Hornjak, S.

: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

222

Sonja Hornjak*
Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet
Srbija
UTICAJ UZRASTA I POLA NA USVAJANJE STRANOG JEZIKA **
Pregledni rad
UDC 159.922.6: 371.3:81'243
305:371.3:81'243

Pri usvajanju stranog jezika postoje individualne razlike meu uenicima u

zavisnosti od uzrasta i pola, o emu e u radu biti rei. Postoji miljenje da deca
bre i lake ue strani jezik, kao i da su ene uspenije u tome od mukaraca.
Faktori uzrasta i pola kao individualni faktori se zasebno prouavaju, jer se mogu
posmatrati kroz bioloku i drutvenu prizmu. Mnogi autori se oslanjaju na teoriju
o kritinom periodu koja smatra da se posle odreenog vremena jezik ne moe
usvojiti u potpunosti. Bioloki procesi poput lateralizacije i opadanja kapaciteta
radne memorije su nauno dokazani, ali pored njih postoje i drutveni faktori koji
se moraju uzeti u obzir. Dok pojedini autori daju prednost faktorima koji imaju
bioloku osnovu, drugi istiu drutvenu osnovu. Meutim, najprihvatljivije je uzeti
u obzir obe vrste faktora koji se dopunjuju i uzajamno proimaju. U radu se daje
teorijski pregled ove problematike i zastupa miljenje da iako bioloki faktori ine
osnovu, drutveni kontekst je od primarnog znaaja.
Kljune rei: usvajanje stranog jezika, uzrast i pol uenika, kritini period,
individualni faktori, genderlect, bioloki faktori, drutveni kontekst

1. Uvod
U savremenom svetu od kljunog znaaja je poznavanje vie stranih jezika koje
nije ogranieno uzrastom i polom. Stoga se neminovno namee potreba za
praenjem procesa usvajanja stranog jezika (usvajanje L2). Postavlja se pitanje da li
svi polaznici na slian nain usvajaju strani jezik ili postoje razlike u zavisnosti od
uzrasta i pola. Odgovor na ovo pitanje moe dovesti do korisnih zakljuaka u cilju
poboljanja prakse u usvajanju L2.
Pri usvajanju L2 istiu se faktori uzrasta i pola. Njihova posebnost se ogleda u
tome to se deklariu kao individualni faktori i zasebno se prouavaju jer se u
literaturi posmatraju kroz bioloku i drutvenu prizmu. iroko je rasprostranjeno
miljenje da deca lake i bolje usvajaju strani jezik od odraslih. U ranoj fazi
izuavanja ove teme, ezdesetih godina prolog veka, javljaju se hipoteze koje se
zasnivaju na biolokoj osnovi. U okviru ovog stanovita dobro je poznata hipoteza o
kritinom periodu koja je osporavana poslednjih godina. Nasuprot njoj, u kasnijem

Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet, Studentski trg 3, Beograd; email sonjahornjak@live.com

Ovaj rad je pisan kao seminarski u okviru predmeta Teorija usvajanja L2 i nastavna praksa na
doktorskim studijama, Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu pod rukovodstvom doc. dr Maje Milievi
**

223

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

periodu izuavanja, autori istiu dominantan znaaj drutvenih faktora koji utiu na
postojanje razlika izmeu mlaih i starijih uenika u procesu usvajanja jezika.
to se tie pola, ustaljeno je miljenje da su ene uspenije i da imaju bioloke
predispozicije za efikasnije usvajanje jezika. Meutim, brojna istraivnja su pokazala
da mukarci postiu bolje rezultate u odreenim zadacima. Problem je to razliite
studije daju razliite rezultate u pogledu ispitivanja uticaja uzrasta i pola na uenje
L2.
Kao i kod faktora uzrasta, pojedini autori istiu bioloke aspekte. Smatraju da
su rezultati uenja razliiti, usled postojanja razlika u strukturi mozga mukaraca i
ena. Pobornici ideje o drutvenoj osnovi, iz koje proistiu ove razlike, smatraju da
razliita socijalizacija i drutveni kontekst utiu na razliite rezultate usvajanja L2
kod mukog i enskog pola.
Veoma je bitno ustanoviti koji faktori imaju presudan znaaj na proces
usvajanja L2. Da li su to bioloki determinisani faktori na koje se ne moe uticati ili
su to drutveno uslovljeni faktori. Odgovor na ovo pitanje doprinosi boljem shvatanju
procesa usvajanja stranog jezika. U radu se analizira razliita literatura iz ove oblasti.
2. Kritini period
Autori koji svoj stav baziraju na biolokoj osnovi usvajanja L2 zastupaju
hipotezu o kritinom periodu. Termin kritini period odnosi se na vremenski period do
kojeg je uenje drugog jezika relativno lako i uspeno, obino do petnaeste godine
ivota tj. do puberteta. Po zavretku ovog perioda mala je verovatnoa da se
postigne govor slian nativnom. Meu psiholingvistima je prihvaeno postojanje ovog
perioda za usvajanje maternjeg jezika (L1), ali postoje razne kontroverze to se tie
usvajanja L2 (Marinova-Todd, Marchall i Snow, 2000: 9).
Ideju o kritinom periodu uveli su Penfield i Roberts 1959. godine. Smatrali su
da je usvajanje jezika najefikasnije do devete godine. Kasnije je Lenneberg tvrdio da
u toku ovog perioda mozak poseduje veliku plastinost i da se lateralizuje. Izneo je
miljenje

da

lokalizacijom

pubertet

predstavlja

bioloku

promenu

povezanu

sa

vrstom

sposobnosti za jeziko procesiranje u levoj hemisferi. (Lennenberg

1967, prema Marinova-Todd, Marchall i Snow 2000: 10). Usvajanje jezika posle
puberteta je tee i manje uspeno nego usvajanje pre puberteta. Lennenberg smatra
da se u kasnijem dobu ,,strani jezici ue svesno i kroz ogroman napor, a strani
akcenat se ne moe prevazii lako (Lennenberg 1967, prema Singleton 2007: 49).

224

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

Za razliku od Lennenberga, pojedini autori su smatrali da je ovakvo miljenje

suvie radikalno i strogo. Lamendella je pokazao da je Lennenbergov zakljuak
precenjen i uveo je senzitivni period kako bi istakao da je usvajanje jezika efikasno u
ranom detinjstvu, ali da nije nemogue u kasnijem dobu (Marinova-Todd, Marchall i
Snow 2000: 10).
Kada se govori o usvajanju autentinog akcenta, Scovel razlikuje sferu izgovora
od drugih oblasti jezika i tvrdi da izgovor pokazuje efekte sazrevanja jer ima
neuromuskularnu osnovu. Usvajanje drugih vetina jezika van izgovora je veoma
razliito

jer

vokabular

morfosintaksa

nemaju

,,fiziku

realnost

kao

fonetika/fonologija. Osobe koje ponu da ue jezik posle dvanaeste godine ne mogu

da steknu vetine poput nativnih govornika u fonolokom smislu (Scovel 1988,
prema Singleton 2007: 49). Veoma radikalno miljenje iznosi Ruben koji smatra da
se kritini period za fonetiku/fonologiju zavrava oko dvanaestog meseca starosti. Po
njegovom miljenju kritini period za sintaksu zavrava se oko etvrte godine ivota,
a za semantiku oko petnaeste-esnaeste godine (Ruben 1997, prema Singleton
2007: 49). Ovakav ekstreman stav je teko prihvatljiv jer postoje primeri gde su
odrasle osobe usvojile fonetiku stranog jezika kao nativni govornici.
Za razliku od prethodnih autora koji daju znaaj izgovoru, Mattohardjono i
Flynn smatraju da nativan izgovor nije adekvatno merilo fonoloke kompetencije
(Bialystok i Hakuta 1999:147). Ovakvo miljenje je prihvatljivo jer pojedinci precizno
mogu da izgovore foneme, a da u globalu nemaju nativan akcenat.
Postoje hipoteze koje su uvele viestruke kritine periode (multiple critical
periods), vodei se razliitim poddomenima jezika. Zasnivaju se na razilaenju
izmeu gornje granice godina u usvajanju fonologije oko pete-este godine i
usvajanju sintakse i leksike oko petnaeste godine (Bialystok i Hakuta, 1999:147).
Postojanje nekoliko vrsta kognitivnog starenja, na koja ukazuje i Birdsong,
esto su vidljiva u praksi. U zadacima gde je potrebna radna i epizodna memorija
javlja se opadanje kapaciteta memorije sa godinama koja poinje u ranom odraslom
dobu. Takoe, tada se javlja i opadanje u asocijativnoj memoriji. Efekti u vezi sa
godinama nisu izraeni kada se govori o skoranjoj, proceduralnoj i semantikoj
memoriji. Istraivai su dokazali tri komponente kognitivnog starenja: opadanje
brzine procesiranja, deficiti u radnoj memoriji i opadanje u potiskivanju informacija
(Birdsong 2006: 28). Moe se zakljuiti da fizike promene do kojih starenjem dolazi
u mozgu utiu na usvajanje stranog jezika.

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

225

Nauno je dokazano da se zapremina mozga sa godinama smanjuje. Ovaj

proces poinje posle dvadesete godine. Dok je veza izmeu zapremine mozga i
starenja linearna, veza izmeu zapremine mozga i kognitivnog opadanja u veini
sluajeva nije linearna (Birdsong 2006: 31).
Iako istraivanja pokazuju da se u fizikom smislu tokom starenja deavaju
razni procesi u mozgu, i dalje se vode diskusije da li je to presudno i u kojoj meri
utie na usvajanje L2.
3. Objanjenja kritinog perioda zasnovana na drutvenoj osnovi
S obzirom na to da je uzrast pored biolokog i drutveni faktor, postoje
objanjenja kritinog perioda koja se ne zasnivaju na biolokoj, ve na drutvenoj
osnovi.
Nesumnjivo je da drutveni kontekst i individualne razlike imaju uticaj na
uenje jezika. Pojedina objanjenja kritinog perioda odnose se na afektivnomotivacione faktore. Krashen smatra da je afektivni filter ojaan u pubertetu
zahvaljujui prisustvu formalnih operacija. Drugi autori ovo objanjavaju na
frojdovski nain tako to kod osoba postoji elja za identifikacijom, tj. elja da se
bude kao drugi (Singleton 2007: 51). Schumman povezuje postpubertetske
potekoe usvajanja L2 sa socijalnim i psiholokim promenama i sa socijalnom i
psiholokom distancom (Schumman 1975,

prema Singleton 2007: 52). Postoje i

objanjenja koja se zasnivaju na aspektu vremena. Ekstrand, Genesse i Hatch su se

zalagali za rano usvajanje L2, ne zbog toga to podravaju tezu sazrevanja, ve zato
to zasnivaju svoje stavove na znaaju faktora kao to su poeljnost to dueg
izlaganja stranom jeziku (Singleton, 2007: 52).
4. Uzrast kao drutveni faktor
Jedan od sociolingvistikih aspekata koji objanjavaju uenje jezika je i
identitet. Deca lake ue jezik jer nemaju strah od gubljenja identiteta koji je
prisutan kod odraslih. Pretnja identitetu kod odraslih postoji ak i kod kratkoronog
ogranienog usvajanja L2, ime se moe objasniti opiranje adolescenata uenju
stranog jezika u okruenju gde se govori strani jezik. Meutim ovo ne objanjava
zato adolescenti bre napreduju u uenju L2 nego mlaa deca. Kao to Preston
primeuje, socijalno objanjenje usled efekta godina je samo parcijalno (Ellis, 1994:
201).

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

226

Strani jezik se moe usvajati u formalnom i u neformalnom kontekstu. Za

oekivanje je da mlai uenici stranog jezika pre usvoje jezik u prirodnom okruenju
nego u formalnom kontekstu uionice. Uenici e vie koristiti L2 u komunikativnim
situacijama licem u lice nego u akademskom okruenju. Kao to realne ivotne
situacije potvruju, kada se uenik nae u realnom kontekstu, ima vee mogunosti
da bre usvoji strani jezik jer ga okolonosti navode na to.
to se tie formalnog obrazovanja, primeri bilingvala pokazuju vanost
pohaanja nastave na maternjem jeziku. Istraivanja su dokazala da deca
imigranata koja su pohaala par razreda na maternjem jeziku pokazuju bolje
rezultate od dece koja su poela sa kolovanjem na L2 (Ellis 1994: 201).
Pored spomenutih faktora i motivacija je znaajan faktor koji utie na usvajanje
stranog jezika. Bioloki faktori koji favorizuju rani uzrast za uenje L2 mogu da se
prevaziu primerima odraslih koji su dostigli nivo jezika nativnog govornika. Ovde se
radi o jakoj drutvenoj motivaciji. Primer su suprunici koji posle odreenog vremena
dostignu znanje i izgovor nativnog govornika usled elje da se to bolje integriu u
zajednicu kojoj pripada partner (Ellis 1994: 201). Birdsong faktor motivacije i psihosocijalne integracije u kulturu L2 svrstava u endogene faktore (Birdsong 2006: 11).
5. Opovrgavanje hipoteze kritinog perioda
Odrasli uenici pri uenju stranog jezika postiu loije rezultate od mlaih
uenika u mnogim ispitivanjima. Meutim, ovo nije dovoljna potvrda da se zakljui
da postoji kritini period. Detaljnim ispitivanjem Marinova-Todd je zakljuila da je
svaki argument na kojem se zasniva hipoteza o kritinom periodu rezultat tri greke:
pogrene interpretacije (misinterpretation), pogrenog pridavanja znaaja odreenim
uzrocima (misattribution) i njihovog pogrenog isticanja (misemphasis). Laiki se
misli da deca bre ue jezik, dok brojne studije pokazuju suprotno: odrasli su bri i
efikasniji u poetnim fazama uenja L2. Dokazi za ovu tvrdnju su istraivanja koja su
sproveli Rivera i Genesee. to se tie pogrenog pridavanja znaaja odreenim
uzrocima, mnogi autori se okreu neurologiji i smatraju da je uzrok loijih rezultata
odraslih uenika razlika u lokaciji funkcija za dva jezika u mozgu ili u brzini
procesiranja. Marinova-Todd tvrdi da nema snanog dokaza da je lokalizacija
procesiranja nekog eksperimentalnog zadatka u odreenom delu mozga povezana sa
boljim procesiranjem (Marinova-Todd, Marchall i Snow 2000: 25). Drugo pogreno
shvatanje je proces mijelinacije. Sami naunici u neurologiji priznaju da tana veza
izmeu uenja i stanja neuralne mree nije poznata. Uprkos tome, gubitak

227

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

plastinosti u mozgu se esto navodi kao znaajan faktor u objanjavanju postojanja

kritinog perioda za usvajanje jezika. Pulvermuller i Schumann navode da iako je
plastinost povezana sa uenjem, ne bi se mogla objasniti velika varijacija u uspehu
meu starijim uenicima L2 (Pulvermuller i Schumman 1994, prema Marinova-Todd,
Marchall i Snow 2000: 18). ,,Moda je najvea greka koja je dovela do
rasprostranjenosti verovanja u kritini period u usvajanju L2, usmeravanje ogromne
panje na neuspene odrasle uenike L2, ignoriui starije uenike koji postiu nivo
znanja

nativnih

govornika

(Marinova-Todd,

Marchall

Snow

2000:

25).

Argumentacija Marinove-Todd prua novi pogled na objanjavanje kritinog perioda.

6. Rekonceptualizacija hipoteze kritinog perioda
U literaturi se nailazi na pobornike i oponente hipoteze o kritinom periodu pri
usvajanju L2. U veini sluajeva stavovi su suprostavljni i zbog toga postoji problem
nemogunosti iznalaenja jedinstvenog odgovora. Reenje ovog problema bi bilo
modifikovanje hipoteze o kritinom periodu. DeKeyser zakljuuje da nivo znanja
slian nativnom kod odraslih ne osporava hipotezu kritinog perioda, ve ukazuje na
potrebu da se provere parametri. ovek ima mehanizme implicitnog uenja koji su
dostupni u detinjstvu u toku kritinog perioda i relativno su jednaki meu
pojedincima. Pojedinac takoe poseduje i mehanizme eksplicitnog uenja koji se
razvijaju sa godinama i variraju od pojedinca do pojedinca. Ukoliko je osoba
sposobna da prevazie gubitak implicitnih mehanizama uenja i uspeno usvoji jezik
kao odrasla osoba, moe da nadoknadi mehanizme implicitnog uenja kroz upotrebu
eksplicitnih optih mehanizama uenja (DeKeyser 2000, prema Schouten 2009: 8).
Za razliku od DeKeysera, Moyer smatra da je uticaj godina na uenje stranog
jezika

nedovoljan.

Ona

smatra

da

su

godine

sazrevanje

povezani

sa

sociopsiholokim varijablama koje slue ili da ogranie ili da unaprede sposobnost

pojedinca da dostigne nivo znanja poput nativnog govornika. Nebioloki faktori poput
motivacije, kulturne empatije, vrste i koliine inputa, elje da se govori kao nativni
govornik, jesu krucijalni, a jo su nedovoljno ispitani (Moyer 1999, prema Schouten
2009:9).
7. Odlike mlaih uenika stranog jezika
Razlike izmeu mlaih i starijih uenika L2 postoje usled prisustva razliitih
faktora. Uenici mlaeg uzrasta imaju drugaije shvatanje koncepta uenja od
odraslih. igunovi i Vilke smatraju da mlaa deca imaju potrebu da razviju jake

228

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

emotivne veze sa svojim nastavnikom. Psihiki i emotivni faktori ine sastavni deo
procesa uenja. Usled ogranienog trajanja panje, deci su potrebne razliite
aktivnosti. igunovi je sprovela istraivanje gde je zakljuila da deca od est godina
imaju pozitivan stav prema uenju engleskog jezika kao stranog zbog uivanja u
nastavnim aktivnostima i igrama. Sa devet godina koncept igranja su shvatili kao
uenje i dalje imajui pozitivan stav. ,,Razvili su eksplicitan koncept sebe kao
uenika jezika uivajui zbog toga (igunovic 1995, prema Johnstone 2002: 11).
Evidentno je da su deca jo u procesu razvoja linosti i da ne mogu na isti nain da
doive koncept uenja jezika kao i odrasli.
Vremenom se razvijaju razliiti segmenti linosti koji oblikuju motivaciju.
Zanimljiv podatak je da je Nikolov u istraivanju naila na unutranju, uroenu
motivaciju kod dece, a nije naila na instrumentalnu i integrativnu motivaciju koja se
sree kod odraslih (Nikolov 1999, prema Johnstone 2002: 11). Ovo ukazuje na to da
odrasli i u sferi jezika, kao i u drugim sferama, vide stepen praktinosti i znaju cilj
uenja jezika, za razliku od dece.
Prednost kod dece je to uenje stranog jezika shvataju kao igru bez
optereenja krajnjim ishodom. Za razliku od njih, odrasli ue jezik upravo zbog
odreenog cilja kojeg su svesni usled prisustva instrumentalne motivacije. Johnstone
istie da su deca manje ,,nervozna u procesu uenja L2, usled ega imaju dobru
osnovu da ,,upiju jezik, a ne da se blokiraju. Takoe imaju vie vremena na
raspolaganju i uenje L2 moe imati pozitivan uticaj na opti razvoj obrazovanja
deteta (Johnstone, 2002: 11).
8. Odlike odraslih uenika L2
Odrasli

uvek

svrsishodno

pristupaju

procesu

usvajanja

stranog

jezika.

Interesantna je injenica koju navodi Berndt. Uenje L2 kod odraslih ima vrednost
nadoknade tj. ispunjenje proputenih prilika, sklapanje i odravanje drutvenih
kontakata i stimulisanje modanih funkcija. Zahvaljujui ivotnom iskustvu, odrasli
su stekli odreene prednosti. U odravanju konverzacije i drugih jezikih aktivnosti
poseduju vie iskustva, imaju steen irok spektar strategija za uenje, imaju jasniju
sliku zato ue L2 i svrsishodno ostvaruju svoje ciljeve (Berndt 2001, prema
Johnstone 2002: 12). Za razliku od dece, odrasli imaju jasnu viziju uenja jezika.
Meutim, odrasli pokazuju i neke osobine koje im ne idu u prilog to se tie
efikasnosti uenja. Osetljiviji su na faktor vremena u prezentaciji materijala i
oprezniji su u davanju odgovora (Bialystok i Hakuta, 1999:172). Bioloki problem

229

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

koji im ne ide u prilog je smanjivanje dugorone memorije i opadanja kognitivnih

funkcija. Potrebno im je vie vremena da se sete detalja. Problem je to ne mogu da
utiu na ovu bioloku karakteristiku koja je prisutna kao posledica starenja.
Mlai i stariji uenici imaju prednosti i nedostatke pri uenju stranog jezika. Ne
moe se izvesti zakljuak da su jedni bolji od drugih. Obe grupacije imaju potencijala
za uenje L2, ali na razliite naine.
9. Pol i usvajanje jezika
Razlika izmeu polova se ogleda u razliitim sferama pa i u sferi jezika. Pol kao
bioloki i drutveni faktor je veoma znaajan u oblasti usvajanja L2.
esto se u nauci pravi razlika izmeu pola i roda. Pol je bioloka odrednica, dok
je rod socijalna odrednica, te sociolingvisti preferiraju termin rod.
Mukarci i ene se razlikuju u nainu usvajanja L1. Specifino rodni jezik se
naziva genderlect. Genderlect ima svoja sociolingvistika pravila. Istraivanja su
pokazala da je razlika u govoru polova rezultat procesa socijalizacije iz ranog
detinjstva (Ha 2008:23).
Takoe postoje rodne razlike u usvajanju L2 to se tie stila i strategije uenja,
motivacije i stava pri uenju, kao i razlika u interakciji. Strategija uenja se odnosi
na kognitivne akcije koje preduzima uenik kako bi savladao jednostavan i sloen
materijal, dok se stil uenja odnosi na nain koji individua preferira za obradu
informacija (Ha 2008: 26).
Postavlja se pitanje da li pol utie na usvajanje stranog jezika. Postoje
suprotstavljenja miljenja. Kao i kod uzrasta, i ovde postoje stavovi koji se temelje
na biolokom stanovitu, ali i oni koji se temelje na drutvenoj osnovi. Problem koji
oteava davanje konkretnog i jedinstvenog miljenja je taj to u ispitivanjima
mukarci pokazuju bolje rezultate u jednim sferama jezika, a ene u drugim.
10. Bioloke razlike
Razlike meu

polovima

stilovima uenja

objanjavaju

se strukturom

hemisfera mozga. Leva hemisfera kod mukaraca je vie lateralizovana za verbalne

aktivnosti, a desna za apstraktno i spacijalno procesiranje. ene koriste i levu i
desnu hemisferu za verbalne i spacijalne aktivnosti. Kod ena, deo corpus callosuma1
je vei u odnosu na ukupnu teinu mozga to doprinosi razmeni vie informacija
izmeu dve hemisfere (Ha 2008: 27).
1

snop modanih vlakana koji spajaju levu i desnu hemisferu

230

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

Pojedine studije su istraivale da li stil uenja zavisi od vaspitanja ili prirodenurture versus nature. Jedno od objanjenja je da socijalizacija, tj. vaspitanje
postavlja odreene tipove kognitivnih mehanizama meu ljudima. S obzirom na to
da je proces socijalizacije razliit za ene i mukarce, razvoj rodno specifinih
kognitivnih mrea je uzrokovao da se mozak oblikuje na razliit nain kao rezultat
rodno specifine lateralizacije, to potie od rodne specifine socijalizacije (Ha
2008:28).
Ova objanjenja zasnovana na biolokoj osnovi mogu delimino da daju
odgovor na razliku u usvajanju stranog jezika meu polovima. Meutim, odgovor nije
potpun jer ne obuhvata drutvenu osnovu.
11. Razlike u strategijama uenja meu polovima
Istraivanja su pokazala da postoji razlika meu polovima u strategijama
uenja. esto se navode tri vrste strategija: metakognitivne (planiranje vieg reda,
praenje

evaluacija

razumevanja),

kognitivne

(strategije

koje

manipuliu

informacije kao to je nabrajanje, sumiranje i reorganizacija) i socijano-afektivne

(interakcija sa drugom osobom ili samopouzdanje potrebno za izvrenje zadatka).
Ehrman i Oxford su uvideli da ene vie koriste socijalne strategije od mukaraca,
kao to su klasifikacija, postavljanje pitanja i opirno opisivanje. Jezik koji koriste
ene se bazira na uspostavljanju veza meu pojmovima (Ehrman i Oxford, prema Ha
2008: 28).
Razlike se uoavaju i u specifinoj uporebi strategija. Bacon je pokazao da ene
koriste globalne strategije, dok mukarci koriste lokalne strategije (Bacon 1992
prema Ha 2008: 29).
Neka istraivanja su, meutim, pokazala da ene imaju vie problema pri
uenju od mukaraca. Bacon je zakljuio da mukarci koriste strategije prevoenja
vie nego ene, dok ene vie obraaju panju na razumevanje (Bacon 1992, prema
Ellis 1994: 203).
Postoje razlike u korienju strategija, to je potvreno u istraivanjima.
Strategije su posledica drutvenih okolnosti. Posledica potinjenog poloaja ena u
drutvu u skoro svim kulturama rezultuje da su ene uspenije u vebama koje
zahtevaju

sposobnost

razumevanja,

dok

su

mukarci

uspeniji

govornim

vetinama. Uenjem jezika latentno proizilazi ovaj drutveno uslovljeni fenomen.

12. Drutveni faktori koji oblikuju usvajanje L2 kod polova

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

231

Istraivanja su pokazala da motivacija ima znaajnu ulogu u usvajanju stranog

jezika. Postoji integrativna i instrumentalna motivacija. Integrativna motivacija
podrazumeva naklonost uenika ka jeziku i kulturi koji se ui, dok instrumentalna
predstavlja uenje jezika zbog koristi koju e osoba imati od toga. Istraivanja su
pokazala da je integrativna motivacija od kljunog znaaja za postizanje visokog
znanja ciljnog jezika. Pokazalo se da u ovoj sferi ene poseduju integrativnu, dok
mukarci tee ka instrumentalnoj motivaciji (Ha 2008:36).
Studije o jeziku i rodu sprovedene u prirodnom okruenju sadre razlike izmeu
mukog i enskog govora koje su posledica uestvovanja mukaraca i ena u
razliitim aktivnostima (Young 1999:116). Svakako da je ovo veoma jednostavno i
realno objanjenje razlika u govoru dva pola. U prilog ovome ide i Ehrlichov stav da
rod nije unapred zadat, ve se izgrauje od strane pojedinca u specifinim
drutvenim situacijama. ,,Pojedinci izrauju sebe kao ,,rodno odreene tako to
obino uestvuju u drutvenim praksama govora zajednice koje su simbolino i
praktino povezane sa maskulinitetom i feminitetom (Ehrlich 1997, prema Young
1999:117).
Rodne razlike koje su drutveno uslovljene zastupljene su i u istraivanju koje
je sproveo Saville-Troike. Pokazalo se da su deaci iji su roditelji imigranti zaposleni
na farmi bili fluentniji u panskom jeziku i bolje su usvojili engleski kao L2 od
njihovih vrnjakinja. Ovo se objanjava time to je deacima bilo dozvoljeno da se
igraju van farme i da budu u kontaktu sa drugom decom, dok devojice nisu izlazile
iz kue zbog bezbednosti ili posla. Sa druge strane, istraivanje koje je sproveo
Willett pokazalo je da su devojice imale prednost pri usvajanju L2 u uionici jer im
je bilo dozvoljeno da sede i sarauju sa vrnjakinjama i meusobno se pomau, dok
deacima to nije bilo dozvoljeno zbog razlika u ponaanju (Young 1999: 117). Azijci
u Velikoj Britaniji postiu bolje rezultate na testovima iz engleskog jezika nego
Azijatkinje. Ovo se objanjava time to mukarci rade i imaju kontakt sa nativnim
govornicima, dok ene ostaju kod kue (Ellis 1994: 204). ene se trude da ostvare
saradnju, dok mukarci u konverzaciji ostvaruju hijerarhiju. Mogue je da su ove
generalne razlike povezane sa mukom i enskom kulturom (Ellis 1994: 204).
Zapaa se da se veno prisutan drutveni kod o distinkciji mukih i enskih aktivnosti
odraava indirektno i na proces usvajanja L2. Uvia se da su rezultati rodnih razlika
vidljivi na posledice uenja stranog jezika.
Diskusije o prirodi nasuprot vaspitanju traju dugo. Jo uvek nije ustanovljen
konaan odgovor usled razliitih rezultata istraivanja. Meutim, svi naunici se slau

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

232

oko toga da i socijalizacija i struktura modanih hemisfera imaju veoma znaajnu

ulogu (Ha 2008: 35).
Na osnovu izloenih injenica moe se zakljuiti da bioloka osnova ima
deliminog uticaja na razliito usvajanje L2 kod polova. Primaran uticaj imaju
drutveni faktori, posebno razlike u mukoj i enskoj kulturi, to se odraava na
razliite rezultate u razliitim domenima usvajanja stranog jezika.
13. Zakljuak
Usvajanje jezika nije jednodimenzionalan proces, ve sloen sistem odreen
interakcijom nekoliko razliitih procesa koji se deavaju simultano (Martohardjono i
Flynn 1995: 136).
Znaajni faktori koji utiu na usvajanje L2 su faktori uzrasta i pola. Ovi
individualni faktori su bioloki i drutveno uslovljeni. Dok pojedini autori pridaju
znaaj jednoj ili drugoj uslovljenosti, moe se zakljuiti da je uticaj oba faktora
primetan. Sigurno je da postoji bioloka osnova vezana za procese lateralizacije i
opadanja kapaciteta radne memorije vremenom. Meutim, drutveni uslovi ih
nadmauju i stvaraju posebne okolnosti koje su evidentne i utiu direktno na
rezultate usvajanja stranog jezika.
Uprkos postojanju razliitih miljenja o najboljem dobu za uenje stranih jezika,
najrealnije je Johnstoneovo miljenje da svako doba ima svoje prednosti (Johnstone
2002: 10).
Na osnovu iznetih razmatranja moe se zakljuiti da postoji bioloka osnova to
se tie uzrasta i pola, ali da su drutveni faktori kljuni za uspeno usvajanje L2.
Bioloki aspekti su samo osnov, dok drutveni faktori oblikuju usvajanje stranog
jezika. Drutvene okolnosti odreuju koja e osoba bre usvojiti jezik bilo da je dete,
odrastao ovek, mukarac ili ena.
Literatura
Bialystok, E. and K. Hakuta. 1999. Confounded Age: Linguistic and Cognitive Factors
in Age Differences for Second Language Acquisition. In Birdsong, D.ed. Second
Language Acquisition and the Critical Period Hypothesis. New Jersey: Lawrence
Erlabaum Associates Publishers.
Birdsong, D. 1999. Second Language Acquisition and the Critical Period Hypothesis.
New Jersey: Lawrence Erlabaum Associates Publishers.

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010.

233

Birdsong, D. 2006. Age and Second Language Acquisition and Processing: A

Selective Overview. Language Learning.
Ellis, R. 1994. The Study of Second Language Acquisition. Oxford: University Press.
Ha, J. 2008. A Review Paper on Gender Difference in SLA: Sociolinguistic Perspective
and Implications. Modern English Education, Vol.9, No.2: 21-41.
Johnstone, R. 2002. Addressing The Age Factor: Some Implications for Languages
Policy. Strasbourg: Council of Europe. Language Policy Division.
Marinova-Todd, S. H. et al. 2000. Three Misconceptions about Age and L2 Learning.
TESOL Quarterly, Vol. 34, No.1: 9-34.
Martohardjono, G. and S. Flynn. 2005. Is There an Age-Factor for Universal
Grammar? In Singleton, D. and Lengyel, Z. eds. The Age Factor in Second
Language Acquisition: A Critical Look at the Critical Period Hypothesis.
Clevedon: Multilingual Matters.
Saville-Troike, M. 2006.

Introducing Second Language Acquisition. Cambridge:

Cambridge University Press.

Singleton, D. 2007. The Critical Period Hypothesis: Some Problems. Interlinguistica,
No. 17.
Schouten, A. 2009. The Critical Period Hypothesis: Support, Challenge and
Reconceptualization. TESOL & Applied Linguistics. Vol. 9, No.1: 1-16.
Young, R. 1999. Sociolonguistic Approaches to SLA. Annual Review of Applied
Linguistics. 19: 105-132.
Abstract
IMPACT OF GENDER AND AGE ON FOREIGN LANGUAGE ACQUISITION
It is important to study the process of second language acquisition in order to improve
it. Age and gender like biological and social factors impact the process of learning. Biological
characteristics such as lateralization of brain and decrease of the working memory are the
basis, but social factors like motivation, status of an individual in the society and culture shape
the circumstances of acquiring the second language. Biological factors are background but it is
of sum importance the studying of social factors that are dominant.
Key words: foreign language acquisition, age and gender of learners, critical
period, individual factors, genderlect, biological factors, social context

Rad primljen: 3. oktobar 2010.

Ispravka rukopisa dostavljena: 10. oktobar 2010.
Rad prihvaen: 11. oktobar 2010.