Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
Predmet: Raunarksa grafika 2

Tema: Teorija boja

Profesor: Doc. dr Ivana Berkovi

Asistent: dr Zdravko Ivankovi

Student: Marko urovski IT 6/12

Smer: Informacione tehnologije- Inenjerstvo

Zrenjanin, 29.4.2015.

Sadraj:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

UVOD................................................................3
OSNOVNA TEORETSKA OSNOVA BOJA..............3
OSNOVNA PODELA BOJA...................................4
KRUG BOJA........................................................5
HARMONIJA BOJA..............................................6
KULTUROLOKO ZNAENJE POJEDINIH BOJA.....9
SIMBOLIKA BOJA.............................................10
ZAKLJUAK.....................................................11
LITERATURA....................................................12

1. UVOD

Gde god da se osvrnemo, vidimo svet u bojama. Svako od nas osea boje na svoj
jedinstven nain. Boja je lian, ulni doivljaj, kojeg u mozgu stvara svetlost prolaskom
kroz oko. Iz tog proizlazi da je raspoznavanje boje zahtevan proces u kojem uestvuju
svetlost, objekat, oko i mozak. Fizikalno ga opisujemo kao elektromagnetno zraenje
razliitih frekvencija i talasnih duina. Boja je privlaila ljudski um u estetskom, ali i
znanstvenom aspektu jo od najranijih vremena. Pojmom boje bavili su se stari Egipani i
Grci i upotrebljavali su boju, obojene predmete u svakodnevnom zivotu. Jedan od
zaetnika ideje sastavne ureenosti boja smatra se Aristotel koji se tom problematikom
bavio jo 350-te godine pre nove ere. Aristotel je prvi postavio belu boju nasuprot crnoj, a
Ewald Hering je prvi postavio ispravnu teoriju percepcije i vienja boje (1834).

2. OSNOVNA TEORETSKA OSNOVA BOJA

Bojama se bavio i poznati nemaki knjievnik Gete koji je objavio knjigu Teorija boja u kojoj
su data neka prva objanjenja ta su boje ustvari. On je u svojoj knjizi Teorija boja dao prva
objanjenja ta je boja ustvari i rekao da je ona samo ljudska iluzija, odnosno ljudska
vizuelna,perceptivna karakteristika. Covek je zahvaljujui receptorima u retini oka u stanju da
vidi jedan deo elektomagnetnog spektra i to onaj koji ima talasne duine izmeu 380 i 780
nanometara, to najee nazivamo vidljivim spektrom.

Svako monhromatsko zraenje koje potie od nekog izvora svetla ima tano odreenu talasnu
duinu koja na primer moe iznositi 570 nanometara. Ovo zraenje u ljudskom oku vidimo kao
svetlost tano odreene boje to je u naem sluaju uta boja. Moe se rei das u pojedine talasne
duine vidljive svetlosti ustvari njene boje.

3. OSNOVNA PODELA BOJA

Boje se dele na svetlosne (obojena svetlost koja nije opipljiva) i materijalne (boje predmeta).
Meanjem primarnih svetlosnih boja dobijamo belu dok meanjem primarnih materijalnih boja
dobijamo crnu.
Primarne i sekundarne boje
Primarne materijalne boje su crvena, plava i uta. Nazivaju se primarnim jer se ne mogu dobiti
meanjem ostalih boja. Sekundarne boje koje se dobijaju meanjem 2 primarne su ljubiasta
(plava+crvena), narandasta (crvena+uta), i zelena (uta+plava). Kada njima dodamo crnu i
belu dobijamo sve potrebne elemente za dobijanje bilo koje boje.

Komplementarne boje
To su zelena, i crvena, plava i narandasta, uta i ljubiasta.Gete je bio zaetnik naunog
prouavanja boja. Danas je veoma korien njegov spektar boja u kom su komplementarne boje
postavljene jedna naspram druge. Kod spajanja komplementarnih boja vai jedno pravilo:
uskladiti koliine. Poto je u svakom paru jedna boja jaa od druge, vano je da se one usklade
kako jedna boja ne bi pojela drugu.
Tople i hladne boje

Boje se dele na tople i hladne. Tople boje su zasiene i energine I imaju tendenciju da se istiu
u prostoru. To su uta i narandasta i one ine da nam u nekoj prostoriji npr.bude toplije i daju
nam utisak vee temperature.
Hladne boje daju utisak smirenosti i imaju umirujue dejstvo. To su su plava i ljubiasta. Svetli
tonovi ovih boja ine da prostorija izgleda vee. Podkategorija koja se nalazi izmeu topple i
hladne su mlake boje. To su crvena i zelena. Nazivaju se mlakima jer njihove nijanse idu od
izrazito toplih do izrazito hladnih. Bela, crna I siva se smatraju neutralnim bojama.
Zanimljiv je podatak da najvei broj ljudi kao omiljenu boju navodi plavu, ak 40%, na drugom
mestu je crvena 20%, i uta 10%.

4. KRUG BOJA
Krug boja ili toak boja je osnovni alat za kombinovanje boja. Prvi kruni dijagram boja
dizajnirao je Isak Njutn 1666.godine. krug boja je dizajniran tako da praktino bilo koje boje
odabrane u njemu mogu izgledati dobro zajedno.

Tokom godina pravljene su mnoge varijacije njegovog osnovnog dizajna, ali najea verzija je
krug sa 12 boja, zasnovan na RYB (ili umetnikom) modelu boja. Tradicionalno, postoji veliki
broj kombinacija boja koje se smatraju za naroito skladne I za oko prijatne. To se zove
harmonija boja ili akord boja, a oni se sastoje od dve ili vie boja koje imaju fiksni odnos u krugu
boja.

5. HARMONIJA BOJA
Harmonija se moe definisati kao prirodan raspored delova, bilo da se radi o muzici, poeziji ili
bojama.
U vizuelnim iskustvima harmonija je neto to je ugodno oku. Ono angauje posmatraa i to
stvara unutranji oseaj reda i bilans u vizuelnom iskustvu. Boje utiu na naa oseanja, zato je
izbor nijansi u pojedinim prostorijama od kljune vanosti za harmonian boravak u
njima.Harmonija boja prua vizuelni interes i oseaj reda. Priroda prua savrenu polaznu taku
za harmoniju boja. Na slici ispod crvena, uta i zelena stvaraju harmonian dizajn, bez obzira na
to da li se ta kombinacija uklapa u tehniku formulu harmonije boja.

Osnovne tehnike za kreiranje ema boja

1) Monohromatska ema boja
Monohromatska ema boja koristi varijacije u svetlini I zasienju samo jedne boje. U
ovaj tip eme mogu biti ukljuene razliite tamnije nijanse, sivlji tonovi i svetlije nijanse
glavne boje. Ova ema izgleda isto i elegantno. Monohromatske boje se odlino slau
meusobno I produkuju umirujui efekat. Mogu se koristiti za uspostavljanje opteg
raspoloenja.

2) Komplementarna ema boja

Boje koje su nasuprot jedna drugoj u krugu boja nazivaju se komplementarnim bojama.
Visoki kontrast komplementarnih boja, koji ih dolikuje kreira veoma iv izgled, naroito
kada se boje koriste u punoj zasienosti. Ova ema boja iziskuje panju pri upotrebi, jer
pri njenoj upotrebi lako moe doi do nesklada boja. Ova ema moe biti problematima
za korienje u velikim dozama, ali veoma dobro izgleda ukoliko vam je cilj da istaknete
neto.

3) Razdeljeno komplementarna ema

Ova ema boja predstavlja varijantu komplementarne eme boja. Pored osnovne boje,
koristi dve boje koje su joj komplementi. i ova ema ima jak vizuelni kontrast kao i
komplementarna ema, ali sa manje tenzije. Ova ema boja je esto dobra za poetnike
jer je teko kod nje zabrljati.

4) Analogna ema boja

Koristi boje koje se nalaze jedna pored druge u krugu boja. One se obino dobro slau i
stvaraju mirne i udobne dizajne. Ova ema boja se esto moe nai u prirodi, i prijatna je
za oi. Pri korienju ove eme treba obratiti panju da li ima dovoljno kontrasta. Jedna
bojatreba biti dominantna, a druga treba da je podrava. Trea boja treba da bude
akcentna i da istie.

5) Triadna ema boja

Postavljanjem jednakostraninog trougla na toak boja mogu se kreirati veoma ivopisne
eme boja. Triadna ema koristi boje koje su ravnomerno rasporeene po krugu boja.
Najosnovniju triadu boja ine tri osnovne boje:crvena, uta i plava. Ove eme imaju
tendenciju da deluju ivo ak i kad koriste blede i nezasiene verzije izabranih nijansi.

6) Tetraedska ema boja

Ova ema koristi etiri boje koje su rasporeene u dva komplementarna para. Ova bogata
ema boja prua dovoljno mogunosti za razliite varijacije. Najbolje rezultate daje
ukoliko je jedna boja dominantna, ali potrebno je obratiti panju I na to da postoji dobar
balans izmeu toplih I hladnih boja u dizajnu.

7) Kvadratna ema boja

Kvadratna ema boja je slina tetraedskoj emi, ali su kod nje sve etiri boje ravnomerno
rasporeene po krugu boja. Takoe i ona deluje bolje ukoliko koristite jednu boju kao
dominantnu i obraate panju na balans toplih i hladnih boja.

6. KULTUROLOKO ZNAENJE POJEDINIH BOJA

Bela boja se koristi kao kontrast dizajnu. U najveem broju zapadnih kultura ona je simbol
spasenja, dok u kulturama dalekog istoka predstavlja boju alosti i tuge.
Crna boja u zapadnim kulturama je boja tuge, smrti i zla, a sa druge strane crna se u razvijenijim
delovima sveta smatra bojom elegancije i sofisticiranosti.
Crvena boja se u Kini koristi da bi se izrazilo slavlje i srea. U kombinaciji sa belom poveava
stepen znaaja. U Americi i u mnogim evropskim zemljama crvena moe predstavljati boju
prostitucije.
Plava boja se smatra najsigurnijom bojom za korienje zato to ni u jednoj kulturi nema
negativnih konotacija. U Kini predstavlja besmrtnost, za Jevreje je sveta boja, a u hinduizmu je
boja Krine.
Zelena boja u mnogim kulturama je umirujua boja. U Americi asocira i na novac zbog boje
njihovih novanica to nije sluaj u drugim zemljama.
Narandasta boja u Americi oznaava neto jeftino zbog boje pojedinih pakovanja. I kao rezultat
toga treba je izbegavati ukoliko elimo da izrazimo luksuz i eleganciju.
9

Siva boja se u svetu koristi kao neutrlna boja. Tonovi sive boje koriste se da bi se iskazala
sofisticiranost i tehnologija.

7. SIMBOLIKA BOJA
Plava: nebo, raj, voda
Zelena: nada, prolee,buenje
Crvena: krv, hrabrost, rtva
Crna: smrt, alost, naputenost
Bela: istota, predaja, devianstvo
uta: sunce, zdravlje, podlost, zavist, ljubomora

10

8. ZAKLJUAK
Boja je ivot, svet bez boje izgleda mrtav. Boja je praiskonski,primarni doivljaj. Boje su deca
prvobitnog svetla i njegove suprotnosti bezbojne tame. Kao to vatra raa svetlo, tako svetlo raa
boje. Boje su deca svetla, a svetlo je njihova majka. Svetlo, prvi fenomen sveta, otkriva nam duh
I ivot sveta kroz boje
Ewald Hering

11

9. LITERATURA

https://www.themajka.com/osnove-o-boji-t537.html
http://elementarium.cpn.rs/elementi/boja-i-iluzija/
http://www.colormatters.com/color-and-design/basic-color-theory

12