ZAGAIVANJE

VODA

Da bi iva bia mogla da ive

normalno, voda u kojoj ive ili

voda koju koriste mora imati
prirodan hemijski sastav i
prirodne karakteristike.
Kada se usled ovekovog
delovanja hemijski sastav
vode znaajno promeni,
kaemo da je voda zagaena.

IZVORI ZAGAENJA
Vekovima su ljudi u vodu bacali svoj

otpad.
Danas vodu zagauju: vodeni saobraajizlivanjem nafte, poljoprivredaubrivima i pesticidima, industrijatekim metalima i rastvaraima, gradovi
i sela- deterdentima.
Svi ovi zagaivaima nalaze svoj put do
reka, a preko njih dolaze do mora.

ovek danas formira posebne otpadne

vode u koje ubacuje tetne materije koje se

obino direktno izlivaju u rene tokove.
Kada tetne materije dolaze iz industrijskih
postrojenja, govorimo o industrijskim
otpadnim vodama, a kada dolaze iz
domainstva i urbanih sredina govorimo o
komunalnim otpadnim vodama.
Vodeni ekosistemi se mogu i indirektno
zagaditi, tako to se tetne materije iz
zemljita spiraju u vodne tokove.

UNITAVANJE VLANIH STANITA

Vlana stanita predstavljaju poseban tip ekosistema.
To su: bare, movare, ritovi, velika ua, vlane livade i

tresave.
Vlana stanita upijaju vodu kao suner i lagano je
otputaju u rene tokove ili mora.
Pri tome se vode preiavajui spreavaju se poplave i
bujice.
Bez obzira na njihov znaaj, vlana stanita nestaju
velikom brzinom.
Neka od njih su namerno isuena da bi se pretvorila u
poljoprivredne povrine ili prostor za naselja.
Propadaju usled skretanja renih tokova.

UNITAVANJE MORSKIH
OBALA
U mnogim delovima sveta obala je potpuno

izmenjena.
Buldoeri su izravnali obalu da bi se mogli
izgraditi hoteli, naselja, saobraajnice i
parkinzi.
Na kopnu su obalske biljke izgaene i
poupane a ivotinje koje ive na obali oterane.
U vodu se neprekidno izlivaju ogromne koliine
otpada koje ugroavaju lanove ivotne
zajednice.
Obalske zajednice koju su se formirale
hiljadama godina unitene su za svega nekoliko

POSLEDICE ZAGAIVANJA
Trovanje i masovno uginue riba i

drugih vodenih organizama najtee su

posledice zagaivanja vode toksinim i
patogenim organizmima.
Cvetanje vode- kada velika koliina
nitrata i fosfora dospe u vodi dolazi do
premnoavanje algi.
Kada uginu alge padaju na dno gde se
vri njihovo razlaganje, pri emu se
troi mnogo kiseonika pa dolazi do
masovnog uginua riba.

Na mestima izlivanja tople vode koja hladi

postrojenja hidroelektrana temperatura moe

prei 80C.
Usled takvih visokih temperatura prirodnu
biocenozu zamenjuje siromana zajednica
organizama.
Jako zagaena voda ne moe da se koristi niti za
pie, niti za navodnjavanje.
Osim toga otpad koji ubacujemo u vodu esto
zavrava u telu vodenih ivotnja koje koristimo
kao hranu.

ZATITA VODENIH
EKOSISTEMA
Dovoljna koliina iste vode sa ouvanim

ivotnim zajednicama vodenih organizama,

predstavlja osnovu ovekovog opstanka na
Zemlji.
Zbog toga je stalno praenje kvaliteta vode
jedan od preduslova za pokretanje odredjenih
akcija zatite.
Sve mere zatite vode mogu se podeliti na:
eliminaciju uzroka zagaivanja, smanjenje
koliina tetnih materija koje se unose u vodu i
mere ienja vode.
Smanjenje koliine zagaujuih materija koje
dospevaju do vodenih tokova podrazumeva
postavljanje odgovarajuih filtera na mestima

Ve zagaene vode mogu se preistiti

hemijskim i biolokim sredstvima.

Hemijska sredstva su razliite
hemikalije koje se ubacuju u vodu da
neutraliu opasne materije.
Bioloke mere su najefikasnije.
Zahvaljujui aktivnostima lanova
biocenoza a naroito radu biljaka i
mikroorganizama, vodeni ekosistemi
imaju veliku mo prirodnog
samopreiavanja.

Autori:

Marija Mamuzi VIII-1

Sandra Krstin VIII-1
Natalija Koji VIII-1
Anela Anelkovi VIII-1
Jovana Prodanovi VIII-1