KOMUTACIONI SISTEMI

Poglavlje 1 i 2

1 Telefonska mrea
Javna telefonska mrea je jedna od prvih telekomunikacionih mrea koja je razvijana i
jo uvek predstavlja vanu telekomunikacionu infrastrukturu svake zemlje bez obzira na snanu
razvijenost i prisutnost drugih telekomunikacionih mrea kao mree mobilne telefonije i
Interneta. Telefonska mrea se zasniva na principu komutacije kola i nudi osnovni telefonski
servis tzv. POTS servis (Plain Old Telephone Service). Pored ovog servisa dananje moderne
telefonske mree nude i niz drugih servisa kako u okviru telefonskog servisa (dodatne usluge),
tako i u pogledu ponude uskopojasnog ISDN servisa tj. ISDN (Integrated Services Digital
Network) servisa ime predstavlja tzv. uskopojasnu ISDN mreu u logikom smislu, ali se fiziki
oslanja na infrastrukturu telefonske mree. Tako praktino postoje dve osnovne kategorije
servisa koje nudi telefonska centrala:
1) POTS
2) ISDN
Svaka drava ima svoju nacionalnu telefonsku mreu koja se dalje deli na mrene grupe
koje mogu da imaju jednu ili vie telefonskih centrala. Na slici 1.1 je prikazana jedna mrena
grupa fiktivne nacionalne telefonske mree na kojoj su obeleeni svi bitni delovi telefonske
mree.

Slika 1.1. Prikaz jednog segmenta telefonske mree

Koriene oznake sa slike 1.1 su:

TC Tandem centrala. Tandem centrale slue za meusobno povezivanje svih

centrala iz mrene grupe, kao i za povezivanje dotine mrene grupe sa drugim
mrenim grupama. Drugi naziv za ove centrale je tranzitna centrala ili meumesna
centrala. Veze izmeu centrala se nazivaju spojni vodovi. Na tandem centralu se po
pravilu ne prikljuuju korisnici. Poto telefonska mrea ima hijerarhijsku
organizaciju, postoji vie hijerarhija unutar telefonske mree. Tipino se povezivanje
centrala vri izmeu dve centrale koje su na susednim hijerarhijskim nivoima, ali
postoje i povezivanja izmeu centrala na istom hijerarhijskom nivou, kao i izmeu
centrala koje nisu u susednim ili istim hijerarhijskim nivoima (ovaj sluaj je veoma
redak). Povezivanje izmeu centrala na istom hijerarhijskom nivou se tipino vri
radi poveanja pouzdanosti telefonske mree, i takvi spojni vodovi se nazivaju
poprenim vezama. Tandem centrale se nalaze u svim nivoima hijerarhije, sem na
poslednjem (najniem) nivou gde su smetene krajnje centrale. Za svaki nivo
hijerarhije, tandem centrale imaju poseban naziv radi lakeg razlikovanja njihove
pozicije. Na primer, u naoj telefonskoj mrei razlikujemo, vorne, glavne, tranzitne
i meunarodne centrale, pri emu je poredak dat od niih ka viim nivoima
hijerarhije.

KC Krajnja centrala. Krajnja centrala slui za prikljuivanje korisnika (telefonski

korisnici, javne telefonske govornice, kune centrale (PBX), (N)-ISDN korisnici,
kompjuteri preko modema ...) na javnu telefonsku mreu. Telefonski pretplatnici se
povezuju na centralu pretplatnikim (korisnikim) linijama. Centrale u zavisnosti od
kapaciteta mogu omoguiti prikljuenje i do 100000 telefonskih preplatnika, pa i
vie. Takoe, krajnje centrale se mogu i meusobno povezivati spojnim vodovima
(poprene veze). Krajnje centrale se jo nazivaju i mesnim centralama.

Spojni vodovi se koriste za povezivanje centrala. To mogu biti E1-PCM link, FDM
multipleks, itd. Veoma est princip povezivanja je upotreba E1-PCM linkova koji se
izmeu centrala prenose putem transportne mree poput SDH (Synchronous Digital
Hierarchy) mree.

Pretplatniki vodovi se koriste za povezivanje telefonskih pretplatnika na krajnju

centralu. To su tipino upredene parice.

RU (Remote Unit) Izdvojeni stepen. Poto pristupna mrea podrazumeva sve

pretplatnike vodove onda je u interesu vlasnika telefonske mree da smanji trokove
koje oni nose, a koji su direktno proporcionalni ukupnoj koliini pretplatnikih
vodova (tj. bakra od kog se prave pretplatniki vodovi). Zato se esto postavljaju tzv.
izdvojeni stepeni, koji se postavljaju blie veoj grupi korisnika i time smanjuju
ukupnu duinu (i koliinu) pretplatnikih kablova jer se koristi mali broj kablova od
centrale do izdvojenog stepena. Izdvojeni stepen je takoe deo centrale i to
uesnikog bloka, ali je izmeten fiziki van centrale upravo iz ve pomenutih
razloga smanjenja trokova pristupne mree.

Koncentrator podrazumeva ureaje koji grupiu vie pretplatnika na relativno mali

broj korisnikih vodova i time takoe smanjuju cenu pristupne mree, ali
koncentrator nije fiziki deo centrale. Tipini takvi ureaji su xDSL ureaji koji
omoguuju kako povezivanje grupe telefonskih pretplatnika na centralu, ali isto tako
i povezivanje pretplatnika koji zahtevaju vee protoke.

NT (Network Termination) Mreni zavretak. Mreni zavretak je ureaj koji

omoguava prikljuenje ISDN korisnika na krajnju centralu. Mreni zavretak se
nalazi u vlasnitvu operatera tj. vlasnika telefonske mree. Na NT se moe prikljuiti
vie ureaja kao kompjuter opremljen ISDN karticom, ISDN telefon, obian telefon
preko adaptera, faks, itd.

PBX (Private Branch Exchange) Kuna telefonska centrala. Svako preduzee

obino ima svoju kunu telefonsku centralu na koju vezuje lokale u preduzeu tako
da kad zaposleni razmeteni po raznim kancelarijama meusobno priaju te pozive
ne tarifira javna telefonska mrea. Takoe, da bi se omoguila komunikacija sa
korisnicima iz javne telefonske mree onda se PBX vezuje na krajnju centralu preko
digitalnih ili analognih prenosnika.

Na slici 1.1 je svakoj centrali dodeljen neki broj koji predstavlja identifikaciju centrale u
mrenoj grupi. Ti brojevi su u stvari prve cifre brojeva telefonskih pretplatnika (tj. predstavljaju
prvi deo koda pretplatnika) koji su prikljueni na te centrale. Na slici 1.1 je kao primer dat i kod
mrene grupe, koji je zajedniki za sve korisnike iz te mrene grupe i koji ide ispred koda
pretplatnika u kompletnom telefonskom broju pretplatnika. Telefonski brojevi se dodeljuju po
E.164 preporuci koju je donela ITU-T organizacija. Maksimalan broj cifara u jednom
telefonskom broju je 15, pri emu vodee 1-3 cifre odreuju kod nacionalne mree, a preostale
cifre sadre kod mrene grupe i kod pretplatnika. Pri tome, kod pretplatnika se sastoji iz dva
dela, prvi deo predstavlja identifikaciju centrale u mrenoj grupi, a drugi deo identifikaciju
pretplatnika unutar centrale. U telefonski broj ne ulazi prefiks za meunarodni poziv (tipino 00
ili 99, ali to zavisi od drave do drave) ili meumesni poziv (0). Meumesni poziv je poziv koji
se odvija izmeu pretplatnika iz razliitih mrenih grupa iste nacionalne mree. Uzmimo kao
primer jedan kompletan telefonski broj +381 11 337 0100. Simbol + oznaava da pre poziva
ovog broja iz inostranstva (van Srbije) treba prvo birati kod za izlaz na meunarodni saobraaj.
Kod 381 je meunarodni kod za Srbiju. Kod 11 oznaava kod za mrenu grupu Beograd. Kod
337 oznaava kod odreene centrale u mrenoj grupi Beograd, a kod 0100 konkretnog
pretplatnika te centrale. Kada se vri biranje tog pretplatnike iz Srbije, ali iz druge mrene grupe
(na primer, mrena grupa Novi Sad), birae se broj 011 337 0100. U ovom sluaju prva cifra 0,
oznaava da elimo da ostvarimo meumesni poziv tj. da se poziv zavrava u istoj nacionalnoj
mrei (Srbiji), ali u razliitoj mrenoj grupi. Na osnovu ostalih cifara se zna da je traeni
pretplatnik u mrenoj grupi Beograd, na centrali iji je prefiks 337, odnosno pretplatnik 0100 sa
te centrale. U sluaju kada se ostvaruje mesni poziv (poziv gde su oba korisnika u istoj mrenoj
grupi), pozivajui korisnik e birati broj 337 0100, jer je potrebna samo identifikacija centrale i
korisnika u toj centrali za usmeravanje poziva. Oigledno, u telefonskoj mrei se koristi
hijerarhijsko adresiranje.
Inae, javna telefonska mrea (PSTN Public Switching Telephone Network) je
povezana i sa svim drugim telekomunikacionim mreama kao npr. GSM mreom, Internetom i
dr, a povezivanje na te mree se ostvaruje preko odgovarajuih gejtveja.
4

1.1. Pristupna mrea

Slika 1.1.1. Pristupna mrea

Telefonska centrala slui za prikljuivanje korisnika na telefonsku mreu. Postoje razne

varijante korisnika, kao to se vidi i sa slike 1.1, kao npr. analogni telefonski aparati, digitalni
telefonski aparati, ISDN korisnici, kompjuteri preko modema, javne telefonske govornice, kune
telefonske centrale (PBX), itd. Mrea koja ukljuuje puteve od telefonske centrale do korisnika
(uglavnom kablovi, mada mogu postojati deonice koje su beine jer se ostvaruju npr. radiorelejnom vezom) se naziva pristupna mrea. Preko pristupne mree se povezuju svi korisnici na
telefonsku centralu. Zbog velikog broja korisnika, koji pri tome uglavnom nisu koncentrisani na
5

malom prostoru, pristupna mrea podrazumeva velik broj kablova i velike duine kablova, a pri
tome se mora raunati i cena radova prilikom postavljanja tih kablova koja takoe nije
zanemarljiva. Tako da usled ovih navedenih razloga moemo zakljuiti da pristupna mrea nosi
ogroman deo trokova itave telefonske mree. Pri tome, poto su korisnici fiksni onda je
pristupna mrea kruta i nefleksibilna i teko ju je proirivati malo po malo jer nije isplativo zbog
cene radova na postavljanju kablova do korisnika. Otuda se proirenje pristupne mree radi tek
kada treba vei broj korisnika povezati na telefonsku centralu.
U zgradi ili kui gde se nalazi korisnik (ili korisnici) razvuena je telefonska instalacija
koju predstavljaju upredene parice koje se zavravaju utinicama (prikljune kutije) u stanu
korisnika. Sa druge strane se telefonska instalacija zavrava u ormariu gde se zavravaju sve
parice od pretplatnika. To su tzv. izvodi koji mogu biti unutranji ili spoljanji u zavisnosti gde se
nalaze (unutar ili van zgrade/kue). Sa tih ormaria se vode kablovi (oni se zovu distributivni
kablovi) do take grananja koja se naziva jo i kablovsko grananje (jer se od te take kablovi
granaju do pojedinih naselja). Od ove take se vodi glavni kabl (put kojim ide glavni kabl se
obino zove trasa) do zavrnog nastavka koji se obino nalazi u nekom ahtu ili podrumu zgrade
gde je smetena telefonska centrala. Glavni kabl moe da ima i do nekoliko stotina parica. Od
zavrnog nastavka vode se zavrni kablovi koji idu do centrale, tanije do glavnog razdelnika.
Prikaz pristupne mree je dat na slici 1.1.1.

1.2. Tipovi veza kroz telefonsku centralu

Na slici 1.2.1 su obeleeni tipovi veza kroz telefonsku centralu.

Slika 1.2.1. Tipovi veza u centrali

Postoje sledei tipovi veza (iz aspekta posmatrane centrale):

Odlazne veze to su veze koje inicira korisnik sa posmatrane centrale da bi

uspostavio vezu sa korisnikom sa neke druge centrale (veza kroz centralu 41 izmeu
korisnika A i B (vezu je inicirao korisnik A))
6

Dolazne veze to su veze koje inicira korisnik sa neke druge centrale da bi

uspostavio vezu sa korisnikom sa posmatrane centrale (veza kroz centralu 42 izmeu
korisnika A i B (vezu je inicirao korisnik A))

Tranzitne veze to su veze izmeu korisnika koji su sa nekih drugih centrala pa

njihov saobraaj samo tranzitira tj. prolazi kroz posmatranu centralu (veza kroz
centralu 44 izmeu korisnika E i F (svejedno ko je inicirao vezu od korisnika E i F))

Lokalne veze To su veze izmeu korisnika sa iste centrale pri emu razlikujemo
interlokalne veze koje se ostvaruju izmeu korisnika sa razliitih uesnikih blokova
centrale i intralokalne veze koje se ostvaruju izmeu uesnika sa istog uesnikog
bloka centrale. (Veza kroz centralu 44 izmeu korisnika C i D (svejedno ko je
inicirao vezu od korisnika C i D))

Spojni vodovi koji povezuju centrale se mogu podeliti u sledee kategorije (iz aspekta
posmatrane centrale):

Odlazni zauzima ih posmatrana centrala

Dolazni zauzima ih centrala sa kojom je posmatrana centrala povezana

Dvosmerni moe ih zauzeti i posmatrana centrala, kao i centrala sa kojom je

posmatrana centrala povezana tim spojnim vodom

Odlazni i dolazni vodovi su jednosmerni u pogledu zauzimanja. Vano je naglasiti da je

jednostavniji postupak zauzimanja kod jednosmernih vodova (odlazni i dolazni) nego kod
dvosmernih vodova jer u sluaju dvosmernih vodova moe doi do kolizije usled pokuaja
istovremenog zauzimanja istog voda od strane centrala na krajevima dvosmernog voda. S druge
strane dvosmerni vodovi omoguavaju efikasniju obradu saobraaja - sa manjim brojem
dvosmernih vodova se opsluuje isti ukupan saobraaj nego sa jednosmernim (dolaznim i
odlaznim) vodovima.

2 Blok-ema telefonske centrale

Na slici 2.1 je prikazana blok-ema telefonske centrale.

Slika 2.1. Blok-ema telefonske centrale

Na glavni razdelnik (GR) se prikljuuju upredene parice od korisnika. Od njega se vode

kablovi do centrale tanije do uesnikih blokova. Oigledno, uesniki blokovi predstavljaju
mesto u centrali na koje se prikljuuju korisnici (telefoni (analogni, digitalni), ISDN bazni
korisnici, javne telefonske govornice...). Uesniki blokovi se jo nazivaju i pretplatniki blokovi
ili korisniki blokovi. U uesnikom bloku se za obine (analogne) telefonske korisnike vre tzv.
BORSCHT funkcije (svaki telefonski korisnik ima u centrali dodeljen KOA (korisniki organ
analogni) koji vri te funkcije). Takoe, razvojem tehnologije u dananjim modernim centralama
se u ovom bloku nalaze prijemnici i generatori tonskih signala. Prijemnici tonskih signala se
koriste za detekciju DTMF signalizacije, a generatori za generisanje tonskih signala koje ujemo
u telefonskoj slualici kao npr. ton slobodnog biranja ili ton zauzea. Ovaj blok je povezan sa
blokom komutacije govornim kanalima, a sa upravljakim blokom kontrolnim linijama preko
kojih uesniki blok obavetava upravljaki blok o eventualnim akcijama koje preduzimaju
korisnici prikljueni na taj uesniki blok, kao i komande upravljakog bloka uesnikom bloku
8

(na primer, podizanjem slualice korisnik najavljuje da eli da uspostavi vezu, pa zato uesniki
blok obavetava upravljaki blok o tom dogaaju, a upravljaki blok ispitivanjem podataka o
tom korisniku analizira da li je tom korisniku dozvoljeno da uspostavlja vezu ili ne i o tome
obavetava uesniki blok koji u skladu s tim puta ton slobodnog biranja ili ton blokade).
Takoe, preko kontrolnih linija upravljaki blok prilikom inicijalizacije sistema vri sputanje
softvera koji se izvrava na uesnikom bloku. Takoe, moemo napomenuti da uesniki blok
vri funkciju koncentracije tj. korisnikog komutacionog polja. To znai da je broj prikljuenih
korisnika vei od broja maksimalnih veza koje ti korisnici istovremeno mogu uspostaviti. Stepen
koncentracije se tipino kree od 4:1 do 7:1. Tako npr. ako se sa uesnikog bloka moe ostvariti
maksimalno 30 govornih veza tada se za stepen koncentracije npr. 7:1 na taj uesniki blok moe
prikljuiti maksimalno 210 korisnika. Koncentracija se vri radi boljeg iskorienja resursa
centrale. Poto se usled koncentracije korisnika u uesnikom bloku moe desiti da neki korisnik
ne moe uspostaviti vezu usled blokade tj. zauzetosti svih govornih veza ka komutacionom polju
onda se stepen koncentracije bira tako da verovatnoa blokade bude manja od neke date
vrednosti koju definiu propisi (npr. 1% ili 0.1%).
Blok komutacije obavlja funkciju komutacije. Ono je neblokirajue komutaciono polje i
oznaava se kao grupno komutaciono polje. Povezan je govornim putevima za prenosnike i
uesnike blokove. Takoe, kontrolnim linijama je vezan za upravljaki blok koji kontrolie
funkcionisanje komutacije i zauzetost resursa (npr. neka veza kroz komutaciono polje moe da se
rezervie i bude aktivna stalno za neku vezu dok je operater ne raskine, to su tzv.
semipermanentne veze ili upravljaki blok zadaje komandu da se uspostavi put kroz
komutaciono polje za neku vezu), a takoe se prilikom inicijalizacije sistema preko tih
kontrolnih linija vri sputanje softvera koji se izvrava u bloku komutacije.
Prenosniki blok predstavlja taku centrale gde se preko prenosnikog razdelnika (PR)
prikljuuju druge centrale kao i korisnici koji imaju vee protoke (ISDN primarni korisnici,
kune telefonske centrale). Preko ovog bloka se centrala ukljuuje u telefonsku mreu. Pod
vezom dve centrale podrazumevamo etiri vrste veza:

Govorne veze preko kojih se prenosi korisniki signal tipino govor, ali i podaci.

Signalizacione veze preko kojih se prenosi signalizacija izmeu centrala koja je

neophodna radi razmene informacija izmeu centrala (npr. ako se uspostavlja veza
izmeu korisnika koji su prikljueni na razliitim centralama onda je neophodno da
centrala na koju je prikljuen pozivajui korisnik obavesti centralu traenog
korisnika da je njen odgovarajui korisnik traen i da se zato rezervie govorni kanal
izmeu te dve centrale i pokrene proces uspostave veze). Postoje raznovrsne
signalizacije koje se koriste u komunikaciji izmeu centrala, ali danas je
najzastupljenija signalizacija No.7 koju moraju podravati sve moderne centrale.
Preko signalizacionih veza, u stvari, komuniciraju upravljaki blokovi u centralama
koje razmenjuju signalizaciju izmeu sebe.

Sinhronizacione veze preko kojih se vri sinhronizacija izmeu centrala, poto je

telefonska mrea sinhronizovana.

Veze za upravljanje i nadgledanje koje se koriste za menadment u telefonskim

mreama. Npr. generisanje alarma da bi se obavestila suprotna centrala o gubitku
sinhronizacije sa njom.
9

Ovaj blok je vezan govornim kanalima sa blokom komutacije, a kontrolnim linijama sa

upravljakim blokom radi kontrole komunikacije sa drugim centralama (upravljaki blokovi su ti
koji meusobno komuniciraju preko signalizacije izmeu centrala). Preko kontrolnih linija se u
toku inicijalizacije sistema sputa softver koji se izvrava na prenosnikom bloku.
Blok pomonih organa se koristi za neke pomone funkcije u centrali kao npr. za
generisanje govornih signala (npr. obavetenje da je biran nepostojei pretplatnik). U starijim
centralama su se ovde nalazili prijemnici i generatori tonskih signala, a danas u modernim
centralama kako je ve napomenuto se oni nalaze u uesnikim blokovima. Takoe, ukoliko se
koristi analogna signalizacija, poput R2 signalizacije, onda i prenosniki blokovi sadre
generatore i prijemnike tonskih signala.
Upravljaki (Administrativni) blok ima dvojak naziv jer obavlja obe funkcije koje su u
tim nazivima naznaene: upravljaku i administrativnu funkciju. Upravljaka funkcija
podrazumeva kontrolu svih ostalih blokova u centrali i prikupljanje informacija od njih koje se
potom obrauju i pohranjuju. Takoe ovaj blok periodino ispituje ispravnost svih blokova u
sistemu i ako se detektuje neki neispravan blok prvo se pokuava njegov oporavak ponovnom
inicijalizacijom (resetom) tog bloka, a ako to ne da rezultate onda se obavetava operater o
problemu. Takoe, ovaj blok prilikom inicijalizacije sistema vri sputanje softvera na sve ostale
blokove u sistemu radi njihovog ispravnog funkcionisanja. U cilju obavljanja upravljake
funkcije, upravljaki blok je kontrolnim linijama vezan za sve ostale blokove u sistemu. Druga
funkcija je administrativna koja podrazumeva uvanje podataka o svim korisnicima. Ti podaci su
npr. tarifni podaci o ostvarenim vezama, servisi koje korisnik moe da koristi, itd. Operater koji
kontrolie rad centrale i vri sve neophodne izmene i analize o korisnicima je povezan upravo na
ovaj blok svojim raunarom. Ova veza moe da bude ostvarena i preko npr. modema tako da nije
neophodno neposredno prisustvo operatera kod centrale. Veza operatera i upravljakog bloka je
na slici 2.1 predstavljena sa ulazno/izlaznim jedinicama. Meutim, u sluaju centrala na viem
hijerarhijskom nivou telefonske mree, koje su bitne za ispravno funkcionisanje cele telefonske
mree, operater se uvek nalazi uz centralu radi pravovremenog i brzog reagovanja usled pojave
nekih nepravilnosti u radu centrale. Operater preko svog terminala ima sve podatke kako o
korisnicima, tako i o samoj centrali i svim njenim delovima, a koje dobija iz upravljakog bloka.
Blok za generisanje takta slui za generisanje svih taktova koji se koriste u centrali. U
ovom bloku se vri sinhronizacija na takt koji se dobija iz centrale sa vieg hijerarhijskog nivoa,
da bi se mogla ostvariti sinhronizacija pri prenosu sa drugim centralama. Centrala na najviem
hijerarhijskom nivou dobija takt iz oscilatora na bazi celzijuma ili rubidijuma i dalje ga
distribuira centralama na niem hijerarhijskom nivou. U sluaju da doe do prekida veze sa
centralama iz kojih se dobija informacija o taktu onda ovaj blok poinje da koristi sopstveni
oscilator znatno manje preciznosti i tada proizvoai garantuju podnoljiv rad do 1-2 dana to se
smatra dovoljnim za otklanjanje kvara na vezama prema drugim centralama od kojih se dobijala
informacija o taktu. Takoe, postoji mogunost i da se informacija o taktu dobija preko GPS
sistema, ali ta varijanta se ree koristi u nacionalnim telefonskim mreama jer GPS sistem nije
pod kontrolom nacionalnih operatora i zato se ovakav metod uglavnom ne koristi iz razloga
bezbednosti mree.
Blok napajanje slui za davanje napajanja svim blokovima centrale radi njihovog
ispravnog funkcionisanja, kao i telefonskim aparatima koji tako dobijaju napajanje iz centrale pa
u sluaju nestanka struje u domainstvu, telefon je i dalje operativan. Napajanje za centralu se
10

dobija iz javne elektrine mree, ali u sluaju kvara na javnoj elektrinoj mrei u pogon se
stavljaju generatori koji slue kao rezerva.

11