EKOSISTEM

Biocenoza (ivotna zajenica) i biotop

(ivotno stanite) neraskidivo su povezani i

ine sloenu celinu ekosistem. U ekosistemu
se ostvaruje jedinstvo ive (biocenoza) i neive
(biotope) prirode. Ekosistem = biogeocenoza ( bios
= ivot, geos = zemlja, koinos = zajedniki) je
beskrajno sloen i izrazito dinamian sistem u
kome sve uzajamno deluje jedno na drugo,
posredno ili neposredno. Izmeu njegove ive i
neive komponente vri se stalna razmena
materije i energije. Na bazi tih uzajamnih
odnosa ekosistem nastaje, odrava se i evoluira.
Odlike ekosistema su njegova struktura i dinamika.
Strukturu odreuju brojnost, raspored i sastav
popilacija organizama rasporeenih u skladu sa
uslovima spoljanje sredine. Dinamika ekosistema
odnosi se na sezonsku promenljvost biocenoza u

Odnosi izmeu komponenata u

ekosistemu
Budui da je ekosistem integralna celina koja obuhvata

ivotno stanite, sa svim faktorima koji ga ine i ivotne

zajednice, on nastaje, odrava se i evoluira na bazi sloenog
spleta odnosa izmeu njegovih komponenti. Postoje tri
kategorije odnosa izmeu komponenata u ekosistemu:
akcije -obuhvataju sva dejstav koja biotope, kao kompleks
ekolokih faktora vri na biocenozu;
reakcije uticaji ivih bia na biotop; iva bia se
prilagoavaju na promene uslova u biotopu i istovremeno
menjaju tu sredinu;
koakcije uzajamni uticaji izmeu samih organizama;
njima pripadaju svi odnosi ishrane u biocenozi i itav niz
konkurentskih odnosa (za prostor, za hranu idr.).

Kruenje materije i proticanje

energije
Biocenoza i biotop predstavljaju zajedno ekoloki

sistem u kome energija protie, a materija krui

izmeu obe komponente sistema i unutar svake od
njih. Ukupna koliina matreije nije se bitno menjala
na Zemlji tokom evolucije. Matreija krui, menja
oblik, ali ne naputa biosferu. Energija protie
jednosmerno, transformie se iz jednog oblika u
drugi, koristi se u mnogim ivotnim procesima i
jedan deo energije (toplotna) se nepovratno gubi.
Zato se u ekosistem mora uvek unositi nova
energija. Sunce je neiscrpni izvor enegrgije na
Zemlji.

Organska produktivnost ekosistema predstavlja ukupnu

koliinu obrazovane organske materije koju svi organizmi, na

razliitim trofikim nivoima, proizvode u odreenom
vremenskom periodu na jedinicu povrine ili zapremine.
Nju ine:
primarna produktivnost ukupna koliina organske materije
koju stvore proizvoai; najveu primarnu produkciju imaju
tropske kine ume, vlane livade i plitka jezera, a najmanju
imaju pustinje i otvorene morske puine, gde ima malo
mineralnih elemenata;
sekundarna produktivnost ukupna koliina organske
materije koju stvaraju potroai ili razlagai i podrazumeva
stvaranje rezervi organskih materija.
Najvea primarna produkcija organskih materija je

karakteristina za tropske kine ume, vlane livadske

ekosisteme, plitke jezerske ekosisteme, a najmanja za pustinje i
morske puine (malo mineralnih elemenata).

Ekosistemi nisu izolovani jedni od drugih, teko im je odrediti

granice, jer su meusobno vezani razliitim uzajamnim

uticajima. Manji ekosistemi podreeni su viim, a zatim se u
njih uklapaju, integriu se u sloene komplekse vieg reda.
Grupisanje i kalsifikacija ekosistema se moe izvriti na
razliite naine, na osnovu:
tipova vegetacije tip vegetacije na vlanim, umereno vlanim
i suvim stanitima
tipa zemljita glinovito, peskovio, stenovito
prirode stanita podzemno, nadzemno, suvozemno, morsko,
jezersko
biljne zajednice biocenoza bukove ume (bukva dominantna)
Ekosistem je osnovna srukturna jedinica bosfere. Jedinstvo ive

i neive prirode ne ograniava se na ekosisteme, ve se

protee i na itavu planetu Zemlju

Ekoloske piramide