MEKUCI

PHYLUM
MOLLUSCA

MEKUCI

PODELA
PUEVI
KOLJKE
GLAVONOCI

OPTE ODLIKE MEKUACA

Svaka klasa mekuaca ima poseban
plan grae

 NAZIV- po mekanom telu koje je kod pojedinih

predstavnika zatieno krenjakom ljuturom
Stanite voda i kopno
Starost grupe oko 600 miliona godina
Velika brojnost i raznovrsnost (po brojnosti
odmah iza zglavkara)
Simetrija - asimetrini ili bilateralno simetrini
organizmi
Ishrana biljojedi, grabljivice, paraziti

glava (izuzevTELA:
kod koljki)
GRAA

stopalo miini organ koji slui za

kretanje (kod glavonoaca transformisan u
ruice i levak)
plat koni nabor
platana duplja sadri organe za
disanje
utrobna kesa
ljutura (zakrljala kod glavonoaca)

PLAT
plat

Obavija utrobnu kesu

Kao veliki koni nabor
zatvara platanu
duplju
Nabor plata lui
ljuturu oko tela

UNUTRANJA GRAA
Nervni sistem - ganglionaran
Krvni sistem - otvorenog tipa
Izluivanje se vri metanefridijama,
koje krajnje proizvode metabolizma
odvode u platanu duplju
Diu pomou krga (oni koji ive u vodi),
plata (kopnene vrste) ili celom povrinom
tela.

RAZMNOAVANJE
Razdvojenih polova ili hermafroditi
Direktno razvie ili larva trohofora i
veliger larva

PUEVI (Classis: Gastropoda)

LJUTURA

Iz jednog dela
Redukovana ili potpuno iezla (kod parazitskih vrsta ili
onih koji plivaju)
Najee spiralno uvijena, razliitog oblika, sa ili bez
izrataja
Za ljuturu je privren mii kojim se telo uvlai u nju
Na zadnjem delu stopala postoji poklopac kojim se
zatvara ulaz u ljuturu (grotlo). Kod kopnenih pueva
poklopca nema nego izluuju krenu opnu pred zimu ili
kada nastupi sua

SIMETRIJA TELA
Sekundarno ASIMETRINI

Tokom evolucije dolo do uvrtanja tela pa su unutranji

organi izukrtani i izgubila se bilateralna simetrija

GRAA TELA

Glava
Trup
Stopalo
Ljutura

GLAVENI REGION

Jedan ili dva para pipaka

Na duem paru su oi
Na kraem paru
-hemoreceptori i
mehanoreceptori za dodir
Usni otvor sa trenicom
(radula)

STOPALO
Snano razvijeno, pljosnato i miiavo
Kod kopnenih donja povrina je bogata
sluznim lezdama i prekrivena trepljama
Kreu se tako to prvo izlue sluz preko
koje plivaju trepljama, a stopalo izvijanjem
pomae u kretanju

NERVNI SISTEM
Ganglionaran parovi ganglija povezanih
meusobno i od kojih polaze nervi u
razne delove tela
Nekoliko pari ganglija:
Glavene
Stopaone
Bone (bono od creva)
Utrobne

Sistem organa za varenje

Digestivni trakt poinje usnim
otvorom
Radula (trenica) u drelu. Slui
za usitnjavanje hrane jer se na njoj
nalaze sitni zubii
drelo se nastavlja u jednjak koji
prelazi u srednje crevo koje se
razvija u eludac. U srednje crevo
se uliva par krupnih lezda koje
predstavljaju primitivnu jetru
Srednje crevo prelazi u zadnje
crevo koje se izliva u platanu
duplju analnim otvorom

Radula - trenica

ISHRANA
Biljojedi
Mesoderi (pljuvane lezde sadre
hlorovodoninu kiselinu koja razlae
ljuture drugih mekuaca kojima se
hrane; neki poseduju otrovne lezde
ijim sadrajem ubijaju plen)
Saptofiti
Paraziti bodljokoaca

DISANJE
krge smetene u platanoj duplji kod
vodenih oblika
Kod kopnenih se razvijaju plua koja su
poreklom od izmenjene platane duplje
udahnuta
voda
Krvni sud

KRVNI SISTEM I CIRKULACIJA

Otvoren krvni sistem
Srce je smeteno u celomu
(perikardijalnoj duplji)
Krv iz kga dospeva u pretkomore, a
potiskivana kontrakcijama odvodi se
sranom arterijom i razliva u upljine i
LAKUNE oko raznih organa i tkiva

IZLUIVANJE
Bubrezi izgraeni od metanefridija
Metanefridije: izuvijane cevice koje se
poetnim delom otvaraju preko levkastog
otvora u telesnu duplju

RAZMNOAVANJE

Polno; hermafroditi; oplodnja - unakrsna

Polne lezde kod razliitih jedinki ne sazrevaju
sinhrono tako da se kod jednih produkuju muki, a
kod drugih enski gameti
Mujak poseduje kopulatorni organ kojim prodire
u telo enke i ubacuje spermu

RAZNOVRSNOST
Morski puevi kvrgavi volak, prilepak, uvo Sv.
Petra, morsko vreteno...
morski puevi golai - vrlo lepe i ivopisne
ivotinje bodljikavi ivih boja (grabljivice)
Slatkovodni puevi barski pu, tanjirasti pu
Kopneni puevi vinogradski i batenski pu
(Helix pomatia), puevi golai (uglavnom
biljojedi)

Kopneni puevi golai

Morski puevi golai

Notodoris minor

Phyllidiella
pustulosa

Hypselodoris zebra
Phyllidea elegans

Charonia variegata

Cypraea tigris

Slatkovodni puevi

Barski pu

Tanjirasti pu

KOLJKE (BIVALVIA)

OPTE ODLIKE
ive iskljuivo u vodi, zarivene u podlogu
Nemaju glavu
Nemaju ni ulne organe ni radulu

LJUTURA
Dva kapka spojena lenom stranom
bravicama za zatvaranje, povezana
miiem zatvaraem
Unutranja povrina ljuture proizvodi
sedef

 STOPALO
Bono spljoteno, u vidu sekire

PLatana duplja sa krgama

SIFON
Na zadnjem delu tela ivice platanih nabora
su pribliene i izvuene u dva otvora (leni i
trbuni otvor)
Kroz njih voda ulazi i izlazi iz platane duplje

Clam buries itself:

RAZMNOAVANJE

Odvojeni polovi
Spoljanje oploenje
Imaju larveni stadijum (trohofora,
veliger larva)

Zato u koljci umi more ?

Kada je prinesemo uhu, pojaavaju se svi okolni umovi!
Ljudi koji ne uju dobro stavljaju na uho trubicu, ija ira
strana sakuplja vie zvunih talasa nego naa una
koljka. Slino je i sa velikom morskom koljkom, u ijoj
se duplji, kada je prinesemo uhu, pojaavaju svi okolni
umovi. Nama to lii na um mora. Ako ima dovoljno
veliku spiralnu upljinu i otvor, koljka postaje rezonator:
zvuci u njoj trepere. To je zato to se zvuni talasi
odbijaju od unutranjosti koljke i stvaraju itave struje
zvunih talasa. Kad se postigne odreeni broj treperenja
u sekundi, zvuk se pojaava i tako nastaje um, koji
ujemo kada koljku prinesemo uhu. ist zvuk se ne
moe uti, pa zato kaemo da u koljci umi more.

Ostriga
Sranka

Chama sp.)

Spondylus varius
Tridacna gigas

Spondylus americanus

Glycymeris glycymeris

Felaniella vilardeboana

A scallop

Tridacna (Tridacna)
gigas

Pharella javanica

GLAVONOCI (Classis:
Cephalopoda)

GLAVONOCI - PODELA
HOBOTNICE
SIPE
LIGNJE
NAUTILUS

OPTE ODLIKE

Najsloenije graeni mekuci

Iskljuivo morski organizmi
Hitre ivotinje, grabljivice
Ljutura zakrljala
ODBRANA:

Mo kamuflae
Zatitna obojenost
Luminiscencija
Mimikrija
Mastiljava kesa

LJUTURA
Kod prvobitnih je bila spoljanja
(Nautillus)
Usled velike pokretljivosti i grabljivog
naina ishrane ljutura se redukuje i
povlai kao ostatak u unutranjost tela
(sipina kost)

 Telo glavonoaca se sastoji iz:

Glaveni region

- izuzetno dobro razvijen

Usni otvor oko koga je venac ruica sa

pijavkama (8-10), za hvatanje plena ili
kretanje (puzanje)
imaju par krupnih, slozenih oiju
(najsloenije kod beskimenjaka i najslinije
kimenjacima)
Stopalo je slabo razvijeno od njega su
nastali levak i ruice

Trup
Trup je razliitog izgleda u zavisnosti od
naina ivota.U trupu se nalaze skoro svi
unutrasnji organi
U plastanoj duplji je levak, skrge i
mastiljava kesa, kao i analni otvor, otvori
polnog i ekskretornog sistema

KRETANJE
Kretanje na mlazni pogon
Karakteristian organ LEVAK

Hobotnice
ive na stenovitom dnu
mora
Telo je okruglo i meko
Ima 8 ili 10 ruica

Sipe
Ljutura- zakrljala ,,sipina
kost
Skelet u vidu hrskaviave
glavene aure
Slabi plivai
Masivno i spljoteno telo

Lignje
Telo izdueno u vidu
torpeda
Gigantska lignja
Brzi i okretni plivai

LIGNJE

Nautilus
Najstariji glavonoac
ivi fosil
Vrlo pokretljiv
Grabljivi organizmi
Ima spoljanju ljuturu

ZNAAJ MEKUACA