Ima ve pola godine kako je pobedio pobunjeni kijevski Majdan i isto toliko

kako su ruske zvanine vlasti, deputati Dume i televizijski komentatori, svi u isti
mah, iznenada otkrili postojanje osobene ruske kulture koja je otro
suprotstavljena evropskoj bezduhovnosti.
Istinu govorei, oni nisu izmislili nita novo. Jo je Hitler u svom Majn kampfu
surovu nordijsku kulturu suprotstavljao tekuem evropskom razvratu i
bezduhovnosti. Za faizam je to sasvim uobiajen ideoloki pristup. Pod
izgovorom oslobaanja nacije od tue kulture, faizam tu naciju liava svake
kulture i istovremeno je utapa u vremena i navike primerene varvarstvu.
S tim u vezi se javlja i sledee pitanje: a koja je to naa, osobena ruska kultura?
Nesporno je da ruska kultura doista postoji, i da je ona svetskoj kulturnoj
batini ostavila zaista velika muzika, pesnika i knjievna dela. No problem je
u tome to je ruska kultura postala velika tek poto je Rusija postala jedna od
evropskih zemalja.
Velianstvena muzika ajkovskog se nije rodila iz balalajke. Pukinova
prekrasna knjievnost nije potekla iz pria Arine Rodionovne, ve iz znanja i
nazora steenih kolovanjem u Carskoseljskom liceju. Da se kojim sluajem
Pukinov kulturni prtljag sastojao iskljuivo iz pria njegove dadilje Arine
Radionovne, njega prosto ne bi bilo. Uostalom, on se upte ne bi ni rodio da nije
bilo njegovog afrikog pretka Arapina Petra Velikog. Sva ruska nauka, ruska
literatura, ruska muzika i slikarstvo, od Lomonosova do Landaua, od Pukina do
Tolstoja, od Brjulova do Musorgskog, cela ruska kultura je postala velika tek
kada je postala i deo zapadne kulture.
ta vie, da Petar I nije od Rusije stvorio zemlju koja je postala deo evropskog
sveta, ne samo da ne bi bilo Tolstoja i Turgenjeva. Ne bi bilo ni najomiljenije
teme naih patriota ruske imperije. Ona prosto ne bi postojala.
Moskovska Rus sa njenim Domostrojem,[1] ksenofobijom, tehnikom
zaostalou i, uzgred, masovnim homoseksualizmom koji je okirao tadanje
zapadne zapisivae, na geopolitikoj karti sveta bi zauzimala otprilike isto
mesto koje zauzima drevna i zaostala Persija.
Nai patrioti danas ne bi morali da kukaju zbog gubitka Ukrajine. Ukrajina bi
bila deo Velike Poljske ili Velike Litvanije. Nai patrioti bi bili poteeni i ostalih
naih muka. Na Krimu bi iveli Tatari, Smoljensk bi pripadao Poljacima,
eksploatacijom urengojskog gasa bi se bavila Velika vedska, a granica sa
Japanom, industrijskom supersilom koja je poetkom 20. veka u potrazi za

prirodnim resursima zapoela intenzivnu kolonizaciju, protezala bi se negde

du padina Urala.
Upravo je Petar Veliki bio taj koji je na tu rusku samoniklu divljaku nakalemio,
ili tanije reeno, nadkalemio evropski kulturni kalem. Jer prvi kalem su
privezali jo Vikinzi, no kasnije su to ve gotovo stasalo drvo, skoro do korena
srubili Tatari. Da nije bilo Petra, to bi drvo posle pokore Tatara, u ignorantskoj
neukosti, u tekom pijanstvu, u dubokom mraku neprosveenosti, s oprininom
i sve s plesom Feke Basmanova[2] pred carem kome svi ushieno i u strahu
ljube izme dok im on odseca glave, tako i nastavilo da raste. Posle Petra smo
poeli da se odevamo u evropska odela, posle njega su ene izale iz mranih
bojarskih terema, posle njega su pesnici poeli da piu ode i epitafe, a
aristokratski obeenjaci da vezu prie o Veneri i Bahusu, posle njega su
naunici poli na zapadne univerzitete da se koluju i tek posle njega se kod nas
rodila, za Evropu centralna a ruskom plemstvu dotada apsolutno nepoznata re
ast. I zahvaljujui toj plemikoj rei ast, novi ivani grozni (Petar III i
Pavle I) su umesto oprinine dobili zlatnom tabakerom po slepoonici.[3]
Meni se mnogo toga na savremenom Zapadu ne svia, i o tome esto piem. Ali
o tome piem ba zato to sebe oseam delom tog istog Zapada. Pukin je pisao
o Andre enijeu, a Ljermontov je prepevao Hajnea zato to su sebe oseali
delom evropske kulture. Andre enije je za obojicu bio manje egzotian od
islamskog Kavkaza kojeg je osvojila Rusija. To to su tada oseali Pukin i
Ljermontov, isto to oseaju milioni naih sugraana koji danas odlaze na Zapad
i koji se tamo vrlo lako integriu. Obratite panju: Rusi, a ne Arapi i narodi
afrikih zemalja, su nacija koja najlake prihvata drutveni sistem i uslove
ivota koji vladaju u SAD i Evropi. Da li ste ikada uli bilo ta o Rusima koji tamo
desetinama godina sede na socijalnoj pomoi, i tu pomo tretiraju kao
dobrovoljni prilog za pravoslavni dihad.
Meni se mnogo toga u savremenoj Kini dopada. No meni, kao ni milionima
drugih ruskih graana, nikada ni na kraj pameti nije bilo da emigriram u Kinu.
Naravno, mekerski je danas, onako nadmeno izjaviti kako mi nismo taj
izopaeni Zapad. Ali ako nismo Zapad, ta smo?
Ko je poznatiji ruskom itaocu, lepa Helena trojanska ili Jang Guifei? Ko je za
nas veliki vojskovoa, Hanibal ili Zhuge Liang? Koga mi prepoznajemo kao
osnivaa prve imperije, Julija Cezara ili in i Huanga? Da li se koreni klasine
ruske literature nalaze u delu Herodota ili Sima ena, u Ilijadi ili u Ramajani? Da
li se na njenim stranicama ee citiraju odlomci iz Biblije ili Kurana? S ime je
Pukin uporedio mesec, s normanskim titom, holandskim sirom ili kineskim
meseevim zecom? Koliko rei i izraza u savremenom ruskom jeziku zapravo

predstavljaju kalkove francuskih, a koliko kineskih ili arapskih rei? Da li se u

naim gimnazijama, na asovima klasinih jezika uio starogrki i latinski ili se
uio jezik Kurana? Da li su se na tim asovima itali Zapisi o galskim ratovima ili
i Jing?
Ma kakva gimnazija! Izaite na Trversku i ponite redom da itate nazive firmi,
prodavnica i restorana: Bar 02 Lounge, The Ritz-Carlton Moscow, Bosco, Evalar,
Inkom-Nekretnine, Calzedonia, Balkan-express, BM-estate, prodavnica
Lonsdale, salon Ortobest, Transmegapolis, Universaltours, Massimo Dutti, TJ
collection, Braccialini, Adams, Randevu, Rosbank! Nijednog ive, nijednog
Barakata, nijedne Guanjin i ak je vrlo uoljiv (to je zaista udno) i izrazito
veliki deficit Ilje Muromca, Sadka i Domostroja.
Dok hodate ili se vozite naim ulicama, pogledajte reklamne panoe i izbrojte
ega tamo ima najvie. Jesu li to relativno referentni simboli i pojmovi koji nas
upuuju ka Zapadu, ka Istoku ili ka drevn-ruskim starinama? Time se, onako
usput, ve dosta dugo bavim i verujte, rezultati su zaista zadivljujui. Na primer,
kod nas se ak i elitna vikend naselja radije nazivaju imenima Grinfild,
Rimond, Helvecija. I uzgred, prebrojte koliko ruskih, a koliko zapadnih rei
sadri sintagma elitno vikend naselje ().
Nema sumnje da smo mi nekada imali svoju samosvojnu rusku kulturu. Bili su
tu Perun, i Dadbog, i Veles, no ruku na srce, da li ste negde videli salon enske
lepote s imenom Moko ili, sea li se neko od italaca ovog teksta da se
Princeza-aba nije tek tako pojavila u ruskim bajkama? Ona je ovo svoje mesto
zasluila time to je kod starih slovena aba-rodilja bila boginja plodnosti. Da,
mitovi i legende o bogu Perunu su mogli da se razviju u nekakav na originalni
pogled na svet koji ne bi bio nita manje istanan od grkog ili kineskog. No
naalost nisu, a razvijati ih sada je vie nego kasno.
I na ovom mestu e se verovatno pojaviti italac koji e uzdahnuti i ogoreno
rei: da li je mogue da smo samo mi toliki baksuzi? Svi imaju svoju kulturu, a
samo nama su u naslee ostavljeni nekakvi pozajmljeni ogrisci.
Duna sam da umirim naeg ogorenog itaoca. To nije izuzetak to je norma.
Samo tri zrele savremene nacije mogu pretendovati na hiljadugodinju
autohtonost svojih kultura: jevrejska, kineska i indijska. Sve ostale su melezi,
hibridi, meanci.
Japanska i korejska su kalemi kineske kulture. Rimska kultura je bila
pozajmljena od Grke, a o evropskoj da i ne govorimo. Sve same meusobne
pozajmice. Koja je to drevna engleska kultura? Kultura normanskih
zavojevaa ili kultura pokorenih Saksonaca koji su pak svojevremeno ratom

oteli Englesku od Kelta? Ili je to moda kultura Kelta koja je u vreme saksonskih
osvajanja bila pozajmljena od Rima? Ili na primer, koja je to drevna pruska
kultura? Prusi su bili paganski narod iji jezik tada nije bio nemaki, ve
litvanski, a njihovu kulturu i jezik su tokom 13. veka unitili pripadnici
Livonskog vitekog reda. I ta sad? Sve to mi treba da obnovljamo, ta li?
Ponoviu jo jednom: drevna ruska kultura ne postoji, kao to ne postoji ni
drevna pruska, ni drevna britanska, a isto tako, kako god to razumeli, ne
postoji ni drevna evropska kultura. Zvui paradoksalno, no kako veine tog
drevnog kulturnog rastinja vie nema, sav taj biljni svet oko nas, ba zbog
toga i jeste kultura. Velika veina kultura nisu drevne i ba zbog toga one i
jesu kulture.
Bilo koja od savremenih civilizacija je u svom dinaminom razvoju zapravo
rezultat taloenja vievekovnih kulturnih pozajmica. A s kraja 19. veka,
drevnim kulturama se bave iskljuivo etnografija i antropologija. Drevne
kulture i danas postoje, recimo meu Papuancima. No hvala bogu mi nismo
Papuanci, mada se nae vlasti iz sve snage trude da nas u njih pretvore.
U drutvu koje danas doivljava ubrzanu faizaciju, pod parolom Vratimo se
velikoj ruskoj kulturi nama zapravo predlau da prostakluk, pijanstvo i
primitivizam smatramo drevno-ruskim dostignuima. Agresivno nas ubeuju u
to da je piti, odsecati glave i uzimati mito od iskona bila i ostala glavna ruska
karakterna osobina. A sve ostalo je toboe truli Zapad.
Naalost, u bezdunoj surovosti i krvi nema nieg drevno-ruskog. To je prosto
divljatvo koje je bilo svojstveno svim mladim civilizacijama. Henri VIII je
svojim enama odsecao glave, no teko da bi Dejvid Kameron, kolko god se
pozivao na drevne britanske tradicije, to isto danas mogao da ponovi. Sve
uspene civilizacije su prolazile kroz period podlog skotstva i varvarstva, ali
nijednoj od njih danas nee pasti na pamet da to uzima za svoj obrazac. Tako
neto samo faizmu pada na pamet.
, 10.09.2014.
1. Domostroj () zbornik pravila, saveta i pouka za drutvena,
porodina, ekonomska i verska pitanja, napisan ivim jezikom, sa estim
korienjem poslovica i izreka. Najpoznatiji sauvani primerak iz sredine XVI
veka pripisuje se protopopu Silvestru i napisan je na crkvenoslovenskom
jeziku.
2. Antologijska scena iz filma Sergeja Ajzentajna Ivan Grozni drugi deo.

3. Zaverenika grupa gardijskih oficiara je u noi izmeu 23. i 24. marta 1801, u
Mihajlovskom dvorcu ubila ruskog imperatora Pavla I. Nakon kraeg guanja,
car je prvo dobio udarac zlatnom tabakerom u slepoonicu, a potom bio
zadavljen alom.