VITAMINI

RASTVORLJIVI U
VODI

Vitamini rastvorni u vodi obuhvataju vitamine

takozvanog B kompleksa i vitamin C. Vecina

vitamina ove grupe ulazi u sastav koenzima ili
sami po sebi predstavljaju prosteticne grupe
enzima. Posto su rastvorni u vodi, lako se izlucuju
iz organizma, pa nema opasnosti od nagomilavanja
i stetnog uticaja (hipervitaminoze), ali se zato
hranom moraju svakodnevno unositi u organizam.
Pregled najznacajnijih vodorastvornih vitamina,
dnevne potrebe ljudskog organizma kao i koenzimi
u cijoj izgradnji ucestvuju, dati u tabeli.

Vitamin B1 (tiamin ili

aneurin)
Je jedan od najranije otkrivenih vitamina.

Nalazi se u skoro svim biljnim i zivotinjskim

tkivima. Medjutim, pri nepravilnoj ishrani
moze doci do avitaminoze i pojave bolesti
beriberi. Ova bolest se manifestuje nervnim
poremecajima, slabljenjem srca, poremecajem
krvotoka i oduzetoscu udova. Esterifgikacijom
hidroksilne grupe tiamina pirofosfornom
kiselinom nastaje tiaminpirofosfat (TPP),
koenzim veceg boja enzima(oko 25), koji
ucestvuju u procesima dekarboksilacije.

Vitamin B2 (riboflavin)
Sadrzi u molekulu supstituisani ciklicni sistem

(izoaloksazin) za koji je vezan secerni alkohol

ribitol. Posebno bogati izvori ovog vitamina su
jaja i mlijeko. Ovaj vitamin se nalazi i u drugim
namirnicama, tako da se avitaminoze rijetko
javljaju. Ukoliko, medjutim, ipak dodje do
nedostatka vitamina B2 u organizmu, oni se
manifestuju upalama sluzokoze, promjenama
na kozi, nervnim poremecajima i anemijom.

Riboflavin ulazi u sastav 2 koenzima:

flavinmononukleotida (FMN) i
flavinadenindinukleotida (FAD). Ovi koenzimi
su nekovalentno vezani sa proteinskim djelom
enzima, koji ucestvuju u oksido-redukcionim
procesima. U ovim reakcijama izoaloksazinski
dio riboflavinskog ostatka prima od supstrata
dva vodonikova atoma, pri cemu se supstrat
oksiduje, a koenzim redukuje. Redukovani
koenzim se reoksiduje, predajuci vodonikove
atome nekom drugom supstratu.

Nikotinamid, vitamin B3
Nikotinamid (inikotinska kiselina,kao njegov prekursor) je

vitamin B3 i naziva se jos PP-faktor (pelagra preventivni

faktor). Nedostatak ove vitaminske supstance u
organizmu dovodi do bolesti pelagre, koja se moze
lijeciti pomenutim jedinjenjima. Prvi uocljivi simptomi
ove bolesti su promjene na kozi, opsta slabost, nervno
rastrojstvo, gubitak apetika, a pri dugoj avitaminozi
moze doci i do smrti. Nikotinamid ulazi u sastav dva
kenzima: nikotinamidadenindinukleotida (NAD+) i
nikotinamidadenindinukleotid fosfata (NADP+).
Pomenuta jedinjenja su koenzimi veceg broja oksidoreduktaza i za proteinski dio enzima su vezani slabim
nekovalentnim vezama.

Oba koenzima djeluju kao elektron-akceptori, pri

enzimskom uklanjanju vodonikovih atoma sa

molekula supstrata. U ovim procesima se jedan
vodonikov atom prenosi sa sustrata na nikotinamidni
dio koenzima u obliku hidridnog anjona. Pri tome
nastaje redukovani koenzim (simbolicno oznacen sa
NADH, odnosno NADPH), a drugi vodonikov atom se
sa supstrata oslobadja u vidu protona. Opisani
proces je povratan. Redukovani koenzim, po istom
mehanizmu, predaje hidridni anion nekom drugom
(ili istom) supstratu izazivajuci njegovu redukciju,
dok se koenzim reoksiduje.

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)

Nastaje u biljkama i mnogim bakterijama ali ga

kicmenjaci moraju unositi hranom. Pantotenska kiselina

je strukturni elemenat koenzima A (CoASH), koji
ucestvuju u aktivaciji i prenosu acil-ostatka. Ovaj
koenzim, pored pantotenske kiseline, sadrzi i 5-ADP (cija
je hidroksilna grupa na C-3 atomu esterifikovana
fosfornom kiselinom) kao i ostatak betamerkaptoetilamina. Slobodna sufihidrilna grupa (-SH)
koenzima A reaguje sa kiselinama, gradeci tioestre, koji
su bogati energijom. Ova energijom bogata veza se
simbolicno prikazuje valovitom crtom, kao sto je
prikazano na primjeru acetil-koenzima A,
najzastupljenijeg derivata koenzima A.

Vitamin B6
Pod pojmom vitamin B6 podrazumjevaju se tri

strukturno srodna jedinjenja: piridoksol

(naziva se i pirodoksin), piridoksal i
piridoksamin. Avitaminoe su rijetke jer se ovaj
vitamin nalazi u razlicitim namirnicama (meso,
mlijeko, zitarice, kvasac), a sintetisu ga u
znatnim kolicinama i crijevne bakterije.
Esterifikacijom primarne hidroksilne grupe
piridoksala i piridoksamina fosfornom
kiselinom, nastaju koenzimi, koji ucestvuju u
metabolizmu (transaminacija i
dekarboksilacija) aminokiselina.

Vitamin B12 (kobalamin)

Je vitamin najslozenije strukture. U molekulu

sadrzi atom kobalta. Ovaj vitamin mogu da

sintetisu samo neke vrste mikroorganizama.
Avitaminoza se manifestuje pojavom
pernciozne anemije. Vitamin B12 je prekursor
koenzima, koji ucestvuju u prevodjenju
ribonukleotida u dva-deoksiribonukleotide,
kao i prenosu nekih jednougljenicnih
fragmenata.

Vitamin F (folna kiselina)

(lat.folium-list) je siroko rasprostranjen u liscu

biljaka. Avitaminoza izaziva razlicite oblike

anemije. Ovaj vitamin cine tri karakteristicna
sastavna djela: supstituisani pteridin, paminobenzoeva kiselina i glutaminska
kiselina. Folna kiselina je prekursor koenzima
tetrahidrofolne kiseline (skraceno oznacena
kao FH4), a prenosi jednougljicne fragmente
(oksimetil CH2OH, formil CHO i metil CH3) sa
jednog supstrata na neki drugi.

Vitamin H (biotin)
U molekulu sadrzi kondenzovani imidazolov i

tetrahidrotifenski prsten. Nalazi se u jetri,

jajima, a stvaraju ga i crijevne bakterije. Biotin
predstavlja prosteticnu grupu (kovalentno
vezan za enzin reakcijom karboksilne grupe
bocnog niza sa slobodnom NH2 grupom
lizinskog ostatka enzima) razlicitih enzima,
koji katalisu reakcije karboksilovanja.

Vitamin C (askorbinska kiselina)

Je vitamin samo za neke kicmenjake-covjeka,

majmuna, zamorca i neke ribe, dok ostali organizmi

sintetisu ovo jedinjenje iz glukoze. Narocito bogati
izvori ovog vitamina su citrusno voce, paradajz i
paprika. Nedostatak vitamina C dovodi do bolesti
poznate pod imenom skorbut. Simptomi su
zapaljenje desni, ispadanje zuba, potkozna
krvarenja, a pri dugim avitaminozama moze doci i
do smrti. Kao posljedica nedostatka vitamina C javlja
se i smanjena otpornost prema infekciji, pa se
prilikom epidemije gripa i drugih bolesti preporucuje
preventivno uzimanje vecih kolicina ovog vitamina.

Askorbinska kiselina je jako redukujuce

sredstvo koje lako predaje dva vodonikova

atoma nekom primaocu, prelazeci u
dehidroaksorbinsku kiselinu. Ovaj proces je u
bioloskim sistemima povratan. Medjutim, na
vazduhu posebno na povisenoj temperaturi
dolazi do nepovratne oksidacije askorbinske u
dehidroaksorbinsku kiselinu. Zato se pri
kuvanju hrane izgubi dobar dio vitamina C.
Vitamin C ucestvuje kao faktor u nekim
reakcijama hidroksilovanja.