Uvod

Skoro svakodnevno smo svedoci, ve due vreme, uestalih negativnih deavanja na

prostorima Kosova i Metohije uglavnom putem medija. Izvor svih ovih konflikata su dva
glavna razloga: jedan oigledan, a to je stvaranje samostalne drave Kosovo, i drugi koji je
vie u pozadini deavanja i koji nije toliko eksponiran, delovanje albanskih mafijakih
klanova na prostoru Pokrajine.
Teko je odrediti taan vremenski period zaetka albanskog organizovanog kriminala na KiM,
ali jedno je sigurno: da to nije vreme kada su Albanci poeli da trguju orujem i drogom, nego
znatno ranije. Jo u vreme turske vladavine organizovane su grupe u okviru porodica koje su
pljakale srpska dobra.
Ekspanzija organizovanog kriminala na KiM je neposredna posledica teroristikih aktivnosti
OVK, iji su pojedini lideri iskoristili autoritet u ovoj organizaciji da bi uspostavili kontrolu
nad ilegalnom trgovinom u zoni svoje (para)vojne nadlenosti Pored verca narkotika,
organizovane kriminalne grupe sa KiM bave se i ilegalnom trgovinom orujem,
cigaretama i drugom akciznom robom, ukradenim vozilima, te krijumarenjem belog roblja i
preprodajom ljudskih organa.
Mafijako drutvo zasnovano na preuzimanju drave od strane kriminalnih elemenata,
multimilionski poduhvat zasnovan na gerilskom iskustvu i pijunskom znanju, je nain na koji
se Kosovo i Metohija moe opisati a puno je prie u mnogim medijskim izvetajima i
lancima. Kao dokaz toga, se navodi na desetine hiljada nereenih sudskih predmeta, mali
broj istraga krivinih dela korupciju i obilje benzinskih stanica koje slue kao fasade za javne
kue i pranje novca. Mediji ne tedi ni zajednicu NVO, tvrdei da veliki deo od 2400
kosovskih NVO postoji samo zbog sumnjivih ciljeva.
Mogue je da ljudi na prostoru bive Jugoslavije u sretnija vremena nisu ozbiljno shvatali
Albance ali prema svim raspoloivim informacijama organizovani kriminal sa albanskim
nacionalnim predznakom danas je najjaa kriminalna grupa u Evropi. Oni su glavni
snabdevai narkoticima, prije svega heroinom, travom i dobrim delom sintetikim drogama
koje sa jugoistoka alju u zapadnu Evropu, dok u suprotnom pravcu prosleuju ukradena
vozila, naoruanje i eksploziv. Policije evropskih zemalja, ba kao nekada i policija
Jugoslavije, nemone su. Odgovoriti na pitanje zato je to tako nije preterano teko, ali
pronai reenje za taj problem gotovo je nemogue.
Veoma zastupljeni oblici organizovanog kriminalnog delovanja Albanaca jo su i reketiranje,
ucene i nasilnitvo nad pripadnicima albanske nacionalne zajednice na KiM, kao i nad
Albancima koji su na privremenom radu u inostranstvu, od kojih se ubiraju tzv. porezi za
finansiranje teroristikih grupacija na ovom podruju. Zastraivanje i proterivanje Srba i
drugog nealbanskog stanovnitva sa prostora KiM, takoe, predstavlja lak izvor zarade, s
obzirom da prodajom naputenih stanova i drugih nekretnina, pojedine porodice stiu
ogromne prihode.
Otuda i zainteresovanost autora ovog seminarskog rada da to objektivnije sagleda i proui
delovanje mafijakih aktivnosti, na Kosovu i Metohiji.. Cilj rada je da rasvetli i indentifikuje
generator konflikata na prostorima Kosova i Metoije i najveu mafijaku organizaciju u
Evropi..
(Ne)postojanje literature koja je najveim delom senzacionalistikog sadraja, onemoguava
autora da isprati postojanje kriminalnih klanova u ranijem periodu, ali ono to je sigurno je da
izvetaji koji datiraju do desetak godina u nazad ipak koliko-toliko probijaju maglu koja
obavija veliki problem koji polako i sigurno ugroava kako Srbiju i Balkan tako i celu
Evropu.

Pojam i opis albanske mafije na KiM

Evropska Kolumbija je drugi uobiajeni naziv koji upuuje na navodnu ulogu Kosova
kao velikog snabdevaa Evrope drogom. Guardian (Gardjian) govori o Kosovu
kao o krijumarskom raju odakle dolazi do 40 procenata heroina koji se proda u
Evropi i Severnoj Americi.
Pored medija eljnih naslovnih strana, ozbiljne meunarodne publikacije takoe su
ojaale negativnu sliku o Kosovu. Da pomenemo neke od njih. 2007 godine Transparency
International (Transparensi Interneenal) je rangirao Kosovo kao etvrtu
najkorumpiraniju zemlju u svetu. U pogledu politikih prava i graanskih sloboda,
Freedom House (Fridom Haus) izjednaio je Kosovo sa Sudanom ili adom. 2007
godine ameriki Stejt Department izvetava o Kosovu kao izvoru, tranzitu i destinaciji
za transnacionalnu i lokalnu trgovinu enama i decom u cilju njihove komercijalne
seksualne eksploatacije.1

Struktura albanske mafije na KiM

Albanska mafija se strukturalno sastoji od 15 klanova, a svaki od njih ima vrste teritorijalne
baze. Strukture u Albaniji sarauju sa onima na Kosovu a novac zaraen od verca droge,
beloh roblja i oruja delom se koristi za finansiranje teroristikih organizacija.
Najvie klanova djeluje u glavnom gradu Albanije, Tirani, ali gangsterski establiment dotie i
druge gradove - navodi se u izvjetaju pariskog instituta, koji objedinjava kriminalne strukture
iz te zemlje i onih u kojima ive Albanci u termin "albanofonska" mafija.
Da bi se objasnilo funkcionisanje albanske mafije, barem onog dela za koji postoje
informacije, treba razumeti funkcionisanje albanskog naroda.
Bez obzira na dananje zakone, ustave, njihove ili meunarodne, albanski narod ivi po nekim
drugim merilima i propisima koji su davno propisani. Oni e moda i potovati zakone, ali
samo ako nisu u suprotnosti sa kanonima Leke Dukainija, napisanim jo u petnaestom veku.
Ti kanoni govore o klanovima porodicama, koji su svetinja. Lojalnost klanu posebno se ceni
a izdaja se kanjava smru bez milosti. Zakletva klanu i uvanje tajni porodice zove se besa.
Sa vremenom besa je dobila i neka druga znaenja a u grubom prevodu znai dati re. U
modernom vremenu ljudska rije izgubila je svoju teinu, obeanja se ee kre nego to se
ispunjavaju. Trendovima nisu odoleli ak ni italijanski mafijai kojima je njihova zakletva
omerta nekada bila svetinja, a sada je tek neto malo vie od folklora. Albanski narod
sauvao je tradiciju ono to je besa predstavljala u 15. veku, predstavlja i danas.
Prema kanonima Leke Dukainija, svaki klan, odnosno porodica, kontrolisala je odreeno
podruje, posed. Po slinom principu organizovana je i dananja albanska mafija.
Mafijaki klanovi kontroliu odreeno podruje i odreeni posao. Meusobno se pomau ali
ne napadaju. Unutar albanskih mafijakih klanova nema stranaca ve samo Albanci i samo iz
jednog klana. Daleko od toga da oni ne koriste i druge mafijae, ali samo za manje poslove i
na ogranienom teritoriju. Upravo to zadaje najveu glavobolju policiji.2
Agent FBI Dozef Pistone, alias Doni Brasko, uspeo je da se infiltrira u jednu njujorku
mafijaku porodicu sedamdesetih i osamdesetih godina to je dovelo gotovo do sloma te
porodice. Taj scenario ne moe se desiti jednoj albanskoj kriminalnoj grupi.
U razradi ove teme ne moemo a da se ne osvrnemo i na postojanje Velikoalbanske ideje, koja
je i danas izuzetno prisutna, a datira a u tesnoj vezi je sa postojanjem i aktivnou albanske
mafije. Nemogue je otrgnuti se milju da su ove dve institucije isprepletane zajednikim
interesom-uspostavljanje vlasti zarad interesa.
1
2

Marko Lopuina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 40.
Zloini albanskih terorista, Jedinstvo, 1999. godina, strana 85.

Mo albanske mafije bazira se na poslunosti niza fisova (bratstava) koja

savreno precizno izvravaju poverene zadatke. Skup fisova od njih
dvadesetak ini jednu mafijaku lozu, iji predvodnik je i politiki lider. 3

Slika 1.-Mapa AP Kosova i Metohije

Albanska mafija nije piramida, sa jednim kumom na vrhu, ve niz

piramida sa nizom kumova. Njeni moderni koreni nastali su u novoj
Jugoslaviji, kada je irokim amnestijama i revizijom prizrenskog procesa 4
dignuta brea i dozvoljen ulazak u politiki i ekonomski ivot Kosova
mnogima koji su imali putera na glavi. Tada je ve dolo do stvaranja
sprege izmeu nekih politikih struktura i ljudi sklonih kriminalu.
Nikada ne treba zaboraviti da su albanske porodice, najee itave
zadruge, vrsto rodbinski povezane, u kojima se novac trpa na gomilu, a
tedljivo troi. Upumpavanjem nelegalnog novca u blagajnu potenog fisa
novac se pere, zatire mu se krvavo poreklo i onda se pojavljuje u kupovini
imanja. To je javna tajna koju je teko na Kosovu dokazati u svim
sluajevima misterioznih milijardera, jer ni mnogo oiglednije stvari tamo
nisu jasne.
Kada se pomene amerika ili italijanska mafija, imena poput Ala Kaponea, Dona Gotija,
Lakija Luijana, Toto Rine ili Karla Gambina, dobro su poznata iroj javnosti. U sluaju
albanske mafije, imena stvarnih bosova uvaju se kao najsvetije tajne. Imena poput Pacolija,
Dobroija, Rudaja ili Taija, ekua i Haradinaja moda se mogu dovoditi u vezu sa
organizovanim kriminalom, meutim, dokazi protiv njih su tanki. Stvarni bosovi, verovatno
sede u malim kamenim kuama bez struje i telefona, negdje u nekom selu na Kosovu gdje
donose odluke o multimilionskim poslovima sa heroinom, orujem ili automobilima.
Neka imena, meutim, isplivala su na povrinu, iako nije sasvim jasno da li su i u kojoj mjeri
neki od njih umijeani kriminalne poslove i. Prvi od njih je Bedet Pacoli, vjerovatno
3

KiM u Velikoalbanskim planovima, Institut za savremenu istoriju, 2001., strana 27.

Prizrenski proces iz 1968. godine otkrio je veze visokih funkcionera, kosmetskih Albanaca, sa albanskom
obavetajnom slubom.
4

najbogatiji Albanac na svijetu roen u selu Marevac kod Pritine. Pacoli, svojevremeno
oenjen Anom Oksom, italijanskom pjevaicom albanskog porijekla najvei je pojedinani
dioniar u naftnoj kompaniji OMV te vlasnik projektantsko-graevinske firme "Mabateks"
sa sjeditem u Luganu5. Pacolijeva firma ima 6.000 radnika i 18 filijala irom svijeta.
Za razliku od Pacolija za kojeg ne postoje vrsti dokazi da je povezan sa mafijom Princ
Dobroi je ovjek koji je javno imenovan kao ef albanske krijumarske bande na Kosovu.
Poznat po svojoj brutalnosti Dobroi je kontrolisao sjeverni dio balkanske narko-rute koja ide
od Turske preko Balkana, eke pa do sjeverne Evrope. Dobroi je uhapen u Norvekoj
1993. godine da bi godinu dana kasnije bio osuen na 14 godina zatvora zbog trgovine
heroinom. Osim u Norvekoj, Dobroi se nalazio i na potjernicama u vedskoj i Danskoj.
Potvrujui da su albanski kriminalci imali kljunu ulogu u organizovanom kriminalu i u
mnogim zemljama Evrope, naroito u vezi sa trgovinom narkoticima, predstavnici Saveta
Evrope su, u svom izvetaju iz 2000. godine, konstatovali da je organizovani kriminal na KiM
povezan sa bivim pripadnicima OVK i kriminalcima iz severne Albanije. Prema nalazima
evropskih zvaninika, pored opisanih kriminalnih aktivnosti, na KiM su zastupljeni i trgovina
ljudima, iznude, pritisci na predstavnike policijskih i pravosudnih organa, kao i nasilje na
nacionalnoj osnovi, pri emu je etniko ienje shvaeno kao unosan biznis. Od 28 ubistava,
poinjenih u januaru 2000. godine, 25% je u vezi sa organizovanim kriminalom, a veoma
zabrinjava injenica da je meu izvriocima kriminalnih radnji, ukljuujui i prestupe na
etnikoj osnovi, sve vei broj maloletnih lica.316
Kao veliki problem koji postoji na KiM, predstavnici Saveta Evrope apostrofirali su i
korupciju i njenu vrstu vezu sa organizovanim kriminalnom, pranjem novca, ekonomskim
kriminalom i problemom neefikasnosti finansijskih institucija i poreske politike. Pored toga,
sudovi su neopremljeni, broj sudija i tuilaca je i dalje mali, plate nedovoljne da obezbede
njihovu nezavisnost, a ni bezbednost im ne moe biti garantovana, zbog ega su pod velikim
pritiskom, tako da efikasno mogu da rade samo u sluajevima koji nemaju veze sa etnikim ili
politikim pitanjima.
Tokom 2000. godine, zapadni mediji su KiM opisivali kao "gangsterski raj", odnosno kao
teritoriju koju evropski lideri sve ee vide kao bazu organizovanog kriminala, naroito
trgovine drogom.7

Podela albanske mafije na KiM

Veina kriminalnih delatnosti na Kosovu i Metohiji, vri se unutar porodinih klanova (fisova)
koji kontroliu odreene delove teritorije. Klanovi su povezani i ostvaruju vrstu saradnju sa
slinim kriminalnim grupama iz drugih evropskih drava, pre svega iz Turske, Albanije i
Bugarske, s obzirom da teritorije ovih zemalja predstavljaju glavne pravce preko kojih se
odvija krijumarenje.
Odnose u okviru porodice odlikuje stroga unutranja disciplina, koja se postie sistemom
kanjavanja za svako odstupanje od internih pravila, tako da strah garantuje bespogovornu
lojalnost klanu, pri emu se pozitivni zakonski propisi tretiraju kao sekundarni, odnosno
nebitni i neobavezujui. S obzirom da se klanovi zasnivaju na krvnoj povezanosti, to je
faktor kojiograniava broj lanova, veze meu njima su veoma vrste, a pristup i infiltriranje
drugih lica gotovo nemogui.
5

Marko Lopuina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 64.
Isto, strana 69.
7
kotski list "Sunday Herald" je, 30. aprila 2000. godine, u tekstu pod naslovom "Kosovo - gde policija ne
vlada", pozvao se na izjavu neimenovanog pripadnika vojne obavetajne slube u bazi "Bondstil", po kojoj je
"stopa kriminala na Kosovu gotovo ista kao u Los Anelesu". Autor teksta konstatuje da je ova injenica
zapanjujua, s obzirom da je, kako se navodi, dvomilionska populacija na KiM rasuta po teritoriji upola manjoj
od kotske.
6

Pripadnici drugih nacionalnih zajednica prihvataju se jedino kao izvrioci odreenih

jednokratnih ili sporednih zadataka. Osim toga, albanske mafijake porodice su organizovane
u 3-4 i vie nivoa, to omoguava da se sauva sposobnost delovanja organizacije i u sluaju
otkrivanja nekog njenog lana ili grupe. Veina pripadnika kriminalnih grupacija na KiM bila
je aktivna u redovima OVK i drugih albanskih teroristikih organizacija, gde su obueni za
oruano delovanje. Pored toga, karakterie ih izrazita fleksibilnost pri sklapanju sporazuma sa
drugim slinim organizacijama iz zemlje i inostranstva, vrste veze sa lokalnim politikim
predstavnicima i pripadnicima pojedinih dravnih organa (carinska sluba, KZK i KPS), te
spremnost i sposobnost za izvoenje kompleksnih operacija koje prevazilaze nacionalne
okvire, s obzirom da imaju snanu pomo albanske emigracije, okupljene oko razliitih
organizacija i udruenja u Evropi i SAD.8
Teritorija Kosova i Metohije, to se organizovanog kriminala tie, podeljena je na tri glavne
interesne zone: oblast Drenice, Dukaina i Laba, u kojima kriminalnu delatnost kontroliu
pojedini lideri bive OVK, sada rukovodioci u politikim strukturama, kao i raniji, bliski
saradnici OVK, koji su finansirali njen rad.9
Podruje Drenice, du stratekih puteva koji povezuju teritoriju Crne Gore sa Makedonijom,
kroz Prizren, Klinu, Istok, prema Kosovskoj Mitrovici, u oblasti alja, predstavlja zonu koju
kontrolie tzv. Drenika grupa, lojalna Haimu Taiju. Ova grupa se bavi ilegalnom trgovinom
orujem, kradenim vozilima, ljudima, akciznom robom, pre svega cigaretama i gorivom.
Posredstvom porodinih veza koje ima na ovom podruju, Tai direktno vri kontrolu nad
lokalnim institucijama obezbeujui, na taj nain, nesmetano obavljanje navedene kriminalne
delatnosti. Porodica Tai povezana je sa albanskom, makedonskom, bugarskom i ekom
mafijom.
Na teritoriji optina Pe, Deani i akovica, koje se nalaze u oblasti Dukain, deluje tzv.
Metohijska grupa, koju predvodi Ramu Haradinaj. Porodica Haradinaj usmerena je na
ilegalnu trgovinu orujem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima, kao i reketiranje
albanskog stanovnitva na KiM. Krijumarena roba se distribuira u Makedoniju, jug Srbije,
Raku oblast, te u Crnu Goru, korienjem putnog pravca Pe-Kula-Roaje. S ozbirom na
bliske veze Ramua Haradinaja sa borcima bive OVK, koji su, nakon njene demilitarizacije,
preli u redove KZK10 i KPS11, u mogunosti je da indirektno ostvaruje kontrolu
nad granicom prema navedenim podrujima, kao i kriminalnim i teroristikim aktivnostima na
ovom terenu.
Na podruju Laba, obuhvatajui optine Gnjilane, Vitina i Kaanik, deluje grupa lojalna
Rustemu Mustafi, zvanom "Remi", jednom od najuticajnijih komandanata OVK i KZK.12
Ovaj klan je usmeren na aktivnosti vezane za krijumarenje droge i u bliskoj je vezi sa
porodicom Haradinaj. Na prostoru KiM deluju i druge porodice, ije su aktivnosti usmerene
na ilegalnu trgovinu i krijumarenje, a navedenu delatnost sprovode u saradnji i pod okriljem
nekog od navedenih rukovodilaca - Taija, Haradinaja ili Mustafe.
Porodica Luka povezana je sa albanskom mafijom i bavi se vercom oruja, droge i akcizne
robe (cigarete, benzin). Deluje pod okriljem Haima Taija i Ramua Haradinaja, kao i
albanske mafije.

U svom izvetaju iz 2000. godine, predstavnici Saveta Evrope izrazili su zabrinutost zbog povezanosti bive
OVK i pripadnika KPS, odnosno zbog injenice da se u KPS angauju i bivi policajci albanske narodnosti za
koje postoji iroko uverenje da su korumpirani.
9
Zloini albanskih terorista, Jedinstvo, 1999. godina, strana 33.
10
Kosovski Zatitni Korpus
11
Kosovske policijske snage
12
Uhapen je od strane meunarodnih snaga i nedavno osuen na viegodinju kaznu zatvora, to je izazvalo
talas protesta bivih pripadnika OVK.

Porodica Selimi, zajedno sa porodicom Luka, kontrolie verc oruja, droge i vozila, u oblasti
Dukain. Takoe, bave se i nelegalnim oporezivanjem Albanaca, kao i zastraivanjem
politikih protivnika iz Demokratske stranke Kosova. Povezani su sa Haimom Taijem.
Porodica Keljmendi je u bliskoj vezi sa Ramuom Haradinajem i kontrolie verc droge i
nafte, trgovinu ljudima, kao i pranje novca na podruju Pei.
Porodica Eljani bavi se vercom oruja i benzina. Kontrolie oblast Vitomirice i povezana je
sa Ekremom Lukom i Yavitom Haljitijem.
Porodica Kitaj je vodea kriminalna grupa koja kontrolie oblast izmeu Kline i Istoka.
Umeana je u verc kradenih vozila i prodaju eksploziva na KiM.
Kriminalni klan Suma deluje na podruju Kaanika. Pored reketiranja i ucena, bavi se
vercom oruja i droge iz Makedonije na KiM i obrnuto. lanovi klana Suma u vezi su sa
grupom koju predvodi Rustem Mustafa, zvani "Remi", iz Podujeva.
Klan Sulja koordinira lancem organizovanog kriminala koji deluje na teritoriji KiM i
Makedonije, na planu ilegalnog uvoza oruja, municije i druge opreme.
lanovi porodice Agui deluju na podruju Kline. Bave se iznuivanjem novca od Albanaca
koji su prisiljeni da otkupljuju prethodno oteta srpska imanja i imovinu na navedenoj optini,
kao i ucenjivanjem potencijalnih kupaca.
Klan Geci je aktivan na podruju optina Pe, Kosovska Mitrovica, Srbica i Pritina. Bavi se
krijumarenjem benzina i sarauje sa Yavitom Haljitijem i porodicom Selimi.
Klan Babaljija, deluje na podruju akovice. U saradnji je sa Ramuom Haradinajem i bavi se
krijumarenjem benzina iz Albanije, te ilegalnom trgovinom narkoticima.

Sukobi klanova
Uprkos injenici da je izmeu klanova izvrena precizna podela teritorije, u kojoj svaka
porodica kontrolie odreenu oblast i kriminalnu delatnost na tom podruju, meu pojedinim
klanovima postoji rivalitet, koji je posledica politikih neslaganja ili nastojanja grupa da
ostvare to veu vlast na odreenom prostoru. Ponekad su ti sukobi toliko snani da
poprimaju oblike krvne osvete, koja se prenosi na sve lanove suprotstavljenih porodica, kao
to je, na primer, sluaj sa klanovima Musaj i Haradinaj. Ovaj sukob, nastao usled razliite
politike opredeljenosti, kao i pokuaja klana Musaj da od klana Haradinaj preuzme kontrolu
nad trgovinom orujem i drogom, rezultirao je ubistvom Sinana Musaja, a ubrzo zatim,
ranjavanjem Ramua Haradinaja.13 Brutalnost u obraunima suprotstavljenih mafijakih
klanova potvruje i nedavna likvidacija lanova porodice Keljmendi, u Pei, od strane
pripadnika klana Luka. Tom prilikom je ubijena i jedna ena, to do sada nije bila uobiajena
pojava u sukobima meu albanskim grupama, ukljuujui i krvnu osvetu.
Ilegalna trgovina drogom koja se odvija kroz podruje KiM, poveala se kao deo sveukupnog
porasta verca narkotika na Balkanu. Tome je doprinelo odsustvo snanih dravnih institucija
(policije i pravosua) koje bi spreile prodor i presekle puteve droge, zatim pravni vakuum
nastao u periodu od dolaska meunarodnih snaga do uspostavljanja nove zakonske regulative
od strane UNMIK administracije, kao i poroznost granica, nepristupani tereni i siromana
ekonomija, to sveukupno teritoriju KiM ini idealnom oblau za trgovinu drogom..
Jedan od kanala, kojim se droga iz Turske prebacuje u Italiju, a zatim u zapadnu Evropu, ide
preko Tropoje i luka Dra i Valona, u Albaniji.14 Izvesne koliine heroina i kokaina se
prerauju u albanskim laboratorijama, a odatle transportuju u selo Luane, zatim u Muhovac i
Veliki Trnovac na jugu Srbije, i u Crnu Goru, u Tuzi i Ulcinj, odakle se distribuiraju prema
13

lanovi porodice Musaj iz Streoca, optina Deani, bili su pripadnici FARK.- Zloini albanskih terorista,
Jedinstvo, 1999. godina, strana 32.
14
Centri za trgovinu drogom u Makedoniji su Gostivar, Kumanovo i Skoplje, gde je tamonja narko-mafija, za
svoje sedite, zakupila itav jedan sprat u hotelu "Grand". isti izvor, strana 39.

Evropi. Droga koja nepreraena dolazi iz Albanije, zavrava u okolini Gnjilana i Prizrena, gde
postoje dve velike laboratorije za proizvodnju tzv. tekih narkotika.
Prenos droge i oruja obavlja se i na zvaninim graninim prelazima kao to su eneral
Jankovi, Jazince, afa Pruit, Morina i Tropoja, zahvaljujui saradnji kriminalnih grupa sa
carinskim slubenicima, te pripadnicima KZK i KPS. Oruje koje dolazi iz Albanije, najee
se prodaje na crnom tritu u Juniku i akovici.15
Usled teritorijalne povezanosti kosovsko-mitrovakog i pekog regiona sa Srbijom i Crnom
Gorom, ovo podruje predstavlja glavni tranzitni pravac za ilegalnu trgovinu cigaretama.
Jedna od ustaljenih ruta za ovu delatnost je relacija severni deo Kosovske Mitrovice - selo
Brnjak, optina Zubin Potok - jezero Tabalije - selo Stareevi - Ribarii Novi Pazar Kraljevo - Kragujevac Trstenik.
Pored navedenih kriminalnih aktivnosti, na teritoriji KiM je razvijena i ilegalna trgovina
naftnim derivatima. Prema pisanju pritinskog lista na albanskom jeziku "Koha Ditore", svake
nedelje se na KiM prokrijumari preko 100 tona benzina sa teritorije Crne Gore.

Delovanje albanske mafije na KiM

Onu to albansku mafiju ini posebnom u odnosu na druge sline organizacije jeste
polikriminalna aktivnost. Za albanske kriminalce ne postoje poslovi vieg i nieg ranga, oni se
bave trgovinom narkoticima, ilegalnim migracijama, orujem, kradenim vozilima,
krijumarenjem cigareta i alkohola. Takoe su posveeni prostituciji, visoko profitabilnim
kraama,pranju novca, falsifikovanju dokumenata...
Jednostavno albanski kriminalni gangovi nastali na plemenskim osnovama, poseduju
neverovatnu sposobnost da vode transnacionalne operacije visoke sloenosti.
U trgovini heroinom albanska mafija, prema podacima Evropola, od Turaka pruzima
dominantnu poziciju. Oni su postali najznaajniji element balkanskog puta droge. Na tom
putu kljunu ulogu ima albanofonski "Zlatni trougao" (severna Albanija, juno Kosovo,
zapadna Makedonija i delovi Crne Gore), koji se nalazi u srcu Balkana i koji nije samo
tranzitno podruje, ve i crna taka skladitenja, a od skora i proizvodnje droge. Albansku
mafiju je veoma teko "provaliti", upravo zbog njihovog specifinog etikog kodeksa, koji se
temelji na plemenskim patrijahalnim osnovama i koji se posebno potuje od strane albanskih
kriminalnih porodica. Za njih kazna zatvora zbog krijumarenja droge nije sramota i
ponienje, ve poslovna greka. Veliki broj ovih mafijaa su bivi policajci i uvari
zatvora.Oni imaju veoma dobru saradnju sa drugim inostranim bandama, (posebno
rumunskom, bugarskom, severnoafrikom, srpskom, italijanskom, crnogorskom...)

Droga
Prema izvetajima vie obavetajnih agencija, Kosovo je distributivni centar u kojem se
ukrtaju sve svetske transverzale i putevi droge.
Ovo je razlog za brigu, pre svega zbog novih puteva verca droge i ukljuivanja kokaina u
spektar proizvoda koji nude grupe aktivne du balkanskog puta droga... Albanska mafija u
poslednje vreme preuzima kontrolu nad lukama u Rumuniji, uz ve vrstu mreu u Albaniji i
Crnoj Gori, navedeno je u izvetaju UN za 2007. godinu. 16
Upozorenje Kancelarije najnovije je u itavom nizu zabrinjavajuih izvetaja vie agencija za
borbu protiv organizovanog kriminala, ukljuujui FBI, Interpol i Europol, koji svedoe da je
15

Po miljenju predstavnika obavetajnih struktura UN u Pritini, trgovina orujem je jednako velika pretnja
evropskoj bezbednosti kao i trgovina heroinom. Sledi poseban deo u ovom radu, o trgovini orujem.
16
Kriminal i njegov uticaj na zemlje pogoene njime, Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, mart
2008, str.55

albanska mafija najozbiljnija kriminalna organizacija u Evropi, jer kontrolie ogroman deo
trgovine heroinom u vie evropskih drava.
Prema procenama, godinje 100 tona heroina proe kroz jugoistonu Evropu, ija je trina
vrednost 25-30 milijardi amerikih dolara.17Trgovina drogom je unosan kriminal i smatra se
da predstavlja vaan izvor prihoda organizovanog kriminala na Balkanu. Decenijama je
Balkanski pravac bio glavni krijumarski pravac preko kojeg je snabdevano evropsko trite.
Smatra se da se najvei deo heroina prenosi preko Bugarske.
Geografski posmatrano, Kosovo lei na takozvanom Balkanskom putu droge koji povezuje
Avganistan, gde se proizvodi 90 procenata svetske proizvodnje heroina, sa zapadnom
Evropom, koja je najunosnije trite. Postoje tri glavna pravca koja vode preko Balkana.
Severni pravac prolazi kroz Bugarsku, Rumuniju, Maarsku ili Ukrajinu, Slovaku ili Poljsku,
pri emu su Austrija i Nemaka konano odredite.
Centralni pravac vodi iz Bugarske ka Makedoniji ili Srbiji, preko Bosne i Hercegovine ka
Hrvatskoj, prolazi kroz Sloveniju i zavrava se u Italiji. Juni pravac vodi iz Bugarske ka
Makedoniji ili Kosovu i nastavlja preko Albanije za Italiju. Geografska je injenica da se
Kosovo nalazi na tranzitnom pravcu za heroin, ali je to sluaj i sa Bugarskom i Austrijom, dve
zemlje lanice EU i Turskom, zemljom kandidatom.
Pomonik direktora Inteprola je 2000. godine svedoio pred amerikim Kongresom da
albanska mrea kontrolie oko 70 procenata trita heroina u vajcarskoj, Nemakoj, Austriji i
u skandinavskim zemljama. Tvrdi se da su Albanci zamenili turske mree koje su ranije
dominirale evropskim tritima heroina. Ratovi u Jugoslaviji, dravni kolaps u Albaniji i
injenica da se od Albanije do Italije moe stii u malom amcu, pomogli su da se ojaaju
konkurentne prednosti albanskih kriminalnih grupa.18
Nedavni izvetaj UN-a koji je objavila Kancelarija za drogu i kriminal opisuje albanske
dilere heroina kao najozloglaeniji kriminalni fenomen.19 Savet Evrope u svom Situacionom
izvetaju iz 2005 godine o organizovanom kriminalu upozorava da etnike albanske
kriminalne grupe sa KiM predstavljaju znaajnu pretnju EU zbog njihove ukljuenosti u
trgovinu drogom.

17

Kriminal i njegov uticaj na zemlje pogoene njime, Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, mart
2008, str.59
18
Marko Lopuina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 122.
19
Kriminal i njegov uticaj na zemlje pogoene njime, Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, mart
2008, str.65

Slika 2.-prikaz puteva droge na KiM.

Heroin
Marihuana
Kokain

Slika 3.-Prikaz puteva droge sa bliskog istoka ka zapadnoj Evropi i ostataku sveta.

Trafiking
Ovaj izraz nije nita drugo do trgovine belim robljem, trgovina pre svega dece i ena.
Trgovina belim robljem zasluuje posebnu paznju, jer ini se da postaje opteprihvaen
termin za trgovinu enama i njene rtve. Prvi put upotrebljen krajem XIX. veka, pojam je tada

podrazumevao odvoenje ena bele puti iz zemalja Zapadne Evrope u tadanje kolonije u
svrhu prisilne prostitucije. Termin je upotrebljen i u odreenim zvaninim dokumentima20.
to se tie podruja KiM, mnogi izvetaji meunarodnih ali i domaih agencija ukazuju na
ovaj problem, koji je uzeo maha i polako postaje sinonim za kosovsko drutvo. Ova
trgovina je inae najunosniji biznis, i ostvaruje najveu finansijsku dobit.
Izvor ilegalne emigracije na Balkanu je Kosovo, pod upravom UN, zbog odsustva viznog
reima i vrlo irokogrudih pravila za ulazak i boravak na Kosovu. Pravila UN su pogodna za
zloupotrebu i ne spreavaju ilegalnu emigraciju. Posledica toga je da je Kosovo postalo
omiljeno ulazno mesto i tranzitna lokacija za krijumarenje emigranata, kako iz balkanskih,
tako i nebalkanskih zemalja - pie u izvetaju koji su Evropol i Fronteks uradili na zahtev
Saveta EU o marurtama ilegalne emigracije na zapadnom Balkanu.
Zapadni Balkan predstavlja izvor ilegalne emigracije u EU, ali figurira i kao tranzitni region
za emigrante iz drugih delova sveta koji ele da stignu do EU. Glavni faktori koji motivitu
domae stanovnitvo da emigriraju u EU su ekonomskog karaktera, visoka nezaposlenost,
slaba kupovna mo i korupcija koja predstavlja najveu prepreku za vee strane investicije stoji u izvetaju.
Europol je napravio geografske rute kojima putuju moderni robovi, crna radna snaga, koju,
takoe, obezbeuje i albanska mafija. Centralna balkanska ruta ide iz kavkasnih drava, Azije
i jugoistone Evrope preko Moldavije, Rumunije, Bugarske i Albanije.
Prva vodi preko Albanije i Kosova preko Kukea i graninog prelaza Vrbnica i sela Tropoje ili
preko zelenog dela granice. Na Kosovu se koristi ruta koja vodi preko Prizrena i Gnjilana u
Vranje, odakle se ilegalci transportuju u Ni i Beograd. Druga ruta kree iz Albanije i preko
Prizrena, Pritine vodi u severni deo Kosova sa veinskim srpskim stanovnitvom u
Kosovskoj Mitrovici, Leposaviu, Zveanu i Zubinom Potoku, a odatle preko Novog Pazara u
Beograd. Na tom putu kao neksus take se navode Novi Pazar, Kosovska Mitrovica i
Beograd. Te rute koriste dravljani Kine, Turske, Pakistana, Indije, Bangladea.
U zemlje EU ulazi se preko Italije i Grke. Juna ruta ide iz zapadne Afrike, preko Alira,
Maroka i Gibraltara, do panije i Portugalije. Zapadna ruta ide iz Centralne i June Amerike u
EU preko Iberijskog pouostrva.
A Baltika ruta ide iz Rusije i baltikih morskih zemalja, kopnom do obale, a onda trajektom
do skandinavskih zemalja. Centralna ruta iz centralnih evropskih dr`ava u Austriju i severnu
Italiju. I severna ide iz Istone Evrope, preko Poljske, Maarska i eke, u Nemaku, a zatim
u Skandinaviju. Ova ruta se koristi i za imigrante koji avionom dolaze sa delekog Istoka, iz
afrike i June Amerike.21
U neksus take spadaju Tirana, Prizren, Pritina, Kosovska Mitrovica, Novi Pazar, Bitolj,
Skoplje, Vranje, Ni, Beograd, Mostar, Banjaluka, Zagreb, Varadin, Karlovac i Rijeka.
Oko 200.000 osoba, mahom ena, svake godine proe tajnim kanalima balkanske mree
trgovine belim robljem, navedeno je u izvetajima o organizovanom kriminalu koje su
prethodnih godina nainile SAD, brojne nevladine organizacije i Interpol, uz upozorenje da je
Kosovo, zbog gotovo nikakve kontrole granica, "crna rupa" u borbi protiv te vrste kriminala.
Takozvani "trafiking" obuhvata apsolutno sve drave regiona, ali albanska mafija u tome igra
centralnu ulogu, mahom zbog injenice da Albanci ive u nekoliko "tranzitnih" drava.
Kljune take ove trgovine robovima modernog doba predstavlja trougao izmeu grkih i
albanskih luka, te itavog niza gradova u zapadnoj Makedoniji, koji su, prema izvetajima
Interpola, predstavljali mesta na kojima su, gotovo javno, odravane licitacije na kojima su
devojke, a ponekad i devojice, prodavane za svote izmeu 500 i 2.500 evra, a zatim
prebacivane do "krajnjih korisnika". Odredita ovih devojaka, uglavnom, bili su veliki gradovi
u zapadnoj Evropi, ali i meunarodni protektorati u okruenju, poput Kosova i Bosne, gde su
20
21

Prvi meunarodni dokument potpisan protiv trgovine belim robljem, 1904. godine u Parizu
Marko Lopuina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 158

10

ene prisiljavane na prostituciju u maglovitom okruenju, ispunjenom jo nesmirenim

strastima i masama odlino plaenih stranaca.
Samo "transferom" ilegalaca preko zapadne Makedonije, juga Srbije, Kosova i Albanije
albanska mafija godinje ubire zaradu, koja se procenjuje na najmanje 150 miliona dolara, pri
emu se Kosovo, kao mesto kojim ve godinama upravlja meunarodna zajednica, najee
opisuje kao "crna rupa" u borbi protiv trgovine belim robljem, jer, sutinski, ne postoji gotovo
nikakva kontrola granica.
"Kosovo je izvor, tranzitna taka i odredite rtava trgovine belim robljem, i mesto gde lokalni
'trafiking' predstavlja sve vei problem," navodi se u izvetaju amerikog Stejt departmenta za
2007. godinu, uz ukazivanje da najvei broj rtava, kako uostalom tvrdi i UNMIK, na Kosovo
stie preko Srbije i Makedonije.
U jedinom izvetaju koji je UNMIK u poslednjih devet godina posvetio trgovini belim
robljem, objavljenom maja 2004. godine, navodi se da najvei broj rtava dolazi preko srpske
teritorije, dok otprilike treina stie iz Makedonije, odnosno dva glavna toka "trafikinga" u
ovom delu Evrope. Meunarodna organizacija za migracije, koja se najvie bavi ovim
problemom, izvestila je da je oko 70 odsto registrovanih rtava trgovaca belim robljem upravo
sa Kosova, dok je oko 10 odsto Albanki, to se donekle kosi sa podacima misije UN, koja
tvrdi da su tri odsto rtava Albanke iz Albanije, a tek dva - lokalne devojke.
Podaci kojima raspolae Kosovska policijska sluba sasvim su drugaiji - prema njima, 56
odsto rtava otpada na "lokalni" trafiking, dok su tri odsto Srpkinje i Albanke.
"rtve su neprestano prebijane i silovane, onemoguavan im je pristup zdravstvenoj zatiti, a
putne isprave su im oduzimane," navodi Stejt department, naglaavajui da su pokuaji
lokalne i meunarodne policije doveli do promene taktike kriminalaca, koji bordele vie ne
oglaavaju javno, ve se prostitucija vodi pod firmom salona za masau ili po privatnim
kuama.
Interpol takoe tvrdi da su balkanske mafije odgovorne za neto vie od etvrtine ukupnog
broja sluajeva trgovine belim robljem, odnosno da preko teritorije Balkana godinje proe
oko 200.000 od ukupno 700,000 rtava te vrste kriminala, mada je stvaran obim "trafikinga",
sutinski, nemogue utvrditi, pre svega zbog injenice da ovakvi poslovi cvetaju u najmanje
razvijenim dravama ili kriznim regionima.22
Na KiM je, tako, prema podacima OEBS-a u prilinoj meri promenjen etniki sastav devojaka
koje su prisiljene na prostituciju, poto su nekada najee Moldavke i Ukrajinke "zamenjene"
Albankama iz regiona, poto, govorei lokalni jezik, manje upadaju u oi vlastima.
"Postoje anegdotski dokazi o kompleksnim prijateljskim i finansijskim vezama izmeu
politikih lidera i kriminalaca povezanih sa trgovinom belim robljem," navodi se u izvetaju
Stejt departmenta.
Maarski i austrijski graniari su zajednikom akcijom uhapsili u prolee 2004. godine
lanove dve grupe kriminalaca iz Srbije, odnosno sa Kosmeta, koji su se bavili
krijumaranjem ljudi. Ova srpsko-albanska grupa je, poev od 1997. godine, preko maarskoaustrijske granice na Zapad prebacila cak 11.000 ljudi, uglavnom Albance i ostale dravljane
sadanje Srbije i Crne Gore, dok je rumunsko-moldavska grupa delovala dosta krae.23
Maarski mediji javljaju da su graniari u saradnji sa slubom za nacionalnu bezbednost i uz
korienje sredstava tajne policije u zadnjih nekoliko meseci24 uhapsili 42 oveka, to je i od
strane Evropske unije nailo "na priznanje i zahvalnost". Srpsko-albanska grupa kriminalaca
je, uz pomo turistikih agencija, dovodila u Maarsku Albance sa Kosova, koji su u tranji za
boljim ivotom hteli da preu u zapadnu Evropu.

22

Marko Lopuina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 231
Isto, strana 239.
24
Tie se 2004. godine
23

11

Prema policijskim izvorima, kosov25ski Albanci iz Maarske su prebacivani ilegalno u

Austriju preko "zelene granice".
Procenjuje se da je albanska mafija samo tokom 1998. godine prebacila najmanje 70.000 ljudi
u Evropu i zaradila 50 miliona dolara.26 Osim dravljana Albanije i Albanaca sa Kosova i
Metohije, navodi se u izvetaju, krijumare se migranti iz Turske, Pakistana, ri Lanke, Kine i
drugih zemalja. U mreama vercera ljudi nalaze se i hiljade ena sa Kosova i Metohije koje
su izbegle u Albaniju, ali i Rumunke, Moldavke, Ruskinje, dravljanke Bosne i Hercegovine...
Makroi se esto predstavljaju kao politike izbeglice, a Belgija je sedite nekoliko nosilaca
ovog kriminalnog posla.
Prema istraivanju meunarodne organizacije Transparency International, u Albaniji centri
trgovine ljudima su rute: Vlora, Tirana, Fier, Skadar, pogranicna mesta prema Grkoj i
Makedoniji. Danas vlasnici glisera u priobalnim mestima imaju dobre veze sa policijskim
strukturama i administarcijom i funkcioniu organizovano kao mafijaka grupa, koja ima
pristup krivotvorenim dokumentima. Izmedu marta i novembra 2003. policija je uhapsila 150
osoba pod sumnjom da su na bilo koji nacin ucestvovali u trgovini ljudima. U samo 10 odsto
slucajeva podignute su optuznice.27
Grke vlasti poele su pocetkom 2005. istragu o poverljivom izvetaju, koji sadri okantne
podatke u vezi sa ilegalnim kanalom za trgovinu dejim organima iz Albanije za Italiju.
Izvetaj je pripremila Grka ambasada u Tirani i dostavljen je Tuilatvu u Solunu. Ovi
dokumenti e se pridodati optunici za kriumarenje organima iz Albanije, za vreme i posle
sukoba na KiM.
Prema saznanjima koje prenosi atinski dnevnik, rtve su deca iz Albanije, iji su organi vaeni
u klinikama u Albaniji i grkoj Makedoniji, a zatim prebacivani u Italiju uz pomo albanskih
diplomatskih kanala. Pretpostavlja se da je u skandal umean najmanje jedan grki lekar.
Kao to smo napomenuli, trgovci belim robljem preko Evrope godinje prokrijumare oko
700.000 ljudi. Od toga, preko Balkana, prema zvaninim podacima OUN, godinje se ilegalno
srpskim putevima provue oko 200.000 ljudi koji zavravaju na Zapadu kao jevtina radna
snaga.
Prema dostupnim podacima 20 odsto stranaca u tranzitu bavilo se u Srbiji kriminalom,
najee kraama, a 15 odsto se bavilo prostitucijom. U septembru 2003. godine u akciji
"Mira 2" na graninom prelazu Batrovci prilikom pokuaja ulaska u nau zemlju uhapeno je
vie osoba sa falsifikovanim pasoem. Tokom te akcije otkriven je i identitet lica koja su
uestvovali u trgovini ljudima, o emu je odmah obaveten Nacionalni centralni biro Interpola
u Beogradu.
Jedan od najveih trgovaca belim robljem, koji je direktno povezan sa Kosmetom, bio je
Dilaver Bojku, Albanac iz Makedonije. Dilaver Bojku zvani Leku je poetkom marta 2003.
godine uhapen u svom nonom klubu "Bern" i odveden u zatvor u Strugi. Kada je poela
sudska istraga protiv Bojkua, mnoge devojke su progovorile o njegovom biznisu u koji su
bile umeane i mnoge ugledne linosti iz Makedonije i okolnih zemalja.
Osnovni Sud u Strugi, kojim je predsedavala Klementina Savevska, osudio je Dilavera
Bojkua na est (6) meseci zatvora! Domaa i svetska javnost je bila zapanjena. Najvei
trgovac belim robljem u Evropi, ovek pod ijim je ropstvom, kako se pretpostavlja, bilo
3.000 ena i devojaka od 16 do 26 godina, osuden je na samo pola godine robije.
Tuzilac u ovom procesu je uloio albu, pa je Apelacioni sud u Bitolju osudio Dilavera Bojku,
Leku na tri godine i osam meseci strogog zatvora. Kralj prostitucije i trgovine bijelim robljem
u Evropi, kako su ga nazvali policajci i novinari, ima 47 godina.

25

Marko Lopuina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 240.
Zloini albanskih terorista, Jedinstvo, 1999. godina, strana 26.
27
Marko Lopuina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 240.
26

12

Trgovina orujem
U toku protekle decenije, destabilizirajua akumulacija nelegalnog malog oruja i lakog
naoruanja (MOLN) postala je glavna briga meunarodne zajednice, postavljajui
kompleksan izazov koji ukljuuje bezbednosnu, humanitarnu i razvojnu dimenziju. Kraj
hladnog rata doveo je do opadanja kontrole nad ovim orujem u mnogim delovima sveta,
rezultat ega je znaajno poveanje njegove cirkulacije irom sveta. Ubrzani korak
globalizacije u istom periodu olakao je i legalno i nelegalno prebacivanje ovog oruja preko
granica, dok je iznenadni porast meudravnih sukoba doveo do zaprepaujue potranje za
njim. Preventiva, borba i eliminacija nekontrolisanog irenja malog oruja i lakog naoruanja
predstavlja jedan od kljunih zadataka Ujedinjenih nacija pri obavljanju njihove primarne
odgovornosti odravanja meunarodnog mira i bezbednosti.
Iako zvanino ostaje deo Srbije, status Kosova kao teritorije pod upravom UN-a, spreava
njegovo formalno uee u vecini nevladinih organizacija, foruma za odluivanje i
meunarodnih sporazuma. U postojeem kontekstu, meunarodni sporazumi i okviri koji
upravljaju procesom prenosa oruzja u najveoj meri ne vae za Kosovo i Metohiju, niti KiM
moe pristupiti istima u skladu sa postojeim okolnostima. Delimian ali znaajan izuzetak
jeste meunarodno pravo u oblasti Odgovornosti da se prui zatita, imajui u vidu da dok
Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) ne poseduje odgovornosti da primeni
konkretne sporazume ili inicijative za kontrolu oruja, oni koji upravljaju Kosovom u ime
UN-a su odgovorni za svoje radnje u skladu sa meunarodnim pravom.
Od juna 1999. godine, mo donoenja zakonodavstva na Kosovu nalazila se u rukama
Misije UN-a na Kosovu (UNMIK). Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN-a (RSB) i
njeni aneksi predstavljaju meunarodni pravni i diplomatski okvir za donoenje
zakona na Kosovu, dok Uredba UNMIK-a 2001/9, Ustavni okvir za privremenu
samoupravu na Kosovu, iznosi pojedinosti zakonodavnog, izvrnog i pravosudnog
okvira privremene administracije. Ustavni okvir je uspostavio privremene institucije
samouprave (PIS) na Kosovu, koje ukljuuju i izabranu Skuptinu Kosova. Stvaranjem
Skuptine, i postepenim prenosom ovlaenja na istu od strane UNMIK-a, izgraena
je sloena struktura za donoenje zakona.Kancelarija specijalnog predstavnika
generalnog sekretara (SPGS) proglaava svo zakonodavstvo, u obliku Uredbi
UNMIK-a (primarno) i Administrativnih nareenja (sporedno). Skuptina priprema,
diskutuje i donosi zakone u oblastima njenih ovlaenja, koji nakon toga moraju da
budu pregledani i potpisani od strane SPGS-a pre nego to stupe na snagu. Meutim,
pitanja u polju bezbednosti i oruja i dalje ostaju rezervisano ovlaenje UNMIK-a, i
stoga u velikoj meri izvan okrilja PIS-a.28
Dakle za odgovornost po pitanju kretanja oruja na KiM potrebno je pitati UNMIK.
Crno trite oruja na Kosovu nalazi se u procvatu, a rupe u zakonu i nedjelotvorno
provoenje zakona stvaraju povoljnu klimu za krijumare oruja, tvrdi Balkan insajt, internet
publikacija BIRN-a.
Pozivajui se na rezultate istraivanja koje je sproveo UNDP, BIRN29 navodi da se na teritoriji
Kosova nalazi oko 400.000 komada ilegalnog runog oruja, a oruje se, zahvaljujui
"poroznim" granicama, krijumari iz Srbije, Makedonije i Albanije.
Prema nalazima UNDP-a, "raireno je uverenje, jednako meu kosovskim Albancima i
kosovskim Srbima, da su pripadnici druge etnike grupe dobro naoruani i da je dranje
oruja vano da bi se odrala ravnotea straha".
Oni koji odravaju ovu ravnoteu jesu krijumari oruja, s kojima se lako moe stupiti u
28
29

http://www.saferworld.org.uk/images/pubdocs/Kosovo_Serbian_P3.pdf
Balcan investigative reporting network (eng.) u prevodu: Balkanska istraivaka mrea

13

kontakt preko posrednika u mnogim kafiima u starom centru Pritine.

BIRN tvrdi da oruje, osim to stie iz Srbije, Makedonije i Albanije, stie i iz brojnih malih
radionica irom Kosova gde se gasni pitolji prerauju u efikasno vatreno oruje i prodaju na
crnom tritu po cenama koje "i dete moe platiti". Tako preraeni pitolji ako ne nau kupce
na domaem tritu, prodaju se u inozemstvu, kae se u izvjetaju Balkan insajta.30
Balkan insajt ocenjuje da rupe u zakonima Misije UN-a na Kosovu (UNMIK), koji se odnose
na oruje, "podstiu ilegalnu trgovinu orujem". BIRN dalje tvrdi da su liberalne procedure za
izdavanje dozvola dovele do toga da stanovnici Kosova koji ele da imaju puku u kui to
mogu bez problema i ostvariti.
Mrea navodi da se statistiki podaci razlikuju, ali da nema sumnje da je od 2001. godine
legalizovana velika koliina oruja. BIRN se poziva na procenu Savez lovaca na Kosovu, koji
procenjuje da se u privatnom posedu nalazi oko 50.000 komada oruja, ali da pravi broj
lovaca na Kosovu nikada nije prelazio brojku od 10.000.
Podparol Kosovske policijske slube (KPS) Veton Elshani potvrdio je u izjavi Balkan insajtu
da policija ne proverava poreklo lovakog oruja prilikom registracije, jer prema zakonima
nije obavezna to initi.
Balkan insajt navodi da je vei deo oruja registrovanog od 2001. godine proizveden nakon
1999. godine, a da su kanali koji su provobitno organizovani da bi se na Kosovo unosilo
lovako oruzje posle 2001. godine sada koriste za nezakoniti uvoz svih vrsta naoruanja,
uglavnom malog runog oruja.
Mrea navodi da se veliki broj preraenih pitolja alje u Albaniju, nakon ega se verovatno
vercuju u zapadnu Evropu.
BIRN podsea da je od 1999. godine na Kosovu i Metohiji pokrenuto nekoliko programa
amnestije za oruje, dok je KFOR konfiskovao znaajnu koliinu oruja u svojim brojnim
akcijama.
Da bi se reio problem krijumarenja oruja, UNMIK je uveo stroge zakone koji reguliu
posedovanje oruja i pravo da nose malo runo naoruanje imaju samo pripadnici NATO-a,
policija i odnedavno osiguranje vanih osoba, dok ne postoji kompanija ili fiziko lice
registrovano za uvoz ili prodaju oruja.
Neimenovani izvor u kosovskoj policiji potvrdio je BIRN-u da se na Kosovu nikad nije ni
proveravalo da li je i koliko oruja bilo u pokrajini pre 1999. godine, istiui da je verc
oruja podstican zahvaljujui rupama u zakonu koji je donio UNMIK.

vec akciznom robom

Mada nije toliko unosan kao verc oruja, droga i trafiking, verc akciznom, i prehrambenom
robom, kao i automobilima, je takoe vredan pomena jer onosi ne mali profit mafijakim
organizacijama na KiM.
Maks Piter Racel, direktor Evropola izjavio je poetkom 2008. da su albanske organizovane
kriminalne grupe najopasnije na Starom kontinentu. Povod je izvetaj Evropola za 2007. u
kome pie da je glavni problem kontinenta "uvoz organizovanog kriminala Albanaca sa
Balkana u EU. Prema podacima Privredne komore Srbije ukupna vrednost robe koja je
prole godine plasirana na trite KIM premauje 385 miliona evra, raunajui i robu koja
vercerskim kanalima stie na to podruje. Sivim kanalima na Kosovo stigla roba vredna oko
100 miliona evra i da je uglavnom re o cigaretama i naftnim derivatima. Sa srpske strane
prema Kosovu idu cigarete, koje su jeftinije otkako fabrike Filip Moris i Bat imaju svoje
pogone u Srbiji. Stoka je takoe traena, ona se prevozi do punkta, a onda seljani, peke,
oteraju grla kroz umu za Kosovo. Njihova zarada je od 20 do 30 evra po grlu, a teko je
30

http://www.saferworld.org.uk/images/pubdocs/Kosovo_Serbian_P3.pdf

14

proceniti kolika je zarada onih koji su prvi i poslednji u ovom lancu. Na Kosovo odlaze i cigle
iz novopazarskih fabrika, kao i razni srpski konditorski proizvodi.

Zakljuak
Organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji ima prilino vrste i duboke veze sa
terorizmom. U vreme zapoinjanja prvih koordiniranih i veto planiranih teroristikih napada
na Kosovu i Metohiji a u organizaciji albanskih ekstremistikih grupa, pa onda
takozvane"Oslobodilake vojske Kosova",ne sluajno, koincidirao je i porast kriminala u
reiji albanske mafije u zapadnim zemljama. Naroito je dolo do poveanja trgovine drogom
i orujem. Tako je organizaciono i vojno jaanje OVK bilo u direktnoj zavisnosti od
albanskog organizovanog kriminala. Sa obzirom na to da u funkcionisanju albanskog
organizovanog kriminala odluujuu ulogu imaju porodice, odnosno fisovi, onda nije ni udno
to je najsnanija logistika podrka separatistikom pokretu i teroristikoj OVK, dolazila od
strane albanske mafije. Na osnovu mnogih zbivanja na Kosovu i Metohiji, moe se jasno
sagledati klasian primer kako terorizam i organizovani kriminal mogu da ostvare vrstu
spregu i pored oigledne razliitosti u definiciji. Kada se poetkom devedesetih godina
albanski organizovani kriminal i terorizam uspostavili jasne i vrste veze, bilo je oigledno da
je tada usaglaen najvei deo zajednikih interesnih svera. Pored toga to je organizovani
kriminal dobio zatitu od strane oruanih formacija a time i olakan put ka bavljenju
kriminalnim poslovima, mnoge voe teroristikih bandi su se aktivno ukljuile u akcije
kriminalnih grupa. vrstom sponom izmeu albanskih terorista i organizovanog kriminala,
uspostavljen je sistem totalitarnosti kojim se vre pritisci na celokupno albansko stanovnitvo
i pojedine manje zavisne albanske politike subjekte kako bi ih prisilili na poslunost i
ustupke. Dakle i kriminal i terorizam zadrali su, ak i uvrstili svoje pozicije na Kosovu i
Metohiji, meusobno saraujui, stvarajui tako jednu klasinu mafijako-politiku formaciju.
Izuzetno je dobro poznato i EU i SAD da je u srcu Evrope stvorena dobro naoruana armija
Albanaca, izdano finansijski podravana od albanskog organizovanog kriminala, koja nikada
nee sama sebe raspustiti i razoruati. Ta mafijako- politika formacija naoigled brojnih
meunarodnih snaga smetenih na Kosmetu da srede stanje, nastavlja nesmetano da diktira
pravila igre, ne samo u politici ve i u ekonomiji i drugim sferama ivota.
Devedesetih godina dolazi do ekspanzije albanskog organizovanog kriminala, dok 2000.
godine zapadni mediji, pozivajui se na svoje zvaninike, KiM opisuju kao gangsterski raj,
odnosno evropsku bazu organizovanog kriminala. Nije samo droga posao kojim se bave
albanske kriminalne organizacije. Za proteklih dvadesetak godina albanska mafija je postala
veoma uspena i u trgovini orujem, vercu automobilima, cigaretama, gorivom, trgovini
ljudima i ljudskim organima, kao i prostituciji koja je od dolaska meunadodnih snaga
poprimila neslueno velike razmere. Albanski kriminalci uspostavili su na Kosmetu tri
oblasti- Drenicu, Dukaini i Lab.
Plemenski klanovi ili fisovi u svom sistemu dre poslove vezane za prodaju i trgovinu oruja,
narkotike, prostituciju, nekretnine i trgovinu naftnim derivatima, pie u istraivanju Unmika.
Veina ovih poslova legalizovana je, pa su tako nekadanji verceri nafte postali ponosni
vlasnici benzinskih pumpi irom Kosmeta, dok se prostitucija, za koju tvrde da je trenutno
najunosniji biznis, krije iza lanaca hotela izgraenih du glavnih magistralnih puteva. Posao
sa ukradenim automobilima iz zemalja EU takoe je dobro razraen biznis, koji se vodi kroz
legalne salone automobila.
Sva tri klana, odnosno fisa, kontroliu kanale kojima se preko Kosmeta i Albanije distribuira
droga ka Evropi i oruje iz Evrope prema Istoku. Ovaj posao zasad je izvan kontrole Unmika i
Kfora, jer se i oni plae odmazde iptarskih klanova.
15

Lino je miljenje autora ovog rada da je perspektiva po pitanju reavanja problema uticaja
mafije sa KiM ni malo nije optimistika, a jo vie je oteana samopriznanjem nezavisnosti
ove pokraine, uz podrku 50-tak zemalja lanica UN-a. Ukorenjeno mafijako delovanje e
biti izazov za ceo sveta, a Srbiji nezavidan zadatak da se izbori sa ouvanjem sopstvene
teritorije i odoli uticajima mafijakih klanova. Takoe,

Literatura
Knjige:
Marko Lopuina, Albanska mafija-balkanska smrt, Legenda, aak, 2004. godina
ISBN 86-83525-71-6
Kosovo i Metohija, u Velikoalbanskim planovima 1878-200, Institut za Savremenu
istoriju, Beograd, 2001. godina ISBN 86-7403-071-8
Zloini Albanskih terorista, list Jedinstvo, Panorama, Pritina, januar 1999.
Internet:

Web site:http://www.saferworld.org.uk/images/pubdocs/Kosovo_Serbian_P3.pdf, maj

2007.
Web site:http://www.b92.net

16