DUHVREMENA

Kada ponemo da preispitujemo,

ono to mislimo da razumemo, odakle dolazimo,
ta inimo,
to vie poinjete da uviate da nas lau.
Lau nas sve institucije koje postoje.
Kako uopte neko moe i da pomisli
da su religijske institucije
jedine koje su jo ostale netaknute od lai?
Religijske institucije ovoga sveta
su na samom dnu prljavtina.
Religijske institucije ovoga sveta su
osnovane od strane istih onih ljudi
koji ine vae vlade, koji vode vae kolstvo
koji su osnovali sve to meunarodne
bankarske kartele.
Jer naim gospodarima nije stalo
niti do nas niti do naih familija.
Sve do ega je njima stalo jeste ono do ega im je uvek
jedino i bilo stalo, a to je da kontroliu itavi prokleti svet.
Obmanama su nam skretali poglede
od prave istine prisustva boanskog u univerzumu,
onoga to ljudi zovu Bogom.
Ne znam ta je Bog, ali znam ta on nije.
I ukoliko, i sve dok, niste spremni
da sagledate itavu istinu,
gde god i ma emu to ona vodila,
i dok god budete okretali glavu,
favorizirajui ono to vam se dopada,
tad ete negde usput doi do zakljuka
da se ogreujete o boansku pravinost.
to se vise obrazujete, to vie poinjete da razumevate
odakle stvari dolaze i one postaju sve oitije
i vi poinjete da uoavate lai.
Morate da saznate istinu
i da je stalno traite
i istina e vas uiniti slobodnim.
Mora da je teko...
onima koji u autoritete gledaju kao u istinu
umesto u istinu kao jedini autoritet.

...ljudi, moram da vam kaem,

moram da vam kaem istinu.
Kad se pria o sranjima,
velikim, prva-liga sranjima,
onda treba da se skine kapa svetskom ampionu
lanih obeanja i preuveliavanja religiji.
Razmislite o ovom:
religija je uspela da ubedi ljude
da postoji nevidljivi ovek koji ivi na nabu
koji prati sve to radite,
svake minute i svakog dana.
I taj nevidljivi ovek ima jedan poseban spisak
od deset stvari koje ne eli da se ine.
A ako uradite neto od tih deset stvari,
tada za vas ima spremno jedno mesto
puno vatre i dima
i ognja i muke i bola
gde e vas poslati da patite
i gorite i guite se i vritite i plaete
zauvek do kraja vremena.
Ali on vas voli!
On vas voli.
On vas voli i treba mu va novac.
Uvek mu treba novac!
On je svemogu i savren
sveznajui i mudar.
Ali valjda jednostavno ne zna sa novcem!
Religije ubiraju milijarde dolara,
ne plaaju porez, i uvek im treba jo.
Dakle, kad priamo o velikom svetskom sranju Svetog li mu sranja!
DEO PRVI:
NAJVEA PRIA IKADA ISPRIANA
Ovo je Sunce.
Unatrag 10.000 godina
istorija je prebogata rezbarijama i zapisima koje
odraavaju ljudsko oboavanje i potovanje prema ovom nebeskom telu.
I lako je razumeti zato je to tako

jer je Sunce svakoga jutra vraalo oveku

vidljivost, toplotu i sigurnost
spasavajui ga od hladnoe, tmine,
i predatorima ispunjene noi.
Sve stare kulture su znale
da bez sunca usevi ne rastu,
da ivot na planeti ne moe da opstane.
Sve to ini Sunce najoboavanijim
objektom ljudske stvarnosti svih vremena.
Isto tako, te stare kulture su znale i za zvezde.
Praenje zvezda omoguilo im je da
prepoznaju i oekuju dogaaje
koji se ponavljaju u dugim vremenskim periodima,
kao to je pun mesec i njegovo pomraenje.
I onda su katalogizirali te nebeske grupacije
u ono sto mi danas znamo kao sazvea.
Ovo je znak zodijaka, jedan od najstarijih
konceptualnih prikaza u ljudskoj istoriji.
On odraava figurativnu putanju Sunca koje
prolazi kroz 12 velikih sazvea tokom jedne godine.
Takoe odraava i 12 meseci u jednoj godini,
4 godinja doba, suneve prekretnice i ravnodnevnice.
Izraz "zodijak" je povezan sa injenicom
da su sazvea antropmorfizirane
ili personifikovane ivotinjskim oblicima.
Drugim reima, rane civilizacije
nisu samo posmatrale Sunce i zvezde,
ve su ih personifikovali u sloene mitove
koji su ukljuivali njihova kretanja i meusobne odnose.
Sunce je, sa svojim karakteristikama
odravaoca i spasioca ivota,
personifikovano predstavom
nevidljivog stvaraoca ili Boga.
Boije Sunce. Svetlost sveta.
Spasioc ljudske vrste.
Slino tome, 12 sazvea su predstavljala
mesta putovanja za Boije Sunce.
i oznaena su imenima,
obino imenima prirodnih pojava
karakteristinih za odreeni period u godini.

Na primer, Vodolija vodonoa koji donosi proletne kie.

Ovo je Horus.
On je egipatski Bog Sunce, iz perioda oko 3000. god. p.n.e.
On je u stvari Sunce antropomorfizovano kroz seriju
alegorikih mitova koji govore o sunevom kretanju na nebu.
Zahvaljujui drevnim egipatskim hijeroglifama
danas znamo mnogo o ovom solarnom mesiji.
Na primer, Horus - to znai Sunce ili svetlost je imao neprijatelja koji se zvao Set.
Set je bio personifikacija
tame ili noi.
Metaforiki, Horus bi svakoga jutra
dobijao bitku protiv Seta
dok bi uvee Set pobeivao Horusa
i slao ga u podzemni svet.
Vano je razumeti da mrak protiv svetlosti,
ili dobro protiv zla,
predstavlja jedno od najzastupljenijih
mitolokih dualiteta,
prisutnih i danas na raznim nivoa.
Uopteno govorei, pria o Horusu je sledea:
Horus je roen 25. decembra,
od device Isis, Marije.
Njegovo roenje je oznaeno
pojavom zvezde na istoku
koju su pratila tri kralja u nameri
da se poklone i darivaju novoroenog spasioca.
Sa 12 godina je ve vaio za mladog uitelja.
Sa 30 ga je krstio izvesni Anap
i tako je zapoeo svoju slubu.
Putovao je sa 12 uenika ,
inei uda kao to su leenje bolesnih
i hodanje po vodi.
Bio je poznat po mnogim opisnim imenima
kao to su "Istina", "Svetlost"
"Boiji sin", "Dobri pastir",
"Jagnje boije" i mnogim drugim.
Poto ga izdaje Tifon, Horus biva razapet,
zatim sahranjen i potom posle tri dana vaskrsava.

Sva ova Horusova obeleja, bila ona originalna ili ne,

ini se da ispunjavaju mnotvo drugih svetskih kultura
jer je slina mitoloka struktura naena
u mnnogim bogovima irom sveta.
Atis iz Frigije,
roen 25. decembra od device Nane.
Razapet, poloen u grob
i posle tri dana vaskrsao.
Indijski Krina, roen od device Devaki
pod zvezdom na istoku koja je oznaila njegov dolazak.
inio je uda sa svojim uenicima
i posle smrti je vaskrsao.
Grki Dionis,
roen 25. decembra od majke device.
Bio je putujui uitelj koji je inio uda
kao to je pretvaranje vode u vino.
Zvali su ga "Kralj svih kraljeva",
"Boiji jedini sin", "Alfa i omega" itd.
I on je vaskrsao posle smrti.
Mitra iz Persije,
roen 25. decembra od majke device.
Imao je 12 uenika i inio je uda.
Nakon smrti je sahranjen
da bi potom za tri dana vaskrsao.
I njemu su se obraali kao "Istini",
"Svetlosti" itd.
Zanimljivo je i to da je sveti dan
oboavanja Mitre bila nedelja.
Sutina je da su postojali bezbrojni spasioci
irom sveta i u razliitim vremenskim periodima
kojima odgovaraju ovi uopteni opisi.
Ostaje pitanje - zato ba ta obeleja?
Zato roenje od majke device na 25. decembar?
Zasto trodnevna smrt i onda neizbeno vaskrsnue?
Zato 12 uenika ili sledbenika?
Da bismo saznali odgovore, hajde da se setimo
opisa skoranjeg solarnog mesije.
Isus Hrist je roen od device Marije
25. decembra u Vitlejemu.
Njegovo roenje je najavila

zvezda na istoku
koju su pratila tri kralja
i tako dola da se poklone novom spasiocu.
Sa 12 godina je postao mladi uitelj, a
sa 30 ga je krstio Jovan Krstitelj
i tako je poelo njegovo bogosluenje.
Isus je imao 12 uenika koji su putovali sa njim,
inio je uda kao sto su leenje bolesnih,
hodanje po vodi, podizanje iz mrtvih.
Bio je poznat i kao "Kralj nad kraljevima", "Sin boiji",
"Svetlost sveta", "Alfa i omega",
"Jagnje boije" itd.
Poto ga je izdao Juda, njegov uenik
i prodao za 30 srebrnjaka,
Hrist biva razapet, poloen u grob
a zatim posle tri dana vaskrsava
i uzdie se na nebo.
Prvo i prvo, momenat roenja
je u potpunosti astroloki.
Zvezda na istoku je Sirijus,
najsvetlija zvezda na nonom nebu,
koja se 24. decembra poravnava
sa tri najsjajnije zvezde Orijonovog pojasa.
Te tri sjajne zvezde u Orijonovom pojasu
se zovu danas kao to su se zvala i u drevna vremena Tri kralja.
A Tri kralja, zajedno sa
najsjajnijim Sirijusom
pokazuju ka mestu suneva izlaska
na dan 25. decembra.
Zato tri kralja prate
zvezdu na istoku da pronau sunev izlazak,
raanje Sunca.
Devica Marija predstavlja sazvee Virgo,
poznatu i kao Devica Virgo.
Virgo na latinskom znai devica.
Drevni znak za Virgo je izmenjeno slovo M.
To je razlog to Marija zajedno sa ostalim devicama majkama,
kao to je Adonisova majka Mira

ili Budina majka Maja, poinje slovom M.

O Virgu se govorilo i kao o Kui hleba
a Virgo se inae opisuje kao devica
koja dri snop penice.
Ta Kua hleba i njen simbol penice
predstavljaju u stvari Avgust i Septembar, vreme etve.
U prilog ovomu, Vitlejem bukvalno prevedeno
znai "kua od hleba".
Tako da se Vitlejem u stvari
odnosi na sazvee Virgo
to je mesto na nebu, a ne na zemlji.
Postoji jo jedan zanimljiv fenomen koji se
deava oko 25. decembra, zimske prekretnice.
Dani postaju sve krai i hladniji. poevi sa
letnjom prekretnicom, pa sve do zimske prekretnice
A gledajui iz perspektive severne hemisfere
ini se da se Sunce u tom periodu kree ka jugu
i postaje sve manje i slabije
Skraenje dana i umiranje useva
sa pribliavanjem zimske prekretnice
je simbolizovalo proces smrti za drevne narode.
To je bila suneva smrt.
I sve do 22. decembra je ta
propast Sunca bila potpuno uoljiva
jer je ono, kretajui se dotad 6 meseci
neprekidno ka jugu,
doseglo tada svoju najniu taku na nebu.
A tada dolazi do interesantne pojave:
Sunce, barem primetno, prestaje da se kree juno,
sledea tri dana.
I tokom ta tri dana pauze,
Sunce se nastanjuje u podruju
Junog Krsta, ili sazvea Kruks,
Da bi se posle tog vremena, na 25. decembar,
pomerilo za jedan stepen, ovaj put ka severu
najavljujui due dane, toplotu i prolee.
I zato je reeno:
Sin (Sunce) koji je umro na krstu, je bio mrtav tri dana
da bi potom vaskrsao i rodio se ponovo.
Zato Isus sa bezbrojnim ostalim sinovima Sunca

deli taj koncept raspea,

trodnevne smrti i vaskrsnua.
To je u stvari sunev prelazni period
pre nego to promeni svoj pravac
nazad ka severnoj hemisferi,
donosei prolee, a tim i spasenje.
Meutim, oivljavanje Sunca se nije
slavilo sve do proletne ravnodnevnice
ili - Uskrsa.
Ovo zbog toga sto Sunce i zvanino
na proletnu ravdodnevnicu nadjaava zlu tamu
jer dani od toga dana poinju
due da traju od noi
i poinje da se pojavljuje
okrepljujua atmosfera prolea .
Verovatno najuoljivija od svih
astrolokih simbolika u vezi Isusa
je ona koja se tie 12 sledbenika.
Oni jednostavno predstavljaju 12 sazvea zodijaka
sa kojima Isus, obzirom da je Sunce, putuje.
U stvari, broja 12 u Bibliji ima na pretek.
Ovaj spis ima vie veze sa astrologijom
nego bilo im drugim.
Da se vratimo na znak zodijaka,
taj figurativni ivotni ciklus Sunca.
Ono nije samo umetnika ekspresija,
ili alatka za praenje sunevih kretanja,
ono je takoe i paganski duhovni simbol
koji u skraenom obliku izgleda ovako.
To nije simbol Hrianstva.
To je paganska adaptacija znaka zodijaka.
I zato je Isus u ranijoj kultnoj umetnosti
uvek predstavljan sa krstom iza glave.
Jer Isus je Sunce.
Sunce boije,
svetlost sveta,
uzdignuti spasioc
koji e doi ponovo
kao to dolazi svakog jutra
sa slavom Gospodnjom,

to brani protiv poslova noi,

raajui se ponovo svakoga jutra
i dolazei kroz oblake,
gore na nebesima, sa svojom krunom od trnja,
odnosno sunevih zraka.
Od svih astrolokih i astronomskih
metafora u Bibliji
jedna od najvanijih je
ona koja govori o dobima.
Posvuda u Svetom pismu se moe nai
nebrojeno mnogo delova teksta koji se odnose na doba.
Da bi razumeli o emu se radi,
treba prvo da budemo upoznati sa fenomenom
koje je poznat pod imenom precesija ravnodnevnica.
Stari Egipani su,
kao i mnoge kulture davno pre njih,
uvideli da bi otprilike svakih 2150 godina,
u jutro proletne ravnodnevnice,
sunce izlazilo pod drugaijim znakom zodijaka.
Ovo se deava zbog ugaonog podrhtavanja Zemlje
koji postoji pri normalnoj rotaciji Zemlje oko svoje ose.
Pojava se zove precesija, ili unazadno pomeranje,
jer se sazvea kreu unazad
za razliku od normalnog godinjeg ciklusa.
Vreme koje je potrebno da precesija proe
kroz svih 12 znakova je u grubo 25.765 godina.
Ovo se zove velika godina
i drevna drutva su bila itekako svesna te injenice.
Te periode od 2150 godina su zvali dobima.
Izmeu 4300. i 2150. godine p.n.e.
bilo je Doba Taurusa - Bika.
Izmeu 2150. godine p.n.e i 1. godine n.e.
bilo je Doba Ariesa - Jarca.
Od 1. do 2150. godine traje Doba Riba,
doba u kojem smo mi danas.
Oko 2150. godine ui emo u novo doba,
Doba Vodolije.
Uopteno govorei, Biblija govori o
simbolikom kretanju kroz tri doba
i najavljuje ulazak u etvrto.

U Starom zavetu kada Mojsije sie

sa brda Sinaj nosei Deset zapovesti,
on je tako ljut kada vidi da njegov
narod oboava zlatnog tele
da razbija kamene table sa zapovestima
i govori svom narodu da se poubija meusobno
kako bi se oistili.
Najvei broj biblijskih skolastika pripisuje ovaj bes
injenici da su Izrailjci oboavali
lanog idola, ili neto tome slino.
U stvari, to zlatno tele je Taurus, Bik
a Mojsije predstavlja novo doba - Doba Jarca.
Upravo zato Jevreji i dan danas
duvaju u rog od jarca.
Mojsije predstavlja novo Doba Jarca,
a kada novo doba pone svi mora da satru ono staro.
I ostala boanstva oznaavaju taj prelaz izmeu doba.
Mitra, na primer, prehrianski bog,
koji u slinoj simbolici ubija bika.
Isus je simbolika figura koja uvodi u doba
koje sledi posle Doba Jarca - Doba Ribe ili dve ribe.
Novi zavet je prebogat ribljom simbolikom.
Isus je nahranio 5000 ljudi hlebom i dvoma ribama.
Kada je zapoeo svoje bogosluenje,
hodajui po Galileji
sprijateljio se sa dva ribara koji ga
poee pratiti.
Verovatno smo svi videli simbol ribe
za Isusa ili Hrianstvo.
Malo ljudi zna ta taj simbol u stvari znai.
To je paganski astroloki simbol
za Kraljevstvo Sunca tokom Doba Riba.
Isto tako, Isusovo pretpostavljeno roenje
je u sutini poetak novog doba.
U Jevanelju po Luki, glava 22 stih 10, kada ga uenici pitaju
gde e sledea pasha da bude posle njegova odlaska
Isus odgovara: "Eto kad uete u grad sree vas
ovek koji nosi vodu u kragu, idite za njim u kuu u koju on ue."
Ovaj zapis kudikamo najbolje otkriva
astroloku prirodu Svetog pisma.

ovek koji nosi vodu u kragu

je Vodolija, ili Vodonoa,
koji Se uvek prikazuje kao ovek
koji lije vodi iz kraga.
On predstavlja doba koje dolazi posle Riba.
I kada Sunce (Boiji sin)
napusti Doba Riba (Isus)
prei e u kuu Vodolije
jer Vodolija dolazi iza Riba
u unazadnom pomeranju ravnodnevnica.
Sve to Isus u stvari govori je da e
posle Doba Riba doi Doba Vodolije.
Svi smo uli za smak sveta.
Ukoliko stavimo na stranu
karikaturistiku predstavu istog iz Otkrovenja,
glavni izvor ove ideje dolazi iz Jevanelja po Mateju
glava 28 stih 20, gde Isus kae:
"...i evo ja sam s vama u sve dane do
svretka veka (engl. sveta)."
Meutim, re "vek" ("svet") je jedna
od mnotva pogreno prevedenih rei u Bibliji.
Originalna re je "eon"
to znai doba.
"I evo ja sam s vama u sve dane do svrteka doba."
to i jeste istina, jer se Isusova solarna personifikacija Riba
zavrava sa ulaskom Sunca u Doba Vodolije.
itav koncept smaka sveta
je pogreno protumaena astroloka alegorija.
Recimo to stotinama miliona ljudi
u Americi i irom planete
koji veruju da dolazi smak sveta.
Jo neto, uloga Isusa,
literarnog i astrolokog hibrida,
je najeksplicitniji plagijat
egipatskog Boga Sunca Horusa.
Na primer, na zidovima Luksorskog hrama u Egiptu
postoje urezane glife stare 3500 godine.
koje prikazuju blagovesti,
bezgreno zaee,
roenje i poklonjenje Horusu.

Slike poinju javljanjem

devici Isis da e zaeti Horusa,
nastavljaju se Neitom, Svetim Duhom,
koji oplouje devicu
i konano deviinim poroajem, i poklonjenjem.
Isto kao i pria o Isusovom bezgrenom zaeu.
U stvari, literarne slinosti
izmeu egipatske religije
i Hrianstva su neverovatne.
A plagijatorstvo se i nastavlja.
Pria o Noji i Nojevoj barci
je uzeta direktno iz narodnih tradicija.
Koncept velikog potopa je rasprostranjen
u itavom drevnom svetu
sa vie od 200 zabeleenih sluajeva u raznim epohama.
Meutim, pretraivanje predhrianskih
izvora moe da stane na
epu o Gilgameu, napisanog oko 2600. god. p.n.e.
Ova pria govori o velikom potopu kojeg je naredio bog,
o barci sa spaenim ivotinjama na njoj,
ak i o golubici koja se vraa sa dobrim vestim.
Sve je to samo deo zajednikog sa biblijskom priom,
uz mnoge ostale slinosti.
A tu je i plagijarizovana pria o Mojsiju.
Pria kae da je Mojsije po roenju
stavljen u tranu korpu i puten niz vodu
da bi izbegao edoumorstvo.
Spasila ga je faraonova erka,
koja ga je odgojila kao princa.
Ova pria o bebi i korpi je ukradena
iz mita o Sargonu od Akadije,
koji datira otprilike iz 2250. god. p.n.e.
Sargon je, po roenju, stavljen u tranu korpu
kako bi izbegao edoumorstvo
i puten niz vodu.
Spasila ga je i odgojila Aki,
plemika babica.
Nadalje, Mojsije je poznat kao davalac zapovesti,
onaj koji je doneo Deset zapovesti.
Meutim, ideja o bogu koji na nekom brdu

daje svoje zapovesti proroku, takoe je veoma stara.

Mojsije je samo jedan od takvih proroka
u dugoj liniji slinih u mitolokoj istoriji.
U Indiji to je bio Manu.
Na Kritu, Minos je bio taj koji se popeo na brdo Dikta
gde mu je Zevs predao svete zakone.
U Egiptu je to bio Mises.
On je done kamene ploe
sa uklesanim boiijim zakonima.
A to se tie Deset zapovesti,
one su uzete iz Stiha 125
Egipatske knjige mrtvih.
Ono to je u Knjizi mrtvih bilo "Nisam ukrao",
postalo je "Ne kradi".
"Nisam ubio" postalo je "Ne ubij".
"Nisam govorio lai" postalo je
"Ne svedoi lano na blinjega svojega" itd.
U stvari, egipatska religija
je verovatno glavni temelj
Judeo-Hrianske vere.
Krtenje, zagrobni zivot, Boiji sud,
majka devica, vaskrsnue, raspee,
zavetni koveg, obrezivanje, spasioci,
sveti sabor, veliki potop, Uskrs, Boi, Pasha
i mnogi, mnogi drugi...
Svi su obeleja egipatskih ideja,
davno pre Hrianstva i Judeizma.
Sveti muenik Justin, jedan od prvih
hrianskih istoriara i branioca vere, je pisao:
"Kada kaemo da je Isus Hrist, na uitelj doneen na
svet bez seksualnog ina,
da je razapet i da je umro, a zatim da se digao iz mrtvih
i uzdigao na nebo,
mi ne iznosimo nita to se razlikuje od onog u ta vi
verujete da je istina za sinove (boga) Jupitera."
U jednom drugom spisu, muenik Justin je rekao ovo:
"Roen je od majke device, prihvatite ovo da je
zajedniko sa onim to vi verujete za (boga) Perseja."
Oigledno je da su Justin i drugi rani hriani
znali koliko je Hrianstvo slino paganskim religijama.

Ipak, Justin je imao reenje.

to se njega tie, to je avolje delo,
avo je imao toliko smotrenosti da je doao pre Hrista
a onda stvorio njegove slinosti svuda u paganskom svetu.
Fundamentalno Hrianstvo. Fascinanto!
Ti ljudi stvarno veruju da je svet star 12.000 godina.
Majke mi!
Pitao sam jednog od tih tipova.
Fosili dinosaurusa?!
A on kae: "Fosili dinosaurusa?
Njih je postavio Bog radi iskuenja nae vere."
ini mi se da je Bog postavio tebe
da iskuava moju veru, gari.
Biblija nije nita drugo do
astroteoloki literarni hibrid
kao i gotovo svi religijski mitovi pre nje.
U stvari, aspekt prenoenja svojstava
odreenih linosti nekim drugim linostima
mogu se nai i unutar same Biblije.
U Starom zavetu postoji pria o Josifu.
Josif je Isusov prototip.
Josif je roen udesnim roenjem,
Isus je roen udesnim roenjem.
Josif je imao 12 brae,
Isus je imao 12 uenika.
Josif je prodat za 20 srebrnjaka,
Isus je prodat za 30 srebrnjaka.
Brat Juda je odgovoran za Josifovu izdaju,
uenik Juda je odgovoran za Isusovu izdaju.
Josif je poeo bogosluenje sa 30,
Isus je poeo bogosluenje sa 30.
Poklapanja se nastavljaju u beskraj.
Nadalje, da li postoji i jedan nebiblijski
istorijski dokaz o oveku
koji je iveo pod imenom Isus,
od majke Marije,
koji je putovao sa svojih 12 sledbenika,
leivi bolesne, i slino?
Postoji veoma mnogo istoriara koji su iveli
u ili oko mediteranskih zemalja toga doba,

bilo kao Isusovi savremenici

ili nedugo posle njega.
Koliko tih istoriara dokumentuje takvu osobu?
Niti jedan.
Meutim, to ne znai da branioci
istorijskog Isusa tvrde suprotno.
Obino se navode 4 istoriara
kojim se dokazuje postojanje Isusovo.
Plinije Mlai, Suetonije i Tacije
su prva tri.
Njihove zabeleke o ovome se sastoje
od najvie nekoliko reenica
a govore samo o Hristusu ili Hristu
to u stvari nije bilo ime ve titula
i znaila je "miropomazani".
etvrti izvor se Josif, a taj izvor je
stotinama godina stara dokazana krivotvorina.
Na alost, jo uvek se uzima kao istina.
Neko ko je dizao iz mrtvih
i sam se uzdigao na nebo na oigled svih,
i koji je inio tolika uda, bi, pomislili biste,
trebalo da ostane zabeleen u istoriji.
To se nije desilo, jer kada izvaete sve dokaze
velika je verovatnoa da osoba
kao to je Isus nikada nije ni postojala.
"Hrianska religija je parodija na oboavanje Sunca,
u kojoj su umesto Sunca postavili oveka po imenu Hrist,
oboavajui ga na isti nain
kao to su nekada oboavali Sunce."
Ne elimo da budemo svirepi,
ali elimo da budemo injenino tani.
Ne elimo nikoga da povredimo
ali elimo da budemo akademski ispravni
u onome to razumemo i znamo da je istina.
Hrianstvo jednostavno nije utemeljeno na istini.
Nalazimo da Hrianstvo u stvari
nije nita vie nego rimljanska pria
politiki motivisana.
U stvarnosti Isus je bio solarno boanstvo
gnostike hrianske sekte.

I kao i ostali paganski bogovi

bio je mitska figura.
Politike strukture su bile te
koje su htele da historiziranjem Isusa
ostvare drutvenu kontrolu.
325. godine rimski car Konstantin je sazvao
Prvi vaseljenski sabor u Nikeji.
Upravo na tom skupu su ustanovljene,
politiki motivisane, hrianske doktrine.
I tako je poela duga istorija
hrianskih krvoprolia i duhovne prevare.
U sledeih 1600 godina Vatikan je zadrao
svoj politiki stisak oko evropskog vrata
donosei tako radosna vremena kao to je Mrano doba
zajedno sa prosvetljujuim dogaajima
kao to su Krstaki ratovi i Inkvizicija.
Hrianstvo je, zajedno sa svim ostalim teistikim
sistemima verovanja, prevara ovog doba.
Ono slui da odvoji vrste od prirodnog sveta,
kao i jedne od drugih.
Ono podupire slepo potinjavanje vlasti.
Ono umanjuje ljudsku odgovornost pod
izgovorom da "Bog" upravlja svime,
tako opravdavajui uasne zloine
poinjene u ime boanskog dela.
I ono najvanije,
daje mo onima koji znaju istinu
a, koristei mit,
manipulie i kontrolie itavim drutvom.
Religiozni mit je najmoniji
izum ikad smiljen
i slui kao psiholoko tle
na kojem mogu da bujaju svi ostali mitovi.
Mit je ideja u koju se iroko veruje
iako je sama po sebi lana.
U jednom dubljem kontekstu, u religioznom smislu,
mit slui kao pria koja usmerava i mobilizuje ljude.
Panja nije usmerena na odnos prie prema stvarnosti,
ve na njenoj funkciji.
Pria ne moe da funkcionie, ukoliko

neka zajednica ili narod u nju ne veruje.

Kada neki ljudi sa dovoljno loeg ukusa javno ponu
da ispituju istinitost svete prie, debata o tome e izostati.
uvari vere ne ulaze u debatu sa takvima.
Oni ih ili ignoriu ili ih prozivaju bogohulnicima.
Pogreno je, bogohulno i greno
tvrditi, nagovetavati ili navoditi ljude na pomisao
da dou do zakljuka da je amerika vlada
ubila 3.000 svojih graana.

DEO DRUGI:
CEO SVET JE POZORNICA
Izglada kao jedna od onih scena
kada stare zgrade miniraju dinamitom.
Svi koji su nekad prisustvovali namernom ruenju zgrade
znaju da ako ete to da radite
morate da delujete po infrastrukturi
zgrade i da je tako sruite.
Nain na koji je zgrada pala
je ini se rezultat neega to je bilo planirano.
Nije sluajno da se tek tako desilo
da je prvi toranj
a zatim i drugi toranj
pao na potpuno isti nain.
Kako su uspeli to da urade, ne znamo.
Zgrada se pretvorila u prainu.
Ne moe da se nae sto, ne moe da se nae stolica,
ne moe da se nae telefon ili kompjuter.
Najvei komad telefona koji sam naao
je bila polovica tastature ove veliine.
Beton se potpuno rasprio.
Gusta praina, 5 -10 cm debljine.
Beton se jednostavno rasprio.
...zgrada je namerno unitena
paljivo postavljenim dinamitom.
ulo se kao da je neko postavio detonatore,
ula sam drugu eksploziju.
Dolo je do veoma jake eksplozije.

ule su se popratne eksplozije

i onda se sve sruilo...
...ula se snana detonacija i svi su popadali.
Zvualo je kao eksplozija...
ulo se kao pucnjevi iz puke ...
A onda odjednom zvuk tri velike eksplozije.
...i onda smo uli jaku eksploziju...
...a onda je itav vrh zgrade jednostavno odleteo.
Videli smo nekakvu eksploziju...
...snagom eksplozije...
...velika eksplozija...potpuno je raznela 8. sprat...
...kada smo doli u predvorje ula sa jaka eksplozija...
Foaje je izgledao kao da je tamo neto eksplodiralo.
...ogromna eksplozija, krhotine padaju kao kia...
...dolo je do jake eksplozije...
...veoma jaka eksplozija koju smo svi uli i osetili.
Upravo smo prisustvovali nekakvoj eksploziji...
...bilo je veoma glasno...jak prasak...eksplozija...
...dim i popratna ekzplozija u Tornju 1...
...jo jedna bomba je eksplodirala...
on misli da su to eksplozivne naprave
prethodno postavljene u zgradu...
...postavljene u zgradu...
Mit o 11. septembru:
19 Osama bin Ladenovih otmiara naoruanih
perorezima, otelo je 4 putnika aviona
i izbegavajuci Sistem vazdune odbrane (NORAD)
uspeli su da pogode 75% svojih meta.
Kao rezultat toga, sruili su se Svetski
trgovinski tornjevi 1,2 i 7
usled strukturalnog kvara izazvanog vatrom
a na osnovu "palainka" efekta,
dok je avion koji je pogodio Pentagon
ispario odmah po udarcu
isto kao i avion koji se sruio u enksvilu.
Komisija za 11. septembar je potvrdila da nije
bilo nagovetaja o ovom teroristikom inu
dok su mnogostruki nedostaci u sistemu odbrane
onemuguili adekvatan odgovor na ovaj napad.
"nije bilo nagovetaja"

Mislim da niko nije mogao da predvidi

da e da upotrebe avione kao rakete,
otete avione kao rakete.
...niko u ovoj vladi,
a mislim da niko ni u proloj vladi
nije mogao da predvidi da e avionima naletati na zgrade.
Nita nije ukazivalo da e se ovo desiti.
"USA Tudej" pie da ja tokom dve godine
pre 11. september
NORAD vrio vebe simulirajui otimanje aviona
i koristei ih kao oruje,
a jedna od meta je bio i Svetski trgovinski centar.
naslovnica "Uputstva za odgovor" iz 1997., Federalne agencije za krizni nadzor
operacija "Maskal", oktobar 2000. simulacija ruenja aviona u Pentagon
U poverljivim dokumentima sa Filipina
do kojih je doao CNN, jasno je opisan plan:
"...ukrcae se na bilo koji ameriki putniki avion,
provalie u pilotsku kabinu i sruie se na glavni tab CIA-e."
Ostale zgrade na meti Pentagon i Svetski trgovinski centar.
Sve anti-teroristike lampice su gorele crveno...
...nagovataji da se priprema skoranji napad
bili su tako ozbiljni da je neto hitno trebalo da se uradi,
to je bilo tako oito.
Umesto toga na predsednik odlazi na jednomeseni odmor.
"19 otmiara"
ef pakistanske obavetajne slube (ISI), Mahmud Ahmed
zatraio je od eika Omara da Mohamedu Ati,
glavnom otmiaru aviona, poalje ek na 100.000 dolara.
...Mohamed Ata je primio novac
telegramski, preko Pakistana.
Veruje se da je ovek koji je poslao novac Ati
eik Ahmed Omar Saed.
eik Omar je priznao da ga je podravala
pakistanska obavetajna sluba - ISI.
Nikada nije sprovedena istraga o tome zato je gen. Ahmed
naredio isplatu 100.000 dolara Mohamedu Ati.
U jutro 11. septembra, predstavnici vlade SAD-a
su DORUKOVALI sa gen. Ahmedom u Vaingtonu.

Komisija za 11. septembar je u svom slubenom izvetaju

ocenila da je finansiranje napada "od MALE vanosti".
Reeno nam je da se na svakom od
otetih aviona nalazilo 4 ili 5 otmiara.
Ako je to tako, njihova imena
bi trebalo da se nalaze na spisku putnika.
Ali spisak putnika koji je objavljen
ne samo da ne sadri imena navodnih otmiara
ve ne sadri niti jedno arapsko ime.
Znamo da su ljudi za koje se veruje
da su otmiari
imali kue, aute, kreditne kartice
za koje je plaala vlada SAD-a.
U stvari su bili agenti.
ini se da su i dokazi podmetani.
Paso jednog od otmiara, na liniji 11,
je navodno pronaen u ruevinama.
...prolazi kroz eksploziju,
kroz trup aviona,
i slee na zemlju neoteen.
Ali neto se desilo.
6 meseci nam priaju o tom pasou,
mislili smo da je to neumitan dokaz,
a onda se vlasnik pasoa pojavljuje iv!
Nekolicina od tih 19 ljudi je jos uvek ivo.
"Nisam mogao da verujem kada sam video
da me je FBI stavila na tu listu.
Tano je moje ime i datum roenja, ali ne i to da sam bomba samoubica.
iv sam i zdrav i nemam pojma kako se upravlja avionom."
Najmanje 6 otmiara su jos uvek ivi.
FBI do dan danas nije revidirala svoju listu.
Ne postoji niti jedan dokaz koji povezuje bilo kojeg
ivog ili mrtvog "otmiara" sa Osamom bin Ladenom.
Naravno da ganjamo Sadama Huseina,
mislim bin Ladena, on je, on je, on je...
Januar 2001. Buova administracija nareuje FBI-u
i ostalim obavetajnim slubama da prekinu istragu
koja se ticala bin Ladenove familije,
ukljuujui dvojicu roaka Osame bin Ladena
koji su iveli, pogodite gde! -

u gradu Falls Church u Virdiniji,

tano pored glavnog taba CIA-e.
Kada je ve imao status amerikog
"najtraenijeg kriminalca"
Osama je kau proveo dve nedelje
u jednoj amerikoj bolnici u Dubaiu,
gde ga je leio ameriki lekar
i gde su ga poseivali lokalni agenti CIA-e.
Nismo videli nijedan jedini dokaz
koji bi direktno povezivao Osamu bin Ladena
sa planiranjem napada 11. septembra.
Neuspeh da se takav dokaz pronae
je kasnije reeno da tako neto nije ni potrebno
jer je navodno sam bin Laden na jednom snimku,
pronaenom u Afganistanu, priznao odgovornost za napade.
Ovo priznanje se danas smatra dokazom.
Meutim, ovek na tom snimku ima tamniju kou,
punije obraze i iri nos
od Osame bin Ladena na svim ostalim snimcima.
Ovo ponovo izgleda kao podmetanje dokaza.
1976. godine Osamin stariji brat Salim bin Laden
je unajmio teksaanina Dima Bata
da rukovodi investicijama bin Laden familije u SAD-u.
Isti taj Dim Bat je bliski,
dugogodinji prijatelj Dorda Bua mlaeg.
Veze izmeu Buovih i bin Ladenovih
postaju mnogo jasnije
kada se zna za put u Saudijsku Arabiju
na koji je Dord Bu stariji otiao 1998. i 2000. godine
da bi se sreo sa bin Ladenima
u ime Grupacije Karlajl.
11. septembra u jutro, Dord Bu stariji je
u svojstvu pregovaraa Grupacije Karlajl
bio na sastanku sa Safigom bin Ladenom,
Osaminim starijim bratom.
Grupacija Karlajl je jedna od
najveih snabdevaa naoruanjem na svetu
koja nastavlja da ubire ogroman profit od postseptembarskog
"rata protiv terorizma", kao i od ratova u Afganistanu i Iraku.
Kako iko moe da avionom od 60 tona, irokog 38

i visokog 13 metara, proleti kroz ovolike prepreke.

Reeno je da je avion, pre nego to je udario u Pentagon,
izvrio manevar spiralnog poniranja od 270 stepeni
a poznato je da je Hani Hanjur bio oajan pilot
koji nije kako treba mogao leteti ni malim avionom.
"Nije mu bilo vano sto nije bio sposoban da zavri kurs.
Ni dan danas mi nije jasno kako je uspeo da doleti do Pentagona...
On uopte nije znao da upravlja avionom."
- Instruktor kole letenja u Arizoni
Nema sedita, nema prtljaga, nema tela.
Nita osim cigala i ostataka plonika.
Slubeno objanjenje svega ovoga je
da je vrelina mlaznog goriva dezintegrisala avion.
Avion na liniji 77 je imao dva Rols Rojs motora
izgraenih od meavine elika i titanijuma
i svaki je teio 6 tona.
Nauno je nemogue da mlazno gorivo pretvori
12 tona elika i titanijuma u paru.
Takoe, reeno je da su tela identifikovana
ili po otiscima prstiju ili na osnovu DNK.
Kakva je to vatra koja dezintegrie aluminijum
i ojaani elik ali ne i ljudska tela?
Ono to sam ja mogao da vidim, ne postoji dokaz
o avionu koji se sruio bilo gde u blizini Pentagona,
i kao to sam rekao, jedini vidljivi ostaci
su tako mali da mogu da stanu na dlan ruke.
Agenti Vlade su ubrzo posle udara
pokupili i odneli sve ostatke.
itav travnjak je prekriven peskom i ljunkom
tako da je svaki preostali forenziki dokaz
bukvalno sakriven.
Snimci osmatrakih kamera,
koji bi stvarno pokazali ta je udarilo u Pentagon
konfiskovani su od strane FBI-a
a Ministarstvo pravde do dan danas
odbija da ih objavi.
Kada bi ti snimci stvarno sadravali dokaze
o udarcu jednog 757 u Pentagon,
bilo bi za oekivati da budu objavljeni.
ZAHTEV SE ODBIJA

Izglada da tamo nema niega

osim rupe u zemlji.
ini se da je tako.
Jedina stvar koju smo mi mogli da vidimo je bila
velika raseklina u tlu i slomljeno drvee.
Mogli su se videti ljudi koji se tu
muvaju i neto rade
ali, iz nae take gledita,
nita osim toga.
Bilo kakav vei ostatak olupine?
Ne, nita.
Nita to bi ukazivalo da se tamo
sruio avion.
Pad putnikog aviona u
"Pad" aviona na liniji 93 u enksvilu
Svetski trgovinski centar, zgrade 1, 2 i 7
"Teorija palainke" - na osnovu koje
je vatra, iako ga ne otopivi,
usijala elik dovoljno jako da ovaj izazove
odvajanje spratova, olabavljenih udarom aviona,
od elinih stubova,
to je zapoelo lananu reakciju.
Na osnovu ove, inae slubene teorije
oekivali bi ste
da vidite jednu gomilu nareanih
spratova, jednih preko drugih,
zajedno sa skupinom centralnih stubova
koji stre u sredini.
Sredite svake od zgrada bliznakinja
se sastojalo od 47 masivnih elinih stubova.
Da su se spratovi stvarno odvojili od njih,
ti stubovi bi i dalje strali
oko 300 metara u vis.
Avion nije mogao da presee sve te sredinje stubove.
Zgrade su sagraene tako da mogu da izdre udarac
Boinga 707 u bilo koji deo graevine.
Zgrada bi verovatno mogla da izdri
udarac nekoliko putnikih aviona.
...da je avion proleteo ravno kroz zgradu.
Da, ravno kroz zgradu.

Znai, vi kaete da je zgrada dizajnirana tako

da moe da izdri toliko oteenje
i da se ne srui?
Da, upravo tako.
Kada bi sa vrha Svetskog trgovinskog centra,
sa 110. sprata, bacili recimo bilijarsku kuglu
bilo bi joj potrebo izmeu 8 i 10 sekundi
da, ne nailazei na bilo kakav otpor, udari o zemlju.
Bliznakinje su se sruile gotovo
brzinom slobodno pada.
200.000 tona elika biva razneseno
i razbacano u krugu od 150 metara.
To znai da su spratovi unitavani
prosenom brzinom od oko 10 spratova u sekundi.
Ne moe se efektom palainke objasniti pad zgrade
koja bi se ruila brzinom slobodnog pada.
ta moe da ostvari ovako nesto?
ta moe da razgrne sve ono to stoji na putu?
Eksploziv.
47 ogromnih elinih stubova u centru graevine
meusobno povezanih,
kako da uinite da se svi istovremeno srue
i da sr zgrade nestane?
Jedini nain je, ini se,
da su bili preseeni.
Ekspert za nadgledano ruenje:
Nain na koji to radimo je da preseemo stub pod uglom.
Sredinji stub Svetskog trgovinskog centra nakon uruavanja
Zapazite oblik preseka i istopljeni ili "topljeni metal"
Poeo sam da traim topljeni metal.
Kod sve tri graevine, u ruevinama
prizemlja obe kule, kao i u Zgradi 7
naeni su bazeni topljenog metala.
Posle vie od 6 nedelja, u ruevinama su zabeleene
vrele take od oko 1100*C
To je oko 260*C vie od temperature gorenja mlaznog goriva.
Kada siete dole moete da vidite topljeni elik.
Topljeni elik u svojim kanalima.
Kao da ste u topionici.
Kao lava iz vulkana.

Topljeni elik je naen tri, etiri i pet nedelja kasnije,

kada su se raskravale ruevine.
Rekao je da je topljeni elik naen
i ispod Svetskog trgovinskog centra 7.
Traio sam da vidim ta kau u vezi topljenog metala
u slubenim izvetajima.
Nisu rekli nita.
ekaj malo. To je vaan dokaz.
Odakle je to dolo?
"Termit" - eksploziv/zapaljivac
"Termit" je tako vreo da moe da proe kroz elik,
elik neke konstrukcije na primer,
kao no kroz maslac.
Produkt sagorevanja je topljeni elik i alumijum-oksid
koji se oslobaaju prvenstveno u obliku praha.
Naravno, stvaraju se ogromni oblaci praine
kada se taj proces odigrava na
velikom modelu.
Koristei se elektron-mikroskopskom analizom
topljenog metala naenog u ruevinama
i analizom mikroskopskih estica bogatih gvoem iz praine
Dr Dons je pronaao ne samo tragove eksplozivne meavine "Termita"
ve i, usled visoke koliine sumpora, "Termat"
- pantentirani termit koji se koristi u graevinskoj industriji.
Bazeni topljenog metala ispod obe
sruene Kule, ukljuujui i Zgradu 7.
A u Zgradu 7 nije ak ni udario avion.
Deo problema je to veina ljudi
jednostavno ne zna za Zgradu 7,
a kao rezultat neobine tajnovitosti
u vezi njenog ruenja.
To je bio neboder od 47 spratova.
Zgrada se sruila u 5 i 25.
U nju nije udario avion.
U zgradi je buknuo poar
koji je zahvatio tek 2 ili 3 sprata.
...i sruena je pomou onoga to znamo
pod imenom "nadgledano unitavanje graevina".
Upravo tako izgleda nadgledano unitavanje,
sa tim izvitkom u sredini,

posle ega itava graevina pada

ravno dole, pri gotovo brzini slobodnog pada.
Prvo miniraju jedan od sredinjih stubova
tako da se itava graevina urui na sebe.
Zgrada 7 je imala taj
karakteristini uvojak ili klin.
Prvo je miniran sredinji stub
tako da najblie zgrade u njenoj okolici
nisu strukturno oteene.
Vladino objanjenje za sva tri pada je VATRA
NIKADA, ni pre ni posle 11. septembra, se nije desilo
da se neka elina graevina srui usled poara
Karakteristike uruavanja zgrada kompleksa Svetskog trgovinskog centra
ODGOVARAJU U POTPUNOSTI modelu NADGLEDANOG RUENJA.
Usput, da li sam ve pomenuo eksplozije u prizemlju?
KOJE SU SE DESILE PAR SEKUNDI PRE
ZABIJANJA PRVOG AVIONA?
Naa kancelarija je bila na B-1 nivou.
Dok sam priao sa nadzornikom negde oko 8 i 46
odjednom smo uli - BUM!
Eksplozija tako snana, da nas je podigla od zemlje.
ula se iz prizemlja,
izmeu nivoa B-2 i B-3.
Tek to sam zaustio da neto kaem, opet se ulo - BUM!
Bio je to udarac aviona, gore na vrhu.
Hodao sam hodnikom pored glavnog teretnog magacina,
kada sam osetio eksploziju.
Silina eksplozije me bacila na tlo
i onda se sve poelo deavati.
Ponovo je dolo do jake eksplozije
sve ploe sa plafona su popadale,
plafonjere su padale.
Treba da proete kroz jedan dugaak hol
da bi doli od Tornja 1 do Tornja 2
i tu se ponovo poelo sve deavati.
Jedan jaki udar nas je bacio na zemlju,
moglo se osetiti da dolazi iz prizemlja,
poeli su se obruavati zidovi,
Znam ljude koji su ubijeni dole u prizemlju,
znam ljude kojima su slomljene noge u prizemlju,

ljude koji su morali na rekonstruktivnu

hirurgiju jer su dobili teke povrede lica.
Prema standardom postupku delovanja,
ukoliko kontrola leta opazi bilo ta
to ukazuje na moguu otmicu aviona,
kontrolori odmah treba da obaveste nadreene.
Ako se problem ne moe reiti u
roku od oko jednog minuta,
nadreeno osoblje treba da zatrai od NORAD-a
(Severnoamerike kontrole vazdunog prostora)
da odmah poalje borbene avione
i da saznaju o emu se radi.
NORAD tada izdaje takvu naredbu
najblioj vojnoj vazdunost bazi.
I iako je lovcima obino potrebno
oko 10 minuta da izvre presretanje,
u ovom sluaju prolo je 80-ak minuta
pre nego to su avioni uopte bili u vazduhu.
To je zauujua nepravilnost.
Nijedan jedini presreta amerike avijacije
nije poleteo dok nije ve bilo prekasno.
Kao da su svi u zemlju propali.
ta ako su bili toliko zbunjeni, i to namerno,
da jednostavno nisu bili u stanju da reaguju?
Razlog zbog kojeg nisu znali gde da idu
je bio u velikom broju slinih i
preklapajuih vojnih vebi koje su bile u toku,
dovodei do umetanja lanih signala na radarima
u severo-istonom sektoru vazdune odbrane.
URED FEDERALNE AVIJACIJE: Kotrola leta u Bostonu, imamo problem.
Otet je avion i leti prema Nju Jorku.
URED FEDERALNE AVIJACIJE: Trebalo bi neko da podigne lovce u vazduh,
moete li nam pomoci.
VAZDUDNA ODBRANA, SEVERO-ISTOK: Je li to stvarno ili je veba?
Jo je jedna veba bila u toku - "Obazrivi ratnik",
koja je u stvari, pozivajui se na NORAD-ov izvor,
bila simulacijaska veba otmice aviona,
a koja je trajala paralelno sa ostalim vojnim vebama.
Sa samo 8 aviona na raspolaganju,
koji se inae uvek alju u parovima,

trebalo je da reaguju na 22 mogue

otmice aviona tog septembarskog jutra,
a uz to nisu mogli da razlikuju
simulacije od onih pravih otmica.
NORAD je 2000. godine imao 67 presretakih misija
sa 100% tanosti.
11. septembra imali su 4 pogreke u istom danu.
Toga jutra glavnokomandujui NORAD-a bio je Dik ejni,
rukovodei operacijama iz podzemnog bunkera Bele Kue.
Uletanje otetog aviona u zgrade bio je scenarij
u barem jednoj od mnogobrojnih vojnih vebi toga jutra.
Komisija za 11. septembar
Strana 172:
"Vlada SAD-a nije bila u stanju da utvrdi
poreklo novca koritenog u pripremama napada na Nju Jork.
Meutim, to pitanje je ionako od malog praktinog znaaja."
Amerike vlasti nisu uspele da uu
u trag izvoru finansiranja.
A onda jo i ona udnovato neiskrena izjava,
"to je ionako od malog praktinog znaaja."
To je od ogromnog znaaja!
Nije li bitno ko je platio napad 11. septembra?
Pad Zgrade 7 je ocenjeno kao
posebno teko objanjivo.
U izvetaju Komisije za 11. septembar se implicitno priznaje
nemogunost da se objasni unitenje ove graevine
samim tim to se to uopte i ne pominje.
Gosp. predsednie, zato vi i potpredsednik insistirate
na tome da se pred Komisijom uvek pojavljujete zajedno?
Zato to Komisija eli da nam postavi pitanja,
zato se i sastajemo,
i ja jedva ekam da se sastanem sa njima
i da dam odgovore.
Pitanje je bilo, zato se uvek pojavljujete zajedno
a ne odvojeno, kao to je bio njihov zahtev?
Jer je to dobra prilika za nas obojicu
da odgovorimo na pitanja koja nas Komisija
eli pitati i ja jedva ekam da
odgovorim na njih.
Mislite li da bi trebalo da izau i kau

ono to stvarno misle?

- Trebalo bi da budu pod zakletvom.
- Stvarno?
Da. I to javno.
Kada su se Bu i ejni sastali sa Komisijom,
to je bilo mogue samo pod njihovim uslovima:
- Pojavili su se zajedno
- Nisu bili pod zakletvom
- Nije bilo dozvoljeno prisustvo tampi
i lanovima familije stradalih
- Nije bio dozvoljen bilo kakav oblik snimanja
- Nije bilo dozvoljeno uzimanje transkripta
Zar ne mislite da porodice poginulih zasluuju
da dobiju transkripte ili da posmatraju svedoenja?
Niste li me to jue pitali?
Imam isti odgovor.
Konaan izvetaj je doneen jednoglasno.
to znai da je postojao i jedan lan Komisije
koji je imao zamerke na bilo koju re u zakljuku,
ta re bi bila izbaena iz konanog izvetaja.
(FILIP ZELIKOV, direktor Komisije) Nali smo da ne samo da je bio u
prelaznom timu Buove administracije,
ve da je on ta osoba
koja je napisala memorandum
za uspostavljanje Odbora za nacionalnu bezbednost
u Buovoj administraciji,
da je on bio ta osoba koja je izmislila
preventivnu ratnu strategiju
to je kasnije iskoriteno kao osnov za rat u Iraku,
da je blizak prijatelj Kondolize Rajs,
traimo njegovu ostavku.
U Izvetaju o 11. septembru ne postoji bukvalno nita
sa im se Buova administracija nije sloila.
I zato moemo da razumemo
zato bi ta komisija pod Zelikovim vodstvom
ignorisala sve dokaze
koji bi ukazivali na istinu da se 11. septembra desila jedna
operacija prikrivenih namera,
u cilju opunomoenja doktrine, kao i sredstava,

potrebnih za novi nivo imperijalistike mobilizacije.

TERORIZAM: 1) Sistematino koritenje terora,
koji se manifestuje nasiljem ili zastraivanjem, a u cilju izazivanja straha.
Terorizam. Rei se hipnotiki ponavljaju:
terorizam, teroristi, teroristika opasnost
i naravno "veruje-se-da-je-povezano-sa-al-Kaidom"
Ali, u stvari nam je takozvani "Rat protiv terorizma"
pred oima 24 sata dnevno i 7 dana nedeljno,
i postaje neizbeno sredite naseg postojanja.
Jednog e se dana nai unuci osvrnuti
na ovo vreme i zapitae se:
"Kako je dobijen rat protiv terorizma?"
Celokupna vladajua klasa SAD-a, vladajua elita,
vidi terorizam kao najbolje sredstvo,
i u stvari jedino sredstvo,
kojim se osigurava drutveno jedinstvo i pomou
kojeg se drutvu predstavlja lice neprijatelja.
Prema neokonformistikoj teoriji Karla mita,
morate da imate lik neprijatelja da bi formirali drutvo.
I to je veoma opasna ideja, jer
to danas znai da je itav drutveni poredak,
politike partije, intelektualni ivot,
politika uopte,
da su utemeljeni na jednom udovisnom mitu.
Gotovo svi osumnjieni za terorizam
su puteni bez podignute optunice
ali to je tek poto ih svi vidimo na naslovnim stranicama.
TERORIZAM: 2) Tehnika koju koriste vlade da bi manipulisale
javnim mnjenjem u funkciji ostvarenja odreenog cilja.
Pogledajte ta je CIA sve uradila u ovoj zemlji.
Ono to su uradili je neverovatno.
Pogledajte sve te teroristike akcije koje su se desile.
CIA stoji iza veine, ako ne i svih njih.
Imali smo napad na Marince, i ambasadu u Keniji.
Imali smo Lokerbi,
imali smo napad na nosa aviona Koul,
Imali smo bombu u Oklahoma Sitiju,
Imali smo napad na Svetski trgovinski centar 1993.
...i prvi put su pomogli teroristima
da miniraju Svetski trgovinski centar.

Konstruisali su bombu, dali im tablice...

Emad A. Salem,
43-godinji bivi oficir egipatske vojske,
dobio je zadatak da sklopi bombu,
i otiao je kod svog nadreenog, FBI nadzornika,
i rekao je, "Treba da napravimo lanu bombu",
a FBI nadzornik kae
"ne, napraviemo pravu bombu"
FBI je u stvari ta koja je sprovela
napad na Svetski trgovinski centar 1993. godine.
Oni su ti koji su unajmili Emada Salema,
platili mu milion dolara
stavili mu u ruke pravi eksploziv i detonator
i rekli mu da napravi bombu
i da je da glupavim ljudima
koje je kontrolisao
kako bi im omoguio da izvre
napad na Svetski trgovinski centar.
Na alost po njih,
poginulo je samo estoro ljudi,
nedovoljno da donesu zakon
(o antiterorizmu).
I ta se desava za dve godine?
19. aprila 1995. eksplozija Mura zgrade
u Oklahoma Sitiju.
168 poginulih.
a godinu dana kasnije doneen je Zakon o antiterorizmu,
kojim su nam ukinuta mnoga ustavna prava i graanske slobode.
London, 7. jul 2005. Bombaki napadi na gradski autobus
i tri voza podzemne eleznice odnose 56 ljudska ivota.
I tog jutra su se zadesile "antiteroristike vebe"
sastojei se od
POTPUNO ISTOG BOMBAKOG SCENARIJA
NA POTPUNO ISTIM STANICAMA PODZEMNE ELEZNICE
U POTPUNO ISTO VREME
Desilo se jutros u pola 10.
Izvodili smo vebu za jednu
londonsku firmu od nekih hiljadu zaposlenih,
simulirajui eksplozije bombi u tano vreme kada su
i prave bombe eksplodirale na tano istim onim stanicama metroa,

tako da mi je jo uvek najeene kosa na glavi.

Da li sam dobro shvatio,
izvodili ste vebu
u kojoj ste simulirali teroristiki napad
a onda se on desio za vreme izvoenja vebe?
Upravo tako.
Da, upravo tako.
POTPUNO ISTI BOMBAKI SCENARIJ, NA POTPUNO ISTIM STANICAMA
PODZEMNE ELEZNICE, U POTPUNO ISTO VREME
I mi bismo trebali da poverujemo
da je sve to bila samo sluajnost,
da su se antiteroristike vebe izvodile i 7. jula,
kao i 11. septembra,
i da su simulirani napadi na iste one ciljeve,
na istim onim stanicama metroa,
i u tano isto ono vreme
kao i pravi napadi,
pruajui tako na neki nain kamuflau za operaciju
koja mora da je bila orkestrirana iz SAD-a.
Istina o 11. septembru:
Kriminalni delovi vlade SAD-a iscenirali su
lanu teroristiku akciju protiv sopstvenih graana,
kako bi manipulacijom javnog mnjenja
obezbedili potporu svojim namerama.
Ovakve stvari se rade godinama
11. septembar je uraen iznutra.
Jezivo je koliko ljudi u ovoj dravi ne razmilja.
Trebalo bi da verujemo da je tamo neki
Arapin koji ivi u brdima
finansirao jedan ovako sloen napad
na ovu zemlju.
Da li stvarno mislite da su neki ljudi u peinama
bili u stanju da uine NORAD nemonim?
Da li stvarno mislite da su ti ljudi u peinama
bili u stanju da izvedu sve to?
A kada samo pomislim koliko je
Amerikanaca ubijeno u Nju Jorku...
Uveren sam da je sve ovo nametaljka.
Ovo je operacija iz nacistikih bukvara
koji se neprestano ponovo koristi.
Amerika je jos jednom namagarena.

Ne moram da vam kaem da je loe.

Svi znaju da je loe.
Dolar je sve bezvredniji.
Banke propadaju.
Vlasnici radnji dre pitolj ispod pulta.
ljam divlja po ulicama.
Nema nigde nikoga ko bi trebalo da zna ta da se radi,
i svemu tome nema kraja.
Znamo da nam je vazduh tetan za disanje
i da nam je hrana loa za jelo.
Sedimo i gledamo televiziju,
nekog lokalnog spikera koji nam govori
da se danas desilo 15 ubistava i 63 nasilnitva
kao da to tako i treba da bude!
Znamo da je loe.
Gore nego loe. Stvari su lude.
Kao da sve i svugde odlazi u ludost,
tako da vie i ne izlazimo.
Sedimo u kui i polagano na svet
u kojem ivimo postaje sve manji.
I sve to traimo je, "Molim vas, ostavite nas
na miru, barem tu u naim dnevnim sobama.
Ostavite mi moj toster i televizor, moje nove radijalke na autu
i neu ni re da kaem. Samo nas ostavite na miru."
E pa ja neu da vas ostavim na miru.
Ja hou da vas razbesnim!
Neu da piete protesna pisma,
neu da stvarate javne nerede.
Neu da piete svojim poslanicima u skuptini
jer ne bih znao ta da vam kaem da napiete.
Ja ne znam kako da se rei problem depresije
i inflacije i Rusa i ulinih zloina.
Sve to znam je da prvo mora da se razbesnite!
Morate da kaete,
"Ja sam ljudsko bie, majku mu!
Moj ivot vredi!"
Ima puno dima, jako puno.
105. sprat, Toranj 2.
Jako je loe, crni dim, zaguljiv.
Moja ena misli da sam na sigurnom. Zvao sam je i rekao
da izlazim iz zgrade, da sam dobro. A onda BUM!

Troje nas je ovde.

Ima dva razbijena prozora.
PREKIDAMO PROGRAM ZBOG OBRAANJA PREDSEDNIKA
Dame i gospodo,
Sama re "tajnost" je odbojna
u slobodnom i otvorenom drutvu.
Svi mi smo kao ljudi
uroeno i istorijski
protivnici tajnih drutava,
tajnih zakletvi,
i tajnih procedura.
Jer svi mi irom sveta stojimo nasuprot
jedne monolitske i nemilosrdne konspiracije
koja se najvie koristi tajnim sredstvima
u cilju proirenja svojih interesnih sfera,
infiltracijom umesto invazije,
prevratima umesto izborima,
zastraivanjem umesto slobodom izbora.
To je sistem koji je regrutovao
iroke ljudske i materijalne resurse
zarad izgradnje jedne gusto zbijene,
visoko efikasne maine
koja se sastoji od vojnih, diplomatskih, obavetajnih,
ekonomskih, naunih i politikih operacija.
Njihova priprema je tajna, neobelodanjena.
Njihove greke se zakopavaju, a ne objavljuju.
Njihovi disidenti su uutkivani, nikad hvaljeni.
Potronje se ne preispituju,
tajne se ne otkrivaju.
Zato je atinski zakonodavac Solon
proglasio nezakonitim svako
ustuknue od rasprave.
Traim vau pomo u ovom silnom zadatku
informisanja i upozoravanja amerikog naroda,
uveren da e uz vau pomo
ovek postati onakav kakvim je predodreen da bude:
slobodan i nezavistan.

DEO TREI:

NE OBRAAJTE PANJU NA LJUDE IZA PARAVANA

1775. Poetak amerike revolucije.
Amerike kolonije trae da se odvoje od Engleske
i njene ugnjetavake monarhije.
Iako je navedeno mnotvo razloga za revoluciju,
jedan se posebno izdvaja kao primarni uzrok proglas engleskog kralja Dorda III o nitavnosti
nezavisne i beskamatne valute
koja se proizvodila i koristila u kolonijama.
Prisiljene da uzajmljuju novac
od Centralne banke Engleske, uz kamatu,
845
01:12:05,773 --> 01:12:07,526
kolonije su se automatski nale u dugovima.
846
01:12:08,529 --> 01:12:10,469
I kao sto je Bendamin Frenklin kasnije napisao:
"Odbijanje Kralja Dorda III da dozvoli kolonijama
upotrebu sopstvenog monetarnog sistema,
koji bi oslobodio obinog oveka iz
kandi manipulatora,
bio je verovatno primarni uzrok revolucije."
1783. Amerika je dobila nezavisnost od Engleske.
Meutim, njena borba protiv koncepta Centralne banke
i korumpiranih, gramzivih ljudi
kao sastavnog dela tog koncepta
tek je zapoeo.
ta je u stvari centralna banka?
Centralna banka je ustanova koja proizvodi
monetu jedne itave nacije.
Utemeljena na istorijskom presedanu,
centralno-bankovnu praksu ine dve specifine sile:
kontrola kamatnih stopa
i kontrola koliine novca u opticaju, ili inflacija.
Centralna banka se ne bavi samo snabdevanjem
novca vladinih ekonomija,
ona im taj novac posuuje, uz kamatu.
A onda kroz poveavanje i smanjivanje

koliine novca u opticaju

Centralna banka regulie vrednost
valute na tritu.
Veoma je vano da se razume
da struktura itavog ovog sistema
moe da u doglednom vremenu
ostvari samo jednu stvar dug.
Ne treba mnogo pameti da bi se prozrela prevara.
Jer, svaki odtampani dolar od strane Centralne banke
je u stvari pozajmica uz kamatu.
To znai da svaki odtampani dolar
predstavlja u stvari taj dolar plus
odreeni procenat duga
na osnovu tog dolara.
A obzirom da Centralna banka ima monopol
na proizvodnju valute itave drave
i da je uz svaki posueni dolar
prikaen dug koji uz njega ide,
odakle onda dolazi novac
koji treba da plati taj dug?
Moe da doe jedino iz iste te Centralne banke.
to znai da Centralna banka mora stalno
da poveava svoje novane zalihe
kako bi privremeno pokrila stvoreni zaostali dug
usled ega se, obzirom da je i taj
svei novac posuen uz kamatu,
stvara jos vei dug.
Krajnji ishod ovog sistema
je, neumitno, ropstvo
jer je nemogue da vlada,
a samim tim i drutvo u celini,
ikada izau iz ovog samo-stvarajueg duga.
Utemeljivai SAD-a
su bili veoma svesni ovoga.
"Uveren sam da su bankovne institucije
opasnije od naoruanih armija...
Ukoliko ameriki narod ikada dozvoli
privatnim bankama da kontroliu pitanje valute...
te banke e, zajedno sa korporacijama okupljenim
oko njih, liiti narod njegove svojine

do te mere dok im deca jednog dana ne postanu

beskunici na kontinentu kojeg su osvojili njihovi oevi."
"Ukoliko elite da ostanete robovi banaka
i da plaate cenu svog sopstvenog ropstva,
onda ih ostavite da i dalje na miru
stvaraju novac i kontroliu kredite."
Do poetka 20. veka
SAD su implementirale
i ukinule ve nekoliko centralno-bankovnih sistema,
kojima su upravljali nemilosrdni bankovniki interesi
Dominantne porodice bankovnog
i poslovnog sveta toga vremena bile su:
Rokfeleri, Morganovi, Varburzi, Rotildi.
I poetkom 1900-ih
jo jednom su traili nain
da proguraju zakon o osnivanju jo jedne Centralne banke.
Meutim, znali su da su vlada i javnost
veoma oprezni u odnosu na takve institucije.
Trebao im je incident
kojim e uticati na javnost.
D.P.Morgan, javno smatran
finansijskim prvakom toga doba,
iskoristio je svoj veliki uticaj i proirio glasine
o tome kako jedna ugledna njujorka banka
postaje nesolventna ili da bankrotira.
Morgan je znao da e to izazvati masovnu histeriju,
to e uticati i na ostale banke.
A to se i desilo. U strahu da e izgubiti svoje uloge
ljudi su automatski poeli da ih masovno povlae.
Banke su posledino bile prisiljene da zatrae isplatu svih pozajmica
primoravajui na taj nain svoju klijentelu na prodaju imovine
I tako se pojavila spirala bankrotstva,
zaplenjivanja i opteg metea.
Sreujui utiske nekoliko godina posle,
Fredrik Alen iz "Lajf Magazina" je napisao:
"Naglo je stvarajui, a onda i lukavo usmeravajui,
Morgan se okoristio panikom (iz 1907.)"
Ne shvatajui prevaru, Kongres je naloio
istragu o panici 1907.
predvoenu senatorom Nelsonom Oldrikom,
koji je bio intimno povezan sa bankovskim kartelima

i koji je kasnije, oenivi se, postao lanom

Rokfelerove familije.
Komisija koju je predvodio Oldrik preporuila je
primenu centralno-bankovnog sistema
kako se panika iz 1907. ne bi vie nikada ponovila.
To je bila iskra koju je meunarodno bankarstvo
trebalo da bi zapoelo svoj plan.
1910. godine odran je tajni sastanak na Morganovom
imanju, na Dekil ostrvu, nedaleko od obale Dordije.
Tamo je napisan dokument o centralnom bankarstvu,
poznat kao "Dekret o federalnim rezervama".
Ovaj zakonski propis su napisali bankari,
a ne zakonodavci.
Taj je sastanak bio tako tajan, tako skriven
od Vlade i javnosti,
da su tih 10-ak ljudi koji su prisustvovali
prikrili svoja imena dok su putovali na ostrvo.
Poto su sastavili dokument,
predali su ga svom politikom predstavniku,
senatoru Nelsonu Oldriku, da ga progura kroz Kongres.
1913. godine, uz pomo jakog politikog
pokroviteljstva od strane bankara,
Vudrou Vilson je postao predsednik SAD-a,
predhodno se sloivi da potpie Dekret o federalnim rezervama
vraajui uslugu za podrku u izbornoj kampanji.
I tako je dva dana pre Boia,
dok je veina Kongresa bilo kod kue sa svojim porodicama,
izglasan Zakon o federalnim rezervama,
kojeg je Vilson kasnije konano i opunomoio.
Godinama kasnije Vudrou Vilson je napisao, kajui se:
(Naa) velika industrijska nacija se kontrolie kreditnim sistemom.
Na kreditni sistem se nalazi u privatnim rukama, i na taj nain
se razvoj nae nacije, kao i sve nae aktivnosti
nalaze u rukama nekolicine ljudi,
koji neizostavno, iz razloga svojih sopstvenih nedostataka,
zastrauju, kontroliu i unitavaju istinsku ekonomsku slobodu.
Postali smo jedna od najgore rukovoenih, najsveobuhvatnije
kontrolisanih i najlake dominiranih vlasti civilizovanog sveta vlasti koja ne proizlazi iz slobode miljenja
i koja vie nije podlona sudu i glasu veine,
ve vlasti izmiljenoj i nametnutoj od strane

male grupe dominantnih ljudi.

Kongresmen Luis Mekfeden je takoe rekao to misli
po izglasavanju dokumenta:
"Uspostavlja se svetski bankarski sistem...
superdrava pod kontrolom
meunarodnih bankara...
koji rade udrueno na porobljavanju sveta
zarad sopstvenog zadovoljstva.
Ovaj zakon predstavlja uzurpaciju vlasti."
Javnosti je reeno da je Sistem federalnih rezervi
stabilizator ekonomije
i da su inflacija i ekonomske krize
stvari prolosti.
Ali, kao to je istorija demonstrirala,
nita nije bilo dalje od istine.
Upravo suprotno, meunarodni bankari su sada imali
jednu snanu mainu
usmerenu u cilju proirenja sopstvenih ambicija.
Primera radi, izmeu 1914. i 1919.
Federalne rezerve su poveale koliinu novca u opticaju za skoro 100%
malim bankama i graanstvu.
A onda su 1920. povukle iz opticaja jedan veliki procenat novca
to je primoralo banke da zatrae isplatu
mnogih zajmova.
I ba kao i 1907. dolo je do masovnih
navala na banke, bankrotstava i propadanja.
Propalo je preko 5.400 konkurentskih banaka,
onih van Sistema federalnih rezervi,
to je jo vie konsolidovalo monopolizam
uske grupe meunarodnih bankara.
Osvrui se na ovaj zloin, kongresmen Lindberg je 1921 rekao:
"Zakon o federalnim rezervama stvara
vetaki izazvane panike.
Prva vetaki izazvana panika ikad
je ova koju imamo danas,
i moe se izraunati kao po
matematikoj jednadbi.
Meutim, panika iz 1920. bila je samo zagrevanje.
Izmedju 1921. i 1929. Federalne rezerve
su ponovo poveale koliinu cirkuliueg novca
to je jo jednom rezultiralo ekstenzivnim zajmovima

graanstvu i drugim bankama.

Pojavio se i jedan novi tip zajma,
na berzama poznat pod imenom rubni zajam.
Jednostavno, rubni zajam je omoguavao investitoru
da poloi samo 10% cene neke nekretnine
dok mu je ostalih 90% uzajmljivao broker.
Drugim reima, nekretnina vredna 1000 dolara
mogla se kupiti za samo 100 dolara.
Ovaj metod je bio veoma popularan u uzavrelim 1920-im,
inilo se da se na berzi ne moe izgubiti ve samo zaraditi.
Meutim, postojala je caka u ovom zajmu.
Zajam se mogao opozvati bilo kada
a novac je morao biti vraen u roku od 24 asa.
Ovo se zvalo "rubni opoziv",
a njegov najei ishod bio je
prodaja nekretnine
prethodno kupljene istim zajmom.
Nekoliko meseci pre oktobra 1929.
D.D.Rokfeler, Bernard Barak i ostali
insajderi tiho izlaze sa berze.
24. oktobra 1929. svi oni njujorki finansijeri
koji su izdavali rubne zajamove
poeli su da ih opozivaju, masovno.
Ovo je istog momenta zapoelo masovnu rasprodaju na berzi
svih onih koji su morali da pokriju rubne zajmove.
Iz istog razloga poele su masovne navale na banke,
to je kao rezultat izazvalo kolaps 16.000 banaka
a to je zavrenikim meunarodnim bankarima omoguilo
ne samo otkup suparnikih banaka ispod cene
ve i kupovinu itavih korporacija
za sitnu paru.
Bila je to najvea pljaka u amerikoj istoriji.
Ali to nije bio kraj.
Umesto da novcem koji je preostao posle ovog ekonomskog kraha
poveaju koliine u opticaju,
oni su te koliine upravo suprotno - smanjili,
stvarajui jednu od najveih kriza u istoriji.
Razbesneli kongresmen Luis Mekfeden,
dugogodinji protivnik bankarskih kartela,
zapoeo je sa podnoenjem zahteva za opoziv
upravnog odbora Federalnih rezervi.

Govorio je o padu berze i o krizi ovo:

"To je bio paljivo osmiljen dogaaj.
Meunarodno bankarstvo je prouzrokovalo
stanje opte beznadenosti
to pokuavaju iskoristiti da postanu
vladari naih ivota."
Stoga ne udi to je, nakon dva prethodna pokuaja atentata,
Mekfeden konano otrovan na jednom banketu
pre nego to je uspeo da isposluje opoziv.
Poto su iz javnosti uklonili ovog bundiju
bankari Federalnih rezervi su odluili
da uklone zlatno pokrie novca.
Da bi to uinili, bilo je potrebno da pribave
svo preostalo zlato u dravi.
I tako je, pod izgovorom "da e to pomoi da se
izae iz krize", 1933. dola na red zaplena zlata.
Pod pretnjom 10-godinje zatvorske kazne,
od svakoga u Americi se trailo da preda
sve zlatne poluge Dravnoj blagajni,
otimajui tako od naroda ono
malo bogatstva to mu je bilo ostalo.
A onda, potkraj 1933. godine,
zlatni standard biva ukinut.
Ako pogledate dolarsku novanicu odtampanu pre 1933.
videete da pie da je bila zamenjiva u zlatu.
Ako pogledate dananju novanicu,
na njoj samo pie da je legalno sredstvo plaanja
to znai da ima pokrie u apsolutno niemu.
Bezvredni komad papira.
Jedina stvar koja naem novcu daje vrednost
jeste koliko ga ima u opticaju.
Prema tome, mo da se regulie koliina novca u opticaju
je istovremeno i mo da se regulie njegova vrednost
to je takoe i mo da se itave ekonomije
i itava drutva bace na kolena.
"Ako mi date kontrolu nad nacionalnom valutom,
nee mi biti vano ko e pisati zakone."
Majer Amel Rotild,
osniva bankovne dinastije Rotildovih
Vano je imati na umu da su
Federalne rezerve privatna korporacija.

U njima ima federalnog koliko i u "Federal Ekspresu".

Sami sebi piu zakone i paktino ne podleu
regulativama Vlade SAD-a.
To je privatna banka koja Vladi
izdaje valutu na zajam, uz kamatu,
to je u potunoj saglasnosti sa onim istim prevarantskim
modelom centralnog bankarstva
od kojeg je Amerika elela da pobegne
kada je proglasila nezavisnost
u amerikom revolucionarnom ratu.
Da se vratimo u 1913.
Zakon o Federalnim rezervama nije bio jedini
neustavni dokument koji je proao kroz Kongres.
Takav je bio i Savezni porez na prihod.
Vredi ukazati na to da je
neznanje amerike javnosti,
u odnosu na Savezni porez na prihod,
dokaz tome koliko je u stvari amerika populacija
zaglupljena i zaboravna.
Prvo i prvo Savezni porez na prihod
je u potpunosti neustavan
obzirom da je neraspodeljen.
Ameriki Ustav kae da svaki porez
mora da bude raspodeljen kako bi bio legalan.
Kao drugo, nedovoljan broj saveznih drava
je potpisalo amandman kojim
se dozvoljava uvoenje Poreza na prihod.
I na tu injenicu se ak i pozivalo
u parnicama na sudovima.
"Da ste paljivo prouili 16. Amandman,
videli biste da nije potpisan od dovoljnog broja drava."
- Sudija okrunog suda
Dejms Foks, 2003. godine
Kao tree, danas se svim zaposlenima uzima
proseno oko 35% plate putem ovog poreza.
To znai da ljudi rade 4 meseca godinje
samo da bi ispunili ovu poresku obavezu.
A pogodite gde sav taj novac odlazi?
Odlazi na plaanje kamata na valutu
koju tampa prevarantska Banka federalnih rezervi,
sistem koji uopte ne bi trebalo da postoji.

Novac koji se zaradi etveromesenim radom

odlazi gotovo bukvalno u depove
meunarodnih bankara koji poseduju
Banku federalnih rezervi.
I kao etvrto, ak i ako Vlada lano tvrdi
da je Porez na prihod legalna stvar,
ne postoji bukvalno niti jedan statut, ili zakon
koji bi iziskivao plaanje ovog poreza. I taka.
Naravno da sam oekivao da postoji zakon
koji stoji negde u zakonodavstvu,
neki propis koji zahteva plaanje ovog poreza.
Mislio sam, "naravno da postoji!"
I onda sam se naao u poloaju da nisam mogao da
pronaem taj statut koji moj posao ini legalnim,
nisu ga pronali ni ostali koje poznajem,
tako da nisam imao drugog izbora nego da dam ostavku.
Na osnovu istraivanja koje sam sprovela u toku 2000. godine
i kojeg i dalje sprovodim,
takav zakon nisam uspela da pronaem.
Raspitivala sam se i u Kongresu, i kod mnogih drugih ljudi,
u Poreskoj upravi , kod poreskih zastupnika,
nisu mogli da daju odgovor.
Jer ako odgovore, amerika javnost
e saznati da je cela ta stvar prevara.
Otkad sam dao ostavku
vie ne plaam ovaj porez.
Nisam uplatila Porez na prihod od 1999. godine.
Porez na prihod nije nita drugo
nego porobljavanje itave drave.
Kontrolisanje ekonomije
i neprekidna pljaka imovine
predstavljaju samo jednu stranu
Rubikove kocke u rukama bankara.
Ima jo jedan instrument za stvaranje
profita i kontrolu, a to je - rat.
Od poetka postojanja Federalnih rezervi 1913. godine
desili su se brojni veliki i mali ratovi,
od kojih su tri najznaajnija Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Vijetnamski rat.
PRVI SVETSKI RAT
1914. godine izbio je rat u Evropi

koncentrisan oko Engleske i Nemake.

Amerika javnost nije elela da ima nita sa tim ratom.
Kao rezultat toga, predsednik Vudrou Vilson
javno proglaava neutralnost.
Meutim iza zatvorenih vrata, amerike vlasti su tajno
traile bilo kakav izgovor da uu u rat.
A iz razloga kojeg je u svom zapaanju izneo
ameriki dravni sekretar Viljema Deningsa:
"U bankarstvu postoji duboko interesovanje
za Svetski rat
zbog mogunosti da se doe do ogromnih profita."
Vano je razumeti da je za meunarodno bankarstvo
rat najisplativija stvar koja postoji.
Jer je drava u ratu prisiljena da od Banke federalnih rezervi
uzima jo vie novca, uz kamatu.
Glavni savetnik i mentor Vudroua Vilsona,
bio je pukovnik Edvard Haus,
ovek sa veoma bliskim vezama
u meunarodnom bankarstvu,
koji je eleo da se ue u rat.
U zabeleenom razgovoru
izmeu pukovnika Hausa, Vilsonovog savetnika
i ser Edvarda Greja, engleskog sekretara za inostrane poslove,
o tome kako uvesti Ameriku u rat,
Grej je upitao:
Kako bi reagovali Amerikanci ukoliko bi se desilo
da Nemci potope prekookeanski brod sa amerikim putnicima?"
Haus je odgovorio:
"Verujem da bi Ameriku preplavio talas gneva,
a to bi samo po sebi bilo dovoljno
da nas uvede u rat."
I tako je 7. maja 1915.,
praktino na predlog ser Edvarda Greja,
brod Lusitanija namerno upuena
u nemaki kontrolisane vode
gde se znalo da se nalaze nemaki vojni brodovi.
I kao to se i oekivalo, nemake podmornice torpediraju brod,
izazivaju eksploziju uskladitene municije i ubijaju 1.200 ljudi.
Da bi se bolje shvatila hotimina
priroda ovog dogaaja:
Nemaka ambasada je objavila proglas

u "Nju Jork Tajmsu"

putem kojeg upozoravaju ljude da ako se ukrcaju na Lusitaniju
to rade na sopstveni rizik
jer e svaki brod koji putuje izmeu Amerike i Engleske,
prolazei kroz ratnu zonu, biti podloan unitenju.
Kao rezultat svega, i kao to je i oekivano,
potapanje Lusitanije pokree talas gneva
u amerikoj populaciji
i Amerika nedugo potom ulazi u rat.
Prvi svetski rat je kotao Ameriku 323.000 ivota.
D.D.Rokfeleru je doneo zaradu od 200 miliona dolara.
To je oko 1.9 milijardi po dananjim merilima.
Da ne pominjemo da je u novcu rat Ameriku kotao
30 milijardi dolara
od ega je veina pozajmljena
od Banke federalnih rezervi, uz kamatu,
poveavajui profit meunarodnih bankara.
DRUGI SVETSKI RAT
7. decembra 1941. godine Japan napada
ameriku flotu u Perl Harboru
to je bio povod amerikog ulaska u rat.
Predsednik Frenklin D. Ruzvelt proglasio je napad
"danom koji e se zauvek pamtiti po neastvu".
Zaista neastan dan,
ali ne zbog navodno iznenaujueg
napada na Perl Harbor.
Posle 60 godina obelodanjivanja injenica
danas je postalo jasno da ne samo da se za napad
na Perl Harbor znalo nedeljama u napred,
ve da je isti bio otvoreno traen i isprovociran.
Ruzvelt, iz familije njujorkih bankara
jo od 18. veka,
i iji je ujak Frederik bio u prvobitnom
upravnom odboru Federalnih rezervi,
bio je veoma naklonjen interesu
meunarodnog bankarstva,
a interes je bio da se ue u rat
jer, kao sto smo videli, za meunarodne bankare
nita nije unosnije od rata.
Rouzveltov sekretar ratnih operacija,
Henri Stimson je 25. novembra 1941.

zabeleio u svoj dnevnik razgovor koji je imao sa Ruzveltom.

"Problem je bio kako da ih navedemo da oni
ispale prvi hitac...
Bilo je poeljno da Japanci napadnu nas prvi
kako bi svima bilo jasno
ko je u stvari agresor."
U mesecima koji su prethodili
napadu na Perl Harbor
Ruzvelt je uinio gotovo sve
to je bilo u njegovoj moi da razljuti Japance,
izraavajui svoj agresivan stav:
blokirao je sav japanski uvoz u ameriku naftnu industriju,
zamrznuo je svu japansku imovinu u Sjedinjenim Dravama,
javno je delio zajmove Nacionaloj Kini
i vojno pomagao Britance,
obe zemlje ratne neprijatelje Japana,
to je, usput budi reeno, potpuno krenje
meunarodnih pravila ratovanja.
4. decembra, tri dana pre napada,
australijska obavetajna sluba javlja Ruzveltu
da se japanska vojna grupacija
kree prema Perl Harboru.
Ruzvelt to ignorie.
I tako, kao to se nadalo i dozvolilo, 7. decembra 1941.
Japan napada Perl Harbor pobivi 2.400 vojnika.
Pre Perl Harbora 83% amerike javnosti
nije elelo da ide u rat.
Posle Perl Harbora milion ljudi se dobrovoljno prijavilo da ide u rat.
Vano je znati da su ratna nastojanja nacistike Nemake
obilato podravane od strane dve organizacije:
jedna od njih se zvala "I.G.Farben".
"I.G.Farben" je proizvodila 84% nemakog eksploziva
ukljuujui i Ciklon B koji je ubijao milione
u koncentracionim logorima.
Jedan od nepominjanih partnera "I.G.Farben"-a
bila je amerika kompanija, Rokfelerov "Standard Oil".
U stvari nemaka avijacija ne bi mogla ni da funkcionie
bez jednog specijalnog dodatka
patentiranog u Rokfelerovom "Standard Oil"-u.
Surovo bombardovanje Londona od strane

nacistike Nemake, bilo je omogueno

prodajom 20 miliona dolara vrednog goriva
kojeg je "I.G.Farben" kupio od Rokfelerovog "Standard Oil"-a.
Ovo je samo jedna mala ilustracija toga kako su
amerika preduzea finansirala obe strane u Prvom svetskom ratu.
Jo jedna izdajnika organizacija vredna pomena
je "Junion Benking" korporacija iz Nju Jorka.
Ona ne samo da je finansirala brojne
aspekte Hitlerovog uspona na vlast,
kao i sam vojni materijal tokom rata,
ve je sluila i kao banka za pranje nacistikog novca
to se konano otkrilo kada su im u sefovima
pronaeni milioni dolara nacistikog porekla.
"Junion Benking" korporacija iz Nju Jorka
je na kraju zatvorena
usled krenja Dekreta o trgovanju sa neprijateljom.
Pogodite ko je bio direktor i potpredsednik "Junion" Banke?
Preskot Bu, deda naeg sadanjeg predsednika
i naravno otac naeg biveg predsednika.
Imajte ovo na umu kada procenjujete moralni
i politiki karakter familije Bu.
VIJETNAMSKI RAT
Sjedinjene Drave su slubeno objavile rat Vijetnamu 1964. godine
do ega je doveo navodn incident
u kojem su 2 amerika razaraa napadnuta od strane
severnovijetnamskih torpednih amaca u Tonkinskom zalivu.
Ovo je postalo poznato kao incident u Zalivu Tonkin.
Ovaj dogaaj je sam po sebi posluio kao izgovor
za obimni razmetaj trupa i puno ratno stanje.
Ali postojao je jedan problem.
Napad vijetnamskih torpednih amaca
na amerike razarae se nikada nije desio.
Dogaaj je bio potpuno isceniran
da bi posluio kao izgovor za ulazak u rat.
Bivi Ministar odbrane Robert Maknamara
je godinama kasnije izjavio
da je incident u Zalivu Tonkin bila greka,
dok je mnotvo drugih insajdera i oficira istupilo
sa stavom da je sve bila smiljena farsa, potpuna la.
im se ulo u rat, posao je krenuo po obiaju.
U oktobru 1966. predsednik Lindon Donson

ukida trgovinska ogranienja sa sovjetskim blokom

znajui vrlo dobro da su Sovjeti snabdevali
i do 80% severnovijetnamskih ratnih potreba.
Shodno tome, Rokfeleri
finansiraju fabrike u Sovjetskom Savezu
koje Sovjeti koriste za proizvodnju vojne opreme
koju potom alju u Severni Vijetnam.
Meutim, finansiranje obe strane u sukobu
je samo jedna strana novia.
1985. godine, Vijetnamska pravila slube
su postala javno dostupna.
Ovaj pravilnik je sadravao sve ono to je
amerikim trupama bilo i nije bilo dozvoljeno u ratu.
Tu su bile i neke vrlo apsurdne stvari:
Severnovijetnamski sistemi protivavionske odbrane se ne smeju
bombardovati ukoliko nemaju operativni znaaj.
Neprijatelj koji pree granicu Laosa ili Kambode
ne sme se progoniti.
i najoitija od svih kljuni strategijski ciljevi
se ne smeju napadati
ukoliko nisu inicirani od strane
visokih vojnih predstavnika.
Nije bilo dovoljno nametanje ovih idiotskih ogranienja,
ve je Severni Vijetnam jo bio i obaveten o njima,
mogavi tako da temelji svoju itavu strategiju
u odnosu na ovakvu sputanost amerikih snaga.
Upravo zato je rat trajao toliko dugo.
Krajnji zakljuak je ovo: Vijetnamski rat
nije trebalo da se dobije. Samo da se odrava.
Ovaj rat za profit zavrio se sa 58.000 poginulih Amerikanaca
i 3 miliona poginulih Vijetnamaca.
I, gde smo sad?
11. septembar je bio odskona daska za, to je trenutno
ubrzano ispunjavanje cilja nemilosrdne elite.
To je bio iscenirani izgovor za rat,
nimalo drugaiji od lai u vezi potapanja Lusitanije,
izazivanja Perl Harbora
i Zaliva Tonkin.
U stvari, ukoliko 11. septembar nije bio planirani izgovor za rat,
onda je iznimka koja potvruje pravilo.

Iskoriten je da bi se lansirala
dva ne isprovocirana prtivzakonita rata,
jedan protiv Iraka
a drugi protiv Afganistana.
Bilo kako bilo, 11. septembar je bio izgovor
za jo jedan rat.
Rat protiv vas.
Dekret o patriotizmu, Bezbednost otadbine,
Dekreti o vojnim sudovima i ostali zakonski propisi,
napisani su sa jedinim ciljem
da vam unite graanske slobode
i da vam ogranie mogunost otpora
onome to dolazi.
Danas se u Sjedinjenim Dravama,
neobavetenim Amerikancima ispranih mozgova,
vre pretresi domova,
bez sudskog naloga, bez da je vlasnik prisutan,
vre se hapenja
bez obznanjivanja optunice,
graani se mogu drati u pritvoru na neodreeno vreme,
bez prava na advokata i pravno zlostavljani,
a sve pod sumnjom da su moda teroristi.
Ako van treba bolja ilustracija
onoga to se deava u ovoj zemlji,
hajde da vidimo kako se istorija ponovlja.
U februaru 1933.
Hitler je iscenirao lani napad
zapalivi zgradu svog vlastitog
nemakog parlamenta, Rajhstaga
i bacivi krivicu na komunistike teroriste.
U nekoliko sledeih nedelja doneen je
Zakon o odbrani naroda i drave
koji je kompletno unitio nemaki ustav,
i sva ljudska prava.
Posle toga krenuo je u seriju preventivnih ratova
koji su u nemakom narodu svi bili opravdavani
nunou odravanja "bezbednosti otadbine".
"Postoji zlo koje preti svakom oveku, eni i detetu
ove velike nacije
Moramo da preduzmemo korake u cilju podizanja
bezbednosti i zatite nae otadbine."

Dord Bu mlai?
Adolf Hitler,
najavljujui uvoenje Gestapa
Na je neprijatelj jedna radikalna mrea terorista
zajedno sa svim vladama koje ih podravaju.
Vreme je da se probudimo.
Ljudi na vlasti ne biraju naina
da vas manipuliu i neprekidno obmanjuju.
Poimanje stvarnosti veine ljudi, naroito
u vezi politikog ivota, nije u stvari uopte njihovo.
Ono im je veoma lukavo nametnuto
a da toga nisu ni svesni.
Na primer, u veini javnosti postoji miljenje
da rat u Iraku ne ide ba najbolje
uz sve te frakcije koje se
meusobno biju bez prestanka.
Ono to javnost ne uspeva da uoi
jeste da je destabilizacija Iraka
upravo ono to ljudi koji stoje
iza vladinih postupaka ele.
Ovaj rat se vodi na duge staze
sa ciljem podele regiona,
odranja kontrole naftnih izvora,
neprekidnog zgrtanja novca snabdevaima oruja
i najvanije,
uspostavljanja stalnih vojnih baza
koje slue kao lansirne rampe protiv
ostalih naftonosnih, nekonformistikih zemalja
kao to su Iran i Sirija.
U prilog tezi da je graanski rat
i destabilizacija potpuno namerna,
govori i dogaaj iz 2005. kada je dvojicu britanskih
oficira elitnog SAS-a uhapsila iraka policija
nakon to su bili uhvaeni kako se, preobueni u Arape,
voze gradom i pucaju po ljudima.
Nakon hapenja i odvoenja u zatvor u Basru
britanska armija je odmah zatraila njihovo putanje.
Kada su vlasti u Basri ovo odbile, Britanci su poslali tenkove
i bukvalno provalivi u zatvor oslobodili svoje ljude.
Ako elite da unitite neku oblast,
kako ete to najbolje da uradite?

Postoje dva naina:

moete da je napadnete i bombardujete i tome slino,
ali to nije naroito efikasno.
Ono to treba da uradite je da pokuate
da navedete ljude koji tu ive da se meusobno pobiju
i da unite sopstvenu teritoriju,
svoja vlastita imanja,
i onda je sa tom oblasti gotovo.
Znai, unitavanje meuljudskih odnosa
je najbolji nain unitenja neprijatelja,
koritenjem njihovog ljudstva protiv samih sebe.
A onda snabdevate obe strane,
imate agente koji pomau obe strane koji potpaljuju obe strane,
dok se na kraju potpuno ne poubijaju.
Vreme je da se probudimo i
vidimo stvarnost onakvom kakva jeste,
da shvatimo da ti ljudi uvek pokuavaju
da zadre svoje imperije i da stvore nove.
I to ostvaruju manipulacijom
naroda kojeg pokuavaju da pokore.
Moda ste se zapitali
zato je itava amerika kultura ovako prenatrpana
mas-medijskom zabavom sa svih strana
dok obrazovni sistem Amerike
nastavlja svoj silazni put zatupljivanja
otkad je amerika vlada odluila da preuzme
i subvencionira sistem javnih kola.
Vlada dobija tano ono za ta plaa..
Kada shvatimo to, i pogledamo
dravno finansirane obrazovne institucije
i kada vidimo kakve ake
i kakvu naobrazbu
te dravno finansirane kole stvaraju,
tada logika govori da
ukoliko ono to je izalo iz tih kola
nije u skladu sa onim to drava
i savezna vlada eli,
onda e to biti promenjeno.
Krajnji zakljuak je da vlada dobija
ono sto je naredila.

Oni ne ele da vam deca budu obrazovna.

Oni ne ele da previe razmiljate.
Zato su ova zemlja i ovaj svet
postali tako pretrpani
zabavnim programima, mas medijima, televizijskim serijama,
zabavnim parkovima, drogama, alkoholom
i svim drugim vidovima razonode koji
ljudski um dre zabavljenim
kako se ne bi suprotstavio bitnim ljudima
tako to bi poeo previe da razmilja.
Bilo bi bolje da se probudite i shvatite
da postoje ljudi koji vode va ivot umesto vas
a da vi to i ne znate.
U velikim smo nevoljama!
Jer me vi, zajedno sa jo 62 miliona Amerikanaca
trenutno sluate.
Jer manje od 3% vas ita knjige.
Jer manje od 15% vas ita novine.
Jer jedina istina koju znate
dolazi sa televizije.
Trenutno postoji itava jedna generacija ljudi
koja ne zna nita o onome to nije dolo sa televizije!
Televizija je jevanelje.
Najvee otkrovenje.
Televizija moe da stvori ili uniti
predsednike, pape, premijere.
Televizija je najstranija prokleta
sila na itavom ovom bezbonom svetu
i jao si ga nama ako ikada padne u ruke
pogrenih ljudi!
Jer kada najvea kompanija na svetu
zagospodari najstranijom, bezbonom propagandnom silom
na itavom bezbonom svetu,
ko zna kakva e se sva sranja poturati kao istina!
I zato me sluajte.
Sluajte me!
Televizija nija stvarnost.
Televizija je prokleti zabavni park!
Televizija je cirkus, karneval,
putujua trupa akrobata,
pripovedaa, plesaa, pevaa, onglera,

nakaza, ukrotitelja lavova i fudbalera.

Mi se bavimo ubijanjem dosade.
Ali vi ste ti koji sedite tamo,
dan za danom, iz noi u no,
svih godita, rasa, vera.
Mi smo sve to znate.
I poinjete da verujete u iluzije
koje ovde stvaramo.
Poinjete da verujete da je televizija stvarnost
a da su vai sopstveni ivoti nestvarni.
Radite sve to vam televizija kae!
Oblaite se kao to vam kae, jedete to vam kae,
podiete decu kao to vam kae,
ak i razmiljate kao to vam kae.
To je masovno ludilo, vi ste svi manijaci!
Za ime Boga, vi ljudi ste stvarnost!
Mi smo iluzija!
Zadnja stvar koju ljudi iza paravana ele da se desi
jeste svesna, informisana javnost
sposobna da kritiki razmilja.
I upravo zato se neprestano gradi jedan lani duh vremena
putem religije, mas medija
i obrazovnog sistema.
Pokuavaju da vas dre u jednom naivnom, izolovanom balonu.
I u tome rade vraki dobar posao.
2005. godine sklopljen je sporazum izmeu Kanade,
Meksika i Sjedinjenih Drava.
Ovaj sporazum, neobjavljen u javnosti,
neregulisan u Kongresu,
spaja Sjedinjene Drave, Meksiko i Kanadu
u jednu celinu, briui sve granice.
Zove se Severnoamerika Unija.
Moda ste se zapitali zato nikada
niste uli za ovo.
U stvari, postoji samo jedan
"mainstream" reporter koji je uopte uo
a onda imao i hrabrosti da obradi ovu temu.
Politika otvorenih granica Buove administracije,
i njena odluka da ignorie sprovoenje
imigracionih zakona ove zemlje,
jeste samo deo jednog veeg plana.

Predsednik Bu je potpisao formalni sporazum

kojim e Sjedinjene Drave prestati da budu ono to su do sad bile.
I to je uradio bez odobrenja bilo Kongresa
ili naroda Sjedinjenih Drava.
Malo ljudi je uopte ulo za ovaj dogovor.
Ovakve stvari se ponovo rade,
od strane uskog kruga ljudi
na samom vrhu,
u interesu investicione klase.
A ljudi iz radnike klase,
politiki slubenici irom nae zemlje,
od malih sredita do velikih gradova itd.,
svi oni ne znaju nita o ovome.
Ovo nije nekakav trgovaki sporazum.
Ovo je potpuno ukidanje suvereniteta ovih drava
to e se takoe odraziti i uvoenjem
potpuno nove valute pod imenom Amero.
...osim toga, mislim da glavna stvar,
na koju se trebaju fokusirati ljudi
koji danas barataju dolarima, jeste Amero.
To je neto o emu danas niko ne govori,
a to e, uveren sam, imati velikog
uticaja na svaiji ivot
u Kanadi, SAD-u i Meksiku.
Amero je predloen kao budua valuta
Severnoamerike Unije
koja se trenutno gradi
izmeu Kanade, SAD-a i Meksika,
u cilju stvaranja jedne zajednice bez granica,
slino Evropskoj Uniji,
a dolar, kanadski dolar, ameriki dolar,
kao i meksiki pezos, treba da budu zamenjeni Amerom.
Samim postojanjem ove nagodbe, ameriki
ustav e vremenom postati izlian.
Pomislili bi ste da bi ovako neto trebalo da bude
na naslovnim stranama svih velikih novina.
Ali samo dok ne shvatite da su ljudi
koji sprovode ovakve stvari u delo
isti oni ljudi koji stoje
iza mainstream medija
i da vam se ne govori ono to ne treba da znate.

Severnoamerika Unija je konceptualno isto

to i Evropska Unija, Afrika Unija
i to ce biti Azijska Unija.
I iza svih njih stoje isti ljudi.
I kada bude vreme za to,
Severnoamerika Unija, Evropska Unija,
Afrika Unija i Azijska Unija
spojie se u jedno,
zavravajui poslednju etapu plana
na kojem su ovi ljudi radili u proteklih 60 godina SVETSKA VLADA
Svetska vlada e postojati,
svidelo se to nama ili ne.
Jedino je pitanje da li e se do nje doi putem
osvajanja ili slaganja
Pol Varburg,
Odbor za odnose sa inostranstvom / arhitekta sistema Federalnih rezervi
"Zahvalni smo 'Vaington Poustu', 'Nju Jork Tajmsu', 'Tajm Magazinu' i
ostalim velikim publikacijama
iji su urednici prisustvovali naim sastancima
i ispotovali svoja obeanja o diskreciji tokom gotovo 40 godina.
Bilo bi nam nemogue da ostvarimo plan za svet
da smo bili izloeni oko javnosti tokom svih ovih godina.
Ali svet je sada je profinjeniji i spremniji
da krene ka stvaranju Svetske vlade.
Nadnacionalni suverenitet intelektualne elite
i svetskih bankara
je zasigurno poeljniji od nacionalnog samoopredelenja
praktikovanog u proteklim vekovima."
Dejvid Rokfeler,
Odbor za odnose sa inostranstvom
Jedna banka, jedna armija, jedan centar moi.
I ako nas je istorija iemu nauila,
to je da mo kvari ljude.
A da apsolutna mo kvari ljude apsolutno.
Ovo je Aron Ruso,
filmski producent i bivi politiar.
S njegove leve strane se nalazi Nikolas Rokfeler
iz ozloglaene bankovno-poslovne
Rokfeler dinastije.
Posle nekog vremena bliskog prijateljovanja

sa Nikolasom Rokfelerom,
Aron je konano prekinuo odnose
zgaen onim sto je nauio o
Rokfelerima i njihovim ambicijama.
Jednog dana me je pozvala ena koju sam poznavao
i rekla mi,
"Da li bi hteo da upozna jednog od Rokfelera?"
Rekao sam, "Da, naravno!"
I postali smo prijatelji.
I vremenom je poeo da mi otkriva mnoge stvari.
I tako mi je jedne veeri rekao,
"Arone, desie se jedan dogaaj.
I videe kako emo na raun tog dogaaja ui u Afganistan
radi kontrole naftovoda iz Kaspijskog mora,
a posle toga u Irak
da uzmemo naftu i uspostavimo bazu na Bliskom Istoku,
a onda emo ui u Venecuelu
i eliminisati onog aveza."
Prve dve stvari su ostvarili,
ovo sa avezom nisu uspeli.
"I videe kako kao traimo po peinama,
neke tipove koje tamo nikada neemo nai."
Smejao sa injenici da se vodi rat protiv terorizma,
a da u stvari neprijatelj ni ne postoji.
Govorio je o tome kako
se taj rat protiv terorizma nikada ne moe dobiti
jer je to veni rat, u toku kojeg moe
stalno da gazi ljudske slobode.
Pitao sam ga,
"Kako ete da uverite narod da je rat stvaran?"
Odgovorio je, "Uz pomo medija. Mediji mogu da uvere narod
da je rat stvaran.
Bitno je samo da se stalno govori o tome,
neprestano se ponavlja i ponavlja i ponavlja
i ljudi konano ponu da veruju."
Stvorili su Federalne rezerve 1913. putem lai,
stvorili su 11. septembar opet putem lai,
zbog 11. septembra stvara se rat protiv terorizma
a posle toga se napada Irak
to je sve opet la.
A onda e na red doi Iran.

I uvek je jedna stvar koja vodi do druge,

pa ova do neke druge, pa do opet neke druge.
Pitao sam ga, "Zbog ega radite sve to?
Koja je svrha svega toga?
Imate sav taj novac, vie nego to bi mogli da poelite
imate svu mo sveta."
Rekao sam, "Nanosite ljudima bol,
to nije dobra stvar."
Rekao je,
"ta te briga za ljude?
Brini se o sebi i o svojoj familiji."
Upitao sam ga,
"Koji je konaan cilj svega toga?"
Odgovorio je, "Konaan cilj je da
u sve ljude sveta ugradimo ipove.
I da ti ipovi sadravaju informacije o,
svom njihovom novcu, i o svemu ostalom.
I onda ako iko bude hteo da protestvuje protiv
onoga to radimo, ili da nam se suprotstavi,
samo mu iskljuimo ip."
Upravo tako. Mikroipovi
2005. godine Kongres je, pod izgovorom
kontrolisanja imigracije
i takozvanog "rata protiv terorizma",
doneo Dekret o identifikaciji,
po kojem je predvieno da e do maja 2008.,
svako morati da ima
federalnu identifikacionu karticu
na kojoj e se nalaziti skenirajui bar-kod
sa svim linim informacijama.
Meutim, bar-kod
e biti samo prelazno reenje
dok ga ne zamene sa RFID ipom,
(RFID=identifikacija putem radio frekvencije)
koji e putem radio frekvencije
moi da prati svaki va korak na itavoj planeti.
Ako vam ovo zvui previe strano, trebalo bi da
znate da se RFID ip ve nalazi
ugraen u svim novim amerikim pasoima.
A konaan korak e biti implantacija ipova,
koji su kod mnogih ljudi vec ugraeni

pod razliitim izgovorom.

Imamo jednu porodicu u Floridi iji su lanovi pioniri novog sveta.
Oni su se dobrovoljno prijavili da budu prvi ljudi u istoriji
kojima su implantirani identifikacioni mikroipovi.
Posle 11. septembra bila sam veoma zabrinuta
za bezbednost svoje familije.
Ne bih imao nita protiv da mi ugrade
stalni implant u ruku koji bi me identifikovao.
Na kraju svi e biti zakljuani
unutar jedne monetarne kontrolne mree
gde e svaki va postupak
biti zabeleen.
A ako uradite neto to ne treba,
mogu vam jednostavno iskljuiti ip,
jer e se do tog vremena
svaki detalj drutvenog ivota
vrtiti oko interakcije putem ipovima.
Ovo je slika budunosti koja se sprema,
koju ete videti ako otvorite oi.
Centralizovana svetska ekonomija
gde su sva kretanja
i aktivnosti pod paljivom
prismotrom, a sva prava uklonjena.
Najneverovatnija stvar od svega je:
svi ovi totalitarni elementi
nee biti nametnuti ljudima,
ljudi e ih sami zahtevati.
Jer je socijalna manipulacija drutva
kroz stvaranje straha i podeljenosti
potpuno odvojila ljude
od oseaja sopstvene snage i od stvarnosti.
Ti procesi koji se odvijaju ve
stoljeima, ako ne i milenijumima,
religija, patriotizam, rasa, bogatstvo, klasa,
kao i sve ostale smiljene forme despotskih
i separatnih poistoveivanja,
posluile su da bi se stvorila manjinski kontrolisana populacija
na koju se lako utie.
Poznato je geslo "podeli i vladaj".
I dok god se ljudi budu videli
kao deo odvojen od svega ostalog

bie podloni potpunom porobljavanju.

Ljudi iza zavese su ovoga svesni,
a isto tako znaju i to
da ako ljudi ikada postanu svesni svoje istinske
veze sa prirodom
i svog istinskog ljudskog kapaciteta,
itav ovaj fabrikovani duh vremena na kojem rade
e se sruiti kao kula od karata.
itav ovaj sistem u kojem ivimo
ugrauje nam ideje o tome
kako smo nemoni, kako smo slabi,
kako je drutvo u kojem ivimo loe, kao je nepoteno
itd. itd.
Sve je to jedna velika debela la.
Mi smo moni, lepi, neuobiajeni.
Ne postoji razlog zato ne bismo razumeli
ko smo u stvari i kamo idemo.
Ne postoji razlog zbog kojeg svaka prosena osoba ne bi mogla
da razvije svoje pune potencijale.
Mi smo neverovatno mona bica.
Mislim da sam proveo 30 godina svog ivota,
svojih prvih 30 godina, pokusavajui da postanem neto.
eleo sam da postanem dobar u raznim stvarima,
eleo sam da postanem dobar u tenisu,
eleo sam da postanem dobar u koli i ocenama...
i sve sam nekako gledao u toj perspektivi:
"Nisam OK ovakav kakav sam, ali ako postanem dobar u stvarima..."
...a onda sam doao do zakljuka da sam pogreno shvatio igru.
Igra je bila u tome da pronaem ono to sam ve bio.
U naoj kulturi naueni smo da
uoavamo individualne razlike.
Tako da kada pogledate neku osobu odmah pomislite:
"pametniji, gluplji, stariji, mlai, bogatiji, siromaniji..."
mi beleimo sve te dimenzionalne razliitosti,
stavljamo ih u kategorije i onda se prema njima tako i odnosima.
I postajemo takvi da vidimo ostale
kao odvojene od nas samih
na nain da su potpuno odvojeni od nas.
Jedna od dramatinih osobenosti postojanja
je kada ste sa nekim i odjednom vidite
sve ono po emu su oni slini vama,

a ne po emu su razliiti od vas,

i doivljavanje istine o tome da ono to je
esencija vas, to je esencija mene
je sve jedno, shvatanje da ne postoji drugo.
Sve je jedno.
Nisam roen bogat niti kao via klasa,
roen sam jednostavno kao ljudsko bie
a tek onda sam nauio svu tu priu
o tome ko sam, i da li sam lo ili dobar,
uspean ili neuspean,
sve to je naueno usput, tokom ivota.
Kada mo ljubavi nadvlada ljubav za moi,
svet e spoznati mir.
Stare zablude proizale iz rasnog, polnog i religijskog ovinizma,
iz mahnite nacionalistike ostraenosti, prestaju da deluju.
Stvara se jedna nova svest,
svest koja vidi Zemlju kao jedan organizam
i shvata da organizam koji je
u ratu sam sa sobom je osuen na propast.
Bil Hiks je obino zavravao svoj ou ovako:
ivot je kao vonja u zabavnom parku.
Uemo unutra i potpuno se uivimo
jer toliko je na um mona stvar.
Vonja ide i gore i dole i u krug,
ima iznenaenja i razoaranja
i sve je vrlo jarkih boja,
i vrlo je glasno i zabavno na neko vreme.
Neki od nas se voze ve dugo vremena
i poinju da se pitaju,
"Da li je sve ovo stvarno, ili je to samo vonja?"
Neki drugi ljudi se seaju odgovora,
i dolaze da nam kau,
"Hej, nemoj da brine,
nemoj da te je strah, ikad,
jer ovo je samo vonja..."
A mi onda ubijemo te ljude.
"Uutkaj ga.
Mnogo sam uloio u ovu vonju.
Uutkaj ga!
Pogledaj ove moje bore na elu.
Pogledaj moj veliki bankovni raun i moju porodicu.

Ovo mora da je stvarnost."

To je samo vonja.
Ali uvek ubijemo te dobre likove
koji nam pokuavaju rei istinu, jeste li primetili to?
Putamo demone da slobodno divljaju.
Ali nije ni vano, jer to je samo vonja.
I moemo da je promenimo kad god poelimo.
Sve je stvar izbora.
Bez truda, bez rada, bez posla, bez uteevine i novca.
Samo izbor, ovog trenutka,
izmeu straha i ljubavi.
Revolucija je sada
SrpskiTitl: Salefly