UZGOJ LENIKA

-PLANTANI UZGOJ LENIKA U SRBIJI Znaaj gajenja lenika

U dosadanjem razvoju poljoprivrede, a posebno voarstva, moe se

rei da je najmanje panje posveeno jezgrovitim vonim vrstama, gde spada i lenik. Svoje
potrebe naa zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine se odvaja nekoliko desetina
miliona dolara za uvoz plodova lenika. Meutim, kod nas postoje povoljni ekoloki, pa i
ekonomski uslovi za gajenje pitome lenika. Sa racionalnim korienjem zemljinog kapaciteta,
moemo se osloboditi uvoza lenika sa velikom perspektivom da postanemo znaajni izvoznici.
Sa privredne take gledita, u povoljnim ekolokim uslovima i sa relativno skromnim
ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voaka, lenik daje dobre prinose, a time i
veliku rentabilnost. Plod lenika ima iroku primenu, kako u prehrambenoj industriji i
domainstvu, tako i u kanditorskoj industriji, gde se jezgro lenika koristi kao osnovna sirovina
za izradu kremova a ima i izvanrednu aromu sa mirisom kakaoa. Pored nabrojanih upotreba, plod
lenika se koristi i u preciznoj i avio industriji, slikarstvu, parfimeriji i dr. Plod lenika ima veliku
hranljivu vrednost i po toj osnovi zauzima najznaajnije mesto u odnosu na ostale vrste voaka.
U jezgru lenika nalaze se visoki procenat kvalitetne i lako svarljive hranljive materije kao to su
belanevine, masti, eer, vitamini (A, B i E) i mineralne materije, kao i druge bioaktivne
materije.
Kada govorimo o vanosti lenika, treba istai jedan vrlo bitan momenat za podruja sa
povoljnim ekolokim uslovima za njen razvoj a to je primena kultura na erozionim terenima, jer
lenik ima plitak korenov sistem koji odlino vezuje zemljite i na strmim naputenim terenima
moe da odigra vanu ulogu u preorijentaciji povrine zemljita i zapoljavanje radne snage za
negu i berbu plodova lenika.
Porastom ivotnog standarda posebno u razvijenim industrijskim zemljama, trite troi sve vie

plodova lenika. Zbog toga vei broj evropskih zemalja (panija, Italija, Grka, Turska,
Francuska i Rusija) koje imaju povoljne ekoloke uslove za gajenje lenika, u poslednje vreme
znatno poveavaju povrine pod zasadima lenika. Ove zemlje zajedno sa SAD proizvode
ukupno 90% svetske proizvodnje.
Lenik ima veoma irok areal uspevanja, pa zbog velike potronje i povoljne cene kao i
deficitarnosti na svetskom tritu, mnogo zemalja nastoje da lesku gaje na plantanim zasadima
na veim povrinama. I kod nas je podignuto nekoliko plantanih szasada lenika namenjenih za
industrijsku i stonu upotrebu.

U Takovu lenik je glavna sirovina. Ova fabrika je do

sada uvozila lenik ali i podigla svoje plantae. Meutim zbog manjkavosti pogodnih povrina u
okolini neophodno je podizati zasade lenika i na teritoriji cele zemlje kako bi se oslobodili
uvoza. Da bi samo Takovo zadovoljilo svoje preradne kapacitete samo za Takovo je potrebno
podii najmanje 7000 hektara pod lenikom. A gde su druge fabrike koje koriste lenik kao
sirovinu.
Iz svega se vidi da nijedna vrsta voa u Jugoslaviji nije tako deficitarna na tritu, a toliko
potrebna kao lenik. Stalno poveanje potornje lenika u svetu ukazuje na postojanje iroke
perspektive i za izvoz.
U prirodnim uslovima lenik raste uglavnom na krenjakoj podlozi do oko 1500 metara
nadmorske visine. U kulturama lenik se moe uzgajati do 600 metara u uslovima gde druge
vone sorte i druge poljoprivredne kulture daju manji ekonomski efekat. Lenik zahteva svetlost
i toplotu sa to manjom godinjom i dnevnom temperaturnom amplitudom. Srednja godinja
temperatura vazduha treba da je iznad 9.50 C i godinjom koliinom padavina preko 1000 mm.
U uslovima estih mrazeva treba voditi rauna o sastavljanju opraivaa koji su otporni na niske
temperature, odnosno koji ne cvetaju u vreme moguih pojava mrazeva. Lenik se sadi na
rastresitom, vlanom, propustljivom dubokom zemljitu koje ne sme biti kiselo.

Formiranje plantae lenika

1. Planiranje leskara i ograivanje
Zasadi lenika moraju biti ograeni bodljikavom icom u visini od 1.5 metara sa 7 redova ice,
kako bi se spreilo upadanje nepoeljnih posetilaca i stoke. Stubovi treba da budu izraeni od
bagrema duine 2.2 m. Prethodno je potrebno ukloniti pojedinana stara stabla, iblje, kamenje,
kao i uklanjanje ostatka korenova ila ime bi se spreila mogunost razvoja tetnih

mikroorganizama. Posle krenja obavezno izvriti ravnjanje i planiranje povrina u cilju to

lakeg izvoenja kasnijih mehanizovanih i runih radova.

2. Rigolovanje zemljita - pravljenje terase

U cilju obezbeenja vodno-vazdunog i toplotnog reima radi normalnog razvoja korenovog
sistema, neophodno je izvriti rigolovanje na dubini od 50 cm. Rigolovanje treba obaviti 2 do 3
meseca pre sadnje lenika, kako bi se zemljite steglo i delovima krune a time favorizuje
formiranje cvetnih pupoljaka. Takoe, treba vriti odstranjivanje izbojaka koji izbijaju iz zemlje.
Lenik raa na jaim jednogodinjim letorastima duine preko 10 cm. Ukoliko vremenom
(obino 10 do 12 godina) doe do zaguenja krune potrebno je krunu razrediti. Proces
podmlaivanja treba poeti neto pre nune potrebe i izvoditi ga sa 1/5 zasada godinje, kako bi
se obezbedio kontinuitet u proizvodnji plodova lenika, jer podmlaena stabla ne daju u prvim
godinama pun rod.

Program primene agrotehnike u toku investicionog

odravanja
Da bi vonjak to pre stupio u punu rodnost i dao oekivane rezultate, potrebno je primeniti
pravovremenu i punu negu.
U prolee prve godine potrebno je u toku marta obaviti ubrenje lenika oko stabala sa 100 gr.
KAN-a po sadnici u preniku oko jednog metra. Tokom godine vriti redovnu obradu zemljita i
ne dozvoliti pojavu korova a ukoliko se javi neka bolest ili tetoina preduzeti mere zatite.
Ukoliko se prve godine tokom leta javi sua i due potraje, obavezno treba izvriti zalivanje
svake sadnice dva puta po 10 litara vode u razmaku od 15 dana.
U prolee druge godine vri se takoe ubrenje KAN-om po 100 gr. Po jednoj sadnici i po 10
kg stajnjaka koji e se kopanjem oko stabala uneti u rizosferu sadnice. Kada korovi u vonjaku
dostignu jednu odreenu visinu (u periodu cvetanja) vri se njihovo unitavanje tanjiranjem ili
freziranjem. Posle toga zemljite se obrauje i odrava u stanje jalovog ugara tanjiranjem ili
freziranjem, a ono to ne zahvati maina praenjem kopanjem ili morokultivatorom.
U prolee tree godine Reglan, Cramokson i dr.vri se ubrenje sa 200 kgr po hektaru NPK
10: 30: 20 ili 8:16:24 i KAN 200 kg po hektaru. Odravanje zemljita vri se kao i prethodne
godine, s time to se u redovima unitavanje korova vri pomou herbicida
U prolee ostalih godina (zakljuno sa petom godinom) obavljaju se iste agrotehnike mere kao
i u prethodnim, s tim to se koliina azotnih i NPK ubriva dodaju u onim dozama koje su
predviene u predraunu trokova po pojedinim godinama.
Nega zasada u doba dovelo u najpogodnije stanje za razvoj i funkciju korenovog sistema.
Rigolovanje treba izvoditi po suvom vremenu. Posle rigolovanja zemljite treba da se prosui a
onda izvri freziranje i ravnjanje povrine, kako bi se sadnja izvrila to lake i uspenije.

Rigolovanje - pravljenje terase obavie se paralelno sa padom terena kako bi se omoguilo

oticanje vode koja se nagomilava iznad neobuhvaenog sloja zemljita a time bi se omoguilo
nesmetano oticanje vika vode. Na gornjem delu terase ispod bankine treba u vidu brazde
napraviti kanal gde e se viak vode zadravati posle obilnih kia, i na taj nain bi se poboljao
vodni reim zemljita a samim tim i vlanost vazduha koja ima vrlo znaajnu ulogu za vreme
letnjih sua.

Sorte lenika za gajenje i njihove karakteristike

Izbor sorti
Uzimajui u obzir klimatske, zemljine i ekonomsko-organizacione uslove kao i mogunost
prerade i plasmana plodova lenika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se
gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se
mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potronju, a takoe i kao opraiva glavne sorte. Sadnja
e se obaviti sa dobro oiljenim sadnicama. Lenik je uglavnom samopesplodna biljka, pa u
zasadima koji se podiu moraju biti zastupljene vie sorti. Za dobar uspeh zasada treba zasaditi
najmanje 4-6 sorti radi uspene oplodnje. Pri ovome glavna sorta treba da bude zastupljena sa
oko 60%, a ostale sorte opraivai sa 40%. U tom cilju predlau se sledee sorte:
1. Istarsti 60%
2. Apolda (Rimski) 10%
3. Davijana (Fihtverder) 10%
4. Ludolf 10%
5. Avelino (Halski) 10%

Rapored sorti
Raspored sorti u zasadu treba da bude tako postavljen da se glavna sorta i opraivai u redu
neizmenino smenjuju. Kao primer dajemo emu iz koje se vidi kako se vri raspored i sadnja
glavne sorte i opraivaa.

Ukoliko se ne obezbedi navedene sorte u potpunosti, mogu se koristiti i druge sorte kao na
primer. Pijemondski, Landberki, Gustavcelski, Tonda Gentile, Romana i dr.

Opis i karakteristike sorti

ISTARSKA - Stablo (bun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednje rano i razvija
vrlo malo resa, praktino je protandrina sorta, samopesplodna je, sazreva polovinom septembra.
Rano prorodi, redovno i obilno raa. Plod je srednje krupan oko 3 gr. Oblik mu je duguljast sa
najveom irinom na samoj sredini. Boje je svetle do tamno sive i prema vrhu je obrastao
sivkastim dlaicama. Kupula (omota) je dui od ploda i vrsto ga obavija. Vrh je tup i malo
spljoten a po duini sa jasno naznaenim rubom. Plodovi obino ne ispadaju sami iz kouljice.
Jezgro je krupno, ukasto-bele boje, veoma ukusno i aromatino. Plodovi uvani godinu ipo
dana u obinom skladitu imali su 1% gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi 12%.
upljih plodova je malo. Dobro ga oprauje halski, rimski, landberki i umski lenik.
APOLDA - Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupenom kapicom. Kupola
(omota) je dua od ploda. Na vrhu je zupasto izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi.
Zreli plod dobro ispada iz omotaa. LJuska ploda je tamne boje sa jako izraenim paralelnim
prugama. Prosena teina ploda je 3.11 gr, a jezgro 1.50 gr. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar
izgled, meutim ima jako sladak i prijatan ukus.
RIMSKI - Stablo (bun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje rano, u
poetku raa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva poetkom septembra. Plod je krupan i
neujednaeno pljosnatog oblika. LJuska je svetlo smea sa tamnim prugama. Daje dosta ploda
koji su prazni ili je jezgro smeurano. Omota ploda je neto dui od samog ploda sa dubokim
zarezima i otvorima to omoguava da plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog
oblika teine 1.4 gr.. Teina ploda je 3.7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome.
Procenat ueglog jezgra posle godinu ipo dana oko 4% a posle 3 godine 22%. Za preradu se se
koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je opraiva.

DAVIJANA - Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omota ploda sastavljen je iz dva
dela i dui su od ploda a u vie sluajeva i list omotaa je krai. Zreli plodovi lako ispadaju iz
omotaa. LJuska ploda je svetle boje sa jasno izraenim tamnim prugama i izraenim rubom.
Prosena teina ploda je 2.67 rg., a jezgra 1.27 gr. Ima dug period cvetanja
PIENT VERDEN - Plod je jajastog oblika sa jasno izraenim pupkom. Omota je neto dui od
ploda, sastavljen je od dva lista koji su meusobni odvojeni. Zreli plodovi se lako odvajaju od
omotaa i sami ispadaju. LJuska ploda je svetle boje sa slabo izraenim rubom. Prosena teina
ploda iznosi 2.73 gr., a jezgra 1.23 gr. Rano cveta i duina cvetanja se kree od 8 do 22 dana.
LUDOLF - Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano a sazreva prilino kasno.
Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje raa ako joj se obezbedi opraiva. Plod je
krupan i okruglasto-trbuastog oblika, teine oko 2.9 do 3.2 gr. Jezgro je prosene veliine oko
1.5 gr. Omota ploda je iste duine kao i plod. Vrh omotaa je malo izreckan i prilikom zrenja se
otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno raa
i odlina je sorta za sveu potronju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemakoj i ekoj.
HALSKI - Stablo (bun) je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodan je, cveta
srednje kasno sa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Raa dobro. Sazreva septembra, plod je
teak 3.4 gr., proseno pri osnovi je irok a ka vrhu konusan. Iz omotaa lako ispada. LJuska je
debela i vrsta, smee boje sa uoljivim prugama. Teina jezgra je 1.3 gr. Posle jedne godine
uvanja uegne oko 15%, a posle 3 godine 46%. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored
industrijske prerade koristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemakoj.

Podizanje zasada lenika i odravanje

Razmak sadnje
Na osnovu predloenih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su mahom srednje bujne,
pa se na osnovu toga i odreuje razmak sadnica. Preporuuje se sadnja na rastojanju od 4 metra
izmeu redova odnosno izmeu terasa (gde je mogue i vee rastojanje zbog razliitog nagiba
terena) i 3 metra izmeu sadnica. Redovi po mogustvu treba da imaju pravac sever-jug radi
boljeg osvetljavanja.

Vreme i nain sadnje

Najpogodnije vreme za sadnju lenika je u jesen, poto korenov sistem ima znaajnu aktivnost
tokom zimskog perioda. Nisu retki sluajevi da lenik pri povoljnim vremenksim uslovima cveta
i u februaru. S obzirom da je predvieno gigolovanje ili pravljenje terase, guranjem i
razvlaenjem debelog sloja zemlje uz naknadno oranje, nee se kopati jame u klasinom smislu.
Posle pripreme zemljita izvrie se razmeravanje i obeleavanje mesta za sadnju, a posle toga se
iskopa jamica dovoljno duboka i iroka da se moe u nju nesmetano smestiti korenov sistem.
Treba voditi rauna da sadnice od momenta vaenja iz trapa pa do sadnje ne provedu vie od
jednog sata nepokrivene kako se ne bi suile korenove dlaice koje su vrlo osetljive. Poto se

sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je bila u rastilitu, na ile se stavlja sloj sitne zemlje
(10 do 15 cm). Ova zemlja se nagazi, a preko nje se opet stavi jedan sloj zemlje radi popuje
jamice. Ukoliko je zemljite pripremljeno bez prethodnog rigolovanja, ve obinim oranjem,
neophodno je kopanje rupa veliine 60x60 cm.

Obrazovanje oblika kruna i rezidba lenika

Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablaice - tri grane polaze iz jednog mesta. U prolee
prve godine posle sadnje vri se skraivanje sadnica na 30 cm. Iznad zemlje sa ciljem
pospeivanja izbijanja dva do tri izdanka koji e initi budui oblik krune za formiranje
trostabljaice. U drugoj godini posle sadnje vri se izdor najbolje sekundarne grane, koja prati
dalji rast a izdanke skraivati i ujednaiti do visine rasta. U narednim godinama vri se
uklanjanja suvinih grana. Cilj je da se obezbedi dovoljno prosunavanja u svim plodonoenja
Od pete godine pa nadalje smatra se da je lenik stupila u punu rodnost. Lenik od 7 do 15-te
moe da daje prinose po stablu od 3 do 5 kg, a u periodu od 15 do 25-te od 5 do 10 kg po stablu.
Da bi se ova rodnost obezbedila, lesci se mora u punoj rodnosti u novembru ili decembru dodati
500 kg NPK 10:12:26, a u februaru 250 kg po hektaru KAN-a.
Ishrana lenika u punoj rodnosti podeava se po veliini prinosa, prema vegetativnom prirasti u
stanju zasada. Doze ubrenja lenika zavisie od rezultata analize lista lenika i zemljita u
zasadu.
Zemljite u zasadu odrava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem kao i primenom
herbicida. Unitavanje izdanaka vri se mehanikim ili hemijskim putem.

Program zatite zasada od bolesti i tetoina

Zasadi lenika se mogu uspeno tititi sa relativno malim brojem prskanja. Nedovoljna zatita,
meutim, moe permanentno iz godine u godinu dovesti do potpunog gubitka roda usled
kombinovanog tetnog dejstva tetoina i u vezi sa njima pojaanom pojavom gljivinih obolenja
zbog nastalih povreda. Kao i kod vonih vrsta, zbog mogunosti infekcija grana, pojave rak rane,
bakterijskih i gljivinih obolenja lia, mogunost pojava i irenja trulenica korena, pored
programa prskanja neophodna je i odreena higijena zasada. Ona se najee sastoji u uklanjanju
suvih grana, zaraenog lia, spreavanju preteranog vlaenja zemljita, unitavanju korova itd.
Radi zatite lenika od bolesti i tetoina potrebno je izvriti 5-7 prskanja godinje.
I - prskanje obavlja se krajem zime uz primenu 0.5% fobidol ulja ili 0.5% Oleadijazinona u cilju
zatite od mrazovca i titastih vai.
II - prskanje se obavlja u vremenu razvoja prvih listova i cvetova uz primenu jednog od
sledeih fungicida: jednoprocentni bakarni kre, 0.3% Ortocida, 0.3% Cineba ili 1% Dorosala u
cilju spreavanja pojave monile, bakterioze, aktrantoze i gleosporijuma.
III - prskanje se obavlja 10 do 12 dana posle drugog prskanja uz upotrebu istih fungicida, a
protiv istih gljivinih i bakterijskih bolesti.
IV - prskanje se obavlje 10 do 12 dana posle treeg prskanja sa istim fungicidima i protiv istih
bolesti. Ovo prskanje se moe izostaviti u sunim godinama ali je neophodno da se obavi u
vlanim.
V - prskanje se obavlja poetkom ili sredinom maja uz primenu jednog od akaricida: 0.15%

Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita u cilju suzbijanja preglja lenika.

VI - prskanje se obavlja sredinom maja uz primenu o.1% Parationa ili 1.0% Thiodana, kojima
se moe dodati jedna od akaricida (0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita) u cilju
suzbijanja crvljivosti i pregljeva lenika.
VII - prskanje se obavlja 10 do 14 dana posle estog prskanja uz primenu 0.1% Parationa ili
0.15 Thodana a u cilju suzbijanja crvljivosti plodova.
U prvoj i drugoj godini posle sadnje neophodna su prva tri prskanja a od tree godine pa nadalje
moraju se obavljati sva predviena prskanja.

Berba plodova lenika

Berba treba da se vri to kasnije, odnosno u fazi maksimalne fizioloke zrelosti. Za lesku je
karakteristino da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno. Zato se eka da
plodovi sasvim dostignu svoju fizioloku zrelost a to je kada se kupula (omota) lako odvaja od
ploda i kada plodovi masovno poinju da padaju na zemlju. Tada se vri treenje stabala i berba
plodova sa prethodno postavljenim platno.

Suenje plodova lenika

Suenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom moe doi pojave bui i
propadanja plodova. Jo prilikom berbe jedan deo plodova pae zajedno sa omotaem. Omota
sadri znatno vie vode pa ga zato treba skinuti.
Plodovi koji su obrani zajedno sa omotaem a nemoemo ih runo skinuti odmah, prvo se sue 6
do 8 dana na suncu uz esto meanje. Posle ovakvog suenja 80% plodova bie odvojeno od
omotaa, a ostali plodovi se jo malo moraju dopunski osuiti. Ukoliko ostane omota kod nekih
plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do
12 dana. Za to vreme stalno se meaju da bi se suenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omota.
Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvriti kada su plodovi u punoj fazi
zrelosti. Kada su svi plodovi oieni onda se oni ue na suncu jo dva do tri dana ili u
specijalnoj sunici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 3234 0 C optimalna i dovoljna za suenje. Dobro osueni plodovi mogu se uvati 2 do 3 godine.
Meutim, bolje je da sae ne uvaju vie od godinu danajer gube na teini i boji, a ponekad radi
visokog sadraja vlage mogu i da uegnu.

uvanje plodova lenika

uvanje je neophodno ukoliko proizvoa posle suenja nije u mogunosti da odmah proda
plodove lenika. U tom sluaju lenik se mora skladititi u prostorijama koje treba da budu suve i
osvetljene. U vlanim prostirijama plodovi lenika brzo propadaju, buaju i zbog toga gube na
teini i kvalitetu. U odgovarajuem skladinom prostoru plodovi lenika treba da budu u tankim
slojevima razvueni i da se povremeno meaju, da nebi primili neprijatan miris. Preporuuje se
povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi unitavanja pojedinih gljivica, a
takoe da se uva i negaeni kre koji smanjuje vlanost u prostoriji. Pod magacinskog prostora
treba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba postaviti suve
daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljanje i sa unutranje strane. Prostorija treba da

ima elektrini ventilator koji e odstaranjivati suvinu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm
od ivice plafona. Radi uspenog uvanja treba ugraditi i elektrine kalorifere. Broj i veliina
kalorifera e zavisiti od veliine protorije odnosno od koliine lenika koji se uva. Kaloriferi
treba da budu sa termostatom i sluie za odravanje temperature zagrevanje skladita na 300C.
Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije i kretanje radnika u
magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima 6 m2, a
izmeu njih je prostor u irini od 1 m koji slui za kretanje ranika i izvoenje svih
manipulativnih poslova.

Trokovi proizvodnje

Ukupna investiciona ulaganja iznose 11.900,00 po hektaru zasada. U godini punog uroda
oekivani prinos jezgra iznosi 3.5 kg po stablu ili 3000 kg po hektaru. Ovaj prinos obezbeuje
prihod od 15.650,00