Kinesko istraivanje

Uvod
Glad javnosti prema informacijama o ishrani nikad ne prestaje da me zapanjuje,ak i nakon
celokupnog radnog veka posveenog vrenju eksperimentalnih istraivanja ishrane i zdravlja.
Knjige oishrani su prolazni bestseleri. Skoro svaki popularni asopis prua informacije o
ishrani, novine redovno iznose lanke a tv i radio programi neprekidno raspravljaju oishrani i
zdravlju.
Imajui u vidu lavinu informacija, da li ste uvereni da znate ta treba initi kako biste
poboljali zdravlje? Da li treba kupovati hranu koja je oznaena kao organska kako bi se
izbeglo izlaganje pesticidima? Da li su sredinske hemikalije prvenstveni uzrok raka? Ili je
moda vae zdravlje unapred odreeno genima koje ste nasledili kada ste se rodili? Da li
ugljeni hidrati zaista goje? Da li treba brinuti o ukupnoj koliini masti koju jedete, ili samo o
zasienim i trans oblicima masnih kiselina? Koje vitamine, ako uopte, treba uzimati? Da li
kupujete hranu koja je obogaena dodatnim vlaknima? Da li treba jesti ribu, i, ako treba,
koliko esto? Da li e korienje namirnica od soje spreiti oboljenje srca?
Pretpostavljam da niste sasvim sigurni u pogledu odgovora na ova pitanja. Ako je tako, onda
niste jedini. Iako postoji obilje miljenja i informacija, samo mali broj ljudi zaista zna ta
treba initi kako bi se zdravlje poboljalo. To nije zbog toga to istraivanja nisu vrena. Jesu.
Znamo izuzetno puno o vezama izmeu ishrane i zdravlja. Meutim, prava nauka je zatrpana
gomilom nebitnih ili ak tetnih informacija loom naukom, pomodnim dijetama i
propagandom industrije hrane.
Ja elim to da promenim. elim da vam pruim novi okvir za razumevanje ishrane i zdravlja,
okvir koji odstranjuje zabunu, spreava i lei bolesti i omoguava vam da ivite ispunjenijim
ivotom. Bio sam u ''sistemu'' skoro pedeset godina, na najviim nivoima, osmiljavajui i
vodei velike istraivake projekte, odluujui koja e istraivanja biti finansirana i
skupljajui velike koliine naunih istraivanja u nacionalne ekspertske izvetaje. Nakon
dugogodinje karijere u istraivanju i stvaranju politike, sada razumem zato su Amerikanci
toliko zbunjeni. Kao poreski obveznik koji plaa raun za istraivanja i zdravstenu politiku u
Americi, zasluujete da znate da su mnoge opte poznate stvari koje su vam reene o hrani,
zdravlju i bolestima pogrene:
Sintetike hemikalije u ivotnoj sredini i u vaoj hrani, koliko god da su problematine, ne
predstavljaju glavni uzrok raka.
Geni koje nasleujete od roditelja ne predstavljaju najznaajnije faktore u odreivanju toga
da li ete podlei nekom od deset vodeih uzroka smrti.
Nada da e genetska istraivanja jednom dovesti do otkria lekova za bolesti zanemaruje
daleko monija reenja koja se mogu primeniti ve danas.
Preterano kontrolisanje unosa svakog hranljivog sastojka, kao to su ugljeni hidrati, masti,
holesterol ili omega 3 masne kiseline, nee dovesti do dugoronog zdravlja.
Vitamini i dodaci ishrani vam ne pruaju dugoronu zatitu od bolesti.
Lekovi i hirurgija ne lee bolesti koje ubijaju najvei broj Amerikanaca.
Va lekar najverovatnije ne zna ta je potrebno da inite kako biste bili to je mogue
zdraviji.
Predlaem nita manje nego da ponovo iznesemo definiciju zdrave ishrane. Provokativni
rezultati mojih biohemijskih istraivanja vrenih tokom etiri decenije, ukljuujui nalaze

dvadesetsedmogodinjeg laboratorijskog programa (koji su finansirale najuglednije agencije)

dokazuju da pravilna ishrana moe da vam spase ivot. Neu od vas traiti da verujete
zakljucima zasnovanim na mojim linim opaanjima, kako to ine neki popularni autori. U
ovoj knjizi je dato oko 750 odrednica, pri emu najvei broj predstavlja primarne izvore
informacija, ukljuujui na stotine objavljenih naunih radova drugih istraivaa koji ukazuju
na put ka smanjenju broja sluajeva raka, sranih bolesti, logova, gojaznosti, dijabetesa,
autoimunih bolesti, osteoporoze, Alchajmerove bolesti, kamena u bubregu i slepila. Neki od
nalaza, objavljenih u najuglednijim naunim asopisima, pokazuju da:
Promena ishrane moe da omogui dijabetiarima da prestanu sa upotrebom lekova.
Srane bolesti se mogu preokrenuti prosto ishranom.
Rak dojke je povezan sa nivoom enskih hormona u krvi, koji je odreen hranom koju
jedemo.
Upotreba mlenih proizvoda moe da povea rizik od raka prostate. Antioksidansi, koji se
nalaze u vou i povru, su povezani sa boljim mentalnim sposobnostima u starosti.
Stvaranje kamena u bubregu moe se spreiti zdravom ishranom.
Dijabetes tipa I, jedno od najrazornijih oboljenja koje se moe javiti kod dece, pouzdano je
povezan sa praksom hranjenja odojeta.
Ovi nalazi pokazuju da dobra ishrana predstavlja najmonije oruje koje posedujemo protiv
bolesti. Razumevanje ovih naunih dokaza nije jedino znaajno radi poboljanja zdravlja, jer
se ono na ta oni ukazuju tie celokupnog drutva. Mi moramo da znamo zato dezinformacije
dominiraju naim drutvom i zato tako puno greimo u nainu na koji istraujemo ishranu i
bolesti, i na koji promoviemo zdravlje i leimo bolesti. Po bilo kakvom nainu procenjivanja,
zdravlje Amerikanaca opada. Na zdravstvenu negu troimo daleko vie, po glavi stanovnika,
od bilo kog drugog drutva u svetu, a ipak je dve treine Amerikanaca gojazno, a preko 15
miliona Amerikanaca ima dijabetes, i ova cifra se brzo poveava. Oboljevamo od sranih
bolesti podjednako kao i pre trideset godina, a Rat protiv raka, pokrenut 1970-ih, je postao
tuan promaaj. Polovina Amerikanaca ima nekakav zdravstveni problem koji zahteva
uzimanje lekova svake sedmice, a preko 100 miliona Amerikanaca ima povien holesterol. Da
bi stvari bile gore, vodimo nau omladinu putem ka bolesti sve ranije u njihovim ivotima.
Jedna treina mladih u ovoj zemlji je gojazna ili izloena riziku da postane gojazna. U sve
veem broju postaju plen dijabetesa koji se ranije javljao samo kod odraslih, i ti mladi ljudi
sada uzimaju vie lekova nego ikad pre. Svi ovi problemi se svode na tri stvari: doruak,
ruak i veeru. Pre vie od etrdeset godina, na poetku moje karijere, nikada ne bih
pretpostavio da je hrana tako blisko povezana sa zdravstvenim problemima. Dugo uopte
nisam razmiljao koju hranu je najbolje jesti. Jednostavno sam jeo to i svi ostali: ono za ta
mi je reeno da predstavlja dobru hranu. Svi mi jedemo ono to je ukusno ili pogodno ili ono
to su nas roditelji nauili da volimo. Veina nas ivi unutar kulturalnih okvira koji definiu
na odabir hrane i nae navike.
Isto je bilo i samnom. Odrastao sam na farmi krava gde je mleko bilo sutinsko za na
opstanak. U koli nam je reeno da je kravlje mleko inilo kosti i zube snanim i zdravim. To
je bila najbolja prirodna hrana. Na naoj farmi smo proizvodili najvei deo nae hrane u bati
ili na panjacima za stoku.
Ja sam bio prvi iz nae porodice koji je otiao na koled. Iao sam na uvod u veterinu na Pen
Stejtu a zatim godinu dana na veterinu na Univerzitetu u Dordiji kada me je Univerzitet
Kornel prizvao stipendijom za postdiplomsko prouavanje ''ivotinjske ishrane''. Preao sam,
delom zato to bi mi plaali da idem u kolu umesto da ja plaam njima. Tu sam uradio
doktorat. Bio sam poslednji postdiplomac profesora Klajva Mek Keja, profesora sa Kornela
poznatog po produivanju ivota pacovima hranei ih sa daleko manje hrane nego to bi

normalno jeli. Moje doktorsko istraivanje je bilo posveeno pronalaenju boljih naina da
nateramo krave i ovce da rastu bre. Pokuavao sam da poboljam nau sposobnost da
proizvodimo ivotinjske proteine, temelj onoga za ta mi je reeno da je ''dobra ishrana''.
Bio sam na tragu da podstiem bolje zdravlje zastupajui korienje vee koliine mesa,
mleka i jaja. To je bio oigledan nastavak mog sopstvenog ivota na farmi i bio sam srean u
uverenju da je amerika ishrana bila najbolja na svetu. Tokom ovih godina formiranja,
nailazio sam na iznova ponavljanu temu: navodno smo jeli pravu hranu, naroito obilje visoko
kvalitetnih ivotinjskih proteina.
Najvei deo moje rane karijere je protekao radei sa dve najotrovnije hemikalije ikada
otkrivene, dioksinom i aflatoksinom. Prvobitno sam radio na MIT-u, gde mi je zadata
zagonetka pomora pilia. Milioni pilia su umirali od nepoznate otrovne hemikalije u njihovoj
hrani, a ja sam bio zaduen da izdvojim i odredim strukturu ove hemikalije. Nakon dve i po
godine, pomogao sam u otkriu dioksina, moda najotrovnije hemikalije ikada pronaene.
Ova hemikalija je od tada dosta spominjana, naroito jer je predstavljala deo herbicida 2,4,5T, ili Agensa oran, korienog za izazivanje opadanja lia u umama tokom Vijetnamskog
rata.
Nakon naputanja MIT-a i preuzimanja mesta na fakultetu Virginia Tech, poeo sam da
koordiniem tehniku pomo za nacionalni projekat rada sa neuhranjenom decom na
Filipinima. Deo projekta se pretvorio u istraivanje neobino velikog broja sluajeva raka
jetre, koji obino predstavlja bolest odraslih, kod filipinske dece. Smatralo se da je veliko
unoenje aflatoksina, toksina bui koja se nalazi u kikirikiju i kukuruzu, izazivalo problem.
Aflatoksin je prozvan jednim od najmonijih ikada otkrivenih kancerogena.
Deset godina je na prvenstveni cilj na Filipinima bio da poboljamo deju ishranu meu
siromanima, projekat koji je finansirala amerika Agencija za meunarodni razvoj.
Vremenom smo uspostavili 110 obrazovnih centara za nutricionu ''samopomo'' irom zemlje.
Cilj ovih napora na Filipinima je bio jednostavan: postarati se da deca dobijaju to je vie
proteina mogue. Vladalo je miljenje da veliki deo problema deje neuhranjenosti u svetu
izazvan nedostatkom proteina, naroito ivotinjskog porekla. Univerziteti i vlade irom sveta
su radili na prevazilaenju opaenog ''proteinskog jaza'' u svetu u razvoju. Meutim, tokom
ovog projekta sam otkrio mranu tajnu. Deca koja su bila na ishrani sa najvie proteina su
imala najvie ansi da dobiju rak jetre! To su bila deca iz najbogatijih porodica. Zatim sam
zapazio istraivaki izvetaj iz Indije koji je sadravao neke veoma provokativne, znaajne
nalaze. Indijsko istraivanje je prouavalo dve grupe pacova. Na jednoj grupi su primenili
aflatoksin koji izaziva rak, a zatim je hranili ishranom koja je sadrala 20% proteina, nivo koji
je blizak nivou mnogih od nas na zapadu. Na drugoj grupi su primenili istu koliinu
aflatoksina, ali je ishrana sadrala samo 5% proteina. Bilo je neverovatno da su kod svih
ivotinja koje su bile na ishrani sa 20% proteina pronaeni dokazi raka jetre, a da su sve
ivotinje na ishrani sa 5% proteina izbegle rak. Rezultat je iznosio 100 prema 0, ne
ostavljajui mesta za sumnju da je ishrana imala prevagu nad hemijskim kancerogenima, ak i
veoma monim kancerogenima, u kontroli raka.
Ova informacija je bila u suprotnosti sa svim to sam do tada uio. Bilo je jeretiki rei da
belanevine nisu bile zdrave, a kamoli rei da su podsticale rak. To je bio odluujui trenutak
u mojoj karijeri. Istraivanje tako provokativnog pitanja tako rano u karijeri nije predstavljalo
veoma mudar izbor. Samo dovoenje u pitanje proteina i ivotinjskih namirnica bi me izloilo
riziku da me oznae za jeretika, ak i ako bi prolo test ''dobre nauke''. Meutim, nikad nisam
bio za potovanje smernica samo radi potovanja smernica. Kada sam prvi put nauio da
navodim tim konja ili gonim stoku, da lovim ivotinje, da pecam na naem potoku ili da
radim u polju, prihvatio sam da je nezavisno miljenje bilo sastavni deo posla. Moralo je da
bude. Nailaenje problema na polju je znailo da moram da smislim ta sledee da uinim. To
je bila velika uionica, to vam moe rei svako ko je odrastao na farmi. Taj oseaj

nezavisnosti je ostao sa mnom do danas. Tako sam, suoen sa problemom, odluio da

zaponem detaljan laboratorijski program koji bi istraivao ulogu ishrane, naroito proteina, u
razvoju raka. Moji saradnici i ja smo bili obazrivi pri postavljanju svojih hipoteza, strogi u
metodologiji i konzervativni u tumaenju nalaza. Odabrao sam da vrim ovo istraivanje na
najosnovnijem nivou nauke, prouavajui biohemijske detalje obrazovanja raka. Bilo je vano
razumeti ne samo da li ve i kako bi proteini mogli da podstiu rak. To je predstavljalo
najbolji izbor. Paljivo sledei pravila dobre nauke, mogao sam da prouavam provokativnu
temu a da ne izazovem negativne reakcije koje se javljaju pri radikalnim idejama. Vremenom
je ovo istraivanje postalo lepo finansirano tokom dvadeset i sedam godina preko
najpoznatijih i najkonkurentnijih izvora (uglavnom Nacionalni zdravstveni institut (National
Institute of Health, NIH), Ameriko udruenje za rak i Ameriki institut za prouavanje raka).
Nai rezultati su zatim pregledani (po drugi put) radi objavljivanja u mnogim od najboljih
naunih asopisa.
Ono to smo pronali bilo je okantno. Ishrana sa malo proteina je inhibirala inicijaciju raka
aflatoksinom, bez obzira koliko je ovog kancerogena davano ivotinjama. Nakon zavretka
inicijacije raka, ishrana sa malo proteina je takoe dramatino blokirala naredni rast raka.
Drugim reima, efekti ove veoma kancerogene hemikalije u izazivanju raka su poniteni
ishranom sa malo proteina. U stvari, koliina proteina u ishrani se u svom efektu pokazala
toliko monom da smo mogli da ukljuujemo i iskljuujemo rast raka jednostavnom
promenom koliine unesenih proteina.
tavie, koriene koliine proteina su bile one koje mi ljudi redovno koristimo. Nismo
koristili neobino visoke nivoe, koji se esto koriste pri prouavanju kancerogena.
Ali to nije sve. Utvrdili smo da nisu svi proteini imali isti efekat. Koji protein je dosledno i
snano podsticao rak? Kazein, koji sainjava 87% proteina kravljeg mleka, je podsticao sve
stupnjeve razvoja raka. Koja vrsta proteina nije podsticala rak, ak i pri visokom nivou unosa?
Bezbedni proteini su bili iz biljaka, ukljuujui penicu i soju. Ovakva slika situacije poela je
da dovodi u pitanje a zatim i da razara neke od mojih najdragocenijih stavova. Ova
eksperimentalna istraivanja na ivotinjama se nisu tu zavrila. Nastavio sam vodei
najobimnije istraivanje ishrane, naina ivota i bolesti koje je ikada sprovedeno u istoriji
biomedicinskih istraivanja. To je bio masivni poduhvat na kome su zdrueno radili
univerziteti Kornel, Oksford i Kineska akademija preventivne medicine. asopis New York
Times ga je imenovao ''Gran pri epidemiologije''. Ovaj projekat je pratio irok opseg bolesti,
ishrane i faktora naina ivota u ruralnoj Kini i, skorije, u Tajvanu. Poznatiji kao Kinesko
istraivanje ovaj projekat je vremenom ustanovio vie od 8 000 statistiki znaajnih veza
izmeu razliitih faktora ishrane i oboljenja! Ono to je uinilo ovaj projekat naroito
upeatljivim je da je, meu brojnim vezama ishrane i bolesti, toliko njih ukazivalo na isti
nalaz: ljudi koji su jeli najvie namirnica ivotinjskog porekla imali su najvei broj sluajeva
hroninih bolesti. ak je i relativno mali unos namirnica ivotinjskog porekla bio povezan sa
tetnim efektima. Ljudi koji su jeli najvie biljnih namirnica su bili najzdraviji i teili
izbegavanju hroninih bolesti. Ovi rezultati se ne mogu zanemariti. Od prvobitnih
eksperimentalnih istraivanja na ivotinjama po pitanju efekata ivotinjskih proteina do
masivnog istraivanja na ljudima o obrascima ishrane, nalazi su bili dosledni. Zdravstvene
posledice korienja ivotinjskih ili biljnih namirnica su bile upeatljivo drugaije. Nisam
mogao da (i nisam) stanem na nalazima naih istraivanja na ivotinjama i naeg obimnog
istraivanja na ljudima u Kini, bez obzira koliko su bili impresivni. Traio sam nalaze drugih
istraivaa i lekara. Nalazi ovih osoba su bili meu najuzbudljivijim nalazima u poslednjih
pedeset godina.
Ovi nalazi sadraj 2. dela ove knjige pokazuju da se tok sranih oboljenja, dijabetesa i
gojaznost mogu preokrenuti zdravom ishranom. Druga istraivanja ukazuju da su razliiti
oblici raka, autoimune bolesti, zdravlje kostiju, zdravlje bubrega, vid i modani poremeaji

ubedljivo pod uticajem ishrane. Najvanije je da je u svim sluajevima ishrana za koju se

iznova pokazivalo da preokree i/ili spreava bolesti ista biljna ishrana za koju sam i ja u
svojim laboratorijskim istraivanjima i Kineskom istraivanju utvrdio da podstie optimalno
zdravlje. Nalazi su dosledni. Pa ipak, uprkos moi ovih informacija, uprkos nadi koju stvara i
uprkos hitnoj potrebi za razumevanjem ishrane i zdravlja, ljudi su jo uvek zbunjeni. Imam
prijatelje sa sranim oboljenjem koji su potiteni i obeshrabreni time to su preputeni na
milost i nemilost onome za ta smatraju da je neizbena bolest. Razgovarao sam sa enama
koje su toliko uasnute od raka dojke da ele da im se dojke, ak i dojke njihovih erki,
hirurki uklone, kao da je to jedini nain za smanjenje rizika. Tako veliki broj ljudi koje sam
susreo je naveden putem bolesti, oajanja i zbunjenosti po pitanju svog zdravlja i onoga to
mogu da uine da ga sauvaju.
Amerikanci su zbunjeni, a rei u vam i zato. Odgovor, o kome se govori u IV delu, je u vezi
sa nainom na koji se informacije o zdravlju stvaraju i prenose i onim ko kontrolie takve
aktivnosti. Poto sam toliko dugo bio iza scene prikupljajui informacije o zdravlju, video
sam ta se zaista odigrava i spreman sam da saoptim svetu ta nije u redu sa sistemom.
Razlike izmeu vlade, industrije, nauke i medicine su postale zamagljene i nejasne. Razlike
izmeu ostvarivanja profita i podsticanja zdravlja su postale zamagljene. Problemi sa
sistemom nisu u obliku korupcije u holivudskom stilu. Problemi su daleko prefinjeniji, a ipak
mnogo opasniji. Rezultat toga je masivna koliina dezinformacija, za koje proseni ameriki
potroai plaaju dva puta. Obezbeuju poreski novac za sprovoenje istraivanja, a zatim
obezbeuju novac za svoju zdravstvenu negu za leenje svojih u velikoj meri spreivih
oboljenja. Ova pria, koja poinje mojim linim iskustvom a kulminira novim razumevanjem
ishrane i zdravlja, predstavlja predmet ove knjige. Pre est godina sam na Univerzitetu
Kornel, organizovao i predavao novi izborni predmet zvan vegetarijanska ishrana. To je bio
prvi takav predmet na nekom amerikom univerzitetu i bio je uspeniji nego to sam mogao
da zamislim. Predmet se bavi vrednou zdravlja i biljnom ishranom zasnovanom na
biljkama. Nakon to sam proveo odreeno vreme na MIT-u i Virdinija Teku, a zatim se
vratio na Kornel pre trideset godina, dobio sam zadatak da ugradim koncepte i principe
hemije, biohemije, psihologije i toksikologije u vii kurs o ishrani.
Nakon etiri decenije naunog istraivanja, obrazovanja i zadavanja smernica na najviim
nivoima drutva, oseam da sada mogu da na pravi nain ugradim ove discipline u doslednu
priu. To sam uinio i za moj novi kurs, i mnogi moji studenti mi govore da su im se do kraja
semestra ivoti promenili na bolje. To elim da uinim za vas; nadam se da e va ivot biti
promenjen na bolje.
***Deo I
Kinesko istraivanje
1 Problemi sa kojima se suoavamo, reenja koja su nam potrebna ''kako onaj koji ne zna
nita o hrani moe da razume bolesti oveka?''
- Hipokrat, otac medicine (460-357 godina pre Hrista)
Jednog zlatnog jutra 1946. godine, kada je leto bilo pri kraju a jesen elela da ga zameni, sve
to se na mojoj farmi moglo uti bila je tiina. Nije bilo buke automobila koji prolaze ili
aviona koji bruje nad glavama. Samo tiina. Naravno, ula se pesma ptica, i krave, i petlovi
koji bi se oglasili u harmoniji, ali su ovi zvuci samo ispunjavali tiinu, mir. Nalazei se na
drugom spratu naeg ambara, uz ogromna smea vrata koja su otvorena doputala suncu da
prodre unutra, bio sam srean dvanaestogodinjak. Upravo sam zavrio obilan seoski doruak
u vidu jaja, slanine, kobasice, prenih krompira i unke uz par aa punomasnog mleka. Moja
mama je pripremila izvanredan obrok. Apetit mi je rastao od 4:30 ujutru, kada sam ustao da
pomuzem krave sa ocem Tomom i bratom Dekom. Moj otac, tada 45 godina star, je stajao

samnom na tihom suncu. Otvorio je dak od 20 kg sa semenom lucerke, prosuo sitno semenje
na drveni pod ambara ispred nas a zatim otvorio kutiju u kojoj se nalazio crni prah. Prah je,
objasnio je, predstavljao bakterije koje e pomoi lucerki da raste. One e se prikaiti za
semenje i postati deo korena rastue biljke tokom njenog ivota. Sa samo dve godine
formalnog obrazovanja, moj otac je bio ponosan to zna da bakteriju pomau lucerki da
pretvara azot iz vazduha u proteine. Proteini, objasnio je, su dobri za krave koje e ih jesti.
Zbog toga je na posao tog jutra bio da meamo bakterije i seme lucerke pre sadnje. Uvek
radoznao, pitao sam oca zato je to delovalo i kako. Njemu je bilo drago da objasni, a meni da
ujem. Ovo je bilo vano saznanje za deaka sa farme.
Sedamnaest godina kasnije, 1963. godine, moj otac je doiveo svoj prvi infarkt. Imao je 61
godinu. Sa 70 godina, umro je od drugog masivnog infarkta. Bio sam potresen. Moj otac, koji
je tako dugo bio sa nama na mirnoj farmi, uei nas stvarima koje su mi i danas dragocene,
vie nije bio tu.
Sada, nakon vie decenija eksperimentalnog istraivanja ishrane i zdravlja, znam da se bolest
koja je ubila mog oca, moe spreiti, pa ak i preokrenuti. Zdravlje arterija i srca mogue je
ostvariti bez operacija koje ugroavaju ivot i potencijalno smrtonosnih lekova. Uvideo sam
da se to moe ostvariti jednostavno izborom prave hrane.
Ovo je pria o tome kako hrana moe da promeni nae ivote. Proveo sam karijeru u
istraivanju i predavanju reavajui sloenu misteriju zato zdravlje izmie nekima a istrajava
kod drugih, i sada znam da hrana prvenstveno odreuje ishod. Informacije nisu mogle da
stignu u bolje vreme. Na sistem zdravstvene nege je preskup, ne obuhvata prevelik broj ljudi
i ne promovie zdravlje i ne spreava bolesti. Tomovi knjiga su napisani o tome kako bi se
problemi mogli reiti, ali je napredak bio bolno spor. Bolest, bilo ko? Ako ste mukarac u
ovoj zemlji, Ameriko drutvo za istraivanje raka navodi da ansa da ete dobiti rak iznosi
47%. Ako ste ena, prolazite malo bolje, ali je i dalje ansa da ete u nekom trenutku u ivotu
dobiti rak itavih 38%.1 Stope pri kojima umiremo od raka su meu najviim u svetu, a
situacija je sve gora (grafikon 1,1). Uprkos trideset godina izuzetno finansiranog Rata protiv
raka, ostvaren je mali napredak. Suprotno onome u ta mnogi veruju, rak ne predstavlja
prirodan dogaaj. Usvajanje zdrave ishrane i naina ivota moe da sprei veinu sluajeva
raka u Sjedinjenim Dravama. Starost treba da bude prijatna i mirna.
Grafikon 1,1: Stope smrtnosti od raka (na 100.000 ljudi)
***1
Mukarci, ene
Meutim, rak je samo deo vee slike oboljenja i smrti u Americi. Posmatrajui ostalo,
uoavamo opti obrazac slabog zdravlja. Na primer, ubrzano postajemo najtei ljudi na
planeti. Gojazni Amerikanci sada znaajno brojno nadmauju one koji odravaju zdravu
teinu. Kao to je prikazano na grafikonu 1,2, nae stope gojaznosti su tokom poslednjih
nekoliko decenija znaajno porasle.2 Grafikon 1,2: Procenat gojazne populacije2
Po Nacionalnom centru za zdravstvenu statistiku, u ovoj zemlji je skoro treina odraslih osoba
starijih od dvadeset godina gojazna!3 Osoba se smatra gojaznom ako joj je teina za treinu ili
vie vea od zdrave teine. Slini zabrinjavajui trendovi se javljaju kod dece stare i samo dve
godine.3
Grafikon 1,3: ta se podrazumeva pod gojaznim (oba pola)? Visina, Viak kilograma
Meutim, rak i gojaznost nisu jedine epidemije koje bacaju senku nad amerikim zdravljem.
Broj sluajeva dijabetesa se takoe poveao u nevienim srazmerama. Sada jedan od trinaest
Amerikanaca ima dijabetes, i taj odnos nastavlja da raste. Ako ne naglasimo znaaj ishrane,
jo milioni Amerikanaca e neznajui razviti dijabetes i patiti od njegovih posledica,
ukljuujui slepilo, amputaciju udova, kardiovaskularne bolesti, oboljenje bubrega i preranu

smrt. Uprkos ovome, restorani brze hrane koji posluuju hranu bez dovoljno hranljivih
materija sada postoje u skoro svakom gradu. Jedemo vie nego ikad4 i brzina je preuzela
mesto kvaliteta. to vie vremena provodimo gledajui TV, igrajui video igrice i koristei
kompjuter, sve smo manje fiziki aktivni.
Dijabetes i gojaznost predstavljaju samo simptome opteg loeg zdravlja. Ove bolesti retko
postoje izolovano od drugih oboljenja i esto ukazuju na dublje, ozbiljnije zdravstvene
probleme, kao to su srane bolesti, rak i log. Dve meu najzabrinjavajuim statistikama
pokazuju da se dijabetes meu ljudima do trideset godina starosti poveao za 70% za manje
od deset godina, a procenat gojaznih ljudi se skoro udvostruio za poslednjih trideset godina.
Takav neverovatno brz porast ovih ''signalnih'' bolesti kod amerike populacije mladih ljudi
do ljudi srednjih godina predvia zdravstvenu katastrofu u narednim decenijama. Ovo moe
postati neizdriv teret zdravstvenom sistemu koji je ve optereen na bezbroj naina. Tabela
(str. 15): Statistika dijabetesa Procenat porasta broja sluajeva od 1990. do 1998. godine5: 3039 godina (70%), starost 40-49 godina (40%), starost 50-59 godina (31%) Procenat
dijabetiara koji nisu svesni svoje bolesti5: 34% Posledice dijabetesa6: srana bolest i log;
slepilo; bolest bubrega; poremeaj nervnog sistema; bolesti zuba; amputacija udova
Godinji ekonomski trokovi uzrokovani dijabetesom7: $98 milijardi Meutim, najvei ubica
u naoj kulturi nisu gojaznost, dijabetes ili rak, ve srane bolesti. Srane bolesti e ubiti
jednog od svaka tri Amerikanca. Po Amerikom udruenju za bolesti srca, preko 60 miliona
Amerikanaca trenutno pati od nekog oblika kardiovaskularnog oboljenja, ukljuujui povien
krvni pritisak, log i bolesti srca.8 Kao i ja, nesumnjivo ste poznavali nekog ko je umro od
srane bolesti. Ali od smrti mog oca od sranog napada pre vie od trideset godina,
ustanovljena je velika koliina informacija u vezi sa razumevanjem ove bolesti.
Najdramatiniji novi nalazi su da se srano oboljenje moe spreiti i ak preokrenuti zdravom
ishranom.9,10 Ljudi koji ne mogu da vre najosnovnije fizike aktivnosti zbog tekog oblika
angine mogu da pronau nov ivot jednostavnom promenom svoje ishrane. Prihvatajui ove
revolucionarne informacije, kolektivno bismo mogli da pobedimo najopasniju bolest u ovoj
zemlji.
Ups... Nismo eleli da se to desi! Sve vei broj Amerikanaca oboljeva od hroninih bolesti,
pri emu se nadamo da e nae bolnice i doktori uiniti sve to mogu da nam pomognu. Na
alost, i novine i sudovi su puni pria i sluajeva koji nam kau da je neodgovarajua
zdravstvena nega postala norma. Jedan od najuglednijih predstavnika medicinske zajednice,
asopis Journal of the American Medical Association (JAMA), sadrao je nedavni lanak dr
Barbare Starfild (Barbar Starfield), koji navodi da greka lekara, pogreni lekovi i negativne
posledice lekova ili hirurgije ubijaju 225.400 ljudi godinje (grafikon 1,5).11 To ini na
sistem zdravstvene nege treim vodeim uzrokom smrti u Sjedinjenim Dravama, jedino
posle raka i sranih oboljenja (grafikon 1,4).12 Grafikon 1,4: vodei uzroci smrti12 Uzrok
smrti, broj smrtnih sluajeva Srana oboljenja, rak (maligne neoplazme), medicinska nega11,
log (cerebrovaskularno oboljenje), hronina oboljenja donjih disajnih puteva, nesreni
sluajevi, dijabetes melitus, grip i upala plua, Alchajmerova bolest
Grafikon 1,5: Smrt zdravstvenom negom11
Broj Amerikanaca godinje koji umire od: Davanje pogrenih lekova13, nepotrebna
operacija14, druge spreive greke u bolnicama11, infekcije dobijene u bolnicama11, tetni
efekti lekova15 Poslednju i najveu kategorija smrtnih sluajeva u ovoj grupi predstavljaju
pacijenti smeteni u bolnicama koji umiru od ''kodljivih, nenameravanih i neeljenih efekata
lekova'',15 koji se javljaju pri normalnim dozama.16 ak i uz korienje odobrenih lekova i
pravilne procedure upotrebe lekova, vie od sto hiljada ljudi umre svake godine od neeljenih
reakcija na ''lek'' koji navodno treba da popravi zdravlje.15 Ovaj isti izvetaj, koji je saeo i
analizirao 39 zasebnih studija, utvrdio je da je skoro 7% (1 od 15), od svih pacijenata
smetenih u bolnicama iskusilo ozbiljne kodljive reakcije na lekove, koje ''zahtevaju

smetanje u bolnicu, produen boravak u bolnici, i izazivaju invalidnost ili prouzrokuju

smrt''.15 Ovo su ljudi koji su uzimali lekove tano onako kako im je zadato. U ovaj broj nisu
ukljuene na desetine hiljada ljudi koji pate od nepravilnog davanja i korienja ovih lekova.
Ne ukljuuje ni tetne efekte lekova koji su navedeni kao ''mogui'' efekti, ili lekove koji ne
ostvaruju cilj koji im je namenjen. Drugim reima, jedan od petnaest predstavlja
konzervativnu cifru.15 Da je ishrana bolje shvaena, a prevencija i prirodno leenje
prihvaenije u medicinskoj zajednici, ne bismo stavljali toliko puno otrovnih, potencijalno
smrtonosnih lekova u naa tela u poslednjem stupnju bolesti. Ne bismo izbezumljeno tragali
za novim lekovima koji ublauju simptome ali esto ne ine nita u reavanju osnovnih
uzroka bolesti. Ne bismo troili novac razvijajui, patentirajui i komercijalizujui ''magine''
lekove koji esto prouzrokuju dodatne zdravstvene probleme. Trenutno postojei sistem nije
ostvario svoje obeanje. Vreme je da usmerimo nae razmiljanje prema irem gleditu na
zdravlje, koje bi ukljuivalo pravilno razumevanje i upotrebu dobre ishrane.
Kada pogledam unazad na ono to sam nauio, zaprepaen sam da su okolnosti koje
orkuuju nain na koji Amerikanci umiru esto nepotrebno rane, bolne i skupe. Skupocen
grob Plaamo vie za nau zdravstvenu negu od bilo koje druge zemlje u svetu (grafikon
1,6).
Potroili smo preko bilion dolara na zdravstvenu negu 1997. godine.17 U stvari, trokovi
naeg ''zdravlja'' su toliko skrenuli van kontrole da je administracija za finansiranje
zdravstvene nege predvidelo da e na sistem kotati 16 biliona dolara do 2030. godine.17
Trokovi su neprestano nadmaivali inflaciju da sada na zdravstvenu negu troimo jedan od
svakih sedam dolara koje ekonomija proizvede (grafikon 1,7). Suoeni smo sa porastom
trokova od skoro 300%, kao procenat od GDP-a, za manje od etrdeset godina! ta se kupuje
za to dodatno finansiranje? Da li to dovodi do zdravlja? Kaem ne, a mnogi ozbiljni naunici
se slau samnom. Nedavno je zdravstveni status dvanaest zemalja ukljuujui SAD, Kanadu,
Australiju i nekoliko zapadnoevopskih zemalja poreen na osnovu esnaest razliitih
pokazatelja efikasnosti zdravstvene nege.19 Druge zemlje troe, u proseku, samo oko
polovine od onoga to SAD troi po glavi stanovnika na zdravstvenu negu. Zar nije prema
tome razumno da oekujemo da je na sistem rangiran bolje od njihovih? Na alost, od ovih
dvanaest zemalja, sistem Sjedinjenih Drava je stalno meu najgorima.11 U zasebnoj analizi,
Svetska zdravstvena organizacija je stavila Sjedinjene Drave na 37. mesto u svetu u pogledu
uspenosti sistema zdravstvene nege. Na sistem zdravstvene nege oigledno nije najbolji na
svetu, iako troimo daleko najvie novca na njega. Grafikon 1,6: Trokovi zdravstvene nege
po osobi, 1997. godine $ USA17 USA, Nemaka, Kanada, Francuska, Japan, Velika Britanija,
Koreja Grafikon 1,7: Procenat GDP-a u SAD potroen na zdravstvenu negu.17,18 U
Sjedinjenim Dravama su doktorske odluke u pogledu leenja preesto zasnovane na novcu, a
ne na zdravlju. Posledice nemanja zdravstvenog osiguranja, pretpostavljam, nikada nisu bile
gore, i priblino 44 miliona Amerikanaca je neosigurano. Meni je neprihvatljivo da troimo
vie novca na zdravstvenu negu od bilo koje druge zemlje na ovoj planeti, a da jo uvek
imamo na desetine miliona ljudi bez pristupa osnovnoj nezi.
Sa tri stanovita preovladavanje bolesti, efikasnost medicinske nege i ekonomija imamo
medicinski sistem u ozbiljnim problemima. Ali ova tema se ne zavrava jednostavnim
nabrajanjem cifara i statistika. Mnogi od nas su potroili puno vremena u bolnicama
posmatrajui voljene kako podleu bolesti. Moda ste i sami bili pacijent, i iz prve ruke znate
koliko slabo na sistem ponekada funkcionie. Zar nije paradoksalno da nas sistem koji bi
trebalo da nas lei preesto povreuje? Rad na smanjenju zbunjenosti Ameriki narod treba da
zna istinu. Oni moraju da znaju ta smo otkrili pri naim istraivanjima. Ljudi moraju da znaju
zato smo nepotrebno bolesni, zato previe nas umire rano uprkos milijardi potroenih na
istraivanja. Ironino je da je reenje jednostavno i jeftino. Odgovor na ameriku zdravstvenu
krizu je hrana koju svako od nas odabira svakog dana. To je tako jednostavno. Iako mnogi od

nas smatraju da smo dobro informisani o ishrani, nismo. Skloni smo da pratimo jednu
pomodnu dijetu za drugom. Preziremo zasiene masne kiseline, maslac ili ugljene hidrate, a
zatim prisvajamo vitamin E, dodatke kalcijuma, aspirin ili cink i koncentriemo nau energiju
i napore na krajnje specifine sastojke hrane, kao da e nam to otkriti tajne zdravlja. Preesto,
moda nadmauje injenice. Moda se seate proteinske ishrane koja je bila u modi u zemlji
krajem 1970-ih. Obeavala je da moete da smrate zamenjujui pravu hranu proteinskim
napicima. Za veoma kratko vreme, skoro ezdeset ena je umrlo od ove ishrane. Nedavno su
milioni ljudi usvojili dijetu zasnovanu na puno proteina i masti zasnovane na knjigama kao
to su Dr Etkinsonova nova revolucionarna ishrana (Dr. Atkins' New Diet Revolution),
Proteinska mo (Protein Power) i Saut Bi dijeta (The South Beach Diet). Postoji sve vie
dokaza da ove moderne proteinske dijete nastavljaju da izazivaju niz opasnih zdravstvenih
poremeaja. Ono to ne znamo ono to ne razumemo o ishrani moe da nam kodi.
Borio sam se sa ovom javnom konfuzijom vie od dve decenije. Godine 1988. pozvan sam
pred Komitet za vladine poslove Amerikog senata, kojim je predsedavao senator Don Glen,
kako bih izneo svoja gledita o tome zato je javnost toliko zbunjena u pogledu ishrane.
Nakon ispitivanja ovog problema i pre i nakon ovog svedoenja, mogu sa ubeenjem da
navedem da je jedan od glavnih izvora zbunjenosti taj da se: preesto, mi naunici
koncentriemo na detalje zanemarujui iri kontekst. Na primer, fokusiramo nae napore i
nae nade na jednu po jednu izolovanu hranljivu materiju, bilo da je u pitanju vitamin A za
spreavanje raka, ili vitamin E za spreavanje sranih oboljenja. Previe pojednostavljujemo i
zanemarujemo beskonanu sloenost prirode. Istraivanje sitnih biolokih delova hrane i
pokuaji dolaenja do opirnih zakljuaka o ishrani i zdravlju esto dovode do suprotnih
rezultata. Kontradiktorni rezultati dovode do zbunjenih naunika i proizvoaa smernica, i do
sve zbunjenije javnosti.
Drugaija vrsta recepta Veina autora nekoliko najprodavanijih knjiga o ''ishrani'' tvrdi da su
istraivai, ali nisam siguran da njihovo ''istraivanje'' ukljuuje originalne, profesionalno
izvrene eksperimente. To jest oni nisu osmislili i sproveli istraivanje pod panjom svojih
kolega. Oni imaju malo ili uopte nemaju publikacija u naunim asopisima; nemaju
praktino nikakvu obuku iz nauke o ishrani; ne pripadaju ni jednom profesionalnom
istraivakom drutvu. Oni, svejedno, esto razvijaju veoma unosne projekte i proizvode koji
im donose novac ostavljajui itaoca sa jo jednom beskorisnom dijetom kratkog veka.
Ako ste upoznati sa ''zdravstvenim'' knjigama iz oblinje knjiare, verovatno ste uli za Dr
Etkinsonovu novu revolucionarnu ishranu, Saut Bi dijetu, Sagorevae eera (Sugar
Busters), Zona ili jedite pravilno za svoj tip (The Zone or Eat Right for Your Type). Ove
knjige su oteale usvajanje zdravstvenih informacija i uinile ih konfuznijim i time
eskluzivnijim. Ako se ne oseate umorno, nemate zatvor ili niste izgladneli od ovih brzih
planova, onda vas boli glava od brojanja kalorija i merenja grama ugljenih hidrata, proteina i
masti. Uostalom u emu je pravi problem? Da li u mastima? Ugljenim hidratima? Koji je
odnos hranljivih materija koji obezbeuje najvee smanjenje teine? Da li su krstaice dobre
za moju krvnu grupu? Da li uzimam prave dodatke? Koja koliina vitamina C mi je potrebna
svakog dana? Da li imam ketozu? Koliko grama proteina mi je potrebno? Shvatili ste. Ovo ne
predstavlja zdravlje. Ovo su dijete koje okupljaju najgore od medicine, nauke i popularnih
medija. Ako ste zainteresovani samo za dvonedeljni plan za mravljanje, onda ova knjiga nije
za vas. Pozivam se na vau inteligenciju, a ne na vau sposobnost da primenjujete recept ili
dijetalni plan. elim da vam ponudim dublji i korisniji nain za sagledavanje zdravlja. Imam
recepte za maksimalno zdravlje koji je jednostavan, lak za praenje i prua vie koristi od bilo
kog leka ili operacije, bez bilo kakvih sporednih efekata. Ovaj recepet nije obian plan; ne
zahteva dnevne grafikone ili brojanje kalorija; i ne postoji da bi sluio mojim sopstvenim
finansijskim interesima. to je najznaajnije, dokazi koji idu u korist ovome su brojni. Ovde
se radi o menjanju naina na koji jedete i ivite i o izuzetnom zdravlju koje e uslediti. Koji je

prema tome moj recept za dobro zdravlje? Ukratko, radi se o viestrukim zdravstvenim
koristima od korienja biljnih namernica, i u velikoj meri neshvaenim zdravstvenim
opasnostima od korienja ivotinjskih namernica, ukljuujui sve vrste mesa, mlenih
proizvoda i jaja. Nisam poeo sa unapred zamiljenim idejama, filozofskim ili bilo kakvim
drugim, kako bih dokazao vrednost biljne ishrane. Poeo sam na suprotnom kraju spektra: kao
farmer koji je voleo meso u svom linom ivotu, i konzervativni naunik u profesionalnom
ivotu. ak sam i kritikovao gledita vegetarijanaca dok sam predavao nutricionistiku
biohemiju studentima uvoda u medicinu. Sada je moja jedina elja da objasnim naunu
osnovu svojih gledita to je jasnije mogue. Promena navika u ishrani e se odigrati i
odravati jedino kada ljudi ponu da veruju dokazima i iskuse koristi. Ljudi odluuju ta e
jesti iz niza razloga, pri emu su zdravstvena pitanja samo jedan od njih. Moj zadatak je samo
da predstavim naune dokaze u obliku koji se moe razumeti. Ostalo je na vama. Nauna
osnova mojih gledita je u velikoj meri iskustvena, ostvarena opaanjem i merenjima. Ona
nije prividna, hipotetika ili anegdotska; nastala je na osnovu opravdanih istraivakih nalaza.
Ovo je vrsta nauke koju je prvobitno zastupao pre 2.400 godina otac medicine, Hipokrat, koji
je rekao, ''Postoje, ustvari, dve stvari: znati i verovati da zna. Znati je nauka. Verovati da
zna je neznanje''. Nameravam da vam pokaem ta sam saznao.
Veina informacija je dobijena na osnovu istraivanja na ljudima koja sam sprovodio ja i moji
studenti i kolege iz moje istraivake grupe. Ova istraivanja su se razlikovala i po dizajnu i
po svrsi. Ukljuivala su istraivanje raka jetre kod filipinske dece i njihovo korienje
gljivinog toksina, aflatoksina22,23; centre nacionalnog programa samopomoi ishranom za
neuhranjenu predkolsku decu na Filipinima24; istraivanje faktora ishrane koji utiu na
gustinu kostiju i osteoporozu kod 800 ena u Kini25-27; istraivanje biomarkera koji
karakteriu pojavu raka dojke28,29; i nacionalno, obimno istraivanje faktora ishrane i naina
ivota povezanih sa smrtnou od bolesti u 170 sela iz Kine i Tajvana (opte poznato kao
Kinesko istraivanje).30-33
Ova istraivanja, veoma razliita po svom opsegu, bavila su se bolestima za koje se smatralo
da su povezana sa navikama ishrane, obezbeujui na taj nain priliku za obimno istraivanje
veza ishrane i bolesti. Kinesko istraivanje, iji sam ja bio direktor, otpoelo je 1983. godine i
jo uvek traje. Pored ovih istraivanja na ljudima, odravao sam dvadesetsedmogodinji
laboratorijski istraivaki program eksperimentalnih istraivanja na ivotinjama. Ovo
istraivanje koje je otpoelo krajem 1960-ih i koje je finansirao Nacionalni institut za zdravlje
(NIH) je istraivalo vezu izmeu ishrane i raka. Nai nalazi, koji su objavljeni u
najkvalitetnijim naunim asopisima, doveli su u pitanje same osnovne principe uzroka raka.
Kada je sve reeno izvreno moje kolege i ja smo imali ast da primimo ukupno 74 godine
odobrenog finansiranja. Drugim reima, poto smo vrili vie od jednog istraivakog
programa odjednom, moje kolege i ja smo izvrili 74 godine finansiranog istraivanja za
manje od 35 godina. Na osnovu ovog istraivanja bio sam autor ili koautor vie od 350
naunih lanaka. Brojne nagrade su dodeljene meni i mojim studentima i kolegama za ovaj
dugi niz istraivanja i publikacija. U njih je, izmeu ostalog, spadala i nagrada Amerikog
instituta za istraivanje raka iz 1998. godine ''kao priznanje za ivotni vek znaajnih
ostvarenja u naunim istraivanjima... o ishrani i raku'', nagradu iz 1998. godine kao jedan od
''25 najuticajnijih linosti za pitanje ishrane'' koju je dodelio Self asopis, i Barton Kalman
naunu nagradu iz 2004. godine koju je dodelio Udruenje za prirodnu ishranu. tavie,
pozivanja da predajem na istraivakim i medicinskim ustanovama u vie od etrdeset drava
i nekoliko stranih zemalja predstavlja dokaz o zanimanju za ove nalaze u profesionalnoj
zajednici. Moja pojava pred kongresnim komitetima i saveznim i dravnim agencijama je
takoe ukazivala na znaajan javni interes za nae nalaze. Intervjui na programu McNeilLehrer News Hour, i na najmanje dvadeset i pet drugih TV programa; naslovne prie u
asopisima USA Today, New York Times, i Saturday Evening Post i iroko objavljivani TV

dokumentarni filmovi o naem radu su takoe predstavljali deo naih javnih aktivnosti.
Obeanje o budunosti
Zahvaljujui svemu ovome, uvideo sam da su koristi ostvarene ishranom biljnom hranom
daleko raznovrsnije i impresivnije od bilo kakvog leka ili operacije koriene u medicinskoj
praksi. Srana oboljenja, rak, dijabetes, log, i povien pritisak, artritis, katarakta,
Alchajmerova bolest, impotencija, i razne vrste drugih hroninih oboljenja se mogu u velikoj
meri spreiti. Ove bolesti, koje se uglavnom javljaju pri starenju i degeneraciji tkiva, ubijaju
veinu nas pre vremena. Pored toga, sada postoje impresivni dokazi koji pokazuju da se
uznapredovala srana oboljenja, relativno uznapredovali rak odreenog tipa, dijabetes i
nekoliko drugih degenerativnih boleste mogu preokreniti ishranom. Seam se kada su moji
nadreeni samo nevoljno prihvatali dokaze da ishrana moe da sprei srana oboljenja, na
primer, ali su estoko negirali njenu mogunost da preokrene takvu bolest kada je jednom ve
uznapredovala. Meutim, dokazi se vie ne mogu zanemarivati. Oni iz nauke ili medicine koji
zatvaraju oi pred takvom idejom su vie nego tvrdoglavi; oni su neodgovorni. Jedna od
uzbudljivijih koristi pravilne ishrane je prevencija bolesti za koje se smatra da se javljaju zbog
genetike predispozicije. Sada znamo da u velikoj meri moemo da izbegnemo ove
''genetike'' bolesti iako moda nosimo gen (ili gene) koji je (su) odgovoran za bolest.
Meutim, finansiranje genetikih istraivanje nastavlja da se strmoglavo poveava u uverenju
da su specifini geni odgovorni za pojavu specifinih oboljenja, u nadi da emo nekako uspeti
da ''iskljuimo'' te nezgodne gene. Programi za odnose sa javnou kompanija lekova sada
opisuju budunost u kojoj e svako od nas imati linu ID karticu koja e da sadri listu svih
naih dobrih i loih gena. Koristei ovu karticu, od nas e se oekivati da odemo do doktora,
koji e prepisati samo jednu pilulu za iskljuivanje naih loih gena. Sumnjam da e se
ovakva uda ikada ostvariti, ili e, ako se pokua sa njihovim sprovoenjem, ovo imati
ozbiljne, neeljene posledice. Ove futuristike matarije zamagljuju pristupna, efikasna
zdravstvena reenja koja ve postoje: reenja zasnovana na ishrani.
U sopstvenoj laboratoriji smo na eksperimentalnim ivotinjama pokazali da se rast raka moe
ishranom ukljuivati i iskljuivati, uprkos veoma izraene genetike predispozicije. Ove
efekte smo detaljno istraivali i nae nalaze objavili u najboljim naunim asopisima. Kao to
ete videti kasnije, ovi nalazi su spektakularni, a isti efekti su iznova utvrivani i kod ljudi.
Ishrana na pravilan nain ne samo da spreava bolest ve i proizvodi zdravlje i oseaj
dobrobiti, i fiziki i mentalno. Neki vrhunski sportisti, kao to su trijatlonac Dejv Skot,
atletiari Karl Luis i Edvin Mozes, teniserka Martina Navratilova, svetski ampion rva Kris
Kempbel (nismo u srodstvu) i ezdesetosmogodinji maratonac Rut Hajdrih su otkrili da im
ishrana sa malo masti zasnovana na biljkama prua znaajno bolje sposobnosti. U laboratoriji
smo hranili eksperimentalne pacove ishranom slinom ishrani prosenog Amerikanca
bogatom ivotinjskim proteinima i usporedili ih sa drugim pacovima hranjenim ishranom
siromanom ivotinjskim proteinima. Pogodite ta se desilo kada je pacovima iz obe grupe
doputeno da svojevoljno koriste toak za vebanje? Oni hranjeni ishranom sa malo
ivotinjskih proteina su vebali znaajno vie, uz manje zamora, u odnosu na one koji su
hranjeni vrstom ishrane koja je karakteristina i za veinu nas. Ovo je isti efekat koji su
opazili i ovi vrhunski sportisti. Ovo ne bi trebalo da predstavlja novosti za medicinsku
zajednicu. Pre jednog veka, profesor Rasel itanden (Russell Chittenden) uveni istraiva
ishrane sa Medicinskog univerziteta na Jejlu, je istraivao da li je korienje biljne ishrane
uticalo na fizike sposobnosti studenata.34,35 Hranio je svoje studente, kolege i sebe biljnom
ishranom i merio njihove fizike sposobnosti. Dobio je iste rezultate kao i nai pacovi skoro
vek kasnije i oni su bili podjednako spektakularni. Tu je i pitanje nae prekomerne
zavisnosti od lekova i operacije radi kontrole naeg zdravlja. U svom najjednostavnijem
obliku, ishrana na pravilan nain bi u velikoj meri umanjila ogromne trokove korienja
lekova, kao i njihove sporedne efekte. Manji broj ljudi bi vodio duge, skupe bitke sa

hroninim bolestima u bolnicama tokom svojih poslednjih godina ivota. Trokovi

zdravstvene nege bi opali a greke zbog upotrebe lekova bi se smanjivale dok bi broj
prevremenih smrtnih sluajeva opadao. U sutini, na sistem zdravstvene nege bi nas konano
titio i podsticao nae zdravlje kao to i treba da ini.
Jednostavni poeci Kada pogledam unazad, esto razmiljam o ivotu na farmi i kako je to
oblikovalo moje miljenje na tako puno naina. Moja porodica je bila spojena sa prirodom u
svakom trenutku. Leti bismo, od jutra do zalaska sunca, bili na otvorenom sadei i obraujui
useve i brinui se o ivotinjama. Moja majka je imala najbolju batu u naem delu zemlje i
naporno radila iz dana u dan tokom leta kako bi naa porodica bila hranjena sveom hranom,
koja je u potpunosti bila proizvedena na naoj sopstvenoj farmi.
Moje putovanje je bilo zadivljujue. Iznova bih bio zadivljen onime to sam nauio. ao mi je
to moja porodica i drugi oko nas nisu imali sredinom 1900-tih informacije koje sada imamo
o hrani i zdravlju. Da smo imali, moj otac je mogao da sprei, ili preokrene svoje srano
oboljenje. Mogao je da upozna mog najmlaeg sina, njegovog imenjaka, koji sarauje
samnom na ovoj knjizi. Mogao je da ivi jo nekoliko godina uz bolji kvalitet zdravlja. Moje
putovanje kroz nauku tokom proteklih etrdeset i pet godina me je ubedilo da je sad hitnije
nego ikad prikazati ljudima kako mogu da izbegnu ove tragedije. Nauka je tu i to treba biti
poznato. Ne moemo da ostavimo stvari u ovakvom stanju i da posmatramo kako nai voljeni
nepotrebno pate. Vreme je da ustanemo i preuzmemo kontrolu nad naim zdravljem.
2
Kua od proteina
Moja celokupna profesionalna karijera u biomedicinskom istraivanju se koncentrisala na
proteine. Kao nevidljiva uzica, proteini su me vukli gde god da sam krenuo, od osnovne
istraivake laboratorije do praktinih programa za ishranu neuhranjene dece sa Filipina do
vladinih odbora gde su se osnivale nae nacionalne zdravstvene smernice. Protein, esto
promatran sa strahopotovanjem predstavlja zajedniku nit koja povezuje prolo i sadanje
znanje o ishrani. Pria o proteinima predstavlja deo nauke, deo kulture i dobar deo mitologije.
To me podsea na Geteove rei, koje mi je prvi put naveo moj prijatelj Hauard Lajman,
istaknuti predava, autor i bivi farmer: ''Najbolji smo u sakrivanju onih stvari koje su jasno
vidljive''. Nita nije bilo toliko dobro skriveno kao neispriana pria o proteinima. Dogma
koja je okruivala proteine cenzurie, navodi, direktno ili indirektno, skoro svaku misao koju
se javljala u biomedicinskim istraivanjima. Jo od otkria ove hemikalije koja sadri azot
1839. godine koje je ostvario holandski hemiar Gerard Mulder (Gerhard Mulder), protein se
pojavljivao kao najsvetija od svih hranljivih materija. Re protein potie od grke rei
proteios, to znai ''od prvenstvenog znaaja''. U 19. veku, protein je bio sinonim za meso, i
ova veza je ostala sa nama vie od sto godina. Mnogi ljudi i danas izjednaavaju proteine sa
ivotinjskim namernicama. Ako vam kaem da navedete namirnicu koja vam prva pada
napamet kada kaem protein, mogli biste da kaete govedina. Ako ste tako rekli, niste jedini.
Zbunjenost vlada u pogledu mnogih od najosnovnijih pitanja o proteinima:
ta predstavlja dobar izvor proteina?
Koja koliina proteina je potrebna?
Da li su biljni proteini dobri kao i ivotinjski?
Da li je potrebno kombinovati odreene biljne namirnice pri obroku kako bi se dobili
kompletni proteini.
Da li se savetuje uzimanje proteina u prahu ili aminokiselinskih dodataka, naroito ako neko
radi naporne vebe ili se bavi sportom?
Da li treba uzimati proteinske dodatke za izgradnju miia?
Neki proteini se smatraju za veoma kvalitetne, a neki za malo kvalitetne; ta to znai?
Odakle vegetarijanci dobijaju proteine?
Da li deca vegetarijanci pravilno rastu bez ivotinjskih proteina?

Osnovno za mnoga od ovih estih pitanja je uverenje da je meso protein a protein meso. Ovo
uverenje dolazi od injenice da ''dua'' ivotinjskih namirnica predstavlja proteine. Kod
mnogih mesnih i mlenih proizvoda, moemo selektivno da uklonimo mast ali nam i dalje
ostaju prepoznatljivi mesni i mleni proizvodi. Mi ovo radimo neprestano, sa suvim mesom i
obranim mlekom. Ali ako selektivno uklonimo protein iz ivotinjskih namirnica, ono to nam
ostaje nije ni nalik na original. Neproteinski biftek bi, na primer, predstavljao baricu vode,
masti i male koliine vitamina i minerala. Ko bi to jeo? Ukratko, da bi namirnica bila
pepoznata kao ivotinjska, mora da sadri protein. Protein je osnovni element ivotinjskih
namirnica. Prvi naunici kao Karl Vojt (Carl Voit, 1831-1908), istaknuti nemaki naunik, su
bili odani zastupnici proteina. Vojt je utvrdio da je ''oveku'' bilo potrebno samo 48,5 grama
na dan, ali je svejedno preporuivao itavih 118 grama na dan zbog kulturolokog verovanja
iz tog perioda. Protein je bio izjednaavan sa mesom, i svi su teili da imaju meso na svom
stolu, kao to i mi teimo da imamo vee kue i bra kola. Vojt je pretpostavljao da ne moete
da imate previe dobre stvari.
Vojt je nastavio mentoriui nekoliko dobro poznatih istraivaa ishrane sa poetka 1900-tih
godina, ukljuujui Maksa Rubnera (Max Rubner, 1854-1932) i Etvotera (W. O. Atwater,
1844-1907). Oba uenika su strogo sledila savet svog uitelja. Rubner je navodio da je unos
proteina, to jest mesa, bio simbol same civilizacije: ''Velik unos proteina je pravo
civilizovanog oveka''. Etvoter je organizovao prvu laboratoriju za istraivanje ishrane pri
ministarstvu za poljoprivredu Sjedinjenih Drava (USDA). Kao direktor USDA, predlagao je
125 grama na dan (sada se preporuuje samo oko 55 grama na dan). Kasnije emo videti
koliko je ova poetna preporuka bila znaajna za ovu vladinu agenciju.
Kulturoloka predrasuda je postala vrsto prihvaena. Ako ste bili civilizovani, jeli ste puno
proteina. Ako ste bili bogati, jeli ste meso, a ako ste bili siromani, jeli ste biljnu hranu, kao
to su krompir i hleb. Neki su smatrali da su nie klase bile lenje i nesposobne zato to nisu
jele dovoljno mesa, ili proteina. Elitizam i arogancija su dominirali poljem ishrane u 19. veku.
Celokupan koncept vee je bolje, civilizovanije i moda ak i duhovnije je proimao svaku
misao o proteinima. Major Mek Kej (McCay) istaknuti engleski lekar sa poetka 20. veka, je
obezbedio jedno od najzanimljivijih, ali i najnesrenijih, trenutaka u ovoj istoriji. Lekar Mek
Kej je bio stacioniran u engleskoj koloniji Indiji 1912. godine kako bi pronaao najbolje borce
iz indijskih plemena. Izmeu ostalog, rekao je da su ljudi koji su koristili manje proteina bili
''slabog fizikog sklopa, pri emu je poguren feminiziran izgled sve to se moe oekivati''.
Tenja za kvalitetom Proteini, masti, ugljeni hidrati i alkohol obezbeuju praktino sve
kalorije koje unosimo. Masti, ugljeni hidrati i proteini, kao makronutrijenti, izgrauju skoro
celokupnu teinu hrane, osim vode, pri emu ostaje mala koliina vitamina i mineralnih
mikronutrijenata. Koliina mikronutijenata neophodna za optimalno zdravlje je veoma mala
(miligrami do mikrograma). Proteini, najsvetiji od svih hranljivih materija, predstavljaju
vitalni sastojak naeg tela i postoji na stotine hiljada razliitih vrsta. Oni funkcioniu kao
enzimi, hormoni, strukturna tkiva i transportni molekuli, to sveukupno ini ivot moguim.
Proteini su izgraeni u vidu dugakih lanaca od stotina ili hiljada aminokiselina, kojih postoji
petnaest do dvadeset razliitih vrsta (u zavisnosti od toga kako se broje). Proteini se
neprestano troe i moraju se zamenjivati. To se ostvaruje korienjem hrane koja sadri
proteine. Kada se unesu u telo, ovi proteini nam daju potpuno novu zalihu gradivnih blokova
aminokiselina za korienje u izgradnji novih proteina kao zamena za istroene. Kae se da su
razliiti proteini iz hrane razliitog kvaliteta, u zavisnosti od toga koliko dobro obezbeuju
potrebne aminokiseline koriene za obnovu telesnih proteina. Ovaj proces razgradnje i
ponovnog sastavljanja proteinskih aminokiselina je kao da nam neko daje raznobojnu nisku
perli koja bi zamenila stari lanac perli koji smo izgubili. Meutim, obojene perle na laniu
koji nam je dat nisu rasporeene po istom redosledu kao na lancu koji smo izgubili. Zbog
toga, raskidamo lanac i sakupljamo njegove perle. Zatim, rekonstruiemo na nov lanac tako

da obojene perle budu u istom redosledu kao na naem izgubljenom lancu. Ali ako nam, na
primer, nedostaju plave perle pravljenje novog lanca e biti usporeno ili zaustavljeno dok ne
naemo jo plavih perli. Ovo je isti koncept kao pri proizvodnji novih tkivnih proteina koji
treba da se poklapaju sa starim istroenim proteinima. Oko osam aminokiselina (''obojenih
perli'') koje su potrebne za proizvodnju naih tkivnih proteina moraju se obezbediti hranom
koju jedemo. One se nazivaju ''esencijalne'' jer nae telo ne moe da ih proizvodi. Ako, kao i u
sluaju lanca sa perlama, naim proteinima iz hrane nedostaje ak i jedna od ovih osam
''esencijalnih'' aminokiselina, onda e sinteza novih proteina biti usporena ili zaustavljena.
Ovde nastupa na scenu ideja kvaliteta proteina. Proteini iz hrane koji su najboljeg kvaliteta su
oni koji, veoma jednostavno, obezbeuju, nakon varenja, odgovarajue vrste i koliine
aminokiselina potrebne za efikasnu sintezu novih tkivnih proteina. Ovo je ono to re
''kvalitet'' zaista znai: to je sposobnost proteina iz hrane da obezbede pravu vrstu i koliinu
aminokiselina za izgradnju novih proteina. Da li moete da pogodite koju bismo hranu mogli
da jedemo za najefikasnije obezbeivanje gradivnih blokova za nove proteine? Odgovor je
ljudsko meso. Ovi proteini imaju upravo odgovarajuu koliinu neophodnih aminokiselina.
Ali iako nai susedi nisu za veeru, dobijamo druge ''najbolje'' proteine hranei se drugim
ivotinjama. Proteini drugih ivotinja su veoma slini naim proteinima jer uglavnom imaju
odgovarajue koliine svih neophodnih aminokiselina. Ovi proteini se mogu koristiti veoma
efikasno i zbog toga se smatra da su ''visokog kvaliteta''. Od ivotinjskih namirnica, proteini
mleka i jaja predstavljaju najbolje komplete aminokiselina za nae proteine, i zbog toga se
smatra da su najvieg kvaliteta. Biljnim proteinima ''nieg kvaliteta'' mogu da nedostaju jedna
ili vie esencijalnih aminokiselina, iako kao grupa sadre sve esencijalne aminokiseline.
Koncept kvaliteta se u stvari odnosi na efikasnost kojim se proteini iz hrane koriste za
podsticanje rasta. Bilo bi dobro kada bi se najvea efikasnost mogla izjednaiti sa najboljim
zdravljem, ali to nije sluaj, i zbog toga su izrazi efikasnost i kvalitet pogreni. Ustvari, da
vam prikaem deo onoga to emo izneti, postoji ogroman broj istraivanja koja pokazuju da
su biljni proteini ''nieg kvaliteta'', koji omoguuju sporu ali neprekidnu sintezu novih
proteina, najzdraviji tip proteina. Sporo ali stabilno donosi pobedu u trci. Kvalitet proteina
koji se nalaze u odreenoj hrani je odreen brzinom kojom bi ivotinja rasla koristei je. Neke
namirnice, to jest one poreklom od ivotinja, se pojavljuju sa veoma visokom proteinskom
efikasnou i vrednou.1 Koncentrisanje na efikasnost telesnog rasta, kao da to predstavlja
dobro zdravlje, podstie korienje proteina sa najviim ''kvalitetom''. Kao to e vam bilo
koji prodavac rei, produkt koji je definisan kao veoma kvalitetan trenutno stie poverenje
potroaa. Vie od 100 godina, bili smo zarobljenici ovog obmanjujueg izraavanja i esto
smo na alost smatrali da vei kvalitet znai bolje zdravlje. Osnov za ovaj koncept
proteinskog kvaliteta nije bio dobro poznat u javnosti, ali njegov uticaj je bio i jo uvek je
izuzetno znaajan. Ljudi, na primer, koji odluuju da se hrane biljnom ishranom e esto
pitati, ak i danas, ''odakle dobijam proteine?'' kao da biljke ne sadre proteine. ak iako se
zna da biljke sadre proteine, jo uvek postoji zabrinutost o njihovom navodno loem
kvalitetu. Ovo je navelo ljude da veruju da moraju paljivo da kombinuju proteine razliitih
biljnih izvora tokom svakog obroka kako bi mogli da kompenzuju nedostatak aminokiselina
iz pojedinanih biljaka. Meutim, ovo je preterivanje. Sada znamo da kroz neverovatno
sloene metabolike sisteme, ljudsko telo moe da proizvede sve esencijalne aminokiseline od
prirodnih varijeteta biljnih proteina koje sreemo svakog dana. Nije potrebno jesti vee
koliine biljnih proteina ili paljivo planirati svaki obrok. Na alost, istrajni koncept
proteinskog kvaliteta je velikoj meri zamagljivao ove informacije. Proteinski jaz
Najznaajnije pitanje u ishrani i poljoprivredi tokom moje rane karijere je bilo pronalaenje
naina za poveanje korienja proteina, starajui se da oni budu najboljeg mogueg kvaliteta.
Moji saradnici i ja samo verovali u ovaj zajedniki cilj. Od mojih ranih godina na farmi do
mog doktorskog obrazovanja, ja sam prihvatao ovakvo potovanje prema proteinima. Kao

mladi, seam se da su najskuplji deo hrane za ivotinje sa farme bili proteinski dodaci
kojima smo hranili nae krave i svinje. Zatim sam, na postdiplomskim studijama, potroio tri
godine (1958-1961) radei doktorat pokuavajui da poboljam dostupnost visoko kvalitetnih
proteina efikasnije odgajajui krave i ovce kako bismo mogli da ih jedemo to vie.2,3 Proao
sam kroz celokupne postdiplomske studije u dubokom uverenju da je promovisanje visoko
kvalitetnih proteina, kao u ivotinjskim namernicama, predstavljalo veoma vaan zadatak.
Moje doktorsko istraivanje, iako navoeno nekoliko puta tokom naredne decenije, je bilo
samo mali deo daleko veih napora koje su druge istraivake grupe vrile kako bi reile
proteinsku situaciju irom sveta. Tokom 1960-ih i 1970-ih, neprestano sam sluao o
takozvanom ''proteinskom jazu'' u zemljama u razvoju.4
Proteinski jaz je oznaavao da su glad i neuhranjenost meu decom u zemljama treeg sveta
bili rezultat nedovoljne koliine proteina, naroito visoko kvalitetnih (to jest ivotinjskih)
proteina.1,4,5 Po ovom gleditu, ljudima iz zemalja treeg sveta su naroito nedostajali
''visoko kvalitetni'' proteini, ili ivotinski proteini. Projekti su neprestano osmiljavani irom
sveta kako bi se reio ovaj problem ''proteinskog jaza''. Istaknuti profesor sa MIT-a i njegov
mlai kolega su 1976. godine zakljuili da je ''odgovarajua koliina proteina centralni aspekt
svetskog problema ishrane''5 i dalje da ''ako se ... poeljno [dopune] umerenim koliinama
mleka, jaja, mesa ili ribe, ishrana [siromanih zemalja] prevashodno zasnovana na itaricama
je ... nedovoljno bogata proteinima za decu u razvoju...''. Da bi se reio ovaj problem:
MIT je razvijao dodatak hrani bogat proteinima zvan INCA-PARINA.
Purdju univerzitet je uzgajao kukuruz koji je sadrao vie lizina, aminokiseline koja je
''nedostajala'' proteinima iz kukuruza.
Amerika vlada je subvencionisala proizvodnju mleka u prahu kako bi obezbedila proteine
visokog kvaliteta za siromane irom sveta.
Kornel univerzitet je obezbeivao obilje talenata za Filipine kako bi pomogao razvoju
varijeteta pirina bogatog proteinima i stone industrije.
Auburn univerzitet i MIT su mrvili ribu kako bi proizveli ''koncentrat ribljih proteina'' za
ishranu siromanih u svetu.
Ujedinjene nacije, program amerike vlade za hranu za mir, veliki univerziteti i bezbrojne
druge organizacije i univerziteti su inili sve kako bi iskorenili glad u svetu uz pomo visoko
kvalitetnih proteina. Znao sam za veinu projekata iz prve ruke, kao i za osobe koje su ih
organizovale i vodile. Organizacija za ishranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), ima
znaajan uticaj u zemljama u razvoju preko svojih programa za razvoj poljoprivrede. Dva
lana osoblja6 su 1970. godine objavila da je ''... nesumnjivo nedostatak proteina najozbiljni
kvalitativni nedostatak u ishrani zemalja u razvoju. Veliki deo populacije ovih zemalja ivi
uglavnom na biljnoj hrani kojoj esto nedostaju proteini, to rezultuje slabim zdravljem i
malom produktivnou po oveku''. M. Outret (M. Autret), veoma uticajan ovek iz FAO-a, je
dodao da ''zbog malog sadraja ivotinjskih proteina u ishrani i nedostatka raznovrsnosti
hrane [u zemljama u razvoju], kvalitet proteina je nezadovoljavajui''.4 Podneo je izvetaj o
izrazitoj vezi izmeu korienja ivotinjskih namirnica i godinjeg prihoda. Outret je zastupao
porast proizvodnje i korienja ivotinjskih proteina kako bi se premostio rastui ''proteinski
jaz'' u svetu. Takoe je zastupao da se ''svi resursi nauke i tehnologije moraju pokrenuti kako
bi se stvorile nove namirnice bogate proteinima ili ostvariti najveu korist od do sada
nedovoljno korienih izvora hrane za oveanstvo''.4 Brus Stilings (Bruce Stillings) sa
Merilend univerziteta i iz amerikog ministarstva trgovine, jo jedan zastupnik korienja
ivotinjskih namirnica, je priznao 1973. godine, da ''iako ne postoji potreba za ivotinjskim
proteinima u ishrani per se, obino je prihvaeno da koliina proteina u ishrani iz ivotinjskih
izvora predstavlja naznaku ukupnog proteinskog kvaliteta ishrane''.1 Nastavio je govorei da
je ''... opte prihvaeno da je obezbeivanje odgovarajuih koliina ivotinjskih proizvoda
idealan nain za poboljanje svetske ishrane proteinima''. Naravno, potpuno je tano da

obezbeivanje proteina moe da predstavlja znaajan nain za poboljanje ishrane u zemljama

treeg sveta, naroito ako stanovnitvo dobija sve svoje kalorije iz jednog biljnog izvora. Ali
to nije jedini nain, i, kao to emo videti, ne predstavlja neophodno nain koji je
najdosledniji sa dugoronim zdravljem.
Ishrana dece
Prema tome ovo je bilo raspoloenje u tom periodu, ja sam bio deo toga koliko i bilo ko drugi.
Napustio sam MIT kako bih preuzeo poloaj na fakultetu na Virdinija Teku 1965. godine.
Profesor arli Engel (Charlie Engel), koji je tada bio na elu katedre za biohemiju i ishranu na
Virdinija Teku, se zalagao za razvoj meunarodnog programa ishrane za neuhranjenu decu.
Bio je zainteresovan za primenjivanje ''majinskog'' projekta za samopomo na Filipinima.
Projekat je nazvan ''majinski'' jer se koncentrisao na obrazovanju majki neuhranjene dece.
Ideja je bila da ako se majke naue da odgovarajue vrste lokalno uzgajane hrane mogu da
donesu dobro njihovoj deci, onda nee morati da se oslanjaju na retke lekove i uglavnom
nepostojee doktore. Engel je zapoeo program 1967. godine i pozvao me da budem njegov
koordinator na koledu i da boravim due vreme na Filipinima dok je on svo vreme boravio u
Manili. Uz naglasak na proteine kao na sredstvo za reavanje neuhranjenosti morali smo ovu
ishranu da uinimo centralnom temom naih obrazovnih ''majinskih'' centara i da time
pomognemo poveanju korienja proteina. Riba kao izvor proteina je uglavnom bila
ograniena na obalne oblasti. Mi smo reili da razvijemo kikiriki kao izvor proteina jer je on
predstavljao usev koji se mogao uzgajati skoro svuda. Kikiriki je mahunarka, kao i lucerka,
soja, detelina, graak i druge. Kao i ovi drugi ''fiksatori'' azota, kikiriki je bogat proteinima.
Meutim, postojao je pratei problem sa ovim ukusnim mahunarkama. Pojavljivalo se sve
vie dokaza, prvo iz Engleske7-9, a zatim i sa MIT-a (iz iste laboratorije u kojoj sam
radio)10,11 koji su pokazivali da je kikiriki esto bio kontaminiran toksinom gljivice zvanim
aflatoksin (AF). Ovo je predstavljalo alarmantan problem jer je pokazano da AF prouzrokuje
rak jetre kod pacova. Reeno je da je ovo najmoniji ikada otkriven hemijski kancerogen.
Zbog toga smo morali da se bavimo sa dva blisko povezana projekta: da smanjimo
neuhranjenost kod dece i reimo problem kontaminacije aflatoksinom. Pre odlaska na
Filipine, morao sam da putujem na Haiti kako bih video nekoliko eksperimentalnih centara
koje su organizovali moji saradnici sa Virdinija Teka, profesori Ken King (Ken King) i
Rajland Veb (Ryland Webb). To je bio moj prvi put do neke nerazvijene zemlje, a Haiti je
svakako odgovarao tom opisu. Papa Dok Duvalije, predsednik Haitija, je za sopstveni bogati
ivotni stil potroio ono malo resursa koje je zemlja imala. Na Haitiju je u to vreme 54% dece
umiralo pre svog petog roendana, uglavnom zbog neuhranjenosti. Nakon toga sam otiao na
Filipine i susreo se sa istim sluajem. Odluili smo gde e se centri osnovati na osnovu
ozbiljnosti problema neuhranjenosti koji je postojao u svakom selu. Koncentrisali smo nae
napore na sela sa najveim potrebama. U prvobitnom istraivanju svakog sela (barrio) deca su
merena a njihova teina za uzrasno doba je poreena sa standardom za zapad, i podeljena na
prvi, drugi i trei stepen neuhranjenosti. Trei stepen neuhranjenosti, najgori, je predstavljao
decu ispod 65%. Imajte na umu da dete od 100% predstavlja samo prosek za Sjedinjene
Drave. Manje od 65% predstavlja skoro smrt od gladi. Procenjeno je da je u gradskim
oblastima nekih velikih gradova, i do 15-20% dece 3 do 6 godina stare spadalo u trei stepen.
Veoma dobro se seam nekih od mojih prvih prizora te dece. Majka, i sama siuna, drei
svoje trogodinje blizance sa ispupenim oima, jedno 11 funti teko, drugo 13 funti,
pokuava da ih natera da otvore usta kako bi pojeli malo kae. Stariju decu slepu od
neuhranjenosti, vode uokolo njihova mlaa braa u potrazi za pomou. Deca bez nogu ili ruku
skakuu kako bi dobili komadi hrane. Neverovatno otkrie Nema potrebe rei da su nam ovi
uvidi pruili obilje motivacije da nastavimo sa naim projektom. Kao to sam ranije
spomenuo, prvo smo morali da reimo problem kontaminacije kikirikija, nae glavne
proteinske hrane, aflatoksinom. Prvi korak u istraivanju aflatoksina je predstavljao

sakupljanje osnovnih informacija. Ko je na Filipinima unosio AF, i ko je dobijao rak jetre? Da

bih odgovorio na ova pitanja, zatraio sam i dobio istraivaka sredstva od Nacionalnih
instituta zdravlja (NIH). Takoe smo usvojili drugu strategiju postavljajui pitanje: kako AF
ustvari izaziva rak jetre? eleli smo da istraimo ovo pitanje na molekularnom nivou koristei
laboratorijske pacove. Uspeo sam da dobijem dodatna sredstva od NIH-a za ovo detaljno
biohemijsko istraivanje. Ove dve donacije su pokrenule dvostrano istraivanje, jedno
osnovno i jedno primenjeno, koje e se nastaviti tokom cele moje karijere. Uvideo sam da je
istraivanje pitanja sa osnovne i primenjene perspektive zahvalno jer nam govori ne samo o
uticaju hrane ili hemikalije na zdravlje, ve i zato ona ima takav uticaj. Na taj nain smo
mogli bolje da razumemo ne samo biohemijsku osnovu hrane i zdravlja, ve i kako bi ona
mogla da utie na ljude u svakodnevnom ivotu. Poeli smo sa nizom istraivanja. Prvo smo
eleli da znamo koje su namirnice sadrale najvie AF-a. Saznali smo da je kikiriki i kukuruz
sadrao najveu koliinu. Svih 29 konzervi putera od kikirikija koje smo kupili u lokalnim
trgovinama, na primer, je bilo kontaminirano, uz nivo AF-a i do 300 puta vei od nivoa
prihvaenog u Americi. Sirov kikiriki je bio daleko manje kontaminiran; nijedan nije
premaivao koliine AF-a doputene po amerikim standardima. Ova razlika izmeu putera
od kikirikija i sirovog kikirikija je nastajala u fabrici kikirikija. Najbolji kikiriki, koji je
ispunjavao ''koktel'' tegle, je runo odabiran sa pokretne trake, ostavljajui najgora,
najbuavija zrna koja su stizala do kraja pokretne trake radi proizvodnje putera od kikirikija.
Nae drugo pitanje je bilo ko je bio najpodloniji ovoj AF kontaminaciji i njegovim efektima
u izazivanju raka. Uvideli smo da su to deca. Oni su bili ti koji su koristili puter od kikirikija
kontaminiran aflatoksinom. Procenili smo AF unos analizirajui izluivanje AF metabolikih
proizvoda mokraom dece koja su ivela u domovima sa delimino korienom teglom putera
od kikirikija.12 Pri sakupljanju ovih informacija pojavio se zanimljiv obrazac: dve oblasti u
zemlji su imale najvie stope raka jetre, gradovi Manila i Cebu, koje su predstavljali iste
oblasti u kojima je unoeno najvie aflatoksina. Puter od kikirikija je skoro iskljuivo korien
u oblasti Manile dok je kukuruz korien u Cebi, drugom najgue naseljenom gradu na
Filipinima. Ali, kako se pretpostavilo, ovo nije bilo sve. Novi podaci su dobijeni na osnovu
mog susreta sa istaknutim doktorom, dr Hose Kaedom (Jose Caedo), savetnikom predsednika
Markosa. On mi je rako da je problem raka jetre na Filipinima bio veoma ozbiljan. Ono to je
bilo toliko strano je da je bolest odnosila ivote dece pre njihove desete godine. Dok je na
Zapadu, bolest pogaala ljude uglavnom tek nakon etrdesete godine, Kaedo mi je rekao da je
lino operisao decu mlau od etiri godine zbog raka jetre!
Ovo je samo po sebi bilo neverovatno, ali ono to mi je zatim rekao je bilo jo vie
iznenaujue. To jest, deca koja su dobijala rak jetre su bila iz najbolje hranjenih porodica.
Porodice sa najvie novca su jele ono zata su smatrale da je najzdravija ishrana, ishrana nalik
na nau sopstvenu ameriku mesnatu ishranu. Oni su unosili vie proteina od bilo kog drugog
u zemlji (i to visoko kvalitetnog ivotinjskog proteina), a ipak su oni bili ti koji su dobijali rak
jetre! Kako je to mogue? irom sveta, stope raka jetre su bile najvie u zemljama sa najniim
prosenim unosom proteina. Zbog toga se smatralo da je ova vrsta raka predstavljala rezultat
nedostatka proteina. tavie, problem nedostatka je predstavljao glavni razlog zbog koga smo
radili na Filipinima: kako bismo poveali korienje proteina kod to je vie neuhranjene dece
mogue. Ali sada su mi dr Kaedo i njegovi saradnici govorili da su deca koja su koristila
najvie proteina imala najvie stope raka jetre. Ovo mi je, isprva, izgledalo udno, ali
vremenom su moje sopstvene informacije sve vie potvrivale njihova opaanja. U to vreme,
pojavio se istraivaki rad iz Indije u jednom manjem medicinskom asopisu.13 To je bio
eksperiment u vezi raka jetre i unosa proteina kod dve grupe laboratorijskih pacova. Jednoj
grupi je davan AF a zatim su hranjeni ishranom koja je sadrala 20% proteina. Drugoj grupi je
dat isti nivo AF-a a zatim su hranjeni ishranom koja je sadrala samo 5% proteina. Svi pacovi
hranjeni sa 20% proteina su dobili rak jetre ili njegove prekursore lezije, ali nijedna ivotinja

hranjena sa 5% proteina nije dobila rak jetre ili njegove prekusore lezije. To nije bila
neznaajna razlika; tu se radilo o 100% nasuprot 0%. Ovo je bilo veoma dosledno sa mojim
opaanjima kod filipinske dece. Oni koji su bili najpodloniji raku jetre su bili oni ije su
ishrane sadrale najvie proteina. Izgledalo je da niko ne prihvata izvetaj iz Indije. Pri letu iz
Denvera nakon povratka sa prezentacije na konferenciji, putovao sam sa bivim ali daleko
starijim kolegom sa MIT-a, profesorom Polom Njubernom (Paul Newberne). U to vreme,
Njubern je bio jedan od retkih koji su pridavali znaaj ulozi ishrane u razvoju raka. Rekao
sam mu o mojim utiscima sa Filipina i o radu iz Indije. Ukratko je odbacio rad govorei,
''mora da su preokrenuli brojeve ivotinjskih kaveza. Ishrana bogata proteinima ni na koji
nain ne moe da povea razvoj raka''. Shvatio sam da sam naiao na provokativnu ideju koja
je izazivala nevericu, ak i bes kod kolega. Da li treba da ozbiljno shvatim opaanje da su
proteini izazivali razvoj raka i da budem izloen riziku da me smatraju za neozbiljnog. Ili
treba da odustanem od ovoga? Na odreeni nain je izgledalo da je ovaj trenutak u mojoj
karijeri bio zasenen dogaajima iz mog linog ivota. Kada sam imao pet godina, moja ujna
koja je ivela sa nama je umirala od raka. Nekoliko puta moj ujak je vodio mog brata Deka i
mene da posetimo njegovu enu u bolnici. Iako sam bio previe mlad da bih razumeo sve to
se deava, seam se da sam bio pogoen velikom ''R'' rei: rak. Razmiljao bih, ''kada
porastem, elim da pronaem lek za rak''. Mnogo godina kasnije, samo nekoliko godina nakon
to sam se oenio, otprilike u vreme kada sam poeo sa radom na Filipinima, majka moje
ene je umirala od raka debelog creva u svojoj 51. godini ivota. U to vreme, postajao sam
svestan mogue veze izmeu raka i ishrane u naem poetnom istraivanju. Njen sluaj je bio
naroito teak usled injenice da nije imala zdravstveno osiguranje. Moja ena Karen je bila
njena jedina erka i one su bile veoma bliske. Ova teka iskustva su olakala moj odabir
karijere: ii u gde god da me istraivanje odvede kako bih bolje razumeo ovu zastraujuu
bolest. Gledajui unazad, ovo je predstavljalo poetak koncentrisanja moje karijere na ishranu
i rak. Trenutak odluke da istraujem proteine i rak je predstavljao taku preokreta. Ako sam
eleo da ostanem na ovom putu, postojalo je samo jedno reenje: otpoeti sa fundamentalnim
laboratorijskim istraivanjem kako bi se utvrdilo ne samo da li, ve i kako, korienje vee
koliine proteina izaziva vie sluajeva raka. To je upravo ono to sam uinio. To me je
odvelo dalje nego to sam ikada mogao da zamislim. Izuzetni nalazi koje smo moji saradnici,
studenti i ja ustanovili bi mogli da vas navedu da dva puta razmislite o svojoj trenutnoj
ishrani. Ali i vie od toga, nalazi vode do optijih pitanja, pitanja koja e na kraju dovesti do
pukotina u samim osnovama razmiljanja o ishrani i zdravlju. Priroda nauke ta je potrebno
da znate kako biste pratili istraivanje Dokaz u nauci je obmanljiv. ak i vie nego u
osnovnim naukama biologije, hemije i fizike, ustanovljavanje apsolutnog dokaza u medicini i
zdravlju je skoro nemogue. Prvenstveni cilj istraivanja je utvrditi samo ta je verovatno
istinito. To je zbog toga to je istraivanje zdravlja po prirodi statistiko. Kada bacite loptu u
vazduh, da li e pasti? Da, svaki put. To je fizika. Ako puite etiri pakle cigareta na dan, da li
ete dobiti rak plua? Odgovor je moda. Znamo da su vae anse za dobijanje raka plua
daleko vee nego ako ne puite, i moemo da vam kaemo kolike su anse (statistiki), ali ne
moemo sa sigurnou da znamo da li ete vi kao pojedinac dobiti rak plua. Pri
nutricionistikim istraivanjima, otkrivanje odnosa izmeu ishrane i zdravlja nije toliko
pravolinijsko. Ljudi ive, razliitim nainima, imaju razliitu genetiku osnovu i jedu razliitu
vrstu hrane. Eksperimentalna ogranienja kao to su ogranienja trokova, vremenska
ogranienja i greke pri merenju predstavljaju znaajne prepreke. Moda je najvanije da
hrana, nain ivota i zdravlje meusobno reaguju preko tako sloenih, vieslojnih sistema da
je uspostavljanje dokaza za bilo koji pojedinaan faktor i bilo koju pojedinanu bolest skoro
nemogue, ak i kada biste imali savren skup ispitanika, neogranieno vreme i neograniena
novana sredstva. Zbog ovih potekoa, vrimo istraivanja koristei vie razliitih strategija.
U nekim sluajevima, procenjujemo da li pretpostavljeni uzrok izaziva pretpostavljeni efekat

opaajui i merei razlike koje ve postoje izmeu razliitih grupa ljudi. Mogli bismo da
opazimo i usporedimo drutva koja koriste razliite koliine masti, a zatim da opazimo da li
ove razlike odgovaraju slinim razlikama u stopama raka dojke ili osteoporoze ili neke druge
bolesti. Mogli bismo da opazimo i usporedimo navike pri ishrani ljudi koji ve imaju
oboljenje sa uporednom grupom ljudi koji nemaju tu bolest. Mogli bismo da opazimo i
usporedimo stope bolesti iz 1950. godine i stope bolesti iz 1990. godine, a zatim da opazimo
da li bilo kakve promene u stopama bolesti odgovaraju promenama ishrane. Pored opaanja
onoga to ve postoji, mogli bismo da izvrimo eksperiment i namerno utiemo na hipotetiki
tretman kako bismo videli ta e se desiti. Meamo se, na primer, kada testiramo bezbednost i
efikasnost lekova. Jednoj grupi ljudi se daje lek a drugoj grupi placebo (neaktivna supstanca
slinog izgleda). Meutim, uticanje na ishranu je daleko tee, naroito ako ljudi nisu
ogranieni na kliniku sredinu, jer se onda moramo oslanjati na sve da se verno pridravaju
odreenih dijeta. Vrei istraivanja posmatranjem i meanjem, poinjemo da skupljamo
nalaze i procenjujemo dokaze za ili protiv odreene hipoteze. Kada teret dokaza favorizuje
ideju u tolikoj meri da se vie ne moe uverljivo negirati, istiemo ideju kao verovatnu istinu.
Na ovaj nain ja iznosim argument za ishranu u korist celovite biljne ishrane. Nastavljajui sa
itanjem shvatiete da e oni koji trae apsolutan dokaz za optimalnu ishranu u jednom ili dva
istraivanja biti razoarani i zbunjeni. Meutim, ubeen sam da e oni koji tragaju za istinom
u vezi ishrane i zdravlja razmatrajui teinu dokaza iz niza dostupnih istraivanja biti
zapanjeni i oduevljeni. Postoji nekoliko ideja koje treba imati na umu pri utvrivanju teine
dokaza, ukljuujui naredne ideje.
Korelacija nasuprot uzronosti U mnogim istraivanjima, pronaiete da se rei korelacija i
asocijacija koriste za opisivanje odnosa izmeu dva faktora, moda ak ukazujui na odnos
tipa uzrokai- efekta. Ova ideja je istaknuta u Kineskom istraivanju. Promatrali smo da li
postoje obrasci veza izmeu razliitih ishrana, naina ivota i karakteristika bolesti u okviru
istraivanja 65 okruga, 130 sela i 6.500 odraslih osoba i njihovih porodica. Ako je unos
proteina, na primer, vii meu populacijama koje imaju viu stopu raka jetre, moemo da
kaemo da izmeu pojave raka jetre i proteina postoji pozitivna korelacija; kako jedno raste,
raste i drugo. Ako je unos proteina vii meu populacijama koje imaju malu stopu raka jetre,
moemo da kaemo da izmeu raka jetre i proteina postoji inverzna korelacija. Drugim
reima, dva faktora se kreu u suprotnom smeru; kada jedan raste, drugi opada. U naem
hipotetikom primeru, ako je protein u korelaciji sa brojem sluajeva raka jetre, to ne
dokazuje da proteini prouzrokuju ili spreavaju rak jetre. Klasian primer ove potekoe je da
zemlje sa veim brojem telefonskih stubova esto imaju vei broj sluajeva sranih oboljenja,
kao i mnogih drugih bolesti. Prema tome, izmeu telefonskih stubova i sranih bolesti postoji
pozitivna korelacija. Ali ovo ne dokazuje da telefonski stubovi izazivaju srana oboljenja.
Ustvari, korelacija se ne moe izjednaiti za uzronou. To ne znai da su korelacije
beskorisne. Kada se pravilno protumae, korelacije se mogu efektivno koristiti za prouavanje
odnosa ishrane i zdravlja. Kinesko istraivanje, na primer, sadri vie od 8.000 statistiki
znaajnih korelacija, a ovo je ogromna vrednost. Kada je tako puno korelacija kao to su ove
dostupno, istraivai mogu da zaponu sa utvrivanjem obrazaca izmeu ishrane, naina
ivota i bolesti. Ovi obrasci, zauzvrat, nam ukazuju kako ishrana i zdravstveni procesi, koji su
neobino sloeni, zaista deluju. Meutim, ako neko eli dokaz da pojedinaan faktor
prouzrokuje pojedinaan ishod, korelacija nije dovoljno dobra. Statistika znaajnost Mogli
biste da pomislite da je, odluivanje da li izmeu dva faktora postoji korelacija ili ne,
oigledno ili postoji ili ne. Meutim, to nije sluaj. Kada razmatrate veliku koliinu
podataka, morate da izvrite statistiku analizu kako biste utvrdili da li izmeu dva faktora
postoji korelacija. Odgovor nije da ili ne. Radi se o verovatnoi, koju nazivamo statistika
znaajnost. Statistika znaajnost predstavlja meru da li je opaeni eksperimentalni efekat
zaista pouzdan ili se javlja samo usled sluaja. Ako bacite novi tri puta i on svaki put padne

na glavu, verovatno je u pitanju sluajnost. Ako bacite novi sto puta i svaki put padne na
glavu, moete biti prilino sigurni da novi ima glave na obe strane. To je koncept u
pozadini statistike znaajnosti to je ansa da je korelacija (ili drugi nalaz) realna, da ne
predstavlja nasumini sluaj. Za nalaz se kae da je statistiki znaajan ako postoji manje od
5% verovatnoe da se javlja usled sluaja. To znai, na primer, da postoji 95% ansi da emo
dobiti isti rezultat ako se istraivanje ponovi. Ovaj odseak od 95% je proizvoljan, ali
svejedno predstavlja standard. Jo jedna proizvoljna taka odseka je 99%. U ovom sluaju,
kada rezultat zadovolji ovaj test, kae se da je izuzetno statistiki znaajan. U raspravi o
istraivanju ishrane i bolesti u ovoj knjizi, statistika znaajnost se pojavljuje s vremena na
vreme, i moe se koristiti kao pomo u procenjivanju pouzdanosti, ili ''merenju'' dokaza.
Mehanizam delovanja esto se korelacije smatraju za pouzdanije ako drugo istraivanje
pokae da su dva faktora izmeu kojih postoji korelacija bioloki povezana. Na primer,
izmeu telefonskih stubova i sranih bolesti postoji pozitivna korelacija, ali ne postoje
istraivanja koja bi pokazala kako su telefonski stubovi bioloki povezani sa sranim
bolestima. Meutim, postoje istraivanja koja pokazuju procese kojima bi unos proteina i rak
jetre mogli da budu bioloki i uzrono povezani (kao to ete videti u treem poglavlju). Znati
proces po kome neto radi u telu znai znati njegov ''mehanizam delovanja''. A poznajui
njegov mehanizam delovanja ojaava dokaze. Ovo se na drugi nain moe rei da su dva
faktora izmeu kojih postoji korelacija povezana na ''bioloki verovatan'' nain. Ako je odnos
bioloki verovatan, smatra se daleko pouzdanijim.
Meta analiza
Konano, treba da razumemo koncept meta analize. Meta analiza tabelarno prikazuje
kombinovane podatke iz vie istraivanja i analizira ih u obliku jednog skupa podataka.
Gomilanjem i analizom velikog skupa kombinovanih podataka, rezultat moe da bude
znaajno verovatniji. Nalazi meta analize su prema tome znaajniji od analiza pojedinanih
istraivanja, iako, kao i u svemu ostalom, mogu da postoje izuzeci. Nakon dobijanja rezultata
iz niza istraivanja, moemo da ponemo sa korienjem ovih metoda i koncepata kako bismo
procenili teinu dokaza. Uz ovaj napor, moemo da ponemo da shvatamo ta je
najverovatnije tano, i moemo da se ponaamo shodno tome. Alternativne hipoteze vie ne
izgledaju verovatno, i moemo da budemo veoma uvereni u rezultat. Apsolutni dokaz, u
tehnikom smislu, je neostvariv i neznaajan. Ali zdravorazumski dokaz (99% sigurnosti) je
ostvariv i kritian. Na primer, uz pomo ovog procesa tumaenja istraivanja mi smo
oblikovali naa uverenje u vezi puenja i zdravlja. Nikada nije ''100%'' dokazano da puenje
prouzrokuje rak plua, ali su anse da je puenje nevezano sa rakom plua toliko astronomski
male da se pitanje odavno smatra reenim.
3
Iskljuivanje raka
Amerikanci se boje raka vie od bile koje druge bolesti. Polagano i bolno umiranje od raka
mesecima, ak i godinama, pre smrti predstavlja uasavajui prizor. Moda se zbog toga ljudi
najvie boje raka od svih velikih bolesti. Kada su mediji saoptili o novopronalom
hemijskom kancerogenu, javnost je to primetila i brzo reagovala. Neke kancerogene materije
izazivaju kod ljudi paniku. To je bio sluaj pre nekoliko godina sa alarom, hemikalijom koja
je rutinski prskana po jabukama kao regulator rasta. Ubrzo nakon izvetaja Saveta za prirodne
resurse pod naslovom ''Nepodnoljiv rizik: pesticidi u hrani nae dece'',1 televizijski program
60 minuta je pustio segment o alaru. U februaru 1989. godine predstavnik Saveta za prirodne
resurse je rekao na emisiji 60 minuta CBS-a da je ova industrijska hemikalija predstavljala
''najmoniji kancerogen u industriji hrane''.2,3 Reakcija javnosti je bila brza. Jedna ena je
pozvala dravnu policiju da stigne kolski autobus kako bi konfiskovali jabuku njenog

deteta.4 kolski sistemi irom zemlje, u Njujorku, Los Anelesu, Atlanti i ikagu, izmeu
ostalih, su prestali sa sluenjem jabuka i proizvoda od jabuka. Po Donu Rajsu (John Rice),
bivem predsedniku Amerikog udruenja industrije jabuka, industrija jabuka je doivela
ekonomski pad, gubei vie od 250 miliona dolara.5 Konano je, kao odgovor na povik
javnosti, proizvodnja i upotreba alara prekinuta juna 1989. godine.3 Pria o alaru nije
neuobiajena. Tokom prolih nekoliko decenija, u tampi je nekoliko hemikalija navedeno
kao sredstva koja izazivaju rak. Moda ste uli o nekima:
Aminotriazol (herbicid korien na usevima brusnice, prouzrokujui ''strah od brusnica'' iz
1959. godine).
DDT (opte poznat nakon knjige Rejel Karson Tiho prolee).
Nitriti (konzervanski za meso i poboljivai boje i ukusa korieni u virlama i slanini).
Crvena boja broj 2.
Vetaki zaslaivai (ukljuujui ciklamate i saharin).
Dioksin (kontaminant industrijskog procesa i agensa Oran, defolijant korien tokom
vijetnamskog rata).
Aflatoksin (gljivini toksin pronaen u buavom kikirikiju i kukuruzu).
Veoma dobro poznajem ove tetne hemikalije. Bio sam lan Ekspertskog panela o saharinu i
bezbednosti hrane Nacionalne akademije nauka (1978-79), koji je bio zaduen za
procenjivanje mogue opasnosti od saharina u vreme kada je javnost bila uzbuena nakon to
je FDA predloila zabranu vetakih zaslaivaa. Bio sam jedan od prvih naunika koji su
izolovali dioksin; imam znanje iz prve ruke iz laboratorije MIT-a koji su izvrili kljuna
istraivanja o nitritima, i proveo sam mnogo godina istraivajui i objavljujui radove o
aflatoksinu, jednoj od najkancerogenijih hemikalija ikada otkrivenih bar za pacove. Iako se
sve ove hemikalije znaajno razlikuju po svojim osobinama, sve imaju slinu priu u pogledu
raka. U svim sluajevima, istraivanja su pokazala da ove hemikalije mogu da poveaju stopu
raka kod eksperimentalnih ivotinja. Primer nitrita slui kao odlian primer. Projektil iz virli
Ako se moe rei da ste ''srednjih godina'' ili stariji, kada kaem, ''nitriti, virle i rak'' mogli
biste da se zavalite u stolicu, klimnete glavom i kaete, ''o da, seam se neega o tome''. Za
one mlae pa, sluajte, jer istorija ima neobinu osobinu da se ponavlja. Vreme: rane 1970e. Scena: Vijetnamski rat je poeo da se zavrava, Riard Nikson e biti zauvek povezan sa
Votergejtom, energetska kriza e proizvesti redove na benzinskim stanicama a nitrit je
postajao re na naslovnim stranama. Natrijum nitrit: mesni konzervans korien od 1920-ih.6
Ubija bakterije i dodaje veselu ruiastu boju i poeljan ukus virlama, slanini i
konzerviranom mesu. Godine 1970, asopis Nature je izvestio da bi nitriti koje unosimo mogli
da reaguju u naim telima i formiraju nitrozamine.7 Nitrozamini: zastraujua familija
hemikalija. Ameriki nacionalni toksikoloki program je naveo da se za ne manje od 17
nitrozamina ''razumno oekuje da predstavljaju kancerogene za ljude''.8 Stanimo za trenutak.
Zato se za ove zastraujue nitrozamine ''oekuje da predstavljaju kancerogene za ljude''?
Kratak odgovor: eksperimenti na ivotinjama su pokazali da kada se izloenost hemikalijama
povea, pojava raka takoe raste. Meutim, to nije dovoljno. Potreban nam je potpuniji
odgovor. Razmotrimo jedan nitrozamin, NSAR (Nnitrozosarkozin). U jednom istraivanju,
dvadeset pacova je podeljeno u dve grupe, pri emu je svaka izloena razliitom nivou
NSAR-a. Pacovi sa velikom dozom su dobili dva puta veu koliinu od pacova koji su primili
nisku dozu. Kod pacova koji su dobili nii nivo NSAR-a, neto vie od 35% njih je umrlo od
raka grla. Od pacova koji su dobili vie nivoe, 100% je umrlo od raka tokom druge godine
eksperimenta.9-11 Koliko NSAR-a su pacovi dobili? Obe grupe pacova su dobile neverovatne
koliine. Dopustite mi da prevedem ''malu'' dozu navodei vam kratki scenario. Zamislimo da
ste ili do svog prijatelja za svaki obrok. Ovom prijatelju ste dosadili i on eli da vam da rak
grla izlaui vas NSAR-u. Zbog toga vam daje koliinu koja odgovara ''niem'' nivou datom

pacovima. Vi dolazite do njegove kue, a va prijatelj vam prua sendvi od salame koji
sadri pola kilograma salame u sebi? Vi ga jedete. On vam nudi jo jedan, jo jedan i jo
jedan... Morali biste da pojedete 270.000 sendvia od salame pre nego to vas prijatelj pusti
da idete.9,12 Bolje vam je da volite salamu, jer e va prijatelj morati da vas hrani na ovaj
nain svakog dana tokom trideset godina! Ako tako uini, biete izloeni NSAR-u (u odnosu
na telesnu teinu) kao i pacovi iz grupe izloene ''nioj'' dozi. Poto su vie stope raka uoene
i kod mieva kao i kod pacova, korienjem razliitih metoda izlaganja, za NSAR se
''razumno oekuje'' da predstavlja kancerogenu materiju za ljude. Iako nijedno istraivanje na
ljudima nije korieno za iznoenje ove procene, verovatno je da hemikalija kao to je ova,
koja dosledno izaziva rak i kod mieva i kod pacova, moe da prouzrokuje rak kod ljudi na
nekom nivou. Meutim, nemogue je znati koji bi nivo izlaganja to mogao da bude, naroito
jer su doze za ivotinje toliko astronomske. Svejedno, sami eksperimenti na ivotinjama se
smatraju dovoljnim za iznoenje zakljuka da se moe ''razumno oekivati'' da NSAR
predstavlja kancerogen za ljude.9 Dakle, 1970. godine, kada je lanak u prestinom asopisu
Nature zakljuio da nitriti pomau formiranju nitrozamina u telu, ukazujui time da pomau
izazivanju raka, ljudi su postali zabrinuti. Evo zvaninog stava: ''Smanjenje izlaganja nitritima
i odreenim drugim aminima kod ljudi, naroito iz hrane, moe da proizvede smanjenje
pojave raka kod ljudi.7 Nitriti su odjednom postali potencijalne ubice. Poto se mi ljudi
izlaemo nitritima unoenjem obraenog mesa kao na primer u vidu virli i slanine, neki
proizvodi su doli pod udar. Virle su predstavljale laku metu. Pored toga to su sadrale
aditive kao to su nitriti, virle se mogu praviti od samlevenih usana, njuki, jetre, jezika, grla
i drugih oblika mesa.13 Tako da kada se pitanje nitrita/nitrozamina uzburkalo, virle nisu
izgledale tako privlano. Ralf Nejder (Ralph Nader) je nazvao virle ''jednim od
najsmrtonosnijih amerikih projektila''.14 Neke grupe za zastupanje potroaa su traile
zabranu nitritskih aditiva, a dravni zvaninici su poeli ozbiljno da razmatraju potencijalne
zdravstvene probleme koje bi nitriti mogli da prouzrokuju. Pitanje se ponovo iznelo 1978.
godine, kada je istraivanje sa Masausetskog tehnolokog instituta (MIT) utvrdilo da su
nitriti poveavali limfni rak kod pacova. Istraivanje je, kako je izneto u izdanju asopisa
Science iz 1979. godine,15 utvrdilo da su, u proseku, pacovi hranjeni nitritima dobijali limfni
rak u 10,2% sluaja, dok su ivotinje koje nisu hranjene nitritima dobijale rak samo u 5,4%
sluajeva. Ovaj nalaz je bio dovoljan da stvori nemir u javnosti. Otre rasprave su voene u
vladi, industriji i istraivakim zajednicama. Kada se praina slegla, ekspertski paneli su izneli
preporuke, industrija je smanjila upotrebu nitrita i pitanje je sklonjeno sa scene. Da samemo
priu: marginalni nauni rezultati mogu da stvore veoma velike talase u javnosti kada se radi
o hemikalijama koje izazivaju rak. Porast pojave raka sa 5% do 10% kod pacova koji su
hranjeni velikim koliinama nitrita je izazvao eksplozivan spor. Nesumnjivo je da su milioni
dolara troeni nakon MIT istraivanja kako bi se ovi nalazi prouavali i razmatrali. I za
NSAR, nitrozamin koji je mogue formiran od nitrita, se ''razumno smatralo da predstavlja
kancerogenu hemikaliju za oveka'' nakon nekoliko eksperimenata na ivotinjama kada su
izuzetno visoki nivoi hemikalije davani ivotinjama u toku skoro polovine njihovih ivota.
Nazad na proteine Ne radi se o tome da su nitriti bezbedni. Sama mogunost, bez obzira
koliko malo verovatna bila, da te hemikalije mogu da izazove rak, je ta koja uzbuuje javnost.
Ali ta kada bi istraivanja donela znatno impresivnije naune rezultate koji bi bili daleko
znaajniji? ta ako bi postojala hemikalija koja bi eksperimentalno ukljuivala rak kod 100%
testiranih ivotinja a njeno relativno odsustvo ograniavalo rak na 0% ivotinja? tavie, ta
ako je ova hemikalija bila sposobna da deluje na isti nain pri obinim nivoima unosa a ne pri
izuzetno visokim nivoima korienim u NSAR eksperimentima? Pronalaenje takve
hemikalije bi predstavljalo sveti gral istraivanja raka. Posledice po ljudsko zdravlje bi bile
ogromne. Moglo bi se pretpostaviti da bi ova hemikalija predstavljala znaajno veu pretnju
od nitrita i alara, i jo znaajniju od aflatoksina, izuzetno jakog kancerogena. Ovo je upravo

ono to sam video u indijskom istraivakom radu16 kada sam bio na Filipinima. Ta
hemikalija je bila protein, davana pacovima pri nivoima koji su bili u okviru normalnog
unosa. Proteini! Ovi rezultati su bili vie nego zapanjujui. U indijskom istraivanju, kada su
svi pacovi bili predispozicirani da dobiju rak jetre nakon to im je dat aflatoksin, samo su
ivotinje hranjene sa 20% proteina dobile rak dok se kod ivotinja hranjenih sa 5% nije
pojavio nijedan sluaj. Naunici, ukljuujui i mene, su skloni da budu skeptini, naroito
kada su suoeni sa kontroverznim rezultatima. Ustvari, naa odgovornost kao istraivaa je da
dovodimo u pitanje i istraujemo takve provokativne nalaze. Mogli bismo da oekujemo da je
ovaj nalaz bio jedinstven za pacove izloene aflatoksinu i da se ne bi javio kod drugih vrsta,
ukljuujui ljude. Moda su postojale neke druge nepoznate materije koje su uticale na
podatke. Moda je moj prijatelj, istaknuti profesor sa MIT-a bio u pravu; moda su identiteti
ivotinja u indijskom istraivanju pomeani. Pitanje je molilo za odgovor. Kako bismo dalje
prouili ovo pitanje, traio sam i primio dva finansiranja za istraivanja od Nacionalnih
instituta zdravlja (NIH) kao to sam ranije spomenuo. Jedno je bilo za istraivanje na ljudima,
a drugo za eksperimentalno istraivanje na ivotinjama. Nisam ''vikao vuk'' ni u jednoj prijavi
predlaui da bi proteini mogli da podstiu rak. Imao sam sve da izgubim a nita da dobijem
ponaajui se kao jeretik. Pored toga, nisam bio ubeen da bi proteini zaista mogli da budu
tetni. U eksperimentalnom istraivanju na ivotinjama, predloio sam da se istrauju ''efekti
razliitih faktora [moj kurziv] na metabolizam aflatoksina''. Istraivanje na ljudima,
fokusirano pre svega na efekte aflatoksina na rak jetre na Filipinima, je ukratko razmotreno u
poslednjem poglavlju i zavreno je nakon tri godine. Kasnije je obnovljeno u daleko
prefinjenijem istraivanju u Kini (etvrto poglavlje). Istraivanje ovog efekta proteina na
razvoj tumora se takoe moralo izvriti veoma paljivo. Bilo ta manje ne bi ubedilo nikoga,
naroito moje kolege koje bi razmatrali moje dalje zahteve za ponovno finansiranje! Morali
smo da uspemo. NIH finansiranje ovog istraivanja se nastavilo tokom narednih devetnaest
godina i dovelo do dodatnog finansiranja od drugih istraivakih agencija (Ameriko drutvo
za rak, Ameriki institut za istraivanje raka i Amerika fondacija za istraivanje raka). Samo
je na osnovu ovih eksperimentalnih istraivanja na ivotinjama, ovaj projekat proizveo vie
od 100 naunih radova objavljenih u nekim od najveih asopisa, mnoge javne prezentacije i
nekoliko poziva za uestvovanje na strunim panelima.
Prava ivotinja
Ostatak ovog poglavlja se bavi eksperimentalnim istraivanjima na ivotinjama, koja su
ukljuivala glodare (pacove i mieve). Dobro znam da se mnogi protive korienju
eksperimentalnih ivotinja za istraivanja. Potujem ovu brigu. Meutim, sa potovanjem
predlaem da razmotrite sledee: veoma je verovatno da ja danas ne bih zastupao biljnu
ishranu da nije bilo ovih eksperimenata na ivotinjama. Nalazi i principi izvedeni zahvaljujui
ovim istraivanjima na ivotinjama su u velikoj meri doprineli mojem tumaenju mog
narednog rada, ukljuujui Kinesko istraivanje, kao to ete videti. Jedno oigledno pitanje u
vezi ove teme je da li je postojao alternativni put kojim bismo mogli da dobijemo iste
informacije bez korienja eksperimentalnih ivotinja. Do danas, nisam pronaao ni jedan,
ak i nakon to sam traio savet od mojih kolega zastupnika ''prava ivotinja''. Ova
eksperimentalna istraivanja na ivotinjama su dovela do nekih veoma znaajnih principa o
uzroku raka koji se nisu mogli dobiti pri istraivanjima na ljudima. Ovi principi sada imaju
ogroman potencijal da budu korisni za sva stvorenja, nau sredinu i nas same. Tri stupnja raka
Rak prolazi kroz tri stupnja: inicijacija, promocija i progresija. Da upotrebimo grubo
poreenje proces raka je slian saenju travnaka. Inicijacija je kada postavite seme u zemlju,
promocija je kada trava pone da raste, a progresija je kada rast trave potpuno izmakne
kontroli, prostirui se i na plonik, bunje i put. Koji je to proces koji uspeno ''sadi'' seme

trave u zemljite, to jest, inicira elije sklone raku? Hemikalije koje to ine se nazivaju
kancerogene. Ove hemikalije esto predstavljaju sporedne proizvode industrijskih procesa,
iako se male koliine mogu formirati i u prirodi, kao to je sluaj sa aflatoksinom. Ove
kancerogene materije genetiki transformiu, ili mutiraju, normalne elije u elije sklone raku.
Mutacija ukljuuje trajnu izmenu gena elije, uz oteenje njene DNK.
Grafikon 3,1: Inicijacija tumora aflatoksinom unutar elije jetre AF, (1) aflatoksin (AF) ulazi
u eliju., (2) AF se metabolie enzimom., elija jetre, (3) opasni proizvod (AF*) se formira.,
(4) napada DNK elije, AF*, DNK, kancerogene elije, (5) veina oteene DNK se
popravlja, ali ponekad..., (6) elija se umnoava pre nego to se oteena DNK popravi i
javljaju se trajno oteene, kancerozne elije
Inicijacija raka
Nakon to uu u nae elije (korak 1), veina kancerogenih materija ne inicira, sama po sebi,
proces raka. One se prvo moraju preobratiti u proizvode koji su reaktivniji (koraci 2 & 3), uz
pomo kritiki znaajnih enzima. Ovi kancerogeni proizvodi se zatim vrsto veu za DNK
elije kako bi formirali komplekse kancerogen- DNK, ili adukte (korak 4). Ako se ne poprave
ili uklone, kompleksi kancerogen-DNK imaju potencijal da stvore haos u genetikom radu
elije. Meutim, priroda je pametna. Ovi kompleksi se mogu popraviti, i veina kompleksa se
veoma brzo popravi (korak 5). Meutim, ako ostanu na mestu dok se elije dele kako bi
formirale nove ''erke'' elije, genetiko oteenje se javlja i ova nova genetika mana (ili
mutacija) se prenosi na sve nove elije koje su nakon toga formirane (korak 6).17 Celokupni
stupanj inicijacije (grafikon 3,1) se moe odigrati za veoma kratko vreme, ak i u roku od
nekoliko minuta. To je vreme potrebno da se hemijski kancerogen unese, apsorbuje u krv,
prenese do elija, promeni u svoj aktivni proizvod, vee za DNK i prenese na erke elije.
Kada se nove erke elije formiraju, proces je potpun. Ove erke elije i celokupno njihovo
potomstvo e zauvek biti genetiki oteene, stvarajui potencijal za rak. Osim u retkim
sluajevima, zavretak stupnja inicijacije se smatra ireverzibilan (ne moe se preokrenuti).
U ovom trenutku u naem poreenju sa travnikom, seme trave je posaeno u zemlju i
spremno je da klija. Inicijacija je zavrena. Drugi stupanj rasta se naziva promocija. Kao i
seme spremno da nikne vlati trave i pretvori se u zeleni travnjak, nae novoformirane elije
sklone raku su spremne da rastu i umnoavaju se dok ne postanu uoljiv rak. Ovaj stupanj se
javlja nakon daleko dueg vremenskog perioda u odnosu na inicijaciju, kod ljudi esto tokom
vie godina. To je sluaj kada se novoinicirana gomila umnoava i raste do sve veih i veih
masa pri emu se formira kliniki vidljiv tumor. Meutim, kao i seme u zemlji, inicijalne
elije raka nee rasti i umnoavati se ako se ne ostvare odgovarajui uslovi. Semenu u
zemljitu, na primer, je potrebna zdrava koliina vode, suneva svetlost i druge hranljive
materije pre nego to moe da postane pravi travnjak. Ako se bilo koji od ovih faktora uskrati
ili nedostaje, seme nee rasti. Ako bilo koji od faktora nedostaje nakon to rast otpone, novo
seme e postati primireno, ekajui novu koliinu nedostajuih faktora. Ovo je jedna od
najistaknutijih odlika promocije. Promocija se moe preokrenuti, u zavisnosti od toga da li su
ranom rastu raka obezbeeni odgovarajui uslovi u kojima moe rasti. Ovde postaju izuzetni
znaajni odreeni faktori ishrane. Faktori ishrane, zvani promoteri, ishranjuju rast raka. Drugi
faktori ishrane, zvani anti-promoteri, usporavaju rast raka. Rast raka buja kada ima vie
promotera u odnosu na antipromotere; kada anti-promoteri preovladavaju rast raka se
usporava ili zaustavlja. To predstavlja proces povucipotegni. Duboki znaaj ove mogunosti
preokretanja se ne moe prenaglasiti. Trei stupanj, progresija, otpoinje kada gomila
uznapredovalih elija raka napreduju u svom rastu dok ne izvre svoju krajnju tetu. To je kao
potpuno oformljeni travnjak koji se iri na sve oko sebe: batu, put do kue i plonik. Slino
tome tumor koji se razvija moe da odluta od svog poetnog mesta u telu i da napadne

susedna ili udaljena tkiva. Kada rak stekne ove smrtonosne odlike, smatra se malignim
(zloudnim). Kada se odvoji od svog prvobitnog mesta i pone da luta, predstavlja metastaze.
Ovaj poslednji stupanj raka dovodi do smrti. Na poetku naeg istraivanja, stupnjevi
formiranja raka su bili poznati samo u nejasnim crtama. Meutim, znali smo dovoljno o ovim
stupnjevima raka da moemo da inteligentnije osmislimo nae istraivanje. Nije nam
nedostajalo pitanja. Da li smo mogli da potvrdimo nalaze iz Indije da ishrana sa malo proteina
spreava formiranje raka? to je jo znaajnije, zato proteini utiu na proces raka? Koji su
mehanizmi; to jest, kako proteini deluju? Uz obilje pitanja na koja je trebalo odgovoriti,
otpoeli smo naa eksperimentalna istraivanja paljivo i detaljno kako bismo dobili rezultate
koji bi izdrali i najstroije ispitivanje. Proteini i inicijacija Kako unos proteina utie na
inicijaciju raka? Na prvi test je bio da razmotrimo da li je unos proteina uticao na enzim koji
je prvenstveno odgovoran za metabolizam aflatoksina, viefunkcionalnu oksidazu (MFO).
Ovaj enzim je veoma sloen jer metabolie i lekove i druge hemikalije, prijatelje ili
neprijatelje tela. Paradoksalno je da ovaj enzim i razgrauje i aktivira aflatoksin. To
predstavlja izuzetan preobraaj supstance. Enzimska ''fabrika'' AF, (1) aflatoksin (AF) ulazi u
eliju., (2) enzim metabolie AF., enzim Na pojednostavljen nain, na sistem MFO enzima se
moe gledati kao na fabriku unutar industrijskog kompleksa elije. Razliite hemijske
''sirovine'' se unose u fabriku, gde se vre sve sloene reakcije. Sirovine se mogu razgraivati
ili sastavljati. Nakon procesa preobraaja, hemijske ''sirovine'' su spremne za prenos van
fabrike kao u veini sluajeva normalni, bezbedni proizvodi. Meutim, mogu se javiti i
sporedni proizvodi ovih sloenih procesa koji su izuzetno opasni. Pomislite na dimnjak prave
fabrike. Ako bi vam neko rekao da gurnete lice u dimnjak i duboko diete nekoliko sati, vi
biste odbili. Unutar elije, opasni nusproizvodi su, ako se ne dre pod kontrolom, veoma
reaktivni metaboliki proizvodi aflatoksina koji napadaju elijsku DNK i oteuju njegov
genetiki plan.
Kada smo zapoeli sa naim istraivanjem, pretpostavili smo da proteini koje unosimo utiu
na rast tumora menjajui naine na koje se aflatoksin razgrauje enzimima prisutnim u jetri.
Prvobitno smo utvrdili da li bi koliina proteina koju jedemo mogla da promeni ovu enzimsku
aktivnost. Nakon niza eksperimenata (grafikon 3,218), odgovor je bio jasan. Enzimska
aktivnost je lako mogla da bude izmenjena jednostavnom promenom nivoa unosa proteina.1821 Grafikon 3,2: Efekat proteina iz ishrane na enzimsku aktivnost Enzimska aktivnost, 20%
proteina, 5% proteina, 76% smanjenja enzimske aktivnosti na ishrani sa malo proteina
Smanjenje unosa proteina kao ono koje je izvreno pri originalnom istraivanju u Indiji (sa
20% na 5%) ne samo da je u velikoj meri smanjilo enzimsku aktivnost, ve je to uinilo
izuzetno brzo.22 ta to znai? Smanjenje enzimske aktivnosti preko ishrane sa malo proteina
je ukazivalo da je manja koliina aflatoksina preobraavana u opasne proizvode metabolizma
aflatoksina koji su imali potencijal da se vezuju i mutiraju DNK. Odluili smo da ovo
proverimo: da li je ishrana sa malo proteina zaista smanjivala vezivanje aflatoksinskih
proizvoda za DNK, proizvodei manje kompleksa? Studentkinja iz moje laboratorije, Rejel
Preston (Rachel Preston), je izvrila eksperiment (grafikon 3,3) i pokazala da to je manji bio
unos proteina, to je bila manja koliina kompleksa aflatoksin-DNK.23 Sada smo imali
impresivne dokaze da je nizak unos proteina mogao znaajno da smanji enzimsku aktivnost i
sprei opasno kancerogeno vezivanje za DNK. Ovo su bili veoma impresivni nalazi. ak bi
moglo biti dovoljno informacija da se ''objasni'' kako unos manje koliine proteina vodi do
manje sluajeva raka. Meutim, eleli smo da znamo vie i da se dvostruko uverimo u ovaj
efekat, tako da smo nastavili da traimo druga objanjenja. Kako je vreme prolazilo, utvrdili
smo neto zaista izuzetno. Skoro svaki put kada bismo traili nain, ili mehanizam kojim bi
proteini ostvarivali svoje efekte, pronali bismo jedan! Na primer, utvrdili smo da je ishrana
sa malo proteina, ili njen ekvivalent, smanjivao tumore sledeim mehanizmima:
Manje aflatoksina je ulazilo u eliju24-26

 elije su se sporije umnoavale18

Viestruke promene su se javljale unutar enzimskog kompleksa koje su smanjivale njegovu
aktivnost27
Koliina kritinih komponenti odgovarajuih enzima je bila smanjena28,29
Formirao se manji broj kompleksa aflatoksin-DNK
injenica da smo pronali vie od jednog naina (mehanizam) na koji ishrana sa malo
proteina deluje je bila veoma znaajna. U velikoj meri je podupirala rezultate indijskih
istraivaa. Ovo je takoe ukazivalo da bioloki efekti, iako se njihovo delovanje esto
opisuje pojedinanim reakcijama, verovatnije deluju preko velikog broja rezliitih
istovremenih reakcija, najverovatnije delujui na veoma isprepleten i sloen nain. Da li bi to
moglo da znai da je telo imalo veliki broj pomonih sistema u sluaju da se neki od njih
zaobie? Kako su istraivanja otkrila u narednim godinama, istinitost ove teze je postajala sve
oiglednija. Grafikon 3,3: Smanjenje vezivanja kancerogenih materija za komponente jedra
izazvano ishranom sa malo proteina 72% smanjenja DNK vezivanja, 68% smanjenja
vezivanja za hromatin, 66% smanjenja proteinskog vezivanja, 20% proteina, 5% proteina,
DNK, hromatin, protein Na osnovu naeg obimnog istraivanja jedna ideja je izgledala jasna:
manji unos proteina je dramatino smanjivao inicijaciju tumora. Ovaj nalaz, iako dobro
utvren, bi bio izuzetno provokativan za mnoge ljude. Proteini i promocija Da se vratimo na
poreenje sa travnjakom, postavljanje semena trave u zemljite je predstavljalo proces
inicijacije. Utvrdili smo, ubedljivo, preko niza eksperimenata, da je ishrana sa malo proteina
mogla da smanji, u vreme sadnje, broj semenja u naem ''kanceroznom'' travnjaku. Ovo je bio
neverovatan nalaz, ali je bilo potrebno da uinimo jo vie. Pitali smo se: ta se deava tokom
stupnja promocije raka, izuzetno znaajnog stupnja koji se moe preokrenuti? Da li bi se
koristi od unosa malo proteina koje su ostvarene tokom inicijacije ostvarivale i tokom
promocije?
Praktino govorei, bilo je teko prouavati ovaj stupanj raka zbog vremena i novca. To
predstavlja skupo istraivanje koje doputa pacovima da ive dok ne razviju potpuno
razvijene tumore. Svaki takav eksperiment bi trajao vie od dve godine (normalni ivotni vek
pacova) i kotao bi preko 100.000 dolara (danas jo vie). Da bismo odgovorili na mnoga
pitanja koja smo imali, nismo mogli da nastavimo sa prouavanjem razvoja tumora; jo uvek
bih bio u laboratoriji, 35 godina kasnije! Tada smo saznali za jedan uzbudljiv rad koji su drugi
istraivai upravo objavili31 koji je pokazao kako se mogu meriti siune gomilice elija
nakon raku koje se javljaju neposredno nakon zavretka inicijacije. Ove male mikroskopske
gomilice elija su se zvale arita (fokusi, ognjita).
arita su prekurskori gomilica elija koje se razvijaju u tumore. Iako se veina arita ne
pretvara u potpuno razvijene elije tumora, ukazuju na razvoj tumora. Posmatranjem razvoja
arita i merenjem njihovog broja i veliine,32 mogli smo posredno da saznamo kako su se
tumori razvijali i kakav bi efekat proteini mogli da imaju. Prouavanjem efekata proteina na
promociju arita umesto tumora mogli smo da izbegnemo provoenje celog ivota i troenje
nekoliko miliona dolara pri radu u laboratoriji. Ono to smo utvrdili je bilo zaista izuzetno.
Razvoj arita je bio u potpunosti zavisan od koliine unosa proteina, bez obzira od koliine
unosa aflatoksina!
Ovo je dokumentovano na vie zanimljivih naina, pri emu su to prvi put ostvarili moji
postdiplomci Skot Apleton (Scott Appleton)33 i Dord Dunajf (George Dunaif)34 (tipino
poreenje je prikazano na grafikonu 3,4). Nakon inicijacije aflatoksinom, arita su rasla (bila
su promovisana) daleko vie na ishrani koja je sadrala 20% proteina nego na ishrani sa 5%
proteina.33,34 Do ovog trenutka, sve ivotinje su bile izloene istoj koliini aflatoksina. Ali
ta ako je prvobitno izlaganje aflatoksinu variralo? Da li bi proteini i dalje imali efekat?
Istraivali smo ovo pitanje dajui dvema grupama pacova ili visoku dozu aflatoksina ili nisku

dozu aflatoksina, uz standardnu osnovnu ishranu. Poto su ove dve grupe pacova zapoinjale
sa procesom raka uz razliite prvobitne koliine kanceroznog ''semena''. Zatim, smo, tokom
stupnje promocije, hranili grupu kojoj je data visoka doza aflatoksina ishranom sa malo
proteina a grupi kojoj je data niska doza aflatoksina ishranom sa puno proteina. Pitali smo se
da li e ivotinje koje su poele sa puno kanceroznog semenja moi da nadvladaju svoj izgled
primenom ishrane sa malo proteina.
Grafikon 3,4: Proteini iz ishrane i formiranje arita Odgovor arita, nivo proteina u ishrani
Grafikon 3,5: Doza kancerogena nasuprot unosa proteina
Odgovor arita, puno AF, malo proteina, malo AF, puno proteina Rezultati su ponovo bili
upeatljivi (grafikon 3,5). ivotinje koje su krenule sa najveom inicijacijom raka (visoka
doza aflatoksina) su razvili znaajno manje arita na ishrani sa 5% proteina. Nasuprot toga,
ivotinje koje su poele sa malom dozom aflatoksina su ustvari proizvele znaajno vie arita
kada su nakon toga hranjene ishranom sa 20% proteina. Ustanovljen je princip. Razvoj
arita, prvobitno odreen koliinom izlaganja kancerogenim materijama, je ustvari daleko
vie kontrolisan proteinima iz ishrane unesenim tokom promocije. Proteini tokom promocije
utiu na kancerogene materije, bez obzira na prvobitno izlaganje. Sa ovom pozadinskom
informacijom osmislili smo daleko znaajniji eksperiment, ovde je izvren korak po korak niz
eksperimenata, koje je izvrila Linda Jangmen (Linda Youngman).35 Svim ivotinjama je
data ista koliina kancerogena, a zatim su naizmenino hranjene ishranom sa 5% ili 20%
tokom stupnja promocije od dvanaest nedelja. Podelili smo ovaj stupanj promocije od
dvanaest nedelja na etiri perioda od tri nedelje. Period 1 predstavlja period od prve do tree
nedelje, period 2 predstavlja nedelje etiri do est, i tako dalje. Kada su ivotinje hranjene
ishranom sa 20% proteina tokom perioda 1 i 2 (20-20), arita su nastavila da se uveavaju,
kao to je i oekivano. Meutim, kada su ivotinje prebacivane sa ishrane sa malo proteina na
poetku perioda 3 (20-20-5), dolo je do otrog smanjenja razvoja arita. A kada su ivotinje
zatim ponovo prebaene na ishranu sa 20% proteina tokom perioda 4 (20-20-5-20), razvoj
arita se ponovo ukljuio.
U drugom eksperimentu, kod ivotinja koje su bile na ishrani sa 20% proteina tokom perioda
1 ali su prele na ishranu sa 5% proteina tokom perioda 2 (20-5), razvoj arita se otro
smanjio. Ali kada su ove ivotinje vraene na ishranu sa 20% proteina tokom perioda 3 (20-520), ponovo smo videli izuzetnu mo proteina iz ishrane da podstiu razvoj arita. Ovi
eksperimenti, uzeti zajedno, su bili izuzetno znaajni. Razvoj arita se mogao preokrenuti, na
vii i na manji, menjajui koliinu unosa proteina, i pri svim stupnjevima razvoja arita. Ovi
eksperimenti su takoe pokazali da je telo moglo da ''pamti'' rane unose kancerogena,35-36
iako bi oni mogli da miruju u telu uz mali unos proteina. To jest, izlaganje aflatoksinu je
ostavilo genetiki ''otisak'' koji je ostao u mirovanju na ishrani sa 5% proteina do devet
nedelja kasnije kada je ovaj otisak ponovo probuen kako bi formirao arita na ishrani sa
20% proteina. Jednostavno reeno, telo sve pamti. Pokazano je da ako smo u prolosti
izloeni kancerogenim materijama koje iniciraju rak koji ostaje u mirovanju, ovaj rak se jo
uvek moe ''probuditi'' loom ishranom nakon izvesnog vremena.
Grafikon 3,6: Promocija arita proteinima iz ishrane
Razvoj arita, odgovarajua koliina proteina za rast tela, % proteina u ishrani Ova
istraivanje su pokazala da se razvoj raka menja relativno umerenim promenama unosa
proteina. Meutim, koja koliina proteina je prevelika ili premala? Korienjem pacova,
istraivali smo opseg od 4 do 24% proteina u ishrani (grafikon 3,637). arita se nisu razvijala
sve do oko 10% proteina u ishrani. Iznad 10%, razvoj arita se dramatino poveavao uz
poveanje koliine proteina u ishrani. Rezultati su kasnije ponovljeni i drugi put u mojoj
laboratoriji istraivanjem profesora iz Japana, Fumijikija Horija (Fumiyiki Horio).38
Najznaajniji nalaz ovog eksperimenta je bio sledei: arita su se razvijala samo kada su

ivotinje dobijale ili premaivale koliinu proteina u ishrani (12%) potrebnu za zadovoljenje
njihove stope telesnog rasta.39 Kada su ivotinje ostvarivale i nadmaivale zahteva za
proteinima, bolest se javljala. Ovi nalazi mogu da budu znaajni za ljude ak iako
predstavljaju istraivanja na pacovima. Ovo kaem zbog toga to je koliina proteina potrebna
za rast mladih pacova i ljudi kao i koliina proteina potrebna za odravanje zdravlja odraslih
pacova i ljudi veoma slina.40,41 Po preporuenim dnevnim koliinama (RDA) za unos
proteina, mi ljudi bi trebalo da dobijamo oko 10% od nae energije iz proteina. Ovo je
znaajno vie od stvarne potrebne koliine. Meutim, poto potrebe mogu da variraju od
osobe do osobe, 10% proteina u ishrani je preporueno kako bi se obezbedio odgovarajui
unos za praktino sve ljude. Koja je koliina koju veina od nas svakodnevno unosi? To je
znaajno vie od preporuenih 10%. Proseni Amerikanac unosi 15-16% proteina. Da li nas
ovo izlae riziku od dobijanja raka? Ova istraivanja na ivotinjama ukazuju da da. 10%
proteina u ishrani odgovara koliini od oko 50-60 grama proteina na dan, u zavisnosti od
telesne teine i ukupnog unosa proteina. Nacionalni prosek od 15- 16% iznosi oko 70-100
grama proteina na dan, pri emu su mukarci u gornjem delu opsega a ene pri donjem kraju.
Gledano po namirnicama, u 100 kalorija spanaa (15 unci) se nalazi oko 12 grama proteina, a
u 100 kalorija sirovih leblebija (neto vie od 2 supene kaike) 5 grama proteina. U 100
kalorija nicle (neto iznad 1,5 unce) se nalazi oko 13 grama proteina. Jo jedno pitanje je
glasilo da li unos proteina moe da izmeni izuzetno znaajan odnos izmeu doze aflatoksina i
formiranja arita. Hemikalija se obino ne smatra za kancerogenu ako vie doze unosa ne
ostvaruju veu pojavu raka. Na primer, kako doza aflatoksina postaje vea, rast arita i
tumora bi morao da bude odgovarajue vei. Ako se povean odgovor ne opazi za
pretpostavljenu kancerogenu hemikaliju, javljaju se ozbiljne sumnje da li je ona zaista
kancerogena.
Da bismo istraili ovo doza-odgovor pitanje, deset grupa pacova je hranjeno rastuim dozama
aflatoksina, a zatim hranjeno bilo regularinim nivoima (20%) ili niskim nivoima (5-10%)
proteina tokom perioda promocije (grafikon 3,734). Ako su ivotinje bile na ishrani sa 20%
proteina, broj i veliina arita je rasla, kao to je i oekivano, pri poveanju doze aflatoksina.
Doza-odgovor odnos je bio snaan i jasan. Meutim, kod ivotinja hranjenih sa 5% proteina,
kriva dozeodgovora je potpuno nestala. Nije bilo odgovora arita, ak i kada su ivotinjama
davane maksimalno podnosive doze aflatoksina. Ovo je predstavljalo jo jedan rezultat koji je
pokazivao da je ishrana sa malo proteina mogla da prevazie efekat izazivanja raka veoma
monog kancerogena, aflatoksina. Grafikon 3,7: Aflatoksin doza-arite odgovor Odgovor
arita, 20% proteina, 5% proteina, doza aflatoksina (mcg/kg telesne teine/dan) Da li je
mogue da hemijski kancerogeni, uopteno, ne izazivaju rak ako hranljivi uslovi nisu
''odgovarajui''? Da li je mogue da smo, vei deo svog ivota izloeni malim koliinama
hemikalija koje izazivaju rak, ali se rak ne javlja ako ne unosimo namirnice koje podstiu i
gaje razvoj raka? Da li moemo da kontroliemo rak uz pomo ishrane? Nisu svi proteini
slini Ako ste pratili priu do sada, videli ste koliko su ovi nalazi provokativni. Kontrolisanje
raka ishranom je bilo, i jo uvek je, radikalna ideja. Ali, kao da ovo nije bilo dovoljno, jo
jedno pitanje bi donelo eksplozivne informacije: da li promena tipa proteina korienih u
eksperimentima utie na rezultat? Za sve spomenute eksperimente smo koristili kazein, koji
sainjava 87% proteina kravljeg mleka. Sledee logino pitanje je bilo da li biljni proteini,
testirani na isti nain, ispoljavaju isti efekat na promociju raka kao i kazein. Odgovor je
zapanjujue ''NE''. U ovim eksperimentima, biljni proteini nisu promovisali rast raka, ak i pri
viim nivoima unosima. Student uvoda u medicinu, Dejvid alsinger (David Schulsinger),
koji je radio diplomski kod mene, je sproveo ovo istraivanje (grafikon 3,842). Gluten,
penini protein, nije proizveo isti rezultat kao kazein, ak i kada je unos iznosio 20%.
Grafikon 3,8: Tip proteina i odgovor arita

Odgovor arita, Tip proteina, Kazein, Gluten, Kazein Ispitivali smo i da li je soja ispoljavala
isti efekat kao kazein na razvoj arita. Pacovi na ishrani od 20% sojinih proteina nisu
formirali rana arita, kao ni na ishrani sa 20% proteina penice. Odjednom proteini, proteini
mleka u ovom sluaju, nisu izgledali tako privlano. Otkrili smo da mali unos proteina
smanjuje inicijaciju raka i deluje na vie naina istovremeno. Kao da to nije dovoljno,
ustanovili smo da visok unos proteina, u viku od koliine potrebne za rast, promovie rak
nakon inicijacije. Kao ukljuivanje i iskljuivanje prekidaa sijalice, mogli smo da
kontroliemo promociju raka jednostavnom promenom nivoa unosa proteina, bez obzira na
prvobitno izlaganje kancerogenoj materiji. Meutim, faktor promocije raka su u ovom sluaju
bili proteini kravljeg mleka. Mojim kolegama je ionako bilo teko da prihvate ideju da bi
proteini mogli da podstiu rast raka, ali proteini kravljeg mleka? Da li sam ja lud? Dodatna
pitanja Za itaoce koji ele da znaju vie, ukljuio sam nekoliko pitanja u Dodatak A. Veliko
finale Do sada smo se oslanjali na eksperimente u kojima smo procenjivali samo rane naznake
razvoja tumora, rana arita nalik raku. Sada je dolo vreme za veliko istraivanje, u kome
bismo merili potpuno formiranje tumora. Organizovali smo veoma veliko istraivanje na
nekoliko stotina pacova i ispitali formiranje tumora tokom njihovih ivota koristei nekoliko
razliitih pristupa.36, 43 Efekti proteina iz ishrane na razvoj tumora su bili spektakularni.
Pacovi uglavnom ive oko dve godine, tako da je istraivanje trajalo 100 sedmica. Sve
ivotinje kojima je dat aflatoksin i koje su hranjene sa regularnih 20% kazeina su ili umrle ili
bile blizu smrti od tumora jetre nakon 100 sedmica.36, 43 Sve ivotinje su primile isti nivo
aflatoksina ali su one na ishrani sa 5% proteina bile ive, aktivne i vitke, sa sjajnim krznom
nakon 100 sedmica. Ovo je bio pravi 100 na prema 0 rezultat, neto to se skoro nikada ne
vidi u istraivanjima i to je skoro identino originalnom istraivanju iz Indije.16 Grafikon
3,9A: Razvoj tumora nakon 100 sedmica Odgovor razvijenog tumora, svi mrtvi Grafikon
3,9B: Rana arita, ''doivotna'' Odgovor arita, % kazeina u ishrani U ovom istom
eksperimentu,36 menjali smo ishranu nekih pacova u etrdesetoj ili ezdesetoj sedmici, kako
bismo ponovo istraivali preokretljivost promocije raka. Kod ivotinja koje su prebaene sa
ishrane sa puno proteina na malo proteina ostvaren je znaajno manji rast tumora (35% - 40%
manje!) u odnosu na ivotinje koje su bile na ishrani sa puno proteina. Tumori ivotinja koje
su na polovini svog ivota prebaene sa ishrane sa malo proteina na ishranu sa puno proteina
su poeli ponovo da rastu. Ovi nalazi na potpuno razvijenim tumorima su potvrdili nae ranije
nalaze na aritima. To jest, manipulisanje ishranom moe da ''ukljuuje'' i ''iskljuuje'' rak. U
ovim ''doivotnim'' istraivanjima smo takoe merili rana arita kako bismo ustanovili da li
je njihov odgovor na proteine iz ishrane bio slian odgovoru tumora. Podudaranje izmeu
rasta arita i rasta tumora nije moglo da bude vee (grafikon 3,9A).36, 43 ta je jo trebalo
da ustanovimo? Nisam mogao ni da sanjam da e nai dosadanji rezultati biti tako
neverovatno dosledni, bioloki mogui i statistiki znaajni. U potpunosti smo potvrdili
originalni rad iz Indije i to do znaajnih detalja. Neka vie ne bude sumnje: proteini kravljeg
mleka pretstavljaju izuzetno mone promotere raka kod pacova kojima je dat aflatoksin.
injenica da se ovaj efekat promocije javlja pri nivou proteina u ishrani (10 20%) koji se
uobiajeno unose i pacovi i ljudi ini ovo naroito munim i provokativnim. Drugi tipovi
raka, druge kancerogene materije U redu, centralno pitanje je: kako se ovo istraivanje moe
iskoristiti za zdravlje ljudi i naroito rak jetre kod ljudi? Jedan nain za prouavanje ovog
pitanja je istraivanje drugih vrsta, drugih kancerogena i drugih organa. Ako je efekat kazeina
na rak dosledan u svim ovim kategorijama, postaje sve verovatnije da bi ljudi trebalo da
obrate panju. Nae istraivanje je zbog toga postalo ireg opsega, kako bi smo utvrdili da li
naa istraivanja opstaju i na tom nivou. Dok su se naa istraivanja na pacovima vrila,
objavljena su istraivanja44,45 koja su utvrdila da je hronina infekcija virusom hepatitisa B
(HBV) predstavljala veliki faktor rizika za rak jetre kod ljudi. Smatralo se da su ljudi koji su
hronino bili inficirani HBVom bili izloeni 20 do 40 puta veem riziku od dobijanja raka

jetre. Tokom godina, izvrena su znaajna istraivanja o tome kako ovaj virus izaziva rak
jetre.46 Deo gena virusa se ubacuje u genetiki materijal jetre mia gde inicira rak jetre. Kada
se ovo izvri eksperimentalno ivotinje se smatraju transgenim. Praktino sva istraivanja
izvrena u drugim laboratorijama na HBV transgenim mievima a bilo je dosta njih su
vrena prvenstveno kako bi se razumeo molekularni mehanizam kojim je HBV delovao.
Nikakva panja nije obraana na ishranu i njene efekte na razvoj tumora. Nekoliko godina
sam posmatrao kako je jedna zajednica istraivaa proglaavala aflatoksin za kljuni uzrok
raka jetre kod ljudi a druga zajednica zastupala HBV. Niko se iz obe zajednice nije usudio da
predloi da je ishrana imala bilo kakve veze sa ovom boleu.
eleli smo da ustanovimo efekte kazeina na HBV izazvan rak jetre kod mieva. Ovo je bio
veliki korak. To je prevazilo aflatoksin kao kancerogen i pacove kao vrstu. Izvanredan mladi
postdiplomac iz Kine u mojoj grupi, Jifan Hu (Jifan Hu), je otpoeo istraivanje kako bi
odgovorio na ovo pitanje a kasnije mu se pridruio dr Cikijang eng (Zhiqiang Cheng). Bila
nam je potrebna kolonija ovih transgenih mieva. Postojala su dva takva ''soja'' mieva, jedan
iz Lajole, u Kaliforniji, a drugi u Rokvilu, u Merilendu. Svaki soj je imao drugaiji deo HBV
gena ugraen u gene njihove jetre, zbog ega je svaki bio veoma sklon raku jetre. Kontaktirao
sam odgovorne istraivae i raspitao se da li mi mogu pomoi da uspostavimo sopstvenu
koloniju mieva. Obe istraivake grupe su pitale ta smo eleli da sprovedemo i obe su bile
sklone da smatraju da je prouavanje efekata proteina bilo neozbiljno. Takoe sam podneo
molbu za istraivako finansiranje kako bih prouavao ovo pitanje i ono je bilo odbijeno. Oni
nisu blagonaklono razmatrali ideju efekata ishrane na rak izazvan virusom, naroito na efekte
proteina iz ishrane. Poeo sam da se pitam: da li sam sada bio previe otvoren u dovoenju u
pitanje mitske vrednosti proteina u zdravlju? Pregledi predloga za finansiranje su svakako
ukazivali na ovu mogunost. Na kraju smo dobili sredstva, izvrili istraivanja na oba soja
mieva i dobili u sutini isti rezultat kao i na pacovima.47,48 Moete i sami da vidite
rezultate. Slika (grafikon 3,1047) pokazuje kako popreni presek jetre mia izgleda pod
mikroskopom. Tamno obojeni materijal ukazuje na razvoj raka (ignoriite ''rupu''; to je samo
popreni presek vene). Moe se videti intezivno rano formiranje raka kod ivotinja na 22%
kazeina (D), daleko manje kod ivotinja na 14% kazeina (C), i nijedan kod ivotinja na 6%
kazeina (B); preostala slika (A) pokazuje jetru bez gena virusa (kontrolni uzorak). Slika
(grafikon 3,1147) pokazuje ekspresiju (aktivnost) dva HBV gena koja izazivaju rak pri
ubacivanju u jetru mia. I slika i grafik pokazuju istu stvar: ishrana sa 22% kazeina je
ukljuivala ekspresiju virusnih gena kako bi izazvali rak, dok ishrana 6% kazeina gotovo da
nije pokazivala aktivnost. Do ovog trenutka smo imali vie nego dovoljno informacija da
zakljuimo da je kazein, sveti protein kravljeg mleka, dramatino promovisao rak jetre kod:
pacova kojima je dat aflatoksin mieva inficiranih HBV-om Grafikon 3,10: Efekat proteina
u ishrani na genetiki zasnovan (HBV) rak jetre (mieva) Ne-transgeni mievi (kontrola) na
ishrani sa 22% kazeina, transgeni mievi na ishrani sa 6% kazeina, transgeni mievi na ishrani
sa 14% kazeina, transgeni mievi na ishrani sa 22% kazeina Grafikon 3,11: Efekat proteina u
ishrani na ekspresiju gena (mieva) Ekspresija gena, HBV gen A, HBV gen B Ne samo da su
ovi efekti bili znaajni, ve smo otkrili mreu komplementarnih naina kojim su se
ostvarivali. Naredno pitanje: da li moemo da uoptimo ove nalaze i na druge tipove raka i na
druge kancerogene materije? U Medicinskom centru u ikagu Univerziteta u Ilinoisu, druga
istraivaka grupa je radila sa rakom dojke kod pacove.49-51 Ovo istraivanje je pokazalo da
poveanje unosa kazeina promovie razvoj raka mlene lezde (dojke). Oni su ustanovili da
povean unos kazeina:
promovie rak dojke kod pacova kojima su data dva eksperimentalna kancerogena (7,12dimetilbenzantracen (DBMA) i Nnitrozo- metilurea (NMU))
deluje preko mree reakcija koje se kombinuju kako bi pojaale rak
deluju preko istog enskog sistema hormona koji funkcionie i kod ljudi

Znaajnije posledice
Poeo je da se pojavljuje impresivno dosledan obrazac. Kod dva razliita organa, etiri
razliite kancerogene materije i dve razliite vrste, kazein promovie rast raka koristei veoma
integrisan sistem mehanizama. Ovo je moan, ubedljiv i dosledan efekat. Na primer, kazein
utie na nain na koji elije reaguju sa drugim kancerogenim materijama, na nain na koji
DNK reaguje sa kancerogenim materijama i na nain na koji kancerozne elije rastu. Dubina i
doslednost ovih nalaza izuzetno ukazuju da su oni od znaaja i za ljude, i to iz etiri razloga.
Prvo, pacovi i ljudi imaju skoro istovetne potrebe za proteinima. Drugo, proteini deluju na
ljude praktino na isti nain kao i na pacove. Tree, nivo unosa proteina koji izaziva rast
tumora je isti onaj koji unose i ljudi. I etvrto, i kod pacova i kod ljudi stupanj inicijacije je
daleko manje znaajan od stupnja promocije raka. To je zbog toga to najverovatnije unosimo
odreene koliine kancerogenih materija tokom naeg svakodnevnog ivota, ali da li e to
dovesti do potpuno razvijenog tumora zavisi od njegove promocije, ili nedostatka iste. Iako
sam postao ubeen da poveanje unosa kazeina promovie rak, i dalje sam morao da budem
oprezan od prevelikog uoptavanja. Ovo su bili veoma provokativni nalazi koji su izazivali
snaan skepticizam. Meutim, ovi nalazi su svejedno ukazivali na stvari koje e doi. eleo
sam da jo vie proirim moje dokaze. Kakve efekte su druge hranljive materije imale na rak,
i kako su one reagovale sa razliitim kancerogenim materijama i razliitim organima? Da li bi
efekti drugih hranljivih materija, kancerogena ili organa mogli da ponitavaju jedni druge, ili
moda postoji doslednost efekata hranljivih materija unutar odreenog tipa namirnica. Da li bi
se promocija i dalje mogla preokrenuti? Ako je tako, rak bi se lako mogao kontrolisati, ak i
preokrenuti, jednostavnim smanjenjem unosa promoviuih hranljivih materija i/ili
poveavajui unos anti-promoviuih hranljivih materija. Otpoeli smo naredna istraivanja
koristei nekoliko razliitih materija, ukljuujui proteine ribe, masti i antioksidanse poznate
kao karotenoidi. Par mojih izuzetnih postdiplomaca, Tom O'Konor (Tom O'Connor) i Jouping
He (Youping He), merio je sposobnost ovih hranljivih materija da utiu na rak jetre i
pankreasa. Rezultati ovih, i mnogih drugih istraivanja, su pokazali da je ishrana daleko
znaajnija u kontroli promocije raka od doza kancerogenih materija koje izazivaju inicijaciju.
Ideja da hranljive materije prvenstveno utiu na razvoj tumora tokom promocije je poela da
se pojavljuje kao opta osobina odnosa hranljivih materija i raka. asopis Journal of the
National Cancer Institute, koji predstavlja zvaninu publikaciju Amerikog nacionalnog
instituta za rak, je primetio ova istraivanja i objavio neke od naih nalaza na naslovnim
stranama.
tavie, poeo je da se pojavljuje obrazac: hranljive materije ivotinjskih namirnica su
poveavale razvoj tumora dok su hranljive materije biljnih namirnica smanjivale razvoj
tumora. U naem velikom doivotnom istraivanju pacova sa tumorima izazvanim
aflatoksinom, obrazac je bio dosledan. Kod mieva sa genima izmenjenim virusom hepatitisa
B, obrazac je bio dosledan. U istraivanjima koja je izvrila druga istraivaka grupa, na raku
dojke i razliitim kancerogenim materijama, obrazac je bio dosledan. U istraivanjima raka
pankreasa i drugih hranljivih materija, obrazac je bio dosledan.52,53 U istraivanjima na
karotenoidnim antioksidansima i inicijaciji raka, obrazac je bio dosledan.54,55 Od prvog
stupnja inicijacije raka do drugog stupnja promocije raka, obrazac je bio dosledan. Od jednog
mehanizma do drugog, obrazac je bio dosledan. Tolika doslednost je bila zapanjuuje
impresivna, ali je jedan aspekt ovog istraivanja zahtevao da budemo oprezni: svi ovi dokazi
su sakupljeni u eksperimentalnim istraivanjima na ivotinjama. Iako postoje snani
argumenti da su ovi provokativni nalazi kvalitativno znaajni za ljudsko zdravlje, ne moemo
da znamo o kvantitativnom znaaju. Drugim reima, da li su ovi principi u vezi ivotinjskih
proteina i raka kritino znaajni za sve ljude u svim situacijama, ili su samo od sporednog

znaaja za mali broj ljudi u relativno jedinstvenim situacijama? Da li su ovi principi ukljueni
u hiljadu sluajeva raka kod ljudi svake godine, milion sluajeva raka kod ljudi svake godine
ili vie? Bili su nam potrebni direktini dokazi iz istraivanja na ljudima. Idealno bi ovi dokazi
bili sakupljani strogom metodologijom i obrasci ishrane bi bili istraivani sveobuhvatno,
korienjem velikog broja ljudi koji su imali slian nain ivota, slinu genetiku osnovu, a
ipak imali veoma razliit stepen pojave bolesti. Dobijanje prilike da se takvo istraivanje
izvri je retko, u najboljem sluaju, ali nam je neverovatnom srenom okolnou pruena
upravo ona prilika koja nam je bila potrebna. Godine 1980. imao sam sree da poelim
dobrodolicu u moju laboratoriju istaknutom profesionalnom nauniku iz Kine, dr Juni enu
(Junshi Chenu). Uz ovog izuzetnog oveka pojavile su se mogunosti da tragamo za nekim
veim istinama. Bilo je vreme da prouimo ulogu ishrane, naina ivota i bolesti na
najsveobuhvatniji nain ikada izvren u istoriji medicine. Bili smo na putu ka Kineskom
istraivanju.
Lekcije iz Kine
Trenutak u vremenu
Da li ste ikada imali oseaj da elite da trajno sauvate trenutak? Takvi trenuci vas mogu
vezati na nain koji nikada neete zaboraviti. Za neke ljude, ti trenuci su u vezi porodice,
bliskih prijatelja ili srodnih aktivnosti; za druge ti trenuci mogu da se odnose na prirodu,
duhovnost ili religiju. Za veinu nas, pretpostavljam, to moe biti po malo od svega. Oni
postaju lini trenuci i seni i tuni, koji definiu nae seanje. Ti trenuci su oni u kojima sve
jednostavno dolazi na svoje mesto. To su fotografije u vremenu koje definiu znaajan deo
naeg ivotnog iskustva. Vrednost trenutka u vremenu nije zaboravljena ni kod istraivaa.
Mi osmiljavamo eksperimente, nadajui se da emo godinama sauvati i analizirati posebne
detalje odreenog trenutka. Imao sam dovoljno sree da uestvuju u takvoj prilici poetkom
1980-ih, nakon to je istaknuti naunik iz Kine, dr Juni en, doao na Kornel kako bi radio u
mojoj laboratoriji. Bio je zamenik direktora istraivake laboratorije kineskog premijera i
jedan od prvih kineskih naunika koji su posetili SAD nakon uspostavljanja odnosa izmeu
nae dve zemlje.
Atlas raka
Poetkom 1970-ih, kineski premijer, ou En Lai (Chou EnLai), je umirao od raka. Tokom
ove smtonosne bolesti, premijer ou je zapoeo nacionalno istraivanje kako bi prikupio
informacije o bolesti koja nije bila dobro shvaena. To e biti izuzetno istraivanje stopa
smrtnosti od dvanaest razliitih vrsta raka u vie od 2.400 kineskih okruga i nad 880 miliona
(96%) njihovih graana. Istraivanje je na vie naina bilo izuzetno. Ukljuivalo je 650.000
radnika, i bilo je najambiciozniji biomedicinski istraivaki projekat ikada preduzet. Krajnji
razultat istraivanja je bio lep atlas kodiran bojom koji je pokazivao gde su odreene vrste
raka bile veoma zastupljene a gde ih praktino nije bilo.1
Grafikon 4,1: Atlas uestalosti raka u Kini Debelo crevo i rektum (ene), stopa smrtnosti od
raka, 1973-1975. po okruzima, odnos prema nacionalnoj stopi Ovaj atlas je pokazao da je u
Kini rak bio lokalizovan. Neke vrste raka su bile daleko ee na nekim mestima u odnosu na
druge. Prva istraivanja su postavila pozornicu za ovu ideju, pokazujui da pojava raka takoe
veoma varira izmeu razliitih zemalja.2-4 Meutim, ovi kineski podaci su bili znaajniji jer
je geografsko variranje stope raka bilo daleko vee (grafikon 4,2). Oni su se takoe javljali u
zemlji u kojoj je 87% populacije bilo iste etnike grupe, Han narod. Grafikon 4,2: Opseg
stope raka u kineskim okruzima Mesto pojave raka, mukarci, ene Svi tipovi raka,
nazofarinks, jednjak, stomak, jetra, debelo crevo, plua, dojka Stope smrtnosti podeene na

starost, predstavljajui # sluajeva/100.000 ljudi/godinje Zato se javljalo tako masivno

variranje u stopama raka meu razliitim okruzima kada su genetike osnove bile sline od
mesta do mesta? Da li je mogue da se rak javljao u velikoj meri zbog sredinskih i faktora
naina ivota, a ne zbog genetike? Nekoliko istaknutih naunika je ve dolo do tog
zakljuka. Autori velikog pregleda radova o ishrani i raku, pripremljenog za ameriki kongres
1981. godine, su procenili da genetika odreuje samo oko 2-3% ukupnog rizika od raka.4
Podaci ovog kineskog atlasa zastupljenosti raka su bili znaajni. Okruzi sa najviim stopama
nekih tipova raka su imali vie od sto puta vee stope u odnosu na okruge sa najniim
stopama ovih tipova raka. Ovo su bile zaista izuzetne cifre. Radi poreenja, mi u SAD
vidimo, najvie, dva do tri puta vee stope raka u jednom delu okruga u odnosu na drugi.
Ustvari, veoma male i relativno neznaajne razlike u stopama raka proizvode velike vesti,
velik novac i veliku politiku. U mojoj dravi Njujorku dugo vremena je kruila pria o
poveanim stopama raka dojke na Long Ajlendu. Velike koliine novca (oko 30 miliona
dolara5) i godine i godine rada su potroeni na prouavanje ovog pitanja. Kakve vrste stopa su
prouzrokovale ovakvu panju? Dva okruga sa Long Ajlenda su imala stope raka dojke samo
za 10-20% vie u odnosu na dravni prosek. Ova razlika je bila dovoljna da stigne na
naslovne strane, zaplai ljude i pokrene politiare na akciju. Uporedite ovo sa nalazima iz
Kine gde su neki delovi zemlje imali stope raka sto puta (10.000%) vee od drugih.
Poto je Kina genetiki relativno homogena, bilo je jasno da su ove razlike morale da se
objasne sredinskim uzrocima. Ovo je dovelo do niza kritinih pitanja:
Zato je pojava raka bila toliko velika u nekim seoskim kineskim okruzima a u drugima ne?
Zato su ove razlike tako neverovatno velike?
Zato je ukupna stopa pojave raka, u celini gledano, manja u Kini nego u SAD?
to smo vie dr en i ja razgovarali, to smo vie eleli da zadrimo trenutak u vremenu
uslova ishrane i sredine u ruralnoj Kini. Kada bi smo samo mogli da zavirimo u ivote ovih
ljudi, da zapazimo ta jedu, kako ive, ta je u njihovoj krvi i mokrai i kako umiru. Kada bi
smo samo mogli da konstruiemo sliku njihovog iskustva sa dosad nevienom jasnou
detalja kako bismo mogli da je prouavamo u narednim godinama. Kada bismo mogli to da
uradimo, bili bismo u stanju da pruimo odgovore za naa ''zato'' pitanja. Povremeno se
nauka, politika i finansiranje spajaju na nain koji omoguava da se sprovede zaista izuzetno
istraivanje. Ovo se desilo nama, i mi smo dobili mogunost da inimo ta god smo eleli, ak
i vie. Bili smo u stanju da stvorimo najsveobuhvatniji snimak ishrane, naina ivota i bolesti
ikada ostvaren. Zajedniko ostvarivanje Okupili smo tim naunika svetske klase. Tu je bio dr
en, koji je bio zamenik direktora najznaajnije vladine laboratorije za istraivanje ishrane i
zdravlja u celoj Kini. Angaovali smo dr Junjao Lia (Junyao Li), jednog od autora istraivanja
atlasa raka i kljunog naunika Kineske akademije medicine pri ministarstvu zdravlja. Trei
lan je bio Riard Peto (Richard Peto) sa Oksforda. Smatran za jednog od najistaknutijih
epidemiologa u svetu, Peto je od tada proglaen za viteza i primio nekoliko nagrada za
istraivanje raka. Ja sam upotpunio tim kao direktor projekta. Sve je dolazilo na svoje mesto.
To e biti prvi veliki istraivaki projekat izmeu Kine i Sjedinjenih Drava. Reili smo
neophodne zahteve za finansiranje, prebrodivi i meanje CIA-e i udljivost kineske radnje.
Bili smo na svom putu. Odluili smo da istraivanje bude to je sveobuhvatnije mogue.
Zahvaljujui Atlasu raka, imali smo pristup stopama smrtnosti za vie od etiri desetine
razliitih tipova bolesti, ukljuujui pojedinane tipove raka, sranih bolesti i infektivnih
bolesti.6 Prikupili smo podatke o 367 promenljivih veliina a zatim svaku promenljivu
usporedili sa svakom drugom promenljivom. Posetili smo 65 okruga irom Kine i podelili
upitnike i izvrili ispitivanje krvi na 6.500 odraslih osoba. Uzimali smo uzorke mokrae,
direktno merili sve to su porodice jele tokom perioda od tri dana i analizirali uzorke hrane iz

prodavnica irom zemlje. ezdeset i pet okruga odabranih za istraivanje su se nalazili u

ruralnim i polururalnim delovima Kine. Ovo je uinjeno namerno jer smo eleli da
prouavamo ljude koji su iveli i hranili se u istoj oblasti tokom najveeg dela svog ivota.
Ovo je bilo uspena strategija, jer smo ustanovili da je u proseku 90-94% odraslih ispitanika u
svakom okrugu i dalje ivelo u istim okrugu u kome su roeni. Kada smo zavrili imali smo
vie od 8.000 statistiki znaajnih veza izmeu promenljivih naina ivota, ishrane i bolesti.
Imali smo istraivanje do sada nevieno u pogledu sveobuhvatnosti, kvaliteta i jedinstvenosti.
Imali smo ono to je asopis New York Times nazvao ''Gran pri epidemiologije''. Ukratko,
stvorili smo taj snimak u vremenu kakav smo provobitno zamislili. Ovo je bila savrena
prilika da testiramo principe koje smo otkrili pri eksperimentima na ivotinjama. Da li e
nalazi u laboratoriji biti dosledni sa ljudskim iskustvom u stvarnom svetu? Da li e se naa
otkria o raku jetre kod pacova izazvanom aflatoksinom moi primeniti na druge vrste raka i
druge vrste bolesti kod ljudi? Za vie informacija Veoma se ponosimo sveobuhvatnou i
kvalitetom Kineskog istraivanja. Da bi ste videli zato, proitajte dodatak B sa strane 353.
Pronaiete potpuniju raspravu o osnovnom planu i karakteristikama ovog istraivanja.
Kinesko iskustvo o ishrani U Kineskom istraivanju je veliki znaaj imala priroda ishrane
koriene u ruralnoj Kini. To je bila retka prilika da prouavamo efekte prevashodno biljne
ishrane na zdravlje.
U Americi, 15-16% naih ukupnih kalorija dolazi od proteina a do 80% od ove koliine dolazi
od ivotinjskih namirnica. Ali u ruralnoj Kini samo 9-10% ukupnih kalorija dolazi od proteina
a samo 10% proteina dolazi od ivotinjskih namirnica. To znai da postoje velike razlike u
ishrani izmeu Kineza i Amerikanaca, kao to je pokazano na grafikonu 4,3. Grafikon 4,3:
Kineski i ameriki unosi hranljivih materija Hranljive materije, Kina, Sjedinjene Drave
Kalorije (kcal/dan)7, ukupne masti (% od kalorija), vlakna iz ishrane (g/dan), ukupni proteini
(g/dan), ivotinjski proteini (% od kalorija), ukupno gvoe (mg/dan) Nalazi prikazani na
grafikonu 4,3 su standardizovani za telesnu teinu od 65 kilograma (143 funte). Ovo je
standardan nain na koji kineske autoriteti belee takve informacije a to nam omoguava da
lako poredimo razliite populacije. (Za amerikog odraslog mukarca od 77 kilograma, unos
kalorija e biti oko 2.400 kalorija na dan. Za prosenog ruralnog kineskog odraslog mukarca
od 77 kilograma, unos kalorija e biti oko 3.000 kalorija na dan.) U svakoj gore razmotrenoj
kategoriji postoje ogromne razlike u ishrani izmeu kineskog i amerikog iskustva: daleko
vei ukupni unos kalorija, manje masti, manje proteina, daleko manje ivotinjskih namirnica,
vie vlakana i daleko vie gvoa se koristi u Kini. Ove razlike u ishrani su od prvenstvenog
znaaja. Iako je obrazac ishrane u Kini daleko drugaiji od onoga u Sjedinjenim Dravama, i
dalje postoji puno razlika u samoj Kini. Eksperimentalne varijacije (to jest, opseg vrednosti)
su sutinske kada istraujemo veze ishrane i zdravlja. Na sreu, u Kineskom istraivanju su
postojale znaajne razlike za veinu merenih faktora. Postojale su izuzetne razlike u stopama
bolesti (grafikon 4,2) i vie nego odgovarajue razlike u klinikim merenjima i unosu hrane.
Na primer, holesterol u krvi je varirao kao prosek okruga od najvieg do najnieg skoro
dva puta, beta karotin u krvi oko devet puta, lipidi u krvi oko tri puta, unos masti oko est puta
a unos vlakana oko pet puta. Ovo je bilo znaajno, jer smo mi prvenstveno bili koncentrisani
na poreenje svakog okruga u Kini sa svim ostalim okruzima. Nae istraivanje je
predstavljalo prvo veliko istraivanje koje je prouavalo ovaj naroiti opseg navika ishrane i
njihove zdravstvene posledice. Mi smo u sutini poredili, unutar kineskog opsega, ishrane
bogate biljnim namirnicama sa ishranama veoma bogatim biljnim namirnicama. U skoro svim
drugim istraivanjima, koja su sva zapadnjaka, naunici su poredili ishrane bogate
ivotinjskim namirnicama sa ishranama veoma bagatim ivotinjskim namirnicama. Razlika
izmeu ruralnih kineskih naina ishrane i zapadnjakih ishrana, i nastalih obrazaca bolesti, je
ogromna. Ova razlika, koliko i bilo koja druga, je bila ta koja je uinila ovo istraivanje tako
znaajnim. Mediji su nazvali Kinesko istraivanje ''osnovnim istraivanjem''. lanak u

asopisu Saturday Evening Post je rekao da bi projekat ''trebalo da prodrma medicinske i

nutricionistike istraivae svuda''.8 Neki ljudi iz medicinske zajednice su rekli da se jo
jedno istraivanje nalik ovom nikada vie ne moe izvriti. Ono to sam ja znao je da je nae
istraivanje pruilo priliku za prouavanje mnogih najspornijih ideja koje sam formirao o
israni i zdravlju. Sada elim da vam pokaem ta smo saznali iz ovog istraivanja i kako je jo
20 godina istraivanja, razmiljanja i iskustva promenilo ne samo nain na koji razmiljamo o
vezi izmeu ishrane i zdravlja, ve i nain na koji se moja porodica i ja hranimo. Bolesti
siromanih i bogatih Nije potrebno biti naunik da bi se utvrdilo da je verovatnoa da emo
umreti prilino stabilno bila na 100% ve izvesno vreme. Postoji samo jedna stvar koju
moramo da uradimo u ivotu, a to je da umremo. esto sam sretao ljude koji koriste ovu
injenicu kako bi opravdali svoju nezainteresovanost za informacije o zdravlju. Meutim, moj
pristup je drugaiji. Nikada nisam tragao za zdravljem nadajui se besmrtnosti. Dobro
zdravlje je vano kako bi se upotpunosti uivalo u vremenu koje imamo. Radi se o tome da je
ovek to je mogue funkcionalan tokom celokupnog ivota i o izbegavanju obogaljujuih,
bolnih i dugakih bitaka sa bolestima. Postoji puno boljih naina da se umre, i da se ivi.
Poto su u kineskom Atlasu raka navedene stope smrtnosti za vie od etiri desetine razliitih
vrsta bolesti, imali smo retku priliku da prouavamo mnoge naine na koje ljudi umiru. Pitali
smo se: da li odreene bolesti tee da se grupiu u odreenim oblastima zemlje? Na primer, da
li se rak debelog creva javlja u istim regionima kao dijabetes? Ako bi se ovo pokazalo tanim,
mogli bismo da pretpostavimo da su dijabetes i rak debelog creva (ili drugih bolesti koje su se
pojavljivale zajedno) delili zajednike uzroke. Ovi zakljuci bi mogli da sadre niz
mogunosti, kreui se od geografskih i sredinskih do biolokih. Meutim, poto sve bolesti
predstavljaju bioloke procese (koji su poli po zlu) moemo da pretpostavimo da bez obzira
na ''uzroke'' koji su opaeni, oni e na kraju delovati preko biolokih dogaaja. Kada se bolesti
navedu na nain koji omoguava da se svaka stopa bolesti usporedi sa svakom drugom
stopom bolesti,9 pojavljuju se dve grupe bolesti: one koje se tipino javljaju u ekonomski
razvijenijim oblastima (bolesti obilja) i one koje se tipino javljaju u ruralnim
poljoprivrednim oblastima (bolesti siromatva)10 (grafikon 4,4).
Grafikon 4,4: Grupe bolesti opaene u ruralnoj Kini
Bolesti obilja, rak (debelo crevo, plua, dojka, leukemija, mozak kod dece, stomak, jetre),
dijabetes, bolesti sranih sudova Bolesti siromatva (neodgovarajua ishrana i loi sanitarni
uslovi), upala plua, crevna opstrukcija, eludani ir, digestivne bolesti, pluna tuberkuloza,
reumatina bolest srca, metabolike i endokrine bolesti razliite od dijabetesa, bolesti
trudnoe i mnoge druge Grafikon 4,4 pokazuje da svaka bolest, u obe liste, tei da se povee
sa boleu iz sopstvene grupe ali ne sa boleu iz suprotne grupe. Region u ruralnoj Kini koji
ima visoke stope upale plua, na primer, nee imati visoke stope raka dojke, ali e imati
visoke stope parazitskih oboljenja. Bolest koja ubija veinu zapadnjaka, bolest sranih
sudova, je ee u oblastima gde je ei i rak dojke. Usput, bolesti sranih sudova su
relativno retke u mnogim zemljama u razvoju. Ovo nije zbog toga to ljudi umiru mladi,
izbegavajui time bolesti zapada. Ova poreenja predstavljaju stope standardizovane za
starost, to znai da se porede ljudi iste starosti. Ove dve grupe bolesti su obino oznaene
kao bolesti obilja i bolesti siromatva. Kako populacija u razvoju nagomilava bogatstvo, ljudi
menjaju svoje navike ishrane, naina ivota i sanitarne sisteme. Kako se bogatstvo gomila,
sve vie ljudi umire od bolesti bogatih u odnosu na bolesti siromanih. Poto su ove bolesti
obilja tako tesno povezane sa navikama ishrane, bolesti obilja bi se mogle bolje nazvati
''bolesti ekstravagantne ishrane''. Najvei broj ljudi u Sjedinjenim Dravama i drugim
zapadnim zemljama umire od bolesti obilja. Zbog ovoga, ove bolesti se esto oznaavaju
''zapadnjake'' bolesti. Neki ruralni okruzi su imali manji broj sluajeva bolesti obilja dok su
drugi okruzi imali daleko vie ovih bolesti. Kljuno pitanje Kineskog istraivanja je bilo
sledee: da li je ovo bilo zbog razlika u navikama ishrane? Statistika znaajnost U nastavku

poglavlja ukazivau na statistiku znaajnost razliitih opaanja. Rimski broj jedan (I)
predstavlja 95+% sigurnosti; rimski broj dva (II) predstavlja 99+% sigurnosti; a rimski broj tri
(III) predstavlja 99,9+% sigurnosti. Nijedan rimski broj ne oznaava da je veza manje od 95%
sigurnosti.11 Ove verovatnoe se takoe mogu opisati kao verovatnoa da je opaanje realno;
99% sigurnosti znai verovatnou od 99 od 100 da je opaanje realno; a 99,9% sigurnosti
znai verovatnou od 999 od 1.000 da je opaanje realno.
Holesterol u krvi i bolesti
Poredili smo pojavu zapadnjakih bolesti u svakom okrugu sa ishranom i navikama ivota i,
na nae iznenaenje, ustanovili smo da je jedna od najjaih naznaka zapadnjakih bolesti bio
holesterol u krvi.III U vaoj hrani u vaoj krvi Postoje dve osnovne kategorije holesterola.
Holesterol iz ishrane je prisutan u hrani koju jedemo. On je sastojak hrane, kao i eer, masti,
proteini, vitamini i minerali. Ovaj holesterol se nalazi samo u ivotinjskim namirnicama i
predstavlja onaj koji nalazimo na etiketama hrane. Koliina holesterola iz ishrane koju unosite
nije neto to va doktor moe da zna kada proverava va nivo holesterola. Doktor ne moe da
izmeri holesterol iz ishrane nita vie nego to moe da izmeri koliko ste virli ili pileih
krilca pojeli. Umesto toga, doktor meri koliinu holesterola prisutnog u vaoj krvi. Drugi tip
holesterola, holesterol u krvi, se proizvodi u jetri. Holesterol iz krvi i holesterol iz hrane, iako
hemijski identini, ne predstavljaju istu stvar. Slina situacija se javlja i sa mastima. Masti iz
hrane su stvari koje jedemo: mast sa vaeg pomfrita, na primer. Telesne masti, sa druge
strane, su supstance koje proizvodi nae telo i veoma se razlikuju od masti koju ujutru maete
na va tost (maslac ili margarin). Masti i holesterol iz hrane se ne moraju obavezno pretvoriti
u telesnu mast i holesterol iz krvi. Nain na koji telo proizvodi telesne masti i krvni holesterol
je veoma sloen, ukljuujui na stotine razliitih hemijskih reakcija i desetine hranljivih
materija. Zbog ove sloenosti, efekti masti i holesterola iz ishrane na zdravlje, mogu veoma
da se razlikuju od zdravstvenih efekata povienog holesterola u krvi (ono to va doktor meri)
ili vika telesne masti.
Kako se nivo holesterola u ruralnoj Kini poveavao u odreenim okruzima, pojava
''zapadnjakih'' bolesti je takoe rasla. Ono to je bilo toliko iznenaujue je da su kineski
nivoi bili daleko nii od onih koje smo oekivali. Prosean nivo holesterola u krvi je iznosio
samo 127 mg/dl, to je skoro 100 poena manje u odnosu na ameriki prosek (215 mg/dl)!12
Neki okruzi su imali prosean nivo i od svega 94 mg/dl. Za dve grupe od oko 25 ena iz
unutranjeg dela Kine, prosean holesterol u krvi je bio iznenaujue nizak nivo od 80 mg/dl.
Ako znate svoj nivo holesterola, shvatiete koliko su ove vrednosti zaista niske. U SAD, na
opseg je oko 170-290 mg/dl. Nae niske vrednosti su blizu visokih vrednosti za ruralnu Kinu.
Zaista, u SAD je vladao mit da moe doi do zdravstvenih problema ako je nivo holesterola
manji od 150 mg/dl. Ako bismo tako razmiljali, oko 85% Kineza iz ruralnih krajeva bi imalo
problema. Meutim, istina je sasvim drugaija. Nie stope holesterola su povezane sa niim
stopama sranih oboljenja, raka i drugih zapadnjakih bolesti, ak i pri daleko niim nivoima
od onih koji se na zapadu smatraju 'bezbednim''.
Na poetku Kineskog istraivanja, niko nije mogao niti hteo da predvidi da e se pojaviti
odnos izmeu holesterola i stope bilo koje bolesti. Kakvo nas je iznenaenje ekalo! Pri
smanjenju nivoa holesterola u krvi sa 170 mg/dl na 90 mg/dl, rak jetre,II rektuma,I debelog
creva, II plua mukaraca,I plua ena, dojke, leukemija kod dece, leukemija kod odraslih,I
mozga kod dece, mozga kod odraslih,I stomaka i jednjaka (grla) se smanjivao. Kao to
moete da vidite, ovo je povea lista. Veina Amerikanaca zna da ako imate povien
holesterol, treba da brinete o srcu, ali ne znaju da biste trebalo da brinete i o raku.
Postoji nekoliko vrsta holesterola u krvi, ukljuujui LDL i HDL holesterol. LDL je ''lo'' a
HDL ''dobar'' tip holesterola. U Kineskom istraivanju vii nivoi loeg HDL holesterola su

takoe bili povezani sa zapadnjakim bolestima. Imajte na umu da su ove bolesti, po

zapadnjakim standardima, bile relativno retke i da su nivoi holesterola u krvi bili prilino
niski po standardima zapada. Nai nalazi su uverljivo pokazali da su mnogi Kinezi bili u
povoljnijem poloaju pri niim nivoima holesterola, ak i ispod 170 mg/dl. Zamislite sada
zemlju u kojoj su stanovnici imali daleko vii nivo holesterola u odnosu na kineski prosek.
Mogli biste da oekujete da bi ove relativno retke bolesti, kao to su bolesti srca i neki tipovi
raka, preovladavale, a moda bile i vodee ubice! Naravno, upravo je ovo sluaj na zapadu.
Kao primer u vreme naeg istraivanja, stopa smrtnosti od bolesti sranih sudova je bila
sedamnaest puta vea meu amerikim mukarcima u odnosu na kineske mukarce iz ruralnih
sredina.13 Amerika stopa smrtnosti od raka dojke je bila pet puta vea u odnosu na stopu
ruralne Kine. Jo upeatljivije su bile izuzetno niske stope bolesti sranih sudova (CHD) u
jugoistonim kineskim provincijama Siuana i Guizhoua. Tokom trogodinjeg perioda
posmatranja (1973-1975), ni jedna osoba nije umrla od CHD-a mlaa od 64 godine, izmeu
246.000 mukaraca iz Guizhou okruga i 181.000 ena iz Siuana!14 Nakon to su objavljeni
ovi podaci o niskom holesterolu, saznao sam od tri veoma istaknuta istraivaa i lekara u
polju sranih oboljenja, dr Bil Kastelija (Bill Castelli), dr Bil Robertsa (Bill Roberts) i dr
Kaldvel Eselstajna mlaeg (Caldwell Esselstyn, Jr), da tokom svojih dugih karijera nikada
nisu videli smrtan sluaj od sranih bolesti meu svojim pacijentima koji su imali nivo
holesterola u krvi manji od 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vremena bio direktor uvenog
Fremingenskog istraivanja srca od NIH-a; dr Eselstajn je bio istaknuti hirurg na Klivlendskoj
klinici koji je izvrio istaknuto istraivanje o preokretanju sranih bolesti (5. poglavlje); dr
Roberts je dugo vremena je bio urednik prestinog medicinskog asopisa Cardiology.
Holesterol u krvi i ishrana Jasno je da holesterol u krvi predstavlja znaajan indikator rizika
od bolesti. Veliko pitanje je: kako e hrana uticati na holesterol u krvi? Ukratko, ivotinjske
namirnice su povezane sa poveanim nivoom holesterola u krvi (grafikon 4,5). Bez izuzetaka,
hranljive materije iz biljnih namirnica su bile povezane sa smanjenjem nivoa holesterola u
krvi. Grafikon 4,5: Namirnice povezane sa holesterolom u krvi Kako se unos mesa,I mleka,
jaja, ribe,I-II mastiI i ivotinjskim proteina povea..., holesterol u krvi raste. Kako se unos
biljnih namirnica i hranljivih materija (ukljuujui biljne proteine,I vlakna iz hrane,II
celuloze,II hemiceluloze,I rastvorljivih ugljenih hidrata,II B-vitamina iz biljaka (karotini, B2,
B3),I mahunarki, obojenog povra, voa, argarepe, krompira i nekoliko vrsta itarica)
povea... holesterol u krvi se smanjuje.
Ove veze izmeu bolesti i nivoa holesterola u krvi su bile upeatljive, jer su po amerikim
standardima nivo holesterola u krvi i unos ivotinjskih namirnica bili tako niski. U ruralnoj
Kini, unos ivotinjskih proteina (za istu osobu) je u proseku iznosio samo 7,1 g/dan, dok je
ameriki prosek bio itavih 70 g/dan. Da bi bilo jasnije, 7 grama ivotinjskih proteina se
nalazi u oko tri pilea krilca iz Mek Donaldsa. Oekivalo bi se da kada je unos ivotinjskih
proteina i nivo holesterola u krvi tako nizak kao u ruralnoj Kini, da ne bi bilo novih veza sa
zapadnjakim bolestima. Meutim, pogreili smo. ak su i ove male koliine ivotinjskih
namirnica u ruralnoj Kini poveavale rizik od zapadnjakih bolesti. Prouavali smo efekte
ishrane na razliite tipove holesterola u krvi. Primeeni su isti dramatini efekti. Unos
ivotinjskih proteina kod mukaraca je bio povezan sa poveanim nivoom ''loeg'' holesterola
u krviIII dok je unos biljnih proteina bio povezan sa smanjenjem nivoa ovog istog
holesterola.II Uite u skoro bilo koju lekarsku ordinaciju i upitajte koji faktori ishrane utiu
na nivo holesterola u krvi i oni e vam najverovatnije spomenuti zasiene masne kiseline i
holesterol iz ishrane. Poslednjih decenija neko bi mogao da spomene i efekat soje ili mekinja
sa puno vlakana na snienje holesterola, ali e malo njih rei da ivotinjski proteini imaju bilo
ta sa nivoom holesterola u krvi. Oduvek je bilo tako. Dok sam bio na plaenom odsustvu sa
Oksforda, prisustvovao sam predavanjima za studente medicine o ishrani i uzrocima sranih
bolesti koja je drao istaknuti profesor medicine. On je dugo priao o tetnim efektima

zasienih masnih kiselina i unosa holesterola na bolesti sranih sudova kao da su to bili jedini
faktori ishrane koji su bili znaajni. On nije eleo da prizna da je unos ivotinjskih proteina
imao bilo kakve veze sa nivoom holesterola u krvi, iako su dokazi u to vreme uinili sasvim
jasnim da su ivotinjski proteini bili snanije vezani sa nivoom holesterola u krvi od zasienih
masnih kiselina i holesterola iz hrane.15 Kao i mnogi drugi, njegova slepa vera u status kvo
ga je uinila nespremnim da bude otvorenog uma. Kako su nalazi pristizali, poeo sam da
otkrivam da otvorenost uma nije predstavljala luksuz, ve potrebu.
Masti i rak dojke
Ako bi potojala neka vrsta parade hranljivih materija, pri emu bi svaka hranljiva materija
imala svoje paradno vozilo, mastima bi pripadalo daleko najvee. Toliko puno ljudi, od
istraivaa do obrazovanih radnika, od vladinih proizvoaa smernica do predstavnika
industrije je tako dugo istraivalo ili isticalo masti. Ljudi iz velikog broja razliitih zajednica
su konstruisali ovo udovite vie od pola veka. Kada je ova neobina parada zapoela na
Glavnoj ulici, u SAD, panja svih koji sede na ploniku bi neizbeno bila usmerena na
paradno vozilo masti. Veina ljudi bi mogla da vidi vozilo masti i da kae, ''trebalo bi da se
klonim toga'', a zatim da pojede njegov dobar deo. Drugi bi se popeli na nezasienu polovinu
vozila i rekli da su ove masne kiseline zdrave a da su samo zasiene masne kiseline loe.
Mnogi naunici bi uperili prstom na vozilo za masti i tvrdili da se klovnovi sranih bolesti i
raka kriju unutra. Za to vreme, neki samoprozvani gurui ishrane, kao to su pokojni dr Robert
Etkins, bi mogli da postave radnju na vozilu i ponu sa prodavanjem knjiga. Na kraju dana
prosena osoba koja se zasitila vozilom bi se ekala po glavi i oseala nelagodno, pitajui se
ta je trebalo da uini i zato. Postoje dobri razlozi zbog kojih je prosean potroa zbunjen.
Neodgovoreno pitanje o mastima je ostalo neodgovoreno, kao i tokom prolih etrdeset
godina. Koliko masnih kiselina moemo da imamo u ishrani? Koju vrstu masnih kiselina? Da
li su polinezasiene masne kiseline bolje od zasienih? Da li su mononezasiene masne
kiseline bolje od ostalih? ta je sa onim specifinim masnim kiselinama kao to su omega-3,
omega-6, trans masne kiseline i DHA? Da li bi trebalo da izbegavamo masti iz kokosa? ta je
sa ribljim uljem? Da li ima neeg posebnog u ulju od lana? ta je uopte ishrana bogata
mastima? A ishrana sa malo masti? Ovo moe da bude zbunjujue, ak i za obuene naunike.
Detalji koji se nalaze u osnovi ovih pitanja, kada se razmatraju izolovano, su veoma
obmanjujui. Kao to emo videti, razmatranje ponaanja sloenog spleta hemikalija umesto
izolovanih pojedinanih hemikalija je daleko smislenije. Meutim, na neki nain je ova
smena opsednutost u izolovanim aspektima unosa masti ta koja nas ui najboljim lekcijama.
Prema tome, razmotrimo poblie ovu priu o mastima, onako kako se pojavljivala tokom
poslednjih etrdeset godina. Ona ilustruje zato je javnost toliko zbunjena i u vezi masti i u
vezi ishrane uopteno. U proseku, mi unosimo 35-40% od naih ukupnih kalorija u vidu
masti.19 Hranili smo se ovakvim ishranama bogatim mastima jo od kraja 19. veka, od
poetka industrijske revolucije. Poto smo imali novca poeli smo da koristimo vie mesa i
mlenih proizvoda, koji su relativno bogati mastima. Pokazivali smo nae bogatstvo
korienjem takve hrane. Zatim su doli sredina i kraj 20. veka kada su naunici poeli da
dovode u pitanje podobnost ishrane koja je tako bogata mastima. Nacionalne i meunarodne
preporuke o ishrani20-23 su se pojavile kako bi ukazale da treba smanjiti unos masti na ispod
30% od kalorija. To je trajalo par decenija, ali se sada strah od ishrane bogate mastima
smanjuje. Neki autori popularnih knjiga ak zastupaju povean unos masti! Neki iskusni
istraivai su predloili da nije neophodno unositi manje od 30% masti, sve dok unosimo
pravu vrstu masti. Nivo od 30% masti je postao pokazatelj, ak iako nema dokaza koji bi
ukazivali da je ovo znaajan pokazatelj. Razmotrimo ovu cifru navoenjem sadraja masti u
nekoliko namirnica, kao to se moe videti na grafikonu 4,6. Grafikon 4,6: Sadraj masti u

namirnicama Namirnica, procenat kalorija iz masti Maslac, Mekdonaldov dupli izburger,

punomasno kravlje mleko, unka, virle, soja, mleko sa ''malo masti'' (ili 2%), piletina,
spana, itarice za doruak, obrano mleko, graak, angarepe, pasulj, peeni krompir Uz
nekoliko izuzetaka, ivotinjske namirnice sadre znaajno vie masti u odnosu na biljne
namirnice.24 Ovo je dobro ilustrovano poreenjem koliine masti u ishranama razliitih
zemalja. Korelacija izmeu unosa masti i unosa ivotinjskih proteina iznosi vie od 90%.25
To znai da se unos masti paralelno poveava sa unosom ivotinjskim proteina. Drugim
reima, masti iz ishrane predstavljaju pokazatelj koliko u hrani ima ivotinjskih namirnica.
Podudaranje je gotovo savreno. Masti i koncentrisanje na rak Izvetaj Nacionalne akademije
nauka (NAS) iz 1982. godine o ishrani i raku, iji sam ja bio koautor, bio je prvi ekspertski
izvetaj koji je govorio o vezi masti iz hrane sa rakom. Ovaj izvetaj je bio prvi koji je
preporuio maksimalni unos masti od 30% od kalorija radi prevencije raka. Pre toga, Komitet
o ishrani amerikog senata kojim je predsedavao senator Dord Mek Gavern26 je drao
objavljivana sasluanja o ishrani sranim bolestima i preporuio maksimalni unos od 30%
masti u ishrani. Iako je izvetaj Mek Gaverna stvorio javnu raspravu o ishrani i bolestima,
izvetaj NASa iz 1982. godine je bio taj koji je pokrenuo ovu raspravu. Njegova usmerenost
na rak, nasuprot sranih oboljenja, je poveala javni interes i zabrinutost. Pokrenula je
dodatnu istraivaku aktivnost i javnu svesnost o znaaju ishrane u prevenciji bolesti.
Grafikon 4,7: Ukopan unos masti i rak dojke
Stopa smrtnosti proraunata na starost/100.000 stanovnika, ukupni unos masti ishranom
(g/dan), ene, Tajland, El Salvador, Cejlon, Tajvan, Japan, Filipini, Meksiko, Kolumbija,
Panama, Venecuela, ile, Portoriko, Jugoslavija, Rumunija, Bugarska, Hong Kong, Grka,
panija, Poljska, Protugal, Maarska, eka, Italija, Finska, Norveka, Francuska, Austrija,
Nemaka, vedska, Australija, Belgija, Irska, SAD, vajcarska, Kanada, Novi Zeland,
Danska, Velika Britanija, Holandija Mnogi izvetaji iz tog perioda20,27,28 su bili
koncentrisani na pitanje koja koliina masti iz ishrane je bila odgovarajua za dobro zdravlje.
Jedinstvena panja pruena mastima je motivisana meunarodnim istraivanjima koja su
pokazivala da je koliina masti iz ishrane bila blisko povezana sa pojavom raka dojke, raka
debelog creva i sranih bolesti. Ovo su bile bolesti koje ubijaju veinu ljudi uz u
zapadnjakim zemljama pre svog vremena. Jasno je da je ova veza morala da privue veliku
panju javnosti. Kinesko istraivanje je otpoelo usred ovakvog okruenja. Najbolje poznato
istraivanje,29 po mom gleditu, je bilo ono pokojnog Kena Kerola (Ken Carroll), profesora
sa Univerziteta Zapadnog Ontarija iz Kanada.Njegovi nalazi su pokazali veoma impresivan
odnos izmeu masti iz hrane i raka dojke (grafikon 4,7). Ovaj nalaz, koji odgovara ranijim
izvetajima drugih istraivaa, 3, 30 je postao naroito zanimljiv kada je usporeen sa
istraivanjima migracija.31, 32 Ova istraivanja su pokazala da su ljudi koji su se preselili iz
jedne oblasti u drugu i poeli da se hrane tipinom ishranom karakteristinom za novo mesto
boravka postali izloeni onom nivou rizika od bolesti koji je karakteristian za oblast u koju
su se doselili. Ovo je snano ukazivalo da su ishrana i nain ivota bili osnovni uzroci ovih
bolesti. To je takoe ukazivalo da geni nisu neizbeno toliko znaajni. Kao to je ranije
spomenuto, veoma istaknuti izvetaj Riarda Dola i Riarda Peta sa Oksforda (iz Velike
Britanije) koji je podnet amerikom kongresu saeto je naveo mnoga od ovih istraivanja i
zakljuio da se samo 2-3% od svih sluajeva raka moe pripisati genima.4 Grafikon 4,8: Unos
ivotinjskih masti i rak dojke Stopa smrtnosti proraunata na starost/100.000 stanovnika,
ukupan unos masti (g/dan)
El Salvador, Tajland, Cejlon, Japan, Tajvan, Meksiko, Kolumbija, Filipini, Panama, Grka,
panija, Venecuela, Bugarska, ile, Rumunija, Jugoslavija, Portoriko, Hong Kong, Portugal,
Italija, Poljska, Maarska, eka, Finska, Francuska, Austrija, Nemaka, Norveka, vedska,
Belgija, vajcarska, SAD, Australija, Irska, Kanada, Velika Britanija, Novi Zeland, Danska,
Holandija Da li podaci ovih meunarodnih i migracionih istraivanja ukazuju da moemo da

smanjimo nau stopu raka dojke skoro na nulu ako odaberemo savrene izbore naina ivota?
Informacije svakako ukazuju da bi ovo mogao da bude sluaj. U vezi dokaza sa grafikona 4,7,
reenje izgleda oigledno: ako jedemo manje masti, onda emo umanjiti rizik od raka dojke.
Veina naunika je donela ovaj zakljuak a neki su pretpostavili da je mast iz hrane
prouzrokovala rak dojke. Meutim, takvo tumaenje je bilo previe jednostavno. Drugi
grafikoni koje je pripremio profesor Kerol su bili u velikoj meri, skoro potpuno, ignorisani
(grafikoni 4,8 i 4,9). Oni pokazuju da je rak dojke bio povezan sa unosom ivotinjskih masti
ali ne i sa biljnim mastima.
U ruralnoj Kini, unos masti hranom (u vreme istraivanja 1983. godine) je bio veoma razliit
od unosa u Sjedinjenim Dravama na dva naina. Prvo, masti su sainjavale samo 14,5% od
unosa kalorija u Kini, u poreenju sa oko 36% u SAD. Drugo, koliina masti iz hrane u
ruralnoj Kini je skoro potpuno zavisila od koliine ivotinjskih namirnica u ishrani, kao to
pokazuju nalazi sa grafikona 4,7. Korelacija izmeu masti iz hrane i ivotinjskih proteina u
ruralnoj Kini je bila veoma velika, 70- 84%,33 slino sa 93% uoenih pri poreenju razliitih
zemalja.25 Grafikon 4,9: Unos biljnih masti i rak dojke Stopa smrtnosti proraunata na
starost/100.000 stanovnika, unos biljnih masti (g/dan) Tajland, Tajvan, Filipini, El Salvador,
Japan, Kolumbija, Portoriko, ile, Poljska, Rumunija, Jugoslavija, Meksiko, Cejlon, Panama,
Venecuela, Hong Kong, Bugarska, Maarska, Finska, Grka, panija, Portugal,
ehoslovaka, Norveka, Australija, Novi Zeland, Italija, Francuska, Austrija, Nemaka,
vedska, Irska, Kanada, Velika Britanija, Danska, Belgija, SAD, vajcarska, Holandija
Ovo je znaajno jer je u Kini i u meunarodnim istraivanjima, unos masti bio jedino
pokazatelj unosa ivotinjskih namirnica. Prema tome, veza izmeu masti i raka dojke bi
mogla ustvari da nam govori da kako unos ivotinjskih namirnica raste, tako raste i rak dojke.
Ovo nije sluaj u SAD, gde mi selektivno dodajemo ili uklanjamo mast iz naih namirnica i
nae ishrane. Mi dobijamo podjednako ili vie masti iz biljnih namirnica (ips, pomfrit) u
odnosu na preraene ivotinjske namirnice (obrano mleko, komadi mesa bez sala). Kina ne
obrauje masti iz svojih namirnica kao to to mi inimo. Pri ovom veoma malog opsegu masti
iz hrane u Kini, od 6% do 24%, prvobitno sam smatrao da masti iz hrane nisu povezane sa
bolestima kao to su srane bolesti ili razliite vrste raka, kao to je to sluaj na zapadu. Neki
ljudi u SAD kao i mnoge moje kolege iz nauke i medicine nazivaju ishranu sa 30% masti
ishranom sa ''malo masti''. Prema tome, ishrana sa malo masti koja sadri samo 25-30% masti
je smatrana dovoljno niskom za ostvarivanje maksimalne koliine zdravstvenih koristi. Ovo je
ukazivalo da smanjenje unosa ne bi obezbedilo nikakve nove koristi.
Iznenaenje! Nalazi iz ruralne Kine su pokazali da je smanjenje masti iz ishrane sa 24% na
6% bilo povezano sa niim rizikom od raka dojke. Meutim, nii unos masti iz hrane u
ruralnoj Kini je znaio manje korienja ne samo masti ve, to je znaajnije, ivotinjskih
namirnica. Ova veza raka dojke sa mastima iz hrane, a time i sa ivotinjskim namirnicama,
jenavela na razmatranje drugih faktora koji takoe izlau enu riziku od raka dojke:
Rano doba prve menstruacije
Povien holesterol u krvi
Kasna menopauza
Veliko izlaganje enskim hormonima
ta Kinesko istraivanje pokazuje u vezi ovih faktora rizika? Vea koliina masti u ishrani je
povezana sa viim nivoom holesterola u krviI a oba ova faktora, zajedno sa veim nivoom
enskih hormona, su povezana, zauzvrat, sa vie sluajeva raka dojkeI i ranijim uzrastom prve
menstruacije.I Daleko vea starost pri prvoj menstruaciji u ruralnoj Kini je upeatljiva.
Dvadeset i pet ena u svakom od 130 sela iz istraivanja je upitano kada su imale prvi
menstrualni ciklus. Opseg prosene vrednosti sela je iznosio 15 do 19 godina, uz prosek od 17

godina. Ameriki prosek je oko 11 godina! Mnoga istraivanja su pokazala da je prva

menstruacija u ranoj dobi dovodi do veeg rizika od raka dojke.34 Prva menstruacija se
pokree stopom rasta devojice; to bre raste, to je raniji poetak. Takoe je dobro
ustanovljeno da brz rast mladih devojica esto dovodi do vee telesne visine u odrasloj dobi i
vee telesne teine i koliine telesnih masti, to je sve povezano sa veim rizikom od raka
dojke. Prva menstruacija u ranoj dobi, i kod kineskih i kod ena sa zapada, takoe dovodi do
poveanog nivoa hormona u krvi kao to je na primer estrogen. Ovi nivoi hormona ostaju
visoki tokom reproduktivnih godina ako se ishrana bogatom ivotinjskim namirnicama
odrava. Pod ovim uslovima, starost pri menopauzi se odlae za tri do etiri godine,I
produavajui reproduktivni ivot od poetka do kraja za oko devet do deset godina i u
velikoj meri poveavajui izlaganje enskim hormonima tokom ivota. Druga istraivanja su
pokazala da je poveanje tokom godina reproduktivnog ivota povezano sa poveanim
rizikom od raka dojke.35,36
Ova mrea odnosa postaje jo impresivnija. Vei unos masti je povezan sa veim nivoom
estrogena u krvi tokom kritinih godina od 35 do 44 godineIII i viim nivoom enskog
hormona prolaktina u krvi tokom kasnijih godina od 55 do 64 godine.III Izmeu ovih
hormona i unosa ivotinjskih proteinaIII i mlekaIII i mesaII postoji snana korelacija. Na
alost nismo mogli da pokaemo da li su ovi nivoi hormona bili direktno povezani sa rizikom
od raka dojke u Kini jer je stopa bolesti previe niska.37 Svejedno, kada su nivoi hormona
meu kineskim enama poreeni sa nivoima britanskih ena,38 kineski nivoi estrogena su bili
upola manji u odnosu na one kod britanskih ena, koje su imale istovetan hormonski profil
kao i amerike ene. Poto je duina reproduktivnog ivota kineskih ena samo oko 70% u
odnosu na britanske (ili amerike) ene, to znai da je sa niim nivoom estrogena kineska
ena bila izloena tokom ivota koliini od samo 35- 40% od koliine estrogena kod
britanskih (i amerikih) ena. Ovo odgovara stopama raka dojke u Kini koje iznose petinu
stopa kod zapadnjakih ena.
Snana veza ishrane bogate proteinima i mastima sa reproduktivnim hormonima i ranim
periodom prve menstruacije, koji poveavaju rizik od raka dojke, predstavlja znaajno
opaanje. Time je jasno da naa deca ne treba da se hrane velikom koliinom ivotinjskih
namirnica. Ako ste ena, da li biste ikada pomislili da bi ishrana bogata ivotinjskim
namirnicama produila va reproduktivni ivot za oko devet do deset godina? Pored toga,
zanimljiva posledica ovog opaanja je, kao to je napomenula Glorija Stajnem osniva Ms
asopisa, da bi ishrana pravom hranom mogla da smanji pojavu trudnoe kod tinejdera
odlaui starost pri prvoj menstruaciji. Pored nalaza o hormonima da li postoji nain koji bi
pokazao da je unos ivotinjskih namirnica u vezi sa ukupnim stopama raka? Ovo je donekle
teko, ali jedan od faktora koje smo merili je bio koliko se sluajeva raka javljalo u svakoj
porodici. Unos ivotinjskih proteina je ubedljivo bio povezan u Kineskom istraivnju sa
pojavom raka u porodicama.III Ova veza je impresivna i predstavlja znaajno opaanje,
imajui u vidu neobino nizak unos ivotinjskih proteina. Ishrana i faktori bolesti kao to su
unos ivotinjskih proteina ili broj sluajeva raka dojke dovode do promena u koncentracijama
odreenih hemikalija u naoj krvi. Ove hemikalije se nazivaju biomarketi. Kao primer,
holesterol u krvi predstavlja biomarker za srana oboljenja. Merili smo est biomarkera iz krvi
koji su povezani sa unosom ivotinjskih proteina.39 Da li oni potvruju nalaz da je unos
ivotinjskih proteina povezan sa rakom u porodicama? Apsolutno. Svaki pojedinani
biomarker iz krvi povezan sa ivotinjskim proteinima je znaajno povezan i sa brojem sluaja
raka u porodici.II-III U ovom sluaju, viestruka opaanja, vrsto povezana u mreu,
pokazuju da su ivotinjske namirnice snano povezane sa rakom dojke. Ono to ovaj
zakljuak ini naroito uverljivim su dve vrste dokaza. Prvo, pojedinani delovi ove mree su
bili dosledno povezani i, u veini sluajeva, statistiki znaajni. Drugo, ovaj efekat se javljao
pri neobino niskim unosima ivotinjskih namirnica.

Nae istraivanje raka dojke (detaljnije opisano u 7. poglavlju) predstavlja savren primer
zbog ega je Kinesko istraivanje tako uverljivo. Umesto pojedinane, jednostavne veze masti
i raka dojke,I mogli smo da konstruiemo daleko opseniju mreu informacija o tome kako
ishrana utie na rizik od raka dojke. Bili smo u stanju da na vie naina prouimo ulogu
ishrane i holesterola, starost pri prvoj menopauzi i nivoe enskih hormona, koji svi
predstavljaju poznate faktore rizika za rak dojke. Kada je svaki novi nalaz ukazivao u istom
smeru, bili smo u stanju da vidimo sliku koja je uverljiva, dosledna i bioloki mogua. Znaaj
vlakana Preminuli profesor Denis Barkit (Denis Burkitt), sa Triniti koleda, iz Dablina, je bio
neobino reit. Njegov zdrav razum, nauna istaknutost i smisao za humor su ostavili veliki
utisak na mene kada sam ga prvi put sreo na seminaru na Kornelu. Predmet njegovog rada su
bila vlakna iz ishrane. On je putovao deset hiljada milja dipom preko neravnog terena kako
bi prouavao navike u ishrani kod Afrikanaca. On je tvrdio da iako se vlakna nisu varila, da su
bila vitalna za dobro zdravlje. Vlakna su bila u stanju da povuku vodu iz tela u crevo kako bi
se stvari normalno kretale. Ova nesvarena vlakna, kao papir, takoe okupljaju loe hemikalije
koje pronalaze svoj put u naa creva a koje mogu da budu kancerogene. Ako ne unosimo
dovoljno vlakna, podloni smo bolestima zasnovanim na zatvoru. Po Barkitu, ovde spadaju
rak debelog creva, divertikuloza, hemoroidi i proirene vene. Dr Barkit 1993. godine
nagraen prestinom Bauer nagradom, najbogatijom nagradom u svetu posle Nobelove
nagrade. On me je pozvao da govorim na njegovoj dobitnikoj ceremoniji na Frenklin
institutu u Filadelfiji, samo dva meseca pre njegove smrti. On je izneo svoje miljenje da je
nae Kinesko istraivanje bilo najznaajniji rad o ishrani i zdravlju u svetu u to vreme. Vlakna
u ishrani se nalaze iskljuivo u biljnim namirnicama. Ovaj materijal, koji daje vrstinu
elijskim zidovima biljaka, postoji u hiljadama razliitih hemijskih varijacija. Uglavnom su
izgraena od veoma sloenih molekula ugljenih hidrata. Mi varimo samo malo ili nimalo
vlakana. Svejedno, vlakna, koja sama ne sadre kalorije, pomau razblaenju kalorijske
gustine nae hrane, stvaraju oseaj punoe i pomau zadovoljenju apetita, izemu ostalog. Pri
tome, zadovoljavaju nau glad i smanjuju preteran unos kalorija. Grafikon 4,10: Prosean
unos vlakana hranom, g/dan Kina, Sjedinjene Drave Prosean unos vlakana (grafikon 4,10)
je oko tri puta vei u Kini nego u SAD.40 Ova razlika je izuzetna naroito imajui injenicu
da su proseci mnogih okruga bili ak daleko vei.
Meutim, po nekim ''strunjacima'' iz SAD, postoji i tamna strana vlakana. Oni su tvrdili da
ako je unos vlakana previe visok naa tela ne mogu da apsorbuju dovoljno gvoa i srodnih
minerala, koji su neophodni za zdravlje. Vlakna mogu da se veu sa ovim materijama i da ih
nose kroz na sistem pre nego to moemo da ih svarimo. Oni kau da bi maksimalan nivo
unosa vlakana trebalo da bude oko 30 do 35 grama na dan, to je samo prosean unos ruralnih
Kineza. Mi smo veoma paljivo prouavali pitanje gvoe/vlakna u Kineskom istraivanju.
Kako se ispostavilo, vlakna nisu neprijatelj apsorpciji gvoa kako je veliki broj strunjaka
tvrdio. Merili smo koliko gvoa su Kinezi unosili i koliko se gvoa nalazilo u njihovim
telima. Gvoe je mereno na est razliitih naina (etiri biomarkera iz krvi i dve procene
unosa gvoa) i kada smo poredii ova merenja sa unosom vlakana, nije bilo dokaza koji bi
pokazivali da je povean unos vlakana ometao apsorpciju gvoa u telu. Ustvari, ustanovili
smo suprotan efekat. Dobar pokazatelj koliine gvoa u krvi, hemoglobin, se ustvari
poveavao sa veim unosom vlakana hranom.I Kako se ispostavlja, namirnice bogate
vlaknima, kao to su penica i kukuruz (ali ne i glaani pirina koji se koristi u Kini) su
takoe bogae i gvoem, to znai da to je vei unos vlakana, to je vei i unos gvoa.III
Unos gvoa u ruralnoj Kini (34 mg/dan), je bio iznenaujue visok u poreenju sa prosenim
amerikim unosom (18 mg/dan) i bio je daleko vie povezan sa biljnim namirnicama nego sa
ivotinjskim namirnicama.41 Kineski nalazi o vlaknima iz hrane i gvou, kao i mnoga druga
opaanja iz ovog istraivanja, nisu podravala uobiajeno gledite naunika sa zapada. Ljudi
koji unose vie biljnih namirnica, a time i vie vlakana, takoe unose i vie gvoa,III to sve

dovodi do statistiki znaajnog vieg nivoa hemoglobina. Na alost, odreena zabuna se javila
zbog injenice da neki ljudi u ruralnoj Kini, ukljuujui ene i decu, imaju nizak nivo gvoa.
Ovo je naroito tano u oblastima gde su parazitske bolesti ee. U oblastima ruralne Kine
gde su parazitske oblasti ee, nivo gvoa je nii.I Ovo je pruilo priliku za tvrdnje da je
ovim ljudima bilo potrebno vie mesa, ali su dokazi ukazivali da bi problem bio daleko bolje
reen smanjenjem parazitizma u ovim oblastima. Zainteresovanost za vlakna iz ishrane se
javila zahvaljujui Barkitovim putovanjima u Afriku i njegovom tvrdnjom da je rak debelog
creva rei meu stanovnitvom koje unosi vie vlakana ishranom. Barkit je uinio ovu tvrdnju
popularnom ali je pria najmanje 200 godina stara. U Engleskoj su neki vodei lekari tokom
druge polovine 18. veka i poetkom 19. veka tvrdili da je zatvor, koji je bio povezan sa
ishranom sa manje vlakana, bio povezan sa veim rizikom od raka (obino raka dojke i
''creva'').
Na poetku Kineskog istraivanja, ovo verovanje da bi vlakna mogla da spree rak debelog
creva je predstavljalo preovladavajue gledite, iako Komitet za ishranu i rak Nacionalne
akademije nauka ''nije pronaao ubedljive dokaze koji bi ukazivali da vlakna iz ishrane...
ispoljavaju zatitni efekat od kolorektalnog raka kod ljudi''. Izvetaj je nastavio zakljukom,
''... Ako postoji takav efekat, najverovatnije su odgovorne specifine komponente vlakana, a
ne ukupna koliina vlakana iz hrane''.20 Naa rasprava o ovom pitanju je bila neodgovarajua.
Pitanje, pregled istraivake literature i tumaenje dokaza je bilo previe usmereno na potrebu
za specifinim vlaknom kao odgovornim uzrokom. Poto nijedno nije pronaeno, hipoteza o
vlaknima je odbaena. To je bila greka. Kinesko istraivanje je obezbedilo dokaze da postoji
veza sa odreenim tipovima raka. Rezultati su pokazali da je povean unos vlakana bio
dosledno povezan sa niim stopama raka rektuma i debelog creva. Vei unos vlakana je
takoe bio povezan sa niim nivoom holesterola u krvi.I,II Naravno, unos vee koliine
vlakana je odraavao unos vee koliine biljnih namirnica; namirnice kao to su pasulj,
lisnato povre i integralne itarice su bogate vlaknima. Antioksidansi, lep skup Jedna od
oiglednijih karakteristika biljaka je njihov irok raspon svetlih boja. Ako se divite nainu
iznoenja hrane, teko je nadmaiti tanjir sa voem i povrem. Crvene, zelene, ute, ljubiaste
i narandaste boje biljnih namirnica su primamljive i veoma zdrave. Ova veza izmeu lepo
obojenog povra i njihovih izrazitih koristi po zdravlje je esto naglaavana. Ispostavlja se da
postoji lepa, nauno zasnovana pria iza ove obojeno/zdrave veze. Boje voa i povra se
javljaju zahvaljujui nizu hemikalija zvanih antioksidansi. Ove hemikalije se skoro iskljuivo
nalaze u biljkama. One su prisutne u ivotinjskih namirnicama samo u onoj meri u kojoj
ivotinje jedu i skladite malu koliinu u sopstvenim tkivima. ive biljke ilustruju lepotu
prirode, i po bojama i po hemiji. One prihvataju energiju sunca i preobraavaju je u ivot
procesom fotosinteze. Tokom ovog procesa, energija sunca se prvo pretvara u proste eere, a
zatim u sloenije ugljene hidrate, masti i proteina. Ovaj sloen proces predstavlja izraenu
aktivnost unutar biljke, voenu razmenom elektrona izmeu molekula. Elektroni su medijum
za prenos energije. Mesto na kome se fotosinteza odigrava je delom nalik na nuklearni
reaktor. Elektroni koji krue uokolo u biljci i menjaju sunevu svetlost u hemijsku energiju
moraju da se veoma paljivo kontroliu. Ako zalutaju od pravog mesta pri procesu, mogu da
stvore slobodne radikale, koji mogu da naprave haos u biljci. To bi bilo kao da sredite
nuklearnog reaktora isputa radioaktivne materije (slobodne radikale) koji mogu da budu
veoma opasni za okolnu oblast. Kako biljka upravlja ovim sloenim reakcijama i titi od
zalutalih elektrona i slobodnih radikala? Postavlja tit oko potencijalno opasnih reakcija koji
upija ove veoma reaktivne supstance. tit je nainjen od antioksidanata koji prihvataju
elektrone koji bi u suprotnom mogli da zalutaju sa svog puta. Antioksidansi su obino obojeni
jer isto hemijsko svojstvo koje upija viak elektrona takoe stvara vidljive boje. Neki od ovih
antioksidanata se nazivaju karotenoidi, kojih ima na stotine. Oni variraju u boji od ute boje
beta-karotina (tikva), do crvene boje likopena (paradajz), do narandaste boje kritoksantina

(pomoranda). Drugi antioksidansi mogu da budi bezbojni i tu spadaju hemikalije kao to su

askorbinska kiselina (vitamin C) i vitamin E, koji deluju kao antioksidansi u drugim delovima
biljke koji moraju biti zatieni od tetnih svojevoljnih elektrona. Meutim, ono to ini ovaj
proces znaajnim za nas ivotinje, je da mi proizvodimo niske nivoe slobodnih radikala
tokom svog ivota. Izlaganje sunevim zracima, odreenim industrijskim zagaivaima i
nepravilno uravnoteenim unosom hranljivih materija stvara podlogu za neeljeno oteenje
slobodnim radikalima. Slobodni radikali su nezgodni. Mogu da uine naa tkiva krutim i
ogranie njihovu funkciju. To je nalik na starost, kada naa tela postanu kripava i kruta. U
velikoj meri, starenje je upravo to. Ovo nekontrolisano oteenje slobodnim radikalima je
takoe i deo procesa koji dovodi do nastanka katarakte, do otvrdnjavanja arterija, do raka,
enfizema, artritisa i mnogih drugih bolesti koje postaju ee sa starenjem. Ovde je sutina:
mi ne izgraujemo prirodno titove za zatitu od slobodnih radikala. Poto nismo biljke, ne
vrimo fotosintezu i zbog toga ne proizvodimo sopstvene antioksidanse. Na sreu
antioksidansi iz biljaka deluju u naim telima na isti nain na koji deluju i u biljkama. To je
udesan sklad. Biljke izgrauju antioksidantne titove, a istovremeno ih ine neverovatno
privlanim sa divnim, ukusnim bojama. Zatim smo mi ivotinje, zauzvrat, privueni biljkama
i jedemo ih i posuujemo njihove antioksidantne titove radi naeg sopstvenog zdravlja. Bez
obzira da li verujete u Boga, evoluciju ili jednostavno sluaj, morate da priznate da je ovo
prelep, skoro duhovan, primer mudrosti prirode. U Kineskom istraivanju, procenili smo
antioksidantni status beleei unos vitamina C i beta-karotina i merei nivo vitamina C,
vitamina E i karotinoida u krvi. Od ovih antiokdisantnij biomarkera, vitamin C je obezbedio
najimpresivnije dokaze. Najznaajnija veza vitamina C sa rakom je bio njegov odnos prema
broju porodica sklonih raku u svakoj oblasti.42 Kada je nivo vitamina C u krvi bio nizak, bilo
je verovatnije da ove porodice imaju viu stopu raka.
III
Nizak nivo vitamina C je bio istaknuto povezan sa poveanim rizikom od raka jednjaka,III
leukemije i raka nazofarinksa, dojke, stomaka, jetre, rektuma, debelog creva i plua. Rak
jednjaka je bio prvi koji je privukao producente programa televizije NOVA i naveo ih da
iznesu izvetaj o smrtnosti od raka u Kini. Ovaj televizijski program je bio taj koji je
podstakao nae sopstveno istraivanje kako bismo utvrdili ta se nalazilo iza ove prie.
Vitamin C prvenstveno dolazi iz voa, a ishrana voem je takoe bila inverzno povezana sa
rakom jednjaka.II, 43 Stope raka su bile 5 do 8 puta vee u oblastima gde je unos voa bio
najnii. Isti efekat vitamina C koji je postojao u sluaju ovih tipova raka je postojao i u
sluaju bolesti sranih sudova, poveanog pritiska srca i loga.II Unos vitamina C voem je
jasno pokazivao moan zatitni efekat od niza bolesti. Druge procene koliine antioksidanata,
nivo alfa i beta karotina (prekursor vitamina) u krvi i alfa i gama tokoferola (vitamin E) su
slabi pokazatelji efekata antioksidanata. Ovi antioksidansi se prenose u krvi lipoproteinima,
koji predstavljaju nosioce ''loeg'' holesterola. Zbog toga smo svaki put kada smo merili ove
antioksidanse, istovremeno merili nezdrave biomarkere. Ovo je bio eksperimentalni
kompromis koji je umanjio nau sposobnost da utvrdimo korisne efekte karotinoida i
tokoferola, ak i kada je poznato da ovi efekti postoje.44 Meutim, utvrdili smo da je pojava
raka stomaka bila vea kada je nivo beta-karotina u krvi bio nii.45 Da li moemo da kaemo
da su vitamin C, beta-karotin i vlakna iz hrane sami odgovorni za spreavanje ovih tipova
raka? Drugim reima, da li pilula koja sadri vitamin C i beta-karotin i dodaci vlakana mogu
da proizvedu ove efekte po zdravlje? Ne. Trijumf zdravlja lei ne u pojedinanim hranljivim
materijama, ve u celim namirnicama koje sadre ove hranljive materije: biljnim
namirnicama. U iniji salate od spanaa, na primer, imamo vlakna, antioksidanse i bezbrojne
druge hranljive materije koje diriguju udesnom simfonijom zdravlja dok dre koncert u

naim telima. Poruka ne moe biti jednostavnija: jedite to je vie mogue celog voa, povra
i integralnih itarica, i verovatno ete ostvariti sve gore spomenute koristi kao i mnoge druge.
Iznosio sam ovaj stav o koristi po zdravlje od celih biljnih namirnica jo od kada su dodaci
vitamina uvedeni u velikim razmerama na trite. I promatrao sam sa nevericom kako su
industrija i mediji ubedili tako puno Amerikanaca da ti proizvodi predstavljaju istu dobru
ishranu kao i celovite biljne namirnice. Kao to emo videti narednim poglavljima, obeane
koristi po zdravlje od uzimanja dodataka pojedinanih hranljivih materija su se pokazale
veoma sumnjivim. Poruka: ako elite vitamin C ili beta-karotin, nemojte posegnuti za
boicom pilula posegnite za voem ili zelenim povrem. Etkins kriza U sluaju da niste
primetili, u sobi se nalazi slon. Ime mu je ''ishrana sa malo ugljenih hidrata'', koja je postala
veoma popularna. Skoro sve knjige o ishrani sa polica u knjiarama predstavljaju varijacije na
ovu istu temu: jedite to je vie proteina, mesa i masti koliko elite, ali se klonite od onih
''masnih'' ugljenih hidrata. Kao to ste ve videli u ovoj knjizi, moji istraivaki nalazi i moja
taka gledita pokazuju da ovakva ishrana moda predstavlja najveu pojedinanu pretnju po
ameriko zdravlje sa kojom smo trenutno suoeni. O emu se ustvari radi? Jedan od osnovnih
argumenata sa poetka veine knjiga o ishrani sa malo ugljenih hidrata i puno proteina je da je
Amerika zapala u maniju male koliine masti na savet strunjaka tokom poslednjih dvadeset
godina, a da su ipak ljudi deblji nego ikad. Ovaj argument je privlaan, meutim postoji jedna
neprijatna injenica koja se neprestano zanemaruje: po izvetaju46 koji saeto navodi
hranljive statistike vlade, ''Amerikanci su unosili 13 funti [moje naglaavanje] vie [dodatnih]
vie masti i ulja po osobi 1997. godine nego 1970. godine, sa 52,6 na 65,6 funti''. Tano je da
je vladao trend korienja manje ukupnih kalorija u obliku masti, gledano kao procenat, ali to
je samo zbog toga to smo nadmaili na unos masti unosom brze hrane bogate eerom.
Jednostavnim promatranjem ovih brojeva, svako moe da vidi da Amerika nije usvojila
eksperiment sa ''malo masti''. Ustvari, tvrdnja da je eksperiment ''ispiranje mozga'' sa malo
masti isproban i neuspeo esto predstavlja prvu od mnogih izjava u ovim knjigama o ishrani
koje se mogu opisati ili kao teko neznanje ili oportunistika obmana. Teko je znati odakle
poeti sa pobijanjem tunela dezinformacija i lanih obeanja koja esto iznose autori potpuno
neobueni o ishrani, autori koji nikada nisu sproveli bilo kakvo profesionalno zasnovano
eksperimentalno istraivanje. A ipak su ove knjige neverovatno popularne. Zato? Jer ljudi
zaista smanjuju teinu, bar kratkorono. U jednom objavljenom istraivanju47 koje je
finansirao Atkinsonov centar za komplementarnu medicinu, istraivai su stavili 51 gojaznog
oveka na Atkinsonovu dijetu.48 etrdeset i jedan ispitanik koji je bio na dijeti tokom est
meseci izgubio je u proseku 20 funti. Pored toga, prosean nivo holesterola u krvi se neznatno
smanjio,47 to je moda bilo jo znaajnije. Zbog ova dva rezultata, ovo istraivanje je
predstavljeno u medijima kao realan, nauni dokaz da Atkinsonova dijeta deluje i da je
bezbedna. Naalost, mediji nisu ili dalje od toga. Prvi znak da sve nije tako ruiasto je da su
ovi gojazni ispitanici strogo ograniavali svoj unos kalorija tokom istraivanja. Prosean
Amerikanac unosi oko 2.250 kalorija na dan.49 Kada su uesnici istraivanja bili na dijeti,
unosili su u proseku 1.450 kalorija na dan. To je 35% manje kalorija! Svejedno je da li jedete
crve ili karton; ako jedete 35% manje kalorija, kratkorono ete smanjiti teinu i va nivo
holesterola e se poveati50, ali to ne znai da crvi i karton formiraju zdravu ishranu. Moe se
tvrditi da je tih 1.450 kalorija toliko zadovoljavajue da se ljudi oseaju siti na ovoj ishrani,
ali ako usporedite unos kalorija i troak kalorija, jednostavnom matematikom se moe
ustanoviti da osoba ne moe da odri ovakvo ogranienje unosa kalorija tokom perioda od
vie godina ili decenija a da ne postane invalid ili da se ne istopi u nita. Ljudi su zloglasno
neuspeni pri znaajnom ograniavanju svog unosa energije tokom bilo kog dueg
vremenskog perioda, i zbog toga tek treba da se sprovede dugorono istraivanje koje bi
pokazalo uspeh dijete sa ''malo ugljenih hidrata''. Meutim, to je samo poetak problema. U
ovom istom istraivanju, koje je finansirala Etkins grupa, istraivai izvetavaju, ''U nekom

trenutku tokom dvadeset i etiri sedmice, dvadeset i osam ispitanika (68%) je prijavilo zatvor,
dvadeset i est (63%) je prijavilo zadah, dvadeset i jedan (51%) glavobolju, etiri (10%)
primetan gubitak kose, a jedna ena (1%) pojaano menstrualno krvarenje''.47 Oni se pozivaju
i na drugo istraivanje, navodei, ''U neeljene efekte ove ishrane kod dece je spadalo
kalcijum oksalatno i urinsko kamenje u bubregu... povraanje, amenoreja [kada devojica
propusti menstruaciju], hiperholesterolemija [povien holesterol] i... manjak vitamina
(navedena odrednica)''.47 Pored toga su utvrdili da se kod ispitanika javilo zapanjujue
poveanje koliine kalcijuma koju su izbacivali mokraom od 53%,47 to moe da predstavlja
katastrofu po njihovo zdravlje kostiju. Smanjenje teine, od ega deo jednostavno predstavlja
gubitak vode,51 moe skupo da ih kota. Drugi pregled dijeta sa malo ugljenih hidrata koji su
objavili istraivai iz Australije zakljuuje, ''Komplikacije kao to su srane aritmije,
poremeaj srane kontraktilne funkcije, iznenadna smrt, osteoporoza, oteenje bubrega,
povean rizik od raka, poremaj fizike aktivnosti i lipidne abnormalnosti mogu se povezati
sa dugoronim ograniavanjem koliine ugljenih hidrata u ishrani''.51 Jedna tinejderka je
nedavno umrla nakon sprovoenja dijete bogate proteinima.52, 53 U kratko, veina ljudi ne
moe da odrava ovakvu ishranu celog ivota, a ak i kada bi neko to uspeo, time bi samo
prizivao ozbiljne zdravstvene probleme. uo sam jednog doktora kako dijete sa puno
proteina, puno masti i malo ugljenih hidrata naziva ''razboli sam sebe'' dijetama, i smatram da
je to odgovarajui nadimak. Moete da smanjite teinu i podvrgavanjem hemoterapiji ili
postajui zavisnik od heroina, ali ja ne bih preporuio ni to. Jo samo neto: ishrana nije sve
to Etkins preporuuje. Zaista, veina knjiga o ishrani predstavlja samo deo velike impreije
koja se bavi hranom i zdravljem. U sluaju Etkinsove dijete, dr Etkins navodi da su velikom
broju njegovih pacijenata potrebni hranljivi dodaci, od kojih se neki koriste za reavanje
''estih problema pacijenata''.54 U jednom odeljku, nakon iznoenja neosnovanih tvrdnji o
efikasnosti antioksidantnih dodataka koje protivree novijim istraivanjima,55 pie, ''Dodajte
[antioksidantima] vitaminske dodatke za koje se zna da su korisni za svaki od bezbroj
problema sa kojima su moji pacijenti suoeni, i videete zato mnogi od njih uzimaju preko
trideset vitaminskih pilula na dan''.56 Trideset pilula na dan? Postoje trgovci nadrilekari, koji
nisu sprovodili profesionalna istraivanja, nemaju profesionalno obrazovanje niti
profesionalne radove iz oblasti ishrane, i postoje naunici, koji imaju formalno obrazovanje,
vrili su istraivanja i podnosili izvetaje o svojim nalazima na profesionalnim skupovima.
Moda o moi savremenog marketinga moe svedoiti injenica da je gojazan ovek sa
sranim oboljenjem i povienim krvnim pritiskom57 postao jedan od najbogatijih trgovaca
nadrilekara ikada, prodajui dijetu koja obeava da e vam pomoi da smrate, ouvate srce
zdravim i normalizujete svoj krvni pritisak. Istina o ugljenim hidratima Nesrean ishod
skoranje popularnosti knjiga o ishrani je da su ljudi zbunjeniji nego ikad o zdravstvenoj
vrednosti ugljenih hidrata. Kao to ete videti u ovoj knjizi, postoji brdo naunih dokaza koji
pokazuju da je najzdravija ishrana kojom moete da se hranite ishrana bogata ugljenim
hidratima. Pokazano je da ona preokree srano oboljenje, preokree dijabetes, spreava niz
hroninih bolesti, i da, puno puta je pokazano da prouzrokuje znaajno smanjenje teine.
Meutim, nije sve ba tako jednostavno. Najmanje 99% ugljenih hidrata koje unosimo potie
iz voa, povra i itarica. Kada se ove namirnice unose u neobraenom, nepreraenom i
prirodnom stanju, veliki deo ugljenih hidrata se nalazi u takozvanom ''sloenom'' obliku. To
znai da se oni tokom varenja razlau na kontrolisan, regulisan nain. U ovu kategoriju
ugljenih hidrata spada puno oblika vlakana, od kojih veina ostaje nesvarena ali ipak
obezbeuju znaajne koristi po zdravlje. Pored toga, osim ovim sloenim ugljenim hidratima
celovite namirnice obiluju vitaminima, mineralima i dostupnom energijom. Voe, povre i
integralne itarice predstavljaju najzdraviju hranu, i prvenstveno su sainjene od ugljenih
hidrata. Na drugoj strani spektra, nalaze se veoma obraeni i preraeni ugljeni hidrati kojima
su uklonjena vlakna, vitamini i minerali. Tipini prosti ugljeni hidrati se nalaze u

namirnicama kao to su beli hleb, obraene grickalice ukljuujui krekere i ips nainjene sa
belim branom, slatkie ukljuujui kolae i bombone i gazirana pia puna eera. Ovi veoma
obraeni ugljeni hidrati potiu od itarica ili biljaka bogatih eerima, eernoj trsci i eernoj
repi. Oni se lako razlau tokom varenja do najprostijeg oblika ugljenih hidrata, koji se
apsorbuju u telu dajui eer koji se nalazi u krvi, glukozu. Naalost, veina Amerikanaca
unosi velike koliine prostih, obraenih ugljenih hidrata i nitavne koliine sloenih ugljenih
hidrata. Na primer, 1996. godine 42% Amerikanaca je jelo torte, kolae, testa ili pite svakog
dana, dok je samo 10% jelo bilo kakvo zeleno povre.46 Kao jo jedan zloslutan znak, od
povra su samo tri vrste predstavljale polovinu od ukupne koliine korienog povra 1996.
godine46: krompir, koji je u najveoj meri korien u obliku pomfrita i ipsa; salata, jedno od
najmanje hranljivog povra koje moete da unosite, i konzervirani paradajz, koji verovatno
predstavlja odraz potronje pica i testenina. Ovome dodajte injenicu da je proseni
Amerikanac unosio trideset i dve kafene kaiice na dan tokom 1996. godine,46 pri emu je
jasno da se Amerikanci hrane skoro iskljuivo preraenim, prostim ugljenim hidratima, na
utrb zdravih sloenih ugljenih hidrata. Ovo su loe vesti, i ovo je, u velikoj meri, razlog zato
su ugljeni hidrati kao celina izali na tako lo glas; veina ugljenih hidrata koji se unose u
Americi se nalaze u brzoj hrani ili itaricama koje su toliko preraene da se moraju
dopunjavati vitaminima i mineralima. U ovom pogledu se slaem sa autorima popularnih
dijeta. Na primer, mogli biste da budete na ishrani sa malo masti i puno ugljenih hidrata
jedui iskljuivo sledee namirnice: testenine nainjene od preraenog brana, preni ips,
sodu, eerne itarice i slatkie sa malo masti. Ishrana na ovakav nain predstavlja lou ideju.
Neete ostvariti koristi po zdravlje biljne ishrane jedui ove namirnice. U eksperimentalnim
istraivanjima, koristi po zdravlje od ishrane bogate ugljenim hidratima dolaze od ishrane
sloenim ugljenim hidratima koji se nalaze u integralnim itaricama, vou i povru. Pojedite
jabuku, italijansku tikvu ili tanjir smeeg pirina sa pasuljem i drugim povrem.
Kinesko istraivanje prua objanjenja Na osnovu Kineskog istraivanja doli smo do nekih
iznenaujuih nalaza koji bacaju svetlo na debatu o smanjenju teine. Kada smo zapoeli
Kinesko istraivanje, mislio sam da je Kina imala suprotan problem od onog u Americi. uo
sam da Kina ne moe da prehrani svoje stanovnitvo, da je glad bila esta i da nije bilo
dovoljno hrane da ljudi dostignu svoju punu odraslu visinu. Veoma jednostavno, nije bilo
dovoljno kalorija. Iako je Kina imala, tokom poslednjih pedeset godina, svoje probleme sa
hranom, saznali smo da su ova gledita o unosu kalorija bila potpuno pogrena. eleli smo da
poredimo unos kalorija u Kini i Americi, ali je postojala zakoljica. Kinezi su fiziki aktivniji
od Amerikanaca, naroito u ruralnim oblastima, gde je manuelni rad norma. Bilo bi
obmanjujue usporediti veoma aktivnog radnika sa prosenim Amerikancem. To bi bilo kao
poreenje koliine energije koju potroi radnik pri napornom fizikom radu sa koliinom
energije koju potroi raunovoa. Velika razlika u unosu kalorija koja svakako postoji izmeu
ovih osoba nam ne bi rekla nita o vrednosti i potvrdila bi samo da je fiziki radnik aktivniji.
Kako bismo prevazili ovaj problem, podelili smo Kineze u pet grupa u zavisnosti od
njihovog nivoa fizike aktivnosti. Nakon procenjivanja unosa kalorija kod najmanje aktivnih
Kineza, koji bi odogovarali radnicima u kancelariji, usporedili smo njihov unos kalorija sa
prosenim Amerikancem. Ono to smo ustanovili bilo je zapanjujue. Prosean unos kalorija,
po kilogramu telesne teine, bio je 30% vei meu najmanje aktivnim Kinezima nego meu
prosenim Amerikancima. Pa ipak, telesna teina je bila 20% manja (grafikon 4,11). Kako je
mogue da ak i najmanje aktivni Kinezi unose vie kalorija a ipak nemaju problem sa
gojaznou? Koja je njihova tajna? Grafikon 4,11: Unos kalorija (kcal/kg) i telesna teina
unos kalorija (kcal/kg), Prosean indeks telesne mase, Kina, SAD Postoje dva mogua
objanjenja za ovaj prividni paradoks. Prvo, ak su i kineski kancelarijski slubenici fiziki
aktivniji od prosenih Amerikanaca. Bilo ko ko poznaje Kinu zna da mnogi kancelarijski
slubenici koriste bicike kao prevozno sredstvo. Time troe vie kalorija. Bez obzira na to, ne

moemo da procenimo koliki je dodatni unos kalorija postojao zbog fizike aktivnosti a koliki
zbog neeg drugog, moda zbog njihove hrane. Meutim, znamo da neki ljude koriste kalorije
koje unose na drugaiji nain od drugih ljudi. esto kaemo da ''imaju poveanu stopu
metabolizma'' ili ''to je u njihovim genima''. Znate takve ljude. To su oni koji izgleda jedu
koliko ele a da im se ipak ne poveava teina. Zatim je tu veina nas, koji moramo da
pazimo na unos kalorija ili bar tako mislimo. Ovo je pojednostavljeno tumaenje.
Ja nudim sveobuhvatnije tumaenje koje je zasnovano na naem opirnom istraivanju i na
istraivanjima drugih. Tumaenje je sledee. Pod uslovom da ne ograniavamo unos masti,
oni od nas koji su na ishrani sa puno masti i proteina jednostavno zadravaju vie kalorija
nego to im je potrebno. Mi skladitimo te kalorije u vidu telesne masti, moda ih utkamo u
svoja miina vlakna i moda ih skladitimo na oiglednijim mestima, kao na primer na
zadnjici, ili oko lica i gornjeg dela butina. Ovde je problem: dovoljno je da se u naem telu
zadri samo mala koliina kalorija kako bi dolo do znaajne promene telesne teine. Na
primer, ako zadrimo samo dodatnih pedeset kalorija na dan, to moe da dovede do dodatnih
pet kilograma godinje. Moda ne mislite da je to puno, ali tokom perioda od pet godina, to je
dodatnih dvadeset i pet kilograma. Neki ljudi bi mogli da uju ovo i da budu skloni
jednostavno da jedu pedeset kalorija manje na dan. Ovo bi, teorijski, moglo da proizvede
razliku, ali je to potpuno nepraktino. Nemogue je tako precizno pratiti dnevni unos kalorija.
Pomislite na obrok u restoranu. Da li znate koliko svaki obrok sadri? ta je sa musakom koju
biste mogli da spremite? ta je sa biftekom koji biste mogli da kupite? Da li znate koliko
kalorija sadre? Naravno da ne. Istina je sledea: uprkos bilo kakvom kratkoronom reimu
ishrane koji bismo mogli da primenjujemo, nae telo e, koristei mnoge mehanizme, na kraju
odabrati koliko e kalorija uneti i ta da radi sa njima. Nai pokuaji da ograniimo unos
kalorija su kratkotrajni i neprecizni, bez obzira da li ograniavamo unos ugljenih hidrata ili
masti. Telo primenjuje osetljivo odravanje ravnotee i neke veoma sloene mehanizme pri
odluivanju kako da koristi kalorije koje unosi. Kada dobro postupamo sa naim telom jedui
pravu hranu, ono zna kako da odvoji kalorije od telesnih masti i u poeljnije funkcije kao to
su odravanje tela toplim, odvijanje telesnog metabolizma, podupirui i podstiui fiziku
aktivnost ili jednostavno izbacujui bilo kakav viak. Telo koristi viestruke sloene
mehanizme da odlui kako e se kalorije koristiti, skladititi ili ''sagoreti''. Na ishrani bogatoj
proteinima i mastima kalorije umesto pretvaranja u telesnu toplotu prelaze u svoj skladini
oblik u vidu telesnih masti (osim ako izrazito ogranienje unosa kalorija izaziva smanjenje
teine). Nasuprot tome, na ishrani siromanoj proteinima i mastima kalorije se ''gube'' u vidu
telesne toplote. U istraivanjima, kaemo da skladitenje vie kalorija u vidu masti i manje
gubljenje u vidu toplote znai da je organizam efikasniji. Kladim se da biste vie voleli da
budete malo neefikasniji i da ih pretvarate u telesnu toplotu umesto u telesne masti, zar ne?
Pa, jednostavna primena ishrane sa malo masti i proteina moe dovesti do toga. To je ono to
podaci naeg Kineskog istraivanja pokazuju. Kinezi unose vie kalorija i zato to su fiziki
aktivniji i zato to se na svojoj ishrani sa malo masti i proteina kalorije umesto smetanja u
vidu telesne toplote pretvaraju u telesnu toplotu. Ovo je tano ak i za najmanje aktivne
Kineze. Imajte na umu, potrebno je veoma malo, samo pedeset kalorija na dan, za promenu
skladitenja telesnih masti a time i za promenu telesne teine.58 Isti fenomen smo uoili i kod
naih eksperimentalnih ivotinja koje su bile na ishrani sa malo proteina. One su rutinski
unosile neto vie kalorija, dobijale manje na teini, izbacivale viak kalorija u vidu telesne
toplote59 i svojevoljno vebale vie,60 i dalje imajui daleko manje sluajeva raka od
ivotinja na standardnim ishranama. Ustanovili smo da su se kalorije ''sagorevale'' pri broj
stopi i pretvarale u telesnu toplotu kada se troilo vie kiseonika.59 Razumevanje da ishrana
moe da prouzrokuje male promene u metabolizmu kalorija koje dovode do velikih promena
u telesnoj teini predstavlja znaajan i koristan koncept. To znai da postoji ureen proces
kontrolisanja telesne teine tokom vremena koji deluje, nasuprot neureenog procesa naglih

dijeta koje ne deluju. On objanjava i esta opaanja (o kojima se govori u estom poglavlju)
da ljudi koji su na biljnoj ishrani sa malo proteina i malo masti imaju daleko manje potekoa
sa teinom, ak i ako unose isto, ili neto vie, kalorija. Ishrana i telesna veliina Sada znamo
da e vam ishrana sa malo proteina i masti a bogata sloenim ugljenim hidratima iz voa i
povra pomoi da smanjite teinu. Ali ta ako elite da postanete vei? elja da se bude to je
mogue vei rasprostranjena je u veini kultura. Tokom kolonijalnog perioda u Aziji i Africi,
Evropljani su ak manje ljude smatrali za manje civilizovane. Telesna veliina je izgleda znak
junatva, mukosti i dominantnosti.
Veina ljudi misli da mogu da postanu vei i jai jedui ivotinjske namirnice bogate
proteinima. Ovo verovanje potie od ideje da je unoenje proteina (to jest mesa) neophodno
za fiziku snagu. Ovo je dugo vremena bilo uobiajeno uverenje u svetu. Kinezi su ak
zvanino preporuili ishranu sa vie proteina kako bi ohrabrili krupnije sportiste i da bi se
bolje takmiili na Olimpijskim igrama. ivotinjske namirnice sadre vie proteina, i smatra se
da su ovi proteini ''boljeg kvaliteta''. ivotinjski proteini imaju istu reputaciju u sve
modernijoj Kini kao i svuda. Meutim, postoji problem sa idejom da je unoenje ivotinjskih
dobar nain da se postane velik. Ljudi koji jedu najvie ivotinjskih proteina imaju navie
sluajeva sranih bolesti, raka i dijabetesa. U Kineskom istraivanju je, na primer, unos
ivotinjskih proteina bio povezan sa viim i teimI ljudima, ali je takoe bio povezan i sa
viim nivoom ukupnog i loeg holesterola.II tavie, telesna teina, povezana sa unosom
ivotinjskih proteina,I bila je povezana sa vie sluajeva rakaII-III i vie bolesti sranih
sudova.II Izgleda da biti vei, i navodno bolji, ima veoma veliku cenu. Ali, da li bi nam bilo
mogue da ostvarimo pun potencijal rasta, istovremeno umanjujui rizik od bolesti? U
Kineskom istraivanju nisu merene stope rasta dece ali visina i teina odraslih jesu. Ove
informacije su bile iznenaujue. Unos vee koliine proteina je bio povezan sa veom
telesnom veliinom (III za mukarce i II za ene).61 Meutim, ovaj efekat je prvenstveno bio
pripisan biljnim proteinima, jer oni sainjavaju 90% od ukupnog unosa proteina kod Kineza.
Unos ivotinjskih proteina je zaista bio povezan sa veom telesnom teinom,I a unos mleka
bogatog proteinima je izgleda takoe bio efektivan.II Meutim, dobre vesti su ove: Vei unos
biljnih proteina je bio blisko vezan sa veom visinomII i telesnom teinom.II Telesni rast je
povezan sa proteinima uopte a i ivotinjski i biljni proteini su efektivni! To znai da osobe
mogu da ostvare svoj genetski potencijal za rast i telesnu veliinu i na biljnoj ishrani. Zato su
onda ljudi u zemljama u razvoju, koji unose manje ili nimalo ivotinjskih namirnica, dosledno
manji od ljudi sa zapada? To je zato to je biljna ishrana u siromanim oblastima sveta obino
nedovoljno raznovrsna, nedovoljne koliine i kvaliteta i povezana je sa loim higijenskim
uslovima u kojima preovladavaju deje bolesti. Pod tim uslovima, rast je smanjen i ljudi ne
dostiu svoj genetiki potencijal za odraslu veliinu tela. U Kineskom istraivanju, mala
visina i teina kod odraslih je bila izrazito povezana sa oblastima koje imaju visoku stopu
smrtnosti za plunu tuberkulozu,III parazitske bolesti,III upala bolesti (III za visinu), ''crevna
opstrukcija''III i digestivne bolesti.III Ovi nalazi podupiru ideju da se telesni rast moe
ostvariti biljnom ishranom sa malo masti, pod uslovom da higijenski uslovi efektivno
kontroliu bolesti siromatva. Pod ovim uslovima, bolesti obilja (srane bolesti, rak, dijabetes,
itd) se mogu istovremeno svesti na najmanju meru.
Ista ishrana sa malo ivotinjskih proteina i malo masti koja pomae u spreavanju gojaznosti
takoe omoguava ljudima da ostvare svoj pun potencijal rasta pruajui i druge koristi. Ona
bolje regulie holesterol u krvi i smanjuje srane bolesti i niz tipova raka. Koja je ansa da se
sve ove veze (i mnoge druge) koje favorizuju biljnu ishranu javljaju usled istog sluaja?
Krajnje je neverovatno, najblae reeno. Takva doslednost dokaza u irokom opsegu
asocijacija je retka u naunim istraivanjima. Oni ukazuju na novi pogled na svet, na novu
paradigmu. Prkose statusu kvo, obeavaju nove koristi po zdravlje i zahtevaju nau panju.
Pun krug Na poetku karijere, koncentrisao sam se na biohemijske procese raka jetre. Tree

poglavlje opisuje decenijama dug laboratorijski rad koji smo sprovodili na eksperimentalnim
ivotinjama, rad koji je ispunio zahteve da bi se mogao nazvati ''dobrom naukom''. Nalaz:
kazein, i najverovatnije svi ivotinjski proteini, mogu da budu najznaajnije supstance u
izazivanju raka koje unosimo. Promena koliine kazeina u ishrani ima mo da ukljuuje i
iskljuuje rast raka, i da nadmai efekte aflatoksina, veoma monog kancerogena klase IA, u
izazivanju raka, ali ak iako su ovi nalazi bili znaajno potvreni, odnosili su se na
eksperimentalne ivotinje. Zbog toga sam sa velikim iekivanjem promatrao Kinesko
istraivanje traei dokaze o uzrocima raka jetre kod ljudi.62 Stope raka jetre su veoma
visoke u ruralnoj Kini, izuzetno visoke u nekim oblastima. Zato je to bio sluaj? Prvenstveni
krivac je izgleda bila hronina infekcija virusom hepatitisa B (HBV). U proseku, oko 12-13%
naih ispitanika je bilo hronino inficirano virusom. U nekim oblastima, polovina
stanovnitva je imala hroninu infekciju! Radi poreenja, samo 0,2-0,3% Amerikanaca ima
hroninu infekciju ovim virusom. Ali to nije sve. Pored toga to je virus uzronik raka jetre u
Kini, izgleda da i ishrana igra kljunu ulogu. Kako znamo? Nivo holesterola u krvi obezbedio
je glavni trag. Raka jetre je izrazito povezan sa poveanjem holesterola u krvi,III a ve znamo
da su ivotinjske namirnice odgovorne za porast holesterola. Gde se onda tu uklapa HBV?
Eksperimentalna istraivanja na mievima pruaju dobar pokazatelj. Kod mieva, HBV je
inicirao rak jetre ali je rak rastao kao odgovor na vei unos kazeina. Pored toga, holesterol u
krvi je takoe bio povean. Ta opaanja se savreno poklapaju sa naim nalazima u pogledu
ljudi. Osobe koje su hronino inficirane HBV-om i koje unose ivotinjske namirnice imaju
povien holesterol i visoku stopu raka jetre. Virus obezbeuje oruje, a loa ishrana povlai
okida.
Veoma zanimljiva pria je poela da se uobliava, bar po mom miljenju. To je bila pria
puna znaenja koja je ukazivala na znaajne principe koji bi mogli da se primene i na druge
veze ishrane i raka. To je takoe bila pria koja nije ispriana javnosti, a mogla je da spasava
ivote. To je bila pria koja je navodila na ideju da je nae najmonije oruje protiv raka
hrana koju jedemo svakog dana. To je ono to smo dobili. Godine eksperimenata na
ivotinjama su razjasnile duboke biohemijske principe i procese koji su u velikoj meri
pomogli u objanjavanju efekta ishrane na rak jetre. Ali sada smo mogli da vidimo da su ovi
procesi bili od znaaja i za ljude. Ljudi koji su bili hronino inficirani virusom B takoe su
imali povean rizik od raka jetre. Meutim, nai nalazi su ukazivali da su oni koji su bili
inficirani virusom i koji su istovremeno jeli vie ivotinjskih namirnica imali vii nivo
holesterola i vie sluajeva raka jetre u odnosu na one koji su bili inficirani virusom a nisu
unosili ivotinjske namirnice. Eksperimentalna istraivanja na ivotinjama i istraivanja na
ljudima su se savreno poklapala.
Povezivanje
Skoro e svi od nas iz Sjedinjenih Drava umreti od bolesti obilja. U naem Kineskom
istraivanju, videli smo da je ishrana imala veoma izraen efekat na ove bolesti. Biljne
namirnice su povezane sa niim nivoom holesterola u krvi; ivotinjske namirnice su povezane
sa viim nivoom holesterola u krvi. ivotinjske namirnice su povezane sa veim stopama raka
dojke; biljne namirnice su povezane sa niim stopama. Vlakna i antioksidanti su povezani sa
manjim rizikom od raka digestivnog trakta. Biljna ishrana i aktivan nain ivota rezultuju
zdravom teinom, a opet omoguavaju ljudima da postanu veliki i snani. Nae istraivanje je
bilo obimno po dizajnu i obimno po nalazima. Iz laboratorija Virdinija Teka i Kornela do
krajnjih delova Kine, izgledalo je da je nauka pokazivala jasnu, doslednu sliku: moemo lako
da smanjimo na rizik od dobijanja smrtonosnih bolesti jedenjem prave hrane. Kada smo
zapoeli ovaj projekat naili smo na znaajan otpor nekih ljudi. Jedan moj kolega sa Kornela,
koji je bio ukljuen u rano planiranje Kineskog istraivanja, je bio prilino razdraen na

jednom od naih sastanka. Izneo sam ideju o prouavanju kako puno faktora ishrane, od kojih
su neki poznati ali mnogi su nepoznati, zajedno deluje izazivajui bolest. Tako smo morali da
merimo puno faktora, bez obzira da li su bili opravdani ranijim istraivanjima ili ne. On je
rekao da, ako je to ono to smo hteli da sprovedemo, ne eli da ima nita sa takvim ''samara''
pristupom. Ovaj kolega je izraavao gledite koje je vie bilo u skladu sa glavnim tokom
naune misli nego sa mojom idejom. On i naunici koji misle kao on smatraju da se nauka
najbolje sprovodi pri istraivanju pojedinanog uglavnom poznatog faktora izolovano.
Spektar veinom neodreenih faktora ne pokazuje nita, kau oni. U redu je meritispecifian
efekat, na primer, selena na rak dojke, ali nije u redu meriti viestruke hranljive uslove u
istom istraivanju, u nadi utvrivanja znaajnih obrazaca ishrane. Ja vie volim iru sliku, jer
istraujemo neverovatnu sloenost i prefinjenost prirode. eleo sam da istraim u kakvoj su
vezi obrasci ishrane sa bolestima, to je sada najznaajnija tema ove knjige. Sve iz hrane
deluje zajedno proizvodei zdravlje ili bolest. to vie mislimo da pojedinana namirnica
karakterie celovitu namirnicu, to vie srljamo u idiotizam. Kao to emo videti u IV delu ove
knjige, ovaj nain razmiljanja je doneo puno loe nauke. Zato kaem da nam je potrebno
vie, a ne manje, ''samara pristupa''. Potrebno nam je vie razmiljanja o sveobuhvatnim
obrascima ishrane i celovitim namirnicama. Da li to znai da ja mislim da je samara pristup
jedini nain za vrenje istraivanja? Naravno da ne. Da li mislim da nalazi Kineskog
istraivanja sainjavaju apsolutni nauni dokaz? Naravno da ne. Da li obezbeuje dovoljno
informacija za donoenje nekih praktinih odluka? Apsolutno. Iz ovog istraivanja je poela
da se pojavljuje mrea informacija. Ali, da li se svaka potencijalna nit (ili veza) u ovom
mamutskom istraivanju savreno uklapa u ovu mreu informacija? Ne. Iako se statistiki
najznaajnije niti lako uklapaju u mreu, bilo je nekoliko iznenaenja. Veina, ali ne sve, su
od tada objanjene. Neke veze opaene u Kineskom istraivanju su, na prvi pogled, bile u
suprotnosti sa onim to bi se moglo oekivati na osnovu iskustva sa zapada. Morao sam
paljivo da razdvajam neobine nalaze koji su mogli da se jave usled sluajnosti i
eksperimentalne nepotpunosti od onih koji su zaista pruali nove uvide u na stari nain
razmiljanja. Kao to sam ranije napomenuo, opseg nivoa holesterola u krvi u ruralnoj Kini je
predstavljao iznenaenje. U vreme kada je Kinesko istraivanje otpoelo, opseg holesterola u
krvi od 200 do 300 miligrama po decilitru (mg/dl) je smatran za normalan, a nii nivoi su bili
sumnjivi. U stvari, u naunoj i medicinskoj zajednici je bilo onih koji su smatrali da je nivo
holesterola nii od 150 mg/dl bio opasan. U stvari, moj sopstveni holesterol je krajem 1970-ih
iznosio 260 mg/dl, za razliku od drugih lanova moje neposredne porodice. Doktor mi je
rekao da je to bilo ''dobro, upravo proseno''. Meutim, kada smo merili nivoe holesterola u
krvi u Kini, bili smo okirani. Oni su se kretali od 70-170 mg/dl! Njihovo visoko je bilo nae
nisko, a njihovo nisko nije ni bilo na listama koje biste mogli da pronaete u ordinaciji!
Postalo je oigledno da se naa predstava o ''normalnim'' vrednostima (ili opsezima) odnosi
samo na ispitanike sa zapada koji su na zapadnjakoj ishrani. Sluajno, na primer, na
''normalni'' nivo holesterola nas izlae znaajnom riziku od sranih oboljenja. Naalost, u
Americi je takoe ''normalno'' imati srano oboljenje. Tokom godina, uspostavljeni su
standardi koji su dosledni sa onim to vidimo na zapadu. Preesto usvajamo gledite da su
amerike vrednosti ''normalne'' jer smo skloni da poverujemo da je zapadnjako iskustvo
najverovatnije ispravno. Na kraju dana, snaga i doslednost veine dokaza je dovoljna za
donoenje valjanih zakljuaka. To jest, celovite biljne namirnice su korisne, a ivotinjske
nisu. Malo drugih izbora ishrane, ako ih uopte ima, mogu da prue neverovatne koristi
dobrog izgleda, rasta i izbegavanja velike veine prevremenih bolesti u naoj kulturi. Kinesko
istraivanje je predstavljalo znaajan temelj za moje razmiljanje. Samo po sebi, ne dokazuje
da ishrana izaziva bolesti. Apsolutan dokaz u nauci je praktino nedostian. Umesto toga,
predlae se teorija o kojoj se raspravlja dok teina dokaza ne postane tolika da svi uglavnom
prihvataju da je teorija najverovatnije istinita. U sluaju ishrane i bolesti, Kinesko istraivanje

dodaje puno teine dokazima. Njegove eksperimentalne odlike (raznovrsne ishrane, bolesti i
odlike naina ivota, i neobini opseg izbora ishrane, dobri naini za merenje kvaliteta
podataka) obezbedile su jedinstvenu priliku za proirenje naeg pogleda na ishranu i bolesti na
naine koji do tada nisu bili dostupni. To istraivanje je bilo nalik na lampu koja je osvetlila
put koji nikada ranije nisam u potpunosti video. Rezultati ovog istraivanja, pored brda
potpornih istraivanja, od kojih su neka bila moja a neka drugih naunika, su me ubedili da
preokrenem moj nain ishrane. Prestao sam da jedem meso pre petnaest godina, a prestao sam
da jedem skoro sve namirnice ivotinjskog porekla, ukljuujui mlene proizvode, u proteklih
est do osam godina, osim u veoma retkim prilikama. Moj nivo holesterola je opao, ak i pri
starenju; fiziki sam sposobniji sada nego kada sam imao dvadeset i pet godina; i laki sam
dvadeset kilograma nego kada sam imao trideset godina. Sada imam idealnu teinu za svoju
visinu. Moja porodica je takoe usvojila ovakav nain ishrane, velikim delom zahvaljujui
mojoj supruzi Karen, koja je uspela da stvori potpuno novi nain ishrane koji je privlaan,
ukusan i zdrav. Sve ovo je uinjeno zbog zdravstvenih razloga, pri emu su mi rezultati mojih
istraivanja rekli da se probudim. Od detinjstva u kom sam pio najmanje pola litra mleka na
dan do moje rane profesionalne karijere podsmevanja vegetarijancima, napravio sam neobian
zaokret u ivotu. Meutim, nije samo moje istraivanje promenilo moj ivot. Tokom godina,
pored sopstvenih istraivanja razmatrao sam ta su drugi istraivai utvrdili u vezi ishrane i
zdravlja. Kako su se nai istraivaki nalazi irili od posebnog ka optem, slika je nastavila da
se uveava. Sada moemo da razmotrimo radove drugih istraivaa kako bismo moje nalaze
smestili u iri kontekst.
Deo II
Bolesti obilja
Mi smo, ovde u Americi, bogati, i umiremo od odreenih uzroka zbog toga. Hranimo se kao
kraljevi i kraljice na gozbama svaki dan, i to nas ubija. Verovatno znate ljude koji pate od
sranih bolesti, raka, loga, Alchajmerove bolesti, gojaznosti i dijabetesa. Verovatno je da i vi
patite od jednog od ovih problema, ili da neka od ovih bolesti postoji u vaoj porodici. Kao
to smo videli, ove bolesti su relativno nepoznate u tradicionalnim kulturama koje ive na
celovitoj biljnoj hrani, kao u ruralnoj Kini. Meutim, ove bolesti stiu kada tradicionalna
kultura pone da akumulira bogatstvo i pone da jede sve vie mesa, mlenih proizvoda i
preraenih biljnih proizvoda (kao to su krekeri, kolai i soda). Na javnim predavanjima,
poinjem sa prezentacijom priajui publici moju linu priu, kao to sam uinio u ovoj
knjizi. Na kraju predavanja uvek dobijem pitanje od nekoga ko eli da zna vie o ishrani i
specifinim bolestima obilja. Verovatno i vi imate neko pitanje o specifinoj bolesti. Takoe
je verovatno da je ta specifina bolest bolest obilja, naroito kada je u pitanju ishrana. Ne
postoji tako neto kao to je specijalna ishrana za rak i drugaija, podjednako specijalna
ishrana za srane bolesti. Dokazi koje su istraivai irom sveta sakupili pokazuju da je ista
ishrana koja je dobra za prevenciju raka takoe dobra za prevenciju sranih bolesti, kao i
gojaznosti, katarakte, makularne degeneracije, Alchajmerove bolesti, kognitivnih disfunkcija,
multiple skleroze, osteporoze i drugih bolesti. tavie, ova ishrana moe da koristi svakome,
bez obzira na njegove ili njene gene ili line sklonosti. Sve ove bolesti, i druge, dolaze od
istog uticaja: nezdrave, u velikoj meri toksine ishrane i naina ivota koji ima viak faktora
koji podstiu bolesti i manjak faktora koji podstiu zdravlje. Drugim reima, zapadnjaka
ishrana. Suprotno tome, postoji jedna ishrana za neutralisanje ovih bolesti: biljna ishrana
celovitim namirnicama. Naredna poglavlja su organizovana po bolestima, ili grupama bolesti.
Svako poglavlje sadri dokaze koji pokazuju kako je hrana povezana sa svakom bolesti. Pri
itanju poglavlja, poeete da uviate irinu i dubinu zapanjujuih naunih argumenata koji
podupiru biljnu ishranu celovitim namirnicama. Za mene, doslednost dokaza u vezi tako

raznovrsne grupe bolesti je predstavljala najubedljiviji aspekt ovog argumenta. Kada je biljna
ishrana celovitim namirnicama vidljivo korisna za tako raznovrsne bolesti, da li je mogue da
je ljudima namenjeno da budu na bilo kakvoj drugaijoj ishrani? Kaem ne, i mislim da ete
se sloiti. Amerika je kao i veina drugih zapadnih nacija pogreila kada su u pitanju ishrana i
zdravlje, zbog ega smo platili veliku cenu. Bolesni smo, gojazni i zbunjeni. Preavi sa
laboratorijskih istraivanja i Kineskog istraivanja naiao sam na informacije o kojima se
govori u delu II i bio zadivljen. Shvatio sam da su neka od naih najdragocenijih shvatanja
pogrena i da je put ka pravom zdravlju bio veoma zamagljen. Naalost, javnost koja nita ne
sumnja je platila najveu cenu. U velikoj meri, ova knjiga predstavlja moj pokuaj da to
ispravim. Kao to ete videti u narednim poglavljima, od sranih oboljenja do raka, i od
gojaznosti do slepila, postoji bolji put do optimalnog zdravlja. 5 Slomljena srca Stavite ruku
na svoj grudni ko i osetite kako vam srce kuca. Sada stavite ruku tamo gde moete da osetite
svoj puls. Puls je znak vaeg postojanja. Vae srce, koje stvara puls, radi za vas svakog
minuta celog dana, svakog dana cele godine, i svake godine tokom celog vaeg ivota. Ako
vam ivot bude bio prosene duine, vae srce e kucati oko 3 milijardi puta.1 Izdvojite sada
trenutak kako biste uvideli da se za vreme koje vam je bilo potrebno da proitate gornji
odeljak srana arterija priblino jednog Amerikanca zakrila, prekinula tok krvi i zapoela sa
ubrzanim procesom tkivne i elijske smrti. Ovaj proces je, naravno, bolje poznat kao infarkt.
Do trenutka kada zavrite sa itanjem ove strane, etiri Amerikanaca e imati srani udar, a
jo etiri e podlegnuti logu ili sranoj insuficijenciji.2 Tokom narednih 24 asa, 3.000
Amerikanaca e dobiti srane udare,2 priblino isti broj ljudi koji je nastradao u teroristikom
napadu 11. septembra 2001. Srce je sredite ivota i, u Americi ee da nego ne, sredite
smrti. Kvar srca i/ili cirkulatornog sistema e ubiti 40% Amerikanaca,3 vie od onih koje
ubija druga povreda ili bolest, ukljuujui rak. Srane bolesti su kod nas bile ubica broj jedan
ve skoro sto godina.4 Ove bolesti ne prepoznaju polne ili rasne razlike; svi su pogoeni. Ako
biste upitali veinu ena koja bolest predstavlja vei rizik za njih, bolest srca ili rak dojke,
mnoge ene bi nesumnjivo rekle rak dojke. Meutim, pogreile bi. Stopa smrtnosti ena od
sranih bolesti je osam puta vea od njihove stope smrtnosti od raka dojke.5, 6 Ako postoji
''amerika'' igra, onda je to bejzbol; ''ameriki'' dezert, pita od jabuka. Ako postoji ''amerika''
bolest, onda je to bolest srca. Svi to rade Na velikom ekranu se 1950. godine mogla videti
Dudi Holidej. Ben Hogan je dominirao svetom golfa, mjuzikl South Pacific je osvojio Toni
nagradu a 25. juna Severna Koreja je napala Junu Koreju. Amerika administracija je bila
zateena ali je brzo reagovala. U roku od nekoliko dana, predsednik Truman je poslao trupe
na kopnu i bombardere nad glavama kako bi potisnuli nazad vojsku Severne Koreje. Tri
godine kasnije, jula 1953. godine, potpisan je formalni dogovor o primirju i rat u Koreji je
zavren. U borbama je tokom ovog perioda poginulo preko 30.000 amerikih vojnika. Na
kraju rata, pionirsko nauno istraivanje je objavljeno u asopisu Journal of the American
Medical Association. Vojni medicinski istraivai su pregledali srca 300 mukaraca vojnika
ubijenih u akciji u Koreji. Vojnicima, prosene starosti dvadeset i dve godine, nikada nije
izneta dijagnoza srane bolesti. Pri disekciji srca, istraivai su pronali zapanjujue dokaze o
bolesti u izuzetno velikom broju sluajeva. itavih 77,3% od srca koje su pregledali je
pokazivalo ''istaknute dokaze'' sranih bolesti.7 Taj broj, 77,3%, je zapanjuju. Javljajui se u
vreme kada je na ubica broj jedan jo uvek bio obavijen misterijom, istraivanje je jasno
pokazalo da se oboljenje srca razvija tokom celog ivota. tavie, skoro svi su bili podloni!
Ovi vojnici nisu bili lenjivci koji ceo dan provode na kauu; oni su bili u punoj formi na
vrhuncu njihovih fizikih ivota. Od tog doba, nekoliko drugih istraivanja je potvrdilo da
srana oboljenja preovladavaju meu mladiim Amerikancima.8 Srani udar Ali ta oboljenje
srca predstavlja? Jedna od kljunih komponenti je plaka. Plaka predstavlja masni sloj
proteina, masti (ukljuujui holesterol), elija imuniteta i drugih komponenti koje se
nagomilavaju na unutranjim zidovima sranih arterija. uo sam jednog hirurga kako kae da

je ako prstom preete preko plake koja pokriva arteriju, oseaj isti kao da prstom preete
preko tople torte od sira. Ako vam se plaka nakupljapa u sranim arterijama, imate neki
stepen sranog oboljenja. Od vojnika iz Koreje na kojima je izvrena autopsija, svaki
dvadeseti oboleli mukarac je imao toliko plaka da je 90% arterije bilo blokirano.7 To je kao
da zaveete batensko crevo u vor i zalivate oajno suvu batu kapljicama vode!
Zato ti vojnici nisu ve dobili srani udar? Ipak je samo 10% arterije bilo otvoreno. Kako to
moe da bude dovoljno? Ispostavlja se da ako se plaka na unutranjem zidu arterije nakuplja
polako, tokom nekoliko godina, protok krvi ima vremena da se prilagodi. Pomislite na krv
koja tee kroz vau arteriju kao na podivljalu reku. Ako stavljate svakog dana nekoliko
kamena u reku tokom vie godina, nalik na plaku koja se nakuplja na zidovima arterije, voda
e pronai drugi put da stigne do svog cilja. Moda e reka formirati nekoliko manjih tokova
nad kamenjem. Moda e reka tei ispod kamenja formirajui siune tunele, ili e voda tei
malim bonim tokovima, kreui e se potpuno novom putanjom. Ovi novi mali prolazi oko
ili kroz kamenje se nazivaju ''kolaterale''. Isto se deava i u srcu. Ako se plake akumuliraju
tokom perioda od nekoliko godina doi e do dovoljno kolateralnog razvoja da krv i dalje
moe da putuje kroz srce. Meutim, preveliko nagomilavanje plaka moe da prouzrokuje
ozbiljno ogranienje protoka krvi, i doi e do iznurujueg bola u grudima, ili angine.
Meutim, ovo nagomilavanje samo retko dovodi do sranog udara.9, 10 ta onda dovodi do
infarkta? Ispostavlja se da je manje obimno nakupljanje plaka, koje blokiraju manje od 50%
arterije, ono to esto izaziva infarkt.11 Svaka akumulacija ima sloj elija, zvani kapa, koji
razdvaja unutranjost plake od krvi koja prolazi kroz arteriju. Kod opasnih plaka, kapa je
slaba i tanka. Zbog toga pri brzom prolazu krvi moe doi do erodiranja kape dok ona ne
naprsne. Pri pojavi procepa kape, unutranji sadraj plake se mea sa krvlju. Krv zatim
poinje da se zgruava oko mesta naprsline. Ugruak raste i brzo moe da blokira celu
arteriju. Kada se arterija blokira tako brzo, postoje male anse da se razvije kolateralni protok
krvi. Kada se to desi, protok krvi nizvodno od naprsline je ozbiljno umanjen i srani mii ne
dobija kiseonik koji mu je potreban. Tada elije sranog miia poinju da umiru, mehanizmi
sranog ritminog rada poinju da otkazuju i osoba moe da oseti snaan bol u grudima, ili
otar bol niz ruku i prema vratu i vilici. Ukratko, osoba poinje da umire. Ovo je proces koji
se odvija kod veine od 1,1 milion sranih udara koji se svake godine javljaju u Americi.
Jedna od tri osobe koje dobiju infarkt e umreti od njega.9, 10 Sada znamo da je malo do
srednje nakupljanje plake, plake koja blokira manje od 50% arterije, najsmrtonosnije.11, 12
Kako onda moemo da predvidimo pojavu infarkta? Na alost, sa postojeo tehnologijom, ne
moemo. Ne moemo da znamo koja e plaka prsnuti, kada, ili koliko bi ozbiljno to moglo da
bude. Meutim, ono to znamo je na relativni rizik od dobijanja infarkta. Ono to je nekada
predstavljalo misterioznu smrt, koja je uzimala ljude u njihovim najproduktivnijim godinama,
sada je naukom ''razotkriveno''. Nijedno istraivanje nije bilo uticajnije od Fremingemskog
istraivanja srca.
Fremingem
Nakon Drugog svetskog rata, stvoren je Nacionalni institut za srce13 sa skromnim budetom4
i tekom misijom. Naunici su znali da su masne plake koje su oblagale arterije obolelog srca
bile sastavljene od holesterola, fosfolipida i masnih kiselina,14 ali nisu znali zato su se te
lezije razvile, kako su se razvile ili kako su tano dovodile do infarkta. U potrazi za
odgovorima, Nacionalni institut za srce je odluio da prati stanovnitvo tokom nekoliko
godina, da odrava detaljne medicinske zapise o svakome iz populacije i da ustanovi ko je
dobio srano oboljenje a ko nije. Naunici su se uputili ka Fremingemu, u Masausetsu. U
neposrednoj blizini Bostona, Fremingem proima ameriku istoriju. Evropski doseljenici su
prvi put naselili ovaj prostor u sedamnaestom veku. Tokom godina je imao potporne uloge u

Revoluciji, suenja veticama iz Salema i pokret za ukidanje ropstva. U skorijoj prolosti,

1948. godine grad je prihvatio svoju najuveniju ulogu. Vie od 5.000 stanovnika
Fremingema, mukaraca i ena, je pristalo da ih naunici tokom vie godina bockaju i ispituju
kako bismo mogli neto da saznamo o sranim oboljenjima. I zaista smo neto saznali.
Posmatrajui ko je dobio srano oboljenje a ko ne, i poredei njihove medicinske istorije,
Fremingemsko istraivanje srca je razvilo koncept faktora rizika kao to su holesterol, krvni
pritisak, fizika aktivnost, puenje cigareta i gojaznost. Zahvaljujui Fremingemskom
istraivanju, sada znamo da faktori rizika igraju istaknutu ulogu u izazivanju sranih
oboljenja. Doktori su godinama koristili Fremingemske modele predvianja kako bi procenili
ko je izloen visokom riziku od sranih oboljenja a ko nije. Na osnovu ovog istraivanja je
objavljeno vie od 1.000 naunih radova, a istraivanje traje i danas, prouavajui do sada
etiri generacije Fremingemskih stanovnika.
Dragulj Fremingemskog istraivanja su njegovi nalazi o holesterolu u krvi. Oni su 1961.
godine ubedljivo ustanovili izrazitu korelaciju izmeu povienog nivoa holesterola u krvi i
sranih oboljenja. Istraivai su zapazili da je kod mukaraca sa nivoom holesterola ''viim od
244 mg/dl (miligrama po decilitru) broj sluajeva CHDa (bolesti sranih sudova) vie od tri
puta vei u odnosu na one sa nivoom holesterola niim od 210 mg/dl''.15 Sporno pitanje da li
nivo holesterola u krvi moe da predvidi oboljenje srca je odloeno u stranu. Nivo holesterola
zaista stvara razliku. U istom radu, takoe je pokazano da je i povien krvni pritisak znaajan
faktor rizika od sranih oboljenja. Znaaj dodeljen faktorima rizika je ukazivao na
konceptualnu revoluciju. Kada je ovo istraivanje otpoelo, veina doktora je verovala da su
srane bolesti predstavljale neizbeno ''troenje'' tela, i da malo moemo da uinimo povodom
toga. Nae srce je bilo kao motor automobila; kako smo starili, delovi vie ne bi radili
podjednako dobro i ponekad bi otkazivali. Pokazivanjem da moemo unapred da vidimo
bolest merenjem faktora rizika, ideja o spreavanju bolesti srca je odjednom imala vrednost.
Istraivai su zapisali, ''...izgleda da je preventivni program oigledno potreban''.15
Jednostavno smanjite faktore rizika, kao to su holesterol u krvi i krvni pritisak, i smanjiete
rizik od sranih oboljenja. U savremenoj Americi holesterol i krvni pritisak su kuni izrazi.
Troimo preko 30 milijardi dolara godinje na lekove za kontrolisanje ovih faktora rizika i
drugih vidova kardiovaskularnih oboljenja.2 Skoro svi znaju da on ili ona mogu da rade na
spreavanju pojave infarkta odravajui svoje faktore rizika na pravom nivou. Svest o ovome
je stara samo oko pedeset godina i postoji u velikoj meri zahvaljujui naunicima i
ispitanicima Fremingemskog istraivanja srca. Van naih granica Fremingem predstavlja
najpoznatije istraivanje o srcu ikada sprovedeno, ali je to samo jedan deo ogromnog broja
istraivanja sprovedenih u ovoj zemlji tokom poslednjih ezdeset godina. Prvi istraivai su
doli do zabrinjavajueg zakljuka da imamo neke od najviih stopa sranih bolesti u svetu.
Jedno istraivanje objavljeno 1959. godine poredilo je stope smrtnosti od bolesti sranih
sudova u dvadeset razliitih zemalja (grafikon 5,1).16 Ova istraivanja su ispitivala drutva
pod uticajem zapada. Ako pogledamo tradicionalnija drutva, moemo da vidimo jo vee
razlike u pojavi sranih oboljenja. Gortaci sa Papue Nove Gvineje se, na primer, prilino
istiu jer su srana oboljenja retka u njihovom drutvu.17 Setite se, na primer, kako su niske
stope sranih oboljenja u ruralnoj Kini. Amerikanci su umirali od sranih oboljenja skoro
sedamnaest puta veom stopom od Kineza.18
Grafikon 5,1: Stope smrtnosti od sranih oboljenja za mukarce stare od 55 do 59 godina u 20
zemalja, 1955. godine16
Stopa smrtnosti na 100.000 stanovnika, Sjedinjene Drave, Finska, Kanada, Australija, Novi
Zeland, Britanija, Nemaka, vedska, Austrija, vajcarska, ile, Belgija, Norveka, Italija,
Japan, Francuska, Portugal, Cejlon, Jugoslavija Zato smo mi podlegali sranim bolestima
ezdesetih i sedamdesetih godina, kada je vei deo sveta bio relativno nepogoen? Sasvim
prosto, radilo se o smrti zbog hrane. Kulture koje imaju nie stope sranih oboljenja jedu

manje zasienih masnih kiselina i ivotinjskih proteina a vie integralnih itarica, voa i
povra. Drugim reima, ishranjuju se u najveoj meri biljnom hranom a mi se ishranjujemo u
najveoj meri ivotinjskom hranom. Meutim, da li bi genetika jedne grupe mogla te ljude da
uini podlonijim sranim oboljenjima? Znamo da to nije sluaj, jer se u okviru grupe sa istim
genetikim nasleem moe videti slian odnos izmeu ishrane i bolesti. Na primer, japanski
mukarci koji ive na Havajima ili u Kaliforniji imaju daleko vii nivo holesterola i broj
sluajeva bolesti sranih sudova od japanskih mukaraca koji ive u Japanu.19, 20 Uzrok je
oigledno sredinski, jer veina ovih ljudi ima isto genetiko poreklo. Navike puenja nisu
uzrok jer mukarci u Japanu, koji vie pue, i dalje imaju manji broj sluajeva bolesti sranih
sudova od Japanaca u Americi.19 Istraivai su ukazivali na ishranu, piui da se nivo
holesterola u krvi poveavao sa ''unosom zasienih masnih kiselina, ivotinjskih proteina i
holesterola hranom''. Sa druge strane, nivo hoilesterola u krvi ''je bio negativno povezan sa
unosom sloenih ugljenih hidrata...''20 Jednostavno reeno, namirnice ivotinjskog porekla su
bile povezane sa viim nivoom holesterola u krvi; biljne namirnice su bile povezane sa niim
nivoom holesterola u krvi. Istraivanje je jasno ukazivalo na ishranu kao na jedan od moguih
uzroka oboljenja srca. tavie, rani rezultati su oslikavali doslednu sliku: to su vie zasienih
masnih kiselina i holesterola (kao indikatora unosa namirnica ivotinjskog porekla) ljudi jeli,
to je bio vei rizik od dobijanja sranih bolesti. Takoe, kada su druge kulture poele da se
hrane nalik nama, njihove stope sranih oboljenja su znaajno skoile. U poslednje vreme,
nekoliko zemalja sada ima vie stope smrtnosti od sranih oboljenja u odnosu na Ameriku.
Istraivanje ispred svog vremena Sada znamo ta je srano oboljenje i koji faktori odreuju
na rizik od njega, ali ta da radimo kada nas bolest zadesi? Kada je Fremingemsko
istraivanje srca tek poinjalo, ve su postojali doktori koji su pokuavali da smisle kako da
lee srane bolesti, a ne samo da ih spreavaju. Na vie naina, ovi istraivai su bili ispred
svog vremena jer su njihove intervencije, koje su predstavljale najnovije uspene tretmane u
to vreme, koristei najprimitivniju dostupnu tehnologiju: no i viljuku. Ti doktori su
razmotrili istraivanja vrena u to vreme i doneli neke logine veze. Oni su shvatili da je21:
viak masti i holesterola u ishrani izazivao aterosklerozu (otvrdnjavanje arterija i
nagomilavanje plaka) kod eksperimentalnih ivotinja
unos holesterola hranom izazivao porast nivoa holesterola u krvi
Povien nivo holesterola u krvi bi mogao da predvidi i/ili izazove srano oboljenje
Veina svetske populacije nije imala srana oboljenja, a ove kulture bez sranih oboljenja su
imale radikalno razliite obrasce ishrane, unosei manje masti i holesterola
Zbog toga su odluili da pokupaju da izmene srano oboljenje kod pacijenata tako to e im
dati da jedu manje masti i holesterola.
Jedan od najnaprednijih doktora je bio dr Lester Morison (Lester Morrison) iz Los Anelesa.
On je 1946. godine (dve godine pre Fremingemskog istraivanja) zapoeo istraivanje kako bi
''utvrdio odnos izmeu unosa masti hranom i pojave ateroskleroza''.22 U svom istraivanju je
za pedeset ispitanika koji su preiveli infarkt odredio da budu na svojoj normalnoj ishrani a
drugih pedeset ispitanika koji su preiveli infarkt postavio na eksperimentalnu ishranu.
Grafikon 5,2: Stopa preivljavanja dr Morisonovih pacijenata Broj pacijenata koji su
preiveli, vreme (godina), ishrana, kontrola Grupi sa eksperimentalnom ishranom smanjio je
unos masti i holesterola. Jedan od njegovih primera jelovnika je doputao pacijentu samo
malu koliinu mesa dva puta na dan: dve unce ''hladnu peenu jagnjetinu, krtu sa eleom od
nane'' za ruak, i jo dve unce ''krtog mesa'' za veeru.22 ak i ako ste voleli hladnu peenu
jagnjetinu sa eleom od nane, niste smeli da je jedete previe. U stvari, lista zabranjenih
namirnica u eksperimentalnoj ishrani je bila prilino dugaka i ukljuivala je krem supe,
svinjetinu, masna mesa, ivotinjske masti, punomasno mleko, pavlaku, maslac, umance i

hlebove i dezerte napravljene sa maslacem, celim jajima i punomasnim mlekom.22 Da li je

ova napredna ishran postigla bilo ta? Nakon osam godina, samo dvanaest od pedesetoro ljudi
koji su bili na svojoj normalnoj amerikoj ishrani je ostalo ivo (24%). U grupi na posebnoj
ishrani, dvadeset i osam ljudi je jo uvek bilo ivo (56%), skoro dva i po puta vie od broja
preivelih u kontrolnoj grupi. Nakon dvanaest godina, svi pacijenti iz kontrolne grupe bili su
mrtve. Meutim, u grupi na posebnoj ishrani devetnaest ljudi je jo uvek bilo ivo, to
predstavlja stopu preivljavanja od 38%.22 Iako je na alost toliko ljudi u grupi na posebnoj
ishrani ipak umrlo, bilo je jasno da su ublaivali svoju bolest hranei se sa umereno manje
ivotinjskih namirnica i umereno vie biljnih namirnica (grafikon 5,2). Kada je ovo
istraivanje otpoelo 1946. godine, veina naunika je verovala da su srane bolesti bile
neizbean deo starenja, i da se malo toga moglo uiniti po tom pitanju. Iako Morison nije
izleio srana oboljenja, dokazao je da je neto jednostavno kao to je ishrana moglo znaajno
da izmeni njihov tok, ak i kada je bolest toliko uznapredovala da je ve izazvala infarkt.
Druga istraivaka grupa je pokazala skoro isto u otprilike isto vreme. Grupa doktora iz
Severne Kalifornije je odabrala veu grupu pacijenata sa uznapredovalim sranim oboljenjem
i smestili ih na ishranu sa malo masti i malo holesterola. Ovi doktori su ustanovili da su
pacijenti na ishrani sa malo holesterola i masti umirali etiri puta niom stopom u odnosu na
pacijente koji nisu bili na posebnoj ishrani.23 Sada je bilo jasno da je bilo nade. Srano
oboljenje nije predstavljalo neizbean rezultat starosti, a ak i kada osoba ima uznapredovalu
bolest, ishrana sa malo masti i holesterola je mogla znaajno da joj produi ivot. Ovo je bio
znaajni napredak u naom razumevanju ubice broj jedan u Americi. tavie, ovo novo
razumevanje je uinilo ishranu i druge sredinske faktore sreditem sranog oboljenja.
Meutim, celokupna rasprava o ishrani bila je usko fokusirana na masti i holesterol. Ova dva
izolovana sastojka hrane su postali loi momci. Sada znamo da je panja koja je pridata
mastima i holesterolu bila pogreno usmerena. Mogunost koju niko nije eleo da razmotri je
da su masti i holesterol bili samo pokazatelji unosa namirnica ivotinjskog porekla. Na
primer, pogledajte na odnos izmeu unosa ivotinjskih proteina i smrtnost od sranih bolesti
kod mukaraca od 55 do 59 godina starosti iz dvadeset razliitih zemalja prikazan na
grafikonu 5,3.16
Ovo istraivanje ukazuje da to vie ivotinjskih proteina jedete, to imate vie sranih bolesti.
Pored toga, na desetine eksperimentalnih istraivanja pokazuju da hranjenje pacova, zeeva i
svinja ivotinjskim proteinima (npr. kazeinom) dramatino poveava nivo holesterola, dok
biljni proteini (npr, sojini proteini) dramatino sniavaju nivo holesterola.24 Istraivanja na
ljudima ne samo da pokazuju iste nalaze, ve pokazuju da unos biljnih proteina ima jo veu
mo u sniavanju nivoa holesterola od ograniavanja unosa masti i holesterola.25 Iako su
neka od ovih istraivanja koja ukazuju na ivotinjske proteine bila izvrena u poslednjih
trideset godina, druga su objavljena pre vie od pedeset godina kada je svet zainteresovan za
zdravlje prvi put poeo da raspravlja o ishrani i sranim oboljenjima. ivotinjski proteini su
ipak nekako ostali u senci dok su zasiene masne kiseline i holesterol pretrpele najvei napad
kritike. Ove tri hranljive materije (masti, ivotinjski proteini i holesterol) su uopteno
karakteristine za namirnice ivotinjskog porekla. Zar nije sasvim razumno pitati se da li
ivotinjske namirnice, a ne samo izolovane hranljive materije, prouzrokuju srana oboljenja?
Grafikon 5,3: Stope smrtnosti od sranih oboljenja za mukarce od 55 do 59 godina i unos
ivotinjskih proteina u 20 zemalja16 Stopa sranih bolesti (na 100 000), Procenat od ukupnih
kalorija koji dolazi od ivotinjskih proteina Naravno, niko nije uperio prstom u namirnice
ivotinjskog porekla uopteno gledano. Do bi trenutno dovelo do profesionalne izolacije i
ismevanja (zbog razloga o kojima se govori u delu IV). To je bio buran period u svetu
nutricionista. Odigravala se konceptualna revolucija, a to se mnogim ljudima nije svialo. ak
je i razgovor o ishrani bio previe za neke naunike. Prevencija srane bolesti ishranom je bila
pretea ideja jer je ukazivala da je neto u dobroj staroj mesnatoj amerikoj ishrani bilo toliko

loe da je unitavalo naa srca. Onima koji su bili za status quo to se nije svialo. Jedan status
quo naunik se dobro zabavljao ismevajui ljude za koje je izgledalo da su izloeni
najmanjem riziku od sranih oboljenja. On je 1960. godine napisao sledei ''humoristian''
odeljak kako bi se rugao tada novim nalazima26: Skica oveka za koga je najmanje verovatno
da e dobiti bolest sranih sudova: Feminiziran optinski birokrata, potpuno bez fizike i
mentalne budnosti i bez energinosti, ambicije ili takmiarskog duha koji nikada nije pokuao
da ispuni bilo kakav zadati poslovni rok. ovek slabog apetita, koji ivi na vou i povru uz
kukuruz i kitovu mast, gnua se duvana, prezire posedovanje radija, televizora ili automobila,
sa puno kose i mravog i nesportskog izgleda, koji ipak neprestano napree svoje slabane
miie vebama; niskog prihoda, krvnog pritiska, eera u krvi, mokrane kiseline i
holesterola, koji je primao nikotinsku kiselinu, piridoksin i dugoronu antikoagulantnu
terapiju jo od svoje preventivne kastracije. Autor ovog odeljka je mogao jednostavno da
kae, ''Samo pravi mukarci imaju srana oboljenja''. Zapazite takoe kako je ishrana voem i
povrem opisana kao ''slaba'' iako autor predlae da je za ljude koji su na ovakvoj ishrani
najmanje verovatno da e dobiti srana oboljenja. Nesreno poistoveivanje mesa sa fizikom
sposobnou, optom mukou, seksualnim identitetom i ekonomskim bogatstvom
zamagljuje pogled status quo naunika na hranu, bez obzira na dokaze o zdravlju. Ovo
gledite je prenoeno od prvih proteinskih pionira opisanih u drugom poglavlju.
Moda je trebalo da ovaj autor sretne mog prijatelja, Krisa Kempbela (nismo u srodstvu). Kris
je dva puta NCAA ampion u rvanju, tri puta dravni ampion, dva puta rva na olimpijskim
igrama i diplomirani pravnik sa Kornela. U trideset i sedmoj godini starosti postao je najstariji
Amerikanac ikada koji je osvojio olimpijsku medalju u rvanju, pri teini od 90 kilograma.
Kris Kempbel je vegetarijanac. Kao ovek za koga je malo verovatno da e dobiti srano
oboljenje, mislim da se on ne bi sloio sa gornjim opisom. Borba izmeu tabora statusa kvo i
prevencije ishranom je bila intenzivna. Seam se da sam prisustvovao predavanju na Kornel
univerzitetu tokom kasnih 1950-ih kada je uveni istraiva, Ensel Kejs (Ancel Keys), doao
da govori o prevenciji sranih oboljenja ishranom. Neki naunici iz publike su samo
odmahivali glavama u neverici, govorei da ishrana ne moe da utie na oboljenje srca. U tim
prvim decenijama istraivanja sranih bolesti, kada je vladala burna, lina borba, otvorenost
uma je bila prva rtva. Skoranja istorija Danas je ova epska bitka izmeu branilaca statusa
kvo i zastupnika ishrane jaka kao ikad. Meutim, bilo je znaajnih promena u poznavanju
sranih oboljenja. Dokle smo doli, i kako smo nastavili borbu protiv ove bolesti? Status kvo
je uglavnom zatien. Uprkos potencijala ishrane i prevencije bolesti, najvie panje pridate
sranim bolestima je bilo usmereno na mehaniku i hemijsku intervenciju kod onih ljudi koji
imaju uznapredovalu bolest. Ishrana je gurnuta u stranu. Hirurgija, lekovi, elektronski ureaji
i novi dijagnostiki metodi su u centru panje. Sada imamo hirurku ugradnju bajpasa, pri
kojoj se zdrava arterija ''lepi'' preko obolele arterije, premoavajui time najopasniju plaku na
arteriji. Krajnja operacija je, naravno, transplantacija srca, koja ponekad koristi ak i vetako
srce. Postoji i procedura koja ne zahteva hirurko otvaranje grudnog koa, zvana koronarna
angioplastika, pri kojoj se mali balon naduvava unutar suene, obolele arterije, pritiskajui
plaku o zid, otvarajui prolaz ime se poveava protok krvi. Imamo defibrilatore za
oivljavanje srca, pejsmejkere i precizne tehnike snimanja kojima moemo da posmatramo
pojedinane arterije bez otvaranja srca. Poslednjih pedeset godina je zaista predstavljalo
proslavu hemikalija i tehnologije (nasuprot ishrane i prevencije). Jedan doktor je nedavno pri
rezimiranju prvobitnih istraivanja o sranim bolestima, istakao mehaniki aspekt: Polagala se
nada da e snaga nauke i razvoj inenjerstva nakon Drugog svetskog rata moi da se primene
u ovoj bici [protiv sranih bolesti]... Ogroman napredak mainskog inerestva i elektronike
koji je podstaknut ratom je izgleda mogao naroito dobro da se primeni u prouavanju
kardiovaskularnog sistema...4 Naravno, ostvaren je odreen znaajan napredak, koji moe da
objasni injenicu da je naa stopa smrtnosti od sranih bolesti itavih 58% nia u odnosu na

1950. godinu.2 Smanjenje stope od 58% lii na veliku pobedu hemikalija i tehnologije. Jedan
od najveih koraka je ostvaren zahvaljujui boljem tretmanu hitne pomoi rtava od infarkta.
Ako ste bili stariji od 65 godina, dobili srani udar, i bili dovoljno sreni da stignete ivi do
bolnice, 1970. godine ansa da umrete iznosila je 38 %. Danas, ako stignete do bolnice ivi,
ansa da umrete iznosi samo 15%. Reakcija hitne pomoi je daleko bolja, ime je veliki broj
ivota poteen.2 Pored toga, broj ljudi koji pue je postepeno opadao,27, 28 to zauzvrat
sniava nau stopu smrtnosti od sranih oboljenja. Pored razvoja bolnica, mehanikih ureaja,
otkria lekova, snienja stopa puenja i poveanja hirurkih opcija, izgleda da ima mnogo
toga za pohvalu. Izgleda da smo ostvarili smo napredak. Da li smo? Srana oboljenja su ipak i
dalje uzrok smrti broj jedan kod nas. Svaka 24 asa, skor 2.000 Amerikanaca umire od ovih
bolesti.2 Uprkos ostvarenom napretku, ogroman broj ljudi podlee slomljenom srcu. U stvari,
stopa pojave (ne stopa smrtnosti) sranih bolesti29 je otprilike ista kao i poetkom 1970-ih.2
Drugim reima, iako ne umiremo u istoj meri od sranih oboljenja, i dalje ih dobijamo esto
kao i ranije. Izgleda da smo jednostavno postali neznatno bolji u odlaganju smrti od sranih
oboljenja, ali nismo nita uinili da smanjimo stopu kojom naa srca oboljevaju. Hirurgija:
fantomski spasitelj Mehanike intervencije koje koristimo u ovoj zemlji su daleko manje
efektivne nego to veina ljudi uvia. 1990. godine je izvreno ak 380.000 bajpasa,30 to
znai da je oko 1 od 750 Amerikanaca podvrgnuto ovoj operaciji. Tokom operacije, grudni
ko pacijenta se otvara, tok krvi se preusmerava nizom klema, pumpi i maina, i vena iz noge
ili grudna arterija se iseca i zaiva nad obolelim delom srca, omoguavajui krvi da premosti
najzakrenije arterije. Trokovi su ogromni. Vie od jednog na svakih pedeset odabranih
pacijenata e umreti zbog komplikacija31 tokom procedure od $46.000.32 U druge sporedne
efekte spadaju srani udar, respiratorne komplikacije, krvarenje, infekcije, povien krvni
pritisak i log. Kada se sudovi oko srca zatvore tokom operacije, plaka se odlama sa
unutranjih zidova. Krv zatim nosi ostatke do mozga, gde prouzrokuje brojne ''mini'' logove.
Istraivai su uporedili intelektualne sposobnosti pacijenata pre i nakon operacije, i utvrdili da
je zapanjujuih 79% pacijenata ''pokazalo poremeaj u nekom od aspekata modanih
funkcija'' sedam dana nakon operacije.33 Zato pristajemo na ovo? Najistaknutiji efekat ove
procedure je olakanje od angine, ili bola u grudima. Kod oko 70-80% pacijenata koji su
podvrgnuti ugradnji bajpasa ovaj snaan bol se ne javlja oko godinu dana.34 Meutim, ovo
poboljanje ne traje. U roku od tri godine od operacije, kod i do jedne treine pacijenata
ponovo e se javiti bol u grudima.35 U roku od deset godina polovina pacijenata kojima je
ugraen bajpas e umreti, dobiti srani udar ili e im se vratiti bol u grudima.36 Dugorona
istraivanja ukazuju da e samo odreene podgrupe sranih bolesnika iveti due zahvaljujui
ugradnji bajpasa.12 tavie, ova istraivanja pokazuju da oni pacijenti koji se podvrgnu
ugradnji bajpasa nee imati manji broj sranih udara u odnosu na one koji se ne podvrgnu
operaciji.12 Da li se seate koje plake izazivaju infarkte? Smrtonosne naslage predstavljaju
manje i nestabilnije plake koje su sklone prskanju. Meutim, ugradnja bajpasa je usmerena na
najvee, najvidljivije plake, koje mogu da budu odgovorne za bol u grudima, ali ne i za srane
udare. Sa angioplastikom je slino. Procedura je skupa i nosi znaajne rizike. Nakon
ustanovljavanja blokada u sranoj arteriji, u arteriju se ubacuje balon i naduvava. Time gura
plaku o zid suda, doputajui veoj koliini krvi da tee. Otprilike e jedan od esnaest
pacijenata tokom operacije proi kroz ''naglo zatvaranja suda'', to moe dovesti do smrti,
sranog udara ili hitne ugradnje bajpasa.37 Ako do toga i ne doe, jo uvek postoje velike
anse da procedura nee uspeti. U roku od etiri meseca nakon procedure, 40% arterija koje
su prisilno otvorene e se opet zatvoriti, obezvreujui time proceduru.38 Svejedno, bez
obzira na ove nepovoljne ishode, angioplastika uspeno obezbeuje privremeno olakanje od
bola u grudima. Naravno, angioplastika ini malo u reavanju problema malih blokada za koje
je najverovatnije da e dovesti do sranih udara. Prema tome, pri bliem pregledu, na
naizgled korisni napredak u mehanici u oblasti sranih bolesti su veoma razoaravajui.

Ugradnja bajpasa i angioplastika ne reavaju uzrok sranog oboljenja, ne spreavaju infarkte

ni ne produavaju ivot nikom osim najbolesnijim pacijentima. ta se ovde deava? Uprkos
pozitivnim objavama u poslednjih pedeset godina u vezi sa istraivanjima sranih oboljenja,
moramo da se zapitamo: da li pobeujemo u ovom ratu? Moda bi trebalo da se zapitamo ta
bismo mogli drugaije da radimo? Na primer, ta se desilo sa lekcijama o ishrani koje smo
nauili pre pedeset godina? ta se desilo sa tretmanima ishranom koje je osmislio dr Lester
Morison, kao to smo ranije napomenuli? Ta otkria su u velikoj meri postepeno
zaboravljena. O ovim istraivanjima iz 1940-ih i 1950-ih sam saznao tek poslednjih godina.
Zbunjen sam jer su profesionalci koje sam sluao na postdiplomskim studijama krajem 1950ih i poetkom 1960- ih energino negirali da je bilo takvih istraivanja ili da se o njima uopte
i razmiljalo. U meuvremenu, amerike navike ishrane su se samo pogorale. Po amerikom
ministarstvu poljoprivrede, jedemo znaajno vie mesa i dodatih masti nego pre trideset
godina.39 Jasno je da se ne kreemo u pravom smeru. Poto se ove informacije ponovo
pojavljuju u poslednje dve decenije, borba protiv statusa kvo se ponovo pojaava. Mali broj
doktora pokazuje da postoji bolji nain za pobeivanje sranih bolesti. Oni ostvaruju
revolucionarni uspeh, koristei najjednostavniji od svih tretmana: hranu. Dr Kaldvel B.
Eselstajn, Jr Ako bi vas neko pitao da pogodite gde se nalazi najbolja klinika za srce u zemlji,
moda svetu, koji biste grad naveli? Njujork? Los Aneles? ikago? Moda grad u Floridi,
blizu starijih osoba? Kako se ispostavlja, najbolji medicinski centar za srce se nalazi u
Klivlendu, u Ohaju, po medijima US News i World Report. Pacijenti iz svih delova sveta
dolaze u Klivlendsku kliniku radi najnaprednijeg dostupnog tretmana za srce, koji sprovode
prestini doktori. Jedan od doktora sa klinike, dr Kaldvel B. Eselstajn, Jr (Caldwell B.
Esselstyn, Jr) ima prilian rezime. Kao student na Jejlu, dr Eselstajn je veslao na olimpijskim
igrama 1956. godine, osvajajui zlatnu medalju. Nakon obuke na Klivlendskoj klinici, dobio
je bronzanu zvezdu kao vojni hirurg u Vijetnamskom ratu. Zatim je postao veoma uspean
doktor na jednom od vrhunskih medicinskih institucija u svetu, Klivelndskoj klinici, gde je
bio upravnik osoblja, lan odbora upravnika, predsedavajui operativne grupe za rak dojke i
naelnik odseka za tiroidnu i paratiroidnu hirurgiju. Objavio je preko 100 naunih radova, i
proglaen je za jednog od najboljih doktora u Americi za 1994-1995.40 Znajui ovog oveka
lino, imam utisak da je bio izvrstan u praktino svemu to je radio u svom ivotu. Dostigao
je vrhunac uspeha u svom profesionalnom i linom ivotu, i postigao je to uz dostojanstvenost
i skromnost. Meutim, odlika koja mi se najvie svia kod dr Eselstajna nije njegova
kolekcija nagrada; ve njegova principijelna potraga za istinom. Dr Eselstajn je imao hrabrosti
da prozove establiment. Dr Eselstajn je za Drugu nacionalnu konferenciju o lipidima u
eliminaciji i prevenciji bolest sranih sudova (koju je on organizovao i na koju me je ljubazno
pozvao kao uesnika) napisao: Nakon jedanaest godina moje karijere kao hirurga, razoaran
sam paradigmom amerike medicine o tretmanu raka i sranih bolesti. Malo toga se
promenilo za 100 godina u leenju raka, a ni u sluaju sranih bolesti ni raka nije uinjen
znaajan napor u prevenciji. Meutim, epidemiologija ove bolesti mi se ini provokativnom:
tri etvrtine ljudi na ovoj planeti nema sranih bolesti, to predstavlja injenicu koja je vrsto
povezana sa ishranom.41 Dr Eselstajn je poeo da preispitava standardnu medicinsku praksu.
''Svestan da su se medicinske, angiografske i hirurke intervencije koncentrisale samo na
simptome i verujui da je neophodan sutinski razliit pristup leenju'', dr Eselstajn je odluio
da testira efekte biljne ishrane celovitim namirnicama na ljude kojima je ustanovljeno srano
oboljenje.42, 43 Dr Eselstajn je 1985. godine otpoeo svoje istraivanje sa prvenstvenim
ciljem sniavanja holesterola kod svojih pacijenata na ispod 150 mg/dl. Zatraio je od svih
pacijenata da u dnevniku ishrane belee sve to pojedu. Svake dve nedelje, u toku pet
narednih godina, dr Eselstajn se sastajao sa svojim pacijentima radi razgovora o procesu,
ispitivanja krvi i merenja krvnog pritiska i teine. Posle razgovora uvee bi telefonom javljao
razultate analize krvi i dalje razgovarao o delovanju ishrane. Pored toga, svi njegovi pacijenti

su se okupljali nekoliko puta godinje kako bi razgovarali o programu, druili se i

razmenjivali korisne informacije. Drugim reima, dr Eselstajn je pruao podrku i bio marljiv,
ukljuen, i saoseajno istrajan na linom nivou sa svojim pacijentima. Dijeta koju su oni,
ukljuujui dr Eselstajna i njegvou enu En, primenjivali je bila bez dodataka u vidu masti i
skoro svih ivotinjskih proizvoda. Dr Eselstajn i njegovi saradnici su izvestili, ''[Uesnici] je
reeno da izbegavaju ulja, meso, ribu, piletinu i mlene proizvode, osim obranog mleka i
nemasnog jogurta''.42 Posle oko pet godina od poetka programa, dr Eselstajn je preporuio
svojim pacijentima da prestanu i sa korienjem obranog mleka i jogurta. Pet pacijenata je
odustalo od programa u roku od prve dve godine; to znai da je ostalo osamnaest. Ovih
osamnaest pacijenata je prvobitno dolo kod Eselstajna sa ozbiljnom boleu. U toku osam
godina do poetka ovog istraivanja, ovih osamnaest osoba je doivelo 49 sluajeva sranih
problema, ukljuujui anginu, ugradnju bajpasa, srane udare, log i angioplastiku. To nisu
bila zdrava srca. Moe se pomisliti da ih je panika koja se javlja kada je prevremena smrt
blizu motivisala da se ukljue u istraivanje.42, 43 Ovih osamnaest pacijenata je ostvarilo
znaajan uspeh. Na poetku istraivanja, prosean nivo holesterola pacijenata je iznosio246
mg/dl. Tokom ovog istraivanja, proseni nivo holesterola je iznosio 132 mg/dl, daleko ispod
ciljanih 150 mg/dl!43 Njihov nivo ''loeg'' LDL holesterola se spustio podjednako
drastino.42 Meutim, najimpresivniji rezultat nije bio nivo holesterola u krvi, ve broj
sluajeva sranih problema koji se odigrao od poetka istraivanja.
U narednih jedanaest godina, javio se tano jedan srani problem meu osamnaest pacijenata
koji su bili na posebnoj ishrani. Taj jedan problem se javio kod pacijenta koji je prekinuo
dijetu u toku dve godine. Nakon prestanka, kod pacijenta se javljao kliniki bol u grudima
(angina) a nakon toga se vratio na zdravu biljnu ishranu. Pacijent se reio angine, i nije imao
novih problema.43 Ne samo da je bolest kod ovih pacijenata zaustavljena, nego je ak
preokrenuta. Kod sedamdeset procenata njegovih pacijenata je dolo do otvaranja njihovih
zakrenih arterija.43 Jedanaest njegovih pacijenata je pristalo na angiografiju, proceduru pri
kojoj se odreene arterije u srcu mogu ''rendgenski snimiti''. Kod ovih jedanaest pacijenata
blokade arterija su bile u proseku smanjene za 7% tokom prvih pet godina njegovog
istraivanja. Ovo moe da zvui kao mala promena ali treba napomenuti da je zapremina
proputene krvi najmanje 30% vea kada se prenik povea za 7%.44 to je jo znaajnije, to
je razlika izmeu prisustva bola (zbog angine) i odsustva bola, i u stvari izmeu ivota i smrti.
Autori petogodinjeg izvetaja napominju, ''Ovo je do sada najdue istraivanje ishrane sa
minimalno masti u kombinaciji sa lekovima za sniavanje holesterola, i na nalaz prosenog
smanjenja arterijske stenoze [blokade] od 7% je vee od bilo kog izvetaja u prethodnim
istraivanjima''.42 Jedan lekar je obratio posebnu panju na istraivanje dr Eselstajna. On je
imao samo 44 godine i naizgled zdrav kada se pojavio srani problem, koji je kulminirao
sranim udarom. Zbog prirode njegove srane bolesti, nije bilo niega bezbednog to bi
konvencionalna medicina mogla da mu ponudi. On je posetio dr Eselstajna, odluan da se
posveti programu posebne ishrane, i nakon 32 meseca, bez bilo kakvih lekova za sniavanje
holesterola, preokrenuo je svoje srano oboljenje i snizio svoj holesterol u krvi na 89 mg/dl.
Sledi dramatian prikaz obolelih arterija ovog pacijenta pre i nakon saveta dr Eselstajna o
ishrani (grafikon 5,4).8 Svetli deo slike je krv koja tee kroz arteriju. Slika levo (A) sadri deo
oznaen zagradom na kome je ozbiljno srano oboljenje umanjilo koliinu toka krvi. Nakon
usvajanja biljne ishrane celovitim namirnicama, ista arterija se otvorila, preokreui tetu od
sranih oboljenja i omoguavajui normalniji protok krvi, kao to je pokazano na slici desno
(B). Grafikon 5,4: srana arterija pre i nakon primene biljne ishrane Da li je mogue da je dr
Eselstajn jednostavno dobio srenu grupu pacijenata? Odgovor je ne. Pacijenti koji su ovoliko
oboleli od sranih oboljenja se ne isceljuju spontano. Drugi nain da se proveri verovatnoa
ovakvog stepena uspeha je posmatranjem pet pacijenata koji su odustali od programa ishrane i
vratili se svojoj standardnoj nezi. Od 1995 godine, ovih pet osoba je prolo kroz deset novih

sranih problema.42 Istovremeno, od 2003, sedamnaest godina od poetka istraivanja, svi

pacijenti na posebnoj ishrani sem jednog su jo uvek ivi, i imaju preko sedamdeset i
osamdeset godina.45 Da li moe bilo koja razumna osoba da negira ove nalaze? Izgleda
nemogue. Setite se rezultata 49 prema 0; etrdeset i devet sranih problema pre biljne ishrane
celovitim namirnicama, i nula problema kod onih pacijenata koji su se pridravali celovitoj
biljnoj ishrani. Dr Eselstajn je uradio ono to je ''velika nauka'' pokuavala da uini, bez
uspeha, vie od pedeset i pet godina: pobedio je srana oboljenja. Dr Din Orni U proteklih
petnaest godina jo jedan div u ovoj oblasti, dr Din Orni (Dean Ornish), je pomogao isticanju
ishrane u prvi plan medicinske misli. Zavrivi medicinski fakultet na Harvardu, bio je istican
u popularnim medijima, uspeo je da promovie svoj plan leenja sranih bolesti i napisao je
nekoliko bestselera. Ako ste uli o vezi ishrane i srca, velike su anse da bi to moglo biti zbog
rada dr Ornia. Njegovo najbolje istraivanje je Ispitivanje uticaja naina ivota na srce, u
kome je leio 28 sranih bolesnika samo uz pomo promene naina ivota.46 Ovi pacijenti su
bili na eksperimentalnom tretmanu a drugih dvadeset pacijenata je bilo na standardnom
tretmanu. Paljivo je pratio obe grupe i merio nekoliko zdravstvenih pokazatelja, ukljuujui
blokade arterija, nivo holesterola i teinu. Tretman dr Ornia se veoma razlikovao od
standarda visokotehnoloke savremene medicine. Smestio je 28 pacijenata u hotel tokom prve
sedmice tretmana i rekao im ta moraju da ine kako bi preuzeli kontrolu nad svojim
zdravljem. Od njih je traio da budu na biljnoj ishrani sa malo masti u toku najmanje godinu
dana. Samo oko 10% kalorija je trebalo da potie od masti. Mogli su da jedu koliko god su
hrane eleli, sve dok je hrana bila na listi prihvatljivih namirnica, gde je spadalo voe, povre
i itarice. Kako su istraivai napomenuli, ''Nisu bili dozvoljeni nikakvi proizvodi
ivotinjskog porekla osim belanca i jedne olje nemasnog mleka ili jogurta na dan''.46 Pored
ishrane, grupi je dato da primenjuje razliite oblike kontrole stresa, ukljuujui meditaciju,
vebe disanja i oputanja u trajanju od najmanje sat vremena dnevno. Od pacijenata je takoe
zatraeno da vebaju najmanje tri sata sedmino pri nivou koji odgovara ozbiljnosti njihove
bolesti. Kako bi pacijentima bilo lake da sprovedu ove promene naina ivota, grupa se
sastajala dva puta sedmino po etiri sata radi meusobne podrke. Dr Orni i njegova
istraivaka grupa nisu koristili nikakve lekove, operacije niti tehnologiju za leenje ovih
pacijenata.46 Eksperimentalni pacijenti su se pridravali skoro svega to su istraivai od njih
traili i bili su nagraeni poboljanim zdravljem i vitalnou. U proseku, nivo njihovog
ukupnog holesterola se snizio sa 227 mg/dl na 172 mg/dl, a njihov ''lo'' LDL holesterol se
snizio sa 152 mg/dl na 95 mg/dl. A nakon jedne godine, uestalost, trajanje i jaina bolova u
grudima su se smanjili. tavie, bilo je jasno da to su se preciznije pacijenti pridravali
preporuka o nainu ivota, to se vie njihovo zdravlje popravljalo. Pacijenti koji su se najbolje
pridravali preporuka tokom godinu dana su ostvarili smanjenje blokada arterija za vie od
4%. etiri procenata moda zvui kao mali broj, ali imajte na umu da se srano oboljenje
razvija tokom celog ivota, tako da promena od 4% za samo godinu dana predstavlja
fantastian rezultat. Sve u svemu, kod 82% pacijenata iz eksperimentalne grupe je dolo do
regresije njihovih sranih bolesti tokom perioda od godinu dana. Kontrolna grupa nije prola
tako dobro, uprkos injenice da su primili uobiajenu negu. Njihov bol u grudima se pogorao
u pogledu uestalosti, trajanja i jaine. Na primer, iako je kod eksperimentalne grupe dolo do
smanjenja uestalosti bola u grudima od 91%, kod kontrolne grupe je dolo do porasta
uestalosti bola u grudima od 165%. Njihovi nivoi holesterola su bili znaajno gori od nivoa
kod eksperimentalnih pacijenata, a pogorale su se i blokade njihovih arterija. Kod grupe
pacijenata koji su najmanje obraali panju na ishranu i promene naina ivota dolo je do
poveanje veliine blokada od 8% u roku od godinu dana.46 Pored dr Ornia, dr Eselstajna i
drugih pre njih, kao to je dr Morison, verujem da smo pronali strategijsku vezu u planu
borbe protiv sranih bolesti. Njihovi tretmani ishranom ne samo da olakavaju simptome bola
u grudima, ve takoe lee uzrok sranih bolesti i moe da eliminie budue srane probleme.

Ne postoje hirurki ni hemijski tretmani za srane bolesti, na Klivlendskoj klinici ni bilo gde
drugde, koji mogu da se usporede sa ovim impresivnim rezultatima. Budunost Budunost je
ispunjena nadom. Sada znamo dovoljno da skoro eliminiemo srana oboljenja. Sada znamo
ne samo kako da spreimo bolest, ve i kako da je uspeno leimo. Ne moramo da rasecamo
grudni ko kako bismo leili arterije, i nisu nam potrebni moni lekovi u naoj krvi do kraja
ivota. Hranei se pravom hranom, moemo da odravamo naa srca zdravim. Naredni korak
je primena ovog pristupa ishranom u velikim razmerama, to je tano ono na emu dr Din
Orni radi. Njegova istraivaka grupa je otpoela Multicentarski projekat prikaza naina
ivota, koji predstavlja budunost zdravstvene nege za srana oboljenja. Timovi
profesionalaca sa osam razliitih mesta su obueni da brinu o sranim bolesnicima uz pomo
programa izmene naina ivota koji je osmislio dr Orni. Pacijenti podesni za uestvovanje su
oni koji imaju dovoljno ozbiljna dokumentovana srana oboljenja da zahtevaju operaciju.
Umesto operacije, mogu da se upiu na jednogodinji program izmene naina ivota. Ovaj
program je zapoeo 1993. godine, a do 1998. godine bilo je 40 programa osiguranja koji su
pokrivali trokove odabranih pacijenata.32 Od 1998. godine, skoro 200 ljudi je uestvovalo u
Projektu izmene naina ivota, i rezultati su fenomenalni. Nakon jedne godine leenja, 65%
pacijenata je eliminisalo bol u grudima. Efekat je takoe bio i dugotrajan. Nakon tri godine,
preko 60% pacijenata je izvetavalo da i dalje nema bol u grudima.32 Pored koristi ostvarenih
po zdravlje podjednako su ostvarene i ekonomske koristi. Preko milion operacija zbog sranih
oboljenja se izvri svake godine.32 Lekarske usluge i bolnika nega za srane bolesnike su
2002. godine kotali 78,1 milijardu dolara (ovde nisu ukljueni trokovi za lekove, kuna
nega i nega u starakim domovima).2 Procedura angioplastike sama kota 31.000 dolara, a
ugradnja bajpasa 46.000 dolara.32 Nasuprot tome, jednogodinji program izmene naina
ivota kotaju samo 7.000 dolara. Poredei pacijente koji su proli program izmene naina
ivota sa onima koji su podvrgnuti tradicionalnom hirurkom pristupu, dr Orni je sa
saradnicima pokazao da program izmene naina ivota u proseku smanjuje trokove za 30.000
dolara po pacijentu.32 Puno posla ostaje da se uradi. Ureenje zdravstvene nege je
struktuirano tako da ostvaruje zaradu od hemijskih i hirurkih intervencija. Ishrana je i dalje u
pozadini lekova i operacija. Jedna od kritika koja se stalno iznosi za argument o ishrani je da
pacijenti nee sprovesti takve sutinske promene. Jedan doktor tvrdi da pacijenti dr Eselstajna
menjaju svoje navike ishrane samo zbog ''fanatinog ubeenja'' Eselstajna.47 Ovakva kritika
je pogrena i uvredljiva za pacijente. Ako doktori ne veruju da e pacijenti promeniti svoju
ishranu, zanemarie da razgovaraju o ishrani, ili e to uiniti uzgredno i na neuverljiv nain.
Ne postoji vee nepotovanje koje doktor moe da pokae prema pacijentima nego da preuti
informacije koje mogu da spasu ivot, a to samo na osnovu pretpostavke da pacijenti ne ele
da promene svoj nain ivota. Dobronamerne ustanove nisu izuzetak od takve zatvorenosti
uma. Ameriko udruenje za bolesti srca preporuuje ishranu za srana oboljenja koja
podstie umerenost, a ne naunu istinu. Nacionalni program za obrazovanje o holesterolu radi
to isto. Ove organizacije proglaavaju umerene dijete sa beznaajnim promenama za ''ciljeve''
zdravog naina ivota. Oni predlau da ako ste izloeni velikom riziku od sranih oboljenja,
ili ako ste ve bolesni, usvojite ishranu koja sadri 30% kalorija u obliku masti (7% ukupnih
kalorija u vidu zasienih masti) i manje od 200 mg/dan holesterola u hrani.48, 49 Takoe, po
njima bismo morali da odravamo na nivo ukupnog holesterola ispod ''poeljnog'' nivoa od
200 mg/dan.49 Ove ugledne organizacije ne iznose amerikoj javnosti najnovije naune
informacije. Iako nam je reeno da je nivo ukupnog holesterola u krvi od 200 mg/dl
''poeljan'', mi sada znamo da 35% sranih udara pogaa Amerikance iji je nivo holesterola
izmeu 150 i 200 mg/dl50 (zaista bezbedan nivo holesterola je ispod 150 mg/dl). Takoe
znamo da se najistaknutije preokretanje sranog oboljenja ostvarilo kada su masti
predstavljale oko 10% od ukupnog unosa kalorija. Istraivanja su jasno pokazala da se kod
mnogih pacijenata koji su na umerenijim ishranama kakve preporuuju vladine ustanove

javlja pogoranje sranog oboljenja.51 Nevine rtve su Amerikanci koji se brinu za svoje
zdravlje a koji sluaju ovakve preporuke, odravajui nivo ukupnog holesterola na oko 180 ili
190 mg/dl, samo da bi bili nagraeni infarktom koji dovodi do prevremene smrti. Povrh
svega, Nacionalni program za obrazovanje o holesterolu opasno navodi, ''Promene naina
ivota su ekonomski najefektivniji nain za smanjenje rizika od bolesti sranih sudova. Bez
obzira na to, da bi se ostvarila maksimalna korist, mnogim osobama e biti potrebni lekovi za
sniavanje LDL [holesterola]''.49 Nije udo da zdravlje Amerikanaca slabi. Preporuke o
ishrani za najbolesnija srca, koje iznose navodno pouzdane ustanove, su ozbiljno ublaene i
praene tvrdnjom da e svejedno biti potrebno uzimanje lekova do kraja ivota.
Nae vodee organizacije se plae da ih niko nee sluati ako zastupaju vie od umerenih
promena. Meutim, preporuke establimenta nisu ni izbliza zdrave kao ishrane koje su
zastupali dr Eselstajn i dr Orni. injenica je da nivo holesterola od 200 mg/dl nije bezbedan,
da ishrana sa 30% masti nije ''sa malo masti'', i da je ishrana namirnicama koje sadre bilo
koju koliinu holesterola iznad o mg nezdrava. Nae zdravstvene ustanove namerno
obmanjuju javnost u vezi sranih oboljenja, sve u ime ''umerenosti''. Bez obzira da li naunici,
doktori i izraivai smernica misle da e se javnost promeniti ili ne, laici moraju da budu
svesni da je biljna ishrana celovitim namirnicama daleko najzdravija ishrana. U svom radu u
vezi pionirskog Istraivanja naina ivota i sranih bolesti, dr Orni je sa saradnicima napisao,
''Cilj naeg istraivanja je bio da utvrdi ta je istinito, a ne ta je praktino [moje
naglaavanje]''.46
Sada znamo ta je tano: biljna ishrana celovitim namirnicama moe da sprei i lei srano
oboljenje, spasavajui na hiljade Amerikanaca svake godine. Dr Vilijam Kasteli (William
Castelli), dugoroni direktor Fremingemskog istraivanja srca, kamena temeljca istraivanja
sranih bolesti, zastupa biljnu ishranu celovitim namirnicama. Dr Eselstajn, koji je ostvario
najznaajnije preokrete sranih bolesti u celokupnoj medicinskoj istoriji, zastupa biljnu
ishranu celovitim namirnicama. Dr Orni, koji je bio pionir u preokretanju sranih bolesti bez
lekova i operacija i dokazao postojanje ekonomske koristi za pacijente i osiguravajua
drutva, zastupa biljnu ishranu celovitim namirnicama. Sada je vreme velike nade i izazova,
vreme kada ljudi mogu da kontroliu svoje zdravlje. Jedan od najboljih i najbrinijih doktora
koje sam ikada sreo navodi to najbolje: Kolektivna svest i volja nae profesije je na ispitu kao
nikada pre. Sada je vreme za nas da imamo hrabrosti za legendarno delo. - Dr Kaldvel B.
Eselstajn, Jr.8 6 Gojaznost Moda ste uli novosti. Moda ste bacili pogled na zapanjujuu
statistiku o gojaznosti meu Amerikancima. Moda ste jednostavno zapazili da je, u
poreenju sa pre nekoliko godina, sve vie ljudi koje sreete u prodavnici gojazno. Moda ste
bili u uionici, na igralitu ili u vrtiu i zapazili koliko dece ve ima probleme sa teinom i ne
mogu da pretre 10 metara a da se ne zadiu. Teko je ne primetiti nau borbu sa teinom ovih
dana. Otvorite novine ili asopis, ili ukljuite radio ili TV znate da Amerika ima problema
sa teinom. U stvari, dva od tri odrasla Amerikanaca ima viak kilograma, a jedna treina
odrasle populacije je gojazna. Ne samo da su ovi brojevi visoki, ve je i stopa kojom su rasli
zloslutna (grafikon 1,2, strana 13)1 Ali ta izrazi ''viak kilograma'' i ''gojazni'' znae?
Standardna mera za opisivanje telesne veliine je indeks telesne mase (body mass index,
BMI). On predstavlja odnos telesne teine (u kilogramima, kg) prema telesnoj visini (u
metrima, m). Po veini zvaninih standarda, viak kilograma je kada je BMI preko 25, a
gojaznost je kada je BMI preko trideset. Ista skala se koristi i za mukarce i za ene. Moete
sami da odredite svoj BMI koristei grafikon 6,1, koji navodi potrebne informacije. Grafikon
6,1: Tabela indeksa telesne mase Normalne teine, sa vikom kilograma, gojazni, BMI
(kg/m), Visina (cm), Teina (kg) Deca Moda je najdepresivniji element rastui broj dece
koja imaju viak kilograma i koja su gojazna. Oko 15% amerike dece (od 6 do 19 godina)
ima viak kilograma. Jo 15% je izloeno riziku da ue u grupu sa vikom kilograma.2 Deca
sa vikom kilograma su suoena sa irokim opsegom psiholokih i socijalnih izazova. Kao to

znate, deca su esto otvorena i direktna; igralite ponekad moe da bude nemilosrdno mesto.
Deci sa vikom kilograma je tee da stiu prijatelje i esto ih smatraju za lenje i aljkave. Za
njih je verovatnije da e imati potekoesa ponaanjem i uenjem, a nisko samopotovanje
koje lako moe da se formira tokom perioda adolescencije moe da traje zauvek.3 Kod mladih
ljudi koji imaju viak kilograma takoe je vrlo verovatno da e se pojaviti niz medicinskih
problema. Oni esto imaju povien nivo holesterola, koji moe da bude predskazatelj niza
smrtonosnih bolesti. Takoe je za njih verovatnije da e imati problema sa netolerancijom na
glukozu, i, shodno tome, dijabetesom. Tip II dijabetesa, koji se ranije javljao samo kod
odraslih, se sve vie javlja i kod mladih. (Videti poglavlja sedam i devet za temeljniju
raspravu o dijabetesu kod dece.) Devet puta je verovatnije da e se povien krvni pritisak
javiti kod gojazne dece. Nedostatak sna, koji moe da izazove neuro-kognitivne probleme, se
javlja kod jednog od desetoro gojazne dece. itav niz problema sa kostima je ei kod
gojazne dece. Ono to je najznaajnije, za gojazne mlade osobe je daleko verovatnije da e
biti gojazne odrasle osobe,3 znaajno poveavajui verovatnou doivotnih zdravstvenih
problema. Posledice za odrasle Ako ste gojazni, moda ne moete da radite mnoge stvari koje
bi mogle da uine va ivot prijatnijim. Moda uvidite da ne moete energino da se igrate sa
svojim unucima (ili decom), da prepeaite velike razdaljine, uestvujete u sportovima,
pronaete udobno sedite u bioskopu ili avionu ili da imate aktivan seksualni ivot. U stvari,
ak i obino sedenje na stolici moe da bude nemogue bez bola u leima ili zglobovima.
Stajanje za mnoge predstavlja veliko optereenje za kolena. Noenje uokolo prevelike teine
moe dramatino da utie na fiziku pokretljivost, rad, mentalno zdravlje, samo-sagledavanjei
drutveni ivot. Kao to vidite, ovde se ne radi o smrti; ve o proputanju mnogih prijatnijih
stvari u ivotu.4 Jasno je da niko ne eli da ima viak kilograma. Zato onda dva od tri odrasla
Amerikanca ima viak kilograma? Zato je jedna treina populacije gojazna? Problem nije
nedostatak novca. Medicinski trokovi vezani samo za gojaznost su za 1999. godinu
procenjeni na 70 milijardi dolara.5 Godine 2002, samo tri godine kasnije, Ameriko udruenje
za problem gojaznosti je navelo vrednost ovih trokova na 100 milijardi dolara.6 To nije sve.
Dodajte tome jo 30-40 milijardi dolara iz depova potroaa koje troimo pokuavajui da
odrimo teinu.5 Isprobavanje specijalnih dijeta za mravljenje i uzimanje pilula za smanjenje
apetita ili izmenu metabolizma je postalo nacionalna razonoda. Ovo je ekonomska crna rupa
koja guta na novac a ne prua nita zauzvrat. Zamislite da platite 40 dolara majstoru da vam
popravi naprslu sudoperu, a zatim dve sedmice kasnije, cevi sudopere eksplodiraju i poplave
kuhinju i potrebno je 500 dolara za popravku. Kladim se da ne biste ponovo zvali istog
oveka da vam popravi sudoperu! Zato onda beskrajno isprobavamo te planove za
mravljenje, knjige, pia, energetska sredstva i raznovrsne trikove kada ne pruaju obeano?
Aplaudiram ljudima na pokuajima da ostvare zdravu teinu. Ne dovodim u pitanje vrednost
ili dostojanstvo ljudi koji imaju viak kilograma kao to ne dovodim u pitanje ni rtve raka.
Moja kritika je usmerena na drutveni sistem koji dozvoljava i ak ohrabruje ovaj problem. Ja
verujem, na primer, da se davimo u okeanu veoma loih informacija, od kojih je previe
namenjeno da stavi novac u neiji tui dep. Prema tome, ono to nam je stvarno potrebno je
novo reenje sainjeno od dobrih informacija za obine ljude koje mogu da koriste po ceni
koju moemo da priutimo. Reenje Reenja za mravljenje je biljna ishrana celovitim
namirnicama, uz razumnu koliinu vebanja. To predstavlja dugoronu promenu nainu
ivota, a ne brzo pomodno reenje, i moe da obezbedi odrivo smanjenje teine smanjujui
istovremeno rizik od hroninih bolesti. Da li ste ikada upoznali nekoga ko se redovno hrani
sveim voem, povrem i integralnim itaricama i retko, ako uopte, jede meso ili namirnice
bez hranljive vrednosti kao to su ips, pomfrit ili slatkii? Kakva je njegova ili njena teina?
Ako poznajete puno ovakvih ljudi, verovatno ste primetili da obino imaju zdravu teinu.
Pomislite sada na tradicionalne kulture irom sveta. Pomislite na tradicionalne azijske kulture
(kinesku, japansku, indijsku), gde se hiljadama godina nekoliko milijardi ljudi hranilo

uglavnom biljnom ishranom. Teko je zamisliti ove ljude bar do nedavno bilo kako osim
kao vitke. Zamislite sada oveka koji kupuje dve virle i naruuje svoje drugo pivo na
bejzbolskoj utakmici, ili enu koja naruuje izburger i pomfrit u vaem lokalnom restoranu
brze hrane. Ovi ljudi izgledaju drugaije, zar ne? Naalost, mukarac koji vae virle i
pijucka pivo sve bre postaje ''sve-amerika'' slika. Turisti iz drugih zemalja su mi esto
govorili da je jedna od prvih stvari koju zapaaju kada stignu u nau dobru zemlju izuzetan
broj debelih ljudi. Reavanje ovog problema ne zahteva magine trikove ili sloene jednaine
koje ukljuuje krvne grupe ili brojanje kalorija ili traganje za duom. Jednostavno verujte
svojim opaanjima o tome ko je vitak, ivahan i zdrav, a ko nije. Ili verujte nalazima nekih
impresivnih istraivanja, velikih i malih, koja iznova pokazuju da su vegetarijanci i vegani
vitkiji od onih koji jedu meso. Vegetarijanci ili vegani iz ovih istraivanja su od dva do
petnaest kilograma vitkiji od njihovih sugraana.7-13 U jednom istraivanju, ispitanicima sa
vikom kilograma je reeno da jedu koliko god ele hranu koja je sa malo masti, celovita i
biljnog porekla. Za tri sedmice ovi ljudi su u proseku smrali 8 kilograma.14 U Pritikin
centru, 4.500 pacijenata koji su proli kroz njihov tronedeljni program je ostvarilo sline
rezultate. Korienjem uglavnom biljne ishrane i podsticanjem vebanja, centar je ustanovio
da su njegovi klijenti izgubili 5,5% svoje telesne teine za tri sedmice.15 Objavljeni rezultati
jo nekih istraivanja koja su koristila biljnu ishranu sa malo masti i celovitim namirnicama
su: Smrali oko dve do pet funti nakon dvanaest dana16 Smrali oko deset funti za tri
sedmice17, 18 Smrali esnaest funti za dvanaest sedmica19 Smrali dvadeset i etiri funte
za godinu dana20 Svi ovi rezultati pokazuju da e vam biljna ishrana celovitim namirnicama
pomoi da smrate i, tavie, to se moe desiti brzo. Jedino pitanje je koliko moete da
smrate. U veini ovih istraivanja, ljudi koji su najvie smrali su bili oni koji su zapoeli sa
najveim vikom kilograma.21 Nakon prvobitnog gubitka na teini, teina se moe dugo
odravati ostajanjem na ovakvoj ishrani. Najznaajnije je da je mravljenje na ovaj nain
dosledno sa dugoronim zdravljem. Neki ljudi, naravno, mogu da budu na biljnoj ishrani a da
ne smraju. Postoji nekoliko dobrih razloga za ovo. Kao prvo i najvanije, daleko manje je
verovatno da e se mravljenje na biljnoj ishrani ostvariti ako ishrana sadri previe
preraenih ugljenih hidrata. Slatkii, kolai i testenine nee pomoi. Ove namirnice su bogate
lako svarljivim eerima i skrobom i, u sluaju kolaa, esto veoma bogate mastima. Kao to
smo napomenuli u etvrtom poglavlju, ove u velikoj meri preraene, neprirodne namirnice ne
predstavljaju deo biljne ishrane koja pomae smanjenju teine i poboljanju zdravlja. Ovo je
jedan od glavnih razloga zbog kojih pod optimalnom ishranom navodim biljnu ishranu
celovitim namirnicama.
Zapazite da strogo vegetarijanska ishrana nije neizbeno isto to i biljna ishrana celovitim
nepreraenim namirnicama. Neki ljudi postaju vegetarijanci zamenjujui jednostavno meso
mlenim proizvodima, masnim dodacima i preraenim ugljenim hidratima, ukljuujui
testenine nainjene preraenim itaricama, slatkie i kolae. Ishrana ovih vegetarijanaca nije
hranljiva. Drugi razlog zgob koga ne dolazi do mravljenja je da osoba ne vri nikakvu fiziku
aktivnost. Razumna koliina fizike aktivnosti, koja se redovno vri, moe da bude veoma
korisna. Tree, odreeni ljudi imaju porodine predispozicije ka gojaznim telima to oteava
njihov izazov. Ako je to i sa vama sluaj, mogu samo da kaem da budete posebno rigorozni u
pogledu ishrane i vebanja. U ruralnoj Kini smo zapazili da gojazni ljudi jednostavno ne
postoje, iako kineski imigranti u zapadnim zemljama podleu gojaznosti. Kako se u poslednje
vreme ishrana i nain ivota ljudi u Kini postaju sliniji naim, tako i njihova tela postaju
slina naim. Za neke od ovih ljudi sa genetikim sklonostima, nije potrebno puno nezdrave
hrane pre nego to njihova promena ishrane pone da izaziva probleme. Smanjenje telesne
teine predstavlja dugoroni izbor naina ivota. Smicalice koje proizvode impresivno veliko,
brzo smanjenje teine ne deluju dugorono. Ne bi trebalo da kratkoroni uspesi dolaze sa
dugoronom mukom, kao to su problemi sa bubrezima, srana oboljenja, rak, bolesti kostiju i

zglobova i drugi problemi koji mogu da se jave zbog popularnih pomodnih dijeta. Ako se
teina poveavala postepeno, tokom perioda od nekoliko meseci ili godina, zato oekujete da
ete je zdravo smanjiti u roku od nekoliko sedmica? Gledati na mravljenje kao na trku nee
delovati; to samo ini onog koji je na dijeti sklonijim da prestane sa dijetom i da se vrati na
navike ishrane koje su ga i dovele u situaciju da mora da smra. Jedno veoma veliko
istraivanje na 21.105 vegetarijanaca i vegana13 je ustanovilo da je indeks telesne mase bio
''...nii meu onima koji su bili na svojoj ishrani pet ili vie godina'' u poreenju sa onima koji
su bili na ishrani manje od pet godina. Zato e ovo biti uspeno u vaem sluaju Znai da
postoji reenje za problem sa vikom kilograma. Ali kako moete to da primenite u vaem
sopstvenom ivotu? Pre svega, odbacite ideje o brojanju kalorija. Uopteno govorei, moete
da jedete koliko god elite a da i dalje smanjujete teinu sve dok jedete pravu vrstu hrane.
(Videti dvanaesto poglavlje za vie detalja.) Drugo, prestanite da oekujete rtvovanje,
uskraivanje ili slabost; nema potrebe za tim. Oseanje gladi predstavlja znak da neto nije u
redu, a produen oseaj gladi prouzrokuje da telo u odbrani uspori optu stopu metabolizma.
tavie, u naim telima postoje mehanizmi koji prirodno doputaju pravoj vrsti biljnih
namirnica da nas hrani, a da ne moramo da razmiljamo o svakom zalogaju hrane koji
stavljamo u usta. To je bezbrian nain ishrane. Pruite svom telu pravu hranu i ono e uiniti
pravu stvar. Po nekim istraivanjima, oni koji su na biljnoj ishrani celovitim namirnicama i sa
malo masti unose manje kalorija. To nije zbog toga to se izgladnjuju. U stvari, verovatno je
da e oni potroiti vie vremena jedui i jesti vee koliine hrane u odnosu na one koji jedu
meso.22 To je zato to su voe, povre i itarice u svom celovitom vidu daleko manje
energetski gue od ivotinjskih namirnica i masnih dodataka. Svaka kaika ovih namirnica
sadri manje kalorija. Imajte na umu da masti sadre devet kalorija po gramu dok ugljeni
hidrati i proteini sadre samo etiri kalorije po gramu. Pored toga, celovito voe, povre i
itarice sadre dosta vlakana, koja stvaraju oseaj sitosti22, 23 a skoro da ne sadre kalorije.
Prema tome, jedui zdrav obrok, moete da smanjite broj kalorija koji unosite, varite i
apsorbujete, ak i ako jedete znaajno vie hrane. Meutim, ova ideja sama po sebi jo uvek
ne predstavlja dovoljno objanjenje za ostvarene koristi od biljne ishrane celovitim
nepreraenim namirnicama. Ista kritika koju sam izneo protiv Etkinsove dijete i drugih
popularnih dijeta ''sa malo ugljenih hidrata'' (etvrto poglavlje) se moe primeniti i na
kratkorona istraivanja u kojima ispitanici unose manje kalorija hranei se biljnom ishranom.
Dugorono gledano, ovim ispitanicima e biti teko da nastave sa unoenjem nenormalno
niske koliine kalorija; smanjenje teine zahvaljujui ogranienju unosa kalorija retko dovodi
do dugoronog odravanja teine. Zbog toga druga istraivanja igraju tako vanu ulogu u
objanjavanju ostvarenih zdravstvenih koristi od biljne ishrane celovitim namirnicama,
istraivanja koja pokazuju da se efekat smanjenja teine javlja zbog drugih razloga a ne zbog
jednostavnog ogranienja unosa kalorija. Ova istraivanja dokumentuju injenicu da
vegetarijanci unose istu koliinu ili znaajno vie kalorija od onih koji jedu meso, ali su ipak
mraviji.11, 24, 25 Kinesko istraivanje je pokazalo da Kinezi iz ruralnih krajeva koji su na
biljnoj ishrani u stvari unose znaajno vie kalorija po kilogramu telesne teine od
Amerikanaca. Veina ljudi bi automatski pretpostavila da bi ti Kinezi prema tome bili tei od
onih koji jedu meso. Meutim: Kinezi iz ruralnih krajeva su mraviji iako unose veu koliinu
hrane i vie kalorija. Znaajan deo ovog efekta se nesumnjivo javlja zbog vee fizike
aktivnosti... ali ovo poreenje je izvreno izmeu prosenih Amerikanaca i najmanje aktivnih
Kineza, onih koji rade u kancelarijama. tavie, istraivanja vrena u Izraelu24 i Velikoj
Britaniji,11 koje ne predstavljaju prvenstveno agrarne kulture, takoe pokazuju da
vegetarijanci mogu da unose istu koliinu ili znatno vie kalorija a da su i dalje laki.
U emu je tajna? Jedan faktor koji sam ranije spomenuo je proces termogeneze, koji se odnosi
na proizvodnju telesne toplote tokom metabolizma. Opaeno je da vegetarijanci imaju
neznatno viu stopu metabolizma tokom mirovanja,26 to znai da sagorevaju neto vie od

unesenih kalorija u vidu telesne toplote umesto odlaganja u vidu telesne masti.27 Relativno
mali porast stope metabolizma znai da se vei broj kalorija sagori tokom dvadeset i etiri
asa. Vebanje Efekat fizike aktivnosti u vidu mravljenja je oigledan. Nauni dokazi se
slau. Noviji pregled svih znaajnih istraivanja je uporedio odnos izmeu telesne teine i
vebanja28 i pokazao da su ljudi koji su bili fiziki aktivniji imali manju telesnu teinu. Drugi
skup istraivanja je pokazao da je redovno vebanje pomoglo u odravanju teine koja je
prvobitno ostvarena uz programe vebi. Ni ovo ne predstavlja iznenaenje. Zapoeti a zatim
prestati sa programom vebi ne predstavlja dobru ideju. Bolje je ugraditi ga u svoj nain
ivota kako biste postali fiziki spoobniji i to odravali, a ne samo da biste sagorevali kalorije.
Koliko je vebanja potrebno za odravanje teine? Gruba procena izvedena na osnovu dobrog
pregleda28 je predloila da e vebanje i svega petnaest do etrdeset i pet minuta na dan
odravati telesnu teinu koja je 5 do 8 kilograma manja nego to bi inae bila. Ne bi trebalo
da zaboravimo na nau ''spontanu'' fiziku aktivnost, koja je povezana sa svakodnevnim
poslovima. Ovo troi oko 100-800 kalorija na dan (kcal/dan).29, 30 Ljudi koji su stalno u
pokretu vrei fizike aktivnosti e biti znaajno ispred onih iji je ivot sedentaran. Prednosti
kombinovanja ishrane i vebanja radi kontrolisanja telesne teine su mi predoene veoma
jednostavnim istraivanjem koje je ukljuivalo nae eksperimentalne ivotinje. Setite se da su
nae eksperimentalne ivotinje bile na ishrani koja je sadrala ili tradicionalnih 20% kazeina
(protein kravljeg mleka) ili mnogo manji nivo od 5% kazeina. Pacovi koji su bili na 5%
kazeina su imali upeatljivo manji broj sluajeva raka, nii nivo holesterola u krvi i due
ivote. Takoe su unosili neznatno vie kalorija ali su ih sagorevali u vidu telesne toplote.
Neki od nas su zapazili tokom ovih eksperimenata da su ivotinje na 5% kazeina izgledale
aktivnije od ivotinja na 20% kazeina. Da bismo proverili ovu ideju, drali smo pacove koji
su bili na 5% ili 20% kazeina u kavezima opremljenim tokovima za vebanje opremljene
meraima za beleenje broja okreta toka. U toku samog prvog dana, ivotinje na 5% kazeina
su svojevoljno ''vebale'' na toku oko dva puta vie u odnosu na ivotinje na 20% kazeina.31
Vebanje je ostajalo na znaajno veem nivou za ivotinje na 5% kazeina tokom 2 nedelje
istraivanja. Sada moemo da kombinujemo neka zaista zanimljiva opaanja o telesnoj teini.
Biljna ishrana deluje preko ravnotee kalorija kako bi odravala telesnu teinu na dva naina.
Prvo, oslobaa se kalorija u vidu telesne toplote umesto da ih skladiti u obliku telesnih masti,
a nije potrebno puno kalorija da bi se tokom godina ostvarila velika razlika. Druga, biljna
ishrana podstie veu fiziku aktivnost. I, to se vie telesna teina smanjuje, postaje lake biti
fiziki aktivniji. Ishrana i vebanje deluju zajedno kako bi smanjili telesnu teinu i poboljali
opte zdravlje. Kretanje u pravom smeru Gojaznost je najzloslutniji predznak loeg zdravlja
sa kojim je zapadni svet suoen. Na desetine miliona ljudi e podlei invaliditetu, izlaui na
sistem zdravstvene nege veem pritisku nego to je ikada vieno. Mnogo ljudi i ustanova radi
na ublaavanju ovog problema, ali je njihova meta napada esto nelogina i pogreno
usmerena. Prvo, postoji puno brzih reenja i smicalica. Gojaznost nije problem koji moe da
se rei za nekoliko sedmica ili ak za nekoliko meseci, i uvajte se dijeta, napitaka i pilula
koje izazivaju brzo mravljenje bez obeanja dobrog zdravlja u budunosti. Dijeta koja
pomae kratkoronom smanjenju teine mora da bude ista koja stvara i odrava zdravlje
dugorono. Drugo, tenja ka fokusiranju na gojaznost kao na nezavisnu, izolovanu bolest je
pogrena. Gledanje na gojaznost na ovaj nain usmerava nau panju prema potrazi za
specifinim lekovima ignoriui kontrolu drugih bolesti sa kojima je gojaznost izrazito
povezana. To jest, rtvujemo kontekst. Takoe, molio bih da ignoriemo predlog da
poznavanje njene genetike osnove moe da kontrolie gojaznost. Pre nekoliko godina,34-36
veliki publicitet je dat otkriu ''gena za gojaznost''. Zatim je usledilo otkrie drugog gena
povezanog sa gojaznou, i treeg gena, i etvrtog i tako dalje. Cilj istraivanja gena za
gojaznost je omoguavanje istraivaima da razviju lek sposoban da odstrani ili inaktivie
uzrok gojaznosti. Ovo je krajnje usko gledano, kao i neproduktivno. Verovanje da specifini

geni koji se mogu ustanoviti predstavljaju osnov gojaznosti (tj, sve je to u porodici) nam
takoe dozvoljava da fanatino okrivljujemo uzrok koji ne moemo da kontroliemo.
Moemo da kontroliemo uzrok. Nalazi se tano na kraju nae viljuke.
Dijabetes
Dijabetes tipa II, najei oblik, esto prati gojaznost. Kako mi, kao nacija, nastavljamo da
poveavamo svoju teinu, naa stopa dijabetesa raste nekontrolisano. Za osam godina od
1990. do 1998, pojava dijabetesa se poveala za 33%.1 Vie od 8% odraslih Amerikanaca ima
dijabetes, i vie od 150.000 mladih ima ovu bolest. To predstavlja 16 miliona Amerikanaca.
Najstranija cifra? Treina ovih ljudi sa dijabetesom jo uvek ne zna da ga ima.2 Znate da je
situacija ozbiljna kada naa deca, u pubertetu, oboljevaju od oblika dijabetesa koji je obino
rezervisan za odrasle starije od 40 godina. Jedne novine su nedavno ilustrovale epidemiju
priom o devojici koja je bila teka 150 kilograma sa 15 godina, imala oblik dijabetesa koji
pogaa odrasle i primala inekcije insulina tri puta na dan.3 ta je dijabetes, zato bi trebalo da
razmiljamo o njemu i kako da spreimo njegovu pojavu? Dva lica istog avola Skoro svi
sluajevi dijabetesa su ili tip I ili tip II. Tip I se razvija kod dece i adolescenata, pa se zbog
toga ponekad oznaava kao juvenilni dijabetes. Ovaj oblik je odgovoran za 5% do 10% od
svih sluajeva dijabetesa. Tip II, koji je odgovoran za 90% do 95% svih sluajeva, se ranije
javljao prvenstveno kod odraslih starijih od 40 godina, pa se zbog toga nazivao adultni
dijabetes.2 Ali poto je i do 45% novih sluajeva dijabetesa kod dece dijabetes tipa II,4 imena
koja naznaavaju starost su odbaena, i dva oblika dijabetesa se jednostavno oznaavaju kao
tip I i tip II.4 Kod oba tipa, bolest poinje poremeajem metabolizma glukoze. Normalni
metabolizam se odigrava na sledei nain:
Jedemo hranu.
Hrana se vari i ugljenohidratni deo se razlae na proste eere, od kojih najvei deo
predstavlja glukozu.
Glukoza (eer u krvi) ulazi u krv, a pankreas proizvodi insulin kako bi se omoguio njen
transport i raspodela u telu.
Insulin, koji deluje kao vratar, otvara vrata za glukozu u razliitim elijama zbog niza
razloga. Deo glukoze se pretvara u kratkoroni izvor energije za neposrednu upotrebu u eliji,
a deo se skladiti u vidu dugoronog izvora energije (mast) za kasniju upotrebu.
Pri razvoju dijabetes kod osobe, ova metaboliki proces se naruava. Dijabetiari tipa I ne
mogu da proizvedu odgovarajuu koliinu insulina jer su elije pankreasa koje proizvode
insulin unitene. Ovo nastaje jer telo napada samo sebe, zbog ega tip I dijabetesa predstavlja
autoimuno oboljenje. (O dijabetesu tipa I i drugim autoimunim oboljenjima se govori u
devetom poglavlju.) Dijabetiari tipa II mogu da proizvode insulin, ali insulin ne vri svoj
posao. Ovo se naziva otpornost na insulin, to znai da kada insulin pone da ''daje naredbe''
za regulisanje eera u krvi, telo ne obraa panju. Insulin je neefektivan, i eer u krvi se ne
metabolie pravilno. Zamislite svoje telo kao aerodrom, sa velikim prostorom za parkiranje.
Svaka jedinica eera u krvi predstavlja pojedinanog putnika. Nakon to ste jeli, nivo eera
u krvi raste. U naem poreenju, to bi znailo da puno putnika poinje da pristie na
aerodrom. Ljudi bi pristizali kolima, parkirali ih i peaili do aerodromskog autobusa koji
treba da ih pokupi. Pri daljem porastu eera u krvi, sva mesta za parkiranje postaju zauzeta, i
svi ljudi se okupljaju kod autobuskih stanica. Aerodromski autobusi, naravno, predstavljaju
insulin. Na dijabetinom aerodromu, naalost, postoji niz problema sa autobusima. Kod
aerodroma sa dijabetesom tipa I, autobusi jednostavno ne postoje. Jedini proizvoa autobusa
u poznatom svemiru, kompanija Pankreas, je zatvorena. Kod aerodroma sa dijabetesom tipa

II, postoji odreen broj autobusa, ali oni nisu ba ispravni. U oba sluajeva, putnici nikada ne
stignu tamo gde ele. Aerodromski sistem se raspada, i nastaje haos. U stvarnom ivotu, ovo
odgovara porastu eera u krvi do opasnog nivoa. U stvari, dijagnoza dijabetesa se postavlja
utvrivanjem povienog nivo eera u krvi, ili njegovog izbacivanja mokraom. Koji su
dugoroni rizici po zdravlje poremeaja metabolizma glukoze? Dat je saetak, preuzet iz
izvetaja Centara za kontrolu bolesti2:
Komplikacije dijabetesa
Oboljenje srca
2-4 puta povean rizik od smrti od oboljenja srca.
log
2-4 puta povean rizik od loga.
Povien krvni pritisak
Vie od 70% ljudi sa dijabetesom ima povien krvni pritisak.
Slepilo
Dijabetes je vodei uzrok slepila kod odraslih osoba.
Oboljenje bubrega
Dijabetes je vodei uzrok krajnjeg stadijuma oboljenja bubrega.
Vie od 100.000 dijabetiara je bilo podvrgnuto dijalizi ili presaivanju bubrega 1999.
godine.
Oboljenje nervnog sistema
60% do 70% dijabetiara pati od blagog do ozbiljnog oteenja nervnog sistema.
Amputacija
Vie od 60% od svih amputacija donjih udova vri se na dijabetiarima.
Bolesti zuba
Poveana je uestalost i ozbiljnost bolesti desnih koja moe da dovede do
gubitka zuba.
Komplikacije pri trudnoi
Poveana podlonost drugim bolestima
Smrt
Savremeni lekovi i operacije ne nude izleenje dijabetiarima. U najboljem sluaju, sadanji
lekovi omoguavaju odravanje relativno funkcionalnog naina ivota, ali ovi lekovi nikada
nee leiti uzrok bolesti. Kao posledica toga, dijabetiari su suoeni sa doivotnom
upotrebom lekova, inei dijabetes izuzetno skupom boleu. Ekonomska cena dijabetesa u
SAD: vie od 130 milijardi dolara godinje.2 Meutim, postoji nada. U stvari, postoji mnogo
vie od nade. Hrana koju jedemo ima ogroman uticaj nad ovom boleu. Prava ishrana ne
samo da spreava ve i lei dijabetes. Koja ishrana je, prema tome, ''prava''? Verovatno
pogaate ta u rei, ali neka istraivanja govore sama za sebe. Sad ga vidi, sad ga ne vidi
Kao i veina hroninih bolesti, dijabetes se pojavljuje ee u nekim delovima sveta nego u
ostalim. Ovo je poznato ve sto godina. Takoe je bilo dobro dokumentovano da populacije
sa niim stopama dijabetesa imaju drugaiju ishranu u odnosu na one populacije sa visokim
stopama dijabetesa. Meutim, da li je to samo sluajnost, ili se radi o neemu drugom?
Grafikon 7,1: Ishrane i stope dijabetesa, oko 1925. godine4,5 % energije, stopa smrtnosti na
100.000 stanovnika, % masti, % ugljenih hidrata, dijabetes SAD, Holandija, Engleska i Vels,
kotska, Italija, Japan Pre skoro 70 godina, Himsvort (H. P. Himsworth) je sakupio sva
postojea istraivanja u izvetaju koji je poredio ishrane i stope dijabetesa u est zemalja.
Ustanovio je da su neke kulture bile na ishrani sa puno masti, dok su ishrane drugih bile
bogate ugljenim hidratima. Ovi masti nasuprot ugljenih hidrata obrasci unosa su bili rezultat

ishrane ivotinjskim nasuprot biljnim namirnicama. Grafikon 7.1 dokumentuje ishranu i

stanje bolesti za ove zemlje tokom ranog dvadesetog veka.5 Kako unos ugljenih hidrata raste
a unos masti se smanjuje, broj smrtnih sluajeva od dijabetesa pada sa 20,4 na 2,9 na 100.000
ljudi. Presuda? Ishrana sa puno ugljenih hidrata i malo masti biljna ishrana moe da
pomogne u spreavanju pojave dijabetesa. Trideset godina kasnije, ovo pitanje je ponovo
ispitano. Nakon prouavanja etiri zemlje iz Jugoistone Azije i June Amerike, istraivai su
ponovo ustanovili da su ishrane bogate ugljenim hidratima bile povezane sa niskim stopama
dijabetesa. Istraivai su uoili da je zemlja sa najviom stopom dijabetesa, Urugvaj, imala
ishranu koja je ''po karakteru bila tipino 'zapadnjaka', bogata kalorijama, ivotinjskim
proteinima, [ukupnom koliinom] masti i ivotinjskih masti''. Visoki procenat kalorija potie
od ugljenih hidrata, naroito od pirina''.6 Ovi isti istraivai su proirili svoje istraivanje na
jedanaest zemalja irom Centralne i June Amerike i Azije. Najjaa veza sa dijabetesom koju
su ustanovili je bila prekomerna teina.7 Populacije ija je ishrana bila najpriblinija
''zapadnjakoj'' takoe su imale najvii nivo holesterola koji je zauzvrat bio snano povezan sa
stopom dijabetesa.7 Da li ovo poinje da zvui poznato?
Unutar jedne popuacije Ova stara istraivanja na vie kultura mogu da budu gruba, izvodei
zakljuke koji nisu u potpunosti pouzdani. Moda se razlika u stopama dijabetesa u ovim
istraivanjima javljala zbog genetike, a ne ishrane. Moda su drugi kulturoloki faktori, koji
nisu mereni, kao to je fizika aktivnost, bili od veeg znaaja. Bolji test bi bilo prouavanje
stopa dijabetesa u samo jednoj populaciji. Populacija adventista predstavlja dobar primer. Oni
predstavljaju zanimljivu grupu za prouavanje zbog svojih navika ishrane: njihova religija ih
ohrabruje da se klone mesa, ribe, jaja, kafe, alkohola i duvana. Zbog toga, polovinu populacije
predstavljaju vegetarijanci. Ali 90% ovih vegetarijanaca i dalje koristi mlene proizvode i/ili
jaja, unosei znaajnu koliinu od ukupnog broja kalorija iz ivotinjskih izvora. Takoe treba
napomenuti da adventisti koji jedu meso ne spadaju u grupu onih koji unose najvee koliine
mesa. Oni imaju oko tri porcije govedine nedeljno, i manje od jedne porcije ribe i ivine
nedeljno.8 Znam dosta ljudi koji unose ovu koliinu mesa (ukluujui ribu i ivinu) na svaka
dva dana. U istraivanjima ishrane koja su ukljuivala adventiste, naunici porede ''umerene''
vegetarijance sa ''umerenim'' mesojedima. Ovo ne predstavlja veliku razliku. ak i pored toga,
adventisti vegetarijanci su mnogo zdraviji od onih koji jedu meso.8 Oni adventisti koji su
''uskratili'' sebi meso takoe su sebi ''uskratili'' poasti dijabetesa. U poreenju sa mesojedima,
stopa dijabetesa je kod vegetarijanaca bila upola manja.8, 9 Kod njih je takoe i stopa
gojaznosti bila skoro upola manja.8
U drugom istraivanju, naunici su merili odnos ishrane i dijabetesa u populaciji amerikih
Japanaca u dravi Vaington.10 Ovi mukarci su bili sinovi japanskih imigranata u SAD.
Pojava dijabetesa je kod njih bila vie od etiri puta vea u odnosu na prosenu stopu koja se
javljala kod mukaraca sline starosti koji su ostali u Japanu. ta se to desilo? U sluaju
amerikih Japanaca, oni kod kojih se javio dijabetes su takoe jeli najvie ivotinjskih
proteina, ivotinjskih masti i holesterola, koji se nalaze samo u ivotinjskim namirnicama.10
Ukupan unos masti je takoe bio vei meu dijabetiarima. Ove iste odlike ishrane su takoe
dovele do vika kilograma. Ova druga generacija amerikih Japanaca je bila na mesnatijoj
ishrani sa manje biljnih namirnica u odnosu na mukarce roene u Japanu. Istraivai su
zapisali, ''Izgleda da navike ishrane japanskih mukaraca koji ive u Sjedinjenim Dravama
vie lie na ameriki nain ishrane nego na japanski''. Posledica: etiri puta vea pojava
dijabetesa.10 Neka druga istraivanja: Istraivai su utvrdili da je povean unos masti bio
povezan sa poveanom stopom dijabetesa tipa II meu 1.300 ljudi u Sen Luisu u Koloradu.
Oni su rekli, ''Nalazi podupiru hipotezu da je ishrana sa puno masti i malo ugljenih hidrata
povezana sa pojavom insulin nezavisnog [tip II] dijabetes melitusa kod ljudi''.11 U proteklih
dvadeset i pet godina, stopa kojom deca u Japanu oboljevaju od dijabetesa tipa II se vie nego
utrostruila. Istraivai napominju da se unos ivotinjskih proteina i ivotinjskih masti

drastino poveao u proteklih pedeset godina. Istraivai kau da bi ova promena ishrane,
zajedno sa malim nivoom vebanja, mogla da bude odgovorna za ovu eksploziju dijabetesa.
Stopa dijabetesa je u Engleskoj i Velsu drastino opala od 1940. do 1950. godine, u velikoj
meri tokom Drugog svetskog rata kada su obrasci ishrane bili drastino promenjeni. Tokom
rata i trajanja njegovih posledica, unos vlakana i itarica se poveao a unos masti se smanjio.
Ljudi su se hranili ''nie'' na lancu ishrane zbog date situacije. Meutim, oko 1950. godine
ljudi su odustali od ishrane zasnovane na itaricama i vratili se ishrani sa vie masti, vie
eera i manje vlakana. Naravno, stope dijabetesa su poele da rastu.13
Istraivai su prouavali 36.000 ena u Ajovi tokom est godina. Na poetku istraivanja
nijedna nije imala dijabetes, ali se nakon est godina razvilo vie od 1.100 sluajeva
dijabetesa. ene za koje je bilo najmanje verovatno da e dobiti dijabetes su bile one koje su
jele najvie integralnih itarica i vlakana14 one ija je ishrana sadrala najvie ugljenih
hidrata (sloenih ugljenih hidrata koji se nalaze u nepreraenim namirnicama). Svi ovi nalazi
podupiru ideju da i izmeu i unutar populacija, nepreraene biljne namirnice bogate vlaknima
tite od dijabetesa, a ivotinjske namirnice bogate mastima i proteinima podstiu pojavu
dijabetesa. Leenje neizleivog Sva gore navedena istraivanja bila su opaajna a opaena
veza, ak i ako se esto uoava, moe da predstavlja samo sluajnu vezu koja maskira pravi
odnos uzroka-iefekta sredine (ukljuujui ishranu) i bolesti. Meutim, postoje i istraivanja
''kontrolisanog'' tipa. Ona ukljuuju promene ishrane ljudi koji ve imaju ili potpuno razvijeni
dijabetes tipa I ili tipa II ili blage simptome dijabetesa (poremeena tolerancija na glukozu).
Dr Dejms Anderson (James Anderson) je trenutno jedan od najistaknutijih naunika koji
prouavaju odnos ishrane i dijabetesa ostvarujui dramatine rezultate koristei samo ishranu.
Jedno od njegovih istraivanja je ispitivalo efekte ishranu sa puno vlakana i ugljenih hidrata i
malo masti na 25 dijabetiara tipa I i 25 dijabetiara tipa II u bolnikom okruenju.15 Nijedan
od njegovih pedeset pacijenata nije bio gojazan i svi su primali inekcije insulina kako bi
kontrolisali nivo eera u krvi. Njegova eksperimentalna ishra se uglavnom sastojala od
celovitih nepreraenih biljnih namirnica i male koliine mesa svakog dana. Svojim
pacijentima je odredio konzervativnu dijetu u amerikom stilu kakvu je preporuilo Ameriko
udruenje za leenje dijabetesa u roku od nedelju dana a zatim im je odredio eksperimentalnu
vegetarijansku ishranu tokom tri sedmice. Merio im je nivo eera u krvi, holesterola, teinu i
potrebe za lekovima. Rezultati su bili impresivni. Dijabetiari tipa I ne mogu da proizvode
insulin. Teko je zamisliti bilo kakvu promenu ishrane koja bi mogla da im pobolja stanje.
Meutim nakon samo tri sedmice, dijabetiari tipa I su bili u stanju sa smanje korienje
insulina u proseku za 40%! Njihov profil eera u krvi se dramatino poboljao. Od
podjednakog znaaja je i da je i njihov nivo holesterola opao za 30%!15 Setite se da meu
opasnosti dijabetesa spadaju sekundarni ishodi, srano oboljenje i log. Snienje faktora rizika
odgovornih za ove sekundarne ishode poboljanjem profila holesterola je skoro podjednako
znaajno kao i leenje povienog nivoa eera u krvi. Kod Dijabetiara tipa II, za razliku od
tipa I, se mogu ostvariti bolji efekti jer oni nisu pretrpeli tako obimno oteenje pankreasa.
Kada su Andersonovi pacijenti tipa II bili na ishrani sa puno vlakana i malo masti, rezultati su
bili jo impresivniji. Od 25 pacijenata tipa II, 24 je uspelo da prestane sa korienjem
insulina! Dopustite mi da to ponovim. Svi osim jedne osobe su mogli da prestanu sa
korienjem insulina u roku od nekoliko sedmica!15 Jedan ovek je imao 21 godinu dugu
istoriju dijabetesa i primao je 35 jedinica insulina svakog dana. Nakon tri sedmice intenzivnog
tretmana ishranom, doza insulina koju je primao je opala na 8 jedinica na dan. Nakon osam
sedmica kod kue, njegova potreba za insulinom je nestala.15 Grafikon 7,2 prikazuje uzorak
pacijenata i kako je biljna ishrana smanjila njihovo korienje insulina. Ovo je veliki efekat. U
drugom istraivanju na 14 vitkih pacijenata obolelih od dijabetesa, Anderson je ustanovio da
ishrana sama moe da smanji nivo ukupnog holesterola za 32% za samo malo vie od dve

sedmice.16 Neki od rezultata su prikazani na grafikonu 7,3. Ove koristi, koje predstavljaju
smanjenje nivoa holesterola sa 206 mg/dl na 141 mg/dl, su zapanjujue naroito imajui u
vidu brzinu kojom se ostvaruju. Takoe, dr Anderson nije naao nikakve dokaze da je ovo
smanjenje holesterola bilo privremeno, sve dok su ljudi na posebnoj ishrani; nivo je ostao
nizak tokom etiri godine.17 Druga grupa naunika sa Pritkin centra je ostvarila podjednako
spektakularne rezultate prepisujui grupi dijabetiara biljnu ishranu sa malo masti i vebanje.
Od etrdeset pacijenata na lekovima na poetku programa, trideset i etiri je uspelo da prekine
sa korienjem lekova nakon samo dvadeset i est dana.18 Ova istraivaka grupa je takoe
pokazala da e koristi ostvarene biljnom ishranom trajati godinama ako se nastavi sa istom
ishranom.19 Ovo su primeri nekih veoma dramatinih istraivanja, ali ona predstavljaju samo
deli svih istraivanja koja su izvrena po ovom pitanju. Jedan nauni rad je dao pregled devet
objavljenih radova koji navode upotrebu ishrane sa puno ugljenih hidrata i vlakana i dve
ishrane sa umereno ugljenih hidrata i puno vlakana za leenje dijabetesa.20 Svih jedanaest
ishrana je dovelo do poboljanih nivoa eera u krvi i holesterola. (Uzgred, dodaci vlakana u
ishrani, iako korisni, nisu ispoljavali iste dosledne efekte kao promena na biljnu ishranu
nepreraenim namirnicama.)21 Grafikon 7,2: Odgovor na ishranu u vidu promene doze
insulina Kontrola, Ishrana bogata ugljenim hidratima i vlaknima) Insulin, jedinice/dan,
pacijenti tipa I, pacijenti tipa II, dani Istrajnost navike Kao to moete da vidite po ovim
nalazima, moemo da pobedimo dijabetes. Dva novija istraivanja su razmatrala efekte
kombinacije ishrane i vebanja na ovu bolest.22, 23 Jedno istraivanje je rasporedilo 3.234
ljudi koji nemaju dijabetes a izloeni su riziku od dijabetesa (povien nivo eera u krvi), u tri
razliite grupe.22 Jedna grupa, kontrolna, je primila standardne informacije o ishrani i umesto
leka placebo (bez efekta), jedna je primila standardne informacije o ishrani i lek metformin, a
kod tree grupe je izvrena ''intenzivna'' promena naina ivota, koja je ukljuivala ishranu sa
umereno malo masti i plan vebanja za smanjenje teine za najmanje 7%. Nakon skoro tri
godine, grupa sa promenjenim nainom ivota je imala 58% manje sluajeva dijabetesa u
odnosu na kontrolnu grupu. Grupa na lekovima je smanjila broj sluajeva za samo 31%. U
poreenju sa kontrolnom, oba tretmana su delovala, ali je oigledno da je promena naina
ivota daleko monija i bezbednija od jednostavnog uzimanja lekova. tavie, promena
naina ivota bi bila efektivna u reavanju drugih zdravstvenih problema, dok lekovi ne bi.
Drugo istraivanje je takoe utvrdilo da se stopa dijabetesa mogla smanjiti za 58%
jednostavnom umerenom promenom naina ivota, ukljuujui vebanje, smanjenje teine i
ishranu sa umereno malo masti.23 Zamislite ta bi se desilo kada bi ljudi u potpunosti usvojili
najzdraviju ishranu: biljnu ishranu sa celovitim nepreraenim namirnicama. Smatram da bi se
pojava praktino svih sluajeva dijabetesa tipa II mogla spreiti. Grafikon 7,3: Holesterol u
krvi na ishrani bogatoj ugljenim hidratima i vlaknima Kontrola, Ishrana bogata ugljenim
hidratima i vlaknima, % od kontrolnih vrednosti, Pacijenti tipa I, Holesterol, Dana Naalost,
dezinformacije i ukorenjene navike pustoe nae zdravlje. Nae navike ishrane virlama,
hamburgerima i pomfritom nas ubijaju. ak i dr Dejms Anderson, koji je ostvario izuzetne
rezultate sa mnogim pacijentima prepisujui skoro vegetarijansku ishranu, nije imun na
ustaljene savete o zdravlju. On pie, ''U idealnom sluaju, ishrana koja obezbeuje 70% od
kalorija u vidu ugljenih hidrata i do 70 g vlakana dnevno prua najvee koristi po zdravlje za
obolele od dijabetesa. Meutim, ovakve ishrane doputaju samo 25 do 50 g mesa dnevno i
nisu praktine za kunu primenu za mnoge osobe''.20 Zato profesor Anderson, veoma dobar
istraiva, kae da je takva ishrana ''nepraktina'' i time stvara predrasude kod onih koji ga
sluaju i pre nego to razmotre dokaze? Da, promena naina ivota moe da izgleda
nepraktina. Moda izgleda nepraktino odrei se mesa i masnih namirnica, ali pitam se
koliko je praktino imati 150 kilograma i dijabetes tipa II sa petnaest godina, kao devojica
spomenuta na poetku poglavlja. Pitam se koliko je praktino imati doivotno stanje koje se
ne moe izleiti lekovima ili operacijama; stanje koje esto dovodi do sranog oboljenja,

loga, slepila ili amputacije; stanje koje bi moglo da zahteva od vas da ubrizgavate insulin u
svoje telo svakog dana do kraja svog ivota. Radikalna promena nae ishrane moe da bude
''nepraktina'', ali bi mogla i da bude vredna promene
esti tipovi raka: dojke, prostate, debelog creva i rektuma
Autoimune bolesti Nijedna grupa bolesti nije podmuklija od autoimunih bolesti. Teko ih je
leiti, a progresivan gubitak fizike i mentalne funkcije je est ishod. Za razliku od sranih
oboljenja, raka, gojaznosti i dijabetesa tipa II, u sluaju autoimunih bolesti telo sistematski
napada samo sebe. Pogoeni pacijent skoro sigurno gubi. etvrt miliona ljudi u SAD ima
postavljenu dijagnozu neke od etrdeset razliitih autoimunih bolesti svake godine.1, 2 ene
su izloene 2,7 puta veem riziku od bolesti u odnosu na mukarce. Oko 3% Amerikanaca
(jedna od 31 osobe) ima neku autoimunu bolest, to ukupno predstavlja zapanjujuih 8,5
miliona ljudi; neki procenjuju ukupan broj i na 12-13 miliona ljudi.3
ee autoimune bolesti su navedene na grafikonu 9,1.2 Prvih devet je odgovorno za 97% od
svih sluajeva autoimunih bolesti.2 Najprouenije su multipla skleroza (MS), reumatodni
artritis, lupus, dijabetes tipa I i reumatino oboljenje srca.2 Ovo su takoe primarne
autoimune bolesti koje su prouavane u vezi sa ishranom. U druge koje nisu navedene na
grafikonu 9,1 spadaju zapaljensko oboljenje creva,4 Kronova bolest,4 reumatino oboljenje
srca3 i (mogue) Parkinsonovu bolest.3 Svako ime bolesti moe da zvui veoma drugaije, ali
kao to jedan noviji pregled istie,2 ''... vano je razmatrati... ove poremeaje kao grupu''. One
pokazuju istu kliniku osnovu,3, 6, 7 ponekad se javljaju kod iste osobe i esto sa javljaju u
istim populacijama.2 MS i dijabetes tipa I, na primer, imaju ''skoro identinu etniku i
geografsku raspodelu''.8 Autoimune bolesti uopteno gledano postaju ee sa porastom
udaljenosti od ekvatora. Za ovaj fenomen se zna od 1922. godine.9 MS je, na primer, vie od
sto puta ei na dalekom severu nego na ekvatoru.10 Zbog nekih od ovih zajednikih odlika,
nije nerazumno razmiljati o autoimunim bolestima kao o jednoj velikoj bolesti koja ivi na
razliitim mestima u telu i prima razliita imena. Na takav nain govorimo o raku, koji ima
posebna imena u zavisnosti od kog se mesta u telu nalazi. Sve autoimune bolesti predstavljaju
rezultat kvara jedne grupe mehanizama, slino kao i kod raka. U ovom sluaju, mehanizam je
imuni sistem koji grekom napada elije u sopstvenom telu. Bez obzira da li se radi o
pankreasu kao u sluaju dijabetesa tipa I, mijelinskom omotau u sluaju MS-a ili tkivima
zglobova u sluaju artritisa, sve autoimune bolesti ukljuuju imuni sistem koji se pobunio. To
predstavlja unutranju pobunu najgore vrste, u kojoj nae telo postaje sopstveni najgori
neprijatelj.
Grafikon 9,1: este autoimune bolesti (od
najee do najree)
1. Grejvova bolest (hipertiroidizam)
2. Reumatoidni artritis
3. Tiroiditis (hipotiroidizam)
4. Vitiligo
5. Perniciozna anemija
6. Glomerulonefritis
7. Multipla skleroza
8. Dijabetes tipa I
9. Sistemski lupus eritematozus
10. Sjogrenova bolest
11. Mijastenija gravis
12. Polimiozitis/dermatomiozitis
13. Adisonova bolest

14. Skleroderma
15. Primarna bilijarna ciroza
16. Uveitis
17. Hronini aktivni hepatitis
Imunitet od napadaa
Imuni sistem je neverovatno sloen. esto ujem kako ljudi govore o ovom sistemu kao da se
radi o opipljivom organu kao to su plua. Nita ne moe biti dalje od istine. Radi se o
sistemu, a ne organu. U sutini, na imuni sistem je nalik na vojnu mreu osmiljenu da nas
brani od stranih napadaa. ''Vojnici'' ove mree su bela krvna zrnca, koja su predstavljena sa
vie razliitih podgrupa, od kojih svaka ima svoju misiju. Ove podgrupe se mogu usporediti
sa mornaricom, peadijom, vazduhoplovstvom i marincima, gde svaka grupa specijalista vri
veoma specijalizovan posao.
''Centar za regrutaciju'' za ovaj sistem se nalazi u sri naih kostiju. Sr je odgovorna za
proizvodnju specijalizovanih elija zvanih ishodne elije. Neke od ovih elija se oslobaaju u
cirkulaciju radi upotrebe na drugom mestu u telu; one se nazivaju B elije. Druge elije koje
se formiraju u kotanoj sri ne sazrevaju, ostaju nespecijalizovane, dok ne stignu do timusa
(organ u grudnoj duplji neto iznad srca) gde postaju specijalizovane; one se nazivaju T elije.
Ove elije ''vojnici'', zajedno sa drugim specijalizovanim elijama, formiraju timove kako bi
stvorile sloene odbrambene planove. Susreu se na glavnim raskrsnicama u telu, ukljuujui
slezinu (unutar levog donjeg dela grudnog koa) i limfne vorove. Ove take susreta su nalik
na komandne i kontrolne centre, gde se ''elije vojnici'' pregrupiu u timove kako bi napale
strane napadae.
Ove elije su veoma prilagodljivepri formiranju timova. U stanju su da odgovaraju na razliite
okolnosti i razliite strane supstance, ak i na one koje nikada ranije nisu videle. Imuni
odgovor na ove strance je neverovatno kreativan proces. Predstavlja jedno od istinskih uda
prirode. Strani napadai su proteinski molekuli zvani antigeni. Ove strane elije mogu da
budu bakterije ili virusi koji pokuavaju da razore telesni integritet. Kada na imuni sistem
uoi ove strane elije, ili antigene, unitava ih. Svaki od ovih stranih antigena ima zaseban
identitet, koji je odreen redosledom aminokiselina koje sainjavaju njegove proteine. To je
kao to svaka osoba ima razliito lice. Poto su brojne aminokiseline dostupne za stvaranje
proteina, postoje bezbrojne varijacije razliitih ''lica''.
Kako bi se suprotstavio ovim antigenima, na imuni sistem mora da prilagodi svoju odbranu
za svaki napad. To vri stvaranjem proteina koji je kao ''lik u ogledalu'' za svakog napadaa.
Lik u ogledalu moe savreno da se vee za antigen i uniti ga. U sutini, imuni sistem stvara
kalup za svako lice na koje naie. Svaki put kada vidi lice nakon prvobitnog susreta, koristi
odgovarajui kalup za ''zarobljavanje'' napadaa i njegovo unitenje. Kalup moe da bude
antitelo B elije ili receptorski protein T elije.
Pamenje svake odbrane od svakog napadaa predstavlja sutinu imuniteta. Prvobitno
izlaganje ovjim boginjama, na primer, predstavlja teku bitku, ali kada drugi put naiete na
virus znaete tano kako da se borite sa njim, i rat e biti krai, manje bolan i daleko
uspeniji. Moda se neete ni razboleti.
Imunitet od nas samih
Iako ovaj sistem predstavlja udo prirode kada brani telo od stranih proteina, takoe je
sposoban da napadne ista tkiva koja treba da titi. Samounitavajui proces je odlika svih
autoimunih bolesti. To je kao da telo vri samoubistvo. Jedan od osnovnih mehanizama ovog
samounitavajueg ponaanja naziva se mimikrija. Neki od stranih napadaa za kojima nae
elije vojnici tragaju da bi ih unitile izgledaju isto kao nae sopstvene elije. ''Kalupi''
imunog sistema koji odgovaraju ovim napadaima odgovaraju i naim sopstvenim elijama.

Imuni sistem zatim unitava, pod nekim okolnostima, sve to odgovara kalupu, ukljuujui
nae sopstvene elije. Ovo je krajnje sloen proces samo-razaranja koji ukljuuje mnoge
razliite strategije imunog sistema, od kojih sve sadre istu fatalnu greku da ne mogu da
razlikuju ''strane'' proteine napadaa od proteina sopstvenog tela.
Kakve ovo ima veze sa onim to jedemo? Antigeni koji su u stanju da prevare nae telo da
napada sopstvene elije mogu da se nalaze u hrani. Tokom procesa varenja, na primer, neki
proteini ulaze u na krvotok iz creva bez potpunog razlaganja na aminokiseline. Na imuni
sistem se ponaa prema ostacima nesvarenih proteina kao prema stranim napadaima, i
poinje da proizvodi kalupe kako bi ih unitio ime otpoinje samo-razarajui autoimuni
proces.
Jedna od namirnica koja sadri mnoge strane proteine koji lie na proteine naeg tela je
kravlje mleko. Na imuni sistem je uglavnom veoma pametan. Kao to vojska preduzima
mere da ne doe do prijateljske vatre, imuni sistem se stara da ne napada telo koje bi trebalo
da titi. Iako napadaki antigen potpuno lii na jednu od elija naeg sopstvenog tela, sistem i
dalje moe da razlikuje nae sopstvene elije od napadakog antigena. U stvari, imuni sistem
moe da koristi nae sopstvene elije kako bi vebao pravljenje kalupa protiv napadakog
antigena a da ne uniti prijateljsku eliju.
Ovo se moe usporediti sa centrima za obuku pri pripremama za rat. Kada na imuni sistem
radi pravilno, moemo da koristimo nae elije koje lie na antigene za vebanje, a da ih ne
unitimo, kako bi se nae elije vojnici pripremili za odbijanje napadakih antigena. Ovo je
jo jedan primer1 izuzetne prefinjenosti sposobnosti prirode da vri samoregulaciju. Imuni
sistem koristi veoma osetljiv proces kako bi odluio koje proteine treba napasti a koje treba
ostaviti na miru.11 Nain na koji ovaj proces, koji je neverovatno sloen, otkazuje dovodei
do autoimune bolesti jo uvek nije shvaen. Znamo samo da imuni sistem gubi svoju
sposobnost da pravi razliku izmeu elija tela i napadakog antigena, i umesto da koristi elije
tela za ''trening'', unitava ih zajedno sa napadaima.
Dijabetes tipa I
U sluaju dijabetesa tipa I, imuni sistem napada elije pankreasa koje su odgovorne za
proizvodnju insulina. Ova razorna, neizleiva bolest pogaa decu, stvarajui bolno i teko
iskustvo mladim porodicama. Meutim, ono to veina ljudi ne zna je da postoje snani
dokazi da je ovo oboljenje povezano sa ishranom i, odreenije, sa mlenim proizvodima.
Sposobnost proteina kravljeg mleka da izazove dijabetes tipa I12- 14 je dobro
dokumentovana. Mogue izazivanje bolesti se odigrava na sledei nain: Beba se ne doji
dovoljno dugo i hrani se proteinima kravljeg mleka, moda mlekom u prahu. Mleko stie do
tankog creva, gde se razlae na aminokiseline. Kod neke odojadi, kravlje mleko se ne svari
u potpunosti, i mali aminokiselinski lanci ili fragmenti originalnog proteina ostaju u crevu.
Ovi nepotpuno svareni fragmenti se mogu apsorbovati u krv. Imuni sistem prepoznaje ove
fragmente kao strane napadae i poinje da ih unitava. Naalost, neki od ovih fragmenata
izgledaju kao elije pankreasa koje su odgovorne za proizvodnju insulina.
Imuni sistem gubi sposobnost da razlikuje fragmente proteina kravljeg mleka i elija
pankreasa, i unitava i jedne i druge, ime dete gubi sposobnost da proizvodi insulin.
Odoje postaje dijabetiar tipa I, i ostaje takvo do kraja svog ivota. Ovaj proces se svodi na
znaajnu izjavu: kravlje mleko moe da izazove jedno od najrazornijih oboljenja koje moe
da zadesi dete. Iz oiglednih razloga, ovo je danas jedno od najspornijih pitanja vezanih za
ishranu.
Jedan od upeatljivijih izvetaja o efektu kravljeg mleka je bio objavljen pre vie od jedne
decenije, 1992. godine, u asopisu New England Journal of Medicine.12 Istraivai, iz

Finske, su uzeli uzorke krvi dece sa dijabetesom tipa I, stare od etiri do dvanaest godina.
Zatim su merili nivo antitela koja su se formirala u krvi protiv nepotpuno svarenog proteina
kravljeg mleka zvanog govei serum albumin (BSA). Isti proces su izvrili sa decom koja
nisu dijabetiari i usporedili su dve grupe (imajte na umu, antitelo je lik u ogledalu, ili ''kalup''
stranog antigena). Deca koja su imala antitela na protein kravljeg mleka su oigledno ranije
koristila kravlje mleko. To takoe znai da su nesvareni fragmenti proteina kravljeg mleka
morali da uu u krvotok odojeta kako bi uopte prouzrokovali formiranje antitela. Istraivai
su otkrili neto zaista upeatljivo. Od ispitana 142 deteta sa dijabetesom, sva su imala nivo
antitela vii od 3,55. Od ispitanih sedamdeset i devetoro normalne dece, svako je imalo nivo
antitela manji od 3,55. Ne postoji apsolutno nikakvo preklapanje izmeu antitela dece koja su
zdrava i one sa dijabetesom. Sva dece sa dijabetesom su imala nivo antitela na kravlje mleko
koji je vii od nivoa zdrave dece. Ovo ukazuje na dve stvari: deca sa veom koliinom antitela
su unosila vie kravljeg mleka, i drugo, poveana koliina antitela moe da izazove dijabetes
tipa I. Ovi rezultati su poslali talase oka irom istraivake zajednice. Potpuna odvojenost
odgovora antitela je uinila ovo istraivanje tako upeatljivim. Ovo istraivanje,12 i druga jo
ranija,15-17 su tokom narednih nekoliko godina pokrenula lavinu dodatnih istraivanja koja
se nastavljaju i danas.13, 18, 19
Nekoliko istraivanja je od tada istraivalo efekat kravljeg mleka na nivo BSA antitela. Sva
sem jednog su pokazala da kravlje mleko poveava nivo BSA antitela kod dece sa
dijabetesom tipa I,18 iako su reakcije bile prilino promenljive po svojoj veliini.
Tokom prole decenije, naunici su istraivali daleko vie pitanja pored BSA antitela, i
potpunija slika se postepeno uobliava. Ukratko, to je neto nalik sledeem13, 19: veoma je
verovatno da e odojad ili veoma mlada deca odreene genetske osnove,20, 21 koja prerano
prestanu da se doje majinim mlekom22 i preu na kravlje mleko i koja se, moda, zaraze
virusom koji moe da poremeti imuni sistem creva,19 imati povean rizik od dijabetesa tipa I.
Istraivanje u ileu23 je razmatralo prva dva faktora, kravlje mleko i gene. Genetiki
podlona deca koja su prerano prela na kravlje mleko bila su izloena riziku od dijabetesa
tipa I koji je bio 13,1 puta vei od dece koja nisu imala ove gene i koja su bila dojena
majinim mlekom najmanje tri meseca (svodei time izlaganje kravljem mleku na najmanju
moguu meru). Drugo istraivanje iz SAD je pokazalo da su genetiki podlona deca hranjena
kravljim mlekom kao odojad bila izloena riziku od bolesti koji je bio 11,3 puta vei u
odnosu na decu koja nisu imala ove gene i koja su bila dojena majinim mlekom najmanje tri
meseca.24 Ovaj jedanaest do trinaest puta vei rizik je neverovatno velik (1.000 1.200%!);
bilo ta to je za tri do etiri puta vee smatra se veoma znaajnim. Da bi ovo bilo jasnije,
puai su izloeni priblino deset puta veem riziku od raka plua (to je jo uvek manje od
11 do 13 puta veeg rizika) a ljudi sa povienim krvnim pritiskom i holesterolom su izloeni
2,5 3,0 puta veem riziku od sranih oboljenja (grafikon 9,2).18
Grafikon 9,2: Relativan rizik od razliitih faktora na razliite ishode bolesti Procena rizika,
Povien krvni pritisak i holesterol, Puenje, Kravlje mleko + geni visokog rizika, srano
oboljenje, rak plua, dijabetes tipa I, Faktori rizika Koliki deo od 11 do 13 puta poveanog
rizika od dijabetesa tipa I se javlja usled ranog izlaganja kravljem mleku, a koliki zbog gena?
U dananje vreme postoji popularno miljenje da se dijabetes tipa I javlja usled genetike,
miljenje koje esto zastupaju i doktori. Meutim, genetika ne moe sama da bude odgovorna
za vie od veoma malog dela od ukupnog broja sluajeva ove bolesti. Geni ne deluju
izolovano; potreban im je okida da bi se proizveo njihov efekat. Takoe je opaeno da nakon
to jedan lan od para identinih blizanaca dobije dijabetes tipa I, postoji samo 13-33% anse
da i drugi blizanac dobije ovu bolest, iako oba blizanca imaju iste gene.13, 20, 21, 25, 26 Da u
potpunosti zavisi od gena, blizu 100% identinih blizanaca bi obolelo. Pored toga, mogue je
da se rizik od 13-33% za drugog blizanca javlja zbog zajednike sredine i ishrane, faktora koji
utiu na oba blizanca. Razmotrite, na primer, opaanje prikazano na grafikonu 9,3, koji istie

vezu izmeu jednog aspekta sredine, unosa kravljeg mleka, i ove bolesti. Unos kravljeg mleka
kod dece od 0 do 14 godina starosti u dvanaest zemalja27 pokazuje skoro savrenu korelaciju
sa dijabetesom tipa I.28 to je vei unos kravljeg mleka, to je vea zastupljenost dijabetesa
tipa I. U Finskoj je dijabetes tipa I trideset i est puta ei nego u Japanu.29 Velike koliine
proizvoda od kravljeg mleka se koriste u Finskoj ali veoma male u Japanu.27 Grafikon 9,3:
Veza potronje kravljeg mleka i uestalosti dijabetesa tipa I u razliitim zemljama Uestalost
(broj/100.000/godinje), Korienje kravljeg mleka (litara/osobi/godinje) Japan, Francuska,
Izrael, Kanada, Holandija, SAD, Novi Zeland, Danska, Velika Britanija, Norveka vedska,
Finska Kao to smo videli u sluaju drugih bolesti izobilja, kada se ljudi presele iz oblasti
sveta u kojima je pojava bolesti retka u oblasti sveta u kojima je zastupljenost bolesti visoka,
oni brzo usvajaju visoke stope uestalosti bolesti menjajui svoju ishranu i nain ivota.30-32
Ovo pokazuje da e se, iako ove osobe moda imaju potrebne gene, bolest javiti samo kao
odgovor na odreene okolnosti ishrane i/ili sredine. Promena uestalosti bolesti vremenom
pokazuje to isto. Zastupljenost dijabetesa tipa I u svetu se poveava alarmantnom stopom od
3% godinje.33 Ovaj porast se javlja u razliitim populacijama iako mogu da postoje znaajne
razlike u stopama bolesti. Relativno brz porast ne moe da se javi zbog genetike podlonosti.
Uestalost bilo kog gena je u velikim populacijama relativno stabilna, osim ako ne postoje
promenljivi sredinski pritisci koji omoguavaju jednoj grupi da se razmnoava uspenije od
druge grupe. Na primer, kada bi sve porodice sa dijabetiarima tipa I imale po deset beba a
sve porodice bez dijabetiara tipa jedan izumirale, onda bi gen ili geni koji bi mogli da budu
odgovorni za dijabetes tipa I postali daleko ei u populaciji. Ovo, naravno, nije ono to se
deava, i injenica da se broj sluajeva dijabetesa tipa I poveava za 3% svake godine
predstavlja veoma snaan dokaz da geni nisu jedini odgovorni za ovu bolest. ini mi se da
sada imamo impresivne dokaze da je kravlje mleko verovatno znaajan uzrok dijabetesa tipa
I. Kada se rezultati svih ovih istraivanja spoje (i genetiki podloni i nepodloni), dobijamo
da su deca koja prerano prestanu da se doje majinim mlekom i hrane kravljim mlekom, u
proseku, izloena 50-60% veem riziku od dijabetesa tipa I (1,5 1,6 puta povean rizik).34
Informacije o ishrani i dijabetesu tipa I dok kojih se ranije dolo bile su dovoljno impresivne
da dovedu do dva znaajna pomaka. Amerika akademija pedijatiara je 1994. godine dalo
snaan podstrek da se odojad u porodicama u kojima je dijabetes ei ne hrane kravljim
mlekom u toku prve dve godine ivota. Drugo, mnogi istraivai19 su razvili istraivanja koja
prate osobe tokom vremena kako bi utvrdili da li paljivo nadgledanje ishrane i naina
ivota moe da objasni pojavu dijabetesa tipa I. Dva bolje poznata istraivanja su vrena u
Finskoj, jedno je otpoelo 1980-ih15 a drugo sredinom 1990-ih.35 Jedno je pokazalo da
korienje kravljeg mleka poveava rizik od dijabetesa tipa 1 pet do est puta,36 dok nam
drugo35 govori da kravlje mleko poveava koliinu najmanje jo tri do etiri antitela pored
onih koja su ranije navedena. U zasebnom istraivanju, nivo antitela na beta kazein, jo jedan
protein kravljeg mleka, je bio znaajno povien kod odojadi hranjenih boicom u poreenju
sa dojenom decom; deca sa dijabetesom tipa I su takoe imala vii nivo ovih antitela.37
Ukratko, od istraivanja koja su objavila rezultate, nalazi snano potvruju opasnost od
kravljeg mleka, naroito za genetiki podlonu decu. Kontroverza kontroverze Zamislite da
itate naslovnu stranu novina i vidite sledei naslov: ''Kravlje mleko je verovatan uzrok
smrtonosnog dijabetesa tipa I''. Poto bi reakcija bila veoma burna, a ekonomski uticaj
ogroman, ovaj naslov nee skoro biti napisan, bez obzira na naune dokaze. Potiskivanje
pojave ovakvog naslova se ostvaruje pod monom etiketom ''kontroverzno''. Uz sve posledice,
i toliko informacija koje razume mali broj ljudi, lako je stvoriti i odravati kontroverzu.
Kontroverze predstavljaju prirodan deo nauke. Meutim, preesto kontroverza nije rezultat
valjane naune rasprave, ve odraava opaenu potrebu da se rezultati istraivanja prikriju i
izokrenu. Na primer, ako ja kaem da su cigarete loe za vas i obezbedim brdo dokaza koji
podupiru moju tvrdnju, duvanske kompanije bi mogle da odaberu jedan nereen detalj i da

zatim tvrde da je cela ideja da su cigarete nezdrave okruena kontraverzom, negirajui sve
moje zakljuke. Ovo je lako uraditi, jer e uvek biti nereenih detalja; takva je priroda nauke.
Neke grupe koriste sporne detalje kako bi uguili neke ideje, ometali konstruktivna
istraivanja, zbunjivali javnost i pretvarali javne smernice u brbljanje umesto u sutinu.
Odravanje kontroverze kao nain za omalovaavanje nalaza koji izazivaju ekonomsku ili
socijalnu nelagodnost je jedan od najveih grehova nauke. Laiku moe biti teko da proceni
valjanost visoko tehnikog spora kao na primer u vezi kravljeg mleka i dijabetesa tipa I. Ovo
je tano ak i ako je laik zainteresovan za itanje naunih radova. Uzmimo za primer noviji
nauni pregled38 o vezi kravljeg mleka i dijabetesa tipa I. Od deset istraivanja na ljudima
saetim u radu objavljenom kao deo ''serije kontroverznih tema'',38 autori su zakljuili da je
pet od deset istraivanja pokazalo statistiki znaajnu vezu izmeu kravljeg mleka i dijabetesa
tipa I a pet nije. Ovo oigledno na prvi pogled izgleda pokazuje znaajan stepen nesigurnosti,
inei puno na omalvaavanju hipoteze. Meutim, pet istraivanja koja su raunata kao
''negativna'' nisu pokazala da je kravlje mleko smanjivalo pojavu dijabetesa tipa I. Ova
istraivanja nisu pokazala statistiki znaajan efekat ni u jednom smeru. Nasuprot tome,
postoji ukupno pet statistiki znaajnih istraivanja i svih pet je pokazalo isti rezultat: rano
korienje kravljeg mleka je povezano sa poveanim rizikom od dijabetesa tipa I.
Verovatnoa je jedan naprema ezdeset i etiri da je ovo bio nasumian ili sluajan rezultat.
Postoji puno, puno razloga, od kojih se neki vide a neki ne, zbog kojih eksperiment moe da
ne utvrdi statistiki znaajan odnos izmeu dva faktora, ak i kada odnos zaista postoji.
Moda istraivanje nije ukljuilo dovoljno ljudi, i statistika sigurnost nije mogla da se
ostvari. Moda je veina ispitanika imala veoma sline navike ishrane, ograniavajui
mogunost otkrivanja odnosa koji bi inae mogao da se vidi. Moda su pre vie godina
pokuaji da se izmere navike ishrane odojeta bili neprecizni pa se odnos koji zaista postoji
nije mogao razaznati. Moda su istraivai prouavali pogrean vremenski period ivota
odojeta. Sutina je da, ako je pet od deset istraivanja utvrdilo statistiki znaajan odnos, i
svih pet pokazalo da je korienje kravljeg mleka povezano sa pojavom dijabetesa tipa I, a
nijedno nije pokazalo da je unos kravljeg mleka povezan sa smanjenjem pojave dijabetesa tipa
I, teko mogu da opravdam tvrdnju, koju su izneli autori pregleda, da je hipoteza ''postala
prilino sumnjiva zbog nedoslednosti u literaturi''.38 U ovom istom pregledu,38 autori su
saeli dodatna istraivanja koja su indirektno poredila prakse dojenja povezane sa
korienjem kravljeg mleka i dijabetesom tipa I. Ovaj skup je sadrao pedeset i dva mogua
poreenja, od kojih su dvadeset bila statistiki znaajna. Od ovih dvadeset znaajnih nalaza,
devetnaest je favorizovalo vezu kravljeg mleka, a samo jedno nije. Verovatnoa je ponovo
bila na strani pretpostavljene veze, to su autori propustili da napomenu. Navodim ovaj primer
ne samo da bih podupreo dokaze koji pokazuju efekat kravljeg mleka na dijabetes tipa I, ve i
da bih prikazao jednu taktiku koja se esto koristi da bi se neto uinilo spornim iako nije.
Ova praksa je ea nego to bi trebalo i predstavlja izvor nepotrebne konfuzije. Kada
istraivai primenjuju ovaj nain ak i ako to rade nenamerno esto imaju snane
predrasude prema hipotezi. Zaista, ubrzo nakon to sam ovo napisao, uo sam intervju sa
nacionalnog radija o problemu dijabetesa tipa I sa autorom ovog pregleda.38 Dovoljno je rei,
autor nije priznao dokaze za hipotezu o kravljem mleku. Poto ovo pitanje ima ogromne
finansijske posledice za ameriku poljoprivredu, i poto toliko ljudi ima snane line
predrasude protiv njega, malo je verovatno da e ovo istraivanje dijabetesa doi do
amerikih medija u skoroj budunosti. Meutim, dubina i irina dokaza koji sada ukazuju na
kravlje mleko kao na uzrok dijabetesa tipa I su izuzetne, iako veoma sloeni mehaniki detalji
jo uvek nisu u potpunosti shvaeni. Ne samo da imamo dokaze o opasnosti kravljeg mleka,
ve takoe imamo znaajne dokaze koji pokazuju da je veza izmeu dijabetesa i kravljeg
mleka bioloki verovatna. Majino mleko je savrena hrana za odoje, a jedna od najtetnijih

stvari koje majka moe da uini je da hrani dete kravljim mlekom umesto svojim. Multipla
skleroza i druge autoimune bolesti
Multipla skleroza (MS) predstavlja naroito teko autoimuno oboljenje, kako za one koji ga
imaju tako i za one koji se brinu o obolelima. Ono predstavlja doivotnu borbu sa nizom
nepredvidljivih i ozbiljnih invaliditeta. MS pacijenti esto doivljavaju epizode akutnih
napada dok postepeno gube sposobnost da hodaju ili vide. Nakon deset do petnaest godina,
esto su vezani za kolica, a zatim za postelju do kraja ivota. Po Nacionalnom udruenju za
multiplu sklerozu, samo u SAD ovu bolest ima 400.000 ljudi.39 To je bolest ija se dijagnoza
uspostavlja izmeu dvadesete i etrdesete godine ivota i pogaa ene oko tri puta ee nego
mukarce. Iako postoji znaajan medicinski i nauni interes za ovu bolest, veina autoriteta
tvrdi da se veoma malo zna o uzrocima ili moguim lekovima. Svi veliki internet sajtovi o
multiploj sklerozi tvrde da je bolest enigma. Oni uglavnom navode genetiku, viruse i
sredinske faktore kao mogue uesnike u razvoju ove bolesti ali skoro da ne obraaju panju
na moguu ulogu ishrane. Ovo je neobino imajui u vidu obilje zanimljivih informacija o
efektima hrane koje su mogu pronai u uglednim istraivakim izvetajima.40-42 Ponovo
izleda da kravlje mleko igra znaajnu ulogu. Viestruki simptomi ove bolesti predstavljaju
poremeaj nervnog sistema. Elektrini signali koji prenose poruke ka i od centralnog nervnog
sistema (mozak i kimena modina) i kroz periferni nervni sistem do ostatka tela nisu dobro
koordinisani i kontrolisani. To se deava jer autoimuna reakcija unitava izolacioni omota
nervnih vlakana, mijelin. Pomislite ta bi se desilo sa elektrinim vodovima u vaoj kui kada
bi elektrina izolacija postala tanka ili bila uklonjena, ostavljajui ogoljene ice. Dolo bi do
kratkog spoja. To je ono to se deava u sluaju MS-e; svojevoljni elktrini signali mogu da
unite elije i ''opeku'' delove susednog tkiva, ostavljajui male oiljke ili delove sklerotinog
tkiva. Ove ''opekotine'' mogu da postanu ozbiljne i da na kraju unite telo.
Prvobitno istraivanje koje pokazuje efekat hrane na MS je izvreno pre vie od pola veka u
vidu istraivanja dr Roja Svenka (Roy Swank), koji je poeo da radi u Norvekoj na
Montrealskom neurolokom institutu tokom 1940-ih. Kasnije je dr Svenk bio na elu odseka
za neurologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Oregonu.43 Dr Svenk se
zainteresovao za vezu sa ishranom kada je saznao da je MS bila ea u severnijim
klimama.43 Postoji velika razlika u uestalosti MS-e pri udaljavanju od ekvatora: MS je vie
od 100 puta ei na dalekom severu nego na ekvatoru,10 a sedam puta ei na jugu
Australije (blie Junom polu) nego na severu Australije.44 Ova raspodela je veoma slina
raspodeli drugih autoimunih bolesti, ukljuujui dijabetes tipa I i reumatoidni artritis.45, 46
Iako su neki naunici nagaali da bi magnenta polja mogla da budu odgovorna za bolest, Dr
Svenk je smatrao da je u pitanju ishrana, naroito ivotinjske namirnice bogate zasienim
masnim kiselinama.43 Ustanovio je da su unutranje oblasti koje su koristile vie mlenih
proizvoda imale vie stope MS-e u odnosu na obalne oblasti koje koriste ribu. Dr Svenk je
sproveo svoje najpoznatije istraivanje na 144 MS pacijenata sa Montrealskog neurolokog
instituta. Pratio je stanje pacijenata u narednih trideset i etiri godine.47 Savetovao je svojim
pacijentima da budu na ishrani sa malo zasienih masnih kiselina, to je veina uinila, ali
mnogi nisu. Zatim ih je razvrstao u one sa dobrom ishranom i one sa loom ishranom, u
zavisnosti od toga da li su unosili manje od 20 g/dan ili vie od 20 g/dan zasienih masnih
kiselina. (Radi poreenja, izburger sa slaninom i dodacima sadri oko esnaest grama
zasienih masnih kiselina.) Tokom nastavka istraivanja, dr Svenk je utvrdio da je napredak
bolesti znaajno umanjen ishranom sa malo zasienih masnih kiselina, koja je delovala i na
ljude sa prvobitno uznapredovalim stanjem. Izneo je rezultate svog rada 1990. godine,
zakljuujui da je u podgrupi pacijenata koji su usvojili ishranu sa malo zasienih masnih
kiselina tokom ranijih stupnjeva svoje bolesti, ''oko 95%... je ostalo samo blago
onesposobljeno tokom priblino trideset godina''. Samo 5% ovih pacijenata je umrlo. Sa druge
strane, 80% pacijenata sa ranim stupnjevima MS-e koji su bili na ''looj'' ishrani (bogatoj

zasienim masnim kiselinama) je umrlo od MS-e. Na grafikonu 9,4 rezultati koji ukljuuju
svih 144 pacijenata, ukljuujui i one koji su poeli sa ishranom na kasnijim stupnjevima
bolesti. Grafikon 9,4: Stope smrtnosti od MS-e kod 144 pacijenata nakon 34 godine Procenat
umrlih od MS, loa ishrana, dobra ishrana Ovaj rad je izuzetan. Pratiti stanje ljudi tokom 34
godina predstavlja izuzetan prikaz istrajnosti i posveenosti. tavie, da je ovo bilo ispitivanje
potencijalnog leka, ovo bi donelo puno novca proizvoau leka. Svenkovi prvi rezultati su
objavljeni pre vie od pola veka,48 a zatim ponovo49 i ponovo50 i ponovo47 tokom narednih
etrdeset godina. U skorije vreme, dodatna istraivanja42, 51, 52 su potvrdila i proirila
Svenkova opaanja i postepeno stavljala naglasak na kravlje mleko. Ova nova istraivanja
pokazuju da je unos kravljeg mleka izraeno poveza sa MSom i pri poreenju razliitih
zemalja52 i pri poreenju drava unutar SAD.51 Grafikon 9,5 koji su objavili francuski
istraivai, poredi unos kravljeg mleka sa MS-om za 26 populacija i 24 zemlje.52 Ovaj odnos,
koji je praktino identian sa odnosom u sluaju dijabetesa tipa I, je upeatljiv, i ne javlja se
zbog promenljivih kao to su dostupnost medicinske usluge ili geografska irina.51 U nekim
istraivanjima52, 53 istraivai su predloili da bi ova izrazita korelacija sa sveim kravljim
mlekom mogla da se javlja zbog prisustva virusa u mleku. Ova novija istraivanja takoe
ukazuju da same zasiene masne kiseline nisu bile u potpunosti odgovorne za Svenkove
rezultate. Koriene mesa bogatog zasienim masnim kiselinama, kao i mleka, bilo je
povezano sa MS-om u ovim istraivanjima uestalosti u vie zemalja,54 dok je korienje
ribe, koja sadri vie omega-3 masnih kiselina, bilo povezano sa niim stopama bolesti.55
Grafikon 9,5: Veza unosa kravljeg mleka i multiple skleroze Uestalost MS/100.000
stanovnika, Unos mleka (kg/stanovnika/godinje) Veza kravljeg mleka sa MS-om, prikazana
na grafikonu 9,5, moda izgleda imresivno, ali to ne predstavlja dokaz. Na primer, koja je
uloga gena i virusa? Svi ovi faktori bi, u teoriji, mogli da objasne neobinu geografsku
rasprostranjenost ove bolesti. U sluaju virusa, jo nije mogue donoenje definitivnih
zakljuaka. Predloen je niz razliitih tipova virusa a moe da bude ukljuen niz efekata na
imuni sistem. Meutim, nita veoma ubedljivo nije dokazano. Deo dokaza je zanovan na
pronalaenju vee koliine antitela izazvanih virusima kod MS pacijenata u odnosu na
kontrolu, deo je zasnovan na povremenim izbijanjima veeg broja sluajeva MS u izolovanim
zajednicama, a deo je zasnovan na pronalaenju gena koji lie na viruse meu MS
sluajevima.13, 19, 56 U pogledu gena, moemo da ponemo otkrivanje njihove veze sa MSom postavljanjem uobiajenog pitanja: ta se deava ljudima koji migriraju iz jedne
populacije u drugu, pri emu geni ostaju isti ali se menja njihova ishrana i njihovo okruenje?
Odgovor je isti kao i u sluaju raka, sranih oboljenja i dijabetesa tipa II. Ljudi stiu rizik
populacije u koju dolaze, naroito ako se presele pre adolescentnog doba.57, 58 Ovo nam
govori da je ovo oboljenje izrazitije povezano sa sredinskim faktorima nego sa genima.59
Utvreni su specifini geni kao mogui kandidati za uzrok MS-e ali, po novijem izvetaju,3
moda postoji i do dvadeset i pet gena koji igraju takvu ulogu. Prema tome, proi e puno
vremena pre nego to sa sigurnou utvrdimo koji su geni ili kombinacije gena odgovorni za
sklonost ka MS-i. Genetika sklonost moe da povea rizik od MS-e, ali ak i u najboljem
sluaju, geni mogu da budu odgovorni za oko etvrtinu od ukupnog rizika od bolesti.60 Iako
MS i dijabetes tipa I dele neka od istih neodgovorenih pitanja o tanoj ulozi virusa i gena i
imunog sistema, dele i iste zabrinjavajue dokaze u vezi ishrane. U sluaju obe bolesti,
''zapadnjaka'' ishrana je izrazito povezana sa uestalou bolesti. Uprkos napora onih koji bi
radije odbacili ili zamaglili ova istraivanja spornim pitanjima, ona prikazuju doslednu sliku.
Istraivanja na ljudima koji su ve imali ove bolesti samo dalje ojaavaju nalaze. Dr Svenk je
izvrio izvanredan rad o MS-i, a moda se seate iz sedmog poglavlja da je dr Dejms
Anderson uspeno smanjio potrebu za lekovima kod dijabetiara tipa I koristei samo ishranu.
Znaajno je napomenuti da su oba doktora koristila ishranu koja je znaajno umerenija u
odnosu na potpuno biljnu ishranu celovitim nepreraenim namirnicama. Pitam se ta bi se

desilo ovim autoimunim pacijentima ako bi se sledila idealna ishrana. Kladim se da bi uspeh
bio jo vei. Zajednike osobine autoimunih bolesti ta je sa drugim autoimunim oboljenima?
Postoji na desetine autoimunih bolesti a ja sam pomenuo samo dve znaajnije. Da li moemo
da kaemo bilo ta o autoimunim bolestima kao celini? Da bismo odgovorili na ovo pitanje,
moramo da utvrdimo ta ove bolesti imaju zajedniko. to vie imaju zajednikih stvari, to je
vea verovatnoa da e imati i zajedniki uzrok (ili uzroke). To je kao da vidite dva oveka
koje ne poznajete, od kojih obojica imaju slinu krvnu grupu, boju kose, crte lica, fizike
osobine i starost, i zakljuujete da dolaze od istih roditelja. Kao to smo izneli hipotezu da
bolesti obilja kao to su rak i srana oboljenja imaju zajednike uzroke jer dele sline
geografske i sline biohemijske biomarkere (etvrto poglavlje), moemo da iznesemo i
hipotezu da MS, dijabetes tipa I, reumatoidni artritis, lupus i druge autoimune bolesti mogu da
dele slian uzrok ako ispoljavaju sline karakteristike. Prvo, po definiciji, svaka od ovih
bolesti ukljuuje poremeaj imunog sistema na takav nain da napada svoje proteine koji
izgledaju kao strani proteini. Drugo, utvreno je da su sve prouavane autoimune bolesti
ee na viim geografskim irinama gde ima manje sunanih dana.9, 10, 61 Tree, neke od
ovih bolesti imaju tendenciju da pogaaju iste ljude. Na primer, pokazano je da MS i dijabetes
tipa I postoje kod istih osoba.62-65 Parkinsonova bolest, bolest koja nije autoimuna ali
ispoljava autoimune karakteristike, esto se nalazi sa MS-om, i unutar istih geografskih
regiona66 i kod istih osoba.5 MS je takoe bio povezan bilo geografski ili kod istih osoba
sa drugim autoimunim osobama kao to su lupus, miastenija gravis, Grejvova bolest i
eozinofilni vaskulitis.63 Pokazano je da mladalaki reumatoidni artritis, jo jedna autoimuna
bolest, ispoljava neobino izrazitu vezu sa Haimoto tiroiditisom.67 etvrto, od bolesti
ispitivanih u vezi sa ishranom, korienje namirnica ivotinjskog porekla naroito kravljeg
mleka je povezano sa veim rizikom od bolesti. Peto, postoje dokazi da virus (ili virusi)
mogu da izazovu pojavu nekoliko od ovih bolesti.
estu i najznaajniju karakteristiku koja povezuje ove bolesti predstavlja dokaz da njihovi
''mehanizmi delovanja'' imaju mnogo toga zajednikog argon koji se koristi za opisivanje
naina formiranja bolesti. Pri razmatranju zajednikih mehanizama delovanja, moemo da
otponemo sa izlaganjem suncu, jer ovo na neki nain izgleda povezano sa autoimunim
bolestima. Izlaganje suncu, koje se smanjuje sa porastom geografske irine, moe da bude
znaajno ali oigledno postoje i drugi faktori. Unos namirnica ivotinjskog porekla, naroito
kravljeg mleka, takoe raste sa udaljavanjem od ekvatora. U stvari, u jednom od obimnijih
istraivanja, utvreno je da je kravlje mleko dobar predskazatelj MS-e kao i geografska irina
(tj, koliina suneve svetlosti).51 U istraivanjima dr Svenka u Norvekoj, MS je bio rei u
blizini obalnih oblasti u kojim je korinje ribe bilo ee. To je dovelo do ideje da bi omega3 masne kiseline kojima riba obiluje mogle da imaju zatitni efekat. Meutim, ono to se
nikada ne spominje je da je unos mlenih proizvoda (i zasienih masnih kiselina) bio daleko
manji u oblastima u kojima se jede riba. Da li je mogue da kravlje mleko i nedostatak
suneve svetlosti imaju sline efekte na MS i druge autoimune bolesti jer deluju preko slinog
mehanizma? Ako je tano, to bi moglo da bude veoma interesantno. Kako se ispostavlja, ideja
nije tako luda. Ovaj mehanizam ukljuuje, ponovo, vitamin D. Postoje eksperimentalni
ivotinjski modeli lupusa, MS-e, reumatoidnog artritisa i zapaljenskog oboljenja creva (npr,
Kronova bolest, ulcerativni kolitis), koji predstavljaju autoimune bolesti.6, 7, 68 Vitamin D,
koji u svim sluajevima deluje preko slinog mehanizma, spreava eksperimentalni razvoj
svake od ovih bolesti. Sluaj postaje jo zanimljiviji kada razmotrimo efekte hrane na vitamin
D. Prvi korak u procesu formiranja vitamina D se javlja kada izaete iz kue tokom sunanog
dana. Kada suneva svetlost pogodi vau izloenu kou, koa proizvodi vitamin D. Vitamin D
se zatim mora aktivirati u bubrezima kako bi proizveo oblik koji pomae u potiskivanju
razvoja autoimunih bolesti. Kao to smo ranije videli, ovaj kritino znaajan aktivacioni korak
moe biti inhibiran namirnicama koje su bogate kalcijumom i ivotinjskim proteinima kao to

je kravlje mleko koji proizvode kiseline (neke itarice takoe proizvode viak kiseline). Pod
eksperimentalnim uslovima, aktiviran vitamin D deluje na dva naina: inhibira razvoj
odreenih T elija i njihovu proizvodnju aktivnih inioca (zvanih citokini) koji pokreu
autoimuni odgovor, i/ili podstie proizvodnju drugih T elija koje se suprotstavljaju ovom
efektu.69, 70 (Skraena ema ove mree dejstva vitamina D prikazan je u Dodatku C.) Izgleda
da ovaj mehanizam dejstva predstavlja zajedniku odliku svih do sada ispitivanih autoimunih
oboljenja. Znajui za snagu dokaza protiv namirnica ivotinjskog porekla, a naroito kravljeg
mleka, u sluaju MS-e i dijabetesa tipa I, i znajui koliko zajednikog sve autoimune bolesti
imaju, razumno je poeti sa razmiljanjem o namirnicama i njihovom odnosu sa daleko irom
grupom autoimunih bolesti. Oigledno je da treba biti obazriv; potrebna su dalja istraivanja
kako bi se doneo jasan zakljuak o slinostima razliitih autoimunih bolesti. Meutim, dokazi
koje ve posedujemo su ve upeatljivi. Do danas skoro nikakve naznake o vezi ishrane sa
ovim bolestima nisu dole do javnosti. Veb sajt Meunarodne federacije za multiplu sklerozu,
na primer, navodi, ''Nema pouzdanih dokaza da se MS javlja zbog loe ishrane ili nedostataka
u ishranu''. Oni upozoravaju da razliiti reimi ishrane mogu ''skupo da kotaju'' i da ''mogu da
izmene normalnu ravnoteu hranljivih materija''.71 Ako je promena ishrane skupa, ne znam
ta bi oni rekli o vezanosti za krevet i invalidnosti. to se tie promene ''normalne ravnotee
hranljivih materija'', ta je normalno? Da li to znai da je ishrana kojom se sada hranimo
''normalna'' ishrana koja je u velikoj meri odgovorna za bolesti koje obogaljuju, ubijaju i
stvaraju na milione veoma nesrenih Amerikanaca svake godine? Da li su ogromne stope
sranih oboljenja, raka, autoimunih bolesti, gojaznosti i dijabetesa ''normalne''? Ako je to
normalno, predlaem da ozbiljno ponemo da razmatramo nenormalno. Postoji 400.000
Amerikanaca koji su rtve multiple skleroze, i jo milioni drugih sa drugim autoimunim
bolestima. Iako statistika, istraivaki rezultati i kliniki opisi formiraju osnovu za veliki deo
moje rasprave o ishrani i bolestima, znaaj informacija se svodi na lino iskustvo pojedinaca.
Bilo koja od ovih ozbiljnih bolesti o kojoj sam govorio u ovom poglavlju moe zauvek da
izmeni ivot bilo koje osobe lana porodice, prijatelja, suseda, saradnika ili vas samih.
Vreme je da rtvujemo nae svete krave. Razum mora da preovlada. Profesionalna udruenja,
doktori i vladine agencije moraju da ustanu i vre svoju dunost, da se deca koja se danas
raaju ne bi suoila sa tragedijama koje se mogu spreiti.