MIDI priru nik

MIDI PRIRUCNIK 02

Nastavljamo sa kolom MIDI-ja i njegovom primenom u svakodnevnom

ivotu. Idemo dalje u istraivanje MIDI sveta, a u ovom broju emo ui u dublje vode, tj. opisati njegovu samu osnovu. Nadamo se da ete nastaviti da nas
itate i primenjujete novosteeno znanje! Nastavljamo se u sledeem broju.
RAZLIITE PRIMENE MIDI-ja
U ovom poglavlju emo obraditi korienje
MIDI-ja u svakodnevnim situacijama.
Videete da MIDI sistem moe biti izuzetno
jednostavan, kao i da ga moete toliko
zakomplikovati da se niko u njemu ne snae
osim vas.
Evo i tipinih primera:

Dva instrumenta u sazvuju

(unison mode)
MIDI-Out digitalnog klavira poveite na
MIDI-In sintisajzera i podesite ih tako da
sintisajzer prima podatke na istom MIDI
kanalu na koji ih klavir trenutno alje.
Izaberite na sintisajzeru zvuk violina ili
gudaa i svirajte klavir. uete da gudai
sa sintisajzera sviraju potpuno istu liniju sa
klavirom (unison). Proizveli ste vrlo lep zvuk
koji simulira pijanistu koga dublira
orkestar, svirajui istu liniju.
Naravno, moete transponovati klavir ili
violine za oktavu nagore ili nadole, ime
pojaavate efekat dupliranja.
Sledea upotrebljiva kombinacija bi bila
zvuk klaviembala sa elektrinog klavira
i sintisajzerski zvuk flaute. Takoe, dva
sintisajzera sa zvucima crkvenih orgulja i
crkvenog hora u unisu su vrlo efektna.
Dva zvuka trube malo razliitih timova
ine duvaku sekciju mnogo vrom.
Spisak je beskrajan! Sviranje dva
instrumenta u sazvuju otvara pravu
riznicu muzikih mogunosti.

ili pak na raunaru koji podesite da

istovremeno svira nekoliko semplova.
Znai izbor je ogranien samo vaim
depom i matom.

Kombinacija razliitih vrsta MIDI

ureaja
Kao to smo ve rekli, MIDI omoguava
komunikaciju potpuno razliitih ureaja.
Realno se moe oekivati da dva sintisajzera
mogu da komuniciraju, ali ta bi, na primer,
klavir rekao ritam maini?
Teko je i zamisliti kakav bi bio rezultat, ali
ne i za eksperimentatore. Recimo da ste ih
povezali (MIDI-Out iz klavira ide u MIDI-In
ritam maine, isti MIDI kanal, obino broj 10),
i ta sad? Moete birati zvukove, tj. dodeliti
ih tako da pritiskajui C dirku na klaviru
okinete zvuk bas bubnja (noge) iz ritam
maine. Dalje, moda bi bilo dobro da D
nota okida dobo, a F# zatvorenu inelu
itd. Rezultat: umesto da koristite bubnjarske
palice, svirate bubnjeve pritiskanjem
odreenih dirki na klavijaturi.

Sistem sa sekvencerom
Jedan od najmonijih naina upotrebe
MIDI-ja je ukljuivanje hardverskog
sekvencera u sistem. ta je sekvencer
(sequencer)? U bukvalnom prevodu niza
(onaj koji neto nie)! Toliko o rogobatnosti
engleskih izraza prevedenih na na jezik...
Hardverski sekvencer je mali (a ponekad
i prilino veliki) raunar, specijalizovan za
unos, obradu i sviranje nota u digitalnom
MIDI obliku. Sekvencer obino poseduje
MIDI-In, MIDI-Out i MIDI-Thru utinice,
odreen broj tastera kojima se upravlja
radom ureaja, mali ili veliki LCD ekran, i
na kraju, neki od sistema za uitavanje i
snimanje podataka (flopi disk, ZIP drive,
HDD, RAM kartice, kasetofon itd.).
Sam sekvencer (osim pojedinih izuzetaka)
ne poseduje mogunost generisanja
zvukova, ve on svoje podatke o notama i
izvoenju alje prikljuenim instrumentima,
koji onda na osnovu poslatih informacija
proizvode zvuk. Instrumenti mogu biti
eksterni ili interni zasebni ili ugraeni u istu
kutiju sa sekvencerom. Veliki broj novijih DJ
ureaja radi po ovom principu.
Sviranje instrumenata u sazvuju prua
lepe mogunosti, ali je ipak ogranieno na
sviranje sa klavijature mastera. Sa druge
strane, sekvencer je sposoban da zapamti
puno istovremenih muzikih linija (kod
nekih modela i preko 128), omoguujui
tako korienje niza zvunih izvora.
Tada sastavljanje celog aranmana ili
komplikovane orkestracije postaje sasvim
jednostavno.

Na primer, sekvencer kao gazda

moe da kontrolie jedan sintisajzer za
melodijsku liniju, digitalni klavir za akorde,
drugi sintisajzer za bas i konano ritam
mainu, sve istovremeno i sinhronizovano.
Podaci za ovaj kvartet se uvaju u RAM
est nain korienja se sastoji u tome da
memoriji sekvencera, i kada ga startujemo,
ta bi se desilo kada bismo obrnuli situaciju
izaberete dva sintisajzerska zvuka potpuno
pojedinane linije se istovremeno alju
(ritam maina je sada master)? Ovog puta,
razliita po obliku ili boji, koje nadalje
odgovarajuim instrumentima.
ako ritam maina svira neki prethodno
slobodno kombinujete. Prvi zvuk koji ima
efektan poetak kombinujete sa drugim koji isprogramiran ritam, klavir e pokuati
iz sebe da izbaci nekakav niz
due traje i ima interesantan kraj. Na ovaj
nain ete dobiti potpuno nov zvuk, koristei nota koji moda i nee biti ba
milozvuan. Znai, kada god ritam
dva obina, postojea.
maina odsvira/okine bas bubanj,
Sviranje dva instrumenta u sazvuju je
klavir e odsvirati C itd., samo
jedan od najprimitivnijih naina korienja
obrnuto od prethodne situacije (ali
MIDI-ja, ali ste time ve dobili daleko
to ne znai i jednako kreativno).
puniji, matovitiji i vri zvuk, kao i vee
mogunosti kombinovanja nego sa samo
Istina, ritam maina ima relativno
jednim zvukom. Ve sada moete stei
predstavu koliko MIDI proiruje vae muzike ograniene mogunosti slanja
nota i obino moe da zapamti
vidike. Svakako, ako koristite MIDI-Thru
samo mali broj pesama, tako da
izlaz, tri ili etiri sintisajzera mogu proizvesti
je mnogo praktinije koristiti
gotovo neverovatna sazvuja!
sekvencer ili raunar za ovu vrstu
Naravno, danas efekat sazvuja moete
automatizovane svirke, a na to
dobiti na samo jednom instrumentu ili
emo upravo sada prei.
modulu koji poseduje multitimbralnost,

74

Sound&Music 04

Autor: Darko Stanojevi

darko.stanojevic@soundnmusic.net

www.soundnmusic.net

MIDI priru nik

Kurzweil workstation
Naravno, sekvencer moe postati i sluga,
kada ga kontrolie ritam maina koja e
odrediti taan poetak reprodukcije pesme,
kao i njen dalji tempo i mogue promene.
Poslednjih 10 godina se u pojedine
sintisajzere fabriki ugrauju sekvenceri
sa 8, 16, pa i 32 kanala, tako da se na njima
mogu realizovati izuzetno sloeni aranmani.
Takav ureaj se naziva workstation i u sebi
sadri multiinstrumentalne mogunosti,
digitalne efekte, bubnjeve, mikser itd. Tipini
predstavnici su Kurzweil, Alesis,
Korg, Yamaha, Roland, Gem, Casio...
Jasno je da je cena ovakvih ureaja
vrlo visoka (i do 4.000 ), ali injenica
je da kupovinom jednog instrumenta
kupujete zapravo vie ureaja odjednom,
a usput reavate i mnoge probleme
sa komunikacijom. Ipak, ogranienja
sekvencera, kao i popularizacija raunara
u poslednjih nekoliko godina nameu
kompjuterski muziki sistem kao konano
reenje.

Kompjuterski muziki sistem

Jedan od prvih raunara sa fabriki

ugraenim MIDI interfejsom je Atari ST,
to je bitno odredilo njegovu dalju sudbinu.
Dodat vie kao kozmetiki detalj, MIDI
interfejs 1987. godine lansira Atari ST u
muziku orbitu.
Po prvi put nije bilo potrebno dokupljivati
MIDI interfejs, ve je bilo dovoljno imati ST
i sintisajzer da bi stvar radila. Njegov unuk,
Atari Falcon 030, prvi je efikasno i jeftino
ujedinio audio i MIDI u istoj maini!

Atari ST

Za Atari ST treba jo rei da je, iako su sada

u opticaju raznorazne PC i Apple mrcine od
raunara, imao najstabilniji tajming od svih
njih! Stvar je proverena jer se mnogi svetski
producenti ale da, od kada su napustili
ST i preli na nove DAW (Digital Audio
Workstation), povremeno imaju problema
sa stabilnou reprodukcije i sinhronizacijom
sa analognim magnetofonima.
Osnovne prednosti raunara nad
Moda onaj kozmetiki detalj i nije bio
hardverskim sekvencerima su sledee: daleko
ba tako banalan?
vie RAM memorije, ergonomija, veliina i
rezolucija ekrana, kao i kvalitet i raznolikost
Na spisku raunarskih zvezda se nalazi i
programa koji procesiraju MIDI informacije.
Commodore Amiga, praktino prvi raunar
Bitan momenat je i veliki kapacitet medija za
za techno pristup muzici, koji je mnogim
uvanje podataka (flopi, ZIP i hard diskovi,
dananjim DJ i clubbing mainstream
kao i memorijske kartice). Jedina prednost
artistima bio prvi raunar u detinjstvu.
sekvencera je njegova prenosivost, ali sa
U igri su jo i Mac raunari kod kojih se,
pojavom laptop verzija PC-ja i MAC-a,
navodno zbog problema sa Beatles-ima oko
i ova prednost se lagano gubi.
autorskih prava, MIDI interfejs uvek mora
naknadno ugraivati.
MIDI IN, OUT i THRU
Ne znate to za Beatles-e?!
Sa zadnje strane svakog MIDI instrumenta
Dakle, kada su Jobs i ili ureaja ete nai tri utinice sa ovim
Wozniak davnih dana oznakama. Na nekim ureajima, zavisno od
sastavili prve Apple
njihove namene, mogu nedostajati pojedine
raunare i poeli da
utinice (najee je to MIDI-Thru), ponegde
ih prodaju, na vrat im
jedna moe imati dvojaku funkciju, a u
se okaila istoimena
poslednje vreme ete naii i na ureaje sa po
kompanija koja (i dan- dve ili vie In i Out utinica.
danas) titi autorska
Zato su potrebne ba tri utinice?
prava Beatles-a! Na
Jednostavno, MIDI-In slui za sluanje ili
sudu je postignut
prijem MIDI podataka i to je ulazno mesto u
dogovor da Apple
ureaj. MIDI-Out obrnuto, slui za govor,
moe da zadri ime,
tj. za slanje podataka iz ureaja, i to je izlazno
ali da nikada ne sme da napravi nita to bi mesto za MIDI informacije.
imalo veze sa muzikom! Zato i ne smeju da
ugrade MIDI interfejs, nego ga nezavisne
MIDI-Thru je u principu slian Out-u jer
firme konstruiu tako da se prikljuuje na
prosleuje podatke iz ureaja, ali ne one koji
modem, printer port, USB ili Firewire
se generiu u samom ureaju, ve direktno
prenosi (kopira) sve to se primi preko MIDIMac-ovi su se, prema stavu pojedinih
In utinice.
korisnika, probili arenilom, ali i elegancijom
softvera, a Amiga, kojoj je MIDI interfejs
Kada je na MIDI-Thru vezan neki MIDI
takoe bilo mogue dodatno prikljuiti, nije ureaj, onda se takva postavka ve zove
imala veliki prolaz jer je (osim nekoliko svetlih MIDI sistem i tok informacija izmeu ureaja
izuzetaka) patila zbog traljave programske
je sledei: MIDI informacije se iz MIDI-Out-a
podrke. Uostalom, Amiga se ve tada i
ureaja 1 prenose u MIDI-In ureaja 2. Kroz
potvrdila kao grafika i video maina.
MIDI-Thru ureaja 2, signal se alje na MIDIIn ureaja 3. U ovom sluaju, informacije sa
PC je danas svuda dominantan, pa i u MIDI
ureaja 1 kontroliu ureaje 2 i 3. Naravno,
svetu, tako da ga na skoro svakom koraku
ovakva konfiguracija ne bi bila mogua bez
moete uti kako upornopiti svoje MID ili
MIDI-Thru, pa je to i tipian primer uloge
MP3 preko raznih Sound Blaster-a i MIDI kartica.
Thru-a u MIDI sistemu.
Atari ST se u USA nekada prodavao
MIDI informacije se alju sa MIDI-Out ili
iskljuivo kao muziki raunar, dok je
MIDI-Thru utinice na MIDI-In. Uvek se alju
Mac (samo u jaim verzijama) bio iroko
jednosmerno, tako da govornik i slualac
prihvaen od strane vrhunskih studija,
uvek zadravaju istu funkciju. MIDI master-

MIDI PRIRUNIK

Sve do pojave MIDI-ja raunari nisu

imali previe veze sa muzikom. Ostalo je
zabeleeno nekoliko muzikih poduhvata
na kojima raunar neto svira, ali su to
sve ipak bili samo primitivni pokuaji da se
raunar ukljui u proces komponovanja.
Raunari stupaju na scenu tek sa pojavom
MIDI-ja. Jedan od prvih primera MIDI ureaja
je bio Roland-ov MPU-401, MIDI interfejs
za tada nov model na tritu, IBM PC. To
je bio uspean ureaj koji je preokrenuo
celu muziku industriju i najavio jo bolje i
uspenije modele, a i danas je standard.

donekle i kao patriotski izbor.

U Evropi, Atari ST/Falcon je doskora bio
jeftina i pouzdana platforma (ali ga je izbacila
starost, sporost i prestanak proizvodnje),
a Mac i sada esto odbija svojom visokom
cenom softvera i hardvera.
Navodno, nekakav odnos PC-ja prema
Mac-u je u Americi 70 : 30, dok je u Evropi
potpuno obrnuta situacija! ak se ranije
moglo proitati da ameriki producenti
ni ne znaju da je postojao nekakav Atari
Falcon 030, pa su ga tretirali kao tajno oruje
evropskih kolega... svata! Meutim, ovo
su vrlo stari podaci, i danas je potpuno
demokratski izabrati bilo koji raunar i
napraviti muzike pare na njemu

Sound&Music 04

75

MIDI priru nik

keyboard, tj. klavijaturni kontroler koji ne
proizvodi zvuke sam za sebe i MIDI modul, tj.
sintisajzer bez klavijature, imaju stalne uloge
u sistemu. Oni su ili master-device (ureajgospodar), ili slave-device (ureaj-sluga).
U takvoj situaciji, master je govornik, dok
je slave slualac. Kao to se iz datih situacija
vidi, razliito povezivanje ureaja bitno utie
na njihovu ulogu u MIDI sistemu.
Nadalje, odnos master/slave nije uvek 1 :
1. Broj slave ureaja moe biti povean 1
: 2 ili 1 : 3, pa i vie. ak i u veoma sloenim
MIDI sistemima, ako pratite tok podataka,
primetiete da on stalno tee u jednom
smeru, i uvek postoji barem jedan master
i barem jedan slave. Takvo povezivanje
omoguava ispravan tok podataka i problemi
se nee javljati.

karticu (najee na PC ili MAC raunarima).

ak i ako zanemarimo duinu kablova i broj
MIDI-Thru utinica, sami ureaji zahtevaju
odreeno vreme da interno proslede MIDI
informaciju sa MIDI-In na MIDI-Thru utinicu.
Na primer, kod matorog E-MU Protues
modula to vreme je bilo oko 5 ms, to se
opasno pribliava chorus efektu! Naravno,
to nije nikakva konstrukcijska greka ovog
modela, ve samo primer kako i firmirani
i skupi ureaji mogu izazvati dodatne
probleme!
Neki od vas e se zapitati: emu ovoliko
prie, kada je i duduku jasno koja utinica za
ta slui?

Varate se! U svojoj praksi, a priali su mi i

drugi MIDI-jevci, sretao sam ljude koji su mi
predlagali najneverovatnije kombinacije
Iz prethodnog teksta se moe brzopleto
prikljuivanja instrumenata u MIDI lanac, sa
zakljuiti da moemo povezati veliki broj
obaveznim nerazumevanjem Thru principa!
instrumenata ili ureaja u niz, koristei samo Naravno, u javnosti su vaili za strunjake,
MIDI-Thru utinice. Meutim, u svakodnevnoj a zapravo im je neko, ko zna posao, za sitnu
praksi to nije tako.
kintu povezivao sistem i crtao dijagrame!
Zato vas iskreno molim: ako naletite na
MIDI informacije obino putuju u velikoj
takvog pacijenta, debelo mu naplatite va
grupi, pa ako moraju da prou kroz, recimo,
trud! Naravno, nemojte mu objasniti ta ste
etiri ureaja da bi prosvirao nekakav peti,
to i kako uradili. MIDI postoji ve skoro 15
vrlo lako moe doi do problema kao to su
godina, pa zato neka dobro plate svoju
kanjenja, gutanje nota, neprepoznavanje
tehniku nepismenost!
podataka i slino.
Da biste izbegli takve probleme, postavite
master i slave ureaje to blie jedne
drugima. (To ne znai fiziki blie, ve treba
da smanjite broj MIDI utinica izmeu njih.)
Ovo vam omoguava ureaj zvani MIDI-Thru
Box, koji to radi vrlo efikasno i relativno je

MIDI KANALI

MIDI informacije se prenose kroz petopolni

DIN kabl, digitalno modulisane tako da se
istovremeno vri prenos podataka na 16
potpuno nezavisnih kanala. Dakle, samo
jednim MIDI kablom moe se poslati do 16
muzikih linija istovremeno.
Princip rada MIDI kanala je slian radu
kablovske TV stanice. Kablovski provajderi
emituju mnogo TV programa istovremeno.
Svi oni stiu do gledalaca odjednom, kroz
obian koaksijalni kabl. Poto se razliite
televizijske stanice emituju na razliitim
kanalima (frekventno mudulisanim), TV
prijemnik slui kao selektor kanala koji elite
da gledate.

MIDI kanali rade po slinom principu. MIDI

master se ponaa kao kablovski operater,
dok slave-ovi rade kao pojedini TV prijemnici.
Naravno, televizijske stanice emituju kroz
jeftin (1050 ).
etar ili koaksijalni kabl, dok se kod MIDI-ja
Thru-Box alje MIDI informacije od mastera
informacije prenose putem petoilnih DIN
do slave ureaja istovremeno na vie MIDIkablova.
Out-a, tako da svaki slave prima informaciju iz
Master se moe podesiti tako da informacije
prve ruke. Postoji mnogo vrsta MIDI ureaja,
alje na odreeni kanal, slino TV stanici, dok
ali zapamtite: iako je najjednostavniji, Thruslave-ovi, poput TV prijemnika, mogu biti
Box je verovatno i najpotrebniji. Jedino
podeeni da primaju informacije na jednom ili
njegovo ogranienje je to da podaci i dalje
vie odreenih kanala. ak i ako se informacije
ostaju rasporeeni na samo osnovnih 16
alju na svih 16 kanala istovremeno, slave e
MIDI kanala, pa morate manipulisati slavesluati samo izabrane, ba kao TV prijemnik.
ovima da se ne bi desilo dupliranje prijema.
Ponavljam, treba jasno uoiti vanost
Thru-Box moe biti nezavisan, sa sopstvenim
pravilnog biranja MIDI kanala, jer su greke
napajanjem, ili pak ugraen u nekakvu

76

Sound&Music 04

vrlo mogue i izazivaju velike zabune.

esti su sluajevi kod nemarnih muziara
da celokupni sistem nee da prosvira
samo zbog jednog pogreno izabranog
kanala. Tada se greka najee trai u
instrumentima, psuju se proizvoai opreme,
upa kosa...

MIDI NAINI RADA

Kao to smo ve rekli, neophodno je koristiti
isti MIDI kanal ako elite da master i slave
sviraju u sazvuju, ali postoji jo jedan nain da
naterate slave da primi informaciju. Taj mod
se zove Omni-On, i prisiljava slave da prima
na svih 16 kanala istovremeno. Ovo moe
biti vrlo korisno u jednostavnoj konfiguraciji
jednog mastera i jednog slave-a, zato to slave
ne mari na kom kanalu alje master on slua
svih 16. Ali, ako koristite sekvencer ili raunar
koji alju na mnogo razliitih kanala, OmniOn mod postaje neupotrebljiv i slave e se
potpuno sludeti pokuavajui da odsvira sve
to do njega stie. Tada ga treba staviti u mod
Omni-Off, kako bi primao informacije samo na
svom osnovnom ili podeenom MIDI kanalu.
Pored toga, postoje modovi Mono i Poly,
koji odreuju da li e se informacija slati kao
monofona (solo mod jedna nota za drugom)
ili polifona (vie nota istovremeno). Klavijaturni
instrumenti, kao to su sintisajzeri, elektrini
klaviri i slino, uglavnom koriste Poly mod.
Mono mod se najee koristi za MIDI
gitarske kontrolere. To su obino gitare sa
ugraenim itaem visine tona (Pitch-toMIDI converter) koji pretvara vibracije ica
u MIDI podatke, a sposoban je da proita i
prenese i ostale ekspresije koje gitara moe da
proizvede. U ovom modu se informacije koje
pripadaju pojedinim icama alju na posebne
MIDI kanale, delei podatke na est monofonih
linija. Kada podesimo osnovni kanal, sledeih
pet kanala se koristi za ostale ice.
Isti mod se koristi i za MIDI duvake
kontrolere. To su instrumenti koji su najee
nalik na futuristiki oblikovan klarinet ili
saksofon, koji mogu da pretvore njihovu
svirku u MIDI informacije. Obino je u takve
kontrolere ugraen ili je za njih predvien
spoljanji generator zvuka.
Da biste izabrali Poly, Mono, Omni i druge
modove, MIDI sadri i Mode prekidae sa etiri
mogunosti, Mode 14:
MODE 1: OMNI-ON, POLY
- Prima informacije na svim kanalima
- Polifon
MODE 2: OMNI-ON, MONO
- Prima informacije na svim kanalima
- Monofon
MODE 3: OMNI-OFF, POLY
- Prima samo na izabranom MIDI kanalu
- Polifon, koristi se u sekvencerskom ili
kompjuterskom sistemu
MODE 4: OMNI-OFF, MONO
- Prima samo na izabranom MIDI kanalu
- Monofon, koristan sa gitarskim ili duvakim
kontrolerima
www.soundnmusic.net