Letopis naunih radova

Godina 36 (2012), Broj 1, strana 5-16

UDC 612.821.2:005

Pregledni rad
Review paper

ULOGA INTELIGENCIJE U PROCESU RUKOVOENJA

Pejanovi, R. 1
Kada ne moemo biti sigurni
u to kako poboljati svet,
mudrost postaje vana vrlina,
a megalomanske vizije su
ozbiljna opasnost.
(Dozef Naj, profesor na Harvardu)

REZIME
Rukovoenje je jedna od najznaajnijih funkcija upravljanja (planiranje,
organizovanje, kadrovanje, rukovoenje, kontrola). Za proces rukovoenja veoma je
vana, izmeu ostalog, uloga inteligencije, kao dela intelektualnog kapitala.
Inteligencija je jedna od sposobnosti oveka, koja mu omoguava da pravilno razume
stvari i pojave u ivotu i svetu, da se shodno tome adekvatno postavi, da otkriva i
reava probleme, da ima jasnu i realnu razvojnu viziju. Inteligencija predstavlja osnovu
mudrosti, koja je vrhunska faza u procesu razvoja inteligencije, tj. sazrevanja
rukovodioca.
Autor razmatra razliite oblike inteligencije: prirodna inteligencija, racionalna
inteligencija, emocionalna inteligencija, socijalna inteligencija, duhovna inteligencija,
kulturna inteligencija, poslovna inteligencija, vetaka inteligencija. Svaka od njih, na
svoj nain, doprinosi kvalitetu rukovoenja, i potrebno ih je svestrano razvijati i
koristiti.
Kljune rei: Upravljanje, rukovoenje, inteligencija, mudrost, oblici inteligencije.
1. UVOD
Rukovoenje je vrlo znaajna, ali kompleksna aktivnost u procesu upravljanja,
od koje zavise poslovni uspesi u svim oblastima, posebno u biznisu i agrobiznisu. U toj
aktivnosti uloga inteligencije je viestruka.
Dr Radovan Pejanovi, red. prof., Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet,
Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela.
1

Rukovoenje se razlikuje od upravljanja. Prema H. Donsonu Rukovoenje

je mogunost za oblikovanje stavova i ponaanja drugih, bilo u formalnoj ili
neformalnoj situaciji. Upravljanje je formalni zadatak odluivanja i nareivanja.
Priroda rukovoenja je da usmerava, stimulie i motivie napore zaposlenih,
a u pravcu ostvarenja postavljenih zadataka i ciljeva.
Rukovodilac je taj koji dominira situacijom u toku vrenja svoje uloge u
organizaciji. On raspolae sa autoritetom, znanjem, inteligencijom i snagom da utie na
svoje podreene i da ih aktivira u pravcu takvih ponaanja koja e dati najbolje rezultat.
Pri tom treba imati u vidu da e rukovodilac biti autoritet sve dotle dok ga njegovi
ljudi prihvataju sa zadovoljstvom.
Zadatak rukovodioca je da stvori takvu radnu atmosferu koja e obezbediti
angaovanje svih raspoloivih snaga, kako rukovodilaca tako i podreenih na vrenju
zadataka organizacije.
Uloga podreenih je da koristei svoja znanja i mogunosti vre svoju ulogu
prema uputstvima rukovodilaca. Na taj nain podreeni vri svoju ulogu valjano, a to
doprinosi da i organizacija vri svoju misiju. Podreeni treba da ima satisfakciju da je
svojim radom doprineo nekoj novoj vrednosti organizacije, od koje e i on dobijati
jedan deo. Stav zaposlenih prema rukovodiocima veoma je uslovljen stavom i
tretiranjem zaposlenih od strane rukovodilaca.
Kod rukovoenja bitno je znanje i inteligencija rukovodilaca. Uspeno
rukovoenje ne moe se, naime, vriti bez odgovarajuih znanja i inteligencija. Pri tom
su vana: tehnika (struna) znanja, ira koncepcijska znanja i humanistika znanja.
Potrebni stepen pojedinanih znanja zavisi od nivoa na kome se u hijerarhiji
organizacije nalaze rukovodioci. Rukovodiocima na niem nivou potrebna su vea
tehnika (struna) znanja, dok na srednjem i viem nivou rukovoenja potrebna su ira
koncepcijska znanja. Ta znanja ukljuuju mogunost apstraktnog razmiljanja o
organizaciji i njenim problemima. Oni moraju imati znanja, inteligenciju i sposobnost
da u svojim koncepcijama obuhvataju ire komplekse, ukljuujui celu organizaciju i
njenu okolinu, kako u sadanjosti tako i u budunosti. Humanistika znanja ukljuuju
osnove iz teorije o ponaanju, odgovarajua znanja o ljudskom ponaanju i stavovima.
Jedna od znaajnih faza menadment procesa (uz navedene) je i liderstvo,
kojim se utie na lanove organizacije, kako bi ostvarili ciljeve. Liderstvo je danas, u
razvijenim zemljama, posebna nauna i struna disciplina, koja predstavlja dinamian
proces koji podrazumeva interakciju izmeu lidera, sledbenika i situacije. Usled sve
veih promena u okruenju liderstvo postaje jedan od najvanijih faktora uspeha
savremenih organizacija.
Re je, dakle, o veoma vanim pitanjima, koja su kod nas, u procesu tranzicije
i krize zanemarena. Cilj ovoga rada je da podstakne, razjasni i usmeri aktivnosti u
pravcu promena koje su nam i ovde nune i potrebne, posebno kada je u pitanju
agrobiznis.
2. INTELIGENCIJA I MUDROST
Inteligencija (lat. intelligentia) je uroena sposobnost pravilnog razumevanja
stvari i pojava u ivotu i svetu. To je razum, um, sposobnost shvatanja i poimanja
(Vujaklija, M., 1980.). Inteligentan ovek je onaj koji je sposoban za pravilno

razumevanje stvari i pojava u ivotu i svetu, razuman, razborit, uman, pametan, koji
ima duha, mudar, dosetljiv, bistar, vet, vian, umean. Kada se govori o prirodnoj
inteligenciji pod ovim pojmom se najee podrazumeva: nadarenost, otroumnost,
prirodna sposobnost pravilnog rasuivanja, sposobnost snalaenja u ivotnim
situacijama na osnovu prethodno steenog iskustva. 2
Inteligencija je u tesnoj vezi sa obrazovanjem, iako se razlikuju. Obrazovanje
predstavlja koliinu znanja koje posedujemo, a inteligencija nau sposobnost da
shvatamo nove stvari. 3
Za inteligenciju je neraskidivo vezano shvatanje "intelektualca" kao oveka
nemirnog i nezasitog duha, koji se kritiki odnosi prema svom drutvenom i politikom
okruenju.
Inteligencija, prema Konfuiju, predstavlja osnovu mudrosti.
Mudrost je skup isitina (znanja) steenih umom, opaanjem, iskustvom
primenjenim na ivot. To je harmonija ideja sa ivotom. Mudar ovek (menader, lider)
je onaj koji pojave svega oko sebe ne gleda nikad izdvojene i usamljene, nego povezane
to je vie i ire mogue sa svim ostalim to se u svetu javlja i deava. Montenj kae da
mudar ovek vidi onoliko koliko hoe, a ne koliko moe, a Nie kae da mudar ne
kanjava zato to je neko loe postupio, ve zbog toga da ne bi loe postupio. Biti
mudar u pravo vreme, kae narodna poslovica, predstavnja devet desetina mudrosti.
Prema Konfuiju tri puta vode do mudrosti: razmiljanje (inteligencija) ono
je najplemenitije; vaspitanje ono je najlake; i iskustvo ono je najneugodnije. U
Talmudu nalazimo odgovore na pitanja ko je mudar: Onaj ko se od svakog pouava,
kao to je jak onaj koji sebe obuzdava, a bogat koji je zadovoljan svojom sudbinom.
D.B.o kae "da ljudi nisu mudri u srazmeri sa svojim iskustvom, ve sa svojom
sposobnou da iskustvo primene". H.Hese smatra da se "znanje moe saoptiti, ali
mudrost ne moe".
2

U modernom drutvu inteligencija se meri tzv. testovima inteligencije. U

procenjivanju inteligencije kao sloene psihike funkcije uzimaju se u obzir opta
sposobnost linosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge naroite sposobnosti (Sfaktor ili specifini faktor). Inteligencija se ne odreuje samo na osnovu izrazite
karakteristike jedne odreene sposobnosti, ako druge opte sposobnosti nisu prisutne.
Vreme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja meu mnogim
istraivaima. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija od 15. do 16. godine, drugi
smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24. do 25. godine ivota. Ima autora
koji su stanovita da se inteligencija, a naroito kod pojedinih osoba, razvija ak i posle
50. godine. Merenje inteligencije se vri primenom testova inteligencije prilagoenih za
odreeni uzrast i populaciju i spada u domen rada psihologa. Rezultat testa je kolinik
inteligencije (IQ-inteligentiae Quotient) koji se dobija deljenjem umne (mentalne)
starosti dobijene testom (u mesecima) i dobne ili kalendarske starosti (u mesecima).
3
Dugo se vodila rasprava o tome da li i koliko obrazovanje utie na inteligenciju. Deo
naunika smatra da obrazovanje pomae razvoju inteligencije, dok drugi insistiraju da
nam je inteligencija zadata po roenju. Poslednjih godina sve je vie dokaza koji
ukazuju da produeno obrazovanje pozitivno utie na inteligenciju. Norveki istraivai
tvrde da se sa produenim kolovanjem poveava koeficijent inteligencije kod dece
("Politika", Beograd, 4.I 2012, str. 18).

Mudrost je vlasnitvo oveka, za razliku od znanja koje je mogue predati i

inteligentnim mainama (Tri osobine krase oveka: potenje, mudrost i hrabrost
Konfuije).
Slika 1: Proces faznog nastanka ovekove mudrosti
Picture 1: The process of phase origin of human wisdom

Mudrost
Komunikacija
Uenje i razumevanje
Znanje

Now how

Pronicljivost i inteligencija
Pouke

Now why

Zakljuci
Informacije
Podaci

Mudar ovek u zamrenoj poslovnoj situaciji razmatra stvari s panjom, a

zatim trai savet pre nego donese zakljuak (M.Al-Varak). Lafater kae: "Ako hoe da
bude mudar, naui pametno da pita, paljivo da slua, mirno da odgovara i da
prestane kada nema vie ta da kae". B.Gracijan i Morales kau: "Mudrome vie
koriste neprijatelji nego budali prijatelji."
Jedna avganistanska poslovica nas ui: "Dve stvari ovek mora imati da bi
uspeo u ivotu. Prvo je srea to je ono kad se oveku prui povoljna prilika. Drugo je
pamet (mudrost) ona oveku omoguuje da iskoristi povoljnu priliku". A uveni
Konfuije kae: "Ko ne zna, a ne zna da ne zna, opasan je, izbegavaj ga. Ko ne zna, a
zna da ne zna, mlad je, naui ga. Ko zna, a ne zna da zna, spava, probudi ga. Ko zna, i
zna da zna, mudar je, sledi ga."

3. VRSTE INTELIGENCIJE
Racionalna inteligencija IQ se izraava koeficijentom inteligencije (koji
pokazuje stepen inteligentnog razvoja pojedinca u odnosu na proseni stepen razvoja
drugih pojedinaca iste dobi). 4
Kvocijenti u rasponu od 90 do 110 smatraju se pokazateljima prosene inteligencije, a
oni ispod 70 znak su mentalne zaostalosti, iznad 110 ukazuju na visoku nadarenost. IQ
4

Tradicionalni koncept koeficijenta inteligencije predstavljao je proboj u vreme

kada je bio formulisan. Savremena istraivanja, meutim, pokazuju da taj koncept ima
dva znaajna nedostatka. Prvi je da je inteligencija odreena roenjem i da je
nepromenljiva. Iako su pojedinci genetiki obdareni veim ili manjim talentom za
odreene oblasti, istraivai kao to su Buzan, Macado, Vegner i mnogi drugi, pokazali
su da se IQ vrednost moe znaajno poveavati vebanjem. 5 Drugi nedostatak je ideja
da verbalne i matematike sposobnosti merene IQ testovima predstavljaju neophodan
uslov inteligencije.
Ovakav uski pogled na inteligenciju prevazien je savremenim psiholokim
istraivanjima. Danas preovladava miljenje o inteligenciji kao konvencionalnom
nazivu za skup osobina, sklonosti i sposobnosti koje u razliitim kombinacijama
rezultiraju u reakcijama uspenog prilagoavanja. Postoje, dakle, razliite, vie ili
manje povezane, sposobnosti: verbalna i matematika sposobnost, prostorna,
kinestetika (kretanje u prostoru) i muzika sposobnost, te interpsihika i intrapsihika
sposobnost.
U svom savremenom klasinom delu "Okviri uma" (1983) psiholog Hauard
Gardner uvodi teoriju viestrukih inteligencija. Po ovoj teoriji svako od nas sadri
najmanje sedam merljivih inteligencija. 6 To su: logiko-matematika (Stiven Hoking,
Isak Njutn, Marija Kiri); verbalno-lingvistika (Vilijem ekspir, Emili Dikinson, Horhe
Luis Borhes); prostorno-mehanika (Mikelanelo, Dordija O` Kif, Bakminster Fuler);
muzika (Mocart, Dord Gervin, Ela Ficderald); telenokinestetika (Morihel Veiba,
Muhamed Ali, F.M.Aleksander); intrapersonalno-socijalna (Nelson Mendela, Mahatma
Gandi, Kraljica Elizabeta I); intrapersonalna-samospoznajna (Viktor Frankl, Tid Nat
Han, majka Tereza). 7
Teorija viestrukih inteligencija je danas opteprihvaena i kombinovana sa
injenicom da se inteligencija moe razvijati tokom itavog ivota, prua izazov svima
koji, poput menadera, imaju mogunost i obavezu da pokau i dokau svoje
sposobnosti.
Emocionalna inteligencija - EQ obuhvata sposobnost vladanja oseanjima,
izgraivanja kvalitetnijih odnosa i sposobnosti saoseanja sa drugima.
Daniel Goleman je 1995. godine, prvi put, u svojoj knjizi "Emocionalna
inteligencija" izneo noviju, navedenu definiciju bistrine i pameti. On je, na osnovu
obinih inteligencija (u oko dve stotine kompanija) doao do zakljuka da su
sposobnosti zasnovane na emocionalnoj inteligenciji dvostruko vanije od zbira
kvocijenta inteligencija i tehnikih vetina. to je radno mesto u kompaniji hijerarhijski
test je osmislio Alfred Bine (1857-1911) da bi objektivno izmerio razumevanje,
razmiljanje i rasuivanje. Bine je bio motivisan snanim entuzijazmom za
psihologiju kao novu disciplinu i eljom da se prevaziu kulturne i klasne predrasude
Francuske kasnog XIX veka u procenjivanju akademskog potencijala kod dece.
5
U nedavnom statistikom pregledu vie od 200 studija o koeficijentu inteligencije
(asopis Nature) B.Devlin je zakljuio da geni utiu na IQ vrednosti sa ne vie od 48
procenata. Ostalo ide na prenatalnu negu, okruenje i obrazovanje.
6
U kasnijim radovima Gardner i njegovi saradnici registruju 25 razliitih
subinteligencija.
7
Leonardo da Vini je bio genije u svim ovim oblastima.

vie, to postaju vanijim sposobnosti temeljene na emocionalnoj inteligenciji. Kod

menadera one ine 85 odsto, i to je upravo ono to razvija sjajnog prosenog
menadera.
Kada je re o menaderima (i liderima) vani su prirodna inteligencija i znanje.
Ali, kada je neko ve uhodan u posao, onda postaju vanije osobine iz domena
emocionalne inteligencije poput timskog rada, saradnje, sposobnosti da se uvere drugi u
ispravnost vlastitih ideja, motivisanost, samopouzdanje. Upravo te osobine postaju
vanije nego ikada ranije, smatra Danijel Goleman. Zato? Zato to globalno trite
zahteva visoku konkurentnost. Visoka konkurentnost trai efikasnu radnu snagu. Jedna
od najtraenijih osobina na radnom mestu danas je sposobnost prilagoavanja na
promene.
Kako se nedostatak emocionalne inteligencije odraava na inae darovite,
bistre ljude? Danijel Goleman to objanjava na sledei nain: "Oni u karijeri dosegnu
izvestan nivo i dalje ne napreduju, ili ponu nazadovati. Dobro je to se ipak sve moe
nauiti. Za razliku od kvocijenta inteligencije, koji je vie-manje zadat, emocionalna
inteligencija tei ka tome da se starenjem poveava. Ukoliko neko nije nauio prave
sposobnosti, temeljene na emocionalnoj inteligenciji, koje mu trebaju na radnom mestu,
uz kvalitetnu podrku to se moe nauiti." Neke kompanije, pie Goleman, izuzetno
pomau svojim zaposlenima kako bi nauili vetine emocionalne inteligencije. 8
Za razliku od racionalne inteligencije, koja nam omoguava da reavamo
logine probleme, emocionalna inteligencija nas ini, dakle, svesnijim vlastitih i tuih
emocija. Pomou nje saoseamo, procenjujemo situaciju u kojoj se nalazimo i na nju
ispravno reagujemo.
Socijalna inteligencija - SQ je pojam nastao 1920. godine kada je psiholog
Edvard Torndajk pod tom formulacijom podrazumevao "sposobnost razumevanja ljudi i
upravljanja njima".
No ta definicija doputa da se obelejem talenta za interpersonalne odnose
smatra i ista manipulacija. Jo i dan-danas neki opisi socijalne inteligencije ne prave
razliku izmeu sirovih sposobnosti prevaranata i istinski brinih postupaka koji
obogauju zdrave odnose.
Po miljenju Danijela Golemana autora sjajne knjige "Socijalna inteligencija
(nova nauka o ljudskim odnosima)" to to je neko naprosto manipulator to vrednuje
samo ono to je dobro za sebe nautrb drugih ne bi trebalo smatrati znakom socijalne
inteligencije.
Umesto toga, o socijalnoj inteligenciji" moemo misliti kao o saetom izrazu
za pojavu kad je neko inteligentan ne samo povodom interpersonalnih odnosa, nego i u
njima. Ovakvim poimanjem fokus socijalne inteligencije iri se sa stanovita jedne
osobe na perspektivu dve osobe, sa sposobnosti koje postoje u jednom pojedincu na ono
to se deava kad se neko upusti u neki odnos. Kad tako proirimo svoj fokus, onda
moemo da vidimo dalje od pojedinca, i da shvatimo ta zapravo biva kad ljudi stupe u

Jedan od modela programa je onaj kompanije American Express. Njihov savetniki

sektor vodi programe obuke u emocionalnoj kompetenciji. Ono to je poelo kao
ekperiment, uskoro je pokazalo ogroman uspeh proavi obuku, zastupnici kompanije
uveliko su poboljavali obim prodaje usluga i poslovanje kompanije.
8

10

10

interakciju - a isto tako da, dalje od linog interesa, sagledamo i ta je u najboljem

interesu drugih.
To ire stanovite navodi nas da u okviru socijalne inteligencije razmotrimo
sposobnosti koje obogauju odnose meu ljudima, kao to su empatija i briga. Stoga
Goleman u navedenoj knjizi razmatra i drugo, ire naelo koje je Torndajk takoe
predloio povodom nae socijalne sposobnosti: "mudro postupanje u ljudskim
odnosima" (R.P.).
Socijalna osetljivost mozga zahteva od nas da budemo mudri, da uvidimo kako
drugi ljudi u naem ivotu pokreu i oblikuju ne samo naa raspoloenja, nego i samu
nau biologiju - a s druge strane zahteva da procenjujemo kako mi utiemo na emocije i
biologiju drugih ljudi. I zaista, kakav je neki odnos moemo oceniti po tome kako neko
utie na nas, i mi na njega.
Pojava socijalne neuronauke u novije vreme znai da je sazrelo vreme za
oivljavanje socijalne inteligencije kao ravnopravne svojoj sestri, emocionalnoj
inteligenciji. Ponovno razmatranje socijalne inteligencije trebalo bi da potpunije odrazi
funkcionisanje "socijalnog mozga", i time doda one esto prenabregavane sposobnosti
koje ipak imaju ogromnu vanost za nae odnose. 9
Model socijalne inteligencije koje nudi Goleman tesno je povezan sa takoe
njegovim modelom emocionalne inteligencije.
Slika 2. Kako se sposobnosti inteligencije uklapaju u model emocionalne
inteligencije
Picture 2. Capabilities for fitting of intelligence into the model of emotional
intelligence
EMOCIONALNA
SOCIJALNA INTELIGENCIJA
INTELIGENCIJA
Social intelligence
Emotional intelligence
Samosvest
Socijalna svest
Primarna empatija
Empatika tanost
Sluanje
Socijalna kognicija
Upravljanje sobom
Socijalna lakoa ili upravljanje odnosom
Sinhroninost
Samopredstavljanje
"Socijalni mozak" je zbir neuronskih mehanizama koji usklauju kako nae
interakcije, tako i nae misli i oseanja o ljudima i odnosima koje uspostavljamo.
Najreitija novost ovde moda je novost da socijalni mozak predstavlja jedini bioloki
sistem u naem telu koji se neprestano podeava prema nama, a na njega, zauzvrat,
utiu unutranja stanja ljudi s kojima smo. Svi ostali bioloki sistemi, od limfnih lezda
do slezine, uglavnom reguliu svoju aktivnost kao reakcije na signale koji dolaze iz tela,
a ne spolja, s druge strane koe. Putanje socijalnog mozga jedinstvene su po svojoj
osetljivosti na svet uopte. Kad god se poveemo neposredno, licem u lice (ili glasom
na glas, ili koom uz kou) s nekim, nai socijalni mozgovi ukopavaju se (eng.
interlock) jedan u drugi. (Prema: Goleman, D.: Socijalna inteligencija, Isto, str. 18).
9

11

11

Uticaj
Briga, marenje
Starim shvatanjem socijalne inteligencije kao isto kognitivne pretpostavlja se,
kao to su tvrdili mnogi rani teoretiari inteligencije, da se socijalna inteligencija moda
i ne razlikuje od opte inteligencije kao takve. 10 Neki kognitivni naunici nesumnjivo bi
se sloili da su te dve sposobnosti istovetne. Uostalom, njihova disciplina oblikuje
mentalni ivot na kompjuteru, a moduli za obradu informacija kreu se isto
racionalnim linijama, sledei kompjutersku logiku.
Ali iskljuivo fokusiranje na mentalne sposobnosti u socijalnoj inteligenciji
prenebregava neprocenjive uloge afekta i niskoga puta. Goleman predlae promenu
take gledanja, predlae taku s koje se vidi dalje od pukog znanja o socijalnom ivotu
te se obuhvataju i automatske sposobnosti koje su onoliko vane kad se angaujemo,
kako preko visokog, tako i preko niskog puta. Razliite teorije socijalne inteligencije
koje su danas u modi detaljno iznose te isprepletene sposobnosti samo na pojedinim
mestima, i u neuhvatljivo promenljivom stepenu.
Duhovna inteligencija - DQ je inteligencija o kojoj se poslednjih godina sve
vie govori. O toj vrsti inteligencije piu eminentni psiholozi Danah Zohar i Ian
Marshal u svojoj knjizi "DQ duhovna inteligencija, sutinska inteligencija". Oni kau
da duhovna inteligencija obuhvata sve dosad poznate oblike inteligencije, a ukratko je
definiu kao "inteligenciju kojom pristupamo problemu smisla i ivotnih vrednosti,
pomou koje svoj ivot stavljamo u iri, bogatiji i smisleniji kontekst, kojom
procenjujemo je li odreeni postupak ili ivotni put smisleniji od drugog". Oni je
nazivaju i temeljnom inteligencijom, neophodnom za pravilno delovanje racionalne i
emocionalne inteligencije.
Duhovna inteligencija nam omoguava da razluimo dobro od zla, da veito
tragamo za odgovorom zato smo roeni, ta je smisao ivota, zato da nastavimo dalje
u trenutcima kada smo poraeni. Ona je temelj naeg smisla za moralom, te nam
omoguava da sebe sagledamo u irem kontekstu. Duhovna inteligencija nije nuno
vezana za religiju, no autori tvrde da ini veru moguom, ak i neophodnom. To je
inteligencija due koja prebiva u onom dubokom delu naeg ja koji je povezan sa
mudrou.
Prema starom gleditu, socijalna inteligencija viena je kao primena opte
inteligencije na socijalne situacije - dakle kao preteno kognitivna sposobnost. Taj
pristup vidi socijalnu inteligenciju kao puki fond znanja o socijalnom svetu. Tim
pristupom ne pravi se razlika izmeu te sposobnosti i opte inteligencije kao takve.
No po emu se, onda, socijalna inteligencija razlikuje od opte? Na to pitanje jo nema
dobrog odgovora. Jedan razlog lei u tome to je psihologija kao profesija nauna
potkultura, potkultura u koju se ljudi socijalizuju kroz postdiplomske studije i druge
vidove profesionalne obuke. Ishod je da su psiholozi skloni tome da svet vide uglavnom
kroz mentalne naoari oblasti kojom se profesionalno bave. No ova sklonost moda
iskrivljuje sposobnost psihologije da shvati istinsku prirodu socijalne inteligencije
(Goleman, D.: Isto, str. 324).

10

12

12

Duhovna inteligencija nam pomae u svakodnevnom ivotu da budemo

kreativni, prilagodljiviji, da delujemo sa vie spontanosti, da lake reavamo teke
egzistencijalne probleme. Iako Zoharava i Maral smatraju da ivimo u duhovno "tupoj
kulturi", mi svoj DQ moemo razvijati, i to tako da postavljamo to vie pitanja sa
"zato", "da postanemo refleksniji, da traimo vezu meu stvarima, da posegnemo izvan
vlastite osobe, da preuzmemo vie odgovornosti, te da postanemo iskreniji prema sebi i
hrabriji". Moglo bi se zakljuiti da trebamo biti "vie ljudi", oni koji ne
zloupotrebljavaju svoje blinje ili svoju ivotnu sredinu, oni koji su sposobni izai iz
zaaranog kruga zgrtanja i troenja, ljudi koji nee zanemarivati ono uzvieno i sveto u
sebi i drugima.
Kulturna inteligencija - KI. Za ivot u savremenom, globalnom svetu i
multikulturalnom okruenju neophodna nam je i kulturna inteligencija. Sam pojam koji
podrazumeva sposobnost uspene interakcije u razliitim kulturama lako je razumeti, ali
je potrebno vreme i napor da se dostigne visok nivo kulturne inteligencije. Polazei od
ovih pretpostavki, Dejvid Tomas i Ker Inkson napisali su knjigu koja predstavlja vodi
u sticanju ove dragocene vetine.
U prvom delu knjige objanjeno je ta su to kulturne razlike i na koji nain one
oblikuju ponaanje ljudi, a sve u cilju razvijanja nae osetljivosti za ponaanje
oblikovano kulturom. U drugom delu, osnovna naela kulturne inteligencije autori
primenjuju na nekoliko tipinih problema u interpersonalnim odnosima unutar
multikulturalnog konteksta kao to su tekoe u komunikaciji, pregovaranju, donoenju
odluka... Njihova poruka jeste da je razumevanje kulture teak, ali ne i neizvodljiv
zadatak. Moemo uspeno da delujemo u razliitim kulturnim okvirima ukoliko
nauimo osnovna naela, i pokaemo spremnost da delujemo kao osoba prilagodljiva
razliitim kulturama.
Poslovna inteligencija - BI (engl. business intelligence) je noviji fenomen iz
ekonomske psihologije i teorije rukovoenja. Kao to joj ime kae vezana je za
poslovne aktivnosti oveka. S tim u vezi ona se moe posmatrati najmanje sa dva
aspekta s makro i mikro aspekta. Posmatrana sa makroaspekta, poslovna inteligencija
je sloena, agregirana kategorija, koja se stvara sistematski prikupljanjem podataka o
makroekonomskim kretanjima u odreenoj geopolitikoj sredini, kao i obradom tih
podataka zbog otkrivanja makroekonomskih trendova ili tendencija i predvianja
procesa u makroekonomskim sistemima. Organizacije koje tako shvataju poslovnu
inteligenciju orijentisae se, pre svega, prema okruenju u kojem deluju.
Kod poslovne inteligencije na mikronivou radi se o otkrivanju prikrivenih
znanja iz pojedinih podataka organizacije tokom svakodnevnih poslovnih transakcija.
Izvori podataka za ovaj tip poslovne inteligencije uglavnom su unutar same
organizacije, i treba ih, svakako, pothranjivati, pomno odravati i sistemski obraivati.
I u prvom i u drugom sluaju nuna je primena informatike, posebno
internetske tehnologije, uz upotrebu odgovarajuih logistiko-raunskih i softverskih
alata.
Verbalna inteligencija VI je mona, cenjena i merljiva vrsta ukupne
inteligencije. Verbalni faktor je uvek kod akademskog graanstva bio procenjivan i
visoko kvalifikovan. Kolokvijalno se upotrebljava u pozitivnom smislu kao reitost,
retorinost. Retorika (gr. rhetorike) je vetina lepog govorenja i tehnika besednitva
uopte. Retorika znai govorniki, besedniki, a retorizam je nain govornikog

13

13

izraavanja i izlaganja. Beseda je zborite, pesnika re (Svetosavska beseda - kod nas).

Verbalna inteligencija iskljuuje slatkoreivost, demagogiju ili pak neiskrenost,
neprincipijelnost, prevrtljivost, laskavost, brbljivost (Kad ovek mnogo govori, uvek
kae neto to nije trebao rei Konfuije kineski filozof i socijalni reformator). I na
kraju: Potrebno je govoriti pametno, ali i na vreme. Verbalna inteligencija znai i
sposobnost komunikacije na stranom jeziku (poliglot ovek koji zna vie jezika).
U drugoj polovini 20. veka javila se ideja o vetakoj inteligenciji VI.
Vetaka inteligencija je ustvari oblast raunarstva. Cilj istraivanja vetake
inteligencije je razvijanje programa (softvera) koji e omoguiti raunarima da se
ponaaju na nain koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim. Prva istraivanja se
veu za same korene raunarstva. Ideja o stvaranju maina koje e biti sposobne da
obavljaju razliite zadatke inteligentno, bila je centralna preokupacija naunika
raunarstva koji su se opredelili za istraivanje vetake inteligencije tokom cele druge
polovine 20. veka. 11 Danas su istraivanja o vetakoj inteligenciji orijentisana na
ekspertske sisteme, prevodilake sisteme u ogranienim domenima, prepoznavanje
ljudskog govora i pisanog teksta, automatske dokazivake teoreme, kao i konstantnim
interesovanjem za stvaranje generalno inteligentnih, autonomnih agenata. Vetaka
inteligencija, kao pojam u irem smislu, oznaava kapacitet jedne vetake tvorevine za
realizovanje funkcija koje su karakteristike ljudskog razmiljanja. Mogunost razvoja
sline tvorevine budila je interesovanje ljudi jo od antikog doba.
4. UMESTO ZAKLJUKA: NOTA BENE
Uloga inteligencije u procesu rukovoenja je viestruko pozitivna.
Inteligencija kao deo intelektualnog kapitala je novi izvor bogatstva. Nije to
ni zemlja, ni novac, ni sirovine, ni tehnologija. To su pamet (mudrost), strunost i
inteligencija ljudi. Novi vek je vek u kome vlada konkurencija na planu znanja (Lester
Thueow). Era "industrija mozgova" novi materijali, poluprovodniki ipovi,
kompjuteri, softveri itsl., koja danas vlada svetom, nema svoj prirodni dom. One mogu
da postoje bilo gde na zemljinoj kugli. To znai da svako moe da uestvuje u trci za
njih ukoliko je u stanju da organizuje dovoljno pameti (mozga) da se to uradi. Ovoga
moraju biti svesni svi oni koji uestvuju u procesu rukovoenja.
I na kraju, kao i na poetku, zavriu mislima, moga uvaenog kolege i
prijatelja (V.Vuji, 2012): Razlika izmeu genijalnosti i gluposti je u tome to
genijalnost ima granice.

Alen Turing, otac dananje informatike, radio je itavog ivota na tome kako
sagraditi mainu koja bi funkcionisala poput mozga (vetaki mozak) i koja bi
funkcionisala kao vetaka inteligencija. U 40-im godinama prolog veka Turing je
znao da su u potrazi za vetakom inteligencijom od samih kompjutera vaniji
kompjuterski programi (softveri).
11

14

14

5. LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.

Blanchard, K.: Rukovoenje na vioj razini, Mate, Zagreb, 2010.

Buzan, T., Buzan, B.: Mape uma, Finesa, Beograd, 1999.
Buzan, T.: Savreno pamenje, Finesa, Beograd, 1999.
Carnegie, D.: Psihologija uspjeha, knjiga I, II, III, Zagreb, 1981, 1982.
Cy Charney: Efikasan menader, Grme, Beograd, 1996.
Drucker, P.: Moj pogled na menadment, Stylos, Novi Sad, 2003.
Drucker, P: Inovacije i preduzetnitvo, praksa i principi, Privredni pregled,
Beograd, 1991.
Denit, F. Elsa: Umee liderstva, Valera, Beograd, 2006.
Frappaolo, C.: Knowledge Management, Amazon.com, 2006.
Gejts, B.: Poslovanje brzinom misli, Prometej, Novi Sad, 2001.
Gelb, M.: Razmiljajte kao Leonardo da Vini, 7 koraka do genijalnosti,
Finesa, Beograd, 2002.
Goleman, D.: Emocionalna inteligencija u poslu, Mozaik knjiga, Zagreb, 2000.
Goleman, D.: Socijalna inteligencija nova nauka o ljudskim odnosima,
Geopoetika, Beograd, 2007.
Hirman, A.: Strasti i interesi, Filip Vinji, Beograd, 1999.
Ini, B.: Poslovna inteligencija, FTB, Beograd, 2005.
Maslov, A.: Psihologija u menadmentu, Asee books, Novi Sad, 2004.
Mudrosti menadera, FB print, Novi Sad, 2003.
Pejanovi, R. i sar.: Upravljanje, timski rad i uloga lidera u agrobiznisu,
Agroznanje, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, br. 4/2005, str. 77-89.
Pejanovi, R.: Ekonomika, menademnt, organizacija (za studente veterinarske
medicine), Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011.
Pejanovi, R: Znaaj i uloga ljudskog kapitala u agrarnoj ekonomiji,
Savremeni farmer, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 7/2001, str. 17-18.
Rand, A.: Vrlina sebinosti, Global book, Novi Sad, 1997.
Skot, V., Hauard, D.: Kako uticati na druge, Dereta, Beograd, 1991.
Sria, V.: Inventivni menader, Croman MEP Consulz, Zagreb, 1995.
Tomas, D., Inkson, K.: Kulturna inteligencija, Klio, Beograd, 2011.
Tomson, R.: Vetina rukovoenja, Klio, Beograd, 2000.
Vuji, V.: Menadment ljudskog kapitala, Sveuilite u Rijeci, Fakultet za
turistiki i hotelski menadment, Opatija, Rijeka, 2008.
Vuji, V., Ivani, M., Boji, B.: Poslovna etika i multikultura, Sveuilite u
Rijeci, Fakultet za turistiki i hotelski menadment, Opatija, Rijeka, 2012.
Zorah, D., Maral, J.: Duhovna inteligencija - krajnja inteligencija, Svetovi,
Novi Sad, 2000.

15

15

THE ROLE OF INTELLIGENCE IN THE PROCESS OF

MANAGEMENT
by
Pejanovi, R.
SUMMARY
Leadership is one of the most important management functions (planning,
organization, personnel management, leadership, control). For the management process
is very important, among other things, the role of intelligence, as a part of intellectual
capital.
Intelligence is one of man's ability, which allows him to properly understand things and
phenomena in the life and in the world, therefore to detect the proper place and to solve
problems and has a clear and realistic vision of development. Intelligence is the
foundation of wisdom, which is the ultimate stage in the development of intelligence,
ie. maturation of leader.
The author discusses the different forms of intelligence: natural intelligence, rational
intelligence, emotional intelligence, social intelligence, spiritual intelligence, cultural
intelligence, business intelligence, artificial intelligence. Each of them, in turn,
contributes to the quality of leadership, and need to be comprehensively developed and
used.
Key words: management, leadership, intelligence, wisdom, forms of
intelligence.
Primljeno: 01.06.2012.
Prihvaeno: 10.06.2012.

16

16