, 12, ./ 011 2453-187, .

011 244-7821
17052543, 102206737, ... 170-1610-34 UniCredit Bank
E-mail: usvb@yubc.net www.sudski-vestaci.org.rs

V E T A E NJ A
PROCENE TRINIH VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI
ZA POTREBE HIPOTEKA
lan USVB, Dr. Predrag Borota, stalni sudski vetak za
Graevinarstvo i stanbeno komunalnu delatnost
EXPERTISE
ASSESSMENT OF VALUE OF THE IMMOVABLE PROPERTY
FOR MORTGAGE REQUIREMENTS
Predrag Borota PHD
Rezime
Tekst obrauje aktuelnu temu procene trinih vrednosti
nepokretnosti za potrebe hipoteka, osvre se na terminologiju i definicije
nepokretnosti, katastra i graevinskih objekata. Upozorava na moguu
zastarelost upisa u zemljinu knjigu i na sluajeve kada upis nije dokaz
legalnosti objekta. Navode se sluajevi izuzea od hipoteke kao i zavisnost
trinih hipotekarnih vrednosti od legalnosti objekta i merila trinih
vrednosti objekta razne namene. Ukazuje se na negativne pojave i nain
izbegavanja nastanka tih pojava. Predlae se obaveza poseda licence,
poverljivost i etiki kodeks izvrioca procena,
Kljune rei: katastar, hipoteka, nepokretnost, licenca, procena.
Summary
The paper deals in the current issue of immovable proprety value
assessment for the requirements of mortgage, with references to the
terminology and definitions of the immovables, cadastre and building
structures. It warns against the possible obsoleteness of land register entries
as well as the cases where the entry has not been a proof of the legality of a
building structure. It quotes thecases of mortgage exemption as well as the
dependency of mortgage market values on the legality of building structures
and the building structure market value measures for various purposes. The
attention is drawn to negative devalopments and the way of avoiding thereof.
The suggestion is given for the obligation of licence possession,
confidentiality and code ethics of surveyors.
Key words: cadastre, mortgage, immovable property, licence, assessment.

, . 12, ./ 011 453-187

1. Uvod
U cilju pravne sigurnosti poverilaca krediti i kamate se obezbeuju
hipotekom i zalogom na imovini dunika ili lica koje prihvata obaveze
dunika. Pojam hipoteka, grki hypoteke,oznaava zalog ili zalogu, uz
pribeleku u zemljinoj knjizi na imovini. U vaeoj terminologiji termin
hipoteka se koristi za nepokretnosti, sinonim nekretnine, a termin zalog za
pokretne predmete iako je mogu i zalog nepokretnosti. Banka kao poverilac,
bira lica podobna za procenu vrednosti imovine a dunik bira izvrioca ali,
mogue je da, ne obavestibanku o izboru. Poverilac treba da zna ko je
izvrilac procene a ima i pravo da prisustvuje proceni.
Dunik nezadovoljan procenom moe da angauje novog izvrioca ali
poverilac mora da zna za sve procene, da ceni validnost tih procena, da
odbaci nepouzdane, a izuzetno da trai da se usaglase.
2. Identifikacija nepokretnosti
Zakonom su definisane nepokretnosti:
zemljite - poljoprivredno, graevinsko, umsko i ume,
zgrade stanbene, poslovne, stanbeno-poslovne, ekonomske i druge,
posebni delovi zgrada stanovi, poslovne prostorije, garae, garana mesta i
drugi graevinski objekti, (17)
pa je i hipoteka mogua na ovim predmetima a procena trine hipotekarne
vrednosti potrebna za te predmete.
Katastar nepokretnosti, kao javna knjiga, sa evidencijom o
nepokretnostima i pravima na njima, sadri podatke u listu nepokretnosti:
o zemljitu naziv katasterske optine, broj, oblik, povrina, klasa, nain
korienja, opis,
o zgradama i posebnim delovima zgrada, stanovima i poslovnim prostorijama
poloaj, oblik, povrina, nain korienja, spratnost i sobnost,
o drugim graevinskim objektima i
o pravima i nosiocima prava na njima, teretima i ogranienjima (15).
Uzgred, katastar i zemljine knjige su uvedene u Austrougarskoj krajem 19.
veka, kasnije u severnoj Srbiji, Crnoj Gori. Pravna pravila su doneta Zakonom
o zemljinim knjigama 1930. Godine i Zakonom o tapijama, kao ispravama o
posedu u turskom pravu od 1274. Godine, u 1931. Godini (1).
Zakonom o planiranju i izgradnji je definisan pojam graevinskih
objekata kao graevina koja predstavlja fiziku, tehniko-tehnoloku ili
biotehniku celinu, sa svim instalacijam, postrojenjima i opremom (15).
Prema tome, procena objekata obuhvata izvedene radove graevinske,
zanatske i instalaterske i postrojenja odnosno opremu.
Objekti se grade u skladu sa Zakonom, legalno ili na alost, van
Zakona, ne legalno. Objekat legalno graen ima graevinsku dozvolu izdatu
na osnovu overene tehnike dokumentacije u kojoj je naveden naziv objekta.

, . 12, ./ 011 453-187

Nepraktina je navika projektanta da su u projektima nazivi objekata sa vie

rei i u vie redova, sa pridevima mala, velika, stara, nova i drugim. Naziv
objekta iz graevinske dozvole, (koja nije naum skorih vremena ve je
propisana u Beogradu jo 1896. Godine) se navodi u upotrebnoj dozvoli a
treba da se navede i u konanij situaciji izvedenih radova i da se uvede kao
naziv osnovnog sredstva u knjigovodstvu, to esto nije sluaj. Upotrebna
dozvola je osnov za upis objekta u zemljinoj knjizi. Meutim ima sluajeva
da upis objekta u zemljinu knjigu nije dokaz legalnosti objekta odnosno
postojanja upotrebne i predhodno graevinske dozvole. Raniji upis objekata u
zemljinu knjigu su bez bliih podataka o povrini, spratnosti i sobnosti.
Vreme upisa objekata nije poznato pri proceni vrednosti imovine jer se ovaj
podatak dobija na poseban zahtev.
Zakon odreuje da upisom prava svojine na graevinskim objektima
bez potrebne dozvole ili prekoraenjem ovlaenja dozvole, korisnik ne stie
prava korisnika sa dozvolom, niti se oslobaa obaveze pribavljanja dozvole.
Zabeleka da je objekat izgraen bez dozvole, odnosno da za objekat nije
izdata upotrebna dozvola stavlja se u G list nepokretnosti (13).
Na primer, u izvodu iz zemljine knjige upisana je (ranija, sruena ili
izmenjena, bez prijave nastale promene koju moe da podnese samo vlasnik)
kua sa adresom, pa se takav izvod nudi kao dokaz upisa novog, dograenog
ili rekonstruisanog objekta znatno vee povrine. Prema tome, nije tana
tvrdnja da je postojanje upisa u zemljinu knjigu dovoljan dokaz legalnosti
objekta. Izvedeni objekti se moraju uneti u plan katastra a ako su izgraeni
bez graevinske dozvole unosi se oznaka N. Neophodno je pouzdano utvrditi
ta je predmet procene, legalnost objekta ili dela objekta, i ta moe biti
predmet hipoteke jer je to najpre tehniko a zatim pravno pitanje.
3. Izuzee objekata od hipoteke
Zakon izuzima od izvrenja predmete van prometa kao sredstva za
odbranu, dravnu i javnu bezbednost i prirodna bogastva (rudno blago, ume)
i drugo. Predmeti izuzeti od hipoteke nemaju trinu hipotekarnu vrednost, u
smislu hipotekarnog pokria, pa je procena takvih objekata za ove potrebe
bespredmetna (3).
4. Status objekta i procena trine hipotekarne vrednosti
Pri izgradnji legalnih objekata uloena su sva potrebna sredstva u
izgradnju, u ureenje graevinskog zemljita, u propisane obaveze, u objekat.
Upotrebna dozvola je trajan dokument koji omoguuje trajan upis u zemljinu
knjigu do eksproprijacije ili zamene objekta.
Ne legalni objekti mogu biti izvedeni suprotno urbanistikom planu,
nad magistralnim gasovodom, nad buduim tunelom, na trasi puta ili da
tete drugom objektu. Za legalne objekte, u sluaju ruenja zbog privoenja

, . 12, ./ 011 453-187

graevinskog zemljita nameni, ne naknauje se vrednost objekta. Prema

tome, ne legalni objekat nema pravne sigurnosti i u ovom smislu nema
trine vrednosti a po ispunjenju uslova legalizacije i kada bude legalizovan
imae trinu hipotekarnu vrednost zavisnu od tih uslova, na primer zavisno
od otplate naknade za legalizaciju.
5. Procena trinih vrednosti objekata
Trina vrednost, zavisno od namene, ima razliite definicije pa se iste
dalje navode.
Trina vrednost se navodi u Pravilniku o nainu utvrivanja trine
vrednosti nepokretnosti kao prosena trina vrednost m2 odgovarajueg
objekta utvrena na osnovu prosene kupoprodajne cene m2 na dan 31.12.
predhodne godine, prema podacima iz ugovora izmeu pravnih lica o prodaji
odgovarajueg objekta. Korisna povrina graevinskih objekata, kao Zakonom
propisan osnovni element za utvrivanje trine vrednosti nepokretnosti, jeste
povrina izmeu unutranjih strana (napomena obraenih) zidova prostorija
objekta 30% povrine balkona, terase, podruma, ostave, potkrovlja i suterena
koji pripadaju stanu, 75% povrine loa, 60% povrine suterenskih prostorija
i adaptiranih potkrovlja koji se koriste kao stanbeni prostor. Vrednost objekta
se koriguje koeficijentom kvaliteta prema Elementima za utvrivanje kvaliteta
objekta kao odnos broja bodova, bez elementa koji poveavaju vrednost
objekta na osnovu kvaliteta, predmetnog i najkvalitetnijeg objekta sa 695
bodova. Vrednost se koriguje koeficijentom zavisno od lokacije, a umanjuje za
objekte oteene nepogodom vie od 10% koeficijentom 0.95 (9).
Potrebno je ukazati na mogunost ocene kvaliteta objekta korienjem
navedenih Elementa za utvrivanje kvaliteta objekta i u drugim sluajevima
jer je broj elemenata relativno mali a podaci su raspoloivi jer su oevidni.
Druga mogunos bi bila uporeenjem broja bodova stanova i broja bodova
najkvalitetnijeg stana od 695 bodova, to je mnogo zametnije obzirom na vei
broj podataka koji se moraju utvrditi merenjima. Ovakva ocena kvaliteta sa
odreenim brojem parametara bi bila egzaktna.
Trina vrednost se navodi i u Pravilniku o nainu utvrivanja osnovice
poreza na imovinu kao prosena trina vrednost m2 odgovarajueg objekta u
optini na dan 31.12. predhodne godine utvrena u postupku utvrivanja
osnovice poreza na prenos apsolutnih prava. Korisna povrina graevinskih
objekata, kao Zakonom propisan osnovni element za utvrivanje trine
vrednosti nepokretnosti, je povrina izmeu unutranjih strana (napomena
obraenih) zidova prostorija objekta, 30% povrine balkona, terase, podruma,
ostave, potkrovlja i suterena, 70% povrine loda i 60% povrine suterenskih
prostorija i adaptiranih potkrovlja. Vrednost objekata se umanjuje
koeficijentom starosti propisanim nomenklaturom sredstava za amortizaciju
najvie do 0.70, odnosno najmanja upotrebna vrednost objekta je 0.30 (11).

, . 12, ./ 011 453-187

Trina vrednost nekretnina se navodi i u Zakonu o ekspropriaciji, ali

se ne definie za objekte ve samo za druge nepokretnosti kao poljoprivredno
zemljite i drugo (14).
Trina vrednost objekta se navodi i u Komentaru ranijeg Zakona o
eksproprijaciji i definie se kao vrednost na tritu koja se formira kod
prodaje graevinskog objekta, koja obuhvata i gradsku rentu, jer pri prodaji
na cenu utie lokacija, trokovi komunalija, ponuda i potranja (6).
Prometna vrednost se navodi Zakonom o prometu nepokretnosti, #kao
cena nepokretnosti u slobodnom prometu u vreme zakljuenja ugovora, u
mestu gde se ta nepokretnost nalazi ili blioj okolini# a procenjuju ih poreske
uprave (17).
Razlika izmeu trine i prometne vrednosti je najbolje definisana u
tekstu Tanjuga trina vrednost zgrada ni priblino nije odgovarala realnij
prometnoj vrednosti tih zgrada(11).
Trina vrednost objekta se obrazuje na tritu pod dejstvom ponude i
potranje (12).
Trina vrednost zaloga prema Zakonu o zalonom pravu je vrednost po
kojoj se iste ili sline stvari redovno prodaju pod uobiajenim okolnostima na
mestu i u vreme prodaje predmeta zalonog prava (18).
Trina vrednost je prema Meunarodnim raunovodstvenim
standardima 1-41 vrednost koja se moe postii na tritu a u koju ne ulaze
trokovi koji bi mogli nastati pri prodaji objekta(8).
Pri proceni trine vrednosti objekata za ovu namenu treba iskazati:
- korisnu povrinu po JUS U.C 2.100 izmeu unutranjih strana zidova
prostorija korigovanu:
sa koeficijentom 0.75 sve podne povrine visine do 2.60m,
sa koeficijentom 1.00 sve podne povrine visine 2.60-4.00 m,
sa koeficijentom 1.50 sve podne povrine visine preko 4.00m,
sa koeficijentom 0.20-0.80 povrine balkona, terasa, loa i drugo,
- bruto graevinsku povrinu, u nedostatku podataka o korisnoj povrini
objekata, svih nivoa obuhvaenih obraenim, spoljnim zidovima i redukovane
povrine otvorenih prostora (5).
6. Metoda procene trine vrednosti objekata
Miljenja sam da pri proceni trine vrednosti objekata za potrebe
hipotekarnog pokria treba koristiti uporednu (komparativnu) metodu(19). Pri
ovoj metodi procena zemljita i objekat imaju jedinstvenu vrednost jer samo
zajedno mogu biti u prometu. Nalaz o proceni objekata treba da sadri i
podatke o objektu: katastarsku optinu, broj zemljino knjinog uloka, broj
katastarske parcele na kojoj je objekat, povrinu katastarske parcele, naziv
objekta, povrinu pod objektom, vreme izgradnje, spratnost, korisnu ili bruto
graevinsku povrinu objekta i kratak opis objekta.

, . 12, ./ 011 453-187

Cena se obrazuje na osnovu statistikih podataka, cene slinog objekta

i iskustva u procenama objekta uzimajui u obzir legalnost, makro i mikro
lokaciju, povrinu pripadajueg zemljita, vreme i nain graenja, korisnu
povrinu objekta, izgled, kvalitet, udobnost i posebno ponudu i potranju
slinih nepokretnosti. Cene retko istih, ve uglavnom slinih objekata
odnosno prostora u objektima, mogu se saznati jedino iz javnih glasila, od
agencija za promet nekretnina, od advokatskih kancelarija koje se bave
prometom nepokretnosti i na osnovu iskustva. Cene koje saznajemo su
najveim delom cene ponude koje su vie a ne ostvarene cene i o tome treba
voditi rauna. Statistikih podataka o cenama objekata nema, a podacima
raspolau organi uprave odnosne poreske uprave koje se bave procenom
prometne vrednosti nepokretnosti za potrebe razreza porez na promet
apsolutnih prava. Poreske uprave raspolau podacima o cenama
poljoprivrednog zemljita u svakoj katastarskoj optini i cenama
nepokretnosti uopte ali se ti podaci ne objavljuju i tim organima je
zabranjeno saoptavanje ovih podataka kao slubenih tajni. Poreska uprava
procene radi samo na osnovu zakljuenih i overenih ugovora i nemogue je
imati procenu unapred. Ovo je redak primer da se izdatak ne moe znati
unapred. Pravilnik o procenama trine vrednosti ne poklapa se sa
standardom a Zakon nije odredio struni sastav ovih Komisija. Miljenja sam
da je potrebno objavljivati bar deo podataka o cenama nepokretnosti, na
primer o cenama poljoprivrednog zemljita i drugo.
7. Uslovi za procene trinih vrednosti objekata za potrebe hipoteke
Zasada nisu propisani uslovi za procenu trinih hipotekarnih
vrednosti nepokretnosti a kako verujem da su neophodni predlaem sledee
uslove:
Fizika lica koja se bave procenom trinih vrednosti nepokretnosti moraju da
imaju odgovarajuu licencu odreenu Zakonom o planiranju i izgradnji i
reenje o upisu najmanje pre 3 godine u Registar stalnih vetaka. Poznato je
da ima stalnih vetaka upisanih u Registar stalnih vetaka ali vie godina
nisu izradili ni jedan nalaz pa je neophodno usloviti najkrae vreme od upisa.
Diplomirani ininjeri sa licencom mogu da procenjuju zavisno od
struke:
arhitekture: objekti visokogradnje,
graevine: objekti visokogradnje, niskogradnje i hidrogradnje,
mainstva: oprema-maine, mainske konstrukcije, regalna skladita,
transportna sredstva, cevni transport,
elektrotehnike:
razvodna
postrojenja,
prenosi
elektrine
energije,
telekomunikacioni sistemi,
saobraaja: saobraajnu signalizaciju,
umarstva: umsko zemljite, ume, ozelenjene povrine,
poljoprivrede: poljoprivredno zemljite i zasadi.

, . 12, ./ 011 453-187

Treba dozvoliti procene izvan struke do 10% vrednosti procene zbog

celishodnosti.
Pravna lica koja se bave procenom trinih vrednosti nepokretnosti moraju da
imaju odgovarajuu registraciju upisanu u sudski registar i lica odreena za
procenu trinih vrednosti nepokretnosti koja se ne mogu menjati bez
saglasnosti banke.
Fiziko ili pravno lice koje postupi suprotno pravilima procena trinih
vrednosti i ne obezbedi nezavisnost procene i poverljivost podataka, odnosno
ne svede tok podataka iskljuivo na lice upisano za procene brie se sa spiska
za naredne tri godine.
Reenje o upisu stalnog vetaka u Registar stalnih vetaka, reenje o upisu u
sudski registar sa registrovanim delatnostima za procene i licence se prilau
u poetku nalaza o trinim vrednostima.
Izjava
izvrioca procene kojom potvruje da je postupao samostalno,
nezavisno, u skladu sa zakonom, pravilima struke, banke i etikim kodeksom
i da druga lica nemaju saznanja o proceni se prilae na kraju nalaza o
proceni trine vrednosti.
Procena i eventualne dopune i izmene procene se overavaju licencnim
peatom uz krajnju sumu procene.

7.1. Tekst izjave o proceni trinih vrednosti objekata

Predlaem sledei tekst izjave o proceni trinih vrednosti objekata:
Izjava o proceni trinih vrednosti objekata
Ime prezime izvrioca procene .......................................
Procena trinih vrednosti objekata KO.......................kat parcele...................
Mesto i adresa (u odsustvu kat parcele)...........................................................
Procenu trinih vrednosti objekata u prednjem nalazu sam izvrio
potpuno nezavisno.
Sve podatke i saznanja o proceni trine vrednosti uvau kao trajnu
poslovnu tajnu.
Za procenu trinih vrednosti snosim moralnu, materijalnu i krivinu
odgovornost.
Peat i broj licence

potpis, ime prezime, struka

, . 12, ./ 011 453-187

8. Uslovi banke za dobijanje kredita hipotekom na objektima

Banka najee uslovljava:
- najmanju vrednost imovine na koju se moe staviti hipoteka,
- najmanje 70% vea vrednost imovine od duga,
- prvi red hipoteke na uknjienoj i likvidnoj imovini,
- osiguranje objekata sa ugraenom opremom od poara i nekih drugih
opasnosti na sumu osiguranja u visini procenjene vrednosti objekta,
- Kompaniju za osiguranje objekata koji se predaju u hipotekarno pokrie,
- vinkulaciju, odnosno prenos prava potraivanja za tete, po polisi,
- i drugo.
Poverilac ima nesumnjive razloge da uslovi veu vrednost imovine od
duga jer u vremenu od dana procene trine vrednosti pre hipoteke do dana
eventualne prodaje nepokretnosti dunika moe proi dosta vremena, moe
doi do promena na tritu ili iz raznih razloga kao promenjena vrednost
objekta, na primer recesija, izgradnja suprotno pravilima urbanizma i struke
velelepnog objekta u susedstvu, zatim tu su trokovi sudskih sporova,
izvrenja, vetaenja, kamata, prodaje i prodaje i poreza na prenos apsolutnih
prava odnosno poreza na promet nepokretnosti.
9. Etika i procena
Ponekad naruilac posla vri pritisak na izvrioca procene, u cilju to
vee procene odnosno to veeg hiptekarnog pokria, tvrdi da je poreska
uprava prenisko procenila, da je ulaganjem nesrazmerno poveao vrednost,
da su povrine znatno vee, da su cene mnogo vee, sve do formalnog oglasa
o prodaji sa nesrazmerno veom ponudom. Mogu je i domai pritisak na
izvrioca procene da bi se zadovoljio naruilac, navodno, radi buduih
procena. Pored svega, procena mora biti profesionalno korektna i zasnovana
na pouzdanim parametrima.
Predlaem naela etikog kodeksa, malim delom, naela etikog
kodeksa Beogradske berze:
9.1. Naelo zakonitosti
Izvrioci procene duni su da u procenama primenjuju odgovarajue
opte tehnie propise, tehnike pravilnike, tehnike normative, standarde i
pravila struke.
9.2. Naelo profesionalizma
Izvrioci procena duni su da procene obavljaju u okviru svojih licenci,
strunih znanja, strunog zvanja i strunog iskustva.
Izvrioci procena mogu da u procene unose prethodne procene ovlaenih lica
za procene uz navod da su to procene tih lica.

, . 12, ./ 011 453-187

Izvrioci procena duni su da se struno usavravaju i unapreuju svoju

informisanost, posebno u ovoj oblasti.
Izvrioci procena duni su da procene obavljaju tako da stvaraju
pozitivnu sliku o svojoj struci i poslu kojim se bave.
9.3. Naelo panje
Izvrioci procena duni su da poslovanje obavljaju paljivo, pouzdano,
nezavisno i poteno i da zakljuke donose nezavisno i na osnovu
odgovarajuih podataka.
9.4. Naelo poverljivosti
Izvrioci procena duni su da obezbede poverljivost podataka o
vlasniku, suvlasnicima, imovini koja se procenjuje i svim drugim podacima.
Podaci koji se saznaju pri proceni imovine mogu biti dostupni samo izvriocu
procene.
Podaci koji se saznaju pri proceni su poslovna tajna i ne smeju se koristiti
izvan procene imovine u predmetnom sluaju.
10. Zakljuak
Procena trinih hipotekarnih vrednosti nepokretnosti je predmet rada
strunih lica sa iskustvom u ovoj oblasti. Nalaz ili Izvetaj o proceni trinih
hipotekarnih vrednosti nepokretnosti je slubena isprava. Tokom procene se
saznaje za mnoge podatke dunika i drugih lica koje ne sme da zna a ni
poverilac nema za to nikakvog interesa, pa krug uesnika u proceni mora da
bude najmanji mogu, a dovoljno je dva.

, . 12, ./ 011 453-187

11. Literatura
1. Babi D.: Prirunik zemljinoknjina i katastarska evidencija prava na nepokretnostima,
Taprint, Beograd, (2001)
2. Durutovi B.: Procena trine vrednosti nekretnina, Grafikom, Beograd, (1992)
3. Izvrenje na pokretnim stvarima i nepokretnostima radi naplate novanih potraivanja,
Privredni savetnik br.7, Beograd, (2003)
4. Jani M.: Vrednovanje nekretnina, Nadzor nad graenjem i tehniki pregled objekata,
Editori Praevi., Klem N., Miri S., irovi G., Graevinski fakultet u Beogradu, Beograd,
Strana 7-22, (1999)
5. Jugoslovenski standard JUS U.C 2.100, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd, (1995)
6. Kei S.: Komentar zakona o ekspropriaciji SRS, uz l. 45, Savremena administracija,
Beograd, (1978)
7. Markovi B.: Rezime, prevod na engl, Kompanija Dunav osiguranje, Beograd, (2004)
8. Meunarodni raunovodstveni standardi, Slubeni glasnik RS br.134/03 i 6/04, Beograd,
(2003-2004)
9. Pravilnik o nainu utvrivanja trine vrednosti nepokretnosti, Slubeni glasnik RS br.5,
Beograd, (1992)
10. Pravilnik o nainu utvrivanja osnovice poreza na imovinu, Slubeni glasnik RS br.8,
Beograd, (1996)
11. Tanjug, Politika od 25.05.1978, NIP Politika, Beograd, (1978)
12. Vodiev renik poslovnih izraza, Privredno-finansijski vodi, Beograd, (1975)
13. Zakon o dravnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, Slubeni
glasnik RS broj 83/92, 53/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, i 25/02,
Beograd, (1992-2003)
14. Zakon o ekspropriaciji, Slubeni glasnik RS 53, Beograd, (1995)
15. Zakon o planiranju i izgradnji, Slubeni glasnik RS br.47/03, Beograd, (2003)
16. Zakon o premeru i katastru zamljita, Slubeni glasnik RS, br.11/76, 22/76, 21/78,
24/84, Beograd, (1976-84)
17. Zakon o prometu nepokretnosti, Slubeni glasnik RS br.42/98, Beograd,(1998)
18. Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, Slubeni
Glasnik RS br.27, Beograd, (2003)
19. ivkovi P.: Metodologije procene vrednosti graevinskih objekata, Editori Praevi.,
Klem N., irovi G., Salati R., Kosti-Milanovi A., Zrili S., Via graevinsko-geodetska
kola i drugi, Beograd strana 156-167, (2002)