VUK I JAGWE

Do{lo jedno jagwe na potok da se napije sve`e vode. Mirno je i tiho

pilo, nikom nije smetalo, nikoga nije uznemiravalo. Odjednom se,
odozgo iz {ume, pojavio vuk, besan nasilnik `eqan jagwe}eg mesa.
- Kako se usu|uje{ da muti{ vodu, koju pijem?- zaurlao je. Bi}e{ ka`wen za takvu besprimernu drskost!
- Gospodine vu~e, - odgovori jagwe smireno- nemojte se `estiti,
priberite se, razmislite: kako vam ja mogu mutiti vodu, kada sam
~itavih dvadeset kora~aja nizvodno. Potok te~e od vas ka meni, vidite
li?
- Muti{? Muti{, kad ja ka`em! - urliknu nasilnik.- A rekao bih i da si ti
onaj {to je o meni, pro{le godine, po svim pa{wacima zlo govorio!
- Pro{le godine, gospodine? Pro{le godine nisam bio ni ro|en, ja sam
jo{ sisan~e, - odgovori jagwe.
- Ako nisi ti, onda je tvoj stariji brat! - grmeo je daqe vuk.
- Stariji brat, gospodine? Moja majka se ovog prole}a prvi put ojagwila,
ja nemam brata!
- Svejedno, to je onda bio neko iz tvog naroda! - uporno je vikao vuk. Svi vi, a i ~obani i psi, neprekidno me ogovarate, ~uo sam, svuda se
pri~a! Sad }e{ mi platiti! - pa dograbi jagwe i odnese ga u svoju
jazbinu. Pro`drao ga tamo...
Zasuzio je zec koji je sve to iz prikrajka posmatrao, `ao mu bilo
jagweta, kroz suze je rekao:
La` kao istinu nasilnik ima,krivdom se slu`i, vara u svemu,
slabije gazi, hrani se wima,
al` kraj }e do}i, jednom i wemu!

GAVRAN I LISAC

Vetri} je pirkao blago preko wiva, bio je prijatan osun~an dan.

Raspolo`en gospodin gavran Gavra, otmeno odeven i gord na svoj
izgled, imao je danas razlog vi{e za raspolo`ewe: kotur sira dopao mu
je kquna, neprime}en ga anabavio na obli`wem sala{u.
Izda{no je Gavrin sir rasprostirao svoj miomiris, lako je privukao bracaLi{~evu osetqivu wu{ku, za`eleo je braca da poru~a sira. Pri{ao je
drvetu na kome se Gavra {epurio, pa odozdo slatkim glasom
progovorio:
- Ooo! O, kako divno izgledate, gospon Gavro, predivno ste odeveni, to
se zbiqa retko vi|a! Verujte, nisam dosad sreo nikog ko bi se sa va{om
lepotom mogao meriti...Ne znam, samo, kakav vam je glas, mo`da nije
u skladu sa tom divotom, ali ako jeste- pri~a}u od danas svima da ste
prvi me|u prvim pticama kod nas!
Gospon Gavri su te laskave re~i silno prijale, tako su lepo zvu~ale,
tako ugodne uhu bile! A glas? Sad }e on ve} zapevati, nek se ~uje nek
se zna, vide}e braca- Lisac da je i glas gavranov ravan wegovoj lepoti.
- Gra-graa! -kre{tavo je odjeknulo preko wiva, a sir je- {ta bi drugo?-iz
kquna je sir ispao pravo u braca- Li{~eve {ape. Sad je braca postigao
{ta je hteo i posramqenom gavranu kazao:
Gubitak ovaj nek te ne pe~e,
jer s malo sira pouku ste~e:
Laskavcu, pamti, puni se gu{a
od lude glave koja ga slu{a!

GOLUB I MRAV

Upao jedan mrav, siromah, u potok. Odmah je po~eo da se koprca i

batrga, ali uzalud se kobeqao, nikako da se iskobeqa, - za wega je
poto~i} bio nepregledan okean. Ve} mu je pretila smrt od davqewa,
kad li dolete jedan golub i stade na obalu da se napije vode. Ugledao je
jadnoga mrava i bez predomi{qawa pru`io mu kqunom trav~icu. Mrav
se zahvali golubu dobra srca i otide.
Nije daleko odmakao, kad ugleda nekakvu protuvu sa lukom i strelom,
u nameri da sebi ustreli goluba za doru~ak. Nesre}ni golub nije ni{ta
prime}ivao, pio je vodu na potoku, smrt se nadnosila na wega.
Protuva je ne~ujno stavila strelu i napela luk, nani{anila, ali tada se
mrav privukao odozdo i svom snagom bocnuo vajnoga lovca u bosu
nogu. Jauknuo je on, a golub se na taj uzvik trgao i br`e od strele
odleteo u nebo. Nikoga vi{e nije mogao dociqati.
Golub i mrav nikada se vi{e nisu sreli, ali svejedno, nikada se nisu
zaboravili. Obojica su ~esto svojima govorili:
Pomozi onom kog nevoqa svije,
ne tra`i da se tvoja pomo} plati,
znaj, u woj samoj nagrada se krije,dobro }e dobrim uvek da se vrati!

DVA MAGARCA
I{la dva magarca pod teretom: jedan je u sepetkama nosio dve vre}e
zobi, drugi u okovanim kov~ezima zlatne dukate. Bio je veoma
ponosan na svoj teret, - ne stavqa se svakom magarcu zlato na le|a, pa
je kora~ao gordo, reklo bi se: paradnim korakom. I zvonce mu je o
vratu neprekidno cincaralo cin- cin, cin- cin, - nek svi znaju kakvom je
on visokom po~a{u po~astvovan! Zlato nosi! - Hej, ti! - dovikivao je
svom drugu sa vre}ama. - Dr` se malo podaqe, bude{ li mi preblizu
misli}e qudi da i ti moju po~ast deli{! Za~u{e magar~evo zvono
razbojnici u {umi, jedan osmotri, ali kad re~e da su to samo dva
magarca, odmahnu{e rukom: ko bi i za{to magarce napao. Cin- cin,
cin- cin zvonilo je i daqe, postalo haramba{i ipak sumwivo. Re~e:Ama, za{to li taj toliko zvoncara putem? Ne}e biti bez nekog razloga,
hajde da pogledamo. Isko~i{e iz ~estara, primeti{e okovane kov~ege,
odmah im bi jasno ~ime se to magarac toliko di~i. Pri|o{e da preotmu
dragocen teret, ali se magarac po~e braniti, wa~u}i da wega niko ne
sme dirati, on je kao zlatonosac na visokom polo`aju! Na to razbojnici
povadi{e no`eve i izbodo{e ga, odneso{e kov~ege sa dukatima. Te{ko

rawen, okrvavqen, magarac je je~ao:- O, zar je to ono {to su mi

obe}avali kad su me za predvodnika - zlatonosca postavqali? Onom iza
mene sa vre}etinama, nezaslu`nom, niko nita, a meni no` u trbuh! O
-jo- joj! Magarac sa vre}ama na le|ima pri|e i re~e: Visoko si zvawe i
po~asti hteo, prijalo ti da si uz vrhove vlasti, - nadao se da }e trajat
`ivot ceo, - al s tog vrha, ro|o, najlak{e je pasti!

@ABAC I VO
Bili `apci u bari, - `apci ko `apci, svi su radili isto ko svi `apci u svim
barama. Svi, osim jednog. Taj je video vola gde vu~e plug, pozama{an
je to bio vo, svidelo se `apcu kako izgleda kad je neko tako veliki.
Rekao je svom drugaru:
- Vi`{ vola?
- Vidim, - rekao je drugar.
- E, sad pazi! Sad }e{ videti da sam i ja sposoban da postanem tako
veliki. Kad mo`e i on, mogu i ja!
- Hajde, da vidimo, - re~e drugar radoznalo.
Udahnu `abac vazduh, nape se, nadu sebe koliko je god mogao, i misli:
" Tako }u postati veliki."
- Jesam li? - jedva prozbori.
- Nisi, bogme, - odgovori drugar. - Teraj daqe.
Jo{ ja~e se `abac napnu, jo{ jednom upita, isti odgovor dobi. Najzad je
vala, re{io da ide do kraja: napeo se, stra{no se napeo, prenapeo se,
naduo se ko balon.
- Je l sam sad ko vo? - procedi.
Drugar zausti da odgovori, ali utom - pup! prepu~e `abac. Rasturi se
onako kako se i naduo - kao balon.
- Odee! - re~e drugar razo~arano.

A roda koja je u {evaru stajala na jednoj nozi, dugo je, dugo smi{qala i
najzad smislila, pa kazala svojim mladuncima:
Napetom `apcu veoma je sli~an
na silu ko bi da postane ve}i.
Zalud se hvali: " Ja sam tome vi~an!"
Prsnu}e brzo - slavu ne}e ste}i!

ZLATNA KOKA
Bio neki tvrdica, {krtica, stipsa, kirjawa, uh, u tri sela sli~nog nije bilo!
Imao je taj koko{ku koja je svakoga dana nosila po jedno zlatno jaje,
takvu je malo ko na svetu video, a nekmoli imao.
Svane jutro- pu}! zlatno jaje. Sutradan ujutro opet- pu}! zlatno jaje.
Tako danas, tako sutra i prekosutra, zlatnih jaja puna korpa, tvrdici
melem za kirjawsku du{u.
Gledao je on to i mislio: - More, bi}e da je u toj koko{ki zlatni rudnik
iznutra, za{to bih ja ~ekao po jaje na dan, kad mogu odjednom dobiti
sve?!
Uzeo je no` i zaklao koko{ku da se tog silnog blaga dokopa, kad li
unutra- {ipak! Ni{ta! Kako bi i bilo kad koka pravi jaje po jaje, ne dr`i ih
u sebi sva gotova na gomili.
Sad gramzivac nije imao ni ono {to je dotle imao, pa se gorko kajao, ali
kasno, - mrtvu koku ne}e{ o`iveti, svejedno {to je zlatna. Petao je sve
to ispod oka posmatrao, pa je kukuriknuo i celoj ba{ti objavio:
Gramzqivcu glupak ro|eni je rod,
prebrzo ni{ta ne mo`e se ste}i
Namera takva ne donosi plod:
Gubi{ i ono {to ima{ u vre}i!
LAV I MI[
Bio jednom jedan lav, - i to kakav! Itekakav! Velik, zubat, grivat, repat,
sa {apurda~ama kao lopate. E, taj je jednom uhvatio oma{kom mi{a,
-ovoli{na.

- Lave, pu{taj, - pisnuo je mi{- nemoj me u`inati, mo`da }u ti nekada u

`ivotu biti od koristi!
- Ti?!- podrugnu se lav.-[ta ti, bre, malac, mo`e{ meni itekakvom biti od
koristi?
- Nikad se ne zna, - odgovori mi{.
- Neka ti bude, mali, - re~e lav i pusti mi{a.
Ubrzo posle toga lovci razape{e mre`u za divqa~ i lav se zaplete u wu.
Trzao je, kidao, besneo, urlao, - uzalud, iz mre`e se nije mogao
ispetqati. [to je vi{e snage upotrebqavao, sve se vi{e zaplitao. Bli`io
mu se kraj. Mi{ je, me|utim, ~uo lavqu riku i pohitao da vidi {ta se
doga|a. Stigav{i na lice mesta, rekao je:
- Bogme se, jedan itekakav itekako zapetqao!
- Pro|i me se, - jeknu lav.- Sa mnom je gotovo!
- Neka, neka, - re~e mi{ - samo ti miruj, {ta je gotovo a {ta nije,
vide}emo! - pa izgricka mre`u u parampar~ad.
Sko~i lav veseo i izqubi mi{a kao najboqeg prijateqa, sad je video kad
ko kome mo`e vaqati!
A jedna bubamara, koja je sve videla, pro{u{keta:
Kad bira{ druga, ti dobro pazi,
jer {ta ko mo`e te{ko je znati,
zato se nemoj ravnat po snazi,
silan od ve{tog mawe }e dati!

LISAC POD VIWAGOM

Bio jedan lisac iz gore, lisac- gor{tak, a za gor{take se pri~a kako
nikad ne priznaju da ne{to ne mogu ili ne umeju , mnogo su hvalisavi.
Kad god pripovedaju neki doga|aj, - uvek oni ispadnu nekako
najhrabriji, najve{tiji, najsposobniji. A za neuspeh- drugi je kriv!

E, taj i takav lisac jednom je vrlo gladan ugledao neku viwagu, povijenu
pod krupnim zrelim grozdovima.Pritr~ao je da se najede gro`|a, kadviwaga visoko, ne mo`e je dohvatiti. Poku{a da sko~i, uzalud,
previsoko. Osvrte se, vidi posmatraju ga neke korwa~e, pa mu bi
neprijatno {to, eto, gledaju kako on ne{to ne mo`e!
- Pih!- re~e glasno, da ga svi ~uju. - Ono je gro`|e dibidus zeleno, mora
da je kiselo kao sir}e! - i ode gladan.
A korwa~e se pogleda{e, pa mla|a re~e starijoj:
Poraz mnogi qudi ne priznaju lako,
jer bi hteli da su uspe{ni u svemu,
eto, i taj lisac izvla~i se tako:
kiselo mu gro`|e kad ne mo`e k wemu!
MI[ I SLON
U jednoj dalekoj zemqi , gde ima slonova kao kod nas kowa, jednog
vedrog jutra iza{la je iz svog dvorca princeza , - na ogromnom slonu,
povrh ~ijih se le|a {irio pravi {ator, lepo princezi pravio hlad. I svi weni
qubimci bili su na slonu: majmun i papagaj, maca i pas, pa
jo{ jastuci, }ilimi, {ta sve ne...toliki je bio slon, reklo bi se: brod na
suvom!
Kora~ao je polako i dostojanstveno, oki}en i ukra{en, bio je to najve}i i
najboqi pripitomqen slon u celoj zemqi. Svi su mu se divili. Odnekud se
tu na{ao i mi{ Sid`a.
- Ba{ koje{ta! - rekao je. - Za{to svi hvale tu glomaznu `ivotiwu, za{to
bi slon bio po{tovaniji od jednoga mi{a, recimo, od mene? Kao da je
va`no ko koliko prostora zauzima na ovome svetu!
Grdio je Sid`a slonovu veli~inu, a iza ugla ga je posmatrao krupan
lovd`ija ma~ak. Onda je sko~io prema mi{u- da doru~kuje.
- Ciju!- pisnuo je Sid`a i upani~en pobegao, jedva glavu spasao, u
posledwem ~asu izbegao veliku {apu
. A princezin papagaj je to sve gledao i ~uo, nasmejao se brzopletome
mi{u i kazao:
Velik il mali- to merilo klima
iako takva priroda je cela, ti najpre saznaj {ta unutra ima,

pa tad ocewuj vrednost nekog tela!

RIBA I PECARO[
Sedeo ~ika Steva kraj potoka i pecao, celo jutro pecao, nikako ni{ta da
upeca. Dr` ovamo, dr` onamo, -stoput je bacao struk, nijedna riba da
zagrize mamac. U neko doba ipak se zaka~i jedna omawa, nema{ je
{ta ni videti, istina, ali pecaro{u je svaka lovina mila, pogotovu kad mu
je torba prazna.
- Eh, najzad! - uzviknu ~ika Steva.- Jo{ dve- tri ovakve i eto mi ru~ka.
- Ih, bre, ~ika Stevo, - re~e mu riba tobo` prijateljski- {ta }u ti ja
ovoli{na, ged`ava?! Budi pametan, vrati me u vodu da porastem,
okrupwam, tek onda }e{ imati {ta da pojede{. Ili }e{ me, Stevo brate,
za dobre novce prodati. Hajde, pu{taj, javi}u ti se ~im budem dovoqno
krupna!
- Lepo, zbori{, rip~e, - odgovori ~ika Steva- ali meni si milija sad u
torbi. Kolika si da si, moja si, za sutra }u sutra videti!
Dve ribice u potoku, ali mudrije od one prve, jer udicu nisu ni
pogledale, porazgovara{e o doga|aju.
- Ne mo`e{ ~ika Stevi zameriti, u pravu je, - re~e jedna, a druga se s
wom slo`i i dodade:
Zbiqa se dva od jedan ve}e pi{e,
Mawe da bude nikad ne}e mo}i, al jedno " imam "prili~no je vi{e
od dva " ima}u "- koja ne}e do}i!
OSTARELI LAV
Gospodar {uma i pra{uma, veliki i mo}ni lav, onaj kome nekada niko
nije smeo da se suprostavi, le`ao je sad u svom leglu, ostareo,
onemo}ao, rawav... Pro~ulo se to me|u `ivotiwama; sve sad postado{e
jake wegovom slabo{}u, dolazile su do legla i svetile mu se. Kow bi ga
ritnuo, vuk ujeo, vo ubo... svi oni koji su }utali dok je bio na vlasti, svi
koji nisu imali hrabrosti da mu se suprostave, sad su likovali.

Lav se nije `alio na sudbinu. Bio je svestan onoga {to ga ~eka, znao je
da je mnoge udarce zaslu`io...Ali tada banu magarac, kukavica jedna,
smutqivac i ~ankolizac, po|e i on da udari lava, on koji je pred wim
puzio i onda kada ga na to niko nije primoravao.
- O, te{ko meni! - jeknu lav.- Znam da }u uskoro umreti, i vreme je, nek
umrem, ali ovo me poni`ewe dvostruko usmr}uje!
Trska je na to za{u{tala, tiho pro{aptala, jedva su je susedne stabqike
~ule:
Napadni silnog, dok mo}an je, na vlasti,
no ako tada ne sme{ rukom ma}i,
- zanavek }uti! On }e jednom pasti,
al ga tad nemo}nog, nema{ prava ta}i!

CVR^AK I MRAV
Cv~ao cvr~ak jednog celog celcatog leta, tamburao tamburu, svirao
svirku, pevao pesmu, - i-haj! Sunce je sijalo, bilo je toplo i prijatno,
cve}a i biqa svud unaokolo koliko ho}e{ . lako je cvr~i bilo wihovog
soka da se najede izme|u dva tamburawa, pa sit da nastavi svirku. Ni
na {ta drugo lakoumnik nije mislio, ni{ta nije radio, ba{ mu je lepo
bilo.
Bilo mu je lepo, ali u toj lepoti pro{lo mu je leto. Po~eli su da zavijaju
vetrovi, zaledenilo je, jata vrana kru`ila su na ogolelim wivama i
poqima. Zamukla je vesela tambura, zamotao je cvr~a vrat {alom da
ne nazebe, ali hrane- hrane nije imao! Nit je koga wegova svirka vi{e
zanimala, nit je gde {ta imao da na|e za jelo.
Oti{ao je pokuweno do gospa- Mravke, za koju se znalo da uvek preko
leta prikupi dovoqno zrnevqa i drugog jestiva, pa u zimskim danima
nikada ne ostaje bez hrane.
- Pomagaj, Mravka! - rekao je. - Daj ne{to za jelo, po{teno }u ti vratiti
kad opet sunce zablista.
- A {ta si letos radio dok je blistalo? - upita Mravka.
- Tamburao sam, pevao, svirao! - odgovori cvr~ak.
- E, kad si letos svirao, sad bogme igraj!- odreza Mravka.

Posle se ipak sa `alila na cvr~ka, pomogla mu, a on je obe}ao da }e

ubudu}e i ne{to raditi, ne samo sviruckati. Tada je kazala:
Cvr~i, ti, cvr~o, - lepo i jasno tamburaj, sviraj, bavi se time,
al pamti, brate, - kratko i jasnoda osim leta, ima i zime!

.

.
- - . -
?
, , , ,
.

, ,
. .
, ;
, .
, .
, : - ,
, , ,
.
, ,
. ,
,
. .
, .
: - , ?
: - !