UVOD

Don Lok, engleski filozof i pedagog, po filozofskoj orijentaciji materijalista, a u teoriji

saznanja racionalista. On je bio jedan od prvih predstavnika pedagogije novog vremena, zaetnik
graanske pedagogije sa delom Misli o vaspitanju. Don Lok u centar svojih interesovanja
stavlja pitanja porodinog vaspitanja u razvijanju linosti. Pridravao se naela da u razumu
nema nita to predhodno nije prolo kroz ula. Sve ideje, itava naa svest, nastala je putem ula
i pojedinanog iskustva. Predstavnik je empiristike teorije o faktorima razvoja linosti, po kojoj
razvitak svake linosti zavisi od spoljanjih uticaja, od iskustva. Stavljao je porodino vaspitanje
iznad kolskog i preporuivao da deca viih stalea ne treba da idu u kole da se ne bi meala sa
drugom decom iz niih stalea.
Na njegovu filozofsku orijentaciju na najvei uticaj ostvarili su Bekon i Dekart. U razvoju
linosti Lok je pridavao veliku ulogu vaspitanju. Po Loku najvei ideal oveka je postizanje line
sree. Zbog toga on i cilj vaspitanja definie kao vaspitanje dentlmena, tj. oveka koji e
posedovati zdrav razum i smisao za praktine potrebe. U vaspitanju oveka Lok polazi od
prirodne zakonitosti da svi ljudi nemaju jednake sklonosti i sposobnosti. On smatra da se
celokupni proces uenja moe pretvoriti u igru i zabavu i da decu kroz te aktivnosti moemo
navesti da zavole uenje. Po Loku radoznalost se moe podsticati i razvijati.

FILOZOFIJA VASPITANJA DONA LOKA

Lok se smatra otkrivaem teorije saznanja kao posebne filozofske discipline koju naziva
gnoseologija. Prema Lokovoj definiciji gnoseologija prouava poreklo, izvesnost i domet
ljudskih saznanja. Po tome dete se raa bez uroenih ideja, kao neispisana ploa tabula raza i
vaspitanjem se osposabljava za saznavanje spoljanjeg sveta. Za razvoj novih pedagokih teorija
posebno su znaajna Lokova shvatanja pedagokih sistema. Novi pedagoki sistem Don Lok
pokuava teorijski zasnovati na individualnom vaspitanju. On je smatrao da je individualno
jedino valjano vaspitanje, pa su teorije o kolektivnom vaspitanju neprihvatljive. Lok razlikuje tri
vrste vaspitanja, a to su intelektualno, telesno i moralno. Prema njegovom shvatanju u koli treba
izuavati itanje i pisanje, maternji jezik, a kasnije i latinski, aritmetiku, geometriju, osnove
anatomije i istoriju, etiku i dr. Lok se smatra prvim utemeljivaem teorije fizikog vaspitanja, ija
je osnova odrednica u zdravom telu, zdrav duh.
Imao je negativan stav prema svim kaznama, a posebno prema fizikim kaznama za koje dri da
su ropske stege i da stvaraju ropski duh. Jedini izuzetak ini samo u jednom sluaju, zbog kojeg
deca treba da dobiju batine, a to je tvrdoglavost ili nepokornost.
Delo u kome Don Lok najpotpunije izlae svoje uenje o vaspitanju nosi naziv Misli o
vaspitanju koje je nastalo kao rezultat prepiske koju je inicirao Edvard Klark obrativi se Loku
kao svom prijatelju sa molbom da mu pomogne oko vaspitanja svog sina. On je jedno vreme
iveo u politikoj izolacije u Holandiji, gde je i napisao to delo. Kao veina tadanjih umnih ljudi
koji su se bavili ovom osetljivom problematikom i Lok je svoju reputaciju dobrog vaspitaa
stekao i potvrdio u praksi koja je podrazumevala ne samo njegovu savetodavnu ulogu, ve i
neposredno uee u rukovoenju vaspitnim procesom dece.
Prema Loku malo je ljudi koji su sazdani tako da jo od roenja tee snagom svoje prirode
svemu onome to je izvanredno. Upravo zato su takvi duhovi retki, znaaj vaspitanja je veoma
veliki. Vaspitni uticaj na neni duh deteta Vaspitni uticaj na neni duh deteta u ranom uzrastu
moe znaajno odrediti njegov unutranji ivot kao i njegovu spoljnu manifestaciju. Meutim,
ponaanje koje je po svojoj spoljanjoj formi drutveno prihvatljivo nije uvek istinska vrlina. Lok
polazi od toga da se dete raa sa osobinama koje kvalifikuju njegov karakter i koje se ne mogu
2

izmeniti iz korena, ali da bi prirodni potencijal postao bolji, neophodno ga je vebati. Zato pod
vaspitanjem podrazumeva skup svih uticaja tj. Jedinstvo karaktera i spoljanjih okolnosti.
Da bi telo postalo krepko i jako, treba ga osposobiti da podnosi tegobe i umor. Preteranim
uvanjem i razneavanjem uiniemo ga neotpornim na spoljne uticaje i podlonim bolestima i
raznim drugim slabostima. O tetnosti preteranog utopljavanje dece koje ih ini osetljivim na
hladnou, Lok navodi primer Skitskog filozofa koji je Atinjaninu koji se udio njegovoj slaboj
odevenosti zimi pitao kako moe podneti da izlae svoje lice hladnom zimskog vazduhu, a on mu
je odgovorio da se njegovo lice naviklo na to. Ovime je Don Lok smatrao da stepen otpornosti
organizma prema na spoljne uslove moe postati veoma visok ukoliko ga navikavamo na to. Sva
ta snaga koju telo dobija ima svoje izvorite u jakoj volji koja vebanjem pomera granice
izdrljivosti, prekaljuje se i jaa. Kao takva postaje dobar pokreta sticanja ne samo telesne
otpornosti ve i duhovnoh moi i moralne snage.

OBRAZOVANJE DUHA

Kao to telo treba vaspitavatida prima naloge duha, tako i duh treba obrazovati tako da u svakoj
prilici bude sposoban da odobrava sve to odgovara dostojanstvu i savrenstvu svakog razumnog
bia. To znai da valjano vaspitan duh treba da bude u stanju da se odrekne onih elja i sklonosti
koje ne nalae razum. Zato je vano na vreme disciplinovati volju dece. Roditelji najee prave
greke u ranom uzrastu dece dozvoljavajui im potpuno i neuslovljeno ispoljavanje njihove volje.
Pokuaji roditelja da obuzdaju i urazume deiju volju u kasnijem uzrastu, kada se njihova
priroda pone ispoljavati kroz neprihvatljivo ponaanje, dete prima kao uskraivanje onih prava
koja mu je roditeljska popustljivost do tada obilato doputala.
Dete koje se nije navikavalo na uzdrljivost i popustljivost postaje oholo i samoivo,
nesposobno da upravlja vlastitim prohtevima. Problem blagonaklonog gledanja roditelja na deije
prohteve i negodovanje na prohteve odraslog oveka, prema Loku nije u tome to dete ima elje
koje odgovaraju ukusu i potrebama njegovog razliitog uzrasta, ve u tome to nije naueno da ih
podvrgava naelima u stezi razuma.

Naime, ukoliko dete nismo navikli da svoje elje

podinjavama razumskim naelima volje roditelja, teko e ih podiniti svom razumu kad
odraste.
Ako osnova vrline Lei u skraivanju onih elja koje razum ne odobrava, onda emo tu
sposobnost stei ukoliko je to pre razvijemo. To, prema Lokovom uenju, znai da bi dete
trebalo nauiti da se od najranijeg doba odrie svojih prohteva. Po Loku, prvo to treba da naue
jeste da ne treba neto da dobiju zato to im se to svia ve zato to se smatra da je to dobro po
njih. Naglaava da roditelji ne treba deci da udovoljavaju kada neto zatrae zato to su mala i
nestrpljiva, jer e ih na taj nain navikavati da svoje prohteve ostvaruju navaljivanjem. Ako
detetu dopustimo da ostvari svoj prohtev zato to to hoe, a ne zato to je to korisno za njega
onda time nagraujemo njegovo nametljivo ponaanje. Nedostatak razboritosti kod dece, tj.
sposobnosti da vladaju sobom zahteva disciplinu njihovog duha i volje. To je dobar nain da deci
dozvolimo da odrastu, tj. postanu sposobni da upravljaju svojim strastima.

Lok smatra da je neohodno disciplinovanje volje dece od samog poetka i zadobijanje vlasti nad
njima, koja bi postepeno poputala i sa njihovim odrastanjem.
Polazei od potrebe deteta da tei ulnim zadovoljstvima i da izbegava bol, Lok otkriva vanost
jo jednog aspekta vaspitanja. Naime, on smatra da ako dete pod spoljanjom prinudom radi
neto protiv svoje volje onda ono to ini ili da bi postiglo vee zadovoljstvo, dobijanje nagrade ili
da bi izbeglo vei bol, podnoenjem kazne.

VALJANO VASPITANJE

Lok istie da je najbolji nain da se ostvari dobar uticaj na decu sadran u potovanju i sramoti.
On uzima u obzir to da su deca vrlo osetljiva na pohvale i priznanja i da ih veoma raduje kad
osete da su svojim ponaanjem pribavila dobro miljenje drugih. Veoma im imponuju pohvale
roditelja ili uitelja, kao to ih pogaa njihov prezir ili ravnodunost.
Prema Loku, dobar glas nije ni sutina ni merilo dobrote, ali je njoj najblii ukoliko se dobrota
shvati kao svest o dunosti koju nalae razum i njemo slobodno ispunjavanje. Ako je dobar glas
odobravanje neijeg ponaanja od strane razboritih ljudi, onda je razvijanje potrebe kod dece sve
doke ne postanu dovoljno sposobna da svoje postupke upravljaju vlastitim razumom. Lok daje i
praktini savet u vezi sa prekorom i pohvalom. On smatra da njih treba izrei trezvenim,
ozbiljnim i mirnim reima, s tim da dete treba pohvaliti javno i u prisustvu drugih, dok osudu
treba izrei nasamo kako bi i sama bila paljivija u ouvanju dobrog glasa deteta. Lok smatra da
svaka kazna otupljuje oseanje stida i straha od nezadovoljstva, ukoliko se esto ponavlja.
Dobro vaspitanje podrazumeva i prihvatanje odreenih pravila ponaanja putem navikavanja na
njih. Lok savetuje bodrite dete blagim reima i blagim opomenama na ono to su zaboravila, a ne
surovim prekorima i grdnjom kao da su to namerno htela.
Istinsko napredovanje moe biti zasnovano samo na potovanju pravih vrednosti. Stoga je
neohodno pokrenuti kod dece sve one sklonosti koje ih mogu podstai na rad i marljivost.
Meutim, Lok upozorava da nijednu stvar koju deca treba da naue ne sme se pretvoriti u teret za
njih, niti im se sme nametnuti kao zadatak. ta god im dajemo u tom duhu, to im je dosadno.
Lok smatra da svako valjano vaspitanje podrazumeva potovanje pravila da sebe ne treba ni
potcenjivati ni precenjivati. Potcenjivanje izaziva u nama oseanje stida, a precenjivanjem
pokazujemo bezobzirnost i neutivost prema drugima.
Lok je razmotrio etiri osobine koje su suprotne utivosti, a to su grubost, preziranje,
zamoravanje i svadljivost. Uroenju grubost je na delu kada u ophoenju izostaje predusretljivost
prema drugima i obziri prema njihovim sklonostima, naravima ili drutvenom poloaju.
6

Preziranje se pokazuje kao nedostatak potovanja prema drugom , a izraava se pogledom,

govorom ili pokretom. Zameranje nastaje onda kada se sebi da pravo javnog isticanja neijih
nedostataka i samim tim izazivanja oseanja sramote kod onoga ko je tome izloen. Jo jedna
vrsta zameranja u kojoj se ogleda loe vaspitanje jeste protivreenje.
Kao to je nedostatak utivosti, kao najprijatnije drutvene vrline, pokazatelj loeg vaspitanja,
tako je i preterana utivost izraz nedostatka lepog vaspitanja.

EMPIRIZAM

Empiristika koncepcija o razvoju linosti oslanja se na senzualistike i materijalistike pravce

u filozofiji, gnoseologiji i psiholigiji. Kao zastranjujua forma empirizma javlja se senzualizam
sa osnovnom tvrdnjom da su emocije, odnosno emocionalno iskustvo, izvor sveg ljudskog
saznanja. Ta dva oprena filozofska stava nastojao je da premosti krivitizam.
Fizofi empirizma smatraju das u ukupni teorijski i praktini dometi oveka rezultat iskustva, tj.
empirije. Jedan od glavnih predstavnika empirizma Don Lok postavio je osnovnu tezu
empirizma: nita nije u intelektu to predhodno nije bilo u ulima. Time se on odluno
suprostavio teoriji o urenim idejama, tj. tvrdnji das u ljudska saznanja uroena. Prvi izvor
saznanja, prema Donu Loku, je spoljanje iskustvo, spoljanje opaanje ili kako on kae,
senzacija. Drugi izvor je refleksija ili unutranje iskustvo, samoposmatranje.
Osnovne Lokove postavke su istovremeno temelj emperistike saznajne teorije. Ova teorija
tvrdi ne samo da ljudsko saznanje izvire iz emocionalnog iskustva nego gotovo potpuno
potcenjuje ulogu misaone aktivnosti u sreivanju grae do koje se dolo iskustvom.
U osnovi empirizma je induktivni put saznanja, to da znai da se polazi od pojedinanih
primera pa zatim ide ka uoptavanju. Empiristi su naraito isticali opaanje praeno
eksperimentom kao vaan izvor saznanja. Poto je iskustvo, a ne uroene ideje, izvor saznanja,
logian je zakljuak da e pojedinac sa bogatijim iskustvom imati vie znanja i biti bogatiji kao
linost. Zbog toga uloga sredine i vaspitanja dobijaju izuzetan znaaj. Time su se empiristi
suprotstavili nativistima koji su smatrali da glavnu ulogu u razvoju pojedinca ima genetski faktor
ili naslee. Don Lok, a i francuski materijalisti 18. veka su tvrdili da je ne samo obrazovanje
nego ak i karakter rezultat drutvenih prilika, obiaja, materijalnog poloaja i vaspitanja. Ovim
su empiristi ukazivali da socijalne i klasne razlike imaju glavnu ulogu u obrazovnom rezultatu i
da se ukidanjem i da se puni razvoj moe ostvariti ukidanjem socijalnih razlika.
Veru u ogromnu mo vaspitanja istie reima: Od svih ljudi koje susreemo u ivotu devet
desetina od njih postaju ono to su dobri ili ravi, korisni ili nekorisni, zahvaljujui svome
vaspitanju. Istiui veliki znaaj vaspitanja Lok je isticao da postoje i takve uroene osobenosti
8

koje odreuju nejednake sposobnosti, jer u razumu ljudi postoji velika raznovrsnost, a prirodna
konstitucija ljudi stvara u tom pogledu velike razlike meu njima, da ni umenost ni zalaganje
nikad nisu u stanju da savladavaju te razlike. Ono to je kod njega bitno jeste da razliku u
konstituciji i sposobnostima ljudi nije gledao njihovoj drutvenoj, rasnoj ili nacionalnoj
pripadnosti, ljudi se raaju sa sposobnostima i moima koji mogu sve, a njihovom upotrebom
dolazimo do savrenstva.
to se tie uloge sredine, Lok u njoj gleda moan faktor uticaja na razvoj linosti. Prelaz iz
manje kulturnije sredine u kulturniju sredinu, sredinu koju ini buroazija, je nemogu.
Preporuivao je roditeljima iz boljeg stalea da svoju decu uvaju od govora negativne dece
koju obina kola skuplja od svakojakih roditelja. To je razlog zbog koga Lok, kada je re o deci
bogataa. Istie porodino vaspitanje ispred kolskog vaspitanja. On ak upozorava roditelje da
paze da im deca u kui ne dolaze u dodir sa slugama, jer bi i one mogle negativno delovati na
njih, poto od njih u mladosti mogu nauiti vie negativnog nego to e stei kroz ivot.
Polazei od osnovnih Lokovih postavki, francuski materijalisti 18. veka izgradili su teoriju o
svemoi vaspitanja pod kojim podrazumevaju organizovanost sredine i uticaja koji se vre na
vaspitanika.

ZAKLJUAK

Imajui u vidu sve slabosti koje mogu pratiti proces vaspitanja, Lok preporuuje roditeljima da
nau nekog ko e umeti da izobrazi duh ponaanja deteta, ko e ga sauvati, negovati i razvijati
dobre sklonosti kod njega i blagim postupanjem popraviti ili iskoreniti rave navike, a usaditi
dobre u njegovu duu. Ovim stavom Lok skree panju na onaj nain vaspitanja kojim se mogu
sauvati i odnegovati najistiji porivi ljudske due.
Don Lok u svojim filozofskim i pedagokim pogledima nije konkretnije osmiljavao i
razgraivao pojedine pedagoke teorije. I pored toga svojom materijalistikom orijentacijom,
pedagokim pogledima na saznanje , ulogu vaspitanja, metode i sredstva umnog vaspitanja,
kritikim odnosom prema kaznama i shvatanjima nove uloge vaspitaa, uzvrio je znaajan uticaj
na razvoj novih, naprednih teorijskih razmiljanja o nastavi i vaspitanju.

10

LITERATURA

Grandi, R. (2007), Prilozi uvodu u pedagogiju, Novi Sad: Savez pedagokih drutava Vojvodine
ivkovi, D., Petrovi, R. (2008), Filozofija vaspitanja i obrazovanja, Vrac: Visoka kola
strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa
Brankovi, D. (2008), Pedagoke teorije, Banja Luka: Univerzitet u Banja Luci
Vilotijevi, M. (2008), Didaktika 1, predmet didaktike, Beograd: kolska knjiga

11