Koncept rizika i neizvesnost

Ekonomski rizik je mogudnost za gubitak jer nisu poznati svi

ishodi i njihove verovatnode deavanja.
Dve komponente rizika: neizvesnost i izloenost toj
neizvesnosti
Poslovni rizik je mogudnost gubitka koja je vezana za
odreenu menadersku odluku

Vrste rizika
Trini rizik predstavlja finansijski rizik neizvesnosti budude
trine vrednosti portfelja investicionih sredstava i obaveza
(sistematski i nesistematski)
Kreditni rizik (preduzeda, fin institucije)
Operativni rizik
Inflacionii rizik
Kamatni rizik
Valutni rizik
Rizik zemlje

Koncep verovatnode
Da bi razumeli razliite metode merenja rizika potrebno je
razumeti verovatnodu
Verovatnoda dogaaja predstavlja mogudnost da se taj
dogaaj i stvarno ostvari
Ako znamo sve dogaaje i ako se svim dogaajima dodeli
verovatnoda tada se lista svih verovatnoda naziva distribucija
verovatnode
Stanje ekonomije

Profiti
Projekat A

Projekat B

Recesija

4.000

Normalna

5.000

5.000

Bum

6.000

12.000

 Oekivani profit E() =

profit
P verovatnoda da de se dogaaj desiti
Ako su verovatnode su p1= 0,2, p2=0,2 p3=0,2
E()a=4.000(0,2)+5.000(0,2)+6.000(0,2)= 5.000
E()b=0(0,2)+5.000(0,2)+12.000(0,2)=5.400
Zakljuujemo: Projekat B ima vedi oekivani prinos i vedu
disperziju u prinosima (rizik) nego projekat A
to je ua raspodela verovatnode to je vie verovatno da de
stvarni ishodi biti blii oekivanim

Merenje apsolutnog rizika

Standardna devijacija (sigma) predstavlja korisnu meru
apsolutnog rizika. Apsolutni rizik je disperzija mogudih
dobitaka. Ako je manja standardna devijacija , manja je
distribucija verovatnoda i manji je rizik u apsolutnom smislu

Merenje relativnog rizika

Koeficijent varijacije kod skupi projekata i velikih oekivanih novanih tokova

Teorija korisnosti
Korisnost nekog dobra oznaava zadovoljstvo koje kupac
ostvaruje upotrebom/troenjem tog dobra.
Kupci nastoje maksimizirati korisnost kupovinom dobara koje
najvie vole/cene
Jutili ordinalna skala
Ukupna i granina korisnost
Ukupna korisnost je ukupno zadovoljstvo koje pojedinac
ostvaruje upotrebom nekog dobra.
Granina (dodatna) korisnost se izvodi se iz ukupne korisnosti i
predstavlja razliku izmeu ukupne korisnosti prethodne i
naredne koliine potronje
Adam Smith paradoks korisnosti

Rizici i korisnost
Model oekivani korisnosti
1. Pozitivan ekonomski model koji opisuje kako se ljudi u stvari
ponaaju
2. Propisani model koji propisuje kako ljudi treba da ocenjuju
alternative ako ele da njihove odluke budu racionalne
U teoriji prisutna tri stava o riziku
1.
2.
3.

Averzija prema riziku je karakteristika osoba koje ele da izbegnu ili

minimiziraju rizike
Neutralnost prema riziku je karakteristika donosioca odluka koji su
foksirani na oekivane prinose i ignoriu disperziju prinosa (rizik)
Sklonost ka riziku je karakteristika donosioca odluka koji preferiraju
rizik.

 Kada je u pitanju novac i korisnost u sreditu je pojam averzija

prema riziku
Korisnost predstavlja koncept kojim se iskazuje stepen
zadovoljstva to ga menader ili investitor ima od ulaganja u
neki oblik imovine
Svaki investitor je razliit i ima razliitu korisnost od istog
ulaganja
Investitor de odabrati investiciju koja za njega ima najvedu
funkciju korisnosti. Iznos prinosa koju oekuje investitor je
kriterijum prema kojem se vri izbor izmeu dve ili vie
investicija.
Investitor uvek odabira opciju koja mu nudi vie a ukoliko dve
opcije nude isto opredelide se za onu koja nosi manji rizik.

Drvo odluivanja
Logian izbor za odluivanje u uslovima neizvesnosti
Drvo odluivanja je zamiljeno za analiziranje problema u
odluivanju koji ukljuuju seriju izbornih alternativa koje su
ograniene prethodnim odlukama
Pokazuje itav opseg bududih mogudnosti i njihovih
odgovarajudih verovatnoda
Tadke odluivanja su mesta gde menadment mora izviti
izbor izmeu ponuenih alternativa
Sluajni ishodi su mogudi ishodi svake sledede take
odluivanja

 Primer dileme da li izgraditi veliku ili malu fabriku

(Viskoka
Investicija 5
miliona
Velika

0,5

Srednja)
0,3
Mala

Vp

0,5 12

0,3 40

0,2 30

0,2

Mala
Investicija 2
miliona

Visoka 0,5
Srednja

0,3

Mala
0,2

Vp

0,5

13,3

0,3

26,7

0,2

50,0

Fabrika A

Tranja

Verovatnoa

Neto odliv
novca

Visoka

0,5

8.800

4.400

Srednja

0,3

3.500

1.050

Mala

0,2

1.400

280
5.730

Fabrika B

Trokovi

5.000

Profit

730

Tranja

Verovatnoa

Neto odliv
novca

Visoka

0,5

2.600

1.300

Srednja

0,3

2.400

720

Mala

0,2

1.400

280
2.300

Trokovi

2.000

Profit

300

 Manja fabrika (B) je manje rizina na osnovu irine opsega

(intervala) mogudih vrednosti neto sadanje vrednosti
Uraen varijacije za A=4,3 a za B=1,5

 ...

()
VaR ( )


()


(
)




100

20
0




1000
400

600

1200
E

900
600

D
E


( )

60

80

100

30
80
120


()
excel
(0,5)

60

EV=80

Vp

60 0,5 30
100 0,5 50

(0,5)
100

(0,6)

150

EV=90
(0,4)
0

Vp

150

0,6

90


()
excel
(0,2)
(0,5)

60

E=82
80

Vp

60 0,2 12
80 0,5 40

100 0,3 30

(0,3)
100

(0,33) 40
(0,33)

80

E=90

(0,33)
150

Vp

40

0,33

13,3

80

0,33

26,7

150

0,33

50,0


()
excel
N(40,6)
EV 42,5

N(55,18)

EV 57,45


(-)

1
-100

-50

-1
-2

100

E(V) = 0
E(u) = -0.5
SE = -50


(40,3)

(20,2)

(0,0)

(-20, -4)

(60, 3,5)

-20

-4

20

40

60

3,5

0,5

Sigurni ekvivalent SE
Sigurni ekvivalent - Vrednost neizvesnog
projekta merena iznosom sigurnog dohotka
kojeg bi pojedinac bio spreman da se odrekne
u zamenu za neizvesne ishode koje generie
projekat.