen je za zavarivanje magnezijuma i njegovih legura, a danas se

upotrebljava za zavarivanje razliitih metala od aluminijuma, titana, nerajuih elika,
tankih elinih limova i drugih nemetala i legura. Kao zatitni gas koristi se argon ili
helijum koji ima svrhu da stvori zatitnu atmosferu koja se moe to lake jonizirati i titi
vrh elektrode i materijal od kontaminacije.

sl.19
Prednosti:
luk je vrlo stabilan (osigurava visokokvalitetno zavarivanje)
zavareni spojevi su homogeni, dobre estetike i dobrih mehanikih svojstava
koristi se za zahtjevne materijale (nerajui elici, Al, Ti, Cu, itd)
zavarivanje daje najkvalitetniji zavar .
Nedostaci:
mala brzina zavarivanja (10 - 15 cm u min)
ogranieno za tanke materijale (do 6 mm)
oprema je vrlo skupa
skup je gas (argon)
skup je volfram
radi oksidacije je nuna sekundarna zatita

32

ZAKLJUAK

Rad obuhvata kompleksnu problematlku i razradu tehnologije zavarivanja cevovoda

pod pritiskom sa svim potrebnim tehnolokim parametrima.
Od tehnolokih parametara analizirani su pojmovi zavarljivosti, temperatura
predgrevanja, izbor dodatnog materijala, tip spoja, plan zavarivanja, termika obrada itd.
U radu su detaljno analizirane i tabelarno prikazani mogui uzroci, vrste i naini
otklanjanja greaka u zavarenom spoju.
Rad je ilustrovan velikim brojem tabela i numerikih podataka to ga ini
upotrebljivim za inenjersku praksu u irem smislu od konkretno navedenih numerikih
primera i za iroki asortiman materijala.

33

PRILOG------Tabela 21.

UPOREDNA TABELA ELIKA DIN-JUS-EN 10027-1

Alatni elici sa posebnim svojstvima
DIN

EN 10027-1
90MnCrV8
115CrV3
140Cr2
102Cr6
X210Cr12
X38CrMoV5-1
X15CrNiSi 25-21
X210CrW12
40CrMnMoS8-6
X165CrMoV12
X40CrMoV5-1
X40CrMoV5-1
X50CrMoW9-1-1
X100CrMoV5-1
X50CrMoV 5-1
X155CrVMo12-1
55NiCrMoV6
56NiCrMoV7
105WCr6
45WCrV7
60WCrV7
80WCrV8
30WCrV15-1
X30WCrV9-3
120WV4
32CrMoV12-28
145V33
X32CrMoCoV3-3-3

90MnCrV8
115CrV3
140Cr3
100Cr6
X210Cr12
X38CrMoV5-1
X15CrNiSi 25-20
X210CrW12
40CrMnMoS8-6
X165CrMoV12
X40CrMoV5-1
X40CrMoV5-1
X50CrMoW9-1-1
X100CrMoV5-1
X50CrMoV 5 1
X155CrVMo12-1
55NiCrMoV6
56NiCrMoV7
105WCr6
45WCrV7
60WCrV7
80WCrV8
X30WCrV 4 1
X30WCrV9-3
120WV4
X32CrMoV3 3
145V33
CrMoCoV3-3-3

JUS
.3840
.4141
.4143
.4145
.4150
.4751
.4578
.4650
.4742
.4750
.4753
.4754
.4755
.4756
.4757
.4850
.5741
.5742
.6440
.6443
.6444
.6445
.6450
.6451
.6840
.7450
.8140
.9750

Brzorezni elici
EN 10027-1
HS 18-0-1
HS6-5-2
HS2-9-1
HS12-1-4-5
HS6-5-2-5

DIN

JUS

S18-0-1
S6-5-2
S2-9-1
S12-1-4-5
S6-5-2-5

.6880
.7680
.7880
.9681
.9780

Konstrukcioni elici sa posebnim svojstvima

DIN
EN 10027-1
20MnCr5
14NiCr6
20MoCr4
20NiCrMo2-2
32Cr2
42CrMo4

20MnCr5 (ZF7)
15CrNi6
20MoCr4
21NiCrMo2
32Cr2
42CrMo4

elici za kotrljajue leajeve

DIN
EN 10027-1
100Cr6
67SiCr5
51CrV4
58CrV4

100Cr6
67SiCr5
50CrV4
58CrV4

JUS
.4321
.5420
.7420
.7422
.4130
.4732
.5730

JUS
.4146
.4230
.4830
.4831

34

elici za opruge
DIN

EN 10027-1
60SiMn5
60SiCr7
67SiCr5
51CrV4

60SiMn5
60SiCr7
67SiCr5
50CrV4
elici za vijke
DIN

EN 10027-1
34Cr4
42CrMo4
51CrV4

34Cr4
42CrMo4
51CrV4
elici za ventile motora
DIN

EN 10027-1
67Si7
X45CrSi19-3
X80CrNiSi20

EN 10027-1
16Mo3
13CrMo4-5
22CrMo4-4
24CrMoV5-5

(67Si7)
X45CrSi19 3
X80CrNiSi20
elici za rad na povienim temperaturama
DIN
15Mo3
13CrMo4 4
22CrMo4-4
24CrMoV5-5

JUS
.2330
.2430
.4230
.4830

JUS
.4130
.4732
.4830

JUS
.2331
.4270
.4581

JUS
.7100
.7400
.7431
.7432

Visoko legirani nerajui, kisjelootporni i vatrotporni elici

DIN
JUS

EN 10027-1
X6Cr13
X15Cr13
X20Cr13
X30Cr13
X6CrNiTi18/10
X5CrNiMo17/12/2
X6CrNiMoTi17/12/2
X15CrNiSi10-12
X15CrNiSi25-21
X45CrMoV15
X10CrAl24

X6Cr13
X15Cr13
X20Cr13
X30Cr13
X6CrNiTi18/10
X5CrNiMo17/12/2
X6CrNiMoTi17/12/2
X15CrNiSi20 12
X15CrNiSi25 20
X45CrMoV15
X10CrAl24

Visokoomske legure za izradu grejnih elemenata

DIN

EN 10027-1
X5CrAl25.5

X5CrAl25.5

.4170
.4171
.4172
.4173
.4572
.4573
.4574
.4577
.4578
.4770
.4970

JUS
.4960

35

KORIENA LITERATURA

1) Majstorovi A.,

"Osnove zavarivanja, lemljenja i lepljenja",

II izdanje, Nauna knjiga, Beograd, 1980.

2) Vinokurova V. A.,

"I.T. prirunik zavarivanja",

knjigaI,II,III i IV, Rad,Beograd, 1980.

3) Matorki D.,

"Merenje rada - prirunik", Institut, "Goa",

Smederevska Palanka, 1976.

4) Grai Lj.

"Normativi vremena za elektroluno runo zavarivanje

obloenim elektrodama", Inatitut "Goa",
Smederevska Palanka, 1977.

5) Grai L j.,

"Standardni elementi rada sa vremenskim trajanjem sa

elektrootporno zavarivanje, Institut "Goa",
Smederevska Palanka, 1978.

6) Jovanovi P.Mirko,

"Predavanja iz oblasti zavarivanja", na VT Poarevac,

36