METODOLOGIJA IZRADE GEOGRAFSKIH MONOGRAFIJA

VOJVODANSKIH OPTINA
Dragoljub Bugarski, Pavle Tomi
IZVLEEK

UDK 911(497. 113)

lanek opisuje organizacijo izdelave geografskih monografij vojvodin

skih obin, metodoloki pristop ter opozarja na vestranske koristi take
ga dela.
ABSTRACT

UDC 911(497. 113)

THE METHODOLOGY FOR GEOGRAPHICAL M ON OGR A PH Y OF

COMMUNES IN VOIVODINA
The article represents the organization of series of regional monographies of communities in Voivodina and its methodological scheme.

Intitut za geografiju Prirodnomatematikog fakulteta u Novom Sadu u

okviru plana svoje naune delatnosti radi i na geografskom prouavanju
vojvodanskih optina. Ova prouavanja obuhvaena su dugoronim pro
jektom iji je naziv "Geografske monografije vojvodanskih optina". Pro
uavanje veih optina vri se timskim radom, a manjih individualnim.
Istraivaki deo posla finansira Samoupravna interesna zajednica za nauni rad Vojvodine neprekidno od 1970. godine. Ona manjim delom pomae
i objavljivanje monografija, dok vei deo finansijskih sredstava obezbeduju odgovarajue optine.
Metodologija

Do sada je objavljena 21 monografija.

rada

Sve monografije predstavljaju regionalno geografske tudije. Prilikom izrade monografija koriste se dva oblika rada: kabinetski i terenski.
U okviru kabinetskog dela rada, saradnici na ovom projektu konsultuju
dosta bogatu strunu literaturu, naih, madarskih, nemakih, rumunskih i drugih autora. Dalje, vre analizu karata iz XVI, XVII, XVHI,
XIX i X X veka, naroito topografskih, geoloki, geomorfoloki, hidrolo
ki i pedoloki.

Zatim vri se analiza starih planova naselja na osnovu

* D r . , izr.prof., Institut za geografiju, PMF, Veljka Vlahovia 1,

21000 Novi Sad.

kojih se prati prostorno irenje i morfologija naselja. Posebnu pogodnost saradnici na projektu imaju to im je dostupno korienje najnovijih topografskih karata razmera 1 : 25.000,

kao i najnovijih rezultata

naftno-gasnih istraivanja, na osnovu kojih rekonstruiu paleoreljef i

imaju kompleksnije uvide u geoloki sastav.
Za saradnike na ovoj tudiji znaajan izvor podataka predstavlja obiman
i sadrajan satatistiki materijal. Tako autori koriste austro-ugarsku,

za

tim jugoslovensku statistiku izmedu dva svetska rata i najnoviju jugoslovensku statistiku.
Terenski rad je sveobuhvatan i preteno je vezan za geomorfoloka, hi
droloka, biogeografska i drutveno geografska istraivanja, kao i za
prikupljanje podataka koji se ne mogu pronai u publikacijama.
Sadraj

rada

Monografije se sastoje iz dva dela - opteg i posebnog. Opti

deo obuh-

vata fizikogeografski i drutvenogeografski pregled optine kao celine.

Posebni deo je posveen kraem pregledu geografskih karakteristika i
problema po naseljima.
Opti deo. TJ okviru poloaja, granica i veliine,

geografski poloaj sva

ke optine razmatra se sa vie aspekata i to: njenog prostorhog poloa

ja prema teritoriji SAP Vojvodine, Jugoslavije i Panonske nizije, prema
vanijim komunikacijama, geomorfolokim, klimatskim, hidrografskim,
pedolokim i biogeografskim prilikama.

Zatim analizira

se medusobni

poloaj naselja u optini i daje se opta ocena o geografskom poloaju

optine.
Kod geomorfolokih prilika optine polazi se od ranije prouenih makrooblika, a posebna panja se posveuje mezo i mikro oblicima kao geomor
folokim agensima koji su uestvovali u njihovom stvaranju. Posebno treba istai da su pojedini autori utvrdili postajanje fragmenata nekih elemenata
reljefa koji raniji ispitivai u svojim radovima ne pominju (tako na pri
mer deo lesne terase u junom Sremu, fragmente aluvijalne terase u

Poti ju i junom Bana tu itd. ).

Geoloki sastav posmatra se u uem i irem prostoru. Prema raspoloivim podacima daje se dosta detaljan petrografski i litoloki sastav na
osnovu kojih se izmedu ostalog dolazi do rekonstrukcije paleoreljefa i
savremenog reljefa.
Klimatske prilike u optini se izuavaju u sklopu veeg prostora. Najpre
se ukazuje na klimatske faktore i modifikatore, a zatim se daje detaljan
prikaz klimatskih elemenata,

najee za period od 20 godina.

Zahvalju-

jui gustoj mrei meteorolokih stanica u Vojvodini i relativno malih

viinskih odnosa izmedu pojedinih geomorfolokih oblika, autori ne nailaze na tekoe prilikom obrade klimatskih podataka.
U sklopu hidrografskih karakteristika detaljno se izuavaju podzemne vo
de (freatske, arteke i termomineralne), povrinske vode (reke, kanali,
jezera, bare i movare). Autori skoro redovno daju predloge u vezi si
rih mogunosti korienja vode i reavanja odredenih vodoprivrednih
problema. Posebno se ukazuje na mogunosti navodnjavanja, odvodnjavanja, vodosnabdevanja naselja i industrije i do sada veoma slabo korienje
termalnih voda.
Analizom pedolokog sastava (tipova, podtipova i varijeteta) utvrduju se
u pojedinim optinama mogunosti racionalnijeg korienja zemljita, na
roito kada su u pitanju manje plodna zemljita.

2^animljivo je istai da

autori redovno ukazuju na primere degradacije zemljita i smanjivanje

poljoprivrednin povrina.
Prilikom obrade stanovnitva najpre se iznosi njegovo poreklo od najranijih vremena do danas. U vezi s tim istorijski podaci se koriste samo u
onolikoj meri koliko je potrebno za ovakve vrste tudija. Posebno se istiu periodi masovnijih doseljavanja pojedinih naroda. Pouzdani podaci o
kvantitativnom kretanju stanovnitva mogu se pratiti od prvog detaljnog
popisa od 1869. godine. Raniji podaci o broju stanovnika su nedovoljno
pouzdani i obino se odnose na broj domova u naseljima. U novije vreme

daju se projekcije stanovnitva do 2000. godine. Poseban problem pri

obradi stanovnitva predstavljaju izvesne promene u metodologiji posled
njih popisa, ime je onemogueno pravljenje komparacija kod pojedinih
struktura stanovnitva izmedu dva i vie popisa.
Pregled privrednih delatnosti neki autori su obradili prema prioritetnom
redosledu,

odredenom na osnovu uea pojedinih delatnosti u ukupnom

narodnom dohotku optine, a drugi su obradili po principu primarnih,

kundarnih i tercijarnih privrednih delatnosti.

se

Za svaku privrednu granu

iznose se prirodni i drutveni faktori njenog razvoja. Analizira se ukup-na proizvodnja i njeno uee u Vojvodini. Posebno se poveuje panja
izuavanju sirovinske baze, daje se ocena opravdanosti lokacija pojedinih
industrijskih objekata, porekla i kvalifikacione strukture radne snage,
problema trita i transporta. Takode se ukazuje na odredene privredne probleme i daju se predlogi za reavanje najakutnij ih.
U posebnom delu monografija dati su geografski prikazi svih naselja.
Kod obrade svakog naselja obuhvaeni su geografski poloaj,najbitnije fiziko geografske i drutveno geografske karakteristike,

teritorijalno ire-

nje naselja po pojedinim etapama, funkcije naselja, komunama opremlje

nost,

zatita ivotne sredine i mogunosti reavanja postojeih problema.

Zakljuak
Geografske monografije vojvodanskih optina predstavljaju dragoceni do
prinos geografskoj literaturi.

Geografske monografije optina uradene su

sa ciljem da doprinesu iznalaenju najboljih reenja u daljem privrednoekonomskom, drutvenom i kulturnom razvoju optine; ona se mogu kori
stiti kao dragoceni prirunik za drutveno planiranje,

regionalno-prostorni

plan, urbanistike planove, potrebe opte narodne odbrane i si.

Pored to

ga, one se mogu koristiti za zaviajnu nastavu, zatim za irenje opte

kulture stanovnitva optina koje ima priliku da detaljnije i ire upozna
sredinu u kojoj ivi i radi.

MONOGRAPHIES GEOGRAPHIQUES DES COMMUNE DE VOIVODINE

Les monographies geographiques font partie de la geographie regionale.

Elles se composent d'une partie generale et d'une partie detaillee. La
partie generale examine chaque commune comme une entite alors que
la partie detaillee est un examen de chaque localite de la commune.
La geographie physique rend compte de la composition geologique, du
relief, de l'hydrologie, de la composition pedologique, de la faune et
de la flore. Cette analyse est basee sur la recherche sur le terrain
ainsi

que sur les publications specialisees et celles d'un grand nombre

de sciences auxiliaires.
La geographie humaine et economique examine la population,

leconomie

et les agglomerations. Elle analyse l'origine de la population, le nombre

des habitants, l'accroissement naturel, les migrations, les structures et
les projections.
La partie economique traite des ressources naturelles et du niveau de
leur exploitation.

Les agglomerations de la commune sont etudiees au

moyen des methodes les plus recentes.

On accorde une importance parti-

culiere a la situation et a la morphologie des agglomerations.