Uticaj aerozagaenja na zdravlje

Zimski i fotohemijski smog

Beograd,
02. novembar 2015.

Student:
Milankovi Goran

Smog
Industrijski smog
Fotohemijski smog
Elementi koji uestvuju u gradji smoga
Reenja za smanjenje aerozagaenja

SMOG
Otrovna smea dima (smoke) i magle (fog).
Dve vrste smoga:
Industrijski
Fotohemijski

Industrijski smog
Ovakva vrsta smoga je bila esta u 19. veku u
zagaenim industrijskim centrima, kao to je
London.

Industrijski smog
Ugalj sa visokim sadrajem sumpora je
korien i u domainstvima i u industriji. Vrlo
esto je dolazilo do hemijskih akcidenata.

Industrijski smog
1952. god. u Londonu smog koji je trajao
nekoliko nedelja uzrokovao je smrt vie od
4000 ljudi.
Tokom godina,
tehnika unapreenja
kao i strogi zakoni
smanjili su problem.

Industrijski smog
Nastaje prilikom sagorevanja uglja.
SO2 je glavni ingredijent industrijskog smoga.
Proizvodi sagorevanja sadre estice sa
adsorbovanim SO2.
Stvara se aerosol.
Ugljene estice nukleusi za stvaranje
kapljica magle.
U kapi aerosola odvijaju se reakcije:
2 SO2 (g) + O2 (g) ---2 SO3 (g)
SO3 (g) + H2O (l) ---H2SO4 (aq)

Sumporna kiselina je korozivna i napada

bronhijalne delove organizma.
Posebno je tetna za ljude sa astmom.

Fotohemijski smog
Braon gas koji se nekad javlja iznad velikih
gradova.
Los Aneles poznat po visokoj koncentraciji.

Fotohemijski smog
predstavlja azot(IV)-oksid.
Nastaje oksidacijom azot(II)- oksida,
komponente izduvnih gasova automobila.

Fotohemijski smog
etiri uslova za nastanak:
Suneva svetlost.
Temperature vee od 24C i temperaturna
inverzija.
Prisustvo azotovih oksida (NOx).
Prisustvo isparljivih organskih jedinjenja (IOJ).
NO2 + IOJ peroksiacetilnitrat (PAN)

Fotohemijski smog
Los Angeles snimljen pod
smogom (gore) i snimljen
kada nije bilo smoga (dole).
Izmaglica se javila zbog
prisustva aerosola i estica.

Fotohemijski smog
Prouzrokuje glavobolje, iritacije oka,
nosa i grla,
ometa funkciju plua, kaalj.
Oteuje gumu, tekstilna vlakna,
boju.
Oteuje vegetaciju.

Fotohemijski smog

Razlike izmeu zimskog i

fotohemijskog smoga:
Osobine

Fotohemijski smog

Industrijiski smog

Period sa najviim
vrednostima:

U poslepodnevnim
asovima

U jutarnjim asovima

Nastaje pri temperaturi:

24-33C

-1 do 5C

Vremenske prilike:

Vedro

Oblano, magla

Boja:

Braon

Siv

Efekat na ljude:

Iritacija oiju i
respiratornog sistema

Bronhijalna iritacija

Hemijska reakcija:

Oksidacija (O3 PAN)

Redukcija (SO2)

Izvor:

Motori sa unutranjim
sagorevanjem

Sagorevanje uglja

Azotni oksidi:
Izvor

Efekat na okolinu

Napomena

Sagorevanje nafte, uglja,

benzina (saobraaj i
industrija)
Dejstvo bakterija u
zemljitu
umski poari
Vulkanske erupcije
Munje

Smanjuje vidljivost
Koncentracije e se
NO2 doprinosi nastajanju verovatno poveavati u
problema na KVS i
budunosti
respiratornom sistemu
Smanjuje otpornost na
infekcije
Moe ubrzati metastazu
kancera
NO2 usporava rast biljaka

Ugljovodonici
Izvor

Efekat na okolinu

Napomene

Isparavanje rastvaraa
Isparavanje goriva
Nepotpuno sagorijevanje
fosilnih goriva

Iritacija oiju
Iritacija respiratornog
sistema
Neki su kancerogeni
Smanjenje vidljivosti

Efekti ugljovodonika zavise

od vrste jedinjenja

Ozon
Izvor

Efekat na okolinu

Nastaje fotolizom iz NO
Moe nastati i upadom
ozona iz stratosfere

Bronhokonstrikcija
Kaalj i teko disanje
Iritacija respiratornog
sistema
Iritacija oiju
Zaostajanje u rastu
biljaka

WHO: maksimalna vrednost za imisiju ozona u

troposferi 150-200g/m3
Vee koncentracije dovode do znaajnog oteenja
plune funkcije (astma, bronhitis, kaalj, bol u
grudima, poveana osjetljivost na infekcije).

Osobe s astmom i
respiratornim
problemima su
najosjetljivije
Moe se nadgraditi samo
u prisustvu suneve
svjetlosti

Peroksiacetilnitrat (PAN)
Izvor

Efekat na okolinu

Napomene

Nastaje u reakciji NO2 s

isparljivim organskim
jedinjenjima

Iritacija oiju
Iritacija respiratornog
sistema
Oteuje proteine

Nije bio detektovan dok

nije otkriven u smogu

Kontrola aerozagaenja
Tehnika reenja za smanjenje emisije iz
termoelektrana
Tehnika reenja za smanjenje emisije iz
saobraaja

Smanjenje eimsisje iz termoelektrana

Smanjenje pomou elektrostatskih
precipitatora i filtera (ne deluje na nitrate i
sulfate)
istai za sulfate
Teka redukcija emisije nitrata (slektivini
katalozatori u Japanu)
Visina dimnjaka

Smanjenje emisijie iz saobraaja

Katalizatori (trostepeni) i filteri
Katalizatori konvertuju ugljovodonike i
ugljen-monoksid u ugljen-dioksid i vodu;
Smanjuje se emisija za 90%
Ne utiu na emisiju ugljen-dioksida
Tehniko unapreenje samih motora