Dr Vesna uki1

Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu,

Beograd, Srbija

CVET BEZ KORENA: UTICAJ MEDIJSKIH TEKSTOVA U SRBIJI NA

OBLIKOVANJE TRANSNACIONALNOG KULTURNOG IDENTITETA 2
Nita od opteoveanskih vrednosti nije postalo sluajnim
ukrtanjem spolja. Kobna je obmana po sredi. Svima pripada
samo ko je korenom duboko prodro u rodno tle. Jer,
opteoveansko u umetnosti koliko je cvetom iznad, toliko je
korenom ispod nacionalnog.
Momilo Nastasijevi (1894-1938)

Apstrakt
Predmet rada je uticaj medija u Srbiji na kulturu seanja i formiranje kulturnog
identiteta. Rezultati kvantitativne i kvalitativne analize medijskih tekstova objavljenih u
rubrikama Kultura, pokazuju nedostatak odnosa prema prolosti budui da je u
istraivanom periodu objavljeno najmanje informacija o kulturnom nasleu, neto vie
o savremenoj neprofitnoj umetnikoj produkciji u Srbiji, a najvie o transkulturalnoj
profitno orjentisanoj globalnoj industriji kulture i zabave, to znaajno doprinosi
formiranju transnacionalnog kulturnog identiteta.
Kljune rei: Srbija, medijski sadraj, kulturna politika, kultura seanja, kulturna
batina, identitet

Uvod
Mediji su javna glasila u sistemu javnog informisanja, a prema teoriji Kloda Molara o
kulturnim sistemima, oni su lanovi porodice posrednika (Molar, 2000: 39) budui da
posreduju izmeu stvaralaca, donosilaca odluka i publike. U takvom sistemu, mediji
postaju portparoli porodice stvaralaca i ministra (Molar, 2000:40), ali ne samo ministra
kulture, ve i drugih ministara u vladi budui da je kultura meuresorna oblast i da
nadlenost za odreena pitanja moe imati i ministarstvo prosvete (npr. umetniko
obrazovanje), inostranih poslova (npr. meunarodna kulturna saradnja), dijaspore (npr.
odnosi sa Srbima izvan Srbije), ekonomije (npr. kulturna i kreativna industrija, kulturni i
kreativni turizam i sl).

djukic.vesna@gmail.com
Ovaj tekst je nastao u okviru rada na projektu br. 178012 Identitet i seanja: transkulturalni tekstovi
dramskih umetnosti i medija (Srbija 1989-2014), Fakulteta dramskih umetnosti (Univerzitet Umetnosti u
Beogradu), koji finansira Ministarsto prosvete i nauke Republike Srbije
2

S druge strane, u liberalno pluralistikoj teoriji medija mediji obezbeuju javni prostor u
kome se dele informacije i informie javnost. Na ovaj nain slobodni mediji funkcioniu
kao pas uvar koji budno motri na poteze vlade da bi odluivanje u javnom interesu bilo
transparentno, a informacije od javnog znaaja dostupne javnosti. Istovremeno, drava i
poslovni svet imaju kljuni znaaj u irenju i suzbijanju informacija (Miler, 2005:113).
Budui da kultura sa stanovita savremenih kulturnih politika pored umetnosti (prema
Molaru visoke, niske i srednje, to ukljuuje kulturne industrije) podrazumeva i kulturnu
batinu, kao i meuresorne oblasti kulture (uki, 2012: 315-320), to onda znai da mediji
moraju istinito i objektivno informisati javnost o irokom spektru kulturnih i umetnikih
programa, proizvoda i usluga bilo stvorenih u prolosti, bilo u sadanjosti. U suprotnom,
ako svi raznoliki sadraji i izrazi u oblasti kulture i umetnosti nisu medijski posredovani i
preneti do javnosti, domaaji se zatvaraju samo u uzan krug privilegovane kulturne elite
koja u njima neposredno uestvuje (uki, 2012)3 ili njima prisustvuje. Za veinu kupaca i
korisnika medijskih informacija, to je isto kao da nisu ni postojali. Zato je etika
odgovornost medija ogromna, moda mnogostruko vea od drugih javnih institucija i to
pre svega zbog toga to oni postojeu realnost najpre dekonstruiu, a potom ostvarenu
sliku reprezentuju na nain i u skladu sa neijim oekivanjima (Nikoli, 2010: 35). Ciljna
grupa takve medijski posredovane reprezentacije realnosti je uvek postojea italaka
publika, meutim, medijska arhiva objavljenih tekstova u prolosti jedan je od moguih
izvora informisanja buduih generacija. Na taj nain arhiva medijskih tekstova predstavlja
institucionalizovano pamenje i seanje4 kako pojedinaca, tako i institucija, gradova, pa i
drava. Za budue generacije, jo i vie nego za postojee, ono to mediji nisu objavili
nije se ni dogodilo, pa ne moe ni imati uticaj na odnos prema prolosti i sadanjosti.
Dakle, ako mediji informiu selektivno, suzbijajui informacije, uprkos tome to im je
misija da to spree, ako ne informiu o ukupnoj kulturnoj i umetnikoj sceni i nemaju
razvijeno istraivako, interpretativno i analitiko novinarstvo koje ide dalje od najave
dogaaja i dublje istrauje, tumai i komentarie odreene teme medijska arhiva nee
sadrati dovoljno dokumentacionog i analitikog materijala na osnovu kojeg budue
generacije mogu da razvijaju kulturni identitet uspostavljajui dvosmerni odnos i prema
prolosti, kao i prema sadanjosti. Ovaj odnos prema prolosti u informisanju je neophodan
budui da novo u kulturi nije apsolutni novum, jer se oslanja na selekciju dostignua iz
kulturne tradicije (Golubovi, Jari, 2010:16), pa medijska arhiva treba da sauva i prenese
i do buduih generacija razliita dostignua iz prolosti, podjednako kao i iz sadanjosti.
Upravo iz tog razloga, medijski tekstovi objavljeni u rubrici Kultura treba da se odnose
podjednako prema batini, kao i prema savremenom umetnikom stvaralatvu, tj. da
obuhvataju iroki raspon savremenog znaenja pojma kultura, koji pored ova dva
konvencionalna oblika kulture, obuhvata i brojne meuresorne oblasti.
Stoga je predmet ovog rada uticaj medija u Srbiji na kulturu seanja i formiranje kulturnog
identiteta. Cilj rada je da proui odnos psa uvara prema prolosti: materijalnoj i
nematerijalnoj kulturnoj batini i tradiciji, kao i prema delatnosti ustanova zatite (npr.
arhiva, muzeja, biblioteka, zavoda za zatitu, instituta za knjievnost, konzervaciju i dr).
3
Ovo je zakljuak teksta Kocka je baena: transkulturalni projekat seanja i identiteta Centra za dramu u
edukaciji i umetnosti (CEDEUM) realizovanog 2011. godine u okviru naunog projekta Identitet i seanje:
transkulturalni tekstovi dramskih umetnosti i medija.
4
U radu se neemo baviti distinkcijom seanja i pamenja (Asman, Nora, Albva, Kulji, Dakovi, Nikoli i
drugi), budui da medijski tekstovi kroz intervjue i druge novinarske forme mogu da posreduju kako
individualni, tako i kolektivni odnos prema prolosti.

Na taj nain se kroz odnos dva institucionalizovana oblika pamenja i seanja medijskog
i batinskog, analizira i njihov uticaj na oblikovanje kulturnog identiteta graana i razliitih
drutvenih grupa naroito mladih koji su u periodu odrastanja i sazrevanja posebno
osetljivi na pitanje identiteta.
Istraivanje sadraja medijskog pamenja i seanja metodom kvantitativne i kvalitativne
analize medijskih tekstova objavljenih u Srbiji 2012. godine obuhvatie sadraj rubrika
Kultura tampanih i internet medija: nedeljnik NIN, dnevne novine Politika, Blic,
Novosti, internet izdanje B92 i Balkaninsight. U tom smislu posebno je veliki znaaj
interneta na kome su forumi, komunikacije kroz blogove i komentare italaca, praktino
promenile oblike drutvenog komuniciranja a posebno uticale na proirenje i
demokratizaciju vratara (gatekeepers) i voa mnjenja (Dragievi ei, Stojkovi,
2011:32). Internet pred tampu stavlja zadatak da se menja, iako e posledice tog procesa
biti znaajnije i vidljivije u vremenu koje dolazi (Jefti, 2011:111) budui da do sada
urednitva rubrika Kultura nisu bila osetljiva za potrebe i komentare italaca
zainteresovanih za prolost i kulturnu batinu vie od samih urednika.

Nema mesta za istorijske pouke: umetnost kao transkulturalni komercijalni proizvod

Prema pravnom okviru u Srbiji, osnovna uloga medija je zadovoljavanje potreba graana
za informacijama i sadrajima iz svih oblasti ivota: privrede, kulture, umetnosti,
obrazovanja, razonode i sl. Prema stavu 5 Strategije razvoja informisanja RS5, javni interes
predstavlja ostvarivanje prava javnosti da bude obavetena. Slobodan razvoj nezavisnih,
profesionalnih medija i medijskog sistema treba da omogui najire zadovoljavanje potreba
graana Republike Srbije, bez diskriminacije, za informacijama i sadrajima iz svih oblasti
ivota: politike, privrede, kulture, umetnosti, obrazovanja, ekologije, sporta, razonode itd.
U javnom interesu je da se obezbede raznovrsni i kvalitetni medijski sadraji za sve
pojedince i drutvene grupe: profesionalne, starosne, obrazovne, kao i sve manjinske
grupe: etnike, religijske, jezike i seksualne, grupe sa posebnim potrebama i druge. U
skladu sa tim, pored optih i ostalih informativnih sadraja u Republici Srbiji u oblasti
kulture je u javnom interesu i od posebnog znaaja proizvodnja i objavljivanje u javnim
glasilima: specijalizovanih medijskih sadraja iz politike, kulture, obrazovanja, religije,
razonode; medijskih sadraja od znaaja za ouvanje kulturne batine i medijskih sadraja
kojima se promovie kulturno i umetniko stvaralatvo i rad ustanova kulture; sadraja
istraivakog novinarstva i drugih sloenih novinarskih formi, kao i originalnih
audiovizuelnih i radiofonskih dela na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina pod
uslovom da je proizvodnja i objavljivane takvih sadraja od znaaja za ouvanje kulturnog
identiteta srpskog naroda, nacionalnih manjina i etnikih grupa koje ive u Republici
Srbiji, kreativnost i stvaralatvo u medijima.
Meu navedenim oblastima javnog interesa u oblasti informisanja, u ovom radu fokus e
biti na medijskim sadrajima od znaaja za ouvanje kulturne batine i medijskim
sadrajima kojima se promovie kulturno i umetniko stvaralatvo i rad ustanova kulture.
Meutim, analiza sadraja medijskih tekstova pokazuje da se zadovoljavanje potreba
5

Strategija razvoja informisanja u Republici Srbiji do 2016.godine, doneta od strane Vlade Republike Srbije
na osnovu lana 45. stav 1. Zakona o Vladi (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08
i 16/11), str.11,12, http://www.kultura.gov.rs/strategi-razvo-sistema-avnog-informisa-u-republici-srbi-i-do2016-godine

graana za informacijama i sadrajima iz oblasti kulture i umetnosti najvie svodi na

prenoenje osnovnih informacija o kulturnim i umetnikim dogaajima (promocije, dodele
nagrada, premijere i sl.). Veina dnevnih listova u Srbiji u rubrici Kultura informie
graane o tim dogaajima u formi kratkih vesti iz zemlje i sveta koje odgovaraju na
osnovna novinarska pitanja: ko, gde, kad, ta, ime se ne odgovara na proirena
novinarska pitanja kako i zato se neto dogodilo i ta se jo moe dogoditi (Udovii,
2011: 226). Pored toga, u rubrikama Kultura dominiraju vesti iz sveta, dok vesti o
dogaajima u zemlji ima znatno manje ime rubrika Kultura postaje svojevrsni
transkulturalni medijski projekat. Meutim, kratka forma vesti ne samo to nije dovoljna
da informie o kulturnim i umetnikim vrednostima ili znaaju dogaaja, ve implicira
zakljuak da su ovi kulturni i umetniki dogaaji, tj. informacije o njima samo niz
razliitih proizvoda trita koji se mogu, ali i ne moraju kupiti, tj. posetiti i doiveti ili se o
njima informisati, u zavisnosti od strukture potreba i kupovne moi potroaa. Tako
kultura i umetnost postaju proizvod kao i svaki drugi proizvod koji se nudi na tritu.
Rezultat toga je da veina stanovnitva u Srbiji misli da se moe iveti bez kulture, to
najei odgovori u istraivanju potvruju: 'nemam ni vremena za kulturne dogaaje, niti
novca da kupujem kulturnu robu? ' (Golubovi, Jari, 2010: 31).
Primeri istraivakog novinarstva i sloenijih novinarskih formi su malobrojni i u
posmatranom periodu od 4 meseca (januar-april 2012) itaocima je ponuen mali broj
interpretativnih, analitikih i kritikih tekstova. Analizom sadraja ovih tekstova
objavljenih u tri razliita tapana i web medija,6 moe se uoiti da se oni veinom odnose
na kulturnu politiku, tj. na odnos drave prema umetnosti i posebnim oblicima savremenog
umetnikog stvaralatva (muzika, ples, pozorite, likovne i vizuelne umetnosti). Ovo
pitanje odnosa drave prema umetnosti se naroito aktualizovalo u vreme predizborne
kampanje za sve nivoe dravne uprave u Srbiji (od predsednikih do lokalnih izbora), pa je
tako Politika u rubrici ta da se radi objavila seriju analitikih komentara na temu Zato
(ni)je mladima lepe sa kulturom koji su preteno fokusirali meuresorno pitanje poloaja i
uloge umetnosti u kolskom programu. Istovremeno, sloenih istraivakih tekstova o
odnosu kulturne politike prema kulturnoj batini kao i drugih tekstova koji bi mogli biti
od znaaja za ouvanje kulturne batine, bilo materijalne, bilo nematerijalne uopte
nije bilo u ovom periodu iako medijska strategija jasno stavlja do znanja da je to javni
interes u oblasti informisanja.
Kako se nepovoljna situacija u oblasti medijskog sistema u Srbiji reflektuje na sadraj
rubrika Kultura pokazuju rezultati kvalitativne i kvantitativne analize medijskih sadraja
na sluajnom uzorku na osnovu kojih se moe zakljuiti da se objavljene informacije
najveim delom odnose na svetsku profitno orjentisanu kulturnu i umetniku produkciju,
tj. popularnu kulturu i kulturnu industriju. Tako se, primera radi, oko 80% naslova internet
izdanja najtiranijeg dnevnog lista Blic u rubrici Kultura objavljenih u periodu 8-13. marta
2012. odnosilo na vesti o: filmu (7), izdavatvu (3), popularnim muzikim anrovima (3),
igri i plesu (3), stripu (1), novim medijima, tj. internetu (1), komercijalnom pozoritu (1),
6

Prvi istraivaki tekst Izmeu propisanog i realnog kultura u pravnom haosu koji se odnosi na zakone u
oblasti kulture napisan je na osnovu istraivanja novinara Balkanske mree za istraivako novinarstvo BIRN
sprovedeno u 11 gradova u Srbiji i objavljen 25. januara 2012. na web lokaciji
http://www.balkaninsight.com/en/article/izmedu-propisanog-i-realnog-kultura-u-pravnom-haosu ; drugi tekst
Greka u kodu koji se odnosi na evropske prestonice kulture i kandidaturu gradova u Srbiji je objavio
nedeljni list NIN 15. marta 2012, a trei Privatna inicijativa u kulturi na temu savremenih umetnikih
manifestacija nastalih kao preduzetnika incijativa pojedinaca ili grupa umetnika objavio je dnevni list
Politika 3. aprila 2012. godine u rubrici Tema nedelje.
4

komercijalnom muzeju (Krivoejev, 2012:41)7 Madam Tiso (1), performansu (1) i fotografiji (1).
U istom periodu objavljeno je samo 7 naslova (oko 20%) koji se odnose na klasine, visoke
umetnosti: pozorite (4), balet (1), likovnu umetnost (2) i jedan naslov o jeziku. Od toga,
informacije o savremenom stvaralatvu koje se mogu dovesti u vezu sa kulturnom batinom,
zastupljene su samo sa etiri vesti (13%): o hepeningu Gete instituta u Beogradu posveenom
knjievnicama koje su menjale svet, statui Ane Frank u Berlinskom muzeju Madam Tiso (koji je
podstakao itaoce da napiu 8 komentara), o pronalasku najstarijeg jednominutnog Dikensovog
filma u Velikoj Britaniji i o ukidanju nastave na srpskom jeziku u 8 evropskih zemalja, Kanadi,
Americi i Australiji (ova meuresorna tema je podstakla itaoce da napiu najvie ak 16
komentara). Broj komentara (koji se kree od 0 do najvie 16), pokazuje da itaoce tema kulturne
batine ne ostavlja ravnodunim, dok vest o filmskom festivalu u Kanu nije uopte komentarisana
(0 komentara). Kvantitativnom analizom objavljenih tekstova8 videemo da se, od ukupno 26
naslova u rubrici kultura visokotiranog dnevnog lista Blic objavljenih u periodu od 8. do 12. marta
2013, manje od polovine vesti (11) odnosilo na domau kulturnu i umetniku produkciju
(dodeljivanje nagrada, promocije knjiga, odravanje festivala, informacije o smrti umetnika i sl),
dok je vie od polovine informacija bilo povezano sa inostranom produkcijom (15).
Meutim, ako uporedimo tampane i internet medije sa radiom i televizijom, kvalitativna
analiza programskih sadraja elektronskih medija daje nepovoljniju sliku kako u pogledu
broja informacija, tako i u pogledu njihovog sadraja. Televizija kao elektronski medij koji
najvie utie na formiranje javnog mnjenja, ima najmanje zastupljenih sadraja o kulturi i
umetnosti. Poto u vrednosnom smislu, njen uticaj zavisi od stepena obrazovanja graana
koji je u Srbiji veoma nizak budui da svaki peti graanin nema zavrenu osnovnu kolu9,
komercijalni televizijski programi ne emituju sadraje kulture jer bi se u tom sluaju
osetno smanjila gledanost programa (Dragievi ei, 2011: 30). Meu komercijalnim
medijima, moda najpovoljniju sliku daje internet izdanje radija i televizije B92, koje u
rubrici Kultura objavljuje veliki broj vesti, komentara i intervjua. Ali budui da ova
rubrika klasifikuje kulturu na: film i televiziju, likovno i muziko stvaralatvo, knjigu i
strip, pozorite i ostalo, moe se zakljuiti da ni ovaj elektronski medij ne prepoznaje
kulturnu batinu kao posebnu oblast od javnog interesa, ve je prevashodno usmeren na
savremene umetnosti i kulturnu industriju. Ovo je naroito uoljivo u izboru tema intervjua
objavljenih tokom 2011. i 2012. godine10 koji se iskljuivo odnose na savremene vizuelne
umetnosti (nagrada za likovnu kritiku, razvoj karijera slikara, fotografa, grafikog
dizajnera i likovnog performans umetnika, novi izlobeni prostori savremene umetnosti,
urbana ulina umetnost na zidovima i dr). Iako su mnogi od ovih tekstova aktualizovali
odreene teme iz prolosti (npr. Titov bunker kod Konjica u BiH kao novi izlobeni
prostor u kojem je 50 umetnika stvaralo svoja dela, a Sevet Evrope izlobu proglasio
kulturnim dogaajem 2009/10. godine11, Drugi svetski rat kao tema prve samostalne
izlobe mladog grafikog dizajnera u ustanovi kulture Parobrod12 i dr.) i prolost je ovde
redukovana samo na Drugi svetski rat, a batina samo na inspiraciju savremene umetnosti.

Da oni danas nemaju veze sa muzejima svedoi i injenica da se na sajtovima svih Madam Tiso kua u
svetu vie ne moe pronai re muzej. Tako ovi subjekti postaju deo kulturne industrije usmerene iskljuivo
ka stvaranju profita.
8
Spisak naslova tekstova nalazi se u prilogu rada
9
Prema najnovijim podacima, svaki peti graanin u Srbiji nema zavrenu osnovnu kolu, izjava lana
Nacionalnog prosvetnog saveta dr Ane Peikan, Novosti, 18. mart 2012.
10
http://www.b92.rs/kultura/intervjui.php?nav_category=1084 pristupljeno 13. marta 2012.
11
http://www.b92.rs/kultura/intervjui.php?nav_category=1084&nav_id=499087 pristupljeno 13. marta 2012.
12
http://www.b92.rs/kultura/intervjui.php?nav_category=1084&nav_id=589852 pristupljeno 13. marta 2012.
5

U medijskom prostoru nema mesta za istorijske pouke, a seanje se svelo na nekoliko

poslednjih godina, povremeno ak i nedelja, jer su iskuenja, stradanja, ekonomsko
iscrpljivanje i svakovrsno trpljenje, predugo trajali, kae istoriar i nekadanji ambasador
Republike Srbije u Francuskoj Duan T. Batakovi13. Ukazujui da je u moralnoj dimenziji
najopasnija duhovna pokolebanost, Batakovi istie da je ona u vezi sa nedostatkom
seanja i smanjenim uticajem istorijskih pouka na ivot savremenog drutva optereenog
velikim politikim, socijalnim i ekonomskim problemima. Tako izlazi da mediji u Srbiji,
koji najvie utiu na stvaranje vrednosnih sistema graana, praktino samo delimino
ostvaruju posredniku ulogu budui da svojim sadrajima ne posreduju izmeu svih aktera
kulturnog ivota i javnosti, ukljuujui javne ustanove kulture osnovane da ostvaruju javni
interes a posebno ne izmeu ustanova zatite i javnosti. To znai da medijski tekstovi ne
doprinose razvoju kulture seanja na prolost, posebno ne na prolost pre Drugog svetskog
rata, te da duhovno i materijalno kulturno naslee, bez posrednike uloge medija, samo
neposredno komunicira sa malobrojnom publikom koja poseuje batinske programe.
Time se znaajno umanjuje mogunost uticaja kulturnog naslea na formiranje vrednosnih
stavova, obrazaca miljenja i ponaanja i kulturnog identiteta graana, a posebno mladih.
Ovo je naroito indikativno poto je u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja
precizno navedeno da je u Republici Srbiji u javnom interesu i od posebnog znaaja
proizvodnja i objavljivanje u javnim glasilima medijskih sadraja od znaaja za ouvanje
kulturne batine i medijskih sadraja kojima se promovie kulturno i umetniko
stvaralatvo i rad ustanova kulture. Na taj nain, i uprkos stratekim ciljevima Vlade RS,
raznoliki kulturni i umetniki sadraji ne dobijaju potreban medijski prostor. Posledica
toga je nedostatak znanja na koje sve naine kultura i umetnost utie na ivote graana i
drutva uopte, kao i nedovoljno razvijena svest o znaaju naslea u razvoju samosvesti i
promiljanja linog i nacionalnog identiteta, kako nacionalnih manjina u Srbiji kojima
drava jemi posebnu zatitu radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja
njihovog identiteta14, tako i srpskog naroda u veini. Time se u znaajnoj meri redukuje i
potencijal kulturnog i socijalnog kapitala (Burdije, Kilbi i dr) nasleenog iz prolosti, to
znatno smanjuje sposobnost generisanja novih proizvoda, usluga i implicitnih vrednosti, a
time i anse za odrivi razvoj drutva. esto, meutim, ni ovako redukovani kapital ne
moe da se probije do javnosti, poto su mediji zaokupljeni politikim temama, o emu
svedoi i komentar novinara nedeljnika NIN o koncentraciji velikog broja znaajnih
politikih dogaaja izmeu 11. i 13. marta godinjice smrti Slobodana Miloevia i
Zorana inia, zbog kojih se niko u Srbiji nije setio godinjice smrti Ive Andria.15

Ulaganje u infrastrukturu due: seanje na nacistiko bombardovanje Narodne

biblioteke
Nepovoljnu sliku o zastupljenosti batine u medijskim tekstovima u nekoliko menja Dan
seanja na bombardovanje Narodne biblioteke Srbije na Kosanievom vencu (6. april
1941) kada su Blic i Politika u rubrici Drutvo, kao i veina tampanih, elektronskih i
internet medija preneli agencijsku vest, ali u irem kontekstu obeleavanja 71. godinjice
aprilskog bombardovanja Beograda. Time je polaganje venaca na nekoliko lokacija u
gradu postala udarna vest dana, dok su kulturni i umetniki programi ostali u senci ovih
13

Intervju Svetlane Pali Projekat velike Albanije je ve daleko odmakao, Blic, 24.10.2012, objavljen je na
dan kada je zvanino stupila na snagu odluka o opozivu ambasadora u Rusiji i Francuskoj
14
Ustav Republike Srbije, Zatita nacionalnih manjina, lan 14.
15
Bati Baevi, Dva rivala, jedna politika, NIN 15. mart 2012.
6

dogaaja. Na sam dan seanja, informacija o njima je preneta samo u formi najave, a
narednih dana su druge teme ispunile medijski prostor.
Najznaajniji spomenik kulture uniten u bombardovanju je zgrada Narodna biblioteka
Srbije koja se nalazila na Kosanievom vencu sa 300.000 knjiga i srednjovekovnih spisa
neprocenjive vrednosti. Seanje na taj dogaaj je, po tradiciji, obeleeno brojnim
programima na razliitim lokacijama u gradu. U okviru lokaliteta na Kosanievom vencu
u Beogradu, na kome se do poetka Drugog svetskog rata nalazilo zdanje Narodne
biblioteke Srbije, odrana je centralna manifestacija u prisustvu velikog broja zvanica,
lanova diplomatskog kora, predstavnika Grada Beograda i beogradskih optina, brojnih
institucija kulture, prosvete i nauke, kao i graana. Ceremoniju je predvodio tadanji
ministar kulture, informisanja i informacionog drutva Predrag Markovi.
Sve se to dogodilo u jednom traginom danu, kad su knjige nestale. Danas
smo svi doneli po jednu knjigu, jer, inae, ulaemo u svakakvu
infrastrukturu, ali ne ulaemo mnogo u infrastrukturu due, rekao je u svojoj
besedi knjievnik Aleksandar Gatalica, na mestu gde je polaganjem knjiga
velikog broja graana na ruevine nekadanje biblioteke zapoela centralna
manifestacija seanja.
Ovu izjavu je preneo list Danas, ali i u toj vesti objavljenoj pod naslovom Obeleen Dan seanja
na razaranje Narodne biblioteke Srbije, mnogi drugi dogaaji posveeni seanju na
bombardovanje biblioteke su potisnuti u drugi plan. Meu njima je bilo i predavanje dr Irene
padijer o jedinom sauvanom, veoma vrednom rukopisu taha monaha Marka ,,Zbornik srpskih
itija, nastalog u 14. veku koji nije stradao 6. aprila 1941. godine. U elji da javnosti prui priliku
da vidi ovaj izuzetan spomenik srpske srednjovekovne kulture koji se uva u trezoru nacionalne
biblioteke, rukopis je u specijalnoj komori izloen samo na dan seanja. Ali, urednitvo
najtiranijih novina Blic i drugih internet izdanja visokotiranih dnevnih listova (osim Novosti:
Dan biblioteke: preivela itija, 5. april 2012; Glas javnosti: Seanja u Narodnoj biblioteci
Srbije, 6. april 2012; Pressonline, Seanja u Narodnoj biblioteci Srbije, 6. april 2012) ovim
dogaajima nisu posvetili medijski prostor iako su svi programi bili veoma poseeni. Poseenost
ukazuje na potrebu graana da ulau u infrastrukturu due, dok mediji kao organizovani oblik
kolektivnog seanja sadanjih i buduih generacija, tu potrebu ne prepoznaju.

Zakljuak: javno dvorite kulture nema psa uvara

U implementaciji strategije privatizacije medija, poslovna (itaj: finansijska) politika koju
vode medijske kompanije ide toliko daleko da ignorie pravni sistem i javni interes
formulisan u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji. Mediji se
ponaaju kao portparoli porodice stvaralaca samo kada najavljuju premijere i pojedine
umetnike dogaaje, dodele nagrada i nekrologe umetnicima i stvaraocima. Ovo je
razumljivo budui da informativna funkcija medija ivi na dogaaju jer publika medija eli
da sazna ta se dogodili, gde se dogodilo, kada, kako i zato se dogodilo, ta se jo moe
dogoditi (Udovii, 2011: 226). U svim ostalim situacijama oni se, zapravo, ponaaju kao
trgovci (Bal, 1997) koji prodaju informacije o kulturi i umetnosti kao i svaku drugu robu
koja se prodaje na tritu. Ta roba, klasifikovana sa stanovita kulturne politike, najveim delom
pripada kategoriji srednjih i niih umetnosti (Molar, 2000:37), ime i Srbija zapravo prolazi putanju
klatna novovekovne zapadne civilizacije koja iz jedne krajnosti (mandarinske) ide u drugu krajnost
(trgovaku), iako je uloga medija kao instrumenta javnosti upravo u tome da usmeri amplitudu
7

klatna tako da ono ne zavri ni u jednoj od krajnjih taaka, ali i da se ne zaustavi u mrtvoj taki
hiperrealnog drutva masovne kulture.16
Ako se vratimo na polazne teorije, zakljuiemo da se pas uvar otrgao od biveg vlasnika i vie ne
uva javno dvorite i politiku elitu, jer ga drava vie ne hrani sredstvima iz javnog budeta u
potpunosti, ve samo povremeno i u malim porcijama koje ispred svog atara postavlja savremena
visoka umetnost nagradama, festivalima ili nekrolozima. A po svemu sudei zbog globalistike
transnacionalne i transkulturalne orjentacije savremenih medija u Srbiji, tako e i ostati sve dok
batinska kulturna politika i batinske institucije pred pse uvare ne ponu da bacaju sone
koske. Budui da ne dodeljuju nagrade, niti su batinski strunjaci medijski atraktivne linosti kao
glumci i drugi umetnici, te koske bi morale biti podjednako privlane kao i one koje baca
transkulturalno orjentisano savremeno stvaralatvo i kulturna industrija. Ovo najvie zavisi od
kreativnosti, inovativnosti i sposobnosti zaposlenih u oblasti zatite batine da stvore atraktivne
proizvode za trite kulture (politika seanja), ali i nova trita (npr. batinskog: muzejskog,
arheolokog, kulturno-istorijskog i kreativnog turizma), kao i od preduzetnikog potencijala u
Srbiji koji u ovom trenutku ne generie dovoljno atraktivnih sadraja koje mogu postati vest u
medijskim rubrikama Kultura. Druga mogunost, koja ne iskljuuje prvu, jeste da kulturna
javnost i javno mnjenje (Habermas, 1969), kada i samo oseti ovaj nedostatak medijski
posredovanog odnosa sa prolou preko kulturne batine, izvri pritisak da se uspostavi odgovoran
odnos prema javnom interesu koji bi obuhvatio i konstruktivan odnos prema kulturnoj batini i
razliitim dostignuima iz kulturne tradicije stvorenim u prolosti. Ovde se, meutim, postavlja i
pitanje odgovornosti onih aktera koji reprezentuju kulturnu batinu imajui u vidu da batinske
ustanove kulture, a naroito muzeji u Srbiji, ne posveuju dovoljno panje poseenosti programa
uprkos tome to predstavlja kljuni indikator uspeha (Krivoejev, 2012:68). Iako je Evropa
fascinirana svojom prolou (In from the margins, 1997:195) i milioni ljudi svake godine poseuju
evropske istorijske gradove, spomenike i muzeje, ime kulturni turizam postaje deo masovne
kulture, a komercijalizacija tradicije i prolosti temelj industrije naslea u ekspanziji kao
savremeni nain komodifikacije prolosti i porekla (In from the margins, 1997:197), kulturna
batina u Srbiji je jo skrivena u pranjavim muzejskim vitrinama stalnih postavki esto starih i po
nekoliko decenija i potpuno neatraktivna kako za publiku, tako i za medije.
I konano, moe se zakljuiti da medijsko informisanje kao potencijal za institucionalizovano
medijsko pamenje i seanje u posttotalitarnoj tranzicionoj Srbiji postaje prostor selekcije i
redukcije kulture i umetnosti na popularne i komercijalne transkulturalne sadraje, sa jasnim ciljem
da se ovi sadraji (zlo)upotrebe u korist transnacionalnih medijskih kompanija i poslovne elite koja
njima upravlja. Mediji kao vratari i voe mnjenja, ne otvaraju vrata savremene neprofitne
kulturne i umetnike produkcije u zemlji, a ni kulturne batine, ve eventualno, informiui
selektivno i prodajui kulturu i umetnost kao robu, podstiu konzumerizam i potronju proizvoda i
usluga profitno orjentisane srednje i niske umetnike produkcije koje su primarno i namenjene
tritu. U vreme kada drava, drutvo i graani Srbije prolaze kroz veliku krizu identiteta,
uzdrmani u temelju negativnim aspektima jugoslavizma i titoizma, vraanje proverenim
vrednostima koje nudi naa batina, prozraenim modernim senzibilitetom, veliki su zadatak nae
elite17, ali i itave porodice posrednika u kojoj se, pored elite, nalaze i mediji.
Takvo odsustvo odnosa aktuelne medijske politike u Srbiji prema visokoj umetnosti, prolosti i
batini, uz favorizovanje inostrane umetnike produkcije u rubrikama Kultura, zapravo
predstavlja medijski doprinos globalizaciji i formiranju transnacionalnog kulturnog identiteta (vob
16

http://www.clio.rs/knjige.php?id=301
Iz intervjua sa istoriarem Duanom T. Batakoviem, Projekat velike Albanije je ve daleko odmakao,
Blic, 24.10.2012.
17

oki, 2001). Na taj nain globalizovani mediji danas nisu samo transportno sredstvo kojim se
kulture prenose s kraja na kraj sveta, ve pre svega instrument kojim mali broj tzv. globalnih
igraa vlasnika medija, pokuava da ostvari kulturnu i informativnu hegemoniju (Aracki, 2011:
326). Njima se, kako tvrdi Aracki, na srpskim prostorima iz najrazliitijih razloga, pridodaje i
armija malih ili veih domaih medijskih vlasnika koji nekritiki slede nametnute transkulturalne i
transnacionalne obrasce ponaanja i prakse.
S druge strane, umetnost i prolost omoguavaju da se razume sadanjost osloboena ideolokih
dogmi, a do kontakta sa njima bez medijskog posredovanja, vode uska vrata. Kroz ta vrata proe
samo malobrojna publika sa formiranim kulturnim potrebama, navikama i interesovanjima, pa se i
do poruke Momila Nastasijevia moe doi jedino ako se poseti legat uvene srpske umetnike
porodice Nastasijevi koji se uva u Muzeju rudniko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu i
ita knjievna zaostavtina pesnika.18
Poruka da nema cveta bez korena, govori o tome da nema spoljanjeg bez unutranjeg, tj.
transnacionalnog identiteta bez nacionalnog identiteta, bilo da se odnosi na nacionalne manjine,
bilo na veinu naroda u dravi. O tome svedoi i univerzalni princip kulturnog suvereniteta na
kojem su zasnovane savremene kulturne politike (uki, 2012:65), ali mediji kao transkulturalni
fenomen savremenog globalizovanog sveta princip suvereniteta ne potuju. U suprotnom bi
znailo da sami zadravaju informacije iako zadravanje treba da spree.

Literatura
Aracki, Zoran (2011), Mediji, globalizacija kulture i ouvanje identiteta, u: Savremeni
urnalizam, Kultura, br.132, Beograd, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, str. 326339
Bal, Fransis (1997), Mo medija, Beograd, Clio
Brigs, A, Kobli, P. (2005) Uvod u studije medija, Beograd, Clio
Burdije, Pjer, (1999), Nacrt za jednu teoriju prakse, Beograd, Zavod za udbenike i na
stavna sredstva
Vuksanovi, Divna (2007) Filozofija medija: ontologija, estetika, kritika, Beograd, igoja
Golubovi, Zagorka, Jari, Isidora (2010), Kultura i preobraaj Srbije, Slubeni glasnik,
Res publica, Beograd
Dakovi, Nevena (2012), Cinema komunisto i post-komunisto: filmski tekst pamenja,
seanja i nostalgije, u: Menadment kulture i medija u drutvu znanja, Zbornik radova sa
meunarodne konferencije, broj 21, Beograd, Fakultet dramskih umetnosti, str. 363-384
Dragievi ei, Milena, Stojkovi, Branimir (2011) Kultura, menadment, animacija,
marketing, Beograd, Clio
oki, Nada, vob (2011), Cultural identities in Southeastern Europe a post-transitional
perspective, Cultural Identity Politics in the (Post) Transitional Societies, Zagreb:
Institute for Internacional Relations
uki Dojinovi, Vesna (2005), Kulturni turizam, menadment i razvojne strategije,
Beograd, Clio
18

Dnevni list Novosti je u u periodu od 6-13.oktobra vie navrata objavljivao tekstove o pozorinom
komadu inspirisanom ivotom Momila Nastasijevia Angelska sonata koji je dramaturg i reditelj iz
Gornjeg Milanovca, Zorica Simovi, istraivala od rane mladosti; misterija ljubavnog ivota pesnika reena
je upravo zahvaljujui ovim novinskim tekstovima
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:400000-Momcilo-Nastasijevic-najzagonetniji-srpski-pesnik
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:401000-Zivot-Momcila-Nastasijevica-prepuna-je-tajni
9

uki Dojinovi, Vesna (2003), Tranzicione kulturne politike konfuzije i dileme,

Beograd, Zadubina Andrejevi
uki, Vesna (2010) Drava i kultura: studije savremene kulturne politike, Institut za
pozorite, film, radio i televiziju, Beograd, Fakultet dramskih umetnosti
uki, Vesna (2012) Kocka je baena: transkulturalni projekat seanja i identiteta Centra
za dramu u edukaciji i umetnosti (CEDEUM), u: Menadment kulture i medija u drutvu
znanja, Zbornik radova sa meunarodne konferencije, broj 21, Beograd, Fakultet dramskih
umetnosti, str.363-384
Identitet i seanje: Transkulturalni tekstovi dramskih umetnosti i medija (2012), u:
Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, broj 21, str.363-551
In from the margins, a contribution to the debate on Culture and development in Europe
(1997), Strasbourg, Council of Europe Publishing
Jefti, Milica, (2011), anrovske odlike naslovnih blokova u dnevnoj tampi,. U:
Savremeni urnalizam, Kultura, br.132, Beograd, Zavod za prouavanje kulturnog
razvitka, str.111-125.
Klaji, Veselin, (2011), Uloga i znaaj novinskih dokumentarnih formi u tampi studije
sluaja nedeljnika Vreme, NIN i Peat, u: Savremeni urnalizam, Kultura, br.132,
Beograd, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, str. 53-77.
Krivoejev, Vladimir, (2012), Muzeji, menadment, turizam ka savremenom muzeju, od
teorije do prakse, Valjevo: Narodni muzej Valjevo
Kulji, Todor (2006) Kultura seanja, Beograd, igoja tampa
Miler, Dejvid (2005) Odnosi s javnou i novinarstvo, promocija i mo, u: Brigs, Adam,
Kobli, Pol, (2005), Uvod u studije medija, Clio, Beograd
Molar, Klod (2000) Kulturni inenjering, Beograd, Clio
Nikoli, Mirjana, (2010), Etika medija izmeu line, profesionalne i drutvene
odgovornosti, u: Etika medija, Kultura, broj 127, Beograd, Zavod za prouavanje
kulturnog razvitka, str.35-51
Patric Kilby, Patric, (2002), Social Capital and Civil Society, Sidney, National Centre for
Development Studies
Peikan, Ana, uki, Vesna (2011), Kultura i obrazovanje: kako ka efikasnoj
meuresornoj saradnji, u: Tehnologija, kultura i razvoj, zbornik radova 18, Beograd,
Udruenje Tehnologija i drutvo, str.110 123
Savremeni urnalizam, (2011), Kultura, br.132, Beograd, Zavod za prouavanje kulturnog
razvitka
Strategija razvoja informisanja u Republici Srbiji do 2016.godine, Vlada Republike Srbije,
u: Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11, str.11,12,
http://www.kultura.gov.rs/strategi-razvo-sistema-avnog-informisa-u-republici-srbi-i-do2016-godine , pristupljeno 15. maja 2012. godine
Udovii, Radenko, (2011), Medijski trendovi i kreiranje svijesti, u: Savremeni
urnalizam, Kultura, br.132, Beograd, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, str.226249
Habermas, Jirgen (1969), Javno mnjenje, Beograd, Kultura
Harvi, Silvija (2005), Politika, Kreiranje politike medija, u: Brigs, Adam, Kobli, Pol,
Uvod u studije medija, Beograd, Clio

10

PRILOG: VESTI U RUBRICI KULTURA INTERNET IZDANJA DNEVNOG

LISTA BLIC
8.3.2012.
- Knjievnice koje su menjale svet | o hepeningu Gete Instituta o svetskim knjievnicama
- Kultni ameriki bend "Richmond Fontaine" u Beogradu 23. marta, najava za beogradski
klubing
9. 3. 2012.
- Statua Ane Frank u muzeju Madam Tiso u Berlinu
- Drava kriva to srpski jezik gubi status o ukidanju nastave srpskog jezika u 8 evropskih
zemalja, Kanadi, Americi i Australiji
- Bivi frontmen "Blura" izdaje album sa svojom operom
- "Snovi su deo stvarnosti" o dodeli nagrade Todor Manojlovi za moderan umetniki
senzibilitet strip crtau iz paneva Sai Rakeziu |
- Promocija knjige u izdanju sajta "Njuz.net" veeras u Biblioteci grada Beograda
- Filmovi Sare Poli, Duli Delpi na festivalu Trajbeka
- Film Vesa Andersona otvara Kanski festival
- Pronaen jednominutni najstariji Dikensov film
- Ugljei ajtincu nagrada Bora Stankovi
- U Beogradu poinje pozorini festival Slavija
- Posveta ajkovskom na Kolarcu
10.3.2012.
- Preminula balerina Leonora Miler Hristidis prvakinja baleta Srpskog narodnog pozorita
- Predrag Ejdus: ovek postao laka meta
- Eksperimentalni film "Solipsist" istrauje granice ljudskog uma reditelja Endrjua Huanga
iz Los Anelesa
- Ljiljani Blagojevi sutra uruenje nagrade "anka Stoki"
- Posveta Klodu Debisiju koncert Simfonijskog orkestra Vroclavske filharmonije
- Novo izdanje knjige Zorana inia Subjektivnost i nasilje
11. 3. 2012.
- Vlastimir - uza Stojiljkovi, glumac: "Pozorita su ispod ivice egzistencije"
- Festival studentskog filma od 15. do 18. marta
12. 3.2012.
- Umrla Branka Petrovi, supruga reditelja Sae Petrovia
- Specijalna nagrada Milou Bianskom za kolekciju fotografija "Nemiri u Grkoj"
- Srpski plesa dri masterklas u Barseloni
- Trio "Kings of Strings" zakazali jo jedan koncert
- Ljiljani Blagojevi uruena anka Stoki

11

Dr Vesna uki
Faculty of Dramatic Arts, University of Arts, Belgrade, Serbia

FLOWER WITHOUT ROOTS: THE INFLUENCE OF MEDIA ARTICLES IN SERBIA

ON THE FORMATION OF TRANSNATIONAL CULTURAL IDENTITY
Summary
This paper analyzes the impact of the media in Serbia, on the culture of memory and
cultural identity formation. The aim of this research is to study the relationship of the
media to the past: tangible and intangible cultural heritage and tradition, as well as the
operation of institutions of care (e.g., archives, museums, libraries, Protection Institute,
Institute of Literature, conservation, etc.). In this way, through the relationship between
the two forms of institutionalized memory and remembrance - media and heritage, we
investigate their impact on the shaping of the cultural identity of citizens.The basic
research question is: if cultural policy represents a response to cultural needs and
problems of the society and particular social groups in culture and arts, what is the way
media mediate in fulfilling of this function? The empirical study of media content memory
and remembrance based on method of quantitative and qualitative analysis of media
articles published in Serbia in 2012 include the content of widely circulated internet
editions of the weakly and daily newspapers: NIN, Politika, Blic and Novosti, as well as
the Internet Edition of comercial radio and TV B92 and BalkanInsight published and
edited by noncomercial BIRN Balkan Investigative Reporting Network. Number of
published articles on contemporary art production and the cultural heritage indicates that
there is no correlation between the goals of the cultural policy and media content in
Serbia. Cultural policy favoring non-commercial cultural and artistic content, while media
favors commercial. If we add the fact that more than half of the reported news are related
wit the world artistic production, it can be concluded that the media articles about culture
and art are actually media contribution to the formation of transnational cultural identity.
Keywords Serbia, media content, cultural policy, culture memories, cultural heritage,
identity

12