1.

Pojam meunarodnog krivinog prava

Pojam meunarodnog krivinog prava nije dovoljno odreen. Ima nekoliko
razliitih znaenja. Najstarije i najue znaenje je ono koje se odnosi na prostorno
vaenje krivinog zakonodavstva jedne zemlje.
Pod pojmom meunarodnog krivinog prava podrazumeva se skup meunarodnih
akata koja za drave koje su ih prihvatile sadre obavezu da predvide odreena
ponaanja u svom krivinom zakonodavstvu kao krivina dela. Pojam me.kriv.dela
se moe shvatiti:
- u irem smislu to su sva ponaanja za koja je meunarodna zajednica
zainteresovana da budu suzbijana i da nacionalnim krivinim zakonodavstvima
budu predviena kao krivina dela. To mogu biti krivina dela kao to su: trgovina
ljudima, meunarodni terorizam, ilegalni promet droge...
- u uem smislu pod me.kriv.delima se podrazumevaju ona za koja se posle Drgog
svetskog rata sudilo od strane Me.vojnog suda u Nirnbergu (1946) i Tokiju (1948),
a koja su dobila svoju potvrdu usvajanjem etiri enevske konvencije. To su tri
kategorije kr.dela: ratni zloini, zloini protiv mira i zloini protiv ovenosti. U
me.kr.dela spada i zloin genocida koji je uveden Konvencijom o spreavanju i
kanjavanju zloina genocida iz 1948.
Statut Me.vojnog suda je predviao i odreena pravila o krivinoj odgovornosti za
ta krivina dela koja su kasnije potvrena od strane Organizacije UN i poznata su
pod imenom tzv. Nirnberkih principa.
Najvanije meunarodne konvencije koje nalau dravama potpisnicama
propisivanje me.kr.dela su: enevska konvencija iz 1949, dva dopunska protokola
uz te konvencije iz 1977, Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida
iz 1948. Ove konvencije su ratifikovane i od strane Srbije.
Sada se sve vie govori o me.kr.pravu kao nadnacionalnom krivinom pravu koje
treba da primenjuje me.krivini sud.
Pojam me.krivinog prava treba shvatiti u najirem smislu, pa ono obuhvata i
meunarodne aspekte krivinog prava i krivinopravne aspekte me.javnog prava,
ali i supernacionalno krivino pravo koje je tek u nastajanju.
2. Znaaj odnosa meunarodnog prava i krivinog prava za meunarodno krivino
pravo
Postoji razliito gledanje na pojam, mogunosti i budunost me.krivinog prava u
zavisnosti od toga da li se posmatra sa aspekta me.prava ili sa aspekta krivinog
prava.

Docsity.com

Dok su teoretiari krivinog prava skeptini u pogledu toga da li uopte postoji

me.kr.pravo koje sadri neto vie od obaveze drava da u svoje zakonodavstvo
unesu odreene krivinopravne odredbe, teoretiari me.prava su ve optimisti u
tom pogledu. U toku svog razvoja krivino pravo civilizovanih zemalja dostiglo je
visoke standarde.
Razlike izmeu krivinog prava i me.javnog prava, predstavljaju prepreku za
ustanovljenje me.krivinog prava koje treba da bude spoj te dve grane prava. U
teoriji je prisutno shvatanje koje me.pravu odrie karakter prava. Govori se o
pravu u nastajanju.
Prepreka za formiranje i razvoj me.kriv.prava je i suverenitet drava. Upravo u
oblasti me.kriv.prava postoji realna opasnost po suverenitet drava, jer ideja o
supernacionalnom me.krivinom pravu koje bi vailo za sve graane sveta, moe
se zloupotrebiti u cilju ogranienja suvereniteta slabijih drava. Nastojanja da se
suverenitet odreenih drava ogranii moe se obrazlagati i opravdanou
ustanovljavanja supernacionalnog meunarodnog krivinog prava. Ta nastojanja
imaju uporite u injenici da neke zloine drave ne kanjavaju jer su i same
umeane u to. Prihvatljivo reenje je univerzalni me.krivini sud i
me.kriv.kodeks koji bi vaio za graane svih drava.
Ne moe se negirati postojanje me.kriv.prava kao naune discipline i kao
pozitivne grane prava. Me.krivino pravo obuhvata i krivinopravne aspekte
me.prava i meunarodne aspekte krivinog prava.
Pojam me.krivinog prava treba da obuhvati i supernacionalno me.kriv.pravo, o
kome ima osnova da se govori naroito posle stupanja na snagu Statuta
Me.kriv.suda (1.jula 2002.).
Me.krivino pravo je po svom nainu nastanka me.pravo, ali je po svojoj prirodi
i ciljevima krivino pravo, pa zato u njemu moraju da vae ista osnovna naela kao
i u krivinom pravu.
3. Naelo zakonitosti
Univerzalna deklaracija o pravima oveka iz 1948. sadri naelo zakonitosti, po
kome niko ne sme biti osuen za krivino delo zbog injenja ili proputanja koja
nisu bila krivino delo po nacionalnom ili meunarodnom pravu u vreme kada su
uinjena.
Naelo zakonitosti obino se izraava latinskom formulacijom nulum crimen,
nulum poena sine lege i znai da niko ne moe biti kanjen za neko ponaanje, ako
pre nego to ga je preduzeo ono nije bilo zakonom predvieno kao krivino delo i
ako nije za isto bila zakonom propisana kazna.

Docsity.com

Kroz naelo zakonitosti krivino pravo obavlja svoju garantivnu funkciju koja je
znaajna sa aspekta prava i sloboda graana i ostvarivanje principa pravne drave.
Pravna drava ne samo da titi graane krivinim pravom, ona ih mora zatititi i od
krivinog prava. Upravo naelo zakonitosti slui spreavanju samovoljnog
kanjavanja bez zakona ili na osnovu neodreenog ili nejasnog zakona. U osnovi
garantivne funkcije nalazi se samoogranienje dravne prinude u oblasti krivinog
prava i ona treba da stvori oseaj sigurnosti u jednom drutvu da niko nee biti
samovoljno krivino gonjen.
Sve je to samo donekle vailo za medjunarodno krivino pravo. Umesto naela
zakonitosti bilo je priznato stvaranje prava putem obiajnog prava, to je
omoguavalo arbitrernost. Polazilo se od pretpostavke da se medj.krivino pravo
nee direktno primenjivati, ve da prethodno mora biti inkorporisano u krivino
pravo pojedinih zemalja. Izuzetno, direktna primena medj.prava dozvoljena je u
sluajevima kada nacionalno pravo ne predvidja kao krivino delo neko ponaanje
oko koga postoji saglasnost da se radi o tekom krivinom delu.
Statut medj.krivinog suda iako predstavlja pomak u pravcu kodifikacije
medj.krivinog prava, ne ispunjava stroge krivinopravne standarde koji se
postavljaju u vezi sa naelom zakonitosti. Statut deklarativno usvaja naelo
zakoitosti, pa formulie naelo nullum crimen sine lege i zabranjuje analogiju, a u
sluaju nepreciznih odredaba predvia da treba pribei tumaenju koje je
povoljnije za uinioca.
Naelo zakonitosti u krivinom pravu ima etiri segmenta:
1. nulla poena sine lege scripta iskljuuje primenu nepisanog, obiajnog prava
2. nulla poena sine lege praevia sadri zabranu retroaktivne primene krivinog
zakona. Lex praevia znai da nema krivinog dela i krivine sankcije ako to nije
bilo propisano zakonom pre nego to je krivino delo uinjeno
3. null poena sine lege certa predstavlja naelo odreenosti koje nalae da
krivinopravne norme u to veem stepenu budu odreene i precizne
4. nulla poena sine lege stricta sadri zabranu stvaranja prava putem analogije.
Lex stricta znai da krivini zakon obuhvata samo ono na ta se odnosi a ne i sline
situacije.
4. Naelo legitimnosti
Naelo legitimnosti znai da krivino pravo i krivinopravna represija moraju u
celini biti opravdani i nuni. To se moe rei i za medj.krivino pravo.
Legitimnost znai opravdanost i prihvatljivost odreenih ustanova i normi.
Ostvarivanje ovog naela zavisi od ubeenja graana o tome da li su odreene

Docsity.com

institucije i norme opravdane. Za pojam legitimnosti je od presudnog znaaja

vrednosni element, legitimnost pretpostavlja saglasnost nekog ponaanja ili stanja
sa odreenim sistemom vrednosti. Nelegitimnost neke krivinopravne norme nije
dovoljan razlog da se ona ne primenjuje, ve razlog za to da se ona to pre izmeni
i uskladi sa zahtevima legitimnosti. Prema tome, naelo legitimnosti je pre svega
od znaaja za stvaranje krivinog prava, a samo izuzetno i za njegovu primenu.
U oblasti me.krivinog prava zbog nepostojanja preciznih pravnih normi postavlja
se pitanje da li se moe pouzdati u naelo legitimnosti. U medj.pravu postoje
norme koje spadaju u tzv. ius cogens odn. norme koje se sa aspekta legitimnosti
ne mogu osporavati ni onda kada nisu pisane. Njihova direktna primena, ako nije
re o tome da su preuzete u nacionalna krivina zakonodavstva, ne moe se
prihvatiti u medj.krivinom pravu kada se radi o ustanovljavanju krivinih dela i
krivinih sankcija. I kada se radi o najteim zloinima oni najpre moraju biti
predvieni medj.aktom i za njih mora biti propisana sankcija.

5. Naelo individualne subjektivne odgovornosti

U savremenom krivinom pravu opte je prihvaen princip individualne i
subjektivne odgovornosti koji, u stvari, proizlaze iz samog pojma i prirode krivice.
Ovo naelo ima dva svoja dela:
- jedan se odnosi na to da neko moe odgovarati za svoje postupke samo ako je
kriv, ako postoji subjektivni odnos prema uinjenom delu subjektivna
odgovornost
- drugi se odnosi na zabranu odgovornosti za postupke drugih lica, svako je
odgovoran samo za svoje postupke, za ono to je uinio individualna
odgovornost.
Razvoj odgovornosti u krivinom pravu je tekao od kolektivne ka individualnoj.
Naelo individualne subjektivne odgovornosti znai da svako odgovara samo za
svoje postupke prema kojima ima odreeni psihiki odnos i zbog kojih mu se moe
uputiti drutveno-etiki prekor.
U nekim sluajevima dolazi do izvesnih odstupanja od ovog naela. U medj.
krivinom pravu odstupanje od ovog naela predstavlja komandna odgovornost.
Iz ovog naela proizlazi i zahtev da se zakonskim opisima krivinih dela obuhvate
samo ona ponaanja koja je mogue izbei, koja se jednom apstraktnom uiniocu
prosenih sposobnosti objektivno mogu uraunati. Kao krivina dela treba
predvideti samo ona ponaanja koja su podobna da budu osnov za individualnu,
subjektivnu odgovornost.

Docsity.com

6. Naelo solidarnosti i uzajamnog poverenja meu dravama

Ovo naelo je specifino za medj. krivino pravo i nije poznato u internom
krivinom pravu. Ono polazi od koncepcije relativnog suvereniteta drava i
dobrovoljnog prenoenja nekih funkcija u oblasti krivinog prava na medjunarodnu
zajednicu.
Naelo solidarnosti i uzajamnog poverenja meu dravama dolo je do izraaja
prilikom osnivanja Medjunarodnog krivinog suda. Medjutim, kako su taj sud
prihvatile samo neke zemlje to ukazuje na relativnost ovog naela. Iako bi
suzbijanje kriminaliteta trebalo da bude van politikih uticaja i bude shvaeno kao
zadatak koji je u interesu svih zemalja i ova oblast je pod politikim uticajem
nekih zemalja to vodi izostajanju solidarnosti meu dravama.
Upravo u politikoj sferi treba traiti objanjenje za injenicu to je ovaj princip u
stvarnosti jo daleko od toga da se ostvaruje u potpunosti. Odnosi meu dravama
politikog karaktera nuno se odraavaju i u oblasti me.kriv.prava. Ozbiljna
prepreka ostvarenju ovog naela je postojanje dva paralelna meunarodna pravna
poretka: jedan koji vai za mone i uticajne zemlje i drugi koji se primenjuje na
male zemlje.
7. Naelo humanosti
Naelo humanosti u krivinom pravu ima dva aspekta:
- prvi znai da zatitna funkcija krivinog prava mora biti humanistiki
orijentisana, odnosno da se krivinim pravom pre svega tite najvanija dobra
oveka. Krivino pravo, ma koliko njegove sankcije u relativnom smislu bile
humane, ne moe biti humanistiki orijentisano ukoliko nije usmereno na zatitu
oveka i njegovih najvanijih dobara, ukoliko zatita drugih dobara nije podreena
tom cilju. Medj.kriv.pravo ima za cilj da zatiti osnovna dobra celog oveanstva.
- drugi aspekt je ono to se uobiajeno podrazumeva pod naelom humanosti u
krivinom pravu, a to je da u odnosu na uinioca krivinog dela, krivino pravo i
krivine sankcije treba da budu, koliko je to mogue, humane. Isticanje ovog
naela esto ima ideoloke motive da se krivino pravo i kazna prikau humanijim
nego to stvarno jesu. Ipak, realizacija ove ideje je ograniena karakterom
krivinog prava i krivinih sankcija. Ona ima svoje granice koje lee u injenici da
su krivine sankcije, a posebno kazna, nuno nehumane i da sadre odreeno zlo i
zato naelo humanosti u krivinom pravu i u medj.kriv.pravu treba shvatiti kao
tenju da se izbegne nepotrebna humanost.

Docsity.com

8. Naelo pravednosti i srazmernosti

Krivino pravo obavlja jednu vanu i korisnu funkciju za pojedinca i drutvo, a to
je zatitna funkcija. Granice toj zatiti postavlja upravo naelo pravednosti i
srazmernosti. Kazna i druga krivina sankcija koja se primenjuje prema uiniocu
krivinog dela mora biti pravedna i srazmerna uinjenom delu. Pri tome se mora
voditi rauna i o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoraivu granicu
prilikom odmeravanja kazne. Nije prihvatljivo da se krivine sankcije propisuju i
primenjuju ne obazirui se na neke opte ideje pravde i pravinosti, da se po cenu
krenja tih naela, a time i krenja sloboda i prava graana, ostvaruje to
efikasnija zatita.
Naelo pravednosti i srazmernosti predstavlja i branu jednom gledanju na krivino
pravo, koje je izvesno vreme bilo ak dominirajue u odreenim zemljama, a to je
da drutvo ima pravo da razliitim oblicima tretmana menja linost uinioca
krivinog dela, a sa ciljem da vie ne vri krivina dela. To je ponekad
podrazumevalo i drastine zahvate u duevni i telesni integritet uinioca koji
uopte nisu bili u srazmeri sa uinjenim krivinim delom.
Danas je naelo pravednosti i srazmernosti ponovo postalo jedno od osnovnih
naela krivinog prava. Ono je od znaaja ne samo za njegovu primenu, ve i za
njegovo stvaranje.
U oblasti medj.kriv.prava zastupa se miljenje da bez ostvarivanja naela
pravednosti, nije mogue ni postii i odravati meunarodni mir. Neke pojave u
medj.kriv.pravu stvaraju sumnju u pogledu ostvarenosti ovog naela. Osnivanje ad
hoc tribunala samo za odreene zloine i uinioce, namee prigovor selektivne
prirode koji predstavlja grubo krenje ovog naela.
10. Razvoj meunarodnog krivinog dela
O zaecima me.krivinog prava se moe govoriti jo u antikom Rimu, a na neke
njegove elemente nailazi se i u srednjovekovnom pravu. Pre Drgog svetskog rata
me.kr.pravo je bilo u nastajanju i sastojalo se iz dela me.ugovornog obiajnog
prava koji se odnosi na piratstvo, ropstvo, regulisanje oruanih sukoba.
Meunarodnopravni ugovori koji se zakljuuju u drugoj polovini 19. i poetkom 20.
veka i obiajnopravne norme odnosile su se na drave i nisu obavezivale
pojedince. Stav da pojedinca moe biti subjekat meunarodnog prava nije bio

Docsity.com

prihvaen u to vreme, a predstavljao je uslov za razvoj meunarodnog krivinog

prava. Prvi put je priznavanje pojedinca kao subjekta meunarodnog prava
uinjeno u Versajskom mirovnom ugovoru 1919.g. i time se prvi put zauzima izriit
stav o individualnoj krivinoj odgovornosti zbog povrede normi me.prava.
Veliki znaaj za razvoj meunarodnog krivinog prava imalo je suenje u
Nirnbergu. Tome je prethodio sporazum u Londonu 1945.g. kojim je osnovan vojni
tribunal i iji je sastavni deo i Statut tog tribunala. Taj statut izvrio je veliki
uticaj na dalji razvoj me.krivinog prava, a posebno njegove odredbe koje se
odnose na tri grupe kr.dela. Kao krivina dela u nadlenosti Me.vojnog tribunala
predvieni su:
- zloini protiv mira - planiranje, pripremanje, zapoinjanje ili voenje
agresorskog rata ili rata kojim se kre meunarodni ugovori, sporazumi ili
garantije, ili uestvovanje u nekom zajednikom planu ili zaveri za izvrenje bilo
kog od tih dela
- ratni zloini povrede ratnih zakona i obiaja. Takve povrede obuhvataju
ubistvo, zlostavljanje ili odvoenje na prinudni rad ili za koji drugi cilj civilnog
stanovnitva okupirane teritorije ili u okupiranu teritoriju, ubistvo ili zlostavljanje
ratnih zarobljenika ili lica na moru, ubijanje talaca, pljakanje javne ili privatne
imovine, namerno razaranje gradova, varoi i sela...
- zloini protiv ovenosti ubistvo, istrebljenj, porobljavanje, deportacija i
ostala neovena dela izvrena protiv bilo kojeg stanovnitva pre ili za vreme
trajanja rata ili proganjanje na ratsnoj, politikoj ili verskoj osnovi...
Statut Me.vojnog suda je dobio svoju potvrdu kroz tzv. Nirnberke principe.
Do daljeg razvoja me.kr.prava dolo je kroz usvajanje odreenih me. konvencija
kojima su ustanovljena odreena me.kr.dela. Od meunarodnih akata kojima sse
predviaju elementi odreenih krivinih dela treba izdvojiti:
1. Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948. godine
2. enevske konvencije iz 1949. godine sa dva dopunska protokola 1977. godine
3. Konvencija za zatitu kulturnih dobara u sluaju oruanog sukoba iz 1954.
godine
4. Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije iz 1965. godine
5. Konvencija o spreavanju i kanjavanju krivinih dela protiv lica pod
meunarodnom zatitom ukljuujui diplomatske agente iz 1973. godine
6. Evropska konvencija o kanjavanju terorizma iz 1977. godine
7. Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladitenja i upotrebe hemijskog
oruja i njihovom unitavanju iz 1993. godine
Odreeni znaaj u razvoju meunarodnog krivinog prava imaju i rezolucije i
deklaracije Generalne skuptine UN. Nesporan znaaj za meunarodno krivino

Docsity.com

pravo imaju i rezolucije Saveta bezbednosti UN kojima su osnovani ad hok

tribunali za bivu Jugoslaviju i Ruandu, iako rasprave o pravnoj prirodi i legalnosti
ovih akata i dalje traju.
11. Vremensko vaenje medjunarodnog krivinog prava
Zbog nepostojanja kodifikacije i preciznog regulisanja ta predstavlja
me.kriv.delo postavlja se pitanje, da li je mogue primeniti pravilo da vai onaj
zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela i da li je mogue da se dozvoli
primena kasnijeg zakona koji je blai za uinioca.
esto je teko odrediti koji je zakon vaio u vreme izvrenja kriv.dela. To se
posebno javlja ako bi se polo od toga da se i obiajnim pravom mogu stvarati
norme me.krivinog prava. Kada se radi o meunarodnim konvencijama kojima se
ustanovljava obaveza drave da predvide odreena ponaanja kao krivina dela,
prihvaeno je da ona vae tek od momenta njihove ratifikacije. Tada se na ta
krivina dela koja su uneta u interno zakonodavstvo primenjuju opta pravila o
vremenskom vaenju krivinog zakonodavstva.
U Statutu Stalnog me.kriv.suda uinjen je napredak povodom regulisanja ovog
pitanja. Propisano je da je sud nadlean samo u odnosu na krivina dela koja su
izvrena posle stupanja na snagu Statuta, a to vai i za drave koje naknadno
pristupe Statutu. Takvo reenje je posledica i pravila me.ugovornog prava da se
me.ugovori ne mogu retroaktivno primenjivati. Nadlenost tribunala za bivu
Jugoslaviju i Ruandu je retroaktivno odreena jer do njegovog osnivanja nije dolo
ugovornim putem, ve ih je osnovao Savet bezbednosti kao prinudnu meru.
Nije dozvoljeno odstupiti od opteg priznatog naela u svim savremenim
krivinopravnim sistemima da se krivinopravna norma ne moe retroaktivno
primenjivati, osim ako je blaa za uinioca, posebno ako se odnosi na
kriminalizaciju nekog ponaanja.
12. Teritorijalni princip vaenja krivinog zakonodavstva
Teritorijalni princip je osnovni princip prostornog vaenja krivinog
zakonodavstva. Ostali principi se primenjuju samo u sluajevima kada se ne moe
primeniti teritorijalni princip, odn. kada je krivino delo uinjeno u inostranstvu.
U me.kriv.pravu teritorijalni princip je nesporan, dok ostali principi imaju znaaj
samo kada se supsidijarno primenjuje nacionalno krivino pravo drave koja bi
inae imala nadlenost pod uslovima da to pravo nije u suprotnosti sa Rimskim
statutom i me.pravom.

Docsity.com

Prema teritorijalnom principu kriv.zakonodavstvo Srbije se primenjuje na sva

krivina dela koja su uinjena na teritoriji Srbije nezavisno od dravljanstva
uinioca. Krivino zakonodavstvo Republike Srbije vai za svakog ko na njenoj
teritoriji uini krivino delo. Teritorijalni princip je proiren principom zastave
broda i principom registracije aviona, to znai da krivino zakonodavstvo Srbije
vai i za svakog ko uini krivino delo na domaem brodu, bez obzira gde se brod
nalazi u vreme izvrenja dela i za svakog ko uini krivino delo u domaem
civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili u domaem vojnom vazduhoplovu, bez
obzira gde se vazduhoplov nalazio u vreme izvrenja krivinog dela.
Nae krivino zakonodavstvo u smislu primene teritorijalnog principa ine sve
krivinopravne odredbe sadrane u krivinim zakonima i sporednom krivinom
zakonodavstvu.
Nae krivino pravo predvia mogunost da se krivino gonjenje stranca koji je
uinio krivino delo na teritoriji Srbije, pod uslovom uzajamnosti, ustupi stranoj
dravi. U pogledu ustupanja krivinog gonjenja stranoj dravi stranca koji ima
prebivalite u stranoj dravi, a delo je uinio na naoj teritoriji, uslov je da je
uinjeno krivino delo za koje je predviena kazna zatvora do 10 godina ili
krivino delo ugroavanja javnog saobraaja.
Kada je delo uinjeno na naoj teritoriji, a u stranoj dravi je pokrenut ili dovren
krivini postupak, krivino gonjenje u Srbiji preduzee se samo po odobrenju
republikog javnog tuioca.
Izuzetak od primene ovog principa predvia me.javno pravo, a odnosi se na lica
koja uivaju diplomatski imunitet za koja vai njihovo nacionalno zakonodavstvo.
Pod pojmom teritorije Srbije podrazumeva se suvozemna teritorija, vodene
povrine unutar njenih granica i vazduni prostor nad njima.
13. Realni princip
Primena realnog (zatitnog) principa dovodi do toga da se krivino pravo jedne
drave primenjuje na sva krivina dela uinjena na tetu te drave ili njenih
graana. Razlikujuse dve vrste realnog principa: primarni i supsidijarni.
1. Primarni realni princip Nae krivino zakonodavstvo vai za svakog ko u
inostranstvu uini neko krivino delo protiv ustavnog ureenja i bezbednosti RS
(izuzimajui krivino delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje, razdora i
netrepeljivosti), ili uini krivino delo falsifikovanja novca, ako se falsifikovanje
odnosi na domai novac.
To znai da je previena primena realnog ili zatitnog principa vaenja krivinog
zakonodavstva. Re je o tzv. primarnom realnom principu prema kome se nae

Docsity.com

krivino zakonodavstvo bez nekih dodatnih uslova primenjuje na svakog ko u

inostranstvu izvri neko od navedenih krivinih dela.
U svim sluajevima realni princip je primaran i obligatoran, tj. vai princip
apsolutne primene naeg prava. Nae krivino pravo bie primenjeno i onda kada
je uinilac u inostranstvu osuen i kaznu izdrao.
Strano krivino pravo u ovim sluajevima nema nikakav znaaj, a strana sudska
presuda ima znaaja samo utoliko to e kazna koja je izdrana u inostranstvu
uraunati u kaznu koju izrekne domai sud.
2. Supsidijarni realni princip - Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za stranca koji u
inostranstvu uini prema naoj zemlji krivino delo i kad nisu u pitanju krivina
dela navedena u lanu 7. KZ. Vai i za stranca koji uini bilo koje krivino delo
protiv dravljanina Srbije. U oba sluaja je potrebno da se stranac zatekne na
teritoriji nae zemlje ili da joj bude ekstradiran.
U oba sluaja primenjuje se realni princip koji je supsidijarni (uslovnog) karaktera,
jer se primenjuje samo ako su ispunjeni uslovi iz l.10 KZ.
Za razliku od primarnog realnog principa, ovde nema potrebe za primenom naeg
prava ako je dolo do primene stranog krivinog prava.
14. Personalni princip
Nae krivino zakonodavstvo vai i za dravljanina Srbije i kad u inostranstvu uini
neko krivino delo, osim krivinih dela navedenih u lanu 7. KZ, ako se zatekne na
teritoriji nae zemlje ili joj bude ekstradiran. Ovom odredbom predvia se
(aktivni) personalni princip za vaenje naeg krivinog zakonodavstva.
Prema tom principu nae krivino zakonodavstvo se primenjuje na nae dravljane
koji u inostranstvu uine krivino delo i onda kada se radi o bilo kojem krivinom
delu, a ne samo o onima koja su obuhvaena primarnim realnim principom.
Krivino zakonodavstvo Srbije primenice se i na uinioca koji je postao dravljanin
Srbije poto je uinio krivino delo.
Razlog za primenu ovog principa je da nai dravljani dolaskom u Srbiju ne bi
izbegli odgovornost za krivina dela uinjena u inostranstvu, s obzirom na to da ne
mogu biti ekstradirani.
15. Univerzalni princip
Prema univerzalnom principu krivino zakonodavstvo Srbije vai i za stranca koji
prema stranoj dravi ili prema strancu uini u inostranstvu krivino delo za koje se

Docsity.com

po zakonu zemlje u kojoj je uinjeno moe izrei kazna zatvora od pet godina ili
tea kazna. Uslovi za primenu univerzalnog principa su da se stranac zatekne na
naoj teritoriji, a ne bude ekstradiran stranoj dravi, kao i da je delo kanjivo po
zakonu zemlje u kojoj je uinjeno. Sud ne moe izrei teu kaznu od one koja je
propisana zakonom zemlje u kojoj je krivino delo uinjeno.
Jedan od uslova za primenu univerzalnog principa je da se radi o krivinom delu i
prema stranom zakonu. U vezi sa tim postoji jedan izuzetak, prema kom ako je u
pitanju delo koje se u vreme kada je izvreno prema optim pravnim naelima
priznatim u meunarodnom pravu smatra krivinim delom, u tom sluaju se
gonjenje moe preduzeti samo po odobrenju republikog javnog tuioca.
Univerzalni princip se ne primenjuje u sluaju lakih krivinih dela. Dodatni uslov
za primenu ovog principa je i da radi o krivinom delu za koje se moe izrei
zatvor u trajanju 5god ili tea kazna. Prilikom odmeravanja kazne postoji jedno
ogranienje, a to je da sud ne moe izrei teu kaznu od kazne koju predvia
krivino zakonodavtsvo zemlje u kojoj je krivino delo uinjeno.
16. Posebni uslovi za primenu supsidijarnog realnog, personalnog i univerzalnog
principa
Odredbe KZ predviaju posebne ulove pod kojima nee doi do primene
supsidijarnog realnog, personalnog i univerzalnog principa. Njihov cilj je da se
izbegne povreda principa ne bis in idem. Primena stranog prava treba da iskljui
mogunost primene naeg prava.
Personalni, supsidijarni i univerzalni princip nee biti primenjeni i krivino
gonjenje se nee preduzeti, ako je:
1. uinilac potpuno izdrao kaznu na koju je u inostranstvu osuen;
2. uinilac u inostranstvu pravnosnanom presudom osloboen ili mu je kazna
zastarela ili oprotena;
3. prema neuraunljivom uiniocu u inostranstvu izvrena odgovarajua mera
bezbednosti;
4. za krivino delo po stranom zakonu za krivino gonjenje potreban zahtev
oteenog, a takav zahtev nije podnet.
U tim sluajevima nema razloga za primenu naeg krivinog zakonodavstva,
odnosno opravdano je uvaiti primenu stranog krivinog zakonodavstva.
Za primenu supsidijarnog realnog, personalnog i univerzalnog principa potrebno je
da bude ispunjen jo jedan uslov, a to je da se za za krivino delo kanjava i po
zakonu zemlje u kojoj je delo uinjeno. Ako se po zakonu zemlje u kojoj je delo
uinjeno za to krivino delo ne kanjava, krivino gonjenje se moe preduzeti

Docsity.com

samo po odobrenju republikog javnog tuioca.

Obavezno je i uraunavanje pritvora, svakog drugog lienja slobode u vezi
krivinim delom, svakog drugog lienja slobode u ekstradicionom postupku i kazne
koju je uinilac izdrao na osnovu presude inostranaog ili me.krivinog suda u
kaznu koju izrekne domai sud.
Uraunavanje kazne izdrane po presudi stranog suda obavezno je kod primene
svih principa. Kada je re o primeni supsidijarnog realnog principa, personalnog i
univerzalnog, uraunavanje kazne izdrane u inostranstvu dolazi u obzir samo ako
je uinilac delimino izdrao kaznu, jer ako ju je izdrao u celini do krivinog
gonjenja nee doi.
17. Mesto izvrenja krivinog dela
Odreivanje mesta izvrenja neophodno je zato to od toga zavisi reavanje vie
pitanja. Utvrivanje mesta izvrenja je naroito vano kod krivinih dela ija se
radnja izvrenja preduzima u jednom mestu, a posledica nastupa u drugom
(distanciona krivina dela).
Postoje tri teorije u reavanju pitanja koje e se mesto smatrati mestom izvrenja
krivinog dela:
1. teorija delatnosti, 2. teorija posledice, 3. teorija ubikviteta.
Dok je za prve dve za mesto izvrenja relevantna ili radnja izvrenja ili posledica,
kod tree teorije mestom izvrenja se smatra i jedno i drugo mesto. Na krivini
zakon prihvata teoriju ubikviteta za koju se koristi i naziv teorija jedinstva (mesta
radnje i mesta posledice). Kao mesto izvrenja krivinog dela smatra se kako ono
mesto gde je preduzeta (ili proputena) radnja, tako i mesto gde je u celini ili
delimino posledica nastupila.
Kod krivinih dela neinjenja, mesto radnje je, osim mesta u kome je nastupila
posledica, i ono mesto gde je uinilac bio duan da radi, tj.mesto u kome je
blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice.
Ukoliko se izvrilac poslui prirodnim silama, ivotinjom i tehnikom napravom,
mestom izvrenja se smatra i ono mesto gde je dolo do dejstva tih sila, odnosno
naprava.
Kod pokuaja krivinog dela, kao mesto izvrenja smatra se ne samo ono mesto u
kome je preduzeta radnja, ve i ono mesto u kome je posledica prema umiljaju
uinioca trebalo da nastupi.
Sauesnik je krivino delo uinio i u mestu u kojem je preduzeo radnju
sauesnitva.

Docsity.com

19. Meunarodno krivino delo (opti pojam)

Prilikom odreivanja opteg pojma me.krivinog dela mogui su razliiti pristupi.
U teoriji me.krivinog prava i u praksi dva tribunala SB dola je do izraaja
anglosaksonska koncepcija opteg pojma krivinog dela koji polazi od toga da ono
ima dva elementa: objektivni i subjektivni. Opti pojam medj.krivinog dela
obuhvata iste one elemente kao i opti pojam kr.dela, a to su: radnja,
predvienost u zakonu, protivpravnost i krivica.
Poto i me.kr.delo preuzimanjem iz me.izvora u nacionalno zakonodavstvo mora
biti predvieno zakonom, onda se ni u tom pogledu ne javljaju sutinska
odstupanja. Jedino kada me.kr.pravo primenjuje krivini sud, medj.kr.delo ne
mora biti predvieno zakonom ve odgovarajuim aktima suda (Statut i Elementi
kr.dela).
U oblasti protivpravnosti osim to primena nekih osnova iskljuenja protivpravnosti
zbog prirode me.kriv.dela ne dolazi u obzir, moglo bi se govoriti o malom broju
osnova specifinih samo za me.kriv.pravo (npr.represalije).
Na planu krivice specifinost je to to se kao jedini oblik krivice kod meunarodnih
kriv. dela u uem smislu javlja umiljaj.U medj.kr.pravu je mogu i eventualni
umiljaj. Najvaniju specifinost u oblasti krivine odgovornosti za medj.kr.dela
predstavlja tzv. komandna odgovornost ija je osnovna karakteristika da se moe
odgovarati i za nehat i ako se radi o umiljajnom krivinom delu.
Vanu specifinost prilikom odreivanja opteg pojma medj.kr.dela treba videti u
njegovom zatitnom objektu. Re je o dobrima koja su od interesa za celu
meunarodnu zajednicu.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i
greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica
Aktivni forumas
Postovi: 261
Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56
Cash on hand: 99.00
[Donate]
Has thanked: 0 time
Have thanks: 0 time

Docsity.com

Re: Medjunarodno krivicno pravo - obradjena materija (skripta)

od Ribica 29 Apr 2010 15:06

20. Osnovi iskljuenja meunarodnog krivinog dela

Materija iskljuenja postojanja kriv.dela u me.kr.pravu tek je u nastajanju. Tek
sa pojavom Rimskog statuta moe se ozbiljnije govoriti o osnovima koji iskljuuju
postojanje krivinog dela. Taj statut sadri odredbe koje ne prave razliku izmeu
osnova koji iskljuuju protivpravnost, krivicu ili predstavljaju osnov za osloboenje
od kazne. Statut regulie neuraunljivost, actiones liberae in causa, nunu
odbranu, krajnju nudu i prinudu. Takoe sadri odredbe o stvarnoj i pravnoj
zabludi i nareenju pretpostavljenog.
Kako Statut ne predvia sankcije koje se mogu primenjivati prema licima koja su
uinila krivino delo u objektivnom smislu, a koja nisu krivino odgovorna,
praktian znaaj u pogledu toga koji je element u pojmu krivinog dela iskljuen
je mali. Jedan deo autora u me.kr.pravu pod uticajem anglosaksonskog kr.prava
ne govori o elementima iskljuenja k.d. ve o osnovima za odbranu. U
me.kr.pravu se koristi i termin krivina odgovornost shvaena u irem smislu kao
skup svih neophodnih uslova za primenu kazne. Zato se u Statutu i nuna odbrana
smatra osnovom koji iskljuuje krivinu odgovornost a ne protivpravnost.
Ostvaljena je mogunost primene i onih osnova koji nisu propisani Statutom.
Specifini za oblasz me.kr.prava kao osnovi su represalije i humanitarna
intervencija.
21. Nuna odbrana
Rat je sam po sebi osnov iskljuenja protivpravnosti. Dozvoljeno je ubiti
neprijatelja ili mu unititi imovinu ako je to u skladu sa me.ratnim pravom.
Krivino delo je samo ono to nije dozvoljeno me.ratnim pravom. Meutim, i u
nekim od tih sluajeva moe biti iskljueno postojanje krivinog dela, npr.
zabranjeno je liiti ivota ratnog zarobljenika, ali ako su ispunjeni uslovi za nunu
odbranu krivino delo nee postojati.
Institut nune odbrane regulisan je odredbom Statuta me.kr.suda po kojoj nuna
odbrana postoji ako je u vreme izvrenja dela uinilac reagovao razumno da bi
sebe ili drugo lice, a u sluaju ratnog zloina, i imovinu koja je neophodna za

Docsity.com

njegov ili opstanak drugog lica ili imovinu koja je od znaaja za izvrenje vojnog
zadatka, odbranio od neposredno pretee i protivpravne upotrebe sile na nain
koji je srazmeran stepenu opasnosti po njega, drugo lice ili imovinu koju titi.
Nuna odbrana je dozvoljena u sluaju napada na ivot ili telo, a samo kada se
radi o ratnom zloinu i u odnosu na imovinu. Nuna odbrana kao osnov iskljuenja
krivinog dela ima najvei praktini znaaj kod ratnog zloina. Na nunu odbranu
se mogu pozivati pojedinci, a ne drava. Ako bi drava bila napadnuta ona ima
pravo da se barni, pa to ne bi predstavljao zloin protiv mira.
Silu treba shvatiti kao napad u smislu uobiajenom kod nune odbrane u domaem
krivinom pravu. Sila u smislu nune odbrane obuhvata, osim fizikog napada i
pretnju da e se neposredno upotrebiti sila. Opasnost da e se sila neposredno
upotrebiti, mora zaista postojati.
Napad koji mora biti protivpravan mora se odbijati na nain koji je srazmeran
stepenu opasnosti po napadnuta dobra. Nuna odbrana je ograniena principom
srazmernosti.
Uneto je i eksplicitno ogranienje u smislu da uestvovanje u odbrambenoj
operaciji vojnih snaga, samo po sebi, ne predstavlja osnov za iskljuenje krivine
odgovornosti. Ta odredba je potrebna i iz razloga da se ne bi meala individualna
nuna odbrana, sa kolektivnom odbranom u defanzivnoj vojnoj operaciji.
22. Krajnja nuda i prinuda
U me.kriv. pravu je sporno da li krajnja nuda i prinuda iskljuuju postojanje
krivinog dela. Ovi instituti su od strane teorije i prakse slabo razraeni u
me.kr.pravu. Statut stalnog me.kr.suda je trebalo da rei osnovne dileme u vezi
ovih instituta i da propie uslove za njihovu primenu. Meutim, Statut nije ispunio
oekivanja u tom pogledu. Statut istom odredbom obuhvata i prinudu i krajnju
nudu i to ini tako da se te dve situacije ne mogu jasno razlikovati. Tvrdi se da je
takva odredba Statuta o krajnjoj nudi i prinudi posledica kompromisa koji je
proizaao iz nefleksibilnih pogleda predstavnika zemalja koje su usvojile Statut.
U meunarodnom krivinom pravu je preovladalo shvatanje koje potie iz
anglosaksonskog prava, a to je da krajnja nuda i prinuda ne mogu biti osnov koji
iskljuuje krivino delo, posebno ako je dolo do liavanja ivota nevinog lica, ve
da se njihovo dejstvo ograniava iskljuivo na oblast odmeravanja kazne. Rimski
statut u ovom pogledu oznaava prekretnicu i vie se priklanja reenju koje je
esto u evropskom kontinentalnom pravnom sistemu, a to je da krajnja nuda
iskljuuje postojanje krivinog dela.
Krajnja nuda odn. prinuda kao osnov iskljuenja krivine odgovornosti postoji

Docsity.com

kada neko lice ostvari elemente krivinog dela otklanjajui istovremenu pretnju
njemu ili drugom licu. Licu koje se poziva na ovaj osnov iskljuenja krivine
odgovornosti ili nekom drugom licu, mora pretiti smrt ili teka telesna povreda.
Pretnja moe poticati:
- od strane drugih lica, gde bi se radilo o prinudi odn. pretnji
- od drugih okolnosti van kontrole tog lica, gde bi se radilo o krajnjoj nudi.
Otklanjanje pretnje mora biti uinjeno na nain koji je neophodno potreban da bi
se izbeglo zlo kojim se preti, to treba tumaiti kao kod krajnje nude u naem
krivinom pravu odn. da se opasnost na drugi nain nije mogla otkloniti. I uslov
istovremenosti treba shvatiti kao u naem pravu. Uslov je i da lice koje otklanja
opasnost od sebe ili drugog nije imali nameru da nanese vee zlo od onog koje je
pretilo.
Primena ovog osnova najpre dolazi u obzir u odnosu na ratni zloin.
23. Neuraunljivost, actiones liberae in causa i uzrast
Rimski statut predvia i neuraunljivost kao osnov koji iskljuuje krivinu
odgovornost. Uslovi za postojanje neuraunljivosti su postojanje duevne bolesti ili
duevnog poremeaja koji iskljuuje sposobnost uinioca da shvati nedozvoljenost
svog ponaanja ili sposobnost da upravlja svojim ponaenjem. Ova odredba
predvia i intoksikaciju odn. upotrebu alkohola, droga i sl. koja takoe mora
dovesti do istih posledica na psihikom planu.
U vezi sa intoksikacijom kao osnovom za neuraunljivost predvien je institut
actiones liberae in causa. Ako se uinilac sam voljno stavio u stanje intoksikacije,
a znao je ili zanemario mogunost da u takvom stanju moe preduzeti ponaanje
koje je krivino delo iz nadlenosti Suda, njegova krivina odgovornost nee biti
iskljuena.
Statut ne predvia institut bitno smanjene uraunljivosti, jer statut u oblasti
odmeravanja kazne ne poznaje institut ublaavanja kazne.
Krivinu odgovornost iskljuuje i nedovoljan starosni uzrast. Za krivina dela iz
nadlenosti Me.kriv.suda ne moe odgovarati lice koje u vreme izvrenja
kriv.dela nije navrilo 18 godina. To ne iskljuuje odgovornost takvom lica prema
nacionalnom krivinom pravu, ako je tim pravom predviena.
24. Stvarna i pravna zabluda
Stvarna zabluda iskljuuje krivinu odgovornost ukoliko negira umiljaj odn.

Docsity.com

subjektivni element. Ona mora da se odnosi na konstitutivne elemente bia

krivinog dela. Statut poznaje samo stvarnu zabludu o bitnim obelejima bia
krivinog dela. Odredba o stvarnoj zabludi se ne odnosi na stvarne okolnosti koje
bi kada bi zaista postojale dovele do primene nekog od osnova iskljuenja
protivpravnosti krivinog dela kao to je npr.nuna odbrana.
Neotklonjiva stvarna zabluda odn. kada uinilac nikako nije mogao da ima pravilnu
predstavu o nekoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bie krivinog dela, iskljuuje i
umiljaj i nehat.
Otklonjiva stvarna zabluda ne iskljuuje nehat, pa izuzetno, krivina odgovornost
moe postojati ako Statut predvia i nehatnu odgovornost (kod komandne
odgovornosti). Uinilac mora biti u zabludi u pogledu neke injenice, odn. stvarne
okolnosti od koje zavisi postojanje krivinog dela, odn. mora biti biti u zabludi u
pogledu stvarne okolnosti koja se moe podvesti pod neko bitno obeleje bia
krivinog dela.
Pravna zabluda u smislu da uinilac ne zna da je odreeno ponaanje predvieno
Statutom kao krivino delo nije osnov koji iskljuuje krivinu odgovornost.
Postojanje pravne zablude je teko zamisliti kod veine krivinih dela iz
nadlenosti Me.krivinog suda.
Pravna zabluda je mogua kod ratnog zloina, posebno ako se ima u vidu brojnost
oblika ovog kr.dela. Mogua je i u pogledu komandne odgovornosti.
Odredba o pravnoj zabludi Statuta dozvoljava mogunost iskljuenja krivine
odgovornosti ako pravna zabluda iskljuuje subjektivni element krivinog dela. Taj
izuzetak ublaava osnovno reenje koje polazi od toga da pravna zabluda ne
iskljuuje krivinu odgovornost. Pravna zabluda iskljuuje krivinu odgovornost i
kod nareenja pretpostavljenog kada potinjeni nije znao kada je nareenje
protivpravno, a nareenje nije bilo oigledno protivpravno, to se moe primeniti
samo kod ratnog zloina.
25. Nareenje pretpostavljenog
Na izvrenju nareenja pretpostavljenog zasniva se cela organizacija i
funkcionisanje oruanih snaga jedne zemlje. Izvrenje nareenja moe nekada biti
u koliziji sa dunou potinjenog da potuje krivinopravne norme. Izbor za
potinjenog moe biti teak i dilema oko toga koja dva interesa dati prednost u
sluaju njihovog sukoba, za posledicu je imala dve razliite doktrine. Prema
jednoj, nareenje pretpostavljenog u potpunosti iskljuuje krivino delo
potinjenog, dok prema drugoj nareenje pretpostavljenog ne samo da ne

Docsity.com

iskljuuje krivino delo, nego ne umanjuje ni krivinu odgovornost potinjenog.

Danas dominira kompromisno reenje. Nareenje pretpostavljenog je u retkim
pravnim sistemima opti osnov iskljuenja protivpravnosti krivinog dela. U naem
krivinom pravu ovaj osnov ima ogranien domet i javlja se kao osnov iskljuenja
protivpravnosti samo kod krivinih dela uinjenih u vrenju slubene dunosti u
Vojsci Srbije. Potrebno je da se nareenje tie slubene dunosti i da se ne odnosi
na izvrenje krivinog dela za koje se moe izrei 5g. zatvora ili tea kazna.
Prema Rimskom statutu nareenje pretpostavljenog ne iskljuuje postojanje
krivinog dela. injenica da je krivino delo iz nadlenosti Suda izvrilo lice koje
je postupalo po nareenju vlade ili vojnog ili civilnog naredbodavca, ne oslobaa
to lice krivine odgovornosti. Izuzetno, ako su kumulativno ispunjena tri uslova
koji je postupao po nareenju pretpostavljenog nee biti krivino odgovoran, a to
su uslovi:
1. da je lice koje je izvrilo krivino delo imalo pravnu obavezu da postupa po
nareenju vlade ili drugog naredbodavca
2. da to lice nije znalo da je nareenje protivpravno
3. da nareenje nije bilo oigledno protivpravno.
Primena ovog osnova je iskljuena kada se radi o genocidu i zloinu protiv
ovenosti jer se polazi od neoborive pretpostavke da se nareenje da se izvri
jedno od dva krivina dela smatra oigledno protivpravnim, pa zato nije ispunjen
jedan od tri uslova. Kako zloin agresije nije jo u nadlenosti Suda, primena ovog
osnova svodi se samo na ratne zloine.
26. Represalije
Represalije predstavljaju mere kojima se odgovara na protivpravne akte jedne
zemlje takoe krenjem pravila meunarodnog prava. One su krajnje sredstvo da
se jedna drava odvrati od protivpravnih delatnosti. One mogu pod odreenim
uslovima predstavljati i osnov koji iskljuuje protivpravnost meunarodnih
krivinih dela.
Uslovi za primenu represalija su:
1. ne mogu doi u obzir genocid i zloini protiv ovenosti
2. moraju biti srazmerne
3. moraju biri krajnje sredstvo (ultima ratio)
4. moraju biti nareene od strane najvieg dravnog i vojnog vostva
Srazmernost mora postojati u kvantitativnom (teina posledica) i kvalitativnom
(tip povrede prava) smislu.
Krajnje sredstvo znai da se one mogu primenjivati tek poto su iscrpljena sva

Docsity.com

druga sredstva za spreavanje protivpravnih akata.

Zahtev da upotrebu odobri najvie vostvo postoji usled toga to su represalije
vrlo ozbiljan korak za koji odgovornost snosi i drava. Ukoliko pojedinci preduzmu
represalije uz potovanje uslova, bie iskljueno postojanje meunarodnog
krivinog dela. U suprotnom radi se o nedozvoljenim represalijama za koje je
predviena meunarodna krivinopravna odgovornost.
Iako ima miljenja da su pod odreenim uslovima represalije prema civilima
dozvoljene, to se ne moe prihvatiti usled postojanja enevskih konvencija koje to
izriito zabranjuju. Samo izuzetno i uz potovanje svih gore navedenih uslova,
posebno onog da je u pitanju zaista krajnje sredstvo moglo bi se govoriti o
iskljuenju postojanja krivinog dela.
Ovaj osnov iskljuenja postojanja krivinog dela nije predvien u Rimskom
statutu.
27. Humanitarna intervencija
Kako ne postoje prihvatljivi argumenti koji bi ili u prilog dozvoljenosti vojne
intervencije u inostranstvu od strane jedne ili vie zemalja u korist grupe
dravljanja napadnute zemlje, koncept humanitarne intervencije predstavlja
pokuaj da se pozivanjem na zatitu ljudskih prava opravda bilo kakva vojna
intervencija i krenje povelje UN. Ovaj osnov postao je posebno aktuelan u vezi sa
agresijom NATO na SRJ. U situaciji kada je bilo evidentno masovno vrenje
me.krivinih dela i kada se nije mogao pronai neki drugi pravni osnov koji bi
iskljuio postojanje krivinih dela, pribeglo se od strane onih koji su agresiju vrili,
pozivanju na humanitarnu intervenciju.
I u naoj i u stranoj literaturi u oblasti me.prava vladajue je shvatanje koje ne
prihvata humanitarnu intervenciju kao osnov iskljuenja me.krivinih dela, a
posebno ne kao osnov koji bi iskljuio postojanje agresije.
Ne moe se masovna povreda odnosvnih ljudskih prava stanovnitva neke zemlje
pravdati zatitom bilo ijih ljudskih prava. Meunarodno pravo predvia
malobrojne sluajeve kada je vojna intervencija opravdana, dok sve ostalo, kao i
humanitarna intervencija predstavlja agresiju. Iako je me.pravo posle Drugog
svetskog rata do danas preduzimanjem vojnih intervencija bilo vie puta kreno
pozivanjem na humanitarnu intervenciju i ljudska prava, to ne znai da je pravo
na humanitarnu intervenciju postalo deo obiajnog prava.
28. Napad NATO na SRJ i osnovi iskljuenja krivinog dela

Docsity.com

Opti pojam krivinog dela i osnovi njegovog iskljuenja treba da vae i u

me.kriv.pravu. I kod krivinopravne analize vojne intervencije NATO na SRJ
potrebno je utvrditi da li su ostvarena etiri opta elementa krivinog dela.
1. Prvi element je radnja krivinog dela. Bez obzira na to koji je pojam radnje
krivinog dela usvojen, preduzete delatnosti ispunjavaju uslove koji se trae za
radnju krivinog dela.
2. Na drugom mestu treba utvrditi ostvarenost bitnih elemenata bia krivinog
dela. Osim me.kr.dela u uem smislu, bila su ostvarena i bia drugih krivinih
dela kao to je povreda teritorijalnog suvereniteta, meunarodni terorizam,
pokuaj ubistva efa drave, ugroavanje lica pod me.zatitom i dr.
3. Trei obavezan element k.d. je protivpravnost, pa je zato potrebno razmotriti
da li je iskljuena protivpravnost uinjenih krivinih dela.
- nuna odbrana to se tie ovog osnova, nijedna zemlja lanica NATO nije bila
napadnuta, niti je napad neposredno predstojao od SRJ
- krajnja nuda kao argument zagovornika vojne intervencije navodi se
humanitarna katastrofa i zatita ljudskih prava. Pitanje opasnosti i srazmernosti
kod krajnje nude, nisu bili ispunjeni.
- nareenje pretpostavljenog primena ovog osnova ne dolazi u obzir u mnogim
krivinim zakonodavstvima, pa i u naem, kod tekih krivinih dela a posebno kod
ratnih zloina
- izriit osnov iskljuenja protivpravnosti potrebno je utvrditi nije li u nekom
drugom pravnom aktu predvien neki osnov iskljuenja protivpravnosti. Jedini
osnov te prirode je onaj koji je predvien u Povelji OUN u vezi sa im uslovi nisu
ispunjeni jer nedostaje odluka SB
- prirodnopravni argumenti imaju veze sa pitanjem krajnje nude. Kako
postojee pravo ne dozvoljava preduzimanje vojne intervencije, ima onih koji
smatraju da se to pravo moe zasnovati na nekom prirodnom pravu ili na
obiajnom me.pravu.
Analizom osnova iskljuenja protivpravnosti, pokazuje da se postojanje delikata
ne moe na taj nain iskljuiti, pa da postoji protivpravnost i u krivinopravnom i
u meunarodno-pravnom smislu.
4. etvrti element je krivica odn. krivina odgovornost. Kako se radi o umiljajnim
krivinim delima, postavlja se pitanje da li je on postojao kod onih koji su naredili
i izvravali napad na SRJ. Ako bi se i prihvatilo tvrenje naredbodavca ove oruane
akcije da im cilj nije bilo vrenje me.kr.dela, to ne iskljuuje njihov umiljaj.
- neuraunljivost i pored toga to ima indicija za primenu ovog osnova, teko se
moe tvrditi da su vodei politiari najuticajnijih zemalja sveta bili neuraunljivi.
- stvarna zabluda nije bilo zablude u pogledu postojanja okolnosti stvarnog

Docsity.com

karaktera od kojih zavisi postojanje krivinog dela

- pravna zabluda ne moe se prihvatiti da su uinioci bili u zabludi u pogledu
zabranjenosti onoga to ine
- kompulzivna sila i pretnja SAD su vrile pritisak na svoje saveznike ali to nije
bilo u meri koja bi iskljuila krivinu odgovornost
- osnov koji je istican u teoriji da pojedinci koji deluju u ime drave kao njeni
organi ne mogu biti krivino odgovorni.
29. Pokuaj krivinog dela i dobrovoljni odustanak
Kako u me.krivina dela u uem smislu spadaju veoma teka krivina dela,
opravdano je njihovo kaanjavanje i u sluaju da ona ostanu u pokuaju. Pitanje
kanjavanja pokuaja meunarodnih krivinih dela bilo je reeno samo za krivino
delo genocida jer je Konvencija o spreavanju i kanjavanju genocida iz 1948.g.
izriito predviala i kanjavanje pokuaja genocida. U pogledu ostalih
me.kriv.dela, do usvajanja Statuta me.krivinog suda, odreivanju pojma
pokuaja k.d. i njegovog kanjavanja nije se pridavala panja.
Statutom me.kr.suda propisano je da je pokuaj me.krivinih dela koja su u
nadlenosti suda kanjiv. Pokuaj je odreen kao preduzimanje radnje kojom se
zapoinje izvrenje krivinog dela koja predstavlja bitan korak u pravcu dovrenja
dela. To znai da pokuajem nisu obuhvaene pripremne radnje i zapoinjanje
radnje izvrenja koje nije bitno za dovrenje dela. Da bi se utvrdilo gde zapoinje
pokuaj mora se uvek imati u vidu konkretno bie krivinog dela. Za pojam
pokuaja bitno je i to da krivino delo mora ostati nedovreno zbog okolnosti koje
su nastupile nezavisno od namere uinioca. Pokuaj podrazumeva postojanje
umiljaja iako se to izriito ne trai.
Statut Me.krivinog suda predvia i dobrovoljni odustanak od pokuaja k.d. Ako
uinilac odustane od izvrenja k.d. ili na drugi nain sprei dovrenje k.d., nee
biti odgovoran za pokuaj krivinog dela, pod uslovom da je od izvrenja k.d.
odustao dobrovoljno i u potpunosti.
30. Sauesnitvo
Meunarodna krivina dela po svojoj prirodi esto vre dva ili vie lica. Neka od
njih se vre i tako to se koriste organizacije i delovi dravne strukture.
Usvajanjem Rimskog statuta i u oblasti sauesnitva uinjen je znaajan napredak.
I statuti dva tribunala SB sadre odredbu koja navodi neke radnje sauesnitva
koje izjednaava sa radnjom izvrenja, a to su: planiranje, podstrekavanje,

Docsity.com

nareivanje, izvrenje i pomaganje.

Rimski statut pravi razliku izmeu izvrilatva i sauesnitva. Tri su oblika
izvrilatva: neposredno izvrilatvo, posredno izvrilatvo i saizvrilatvo. Iako se
nareivanje smatra radnjom sauesnitva, tu bi se i u nekim sluajevima moglo
raditi i o posrednom izvrilatvu. Zajedno sa nareivanjem navodi se i
podstrekavanje. Kao laki oblik sauesnitva navodi se i pomaganje koje se moe
ispoljiti u tri forme. Kao subjektivni uslov za pomaganje se postavlja to da se
radnja pomaganja preduzima u cilju olakanja izvrenja krivinog dela.
Predvien je i specifian oblik sauesnitva koji se sastoji u bilo kakvom drugom
doprinosu izvrenju krivinog dela od strane grupe koja deluje sa zajednikim
ciljem. Takav doprinos mora biti sa umiljajem i ispunjavati jedan od dva uslova:
1. da se doprinos ostvaruje sa ciljem podupiranja kriminalne delatnosti ili
kriminalnog cilja grupe kada takva delatnost ukljuuje izvrenje k.d. iz
nadlenosti Suda
2. da uesnik mora znati za nameru grupe da izvri krivino delo.
Kod ovog oblika sauesnitva postavlja se najnii prag u pogledu onoga to je
potrebno da se preduzme da bi postojalo sauesnitvo. Tu je presudan subjektivni
element, odn. zajedniki cilj. Bilo koja radnja moe prerasti u radnju
sauesnitva u sluaju postojanja zajednikog cilja. Sauesnitvo je kanjivo i u
pokuanom krivinom delu.
31. Komandna odgovornost
Osnovno pravilo u krivinom pravu je da svako odgovara za svoje postupke, a
jedan od osnovnih principa krivinog prava je i princip individualne, subjektivne
odgovornosti. Naredbodavac se smatra izvriocem krivinog dela. Meutim.
komandna odgovornost je jednim svojim delom u suprotnosti sa tim naelom.
Prave razloge za uvoenje komandne odgovornosti treba videti u tome da je po
pravilu veoma teko dokazati da je nadreeni naredio izvrenje krivinog dela.
Komandna odgovornost je 1977. uneta u Dopunski protokol I uz enevske
konvencije. Ona je u tom protokolu neprecizna i kao oblik odgovornosti je u
suprotnosti sa osnovnim principima krivinog prava. Zastupnici doktrine komandne
odgovornosti polazei od odredaba Dopunskog protokola izjednaavaju
neposrednog izvrioca i naredbodavca s jedne strane i komandanta koji je znao ili
nije znao, ali je mogao da zna da e njegov potinjeni izvriti, ili da je izvrio
ratni zloin, pa nije preduzeo sve mere u granicama svoje moi da sprei takvo
delo. To se ne bi moglo prihvatiti i nije jasno ta je bila intencija Dopunskog
protokola. Da intencija Dipunskog protokola nije bila izjednaavanje onoga ko

Docsity.com

odgovara po osnovu komandna odgovornosti sa naredbodavcem odn. izvriocem

krivinog dela jeste i to to se alternativno uz krivinu govori i o disciplinskoj
odgovornosti. Teolokim tumaenjem moglo bi se doi do prihvatljivog reenja, a
to je da krivinu odgovornost treba predvideti kada je pretpostavljeni znao da e
njegovi potinjeni izvriti krivino delo pa to nije spreio, a disciplinsku
odgovornost kada on to nije znao, ali je na osnovu raspoloivih informacija mogao
zakljuiti. Protokol se odnosi samo na ratne zloine.
I Statuti Tribunala za bivu Jugoslaviju i Ruandu predviaju komandnu
odgovornost. Odredba o komandnoj odgovornosti u dva statuta tribunala proiruje
komandnu odgovornost i na genocid, to ne predvia Konvencija. Prema toj
odredbi injenica da je bilo koje krivino delo iz nadlenosti Tribunala bilo
uinjeno od strane potinjenog ne oslobaa njegovog pretpostavljenog krivine
odgovornosti, ako je znao ili je mogao da zna da e potinjeni izvriti krivino delo
ili da ga je izvrio, a pretpostavljeni je propustio neophodne mere da sprei
izvrenje takvog dela ili da kazni njegove izvrioce. Tuilac ovih tribunala u svojim
optunicama esto se poziva na komandnu odgovornost. Za jedno isto krivino delo
moe odgovarati i vie pretpostavljenih u tzv. lancu komandovanja.
Statut stalnog me.kr.suda zadrao je i onaj deo komandne odgovornosti koji
izjednaava komandanta sa izvriocem i onda kad on nije znao da snage pod
njegovom komandom vre krivino delo ili se spremaju da ga izvre i onda kada ne
preduzme potrebne mere da se izvrioci kazne, odn. kada propusti da delo prijavi
nadlenim vlastima. Dakle, komandant odgovara i za nesvesni nehat za umiljajna
krivina dela. Statut pravi znaajnu razliku izmeu komandne odgovornosti vojnih
komandanata i drugih civilnih stareina. Tako za civilne stareine postavlja stroe
uslove za njihovu komandnu odgovornost, odn. zahteva se postojanje najmanje
svesnog nehata u odnosu na delo koje vri potinjeni.
32. Komandna odgovornost i nacionalno krivino pravo
Krivini zakonici evropskih zemalja, kao ni krivinopravna teorija do nedavno nisu
poznavali institut komandne odgovornosti. Primese objektivne odgovornosti
postoje kod odgovornosti za krivina dela uinjena putem sredstava javnog
informisanja gde urednik, izdava ili proizvoa odgovaraju za krivino delo
autora, to se moe uporediti sa komandnom odgovornou.
Teko se moe objasniti prodor ovog instituta u savremeno me.kr.pravo, a jedan
od razloga su i problemi koji se javljaju u pogledu dokazivanja da je neko imao
ulogu naredbodavca. To nije dovoljan razlog koji bi opravdao odustajanje od
uobiajenih standarda u krivinom pravu.

Docsity.com

Komandna odgovornost je svoje mesto u novom KZ nala kao zasebno krivino

delo, a ne kao oblik odgovornosti. Ipak komandna odgovornost nije u celini
neprihvatljiva jer se na jedan njen deo mogu primeniti postojei instituti krivinog
prava. Re je o situaciji kada vojni ili civilni pretpostavljeni znajui da njegov
potinjeni priprema izvrenje krivinog dela, to hoe ili na to pristaje, a bio je
duan i mogao je da preduzme mere kojima bi to spreio, pa delo bude izvreno.
Re je o umiljajnom kr.delu proputanja kod kojeg se takav stareina moe
izjednaiti sa izvriocem odn. naredbodavcem krivinog dela jer se radi o tome da
nije eksplicitno naredio izvrenje krivinog dela, ali je dopustio zato to je to hteo
ili zato to je na to pristao.
Onaj deo komandne odgovornosti gde nedostaje umiljaj odn. gde se trai samo
nesvesni nehat nespojiv je sa prirodom me.kr.dela u uem smislu koja su uvek
umiljajna. Upravo taj deo komandne odgovornosti omoguava objektivnu
odgovornost i predstavlja rezervno reenje kojim se mogu pokriti svi oni sluajevi
u kojima ne postoje dokazi o tome da je pretpostavljeni naredio ili na drugi nain
uestvovao u izvrenju krivinog dela ili da je znao da njegovi potinjeni
pripremaju izvrenje krivinog dela pa da to nije spreio. Pretpostavljeni koji nije
znao da e njegov potinjeni izvriti delo, pa ak i kada je dozvoljavao tu
mogunost, ali je olako drao da do toga nee doi, ne moe se izjednaiti sa onim
ko je naredio izvrenje tog dela.
To bi bila odgovornost za postupke koja u krivinom pravu nije dozvoljena. On ne
bi smeo zbog toga to je bio komandant potinjenima, a ni na koji nain nije
uestvovao u ostvarivanju krivinog dela, biti sa njima izjednaen. Ako jeste onda
je on ili saizvrilac ili sauesnik.
Ratifikacija Rimskog statuta i od strane nae zemlje otvara pitanje uvoenja
komandne odgovornosti i u nae krivino zakonodavstvo u meri u kojoj to nije
nespojivo sa elementarnim principima krivinog prava. Osnovni problem kod
komandne odgovornosti je taj to ona izjednaava nehatno propuanje da se sprei
izvrenje k.d. ili prijavi njegov uinilac sa umiljajnim izvrenjem k.d. koje nije
spreeno odn. prijavljeno. To se u krivinom pravu ne moe prihvatiti.
Ako se ideja komandne odgovornosti dosledno sprovede dolazi se do
neprihvatljivog zakljuka da se pretpostavljeni kanjava ne zato to nije spreio
delo, ve zato to nije znao za njegovo izvrenje. Reenje se mora traiti u
odustajanju od shvatanja da je komandna odgovornost nuno institut opteg dela,
posebno kada se radi o nehatu. Ono za ta se mogu nai odreeni argumenti je
propisivanje posebne inkriminacije nehatnog proputanja da se preduzmu
odreene mere od strane pretpostavljenog. Komandna odgovornost u krivinom
pravu moe biti prihvatljiva samo kao odgovornost za proputanje da se sprei

Docsity.com

izvrenje odreenih me.kr.dela, a ne kao odgovornost za sama ta dela.

33. Komandna odgovornost u KZ Srbije
Komandna odgovornost ima svoje opravdanje samo ako se shvati i to posebno njen
nehatni deo kao odgovornost za krivino delo proputanja da se preduzmu mere
koje je pretpostavljeni bio duan da preduzme i kojima bi se spreilo izvrenje
odreenih krivinih dela, a ne kao odgovornost za dela koja nisu spreena.
Krivino delo nespreavanja vrenja k.d. protiv ovenosti i drugih dobara
zatienih me.pravom koje ima dva osnovna oblika i nehatni oblik.
Radnja izvrenja prvog osnovnog oblika sastoji se u nepreduzimanju mera za
spreavanje krivinih dela genocida, zloina protiv ovenosti i krivinih dela koja
spadaju u kategoriju ratnih zloina. K.d. se moe izvriti samo proputanjem, pa
se radi o pravom krivinom delu neinjenja. Izvrilac proputa da preduzme one
mere koje je mogao i bio duan da preduzme za spreavanje k.d. Tu postoje dve
situacije. U prvoj situaciji snage kojima on komanduje pripremaju izvrenje k.d.,
dok su u drugom zapoele izvrenje. U drugoj situaciji izvrilac nije spreio
dovrenje k.d. To znai da ovo krivino delo nee postojati ni kada je krivino delo
pokuano od strane potinjenih, a vojni zapovednik sprei dovrenje tog k.d. odn.
delo ostane u fazi pokuaja. Da bi krivino delo postojalo neophodno je da usled
proputanja doe do dovrenja nekog od navedenih k.d.
Izvrilac moe biti vojni zapovednik koji komanduje snagama koje vre ili
pripremaju neko od tih k.d. ili lice koje faktiki vri tu funkciju. Neophodno je da
se radi o zapovedniku koji stvarno komanduje ili kontrolie snage, koji ima mo da
sprei izvrenje k.d. Sama injenica da se neko formalno nalazi na odreenom
poloaju nije dovoljna.
Na subjektivnom planu zahteva se umiljaj i znanje da snage kojima izvrilac
komanduje ili koje kontrolie pripremaju ili su zapoele izvrenje nekog od tih k.d.
Drugi osnovni oblik razlikuje se od prvog samo po tome to se kao izvrilac javlja
drugi pretpostavljeni, a ne vojni komandant ili lice koje faktiki vri tu funkciju.
Radi se o civilnom pretpostavljenom koji najee obavljaju politike i druge
funkcije.
Kod oba umiljajna oblika izvrilac e se kazniti onom kaznom koja je propisana za
k.d. koje nije spreeno.
Nehatni oblik odnosi se na oba prethodna oblika. On obuhvata i svesni i nesvesni
nehat. Za nesvesni nehat propisan je zatvor od 6 meseci do 5 godina.
Tei oblik k.d. neprijavljivanja krivinog dela i uinioca ini slubeno ili odgovorno
lice koje svesno propusti da prijavi k.d. svog podreenog koje je on uinio pri

Docsity.com

vrenju svoje slubene, vojne ili ratne obaveze, a po zakonu se za to delo moe
izrei zatvor od 30 do 40 godina.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i
greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica
Aktivni forumas
Postovi: 261
Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56
Cash on hand: 99.00
[Donate]
Has thanked: 0 time
Have thanks: 0 time

Re: Medjunarodno krivicno pravo - obradjena materija (skripta)

od Ribica 29 Apr 2010 15:07

34. Vrste krivinih sankcija za meunarodna krivina dela

Meunarodno krivino pravo poznaje samo kaznu kao jedinu krivinu sankciju. To
su ranije bile smrtna kazna i kazna lienja slobode. Me.vojni tribunali u Nirnbergu
i Tokiju izrekli su veini odgovornih za uinjene zloine smrtnu kaznu koja je i
izvrena. Danas se i u me.kr.pravu odustalo od smrtne kazne, tako da ad hoc
tribunali za bivu Jugoslaviju i Ruandu, kao i Me.kr.sud poznaju samo kaznu
lienja slobode. U Statut Me.krivinog suda nije uneta smrtna kazna, jer se
veina zemalja bila protiv toga.
Kao glavnu kaznu Statut Meunarodnog krivinog suda predvia kaznu zatvora do
30g. i doivotno lienje slobode. Kazna zatvora izrie se na pune godine. Ne moe
biti kraa od 1 godine. Opti maksimum je 30 godina, a najtea kazna je doivotni
zatvor. Statut ne predvia posebne minimume i maksimume kod pojedinih
krivinih dela. Kazna zatvora se izdrava u zemlji koju odredi Me.krivini sud.
Sud odreuje zemlju sa liste drava koje su izrazile spremnost da prihvate
odreena lica.

Docsity.com

Kao sporednu kaznu Statut predvia i novanu kaznu. Uz kaznu zatvora moe se
izrei i novana kazna. Maksimum novane kazne ne sme prei 75% vrednosti
imovine osuenog lica po odbitku iznosa neophodnog da zadovolji finansijske
potrebe osuenog lica. Predviena je i mogunost da se koristi sistem daninovana kazna, u kom sluaju bi minimalan broj dana bio 30, a maksimalan 5
godina.
Uz kaznu zatvora se kao sporedna kazna moe izrei i oduzimanje predmeta i
imovine nastale iz uinjenog k.d. Pri tome se ne iskljuuju prava treih lica koja
su postupala bona fidei. Pravna priroda oduzimanja predmeta i imovine
pribavljene krivinim delom nije jasna. Iako se ne radi o kazni, Statut i ovu
sankciju svrstava o kazni.
35. Odmeravanje kazne
Statut Meunarodnog krivinog suda sadri odredbe koje se odnose na opta
pravila za odmeravanje kazne, an uraunavanje pritvora u kaznu i na odmeravanje
kazne za krivina dela uinjena u sticaju.
Odredba Statuta govori samo o tome da e Sud u skladu sa Pravilima postupka i
dokazivanja, ceniti okolnosti koje se tiu teine uinjenog krivinog dela i oklnosti
vezane za linost uinioca.
U izreenu kaznu zatvora se uraunava vreme provedeno u pritvoru i svako drugo
liavanje slobode u vezi sa uinjenim krivinim delom.
Kada je uinjeno vie krivinih dela u sticaju, Sud e izrei svaku pojedinanu
kaznu i jedinstvenu kaznu za sva krivina dela. Jedinstvena kazna ne sme biti
manja od najstroe pojedinane, niti sme prei opti maksimum od 30 godina. Sud
moe primeniti apsorpciju odn. jedinstvena kazna ne sme biti manja od najstroe
pojedinane kazne ili kumulaciju, ili odrediti neku kaznu koja se kree izmeu
najstroe pojedinane kazne i zbira pojedinanih kazni.
Kao jedinstvena kazna moe se izrei i doivotni zatvor u sluaju da je ona
izreena za jedno od uinjenih dela u sticaju. Iako to nije izriito propisano kao
uslov, mogunost da se kazna doivotnog zatvora izrekne u sluaju kada nije
izreena ni za jedno krivino delo uinjeno u sticaju iskljuena je, jer onda
propisano ogranienje da jedinstvena kazna ne moe prei 30 godina ne bi imalo
svrhe.
36. Smanjenje izreene kazne
Statut Meunarodnog krivinog suda predvia institut preispitanja izreene kazne

Docsity.com

u cilju njenog smanjenja koji ima slinosti sa institutom uslovnog otpusta. Uslov da
je izdran odreeni deo izreene kazne ukazuje na srodnost ovog instituta sa
uslovnim otpustom, ali drugi uslov koji se kumulativno zahteva nije vezan za
dranje uinioca za vreme izdravanja kazne, ve za njegovo ponaanje pre
izricanja kazne.
Potrebno je da je osueni izdrao 2/3 izreene kazne odn. 25 godina zatvora u
sluaju da je osuenom izreen doivotni zatvor. To je prvi uslov od koga nema
izuzetka. Drugi uslov postavljen je alternativno. Potrebno je da je od strane
osuenog pokazana stalna spremnost da sarauje sa Sudom u istrazi i u postupku i
da dobrovoljno sarauje u primeni sudskih odluka u drugim sluajevima, a posebno
ukae na to gde se nalaze predmeti na koje se moe primeniti novana kazna,
oduzimanje predmeta odn. oduzimanje imovinske koristi to bi se moglo iskoristiti
za naknadu rtvi krivinog dela. Kao ispunjenje drugog uslova mogu se smatrati i
druge injenice koje pokazuju bitnu promenu okolnosti dovoljnih da se smanjenje
kazne smatra opravdanim, a u skladu sa Pravilima postupka i dokazivanja.
Posle prvog odbijanja da se kazna smanji Sud moe o tome ponovo odluivati u
odreenim vremenskim razmacima.
37. Nezastarivost meunarodnih krivinih dela
Gonjenje krivinih dela iz nadlenosti Meunarodnog krivinog suda i izvrenje
izreene kazne za njih ne zastareva. U Rimski statut uneta je odredba koja
iskljuuje zastarelost krivinih dela iz nadlenosti Suda. Konvenciju o
nezastarivosti ratnih zloina i zloina protiv ovenosti ratifikovalo je samo 43
drave. Nae krivino zakonodavstvo imalo je ovu odredbu i pre usvajanja te
konvencije.
Iako ima miljenja da je ova odredba suvina jer bi se iz injenice da Statut ne
predvia zastarelost krivinog gonjenja i izvrenje kazne i inae moglo doi do
zakljuka da krivina dela iz nadlenosti suda ne zastarevaju. Ipak je unoenje ove
odredbe opravdano iz vie razloga. Najpre se moe tvrditi da su i one zemlje koje
ne iskljuuju zastarelost me.kr.dela iz nadlenosti Suda samom ratifikacijom
Statuta to prihvatile. To je nuno i kod primene nekih drugih instituta npr. kod
ekstradicije zemlje kojoj je upuen zahtev ne moe se pozivati na to da je prema
njenom krivinom pravu gonjenje za uinjeno krivino delo zastarelo.
39. Ratni zloini protiv civilnog stanovnitva
Ratni zloini protiv civilnog stanovnitva moe biti izvren za vreme rata, oruanog

Docsity.com

sukoba ili okupacije.

Propisani su mnogobrojni oblici radnje izvrenja ovog krivinog dela koji su
postavljeni alternativno. Te radnje se mogu kvalifikovati kao ovo krivino delo
samo ako se njima kre pravila meunarodnog prava. Radnje izvrenja ovog k.d.
postoji ako je prema civilnom stanovnitvu nareena ili neposredno izvrena neka
od radnji kao to su:
1. napad na civilno stanovnitvo, naselje, pojedina civilna lica ili lica
onesposobljena za borbu ili na pripadnike ili objekte humanitarnih organizacija ili
mirovnih misija
2. napad bez izbora cilja kojim se pogaa civilno stanovnitvo ili civilni objekti pod
posebnom zatitom meunarodnog prava
3. napad na vojne objekte za koje se znalo da e prouzrokovati stradanje civilnog
stanovnitva ili nanoenje tete civilnim objektima koje je u oiglednoj nesrazmeri
sa oekivanim vojnim uinkom
4. telesne povrede, muenja, neovena postupanja, bioloki, medicinski ili drugi
nauni eksperimenti, prisilna sterilizacija, uzimanje tkiva ili organa radi
transplantacija, ili druge radnje kojima se naruava zdravlje ili nanose velike
patnje
5. raseljavanje ili preseljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevoenje u drugu
veru
6. prisiljavanje na trudnou, prostituciju ili silovanja
7. primenjivanje mera zastraivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno
kanjavanje, protivpravna liavanja slobode i zatvaranja
8. liavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje
9. proglaenje prava i radnji dravljana neprijateljske strane zabranjenim,
suspendovanim ili nedoputenim u sudskom postupku
10. prisiljavanje na slubu u oruanim snagama neprijateljske sile ili u njenoj
obavetajnoj slubi ili administraciji
11. prisiljavanje na slubu u oruanim snagama lica mlaeg od 18 godina
12. prisiljavanje na prinudni rad, izgladnjavanje stanovnitva, protivpravno
oduzimanje, prisvajanje ili unitavanje imovine u velikim razmerama koje nije
opravdano vojnim potrebama.
Radnja izvrenja ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva postoji i u sluajevima:
1. napad na objekte posebno zatiene meunarodnim pravom i objekte i
postrojenja sa opasnom snagom kao to su brane, nasipi i nuklearne elektrane
2. gaanje civilnih objekata koji su pod posebnom zatitom meunarodnog prava,
nebranjenih mesta i demilitarizovanih zona

Docsity.com

3. dugotrajno i velikih razmera oteenje prirodne okoline koje moe tetiti

zdravlju ili opstanku stanovnitva
Za postojanje krivinog dela dovoljno je preduzimanje bilo koje od alternativno
postavljenih radnji. To su heterogene radnje koje se mogu podeliti u dve grupe:
1. radnje koje su povezane sa nekom vojnom operacijom
2. radnje koje inae predstavljaju radnju nekog krivinog dela, a dobijaju karakter
ratnog zloina zato to se vre za vreme oruanog sukoba ili okupacije.
Tei oblik postoji kada se za vreme rata, oruanih sukoba ili okupacije nareuje
ubijanje civilnog stanovnitva ili kada se to nareenje izvrava. Poseban oblik
postoji kada se sopstveno civilno stanovnitvo preseljava na okupiranu teritoriju.
Ratni zloin se moe izvriti nareivanjem ratnih zloina ili izvrenjem tih radnji.
Izdavanjem nareenja delo je dovreno i nije potrebno da je nareenje i izvreno.
Iako se ovo krivino delo po pravilu vri sa direktnim umiljajem, u nekim
sluajevima dovoljan je i eventualni umiljaj.
Norme me.prava od znaaja za ovo krivino delo sadrane su u obiajnom
me.ratnom pravu i u me.konvencijama kao to su enevske konvencije iz 1949. i
dopunski protokoli uz te konvencije iz 1977.
40. Ratni zloini protiv ranjenika i bolesnika
Osnovna razlika u odnosu na krivino delo ratnog zloina prema civilnom
stanovnitvu jeste u pogledu pasivnog subjekta. Ovde se kao pasivni subjekt
javljaju ranjenici, bolesnici, brodolomnici, sanitetsko ili versko osoblje.
Radnja izvrenja, pored oblika koji su identini sa radnjom ratnog zloina protiv
civilnog stanovnitva (vrenje telesnih povreda, muenja, neovenih postupaka,
biolokih, medicinskih ili drugih naunih eksperimenata), moe se sastojati i u
protivzakonitom i samovoljnom unitavanju ili prisvajanju u velikim razmerama
sanitetskog materijala, sredstava sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih
jedinica i ustanova, pod uslovom da to nije opravdano vojnim potrebama.
Krivino delo se moe izvriti samo za vreme rata, oruanog sukoba ili ratna
okupacije.
I ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika ima tei oblik koji postoji u sluaju kada
se za vreme rata oruanog sukoba ili okupacije naredi da se prema ranjenicima ili
bolesnicima vre ubistva, ili ko takvo delo izvri.
41. Zloini protiv ratnih zarobljenika

Docsity.com

Kod ovog krivinog dela predvieno je vie alternativno propisanih radnji izvrenja
koje se mogu svrstati u tri grupe:
1. teak napad na ivot i telo ratnih zarobljenika (istovetno kao kod prvog oblika
prethodnog krivinog dela)
2. prisiljavanje na vrenje slube u oruanim snagama neprijatelja
3. liavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje.
Delo postoji samo ako je neka od ovih radnji izvrena krenjem pravila
meunarodnog prava.
I ovaj ratni zloin ima tei oblik koji postoji onda kada se za vreme rata, oruanog
sukoba ili okupacije naredi da se vre ubistva prema ratnim zarobljenicima ili kada
se takvo delo izvri.
Pojam ratnog zarobljenika je odreen me.pravom. Ovo delo se razlikuje od
drugih i po tome to se moe izvriti i posle prestanka rata i oruanih sukoba.
U odnosu na sva tri krivina dela ratnih zloina propisanih u KZ predviena je
njihova nezastarivost, kako u pogledu gonjenja tako i u pogledu zvrenja kazne.
42. Krivino delo upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe
Ovo krivino delo ini onaj ko za vreme rata ili oruanog sukoba naredi da se
upotrebe borbena sredstva ili nain borbe koji su zabranjeni pravilima
meunarodnog prava, ili ih sam upotrebi. Izvrilac je dakle kako neposredni
izvrilac tako i naredbodavac.
Da bi se u konkretnom sluaju utvrdilo da li su upotrebljena zabranjena sredstva ili
zabranjen nain borbe, potrebno je imati u vidu niz meunarodnih akata i propisa,
Martensovu klauzulu i odredbu lana 35. Dopunskog protokola uz enevske
konvencije.
Kvalifikovan oblik ovog krivinog dela postoji kada je usled vrenja osnovnog
oblika dolo do smrti vie lica.
Krivino delo ima i poseban oblik ija radnja izvrenja jeste pozivanje na upotrebu
ili pripremanje upotrebe oruja ija je upotreba zabranjena.
Krivino delo se moe izvriti samo s umiljajem, koji obuhvata i svest uinioca da
je njegov postupak nedozvoljen, ali nije neophodna da bude svestan da kri pravila
meunarodnog prava. Posledica dela iz stava 2 (smrt vie lica) moe biti
obuhvaena kako umiljajem, tako i nehatom uinioca.

43. Krivino delo protivpravnog ubijanja i ranjavanja neprijatelja

Docsity.com

Osnovni oblik ovog krivinog dela vri onaj ko krei pravila meunarodnog prava
za vreme rata ili oruanog sukoba ubije ili rani neprijatelja koji je odloio oruje
ili se bezuslovno predao ili nema sredstava za odbranu.
Osnovni oblik ovog krivinog dela moe se izvriti sa direktnim i eventualnim
umiljajem. Umiljaj mora obuhvatiti kako liavanje ivota odnosno ranjavanje,
tako i injnicu da je neprijatelj onesposobljen za borbu usled jedne od tri
navedene okolnosti. Uinilac ne mora biti svestan da je svojim postupkom
povredio pravila meunarodnog prava jer ta okolnost spada u objektivni uslov
inkriminacije.
Tei oblik postoji ukoliko je ubistvo neprijatelja izvreno na podmukao nain ili iz
niskih pobuda dok najtei oblik postoji u sluaju kada je delo izvreno iz
koristoljublja ili ako je ubijeno vie lica.
Poseban oblik - kojim se inkriminie izdavanje nareenja da u borbi ne sme biti
preivelih pripadnika neprijatelja, kao i voenje borbe protiv neprijatelja na toj
osnovi.
Dok kod posebnog oblika upravo izdavanje nareenja predstavlja radnju izvrenja,
izdavanjem nareenja se ne moe izvriti osnovni oblik ovog krivinog dela. Lice
koje bi takvo nareenje izdalo, odgovaralo bi kao podstreka.
Krivinopravna zatita koju prua ova inkriminacija odnosi se i nasluajeve
oruanog sukoba koji nema me.karakter.
44. Krivino delo protivpravnog oduzimanja stvari od ubijenih i ranjenih na bojitu
Ovo krivino delo sastoji se u protivpravnom oduzimanju stvari od ubijenih ili
ranjenih na bojitu. Unoenje elementa protivpravnosti je potrebno zato to
postoje stvari ije je oduzimanje dozvoljeno (oruje, odreeni drugi predmeti).
Osim neposrednog oduzimanja stvari od ubijenih ili ranjenih na bojitu, radnju
izvrenja predstavlja i nareivanje da se vri oduzimanje. Izdavanjem nareenja
delo je dovreno i nije potrebn da je nareenje i izvreno. Delo moe uiniti i
civilno lice.
Delo se moe izvriti samo sa umiljajem. Uinilac mora biti svestan
protivpravnosti svoh delovanja, budui da je protivpravnost obuhvaena zakonskim
opisom krivinog dela kao njegovo bitno obeleje.
Tei oblik postoji kada je delo uinjeno na svirep nain ili kada je vrednost
oduzetih stvari preko 450,000 dinara. Svirep nain pretpostavlja nanoenje
intezivnih fizikih ili psihikih patnji rtvi. To znai da se tei oblik u tom sluaju
moe izvriti samo prilikom oduzimanja stvari od ranjenih, a ne i od ubijenih.
Najtei oblik postoji kada vrednost oduzetih stvari prelazi milion dinara.

Docsity.com

47. Zloin protiv ovenosti

Nae krivino pravo do stupanja na snagu KZ nije poznavalo zloine protiv
ovenosti kao posebnu kategoriju delikata, to ne znai da ponaanja koja
spadaju u tu kategoriju delikata nisu u naem krivinom pravu bila inkriminisana.
Posle donoenja Rimskog statuta, za zemlje koje su ga prihvatile, postoji obaveza
da u svoje krivino zakonodavstvo unesu ovo krivino delo, pa je to uinjeno i u KZ
Srbije.
Zloinom protiv ovenosti smatra se preduzimanje navedenih radnji pod uslovom
da su one preduzete kao deo ireg ili sistematskog napada uperenog protiv bilo
kojeg civilnog stanovnitva. To su radnje: ubistvo, porobljavanje, prinudno
preseljavanje, muenje, silovanje, prinuavanje na prostituciju.
Radnjom izvrenja se smatra i proganjanje ili proterivanje na politikoj, rasnoj,
verskoj, nacionalnoj, etnikoj, kulturnoj, polnoj ili nekoj drugoj osnovi koji su
medj.pravom univerzalno priznati kao nedozvoljeni ili u vezi sa bilo kojim
krivinim delom iz nadlenosti meunarodnog krivinog suda.
Radnju izvrenja mogu initi i drugi slini nehumani postupci kojima se namerno
prouzrokuju teke patnje ili ozbiljno ugroava zdravlje.
Subjektivno obeleje bia krivinog dela je umiljaj, koji mora obuhvatiti i svest
da se radnja izvrenja preduzima u okviru ireg ili sistematskog napada na civilno
stanovnitvo.
- Propisana je kazna zatvora od najmanje 5 godina ili zatvor od 30 do 40 godina.
- Odredba o nezastarevanju se odnosi i na ovo krivino delo.
Zloin protiv ovenosti ima odreene slinosti i sa krivinim delom genocida i sa
krivinim delom ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva. Najvanija razlika
ovog k.d. u odnosu na ratni zloin prema civilnom stanovnitvu je u tome to je
irelevantno da li se radnja krivinog dela vri za vreme oruanog sukoba ili u miru.
Najvanija razlika izmeu genocida i zloina protiv ovenosti je u tome to se ne
zahteva genocidna namera.
Centralni element zloina protiv ovenosti je da se odreene radnje vre u okviru
njega, sistematski, planski i masovno. Da bi ovo delo dobilo karakter medj.kr.dela,
potrebno je da se i ono vri uz sudelovanje ili tolerisanje od strane drave ili neke
politike organizacije.

Docsity.com

48. Zloin protiv mira (agresija)

Zloini proitiv mira prvi put su odreeni u Statutu Meunarodnog vojnog tribunala
u Nirnbergu kao: planiranje, pripremanje, zapoinjanje ili voenje agresorskog
rata ili rata kojim se kre meunarodni ugovori, sporazumi ili garantije, ili
uestvovanje u nekom zajednikom planu ili zaveri. Danas je u me.pravu agresija
u svakom obliku zabranjena. Za odreivanje da li postoji agresija zaduen je Savet
bezbednosti UN na osnovu ovlaenja iz glave VII Povelje UN.
Regulisanju ove oblasti svoj doprinos dale su UN i preko Rezolucije Generalne
skuptine 1974. godine. Prema ovoj rezoluciji prvootpoinjanje upotrebe oruane
sile od jedne drave protivno Povelji predstavlja dokaz izvrenja akta agresije.
Rezolucija navodi ta predstavlja akte agresije a to su:
1. invazija ili napad oruanih snaga jedne drave na teritoriju druge drave ili
svaka vojna okupacija, makar i privremene, koja proizae iz takve invazije ili
napada, ili aneksija teritorije ili dela teritorije druge drave upotrebom sile
2. bombardovanje teritorije neke drave od strane oruanih snaga druge drave ili
upotreba ma kog oruja od strane jedne drave protiv teritorije druge drave;
blokada luka ili obala jedne drave od strane oruanih snaga druge drave
3. napad oruanih snaga jedne drave na kopnene, pomorske ili vazduhoplovne
snage, pomorsku ili vazdunu flotu druge drave
4. upotreba oruanih snaga jedne drave koje se s pristankom zemlje prijema
nalaze na teritoriji ove poslednje, protivno uslovima predvienim u sporazumu,
odnosno ostajanje tih snaga na teritoriji zemlje prijema i posle isteka sporazuma
5. radnja jedne drave koja svoju teritoriju stavi na raspolaganje drugoj dravi da
bi je ova iskoristila za izvrenje akta agresije protiv tree drave
6. upuivanje od strane, odnosno u ime jedne drave oruanih bandi, grupa,
neregularnih vojnika ili najamnika, koji protiv druge drave vre akte oruane sile
toliko ozbiljno da se izjednauju sa gore pomenutim aktima.
Rezolucijom se izriito naglaava da nikakvi razlozi bilo koje prirode ne mogu
sluiti kao opravdanje za agresiju, te da agresija povlai meunarodnu
odgovornost, a da agresorski rat predstavlja zloin protiv meunarodnog mira.
Nae krivino pravo predvia postojanje krivinog dela agresivnog rata. Za agresiju
e se kazniti onaj ko poziva ili podstie na agresivan rat, kao i ko naredi voenje
agresivnog rata.

49. Nirnberki i Tokijski tribunal

Docsity.com

Za osnivanje Nirnberkog tribunala od znaaja je Moskovska deklaracija koja je

doneta jo u toku II svetskog rata posle Konferencije u Moskvi (1943.) kojom su se
predstavnici drava koje su se borile protiv nacistiike Nemake saglasile da se
posle rata sudi nemakim ratnim zloincima.
Londonskim Sporazumom etiri velikih sila saveznika od 8.avgusta 1945. utvreno
je da se ustanovi Meunarodni vojni tribunal za suenje ratnim zloincima iz II
svetskog rata, a kao sastavni deo Sporazuma usvojen je i Statut tog tribunala.
Meunarodni vojni tribunal koji je imao etiri sudije sastao se 1945. u Nirnbergu
da bi zapoeo proces protiv glavnih ratnih zloinaca Treeg Rajha. Pred
Tribunalom se nalo 24 optuenih. Ve 1946. suenje je zavreno i smrtna kazna
koja je bila izreena 12 optuenih, 7 su bili osueni na duge vremenske kazne ili
doivotnu kaznu zatvora, dok su trojica bili osloboeni. Uiniocima koji nisu bili na
najvanijim poloajima u Treem Rajhu sudili su vojni tribunali etiri sile
pobednice na osnovu Zakona br.10 Kontrolnog saveta za Nemaku.
Me.vojni Tribunal za Daleki Istok osnovan je proklamacijom amerikog generala
Daglasa Mak Artura. Tribunal je imao 11 sudija koje je imenovalo 11 zemalja.
Specifinost suenje u Tokiju bilo je i izdvojeno miljenje trojice sudija u pogledu
Statuta tog Tribunala, jer su zauzeli stav da taj Statut mora biti konzistentan sa
obiajnim me.pravom. Na suenju u Tokiju koje je poelo 1946., a zavreno
1948., sudilo se 28 optuenih.
Tribunalima u Nirnbergu i Tokiju se prigovara da su delili pobedniku pravdu i da
su prekrili naelo legaliteta. Ipak, ova suenja su imala svoje opravdanje i bila su
mnogo bolje reenje nego egzekucije u odnosu na pripadnike pobeene strane to
je bila njihova alternativa. Na osnovu Statuta tribunala i Nirnberke presude
postavljeni su principi me.krivinog prava tzv. Nirnberki principi koji su aktuelni
i danas.
50. Osnivanje ad hoc tribunala za bivu Jugoslaviju i Ruandu
Meunarodni Tribunal za gonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede
me.humanitarnog prava izvrene na teritoriji bive Jugoslavije osnovan je od
strane Saveta bezbednosti 1993. Rezolucijom SB osnovan je ad hoc tribunal za
Ruandu i usvojen Statut sa malim razlikama u odnosu na Statut Tribunala za bivu
Jugoslaviju.
Osnivajui ove tribunale SB je kao pravni osnov uzeo glavu 8 Povelje OUN to znai
da je osnivanje Tribunala izjednaeno sa prinudnom merom radi uspostavljanja i
ouvanja meunarodnog mira. Uzet je u obzir i l. 29 Povelje OUN koji ovlauje

Docsity.com

SB da osniva svoja pomona tela radi obavljanja svoje delatnosti. Postojanje

pravnog osnova i ovlaenja SB da obrazuje ad hoc tribunale je sporno. SB moe da
donosi obavezne odluke samo u granicama svoje nadlenosti, a ni u jednoj odredbi
Povelje se ne pominje njegova nadlenost za stvaranje meunarodnih, a posebno
ne krivinih sudova. Krivini sud ne moe imati karakter pomonog tela SB, jer se
ta tela ne mogu obrazovati za poslove za koje ni sam SB nije nadlean. Osnivanje
tribunala predstavlja prinudnu meru radi uspostavljanja i ouvanja me.mira, odn.
radi se o ostvarivanju jednog politikog cilja.
Tvrdi se da su ad hoc tribunali namenjeni da dele specijalnu pravdu parijama
me.zajednice, dok stalni lanovi SB mogu da ine ta ima je volja. Jasno je da
politiki ciljevi nisu smeli biti osnov za osnivanje jednog krivinog suda.
Danas se sve manje raspravlja o tome da li je nain osnivanja dva ad hoc tribunala
bio ispravan i pravno korektan. U svom dosadanjem radu Tribunal za bivu
Jugoslaviju je pokazao da on ostaje specijalni pomoni organ SB koji se objektivno
mora kretati u okviru globalne politike SB. I osnivanje Tribunala predstavlja jednu
od ratnih mera pa je Tribunal u stvari disciplinska komisija SB.
51. Organizacija i osnovne karakteristike prava koje primenjuju ad hoc tribunali
Tribunal za bivu Jugoslaviju je sastavljen od 16 stalnih sudija i istovremeno
najvie 9 ad litem sudija od ukupno 27 izabranih ad litem sudija. Organi Tribunala
su: sudska vea koja obuhvataju 3 sudea i 1 albeno vee, tuioca i sekretarijat
tribunala koji obavlja poslove za sudska vea i za tuioca.
Statutom Tribunala za bivu Jugoslaviju se ustanovljava njegova nadlenost za tri
krivina dela: ratni zloin, zloin protiv ovenosti i genocid. Tribunal je nadlean
za ta krivina dela koja su uinjena na teritoriji bive Jugoslavije poev od 1991.
Dva najvanija kata na kojima se zasniva rad Tribunala su njegov Statut i Pravila
postupka i dokazivanja. Karakteristike prava koje primenjuje Tribunal za bivu
Jugoslaviju, vae i za Tribunal za Ruandu. U Statut Tribunala preuzeti su neki
delovi odreenih me.konvencija. Potpuno je neregulisana itava oblast opteg
dela krivinog prava bez koje je nezamisliva primena kr.prava u bilo kojoj
evropskoj zemlji.
Moe se konstatovati da su u oblasti materijalnog prava povreena tri osnovna
principa krivinog prava:
1. nullum crimen sine lege potpuno odsustvo Opteg dela i povreda postulata lex
certa kod Posebnog dela
2. nulla poena sine lege prihvaen sistem apsolutno neodreenih kazni, a u
Pravilima postupka, a ne u Statutu, naknadno je od strane Tribunala dodata je

Docsity.com

doivotna kazna lienja slobode, to se ne bi smelo proisivati procesnom odredbom

3. nisu odreeni opti uslovi za krivinu odgovornost, a uvedena je i pretpostavka
krivice kod komandne odgovornosti, jer pretpostavljeni odgovara za umiljajna
kr.dela svojih potinjenih i onda kada za njih nije znao.
U oblasti procesnog prava elementarna procedura se regulie Pravilima postupka i
dokazivanja Tribunala i tu se odstupa od uobiajenih standarda, a mnoga pitanja
uopte nisu regulisana. Posebno odluka tuioca o krivinom gonjenju nije
ograniena nikakvim pravnim normama.
Prvi predlog za osnivanje Tribunala za bivu Jugoslaviju je bio predlog ekspertske
grupe OEBS iz 1993. koji je bio bolji u pogledu tri kljune stvari: primene domaeg
prava, naina osnivanja Tribunala i vremena i poetka rada odn. nakon
uspostavljanja mira.
U situaciji kada su itave oblasti i pravni instituti neregulisani i kada se poziva na
obiajno me pravo ili se oekuje da e Tribunal kroz precedente stvarati pravo,
suvie je irok prostor za ostvarivanje politikih ciljeva. Pravo koje se pokuava
stvarati je konglomerat obiajnog me.prava, odredaba nekih me.konvencija
koje su esto nejasne, stavova jednog dela doktrine, stavova koje je Tribunal
zauzimao prilikom reavanja konkretnih pitanja, komentara Me.komiteta Crvenog
krsta enevskih konvencija itd.
Pravo koje primenjuje Tribunal je heterogeno, nepotpuno i neodreeno i zato
arbitrerno i nejednako. U konkretnim predmetima Tribunala suvie se naglaavaju
politika pitanja i poltiki argumenti postaju dominantni.
U novije vreme rad Tribunala daje vie osnova da sa njime bavi pravna teorija.
Formiranje ova dva tribunala ubrzalo je proces osnivanja stalnog krivinog suda,
jer se ne moe odgovoriti na pitanje zato tribunali postoje samo u sluaju bive
Jugoslavije i Ruande, a ne i u brojnim sluajevima tekih povreda
me.humanitarnog prava.
Jedini ozbiljan argument koji moe koliko toliko da opravda osnivanje i rad
Tribunala za bivu Jugoslaviju je injenica da u dravama nastalim na teritoriji
bive SFRJ za vie od jedne decenije skoro da nije bilo ni jednog ozbiljnog suenja
za zloine uinjene u toku graanskog rata iako postoji miljenje da su te zloine
vrili pripadnici svih strana u tom ratu.

52. Stalni meunarodni krivini sud osnivanje i karakteristike prava koje e se

primenjivati
Generalna skuptina UN je 1948. godine zatraila od Komisije za meunarodno

Docsity.com

pravo da ispita mogunost osnivanja stalnog meunarodnog krivinog suda. Prvi

nacrti dostavljeni su 1951. i 1953. godine, ali je ovo pitanje palo u drugi plan usled
blokovske podeljenosti i Hladnog rata.
Do obnove inicijative dolazi 1990. i 1992. godine, a Komisija GS podnosi nacrt
statuta 1993. godine, koji je revidiran 1994. Generalna skuptina UN nakon toga
osniva ad hoc komitet koji 1995. godine zakljuuje da se nastavi sa radom na
statutu i priprema diplomatska konferencija i usvajanja konane verzije statuta.
Na konferenciji odranoj u Rimu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u julu
1998. godine usvojen je Statut tog suda.
I za stalni me.sud kljuno pitanje za njegovu nezavisnost i ostvarivanje sudske
funkcije je postojanje medj.kr.prava koje e taj sud primenjivati. Pre osnivanja
stalnog medj.kr.suda se nije mogla uoiti ozbiljna namera da se stvori istinsko
medj.kr.pravo. Stanje u pogledu prava koje je trebalo primenjivati bilo je pred
osnivanje medj.kr.suda nezadovoljavajue. To se pravo moglo uporediti sa
krivinim pravom koje je u Evropi postojalo u 18.veku.
U poslednjem momentu su u Statut su unete odredbe kojima su regulisani neki
osnovni krivinopravni instituti. Po prvi put su u medj.krivino pravo uneti neki
instituti opteg dela koje nacionalna krivina prava poznaju ve nekoliko vekova.
U Statutu su detaljno propisana krivina dela koja su u nadlenosti suda s tim to
su ona jo vie precizirana usvajanjem Elemenata krivinih dela od strane
Skuptine zemalja koje su prihvatile Statut. Statut sadri i odredbe koje su
procesnog karaktera odn. kojima je propisan postupak pred Sudom, a detaljnije e
ta materija biti regulisana Pravilima postupka i dokazivanja.
Kako je zakljuno sa 11. aprilom 2002. godine 66 zemalja lanica (od 139 zemalja
potpisnica) deponovalo instrumente ratifikacije, Statut Meunarodnog krivinog
suda stupio je na snagu 1. jula 2002. godine.
53. Stalni meunarodni krivini sud nadlenost i organizacija
Meunarodni krivini sud je stalno sudsko telo ije je sedite u Hagu. Sud je
nadlean za voenje krivinog postupka u vezi sa etiri grupe meunarodnih
krivinih dela:
1. krivinim delom genocida
2. krivinim delima protiv ovenosti
3. ratnim zloinima
4. krivinim delom agresije (kada budu ustanovljeni elementi krivinog dela
agresije i uslovi nadlenosti).

Docsity.com

Meunarodni krivini sud je nadlean za navedena dela u sluaju kada je neko od

tih krivinih dela uinjeno na teritoriji neke od zemalja koje su prihvatile Statut,
ili je delo uinjeno od strane njihovog dravljanina. U sluaju da je re o zemlji
koja nije prihvatila Statutu, mogue je da ona svojom izjavom prihvati nadlenost
Suda samo za konkretan sluaj. Sud moe biti nadlean i u odnosu na sluaj kada
krivino delo tuiocu prijavi Savet bezbednosti postupajui na osnovu odredaba
glave VII Povelje UN.
Sud ine sledea tela:
1. Predsednitvo
2. tri sudska odeljenja (albeno, sudee i ono koje vodi prethodni postupak)
3. Kancelarija tuioca
4. Sekretarijat
Sud je sastavljen od 18 sudija s tim to na predlog Predsednitva Skuptina drava
lanica taj broj moe poveati. albeno odeljenje sastoji se od predsednika i jo 4
sudije. Sudee i vee za prethodni postupak imaju najmanje 6 lanova, a u ovim
veima preteniji je broj sudija koji imaju iskustva u krivinom pravu.
Statutom su odreeni kriterijumi za izbor sudija. Predvien je dosta sloen
postupak izbora sudija sa dve liste od koje jednu ine strunjaci iz oblasti
krivinog prava, a drugu oni iz oblasti meunarodnog prava (pre svega
meunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava), s tim to se bira neto vei
broj sudija koji imaju iskustvo u oblasti krivinog prava. Svaka drava lanica moe
da predloi kandidate za sudiju, a izbor se vri tajnim glasanjem na sednici
Skuptine drava lanica. Sudije moraju biti dravljani razliitih zemalja, tj. dvoje
sudija ne mogu biti dravljani iste zemlje.
Statut pravi razliku izmeu slubenih i radnih jezika Suda. Slubeni jezici su
arapski, engleski, francuski, kineski, ruski i panski. Na njima se objavljuju
presude Suda kao i druge bitne odluke koje donosi Sud. Radni jezici suda su
engleski i francuski. Izuzetno, uz odobrenje Suda moe se na zahtev stranke u
postupku odobriti da ta stranka koristi neki drugi jezik.
Rimski statut predvia Skuptinu drava lanica tj. onih zemalja koje su prihvatile
Statut. Nju ine predstavnici tih zemalja koje su prihvatile Statut. Nju ine
predstavnici tih zemalja, tj. svaka zemlja ima po jednog predstavnika u Skuptini.
Skuptina ima vie vanih nadlenosti od kojih posebno treba istai to da je ona
nadlena i za izmene i dopune Statuta Meunarodnog krivinog suda, odnosno ima
ulogu koju u nacionalnim pravnim sistemima ima zakonodavno telo.
54. Odnos meunarodnog krivinog suda, ad hoc tribunala i nacionalnih sudova

Docsity.com

Kako su ad hoc tribunali SB, kao i Me.krivini sud nadleni da sude za ista krivina
dela kao i nacionalni sudovi javlja se problem sukoba nadlenosti. U odnosu na ta
krivina dela postoji konkuretna, paralelna nadlenost ove dve vrste sudova.
Postavlja se pitanje da li prednost imaju nacionalni sudovi ili me.krivini sud odn.
me.tribunali?! U me.pravu ne postoje neka opta pravila kojima bi ovo pitanje
bilo reeno. Ono je regulisano odgovarajuim odredbama statuta ad hoc tribunala i
Rimskog statuta. To pitanje je razliito reeno kod odnosa nacionalnih sudova sa
ad hoc tribunalima i tog odnosa sa Me.krivinim sudom.
U sluaju ad hoc tribunala prednost je data tim tribunalima u odnosu na
nacionalne sudove. Statut Tribunala za bivu Jugoslaviju predvia da e taj
tribunal imati prednost u odnosu na nacionalne sudove, pa da u svakoj fazi
postupka moe od nacionalnog suda formalno zahtevati da mu prepusti
nadlenost, a u sluaju da to ne uini o tome predsednik Tribunala moe obavestiti
SB. Predvieno je da se ne moe nekome kome je sueno od strane Tribunala
ponovo suditi za isto delo od strane nacionalnog suda.
Predvia se i izuzetak od tog naela i dozvoljava se da nekome kome je ve
sueno od strane nacionalnog suda, Tribunal moe ponovo suditi za isto krivino
delo. To je mogue ako je delo za koje je sueno bilo kvalifikovano kao obino a
ne me.krivino i ako postupanje nacionalnog suda nije bilo nezavisno i
nepristrasno, ako je bilo usmereno na zatitu optuenog od me.krivine
odgovornosti ili ako sluaj nije bi propisno voen.
Osnovi za preuzimanje sluajeva u kojima je postupak zapoet u okviru domaeg
pravosua od strane Tribunala predvieni su Pravilima postupka i dokazivanja.
Tuilac moe preko prvostepenog vea traiti ustupanje predmeta od nacionalnog
suda i onda kada se radi o pitanjima koja ukljuuju vana injenina ili pravna
pitanja koja su od znaaja za istrage i voenje krivinih postupaka pred
Tribunalom.
Me.krivini sud e suditi samo u onim sluajevima u kojima drave nisu voljne ili
nisu sposobne da sude, to znai da on ne moe da sudi u sluajevima u kojima je
neka drava pokazala interes i sposobnost da sudi, a postoji osnov za nadlenost
njenog domaeg suda. Me.kr.sud ne moe protivno volji drava preuzimati
sluajeve kao to to mogu ad hoc tribunali, niti moe suditi nekome kome je ve
sueno od strane domaeg suda, u stvari poloaj Me.kr.suda je supsidijaran.
Kako je Me.kr.sud osnovan me.ugovorom, drave koje su ga potpisale i
ratifikovale vodile su rauna o sopstvenoj suverenosti, dok kod Tribunala to nije
bio sluaj. Rezolucije SB kojima su usvojeni statuti tribunala nisu naile na
ozbiljnije protivljenje drava, jer njihovi interesi nisu bili dovedeni u pitanje.

Docsity.com

"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i
greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica
Aktivni forumas
Postovi: 261
Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56
Cash on hand: 99.00
[Donate]
Has thanked: 0 time
Have thanks: 0 time

Re: Medjunarodno krivicno pravo - obradjena materija (skripta)

od Ribica 29 Apr 2010 15:08

56. Meunarodna krivinopravna pomo u uem smislu

U krivinom postupku koji se vodi u jednoj zemlji moe se ukazati potreba da se
pojedine procesne radnje preduzmu na teritoriji druge zemlje. Te radnje mogu da
obave samo organi drave na ijoj teritoriji ih treba preduzeti. U tom pogledu
danas postoji saradnja izmeu drava. Ta saradnja u kojoj jedna drava pomae
drugoj u voenju kriv.postupka tako to za nju obavlja odreenu istranu ili neku
drugu radnju naziva se me.krivinopravnom pomoi.
Radnje me.krivinopravne pomoi preduzimaju se na osnovu zamolnice drave
koja ih trai, odn. koja vodi krivini postupak u vezi sa kojim je potrebna pomo
druge drave. ZKP propisuje najznaajnije radnje u tom pogledu, a to su:
sasluavanje okrivljenog, svedoka i vetaka, uviaj, pretres prostorija i lica,
zaplena predmeta i dostavljanje akata, pismenih materijala i drugih predmeta koji
su u vezi sa postupkom.
Meunarodna krivinopravna pomo se ukazuje na osnovu odredaba me.ugovora.
Ako takav ugovor sa odreenom zemljom ne postoji ili neka pitanja nisu njime
regulisana, primenjuju se odredbe ZKP, to znai da se zakonske odredbe u ovoj
oblasti primenjuju supsidijarno, odn. prednost imaju me.ugovori. Vaan

Docsity.com

me.ugovor koji se u ovoj oblasti primenjuje je i Evropska konvencija o

meusobnom pruanju pravne pomoi u krivinim stvarima koje je naa zemlja
ratifikovala. Tom konvencijom se strane ugovornice obavezuju da u skladu sa
odredbama konvencije pruaju jedna drugoj najiru moguu pravnu pomo u
svakom postupku koji se odnosi na krivina dela ije krivino gonjenje, u vreme
kada je zatraena pomo spada u nadlenost sudskih organa drave molilje.
Pravna pomo se moe odbiti u sluaju ako se zahtev odnosi na krivina dela koja
su politika krivina dela ili ako zamoljena strana smatra da bi udovoljavanje
zahtevu moglo da povredi njen suverenitet, bezbednost ili interese. Naa zemlja
je prilikom ratifikacije stavila rezervu da e pruati pravnu pomo samo u
postupcima za krivina dela koja su predviena naim krivinim zakonodavstvom i
za ije krivino gonjenje su nadleni samo pravosudni organi.
Pravnu pomo preko nadlenog organa mogu zahtevati nai sudovi i javni tuioci,
re je o aktivnoj pravnoj pomoi. Pravna pomo se moe odvijati i kada pomo
pruaju nai sudovi po zamolnici strane drave tzv. pasivna pravna pomo.
Procesne radnje izvrene po propisima zamoljene drave su punovane u dravi
koja moli i onda kada su one preduzete u okviru procedure koja je drugaija u
zamoljenoj zemlji u odnosu na zemlju koja moli. Dokazi i izvori saznanja
pribavljeni u inostranstvu putem me.pravne pomoi se procenjuju na isti nain
kao i dokazi pribavljeni u krivinom postupku zemlje koja je traila pomo.
57. Ekstradicija stranoj dravi
Ekstradicija, ili izdavanje krivaca se smatra najvanijim aktom meunarodne
pravne pomoi. Ekstradicija se vri u cilju voenja krivinog postupka protiv
ekstradiranog lica ili u cilju izvrenja kazne nad njim. Razlikuje se aktivna
ekstradicija kada se od neke drave trai ekstradicija i pasivna ekstradicija kada
domaa drava odobrava ekstradiciju.
Ekstradicija u smislu pravne prirode ima dva aspekta - materijalnopravni i
procesnopravni. Ekstradicija se najpre regulie meunarodnim ugovorima
(bilateralnim i multilateralnim), a tek ako ne postoji meunarodni ugovor
primenjuje se domae zakonodavstvo.
U vezi sa nainom regulisanja ekstradicija postoje tri sistema:
1. administrativni kod koga o ekstradiciji odluuju samo organi uprave
2. sudski kod koga o tome odluuje sud
3. meoviti sistem, koji postoji i kod nas, gde sud svojom odlukom utvruje da li
su ispunjeni uslovi za ekstradiciju na osnovu kontradiktornog postupka sa
okrivljenim

Docsity.com

Prema reenju u naem pravu uslovi za ekstradiciju jesu sledei:

1. da lice ije se izdavanje trai nije na dravljanin
2. da delo zbog koga se trai nije izvreno na teritoriji nae zemlje, protiv nje ili
njenog dravljanina
3. da je delo zbog koga se trai izdavanje krivino delo i po domaem zakonu i po
zakonu drave u kojoj je izvreno
4. da po domaem zakonu nije nastupila zastarelost krivinog gonjenja ili
zastarelost izvrenja kazne ili da krivino delo nije obuhvaeno amnestijom
5. da stranac ije se izdavanje trai nije zbog istog dela od domaeg suda ve
osuen, ili da za isto delo nije od domaeg suda pravosnano osloboen, osim ako
se stiu uslovi za ponavljanje postupka, ili da protiv stranca nije u naoj zemlji
pokrenut krivini postupak, a ako je pokrenut postupak zbog dela uinjenog prema
naem dravljaninu, da je poloeno obezbeenje za ostvarivanje
imovinskopravnog zahteva oteenog
6. da je utvrena istovetnost lica ije se izdavanje trai
7. da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je stranac ije se izdavanje
trai uinio odreeno krivino delo ili da postoji pravosnana presuda.
Postupak za izdavanje okrivljenih i osuenih lica moe biti redovan i izuzetan.
Postojanje uslova za ekstradiciju ustanovljava vee nadlenog suda. Odluku da li
se ekstradicija stranca dozvoljava ili ne donosi ministar za ljudska i manjinska
prava. Ministar moe odloiti ekstradiciju stranca ako je u toku krivini postupak
pred domaim sudom zbog drugog krivinog dela ili zato to se stranac nalazi na
izdravanju kazne.
U krivinom pravu Srbije predviena je zabrana ekstradicije za politika i vojna
krivina dela. Ekstradicija se nee dozvoliti ni su sluaju kada su strancu ugroeni
ivot ili sloboda zbog rase, vere, etnike pripadnosti, drutvenog poloaja ili
politikih ubeenja, kao ni onda kada postoje ozbiljni razlozi da se veruje da e u
dravi koja trai ekstradiciju, stranac biti izloen nehumanom postupanju ili
torturi.
Ekstradicija se ne vri ni za sasvim laka krivina dela. Koja su to krivina dela
odreeno je bilateralnim i multilateralnim ugovorima o ekstradiciji. Evropska
konvencija o ekstradiciji predvia da je potrebno da za delo za koje se
ekstradicija trai u krivinom zakonodavstvu obe zemlje predvien posebni
maksimum kazne od najmanje godinu dana zatvora (ili odgovarajua mera
bezbednosti u tom trajanju).

Docsity.com

58. Ekstradicija meunarodnom krivinom sudu.

Kada se radi o me.kr.sudu (bilo stalnom bilo ad hoc) treba prihvatiti ono to vai i
za ekstradiciju okrivljenog stranoj dravi. Ipak postoje odreene razlike kada se
radi o ekstradiciji me.kr.sudu, pa zato treba praviti razliku da li se radi o ad hoc
tribunalima koje je osnovao SB ili Me.krivinom sudu koji je osnovan ugovornim
putem.
Dok je zabrana ekstradicije sopstvenih dravljana stranoj dravi uopte usvojena u
pravnim sistemima evropskih zemalja, osnivanjem ad hoc tribunala za bivu
Jugoslaviju i Ruandu pojavilo se pitanje da li ta ista zabrana vai i onda kada su u
pitanju ti tribunali. Aktima tribunala nalae se bezuslovna saradnja svih zemalja,
koja ukljuuje i ekstradiciju sopstvenih dravljana.
SRJ je 2002. donela poseban zakon kojim se regulie i pitanje ekstradicije ad hoc
Tribunalu za bivu Jugoslaviju po nazivom: Zakon o saradnji SRJ sa meunarodnim
tribunalom za krivino gonjenje lica odgovornih za teka krenja
me.humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. Taj
zakon dozvoljava ekstradiciju Tribunalu i domaih dravljana polazei od stava da
se ne radi o ekstradiciji, ve o predaji okrivljenih, ime je zaobien problem
ustavne zabrane ekstradicije domaih dravljana. Za predaju okrivljenog
predvieni su minimalni uslovi (da se utvrdi identitet traenog lica, da postoji
optunica u skladu sa Statutom Tribunala, da je delo kanjivo i po domaem
zakonu i da se radi o delu koje je u nadlenosti Tribunala). Dodatni uslov je taj da
se odredbe Zakona odnose samo na jugoslovenske dravljane protiv kojih je do
stupanja na snagu tog zakona podignuta optunica Tribunala, to je u suprotnosti
sa Statutom Tribunala. Izmenama i dopunama Zakona iz 2003. najvanija sutinska
izmena sastoji se u ukidanju tog lana.
Ekstradicija sopstvenih dravljana me.kr.sudu manje je sporna zato to je on
osnovan ugovornim putem. To znai da su zemlje lanice Rimskog statuta
dobrovoljno prihvatile obavezu da izrue tom sudu svoje dravljane. To je njihov
zajedniki sud pa se i time moe pravdati ekstradicija domaih dravljana.
Uslovi za izdavanje stranaca ili dravljanina Srbije me.kr.sudu su:
1. da to lice nije ve osueno od strane domaeg suda
2. da je delo zbog koga se trai izdavanje krivino delo i po naem zakonodavstvu
3. da nije nastupila zastarelost ili da krivino delo nije obuhvaeno amnestijom
4. da je utvrena istovetnost lica ije se izdavanje trai.
59. Ustupanje krivinog gonjenja

Docsity.com

Institut ustapanja krivinog gonjenja stranca je u stvari izuzetak od primene

teritorijalnog principa u pogledu prostornog vaenja krivinog zakonodavstva
jedne zemlje. Taj izuzetak se predvia zato to u nekim sluaajevima nije
celishodno suditi strancu u zemlji u kojoj je krivino delo uinjeno. U stvari, radi
se o odricanju prava drave na ijoj teritoriji je krivino delo uinjeno da uiniocu
sudi njen sud. Re je o novom institutu me.kr.prava koji je izuzetak od pravila da
drava iji je zakon, zadrava i pravo da primenjuje taj zakon.
Ovu mogunost predvia i nae pravo. Mora postojati reciprocitet sa zemljom
kojoj se gonjenje ustapa, da je krivino delo uinjeno na teritoriji Srbije i da je
uinilac krivinog dela stranac koji ima prebivalite u stranoj dravi. U pogledu
teine i vrste uinjenog kr.dela ustupanje krivinog gonjenja se moe dozvoliti za
krivina dela z koja je predviena kazna zatvora do 10god ili za krivina dela
ugroavanja javnog saobraaja. Dravi u kojoj starnac ima prebivalite moe se
ustupiti krivino gonjenje tog stranca, a uslov za to je da sae drava tome ne
protivi. Odluku o ustupanju krivinog gonjenja pre donoenja reenja o
sprovoenju istrage donosi nadleni tuilac, u toku istrage istrani sudija, a do
poetka glavnog pretresa sudsko vee. Ustupanje krivinog gonjenja je uslovljeno
pristankom oteenog ako je oteeni na dravljanin ili davanjem obezbeenja za
ostvarivanje njegovog imovinskopravnog zahteva.
Ustupanje krivinog gonjenja je predmet regulisanja me.ugovora. Ti ugovori se
primenjuju neposredno i imaju prednost u odnosu na zakonske odredbe koje su
supsidijarnog karaktera. Od posebnog znaaja je Evropska konvencija o prenosu
postupka u krivinim stvarima koju je ratifikovala i naa zemlja. Ta konvencija
predvia uslove i postupak u kome jedna drava moe traiti od druge drave da
preuzme krivini postupak i obaveze zamoljene drave koja zahtev za prenos
krivinog postupka moe odbiti samo u sluajevima predvienim Konvencijom.
Postoji i mogunost preuzimanja krivinog gonjenja od strane drave iji je
uinilac dravljanin, odn. u kojoj ima prebivalite. Nae pravo predvia mogunost
ustupanja spisa naim organima od strane drave ijoj teritoriji je krivino delo
uinjeno. Potrebno je da se radi o naem dravljaninu ili o licu koje ima
prebivalite na teritoriji Srbije, a koje je k.d. uinilo u inostranstvu.
60. Izvrenje strane krivine presude
Nae pravo predvia mogunost izvrenja krivine presude inostranog suda kao
jedan od oblika meunarodno pravne pomoi.
U naelu krivina presuda stranih sudova ne izvrava se odn. domai sudovi nee

Docsity.com

postupiti po molbi inostranog organa kojim se trai izvrenje krivine presude

inostranog suda. Izuzetno od ovog pravila dozvoljeno je izvrenje strane krivine
presude pod uslovom da je to predvieno me.ugovorom ili na osnovu uzajamnosti
i pod uslovom da sankciju koju je izrekao strani sud izrekne i domai sud prema
krivinom zakonodavstvu RS. To znai da je potrebno kumulativno ispunjenje dva
uslova:
1. Prvi uslov je alternativno postavljen odn. mogue je izvrenje sudske presude
one zemlje sa kojom naa zemlja ima zakljuen ugovor ili sa kojom postoji faktiki
reciprocitet.
2. Drugi uslov zahteva da krivinu sankciju izrekne i na sud u skladu sa naim
krivinim zakonodavstvom, to znai da se krivina sankcija koju je izrekao strani
sud ne izvrava neposredno, ve na osnovu odluke naeg suda. Smisao izricanja
sankcije i od strane naeg suda je preispitivanje i usaglaavanje ve izreene
sankcije od strane inostranog suda sa naim krivinim zakonodavstvo.
Moraju biti ispunjena i etiri dodatna uslova, koja predviaju zakljueni
me.ugovori. To su:
1. mora se raditi o naem dravljaninu
2. preostali deo kazne koju osueno lice treba da izdri mora biti u trajanju od
najmanje 6 meseci od dana kada je primljen zahtev za njegov transfer
3. uinjeno delo mora biti krivino delo i prema naem zakonodavstvu
4. neophodna je saglasnost osuenog.
Protiv presude naeg suda albu mogu izjaviti dravni tuilac, osueni, ili njegov
branilac, brani drug, srodnik u prvoj liniji i druga lica.
U sluaju kada je strani dravljanin osuen od strane naeg suda, mogue je da
presuda bude izvrena u inostranstvu. Potrebno je da osueni dravljanin,
odn.ovlaeno lice podnese molbu prvostepenom sudu da izdrava kaznu u svojoj
zemlji. Taj sud e postupiti u skladu sa me.ugovorom odn. na osnovu
uzajamnosti.
61. Perspektive meunarodnog krivinog prava
Posle usvajanja Statuta me.kr.suda u Rimu 1998., porastao je optimizam u
pogledu budunosti me.kr.prava. Statut suda je stupio na snagu 1.jula 2002., a
danas broj zemalja koje su ga ratifikovale porastao je na 99. I pored toga smatra
se da jo nije dolo vreme za osnivanje stalnog me.suda i da e to biti tek onda
kada zakonodavna, izvrna i sudska vlast budu pripadale jednoj naddravnoj
organizaciji.
Glavni razlog za odbojan stav prema me.kr.pravosuu i supernacionalnom

Docsity.com

krivinom pravu politike je prirode. Posebno zabrinjava odbojan stav koji prema
me.kr.sudu imaju SAD. Upravo SAD joja je preuzela odluujuu ulogu u
me.zajednici u pogledu toga da sudi i kanjava druge, ne dozvoljava da to bude
uinjeno i u odnosu na njihove dravljane. Ako tri stalne lanice SB koje su
istovremeno i najvee zemlje na svetu ne ele da ratifikuju Statut i prihvate
nadlenost Suda, postavlja se pitanje da li e on moi da ostvari ideju univerzalne
pravde zbog koje je i osnovan.
Ostaje realna nada da e Me.kr.sud sa daljim razvojem me.kr.prava postati
respektabilna institucija ije e izbegavanje svaku dravu kotati bar dela njenog
ugleda koji uiva u me.zajednici.
Problem je i nedovoljna razvijenost me.kr.prava. Zapaa se i povean interes
teoretiara krivinog prava i me.prava za izuavanje ove oblasti to e voditi
njegovom dljem razvoju. Cilj kome e se teiti trebalo bi da bude prihvatanje
naela savremenog krivinog prava i pravnodogmatska razrada pojedinih instituta i
u me.kr.pravu. Taj cilj se ne moe lako ostvariti, ali dugorono posmatrano on je
realan i budunost me.kr.prava e u velikoj meri zavisiti od njegovog
ostvarivanja.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i
greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica
Aktivni forumas
Postovi: 261
Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56
Cash on hand: 99.00
[Donate]
Has thanked: 0 time
Have thanks: 0 time

Re: Medjunarodno krivicno pravo - obradjena materija (skripta)

od Ribica 29 Apr 2010 15:09

Docsity.com

18.
,
.
, ,
.

,
.
,
.
,
, , .
:
.
.
, .
,
.
,
, .
,
. : ,
, , .
.
,
.

1961.
1963..
.
, ,
, .

.
,

Docsity.com


,
.
,
.
.
ad hoc , .
.
.

,
, ...
.
.
45.

1954.,
I
1978.
.
,
, , .


, ,
.
.
, .

.
.
1954..
.
.
.

Docsity.com

 , .

,
.
55.


.
, , , , .
,
.
.
, .

-,
.
,
.
,
,
4 .

.
,
.


2003.
2005. .
,
.
2003.
, .
,
,
, .

Docsity.com


, ,
. ,
, .

, ,
. ad hoc,
.
..
.

Docsity.com