Srpski Jazik 3

SRPSKI JEZIK
ZA III RAZRED OSNOVNE [KOLE
:
: ,

. 22-4035/1 29.06.2010 ,
3
CIP -
. ,
: , -
: , - // , -
: III
: :
, 2010
: 149 . : . ; 30
ISBN : 978-608-4575-77-1
. : 373.3.016:811.163.41(075.2)
: , ,
: 07.10.2011
COBISS.MK-ID : 84069642
JEZIK
NA[E SVETOSTI
Prva nam je svetlost Sunce,
zlatnom rukom svet otkriva,
zlatne èqe izaziva.
Druga nam je svetlost Mesec,,

omrknem li u daqini idem sve po mese~ini.
Trea nam je svetlost vatra,

s domainom dru{tvo celo
ona skupi na poselo.
êtvrta je svetlost govor,

wim se sluè svi narodi,
wim se du
du{a s du{om srodi.
Oton @UPANÎ
RAZGOVARAJMO O PESMI
O kojim se svetlostima peva u ovoj pesmi?

Koje zna~ewe ima sunce za ìvot na Zemqi?
Za{to qudi govore? Za{to je govor upore|en sa Suncem i vatrom?
Kako razume{ misao izraènu u posledwa dva stiha?
Kako se zove jezik kojim govori{ i na kome u~i{?
05
AZBUKA
U svakodnevnom ìvotu qudi imaju potrebu da saop{te jedni drugima {ta
misle, {ta oseaju, koje su wihove èqe, wihovi problemi i tako daqe. To qudi
~ine na dva na~ina: usmeno i pismeno.
Oni koji èle da se pismeno sporazumevaju treba da poznaju pismene
znake za svaki glas u svome jeziku. Ti znaci zovu se slova.
Sva slova koja sluè za obeleàvawe glasova u nekom jeziku zovemo
pismo.
U Srbiji qudi upotrebqavaju dva pisma: irilicu i latinicu.
Redosled slova u irilici zove se azbuka. Naziv je dobila od imena prva
dva slova irilice:
A
AZ
BUKI
AZ + BUKI = AZBUKA
Azbuka - irilica
koja se i danas upotrebqava u
Srbiji je delo Vuka Karaxia.
Wegova je velika zasluga za
reformu srpskog jezika i
pravopisa.
Vuk Karaxi je putovao po
svim krajevima u kojima su qudi
govorili srpski jezik i zapisivao pesme i druge narodne
umotvorine.
Po~etkom XIX veka Vuk
Karaxi je objavio tri kwige
odabranih srpskih narodnih
pesama ~ime je pokazao da
postoje kwièvna dela na
narodnom jeziku sa visokim
umetni~kim vrednostima.
Vuk Stefanovi Karaxi
06
[tampana i pisana velika i mala slova irilice
Aa
Aa
Jj
Jj
Ss
Ss
Bb
Bb
Kk
Kk
Tt
Tt
Vv
Vv
Ll
Ll
]}
Gg
Gg
Qq
Qq
Uu
Uu
Dd
Dd
Mm
Mm
Ff
Ff
\|
Nn
Nn
Hh
Hh
Ee
Ee
Ww
Ww
Cc
Cc
@`
Oo
Oo
^~
^~
Zz
Pp
Pp
Xx
Xx
Zz
Ii
Ii
Rr
Rr
[{
@`
[{
07
Zadatak
1.
Azbu~nim redom napi{i u svojoj svesci prezimena i imena svih
u~enika u tvom odeqewu.
2.
Prepi{i u svoju svesku ove re~i, ali azbu~nim redom:
Korwa~a, hartija, odmah, Bitoq, Qubqana, ugao, Zagreb, up, cepanica,

wihati, fudbal, ptica, li~nost, alva, vrh, ~ar{av, ekser, je`, trbuh, ìr,
izdajica, greh, sekira, ruho, devojka, {uma, natpis, |ezva, xak, marama,
akovica (evelija).
Ve`ba
Ve`baj izgovor glasova u azbuci ustaqenim redom.
08
REÊNICA
Evo prve tri govorne celine iz teksta Sneg pada, str. 116.
Zima je do{la preko noi.
Sneg je neprestano padao sve do jutra.
Magla je pokrila jezero u {umi.
Da bi se razumeli jedni s drugima, qudi upotrebqavaju re~i koje su
grupirane u mawe ili vee celine.
Te celine zovu se re~enice.
Upamti
Re~enica je osnovna govorna celina kojom se qudi (meu sobom)
sporazumevaju.
Ve`be
1. Napi{i po jednu re~enicu o svakoj slici.
2. Napi{i tri re~enice sastavqene od dve re~i i tri re~enice

sastavqene od tri ili vi{e re~i.
09
RED REÎ U REÊNICI
O devojci na ovoj slici moèmo napisati vi{e re~inica:

Devoj~ica
~ita
subjekat
predikat
Devoj~ica
~ita
kwigu
subjekat
predikat
objekat
Kada je u re~enici na prvom mestu subjekat, na drugom predikat, a na

treem objekat ili neke glagolske odredbe, kaèmo da je to normalan red re~i u
re~enici.
Meutim, vrlo ~esto re~i u re~enici nisu u normalnom redu:
Devoj~ica kwigu ~ita.
îta kwigu devoj~ica.
Kwigu ~ita devoj~ica.
îta devoj~ica kwigu.
Kwigu devoj~ica ~ita.
U ovim re~enicama red re~i je nepravilan, ali omoguava lako i potpuno
razumevawe re~enice.
Takoe, vrlo ~esto, qudi upotrebqavaju re~enice u kojima raspored re~i
ne omoguava potpuno razumevawe re~enice:
Svoju je izgubio Nikola uìnu.
Padala je u nedequ ki{a.
Nosio par~e pas mesa.
Na bregu deca grudvala su se.
Deca izio{e da se igraju jednog dana.
10
Ve`bawa
1. Prepi{i {est zadwih re~enica, ali tako da re~i budu na svome mestu.
2. Poku{aj da svaku re~ vrati{ na weno pravo mesto u sledeem tekstu:
IZOKRENUTA PRIÂ
Tek brdo iza{lo iza sunca, a krevet sko~i iz prostranog ~i~e, navu~e noge
na opanke, stavi glavu na kapu i zatvori kuu na vratima.
Gle, noas je zemqa dobro pokvasila ki{u! - za~ueno proguna brk
su~ui ~i~u, pa brzim dvori{tem poùri niz korake, istjera {talu iz krave i
re~e:
Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja u noge pod put, pa u
poi u drva da donesem {ume. î~a stavi rame na sjekiru i namignu babom na
svoje oko.
Bako, skuvaj u jajetu ~etiri lonca dok se posao vrati s ~i~e. Danas
e ru~ak slatko pojesti starca.
Branko OPI
3. Ako pravilno podredi{ slova u krugovima, dobi}e{ slede}e re~i:
{
` e
m
u r
a
s
t
{
t
j
s
a tv o
q a
s
n a
d
A ako pravilno podredi{ re~i koje si dobio dobi}e{ slede}u poslovicu.
11
VRSTE REÊNICA PO ZNAÊWU

Obave{tajne re~enice
NA[A [KOLA
Na{a {kola je u sredini sela. Ona je na dva sprata. Ima osam u~ionica.
Moja u~ionica je na prizemqu. Nastavni~ka kancelarija je desno od ulaza.
[kola je najvea zgrada u na{em selu. Wen veliki crveni krov vidi se
izdaleka. Na{e {kolsko dvori{te je prostrano. U dvori{tu, ispred {kole, je
zasaeno cvee.
R. S.
12
Re~enicama iz ovog teksta se ne{to izjavquje ili obave{tava i zato se

one zovu obave{tajne re~enice.
Upamti
Obave{tajne re~enice su one kojima se ne{to obave{tava.
Na kraju obave{tajne re~enice stavqa se ta~ka.
Ve`ba
Napi{i nekoliko
obave{tajnih re~enica o
onome {to vidi{ na slici.
13
UPITNE REÊNICE
VELIKO SRCE
- Zna li neko da nacrta srce? - pita u~iteqica.
- Ja znam! - javi se Dejan.
- Dobro Dejane. Hajde izai na tablu.
Dejan uze kredu i preko cele table nacrta veliko srce.
Svi su ga gledali za~ueno.
- Dejane, ~ije je ovo veliko srce? - upita u~iteqica.
- Moga dede! - ponosno odgovori Dejan.
- A za{to je tako veliko? - opet upita u~iteqica.
- Zbog toga {to u wemu treba da ima mesta za tatu, za mamu, za mene i za
sve dobre qude u svetu - odgovori Dejan.
Ivan~o MITREVSKI
Istaknutim re~enicama u ovoj pri~i u~iteqica pita ne{to svog u~enika.
To su upitne re~enice.
Upamti
Re~enicama kojima se ne{to pita zovu se upitne re~enice.
Na kraju upitnih re~enica stavqa se znak upitnik (?).
Ve`bawa
1.
U tekstu Kako raste domovina, str. 44, ima vi{e upitnih re~enica.
Prepoznaj ih i prepi{i nekoliko u svojoj svesci.
2.
Sledee obave{tajne re~enice pretvori u upitne:

Ju~e je padala ki{a.
Milan se probudio.
Na jednom poqu spusti se avion.
U mraku ma~ka pojurila mi{a.
Slon je dobio grip.
Doktor pregleda slona.
Prepisa mu lekove.
14
UZVI^NE REÊNICE
- Bato, polako vozi! Pa{e{!
- Ne bojim se ja, seko, moja!
- Joj, pao sam!
- Oh, boli me ruka!
Ovim re~enicama iskazane su jaka oseawa, ali i
zapovest.
Kada izgovaramo ove re~enice uzvi~emo.
To su uzvi~ne re~enice.
Upamti
Uzvi~ne re~enice su one kojima se iskazuju jaka
oseawa.
Iza uzvi~nih re~enica stavqa se znak uzvi~nik (!).
Ve`ba
Uo~i i podvuci uzvi~ne re~enice u sledeem tekstu:
POMO
Ujutru se otac spremao za posao. Obratio se Stevi:

- Stevo, donesi mi mantil!
- Mama, donesi tati mantil! - rekao je Steva.
- Stevo daj mi cipele! - kaè otac.
- Mama, daj tati cipele! - rekao je Steva.
- Stevo, donesi mi ki{obran! - kaè otac.
- Mama, daj tati ki{obran! - rekao je Steva.
- Stevo, donesi mi ta{nu! - kaè otac.
- Mama, daj tati ta{nu! - rekao je Steva.
I, eto, tako je tog jutra Steva pomagao ocu. Stvarno nema {ta da mu se
prigovori.
Nexati ZEKERIJA
15
INTERPUNKCIJSKI ZNACI
Iz kwige okrenute naopa~ke
ispali su znak ~uewa i znak pitawa,
zapeta, ta~ka i dve ta~ke.
Zapeta se izvrnula poleu{ke,
znak utawa potrbu{ke,
ta~ka je zaostala za dva minuta,
a preko puta
(za dva puta za dva minuta)
~vrsto su zaostale i dve ta~ke.
Svi su spavali,
jedino znak pitawa ne moè da zaspi,
jedino znak pitawa ne spava.
Mislite - luta?
Ne, znak pitawa ne skita.
On se ve~ito ne{to pita.
Branislav CRNÊVI
TA^KA, ZAPETA, UZVI^NIK, DVE TA^KE
Znaci o kojima se govori u pesmi pi{u se:

-
Ta~ka na kraju obave{tajne re~enice.

Devoj~ica zaliva cvee.
Zapeta kada se ne{to nabraja.

Milan, Ivana, Veqko, Nikola, Branko i Milica
su aci treeg razreda.

-
Upitnik se pi{e na kraju upitne re~enice.

[ta voli{ da ~ita{?
Uzvi~nik - na kraju uzvi~ne re~enice.
Mama, doi odmah!

-
Dve ta~ke - posle re~i u re~enici kojom se najavquje neko
nabrajawe.
Godina ima dvanaest meseci: januar, februar, mart, april, maj, juni, juli,
avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar.
16
Ve`ba
U sledeim re~enicama nedostaju interpunkcijski znaci: ta~ka, zapeta,
uzvi~nik, upitnik i dve ta~ke.
Upi{i ih na odgovaraju}a mesta

U planinskom zaseoku ìveo je de~ak sam u usamqenoj kuici.
Jednog dana po~eo je da doziva:
- Mama, doi mene je strah
Prolazili su dani jedan za drugim ponedeqak utorak sreda ~etvrta petak
subota nedeqa pa opet ispo~etka, ali mama nije dolazila.
Gde si mama za{to ne dolazi{
De~ak se umorio i zaspao. U snu je video svoju mamu Obradovao se
- Doi, mama Odmah doi Koliko sam srean {to te vidim Gde si dosad
bila
Kada se de~ak probudio mame nije bilo
17
Potvrdna i odri~na re~enica

KAD BATA SPAVA
Niko ne sme da igra i svira.

U sobi treba da bude mira.
Neka ma~ka ne mjau~e.
Neka ne laje ku~e.
Neka ne ga~u guske kao ju~e.
Sve je ovo rekla Kata
jer spava bata.
M. N.
Uporedi
U sobi treba da ima mira.
Sve je ovo rekla Kata,
jer spava bata.
Niko ne sme da igra i svira.

Neka ma~ka ne mjau~e.
Neka ne laje ku~e.
Neka ne ga~u guske kao ju~e.
POTVRDNE REÊNICE
ODRI^NE REÊNICE
( DA )
18
( NE )
Upamti
Potvrdne re~enice su one kojima se ne{to tvrdi, a odri~ne re~enice su
one kojima se ne{to odri~e.
Zadatak
Uo~i potvrdne i odri~ne re~enice u sledeem tekstu:
RADOZNALI DEÂK
Svakog dana, posle nastave, Zoran prolazi na{om ulicom. Ulica je puna
izloga. On se najvi{e zadràva pred izlogom kwiàre.
Jednog dana je u{ao u prodavnicu. Pozdravio je prodavca i po~eo da
razgleda kwige. Zoran nije kupio nijednu kwigu.
Jutros je Zoran opet u{ao u prodavnicu. Ali, sada vi{e nije bio sam.
Doveo je i svoju baku.
Veselo je pri{ao i zamolio prodavca:
- Molim vas, ponudite mi sami jednu kwigu!
- Uzmi kwigu Basne Dositeja Obradovia.
- Neu! Te sam basne ve pro~itao.
- A ima{ li zbirku pesama Dragana Lukia?
- Nemam tu kwigu. Dajte mi je.
Baka se nasme{ila i platila kwigu.
Zoran jo{ veselije izlazi iz prodavnice.
Wegova izviawa nisu bila uzaludna.
prema Stanku RAKITI
19
RE^ U REÊNICI, SLOG I GLAS U REÎ
De~ak skupqa jabuke.

Re~enice su sastavqene od re~i, re~i od slogova, a slogovi od
glasova.
De ~ak
skup qa
ja
bu
ke
re~
re~
re~
slog slog
slog slog
slog slog slog
Svaki slog ima po jedan ili vi{e glasova.

U srpskom jeziku ima trideset glasova. Svaki se glas obeleàva
posebnim pismenim znakom koji se zove slovo.
Ve`ba
Izbroj koliko re~i ima u re~enici:
Na gran~ici dugo ~u~i ~vorak i peva.
Koliko slogova i glasova ima u svakoj od ovih re~i?
20
Od datih skupova re~i sastavi re~enice:

pojavilo
na
Jesewe
se
nebu
sunce
nisko
Jedan
spustio
taman
se
obla~i
vrh
Obla~i
stene
je
visoko
pokrio
seva
da
po~ela
i
ki{a
je
pada
Uskoro
~e{e
Sve
Re~enice treba po~eti onim re~ima koje su napisane velikim slovima:

Od sledeih slogova sastavi re~i:
c
a
kl
ca
li
~e
ca
ni
ni
re
ca
ka
me
ri
li
ca
ve
go
gla
ve
Od sledeih slogova sastavi re~i:
e
m
21
IMENICE
(obnavqawe)
[ta su imenice?
Zajedni~ke i vlastite imenice

PESMA O IMENIMA
Ako se zove{ Dragan,
budi svima drag.
Ako se zove{ Blagoj,
budi svima blag.
Ako se zove{ Cveta,
treba da li~i{ na cvet.
Ako se zove{ Petko,
naniì petica red.
Ako se zove{ Tihomir,
budi tih ko san.
Ako se zove{ Danko,
budi lep ko dan.
Gligor POPOVSKI
Koje su re~i imenice u ovoj pesmi?
Po ~emu se razlikuju imenice: cvet, petice, red, san i dan od imenica:
Dragan, Blagoj, Cveta, Petko, Tihomir i Danko?
Imenicama: cvet, petice, red, san i dan ozna~avamo sva bia, predmete,
pojave ili pojmove iste vrste koji imaju neke zajedni~ke osobine.
22
Koje cvee prepoznaje{ na slikama?

Koje su wihove zajedni~ke osobine?
Upamti
Zajedni~ke imenice su one koje ozna~avaju bia, predmete, pojave
ili pojmove sa istim, zajedni~kim osobinama.
Imenice: Dragan, Blagoj, Cveta, Petko, Tihomir i Danko su vlastite,
jer ozna~avaju vlastita imena.
Vlastite imenice su i one re~i koje ozna~avaju imena geografskih
pojmova i imena praznika: Skopje, Korab, Avala, Kopaonik, Dunav, Crna reka,
Ohrid, Mavrovsko jezero, Boì}, Uskrs i td.
Zadatak
Napi{i tri re~enice u kojima e{ upotrebiti zajedni~ke imenice i tri
re~enice u kojima e{ upotrebiti vlastite imenice.
23
Rod kod imenica

Po ~emu se razlikuju imenice u ove tri uspravne kolone
~ovek
je`
oblak
dete
èna
pile
lija
lopta
Imenice: ~ovek, je` i oblak su mu{kog roda.

Imenice: èna, lisica i lopta su ènskog roda.
Imenice: dete, pile i srce su sredweg roda.
Upamti!
Imenice imaju tri roda: mu{ki, ènski i sredwi rod.
24
srce
Ve`ba
U tekstu Leptir hvalisavac pronai sve imenice i odredi kojeg su roda.
LEPTIR HVALISAVAC
Opazio je neki leptir gusenicu i prezrivo joj reko:
Mi~i se odavde, nakazni crve! Ti poznaje{ samo zemqu, a ja sam
sjajan kao sunce. Moja krila me diù visoko u nebo.
Gusenica je mirno odgovorila:
Glup je taj tvoj ponos. Dok grdi{ mene, ti poniàva{ sebe. Nekada
si i ti gmizao po zemqi i bio kao i ja. I tvoja e deca gmiziti i biti gusenice.
Crna~ka narodna pri~a
25
Broj kod imenica
Koje e{ zajedni~ke imenice napisati ispod slika na levoj, a

slika na desnoj strani?
ispod
Zajedni~ke imenice imaju oblik za jedninu i oblik za mnoìnu.

Zajedni~ka imenica koja ozna~ava jedno bie, jedan predmet ili jednu
pojavu jeste u jednini: devoj~ica, krava, slon, lopta, kua, oblak itd.
Zajedni~ka imenica koja ozna~ava vi{e bia, vi{e predmeta ili pojava
jeste u mnoìni: devoj~ice, krave, slonovi, lopte, kue, oblaci itd.
Upamti
U srskom jeziku imenice imaju dva broja: jedninu i mnoìnu.
26
Ve`be:
Pronai sve imenice u tekstu Magarac u lavqoj koì i odredi rod i broj
tih imenica.
MAGARAC U LAVQOJ KO@I
Dosadilo magarcu da stalno nosi tovar. Zato uzme lavqu koù, zamota se
u wu i poe da pla{i sve {to pred wega izae.
Kad ga ugleda{e, sve pitome ìvotiwe se prepla{i{e i razbeà{e po
poqu kud koja.
Skupe se qudi, uzmu oru`je, pa iziu u poqe da vide kakva je to napast
rasterala wihove ìvotiwe.
Magarac se osilio, pa po~e i da wa~e.
Vide qudi: lavqa koà, ali glas magarei. A kad jo{ opazi{e gde ispod
lavqe koè vire duge magaree u{i, oni se dosete lukavstvu. Ostave oru`je, a
uzmu ko~eve i toqage, opkole magarca, skinu mu lavqu koù, pa ga nau~e pameti.
Dositej OBRADOVI
Napi{i re~enice u kojima e{, izmeu ostalih, upotrebiti i sledee

re~i: leptir, gusenica, pas deca, bojice, avioni, veverice, uxbenik, u~enici,
vetar, grane, ribe, àba, lopte i kwiga.
27
PRIDEVI
DECO, GLEDAJTE, PADA LIST

Deco, gledajte, pada list,
ùt, sasu{en i ~ist.
S majkom - drvetom borbu je vodio
dok se iz pupoqka nije rodio.
suv, poùteo i ~ist.
Sunce je jeo i rastao, rastao,
ki{u je pio i do jula stasao.
uveo, ùt, i ~ist.
Od juna do oktobra radio radio,
lep{ao vazduh i travu hladio.
sveo, uùteo i ~ist.
I kad je nestalo zelenog odela,
zaspao listi sveloga tela.
Deco, gledajte, sad pada list.
Mirjana STEFANOVI
Pesnik je listu pripisao sledee osobine:

ùt, sasu{en, ~ist, uveo, suv.
Te re~i dopuwuju imenicu i ozna~avaju osobine
lista.
28
pamti!
R s u u s , r
u s r.
Ve`ba
tekstu Zahvalni medved pronai pet re~enica u kojima ima
prideva, prepi{i ih u svesci za domai rad.
HVN V
su s .
Vs u , r u, s us ss u.
Ispr ue, u, s . r s r
. . u . , u
u iza s . s u, s usu .
ri r .
s us r , ru u, ru
r u.
! u se u . ! s ,
hrr s, uh u u .
? ur ah? uru u, rr s
u uu . . .
r r, s r u. Ns u uu uh rh
ru. Stavi kolevku ispred ène ra r u uu.
h uu ru.
Nr r
29
RV
sr s r :
s:
- u
- u u?
?
N s :
- s u
- r
- .
R: sedam, tri i pet u ru. su r.
r u : s r.
poredi
s s
ru
s s
R: , , tri, tiri i st i s su s ()
r, r uu roju.
R: ri, rui, tri, trti i st i si su ri ri, r
ruju sr, r ru.
omai zadatak
N s r. U prve r ur s,
u sm r r.
30
GLAGOLI
Upamti
Glagoli su re~i koje ozna~avaju radwu koju neko vr{i,
stawe u kome se neko nalazi ili {ta se zbiva (dogaa).
Primeri:
a) Marija pi{e domai zadatak.
Re~ pi{e u ovoj re~enici ozna~ava radwu koju vr{i Marija. Re~ koja
ozna~ava radwu zove se glagol.
b) Na{ ma~ak po ceo dan leì i drema.
Re~i leì i drema u ovoj re~enici su glagoli koji ozna~avaju stawe u
kome se ma~ak nalazi.
v) Nebo se naobla~ilo, a malo zatim zasneìlo.
Re~i se naobla~ilo i zasneìlo u ovoj re~enici ozna~avaju {ta
se zbiva, to jest de{ava.
Domai zadatak
Posmatraj sliku i napi{i sastav. U svom sastavu
podvuci glagole i odredi kom vidu pripada svaki od wih.
31
Podvuci sve glagole u sledeem tekstu:
VESELA KI[A
U nedequ je padala ki{a. U ponedeqak je padala ki{a. I u utorak je
padala ki{a. Ulice su bile mokre. S krovova je curila voda.
Iz {kole istr~ala deca i otvorila ki{obrane. Bili su to mali i veliki
crni ki{obrani. Crni ki{obrani, siva ki{a, suro nebo . . .
Kod kue je kraj prozora sedeo de~ak i prstom pratio kapqice koje su
klizile niz staklo.
Ju~e je ponovo padala ki{a. Pada jo{ i danas. Na grudima su vla`ni
kaputi, blatwave cipele. De~ak jo{ uvek prati ki{ne kapqice na prozorskom
oknu.
Iznenada, iz {kolske kapije istr~a{e devoj~ice i de~aci sa crvenim,
belim, ùtim i zelenim ki{obranima.
-
Pogledaj, mama! - povika de~ak kraj prozora. - Ala je danas neka
vesela ki{a!
Brzo obu cipele i pojuri za de~acima i nekom devoj~icom koja je imala
ki{obran qubi~aste boje.
Ela PEROCI
Rebus
32
UPOTREBA VELIKOG POÊTNOG SLOVA

ZAKLETVA
Neka se moje petice
pretvore u jedinice
ako zaboravim
pravilo ovo:
Na po~etku re~enice
pi{e se veliko slovo!
Neka na odmor ide
sa roditeqima samo seka
ako ne budem znao
da se velikim slovom pi{u
vlastita imena lica,
sela, gradova, reka i ulica.
Vlada PAXI
Treba upamtiti: Veliko po~etno slovo pi{e se na po~etku svake
re~enice:
U mraku progovore i grane.
Duva vetar preko visokih gora.
Vlastita imena, prezimena i nadimci pi{u se velikim po~etnim slovom:
Goce Del~ev, Pitu Guli, Kuzman Josifovski - Pitu, Vera Ciriviri - Trena itd.
Velikim po~etnim slovom pi{u se imena geografskih pojmova:
Katlanovo, Vata{a, Struga, [tip, Vardar, Bregalnica, [ar - planina, Kozjak,
Makedonija, Srbija itd.
Velikim po~etnim slovom pi{u se i nazivi praznika: Boì, Prvi maj,
Nova godina, urevdan, Sveti Sava, Vidovdan itd.
33
LATINICA
([tampana slova)
Slova kojima su dosad {tampane pri~e i pesme u ovoj kwizi zovu se
irili~na azbuka ili irilica. Me|utim, qudi u na{oj zemqi koriste jo{
jedno pismo. To pismo se naziva latinica.
I ovo pismo kao i irilica broji 30 slova, ali red slova u latinici je
druga~iji i taj red se zove abeceda. Naziv je dobijen od sledeih po~etnih
slova:
A - A
V - BE
A + BE + CE + DE = ABECEDA
S - CE
D - DE
Ima {est slova koja se pi{u i ~ataju isto i irilicom i latinicom. To su:
Aa, Ee, Kk, Jj, Oo, kao i veliko slovo T.
Malo slovo t u latinici pi{e se ovako: t.
ISTO SE PI[U, A DRUGAÎJE SE ÎTAJU
latinica: Bb, Cc, Hh, Pp
izgovor: Bb, Cc, Hh, Pp
Baja je okopao bob.
Paja Patak je pojeo kajmak.
OSTALA SLOVA
latinica: Ii, Nn, Ss, Uu, Ll
izgovor: Ii, Nn, Ss, Uu, Ll
Sima kosi. Uto eto mace. Ona nosi pile u ustima. Pile je jako pijukalo.
Sima spusti kosu.
Na macu poleti pas Belan. Maca ispusti pile.
Tako je pas Belan spasio lepo belo pile.
34
latinica: , Vv, Rr, Zz, Dd

izgovor: [{, Vv, Rr, Zz, Dd
LISICA I KRTICA
Pitala lisica krticu:

- Zato pravi tako uzana vrata na svojoj jami?
- Zato da ti, lijo, ne bi ula unutra - brzo odgovori krtica.
latinica: , Gg, , ,
izgovor: , Gg, @`, , ^~
ZABA I GUTER
Spazio guter zabu pa se uplaio i pobegao izmeu dve stene. Kad je zaba
spazila gutera, od straha se strmoglavila u potok. A ba tog trenutka oboje su hteli da
ulove jednog puza golaa.
35
latinica: Ff, Lj lj, Nj nj, D d

izgovor: Ff, Qq, Ww, Xx
USPOMENA IZ OHRIDA
Dafer je iz Tetova, a Filip iz Bitolja. Oni su se letos upoznali na Ohridskom
jezeru. Odmah su se veoma zavoleli. Po ceo dan su bili zajedno. Zajedno su se kupali,
zajedno skupljali koljke.
Poslednjeg dana Filip je predloio Daferu da se fotografiu. Decaci su se
zagrlili i otrcali fotografu.
Kada su dobili fotografije, na poledini su napisali:
Uspomena iz Ohrida.
Njima je sada ta fotografija najdraa uspomena sa letovanja.
36
MALA I VELIKA PISANA SLOVA LATINICE
(E)
(C)
(P)
(])
(I)
(S)
([)
(L)
(Q)
(O)
(J)
(U)
(N)
(T)
(Z)
(W)
(D)
(K)
(M)
(\)
(B)
(^)
(V)
(@)
(P)
(G)
(F)
(H)
(X)
37
DVE HRABRE
ÊTE
Trideset slova,
ko ~eta hajduka,
kad se pore|aju,
zovu se azbuka:
A, B, V, G, D, \, E, @, Z, I, J, K, L, Q, M, N,
W, O, P, R, S, T, ], U, F, H, C, ^, X, [.
Kad se latinica
za smotru pore|a,
ta se hrabra ~eta
zove abeceda.
A, B, C, D, ^, ], D`, \, E, F, G, H, I, J, K, L,
Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, , T, U, V, Z, @.
38
ÊDINA RADOST
êdi radost sja na licu:
savlado je latinicu.
Evo sad je lepo seo,
pismo dedi zapo~eo:
@ivojin KARI]
39
DOMOVINA SE BRANI
KWIGOM
PONOS
Svaki kamen, drvo, grm,
poqe, potok, reku,
goru, {umu, kawon strm,
wivu, travu meku,
grad i selo, zavi~aj
u srcu svom nosim,
jer u wima vidim raj
kojim se ponosim.
Mihail JANU[EV
[ta je to zavi~aj?
U kome zavi~aju ti ìvi{?
Koje se re~i iz ove pesme odnose na zavi~aj?
Za{to je zavi~aj ponos?
Kada se ti sobom ponosi{?
43
KAKO RASTE DOMOVINA

Kada smo sasvim mali, na{a domovina je mawa i od nas samih. Ona je onda
crvena tre{wa na grudima mame. To~i nam u grlo beli sok i kaè: Rastite,
rastite! Sa vama u i ja da porastem!
A onda, ona po~iwe da se mewa. Postaje na{a kolevka, pa meki jastu~i, pa
na{a soba, pa veliki ilim, visoki plafon, pa {iroka bela vrata, koja se
otvaraju i zatvaraju . . . I iza kojih po~iwe da se provla~i i izduùje na{a
domovina.
[to ona tamo traì? Za{to ne ostane sa nama? Za{to postaje sve vea?
Za{to joj je teskobno, dosadno? Za{to mora napoqe? Kako da je stignemo kad
beì?
Mama nam pruà ruke: Hajde, hajde, zajedno emo je stii!
Po - la - zi - mo!
Pruì ruke - a ona se izvla~i. Korakni - a domovina beì. Ona napred, mi
za wom. Tako smo prohodali. Mi i na{a domovina. Ve je iza{la na ulicu.
Dobro, evo i nas za wom. Jaoj, kolika je! Pa ona je sada - cela na{a ulica!
Zatim je kraj grada, pa poqe, ìto, vowaci, ba{te, stari vinogradi,
kolibe i drowava stra{ila. îni nam se izgubiemo domovinu u ovolikom
prostanstvu.
Ej, domovino, gde si? Za{to raste{ toliko brzo?
Zato {to i vi rastete!
Pojurimo daqe za wom i naemo je u nekom drugom gradu. Taj grad je takoe
na{a domovina. Za wim otkrijemo jedno selo, pa jo{ jedno selo, pa jo{ ... Vidimo
novo poqe, nove planine, novu reku. I sve je to na{a domovina.
Na{a domovina raste, sve je vea . . . Kako da je stignemo? Kako da je
obuhvatimo s kraja na kraj, kad nam ona uvek izmakne? [to smo mi vei i ona je
sve vea. [to smo mi brì, wene granice su sve daqe. Stanemo malo da se
odmorimo. A srce nam lupa, lupa, kao da govori. I odjednom shvatimo da je ona i
tu, duboko u nama samima, i da e uvek biti sa nama, gde god mi bili i ma koliko
bili.
Olivera NIKOLOVSKA
44
RAZGOVARAJMO O TEKSTU
[ta je to domovina?
Pisac kaè: Kad smo sasvim mali, na{a domovina je mawa i od nas
samih. Za{to?
Domovina raste zajedno sa decom. Kako to shvata{?
Za{to svi qudi vole svoju domovinu?
Kog datuma je roendan tvoje domovine?
Zadatak
Napi{i ~estitku kojom e{ ~estitati praznik domovine svom najboqem
drugu.
Evo jedne ~estitke. Prvo napi{i adresu prima~a, a zatim u praznom
prostoru levo napi{i i tekst ~estitke.
45
BAKINA KUA
Kao gqiva pod bukvom,
tamo na kraju sela,
skrivena u vowaku
bakina kua bjela.
Provedoh qeto tamo
najqep{e koje pamtim,
tamo bih opet rado
samo na ~as da svratim.
Silno me ne{to vu~e
daleko na tu stranu,
gdje sve miri{e blago
na duwe na ormanu.
Opet u zimus tamo
gdje me na kraju sela
~eka najdraà baka
i wena kua bjela.
êdomir LUNI
Pro~itaj stihove prve strofe.
îme je uporeena bakina bela kua?
Usmeno opi{i kako zami{qa{ bakinu ku}u.
Kakva oseawa pobuuje ova pesma?
DOMAI ZADATAK
Pesmu nau~i napamet.
46
MOJA ULICA
Moja ulica je stra{no bu~na. Kada je dan, kroz wu, ispod kestenova,
prolaze de~aci na trotinetima i devoj~ice na rol{uama, mame sa zembiqima i
tate sa kravatama, devojke s momcima, kamioni s ugqem, trolejbusi puni qudi,
ma{ine sa vodom za prskawe asfalta, magle natopqene dimovima, bake sa
{tapovima, dede sa ku~iima na uzici, aci sa krpewa~om, novinari sa
Ve~erwim novostima, bebe sa mamama, vetar koji nosi trolejbuske karte,
ma~ori s oliwalim krznom, ki{a koja nosi sveìnu, oxa~ari koji nose sreu,
sneg koji donosi sne{ka i grudve, sunce koje donosi reku i kupawe, studenti koji
donose mleko, leto koje donosi letovawe, i najzad, na kraju dana, mojom ulicom
dugo i sporo prolazi velika no.
Mirjana STEFANOVI
47
Pi{~eva ulica je veoma bu~na.Za{to?
[ta se sve de{ava u woj?
Kakva je no u ulici o kojoj govori pisac?
Kako se naziva ulica u kojoj ìvi{?
Koji objekti krase tvoju ulicu?
[ta bi hteo da se promeni u tvojoj ulici?
Zadatak
Napi{i sastav sa istim naslovom.
48
SEMAFOR
as je crven, as je ut,
as je vedar, as je ljut.
Prvo oko znai STOJ!
Da ne bude posle JOJ!
Drugo oko znai PAZI!
Moe neto da te zgazi.
Tree znai SRETAN PUT!
Ne zameri to sam ljut.
Ivica RORI VANJA
Kome slui semafor?
Ponovi pravilo o upotrebi
sva tri svetla na semaforu.
DOMACI ZADATAK
Napii sastav o dogadaju koji je
rezultat nepotovanja semafora.
49
IGOROV CRTE@
je u s s r ss.
s s r, u , h u s
r ur.
r s dràla u. S s ss u
cr . u, u rr s s
r ru. r .
r, su sur s r? r s s r
cr r su uu rcu?
, cr s. ...
s cr: rr, r, r,
S, ...
su ? u.
su r ssr! sr r sestara
spr r r.
se s. r s s s u.
r sigur u . Nas s .
Sur r u u. u s r u rru
sa u s s.
r u s hu u s: s ?! . . .
s su s r r. r
m u u. r u s uu:
u r sestru! u s ru?
s r rs. N ru r:
N u, r, r r r sestara!
r s. ss rr u ...
r SV
RVARAJMO O TEKSTU
r r u s ru?
s r?
u s spu ?
s ru u s rru?
ss r?
ru u ru r s u s ? ?
50
AU [TO JE [KOLA ZGODNA

Au {to je {kola zgodna le~i lewost i samou:
ko da mi je kua rodna,
{teta {to ne radi nou!
Kad nisam u svojoj {koli,
mene moja du{a boli.
Nema one druìne
da delimo uìne.
Au {to je {kola sjajna:
u klupama par do para.
Svaki {apat, svaka tajna,
novo prijateqstvo stvara.
Qubivoje R[UMOVI
51
Pesnik kaè: [kola le~i lewost i samou. Kako to ona ~ini?
[ta kaè pesnik u drugoj strofi ove pesme?
Kako {kola stvara prijateqstvo?
Domai zadatak
Priseti se: Kada si i s kim bio na odmoru. Opi{i jedan interesantan
dogaaj sa odmora. Naslov sastava daj sam.
52
ÂROBNA KREDA
U u~ionici treeg razreda ìvela je

jedna kreda.
Kreda je bila lewa.
Kreda je bila nepismena.
Mo`da je bila samo zaboravqena!
Stajala je tako iznad table danima i
nedeqama.
Jednog dana uze j e Cicuqko, stavi u
xep i izae iz u~ionice. Kad je do{ao do
jednog plota, izvadi kredu iz xepa i re~e
joj:
- Ti si ~arobna kreda. Hajde, nacrtaj
mi ne{to!
I kreda na plotu nacrta: tri razli~ita cveta. Istina, nisu mirisali, ali
niko nije rekao da to nisu cvetovi.
Zatim je nacrtala ma~ku.
Skupi{e se deca i po~e{e da se
prepiru:
Kako se zovu cvetovi?
Da li je ma~ka - ma~ka, pas, ovca ili
tele?
Deca su se dugo prepirala i nisu
mogla da se sporazumeju.
53
predloì
Upitaemo kredu! Cicuqko. - Ta kreda je
~arobna i zacelo e umeti da nam

kaè.
Kad je ki{a prestala, deca
ponovo prio{e plotu. Ali, {ta vide!
Tamo nema ni cvetova, ni ma~ke.
-
Eto, rekao sam vam da je
kreda ~arobna - pobedonosno povika

Cicuqko. - Dok smo mi stajali ispod
strehe, ona je do{la, pokupila svoje
crteè i oti{la.
Deca se pogleda{e i ni{ta ne
reko{e. Poverovali su - ~arobna
kreda je odnela svoje crteè da ne
pokisnu.
Vidoe PODGOREC
54
Pisac kaè:
Kreda je bila lewa. Kreda je bila nepismena.
A mo`da je bila samo zaboravqena.
[ta ti misli{?
[ta je Cucuqko nacrtao na plotu?
Oko ~ega su se prepirali de~aci?
[ta je predloìo Cucuqko?
[ta se dogodilo kada je ki{a prestala?
Za{to je Cucuqko mislio da je kreda ~arobna?
55
DUGA
Nekad davno, duga je ìvjela u vrbniku iznad potoka, sakrivena u gusti{u.
U zelenoj vodi ogledala je svoj bijeli obraz. Sivi vodeni talog mrgodio se na
wu.
Neugledna, kakva je bila, izlazila je iz {a{a samo za vrijeme iznenadnih
qetwih pquskova. Pewala bi se do oblaka i spu{tala se u vodu prije nego ovi
otplove daqe, no{eni vjetrom.
Jednog se qetnog popodneva zanijela u igri sa ~upavim plavim oblakom i
zaboravila na povratak. Sunce se iznenada pojavilo i zagledalo se u wu ùtim
o~ima, a ona je stidqivo porumenila i rasula se u sedam divnih boja. Oblak je
zanijemio od ~uda i prestao ki{iti.
Ogledala se u potoku i on je, zadivqen, prestao tei.
Zatim se protegla ~itavim nebom, spustila se i umo~ila noge u vodu.
Blistala je jo{ tretunak, a onda se rasula livadom. Hiqadu sjajnih kapqica
zablistalo je i pretvorilo se u zvijezdaste cveti}e. Leptiri ispod lista
iznena|eno se osvrnuo, umo~io krila u ùto i poletio prema Suncu.
Mila @EQEZNAK
Obogati svoj re~nik
{a{a - barska biqka
Ako si video dugu na nebu, ispri~aj kakve su wene boje i wen oblik.
Kada se javqa duga? Za{to?
U tekstu duga je opisana kao bie. Gde se to vidi u tekstu?
Zamisli da putuje{ putawom duge.
Ispri~aj {ta e{ videte sa we.
DOMAI ZADATAK
Prema ovom tekstu, nacrtaj dugu u svim wenim bojama.
56
MOJE LEPE REÎ

SUNCE, jer donosi dan.
CVET, zato {to ulep{ava svet.
ÔVEK, jer ume da radi.
DRUG, jer stvara drugarstvo.
MAJKA, zato {to se uz wu ~esto nae bajka.
QUBAV, jer li~i na tatu i mamu, na mene i brau.
STABLO, jer je kua za ptice.
SPOMENIK, zato {to uvek nekog spomiwe.
PTICA, jer voli prostranstvo.
[TAP, ali samo kad pridràva dedu.
HLEB, jer je to najslai kola~.
KWIGA, jer sva{ta zna.
ZVEZDA, jer je znak lepote.
BEOGRAD je lepa re~, jer je to ime mog rodnog mesta.
LOPTA, zato {to je igra.
I WIVA, jer je puna ìta.
Dragan LUKI
RAZGOVAJAMO O TEKSTU
Ponovi ono {to je pisac rekao o re~ima: SUNCE, CVET, ÔVEK, DRUG,
QUBAV, STABLO, SPOMENIK, PTICA, [TAP, HLEB, KWIGA, ZVEZDA,
BEOGRAD, LOPTA i WIVA.
Zadatak
Poku{aj da ovom tekstu doda{ jo{ nekoliko lepih re~i i da objasni{
za{to su one za tebe lepe.
57
TATA NA DVA
SPRATA
NEDJELJOM JE TATA
SASVIM NOVO LICE,
VODI ME SA SOBOM
NA SVE UTAKMICE.
BRIGA ME ZA IGRU
I ZA REZULTATE,
JA NAJVISE VOLIM
TO STO SAM KRAJ TATE!
KAD KRENEMO KUI,
KOD IZLAZNIH VRATA,
PODIGNE ME TATA
SEBI IZA VRATA.
TADA SAM VELIKI
I JA I MOJ TATA,
VELIKI SMO KAO
KUCA NA DVA SPRATA.
Muhidin SARIC
Koji su to razlozi, koje smatra, da nedeljom tata ima sasvim novo lice?
Koja je pesnikova elja u drugoj strofi?
Koju sliku zamilja za treu strofu?
U zavrnoj strofi pesme pesnik kae da su on i njegov tata veliki kao kua na dva sprata.
U emu je njihova veliina?
Zadatak
Prepii dve strofe pisanim slovima latinice.
58
LUCKASTA
PESMA
Mama,
hteo bih da postanem srebro!
Sine,
bojim se, hladno bi ti bilo!
Mama,
hteo bih da postanem voda!
Sine,
bojim se, hladno bi ti bilo!
Mama,
hteo bih da sam tvoj erdan od zlata!
Moè{,
sklopi mi samo ruke oko vrata!
Frederiko GARSIJA LORKA
Koje su de~akove èqe?

Majka ne prihvata prve dve sinovqeve èqe. êga se ona boji?
Majka se obradovala treoj èqi svoga sina . Za{to?
Objasni
Kako su rasporeeni stihovi u ovoj pesmi?
Zadatak
Opi{i lik svoje majke .
Spoqa{ni izgled je kwièvni portret.
59
60
ZVEZDE MOG DETIWSTVA
ZVEZDE MOG DETIWSTVA

Dve zvezde su provirivale kroz li{e jabuke - kao da su se ~udile na{oj
kuici punoj sirotiwe.
Gledao sam u wih zaneseno kroz prozor i mahao im, dozivajui ih u svoju
sobicu - da produìm svakodnevnu igru.
Jedna zvezda je treptala belim cvetovima jabuke i kao da je vezla moj san,
a druga mi je {eretski namigivala - kao da je htela da me opomene da se ne zanosim previ{e.
Nisam skidao o~i sa wih - gledao sam ih ~e`wivo kroz prozor i brojao
koliko su puta zatreptale ...
Nema lep{ih zvezda na nebu od wih - mislio sam beskrajno razneèn.
Nikada nisam legao na vreme. Poskakivao sam po krevetu èlei da ih
domamim, pa sam ~esto zaboravqao i da ve~eram. A one, obe nasmejane,
skrivale su se iza li{a i cvetova visoke jabuke, kao da su se saop{tavale o
ne~emu, ali opet bi se brzo pomaqale iz svog mirisnog skrovi{ta i zanosile me
svojim nesta{nim treptawem.
Jednog dana jabuka se osu{i. Li{e uvenu i opade, kao da ga slana pokosi.
Zvezdice se vi{e nisu mogle igrati skrivalice, pa odo{e. Gde li su sada? ~esto sam se pitao, ali mi to niko nije umeo rei.
Ko zna kuda su oti{le? Ko zna koje se dete sada raduje tim zvezdicama mog
detiwstva?
Petko DOMAZETOVSKI
Mawe poznati re~i i izrazi:

{eretski ({eretluk) - lukavstvo, podmuklo . . .
63
Koga prepoznaje{ u de~aku sa bujnom ma{tom i sa èqom da se igra sa
zvezdama?
[ta saznaje{ o wemu i wegovoj porodici iz ove misli:
Kao da su se ~udili na{oj kuici punoj sirotiwe?
[ta je on doìvqavao kada se jabuka osu{ila?
Logi~ko ~itawe
Logi~ki ~itati zna~i ~itati s razumevawem. Drugim re~ima kazano, to bi
zna~ilo shvatiti i doìveti tekstove koji se ~itaju.
Zamisli da si ti onaj koji je napisao tekst Zvezde mog detiwstva.
Kakav zna~aj imaju za pisce te dve zvezde koje on dugo i zaneseno
posmatra?
[ta se desilo sa zvezdama kada se jabuka osu{ila?
Koji je tvoj odgovor na pi{~eva pitawa na kraju ovog teksta?
Zadatak
I grupa:
II grupa:
Glasno ~itajte tekst Zvezde mog detiwstva.

Isti tekst ~itajte u sebi.
Po{to pro~itate tekst u celini, razgovarajte o sadrìni teksta.
64
SVAKO SVOJU ZVEZDU IMA

Svako svoju zvezdu nosi
U osmehu i u kosi.
Svako svoju zvedu ima
U o~ima, u snovima.
Nebo, sii malo dole,
Kad te deca tako vole.
Svako svoju zvezdu ~eka,
Da sleti, ko tajna neka.
Nebo, sii, malo dole,
Kad te deca tako vole.
Nek se sve na svetu plavi
Od qubavi, od qubavi ...
Velimir MILO[EVI
Po ~emu zna{ da pesma Svako svoju zvezdu ima odraàva na{e èqe i
snove?
Koje èqe èli{ da ti se ostvare ove {kolske godine?
[ta pesnik poru~uje zvezdama u ~etvrtoj celini pesme?
Kome se pesnik obraa u posledwoj strofi?
PESMA, STIH, STROFA
Po ~emu je tekst Svako svoju zvezdu ima druga~iji od teksta Zvezde mog
detiwstva?
Tekst Svako svoju zvezdu ima je napisan u obliku stihova. Takvi se
tekstovi zovu pesme.
Svaki red pesme zove se stih.
Stihovi u pesmama se grupi{u u vee ili mawe celine koje predstavqaju
zaokruène logi~ke celine.
Niz stihova povezanih u jednu mislovnu i ritmi~ku celinu zove se
strofa.
Objasni:
Koliko strofa ima ova pesma? Koliko stihova ima svaka strofa?
65
TRI DRUGA
Rodoljub je izgubio svoju uinu. Na odmoru su svi jeli, samo je on stajao po strani.
- Zato ne jede? - upita ga ivko.
- Izgubio sam uinu.
- teta - ree ivko. - Do ruka je jo daleko.
- A gde si izgubio uinu? - upita Mia.
- Ne znam - odgovori tiho Rodoljub i okrene se.
Nenad nita nije pitao. On prie Rodoljubu, prelomi svoj komad hleba na dva dela i
jedan prui Rodoljubu.
Valentina OSEJEVA
66
Ko je izgubio uinu?
Zato je Rodoljub na odmoru stajao po strani dok su njegovi drugovi jeli?
Kako su prema Rodoljubu postupili ivko i arko?
Ko je prelomio svoj komad hleba na dva dela i jedan pruio Rodoljubu?
Izraajno itanje
Izraajno itanje znai:
- jasno izgovarati rei u reenici, slogove u rei i glasove u slogovima;
- itati odmerenom brzinom: ni previe brzo, ali ni previe sporo;
- potovati interpunkcijske znake;
- posebnu panju posveivati na itanje dijaloga u tekstovima kao i na intonaciju
i dikciju pri izgovoru rei i reenice;
- Praviti odmore, odnosno pauze pri itanju
Zadatak
Pokuaj da izraajno proita tekst Tri druga.
67
KAD KA@EM DRUG . . .

Kad kaè{ DRUG,
to ti je kao da me{a{
zvjezdama na nebu,
kao da grije{ ruke
da ti ne ozebu.
Kad kaè{ DRUG,

to ti je kao da suncem
napaja{ o~i,
kao da se po tebi
srebrilo to~i.
Kad kaè{ DRUG,

to ti je kao da dijeli{
osmijehe sa lica,
kao da si
u jatu ptica.
Nikola VUJI
Koji stihovi ove pesme su ti najdraì? Za{to?
Ko je tvoj najboqi drug? Opi{i ga.
Kako se druìte u razredu?
POUKA
Drugarstvo se parama ne kupuje.
DOMAI ZADATAK
Napi{i sastav o tvom najboqem drugu. Naslov sastavu odredi sam.
68
NAJLEP[A U ULICI
DJEÂK: (pjeva, kao brojalica):
Mala pjegava, kao gqiva {arena ...
DJEVOJÎCA: [to si takav! Za{to me uvijek zadirkuje{?
DJEÂK: Mala pjegava, bubamara
{arena ...
DJEVOJÎCA: (po~iwe da pla~e):
Zbog tebe ne smijem izai u dvori{te. îm te sretnem, odmah po~iwe{ da mi se ruga{.
DJEÂK: (prilazi joj): Za{to pla~e{?
DJEVOJÎCA: (qutito): Bjeì od
mene! Moè{ ponekad i nekog drugog
nai da mu se ruga{.
DJEÂK: Ja ti se ne rugam.
DJEVOJÎCA: Kao da sam ja kriva
{to imam pjege.
DJEÂK: (tje{ei je): A za{to ti
smetaju pjege?
DJEVOJÎCA: (prestaje da pla~e) Zato {to sam zbog wih ru`na.
DJEÂK: Ko kaè da si ru`na.
DJEVOJÎCA: Pa eto, ti.
DJEÂK: Ja ti to nisam nikad rekao.
DJEVOJÎCA: Sada, laè{. Zna{
dobro da mi se uvijek ruga{.
DJEÂK: Nije ta~no da ti se rugam. Ja ti samo pjevam.
DJEVOJÎCA: Pjeva{?!
DJEÂK: Naravno . . . Ba{ zbog tih pjega ti si najlep{a djevoj~ica u na{oj ulici.
DJEVOJÎCA: Ha - ha - ha! Najlep{a?! Da sam najlep{a, ne bi ti pjevao rugalice o mojim pjegama.
DJEÂK: (zamuckujui): Nisu to rugalice. To su pjesme . . . Ti si stvarno najlep{a u na{oj ulici.
DJEVOJÎCA: Kad je tako, za{to mi to ranije nisi rekao?
DJEÂK: Rekao sam ti sto puta kroz pjesmu.
DJEVOJÎCA: (zbuweno): Sada i izmi{qa{. Da tako misli{, rekao bi mi to
normalno, a ne kroz rugalicu.
DJEÂK: Nisam ti mogao rei, jer se stidim ... Eto, i sada se stidim i ... i ... i ...
moram bjeàti (bjeì).
DJEVOJÎCA: (potr~a za wim): êkaj, zajedno emo ...
(Zavjesa)
Ranko PAVLOVI
69
Koja dva lika vode razgovor u ovom tekstu?
Koju je pesmu pevao de~ak?
Za{to je devoj~ica zaplakala kad je ~ula tu pesmu?
Da li se de~ak uistinu rugao devoj~ici zbog pege? Kako je prihvatila
wegove re~i da ona nije ru`na?
Kako je devoj~ica reagovala kad je de~ak rekao da je najlep{a u ulici?
Za{to je de~ak po~eo da beì?
Dramsko ~itawe
Po ~emu se ovaj tekst razlikuje od basne, bajke, pripovetke?
Tekst Najlep{a u ulici je napisana da se ~ita po ulogama.
Upamti
Tekstovi koji su nameweni za ~itawe po ulogama zovu se dramski
tekstovi.
Dramski tekstovi traè dramsko ~itawe, a dramsko ~itawe je ~itawe po
ulogama.
Uspe{no je ono dramsko ~itawe koje se odlikuje imitirawem govora
likova u tekstu.
Zadatak
Ovaj dramski tekst ~itaj po ulogama. Jedan od u~enika neka ~ita de~akove
re~i ,a jedna u~enica re~i devoj~ice.
Isti tekst moète pripremiti i za nastup na priredbi povodom neke
sve~anosti u {koli.
70
DJECA RASTU
Djeca vide krov i lastu
pa poùre da porastu.
Rastu brzo poput vjetra,

poput cvijeta, poput trava . . .
Na dan po tri milimetra
izmigoqe iz rukava!
Deca vide no} zvezdastu,

pa pojure da porastu.
Rastu kako perje ptici,

poput èqa i balona . . .
Po dva pedqa u sedmici
izrastu iz pantalona!
Djeca vide ìr na hrastu,

pa poùre da porastu.
Rastu poput vitkih grana,

poput gqiva poslije ki{e.
Tiho, ko cvet jorgovana,
a ponekad i jo{ ti{e . . .
[imo E[I]
Koji ti se stihovi pesme najvi{e dopadaju?
îtajte pojedina~no svaku strofu i razgovarajte o pro~itanome.
Koliko strofa ima pesma?
Koje strofe imaju po dva, a koje po ~etiri stiha?
71
ZA SVU DECU SVETA

*
Sva deca sveta - bela, crna i ùta, siroma{na i bogata, devoj~ice i
de~aci - imaju podjednako pravo na qubav, razumevawe i hleb; pravo da ìve sa
mamom i tatom, pravo da se druè i vole.
* *
Odrasli su du`ni da {tite decu i omogue im da rastu u uslovima
slobode i dostojanstva. Oni ne smeju biti nemarni i zli prema deci.
* * *
Sva deca sveta imaju pravo da se {koluju i razvijaju svoje sposobnosti.
* * * *
Sva deca sveta imaju pravo na igru, radost i pesmu.
* * * * *
Sva deca sveta imaju pravo da budu sre}na.
(Prema Deklaraciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta)
72
PRIÂ O DEÂKU I MESECU

Jednom je Mesec si{ao na Zemqu. Lepo, kao ~ovek, silazi on niz srebrne
lestvice. Noge mu u sjajnim ~izmama. Gazi, a ~izme zveckaju i sijaju potpeticama
kao dukatima. Silazi on tako, a svet poustajao, gleda i ~udi se:
Gle, Mesec! Pa i ruke ima. Ko bi rekao da je to nao~it momak!
U selu samo jedan ~ovek nije izi{ao da vidi ovo ~udo. Be{e to poznati
tvrdica, nadaleko ~uven po svojoj pakosti. Imao je duan i veliku zemqu. Svoga
slugu, malog Radojicu, nagonio je da radi najteè poslove. A kada doe vreme
ve~eri, terao bi ga da pije mnogo vode, pa dete posle ne bi okusilo ni{to od
jela. Voda bi mu napunila stomak da u wega vi{e ne bi mogao stati ni zalogaj
hleba.
Kri{om bi po noi Radojica uzimao sveu i gore, na tavanu, u svojoj
sobici ~itao kwige. Be{e pametno mom~e. Voleo je nauku, ali ga tvrdica uhvati
i istu~e. A onda, drhtei od qutine, re~e:
Eto ti Meseca, pa nek ti on svetli. Ne dam ja svoju sveu. I onako te
xaba hranim Jo{ mi i {tetu pravi{ ...
Radojica, tuàn i uplakan, uzeo je kwigu i seo pored prozora. Mesec je
sijao, ali wegov sjaj be{e slab. Uzalud je de~ak {irio o~i. Jedva je razlikovao
slova. Zabole{e ga o~i i on ostavi kwigu.
Eh, moj Mese~e - poàli se Radojica gledaju}i u nebo - {to nisi
Sunce, pa da osvetli{ ovu moju sobicu. Lepo bih mogao ~itati. I sve bih kwige,
koliko ih god ima na svetu, pro~itao. Na{ao bih tako i onu najmudriju kwigu u
kojoj pi{e kako se beda na zemqi satire.
73
Spava gazda tvrdica. Spava mali Radojica. Ne slute da Mesec silazi niz
srebrne stepenice. A on lako, sa posledwe pre~ke, sko~i na zemqu, dohvati se
puta i,sipajui oko sebe jarku svetlost, uputi se ba{ tvrdi~inoj kui.
Zakucao je na vrata. Tvrdica, koji je imao lak san, jer se pla{io za svoj
novac, bojao se da ga neko ne pokrade, odmah se probudio i otvorio jedno oko.
Ko si ti i {ta traì{? - pitao je trqajui o~i koje mu zablesnu
mese~eva svetlost.
Ja sam Mesec i, evo dooh da posvetlim malom Radojici da moè
~itati kwige.
Tvrdica za{krguta zubima od pakosti i mr`we.
Nee{! - viknu, i jo{ boqe zatvori vrata.
Nasmeja se Mesec, jer wemu nisu potrebna vrata. Po~e da se smawuje.
Odjednom posta sjajna lopta koja se vinu do krova i ue kroz otvoren prozor u
sobu malog Radojice. U sobi se oka~i o jedan klin na zidu. Zaquqa se malo, kao
fewer na vetru. A onda zviznu i probudi de~aka.
Evo me, do{ao sam - re~e Mesec. - Sad moè{ spokojno da ~ita{.
Obradova se mali Radojica. Hteo je da posko~i i da ga poqubi, ali se
pla{io da ne oprì usne.
Moè{ me slobodno poqubiti - re~e razneèni Mesec. - Nisam ja
vreo kao {to je Sunce. Evo! - i na~ini pravi pravcati obraz, koji malo napui i
pruì. Radojica ga, sav srean, poqubi.
Od tada je svake noi sijala de~akova sobica. Radojica je ~itao, a Mesec
bi mu ponekad pri~ao o svojim putovawima. I na~itan je bio Mesec. Nema kwige
u koje on nije zavirio. Davao je savete de~aku. A nekad bi ga strogo ispitivao. I
de~ak je napredovao u naukama. Uskoro se po svojoj nauci ra{~uo po {irokom
svetu.
Tvrdica precr~e od pakosti. A mali Radojica, pro~itav{i i onu
najmudriju kwigu, krenu po svet da satire bedu. Mesec ga nije napustio. Kad su
mra~ne noi, on ùri, probija oblake, hita da stigne i osvetli put svom
prijatequ, koji je odavno narastao i nije vi{e de~ak.
Eto, ispri~ah. Ali, da ste ~uli moju majku kad ona to pri~a! Tako lepo niko
na svetu ne pri~a. Vi biste je pa`qivo slu{ali i nikad pri~u ne biste
zaboravili.
Tako lepo pri~a moja mati.
Branko V. RADIÊVI
74
Ve} od prve re~enice ovog teksta saznajemo da je pisac Mesecu pripisao
qudske osobine: on hoda, ima i noge i ruke, govori ...
Razmisli: Za{to se pisac na to odlu~io?
[to je istinito, a {to izmi{qeno u ovoj pri~i?
Za{to Radojica sluguje kod gazde i wegove ène?
Kako se oni odnose prema Radojici?
Galavni i sporedni likovi u tekstu
U bajkama, basnama u pripovetkama i dramskim tekstovima nosioci
radwe su likovi koji mogu biti glavni i sporedni.
Kad se jedam lik posmatra sa razli~itih stanovi{ta, odnosno kada se
posmatraju wegove fizi~ke i karakterne osobine sa ciqem da se stekne
celokupna slika o wemu, onda je re~ o literaturnom liku.
Takvi su likovi Radojice i gazde kod koga sluì u tekstu Pri~a o de~aku i
mesecu.
Kako bi opisao lik Radojice, a kako lik tvrdice?
Dokaì primerima iz teksta da je gazda, kod koga je slugovao Radojica,
zasluìo da ga qudi nazivaju tvrdicom.
Koje osobine poseduje:
- Radojica, a koje
- tvrdica?
îje postupke osuuje{? Za{to?
Ve`be za izraàvawe
Opi{i osobine tvrdice.
75
IZGUBQENO JUTRO
Osam sati uve~e.
-
Lezi, mala Leno! Sutra e ti biti te{ko da ustane{.
Neu! Gledam televiziju.
Devet sati uve~e:

-
Lezi, mala Leno! Sutra e ti biti te{ko da ustane{.
Lenine o~i mu~e se da ostanu otvorene.

-
Neu. Ja nisam mala, ve velika.
Slike na televizoru su mutne u Leninim o~ima. Ona ih ne razaznaje.

Kasno nou one se stapaju u mraku i Lena vi{e ni{ta ne vidi ...
[est ~asova ujutru:
-
Kukuriku- u- u! Dan se raa! Vreme je za ustajawe - e-e ! - ogla{ava
se ranobudni pevac.
Crvena kosa sunca proviruje iza brda i zlatom preliva nebo:
-
76
Dobro jutro!
Lepo jutro - pomi{qa svako i po~iwe dan nekim poslom.

Lena o tome ni{ta ne zna. Spava kao da je pono.
-
Cvr - cvr - cvr - kroz prozor pozdravqa Lenu ptica peva~ica. -
Rumeno, zlatno jutro! Ustani, Leno, da vidi{!

-
M - m - m - mrmqa Lena u polusnu i okree se na drugu stranu.
Sunce se diè ka nebu dva koraka iznad brda.

Lena je ovo jutro izgubila zauvek. Ostala je siroma{nija za jedno lepo,
rosno jutro.
Darinka JANU[EVA
Za{to ovaj tekst ima naslov Izgubqeno jutro?

Ko je glavna li~nost u tekstu?
Kako shvata{ misao Lena je ostala siroma{nija za jedno lepo,
rosno jutro?
Ve`be za izraàvawe
Pri~aj usmeno: Moj izgubqeni dan
77
PRIÂ U SLIKAMA
Zadatak
Sastavi pri~u prema datim slikama!
78
NAJDRA@A IGRA^KA
U{la u~iteqica u razred, ostavila dnevnik, pa kaè:
Danas emo pri~ati o ne~emu {to vi najvi{e volite - o va{im
igra~kama.
Ja najvi{e volim fudbal, zato {to on okupi moje najboqe
drugove. îm ~uju kako lupkam, odmah dotr~e - rekao Neboj{a.
A ja najvi{e volim lutke, jer kad imam lutku, mogu i ja nekome da
budem u~iteqica - kazala Tawa.
Ja najvi{e volim bicikl, zato {to, kad idem kod bake i deke u goste,
wime mogu da poùrim - rekao Branko.
I sve druge devoj~ice su rekle kako najvi{e vole lutke i krpice, a svi
de~aci proglasili su za najlep{e igra~ke bicikle i ostale stvar~ice za
mu{karce . Samo Goran ni{ta nije rekao.
Zar ti, Gorane, ne voli{ nijednu igra~ku?- pita u~iteqica.
Ustao Goran, gleda u pod i kaè:
I ja najvi{e volim lutke!
Svi su se glasno nasmejali, i devoj~ice i de~aci. Jedino u~iteqici nije
bilo sme{no. Pri{la je Goranu, pomilovala ga po kosi i upitala:
Hoe{ li da nam kaè{ za{to naji{e voli{ lutke?
A Goran kaè:
Ja imam sestricu koja je ve dugo bolesna. Ona voli lutke, pa zbog we..
Svi su prestali da se smeju.
Sutradan je Goran u svojoj klupi na{ao tri nove lepe lutke. A na ceduqi je
pisalo: GORANOVOJ SESTRICI OD WEGOVIH DRUGOVA IZ ODEQEWA!
Budimir NE[I
RAZGOVOR
Koje su igra~ke bile najdraè acima?
Koja je tvoja najdraà igra~ka?
Uporedi loptu sa lutkom.
Dele li se igra~ke na mu{ke i ènske igra~ke?
[ta mislite o posledwem delu teksta?
Domai zadatak
Nacrtaj tvoju najdraù
igra~ku.
Ve`be za izraàvawe
Pismeno opi{i igra~ku koju
si nacrtao.
79
BRZO UÊWE
Desetak èna i mu{karaca, jedno za drugim, ~ekali su u redu da kupe
mleko. Prodavnica jo{ nije bila otvorena.
Jedan de~ak, ~im je do{ao, stao je ispred svih, do vrata.
Svi su ga pogledali, ali mu niko ni{ta nije rekao.
-
Leba ti, Aleksa, kad si bio mlad, da li su te dobro sluìle o~i?-
upitao je jedan od najstarijih qudi pored wega, koji nije nosio nao~are.
-
Pravo da ti kaèm, dobro su me sluìle - odgovorio mu je Aleksa.
E, mene nisu sluìle dobro! - jo{ glasnije je rekao ~ovek.
Kako bre?! Pa ti jo{ uvek ne nosi{ nao~are! - za~udio se Aleksa. - A
kako si primetio da te ne sluè?

-
Ja nisam primetio - drugi su primetili! - ~ovek je sve zaintereso-
vao pri~om o svojim o~ima. - Jednom. Kao dete, poslali su me da kupim kore za
pitu i odmah sam stao do vrata radwe. Bilo je to uo~i nekog velikog praznika, pa
je bio red. A, bre, dete, da ti nisu bolesne o~i? -upita me jedna èna iza mene.
Ne, rekoh joj, ni{ta mi nije. Vidim dobro o~ima. Kako nije ni{ta tvojim o~ima,
kada se vidi da te ne sluè dobro? Da su te dobro sluìle, video bi red koji smo
napravili ispred radwe. Da nas izbroji{ - petnaestoro nas je. A ti - tup, sve si
nas presko~io i stao ispred vrata! - izgrdi me èna.
-
E, lepo ti je rekla! - glasno se nasmejao Aleksa.
Nasmejali su se i ostali.
Samo se de~ak nije nasmejao, ve} se polako - polako, natra{ke, vratio na
kraj reda.
Bo{ko SMA? OSKI
Kako je postupio de~ak o kome je re~ u ovoj pri~i?
[ta misli{ o wegovom postupku?
Kakvu je pri~u zapo~eo jedan od najstarijih qudi koji su ~ekali u redu?
Za{to je ispri~ao tu pri~u?
Posle zavr{etka wegove pri~e, svi su se smejali, samo se de~ak nije
smejao. Za{to?
[ta je, prema star~evom pri~awu, u~inio de~ak?
Objasni
Za{to se de~ak vratio na kraj reda?
80
IZVE[TAJ
Svi mi u ìvotu doìvqavamo mnoge stvari.
Neke od wih brzo zaboravqamo, a druge dugo pamtimo.
O mnogim dogaajima saznajemo iz ne~ije pri~e, ali se isti, naj~e{e,
de{avaju u na{em prisustvu.
Poku{aj da se seti{ jednog interesantnog dogaaja koji si doìveo ili o
kome si slu{ao. Pripremi izve{taj.
Upamti
Izve{tavawe je kratko usmeno ili psmeno izraàvawe preko koga se
javnost upoznaje sa odvijawem nekog dogaaja.
Izve{tavawe mora da sadrì odgovore na sledea pitawa: ko, gde, kada,
{ta i kako?
81
VELIKO KOLO
Zaigraemo kolo veliko,
veliko kolo sve deca sveta pruàjmo ruke da nikad niko
u tome ne moè da nas ometa!
Izna nas sunce sijae sjajno,
po celoj zemqi svetlost raznee
na{e e kolo biti beskrajno
i to nam niko spre~iti nee.
Doite zato, drugovi na{i,
- pozive danas svima delim daleka vo`wa nek vas ne pla{i,
doite, mali prijateqi! ...
Voja CARI
Ko e zaigrati veliko kolo?
Kakvo e to kolo biti?
Koga pesnik poziva u kolo?
Ve`be za izraàvawe
U posledwoj strofi ove pesme pesnik upuuje pozivnicu svima da dou u
kolo.
Pozivnice moèmo upuivati usmeno i u pismenom obliku.
82
POZIVNICA
Pozivnica kao oblik izraàvawa ima za ciq da informi{e nekoga o
nekoj manifestaciji (proslavi, izlo`bi, sastanku, literaturnom ~itawu ...) i
pozove da ga svojim prisustvom udostoji manifestaciju.
Obrazac
POZIVNICA
_______________________
_______________________
____________
Uprava i u~enici Osnovne {kole Sv. Kiril i Merodije s.
Ku~evi{te - Skopqe pozivaju Vas da prisustvujete proslavi
organizovanoj u ~ast slovenskih prosvetiteqa Kirila i
Metodija.
Proslava e se odràti u prostirijama {kole 23. maja ove
godine sa po~etkom u 17 ~asova
O[ Kiril i Metodija
s. Ku~evi{te - Skopqe
Zadatak
Napi{i pozivnicu kojom e{ pozvati svoje drugove da prisustvuju tvom
roendanu.
83
84
ÂRDAK NI NA NEBU NI NA ZEMQI
R N N N N N
s u u ru rs r
u r rr s s u u s .
N sr r, sur r su Su.
h, sr ru r .
? ru ru.
, ! rr .
s r? r u Su.
, . . r ru,
r s .
ru s , r r, u s
r u u sr u s s.
N, , r s r u
s s u s r ru
r sor.
u ru h s Su.
? uhu ur.
s u u u r r
h s ruh us.
u r s s... uhu .
H u u? ru s sestra.
N r huknu sr.
ru. s us u ru r u r Su.
. N r u ru u r
.
? u ru us.
s r u u .
hr u ru u s .
Su s ss s r u r,
r:
r u h!
? u s .
V su suu.
u r Su , s h s
r, rs rs u r h u ru.
r h? u s .
s ru r .
87
N u r r, u r ru
, Su u s S s us.
r? u .
rh, u ru. V, s u
u ru, r ?! r Su.
... u s r.
, r r. N s r r
urc. s s r ru u ?
Ss. , , r! r .
, r! u Su.
S. R u u r
.
u
su ?
u r s ?
r s s r ur ? ?

r usuu r : , Su ur.
r ru, a s , S sr
s ru: , Su ur.
^ ru u.
sr s r ru r s u.
Mawe poznate re~i

~ardak - dvorac, a i terasa
stubi{te - stepeni{te
lift - dizalica za qude i teret u vi{espratnim zgradama
88
RAZMA@ENKA
Sr r r . s u u u
u ru u s s r.
Sr r u s s, a Ru
s r su s r ru. s ur r
u, s ss uu s rs.
r , s s? s ru r
s. H, r ru s ! Nr s uus rh sr...
Nuu! uru r.
? s su ukus!
ru!
s s !
h, r u s ?
s s . r s s r hr ?
, s r? R.
s, s, ss. r s R? N u. .
R s . s r, r
s . u u.
r ru.
, u u ru! s R su u s ru.
u ?! s u r sr r.
R s ru, u s, ru
.
S s s. r , r u, R s r s :
, r . . . s!
s shu s r uru Ru.
Narodna pripovetka
Mawe poznate re~i i izrazi:
hirovitost - udqivo, prohtevno
ìr - plod hrasta
89
SLAVUJAK
su
u u,
r.
u u r
sru su.
s :
N sr,
u
u ,
ru ru.
h r
su.
u u r
r s.
N su ,
h .
r
us u u.
S su :
ruu ru
suu u.
Nr s
u u, su pevao u su su.
u uu s?
su u r?
s s r s su u s sh.
GOVORNA VE@BA
u ru r:
su
u
u
ru
90
POSLOVICE
e.
Ko
w
ma
ra
e
ej
a
Zn
ra
di
.
uke
ne
bo
ji
a
an
e
en
se
gla
di
u
zm
Be
i
vo
Dogovor kuu gradi
Prijateq se u muci poznaje.

Te{ko domu u kom sloge nema.
Ako koza laè, ne laè rog.
Drvo se na drvo naslawa, a ~ovek se na ~oveka.
Na muci se poznaju junaci.
Ispeci pa reci.
Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga.
ôvek bez slobode kao riba bez vode.
Poslovice su kratke i saète izreke u kojima je preto~ena

ìvotna istina i ìvotno iskustvo.
Poslovicama se isti~u ~ovekove osobine, ~ovekove vrline i
mane s ciqem da pou~e kako da se vladamo i pona{amo u ìvotu: ono
{to je dobro i plemenito da prihvatamo i negujemo, a ono {to ne
vaqa da osuujemo i otuujemo.
91
ZAGONETKE
Video sam klupko bez konca,

a na wemu igle i{le, i{le
i ku}i stigle.
Ku}ica u gorici
na jednoj noìci.
êtiri brata
pod jednim {irom.
Imam rep vrlo dug
malen sam ko ta~ka
Volim mnogo slaninu,
Kad putujem imam rep. [to

god idem daqe, moga repa
sve je mawe.
Ceo dan ide,

a nikud ne stiè.
Uvek prede
a konac mu se
nigde ne vidi.
Nema glave ni jezika

a sve qude pou~ava.
Zagonetke su kratke narodne umotvorine u kojima je ve{to sakriveno

pravo zna~ewe koje treba odgonetnuti.
Zagonetke su igre re~ima. Zagonetawe i odgonetawe je prava zabava, ali
da bi se odgonetnulo ono {to je zagonetnuto, treba biti dosetqiv, ma{tovit.
Po ~emu se poslovice i zagonetke razlikuju od ostalih vidova tekstova:
od pesme, pri~e, bajke, basne, pripovetke? ...
92
-
1.
.
.
,
:
.
, ,
.
.

.

, .

:
2.
?
,
,
.

.
:
!
! !
3.
:
, ,
!
.

Mawe poznate re~i i izrazi

kuditi - iznositi lo{e osobine
nekoga ili ne~ega; govoriti
ru`no, ogovarati
pazar - pijaca
93
LISICA I JARAC
Lisica pade u bunar, pa je bila prinuena da ~eka ne znajui kako da izae.

Kad jarac, nagnan èu, doe do istog bunara i opazi lisicu, stade je ispitivati
da li je voda dobra. Skrivajui svoju nevoqu, ona po~e hvaliti vodu govorei da
je dobra, podsti~ui ga da sie. On sie, jer je bio èdan, a kad je ugasio è,
stade s lisicom premi{qati kako da iziu iz bunara. Lisica re~e da je
izmislila ne{to korisno za spas oboje:
- Upri predwe noge o zid i primakni rogove, pa kad se ja popnem gore preko
tvojih lea, izvui u i tebe. Jarac pristane, ona sko~i na wegova plea, stane na
wegove rogove, isko~i iz bunara i po~ne se udaqavati. Kad je jarac prekori {to
kr{i obe}awe, ona rekne:
- Dragovi}u moj, da si imao toliko pameti koliko dlaka na bradi, ti ne bi
si{ao u bunar pre nego {to razmisli{ kako }e{ izi}i.
Narodna basna
94
Za{to je lisica mamila jarca da si|e u bunar?
Na osnovu ~ega izvla~i{ zaklu~ak da je lisica vrlo mudra i zla?
Kako je predstavqen jarac?
U kom delu teksta se lisica ruga jarcu?
Koja je poruka ovog teksta?
Hronolo{ki red dogaaja u basni Lisica i jarac
U basnama, bajkama i dramskim tekstovima dogaaji teku utvrenim,
hronolo{kim redom.
Dogaaji u ovom tekstu teku ovim redom:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Lisica je pala u bunar.

Oèdneli jarac dolazi do bunara i vidi lisicu u bunaru.
Lisica ga podsti~e da ue u bunar.
Jarac i lisica su u bunaru.
Lisica predlaè plan kako da izau iz bunara.
Lisica je spa{ena i ruga se jarcu.

hronolo{ki - pri~awe dogaaja po redu kojim su se zbili.
95
SVITAC TRA@I PRIJATEQA

Jedne letwe ve~eri izlete svitac iz trave, podiè svoj plavi~asti
fewer i po~e da leti tamo - amo.
- [ta li to traì?
- Prijateqa on traì!
Jer svi imaju ponekog, imaju mnogo prijateqa, a on nijednog jedinog. A
kakva je srea imati prijateqa i igarti se s wim! Tako je poèleo da i on ima bar
jednog prijateqa i poe da ga potraì.
Leteo je, tako , leteo kad ~u u travi neko {u{tawe. Izdiè fewer da
pogleda {ta je i spazi skakavca kako uzbueno ùri nekud.
- Skakav~iu, skakav~iu - pozove ga svitac.
- [ta hoe{? - odazva se svitac.
- @eli{ li da mi postane{ prajateq?
- @elim.
- E, pa onda hajde da se igramo - obradova se svitac.
- Dobro - saglasi se skakavac - ali malo kasnije, moram da potraìm
svog bratia. Vrlo je nesta{an. Negde se izgubio, a ve je mrak. Jo{ se nije
vratio kui pa je majka vrlo zabrinuta. Poslala me je da ga pronaem. Ti si
do{ao u pravi ~as. Hajde, osvetli mi put i pomozi da ga pronaem.
- E, ne mogu da ti svetlim - odgovori svitac - moram da idem da traìm
prijateqa.
Diùi svoj plavi~asti fewer~i svitac odlete daqe.
Opet je leteo tako okolo kad ~u u travi neki {um. Podiè fewer da vidi
{ta je to, kad ugleda jednog mrava koji je grabio napred, nosei veliki tovar.
- Hej, ti! - pozva ga svitac.
Mrav se odazva.
- Hoe{ li da mi bude{ prijateq?
- Hou - odgovori mrav.
- Onda poi sa mnom da se igramo.
- Dobro - saglasi se mrav - samo ~ekaj da odnesem kui ovaj tovar. Ba{
si dobro do{ao jer sam zalutao. Hajde, pomozi mi da pronaem put.
Ali svitac re~e:
- Ne mogu da ti pomognem, jer moram da traìm prijateqa.
Sa tim re~ima podiè svoj fewer~i - i ode daqe.
Jedne letwe ve~eri svitac je opet leteo tamo - amo sa svojim uzdignutim
plavi~astim fewer~iem.
[ta li to on opet traì?
- Jo{ traì prijateqa.
- Pa zar ga ve nije na{ao?
- Nije.
Draga deco, vi svi znate kako se moè stei prijateq. Nau~ite i svica, jer
on stalno leti unaokolo trèi ga.
Kako je samo umoran!
Sun JU UN
96
Ko je glavni lik u ovom tekstu?
Koja su dva sporedna lika?
[ta zamera{ glavnom liku?
Kuda je krenuo svitac? S kakvim ciqem?
[ta su odgovorili svicu:
- skakavac,
- mrav?
Za{to nije mogao da nae prijateqa?
Zadatak
Odredi hronolo{ki red dogaaja u tekstu.
Izdvoj sadràjne celine i sastavi plan teksta.

fewer - ru~na svetiqka na gas;
svetiqka
97
BIK I ZEC
Spazi bik zeca gde kao strela beì preko poqa, pa mu pozavide na brzini.
Kad se jadnom sastado{e, re~e mu:
Blago tebi kad si tako brz! Ti moè{ da umakne{ i najopasnijem
neprijatequ. Ni{ta u ìvotu ne bih vi{e èleo nego da sam i ja tako brz. Tada
bih mogao da pobegnem od svakog neprijateqa.
Nasmeja se zec, ~uv{i bika, pa e mu rei:
Luda je tvoja èqa, prijatequ! Dao bih ja rado svoju brzinu za tvoje
o{tre i sna`ne rogove. Boqe je ponosito se boriti s neprijateqem nego celog
veka sramno pred wim beàti.
Narodna basna
98
êmu je bik pozavideo zecu?
[ta mu je rekao?
[ta je zec odgovorio biku?
Koja je poruka ove pri~e?
Ve`ba za izraàvawe
Pismeno prepri~aj pri~u.
99
TRI LOVCA
Bila tri lovca.
Dvojica su imali oru`je, a
tre}i je bio bez pu{ke.
Prou oni jednom u
lov i rasteraju tri zeca.
Dva zeca uteko{e, a treeg
nisu ubili. Onoga {to nisu
ubili uzmu i poneso{e
kui.
Dou pred jednu kuu
koja nije imala ni zidova,
ni temeqe, ni krova.
Pozovu domaina koji nije
bio tu i reko{e:
- Daj nam lonac da
skuvamo zeca!
Domain re~e:
- Imam tri lonca.
Dva su razbijene, a tree
nema dna.
- Ba{ dobro! reko{e lovci.
Uzmu onaj lonac {to
nije imao dna i u wemu
skuvaju zeca kojeg nisu
ubili. Slatko se najedu i
odu.
Narodna pri~a
Zadatak
Glasno pro~itaj pri~u nekoliko puta, a zatim je prepri~aj.
Objasni
[to nije u redu?
100
DEDA I REPA
Posejao deda repu. Izrasla repa velika, prevelika. Stade deda da ~upa
repu iz zemqe - povuci, potegni, i{~upati ne moè.
Pozove deda u pomo babu. Baba za dedu, deda za repu - povuci, potegni,
i{~upati ne mogu.
Pozove baba u pomo decu ...
Pismeno izraàvawe
Sigurno zna{ pri~u Deda i repa.
Ovde je dat samo wen po~etak. Produì pri~u do kraja.
101

je o
, , . je o, a je ao.
, :
, , , ,
, ?
, :
, ! ,
a - . .
, , q.
!
. .
, , q.
,
qe .
, .
, .
. .
a .
, , ,
, ,
k .
:
, , , .
!
, , , ,
.
102

. , , ,
:
! !
:
, , :
, ,
.
:
! !
,
. ,
, q ,
.
,
, .
.
.

( : ,
: )
RVARAJMO O TEKSTU
,
tiwe .

: hrabrost,
, , umnost.

?
Uo~ava{ ? ?
a a ispevao
.
, .
{ ?
i o bajkama?
, , .
.
Pre , .
buzdovan - batina s debelom okovanom glavom koja se upotrebqavana u
borbi tokom sredweg veka; topuz; topuzina
sinxir - lanac, verige
103
104
KALENDAR PRIRODE
SEPTEMBAR
U ùtom autu do|e
jesen, donese groè.
I li{e mog jablana
pozlati jesen rana.
Pro|o{e dani vreli,
miru{u plodovi zreli.
Sa grane lasta veli,
Skoro u da se selim.
U klupi a~e pi{e:
Brzo e magle i ki{e.
Jesen, se jesen rana
prostrela preko grana.
U ùtom autu stiè
i ùto li{e niè ...
Du{an KOSTI
Razgovarajmo o pesmi
Za{to autor ove pesme kaè da jesen dolazi u ùtom autu?
Koje promene u prirodi se de{avaju u ovo godi{we doba?
Koje slike otkriva{ u drugoj strofi?
U kojoj strofi autor najavquje da u se laste skoro preseliti?
107
JESEWA USPAVANKA
Jesen je zlatna.
Zlatom su jesen darivali plodovi.
Jesen je ki{a.
Ki{om su jesen darivali oblaci.
Jesen je igra.
Igrom je jesen darivalo li{}e.
Jesen je plod.
Plodom je jesen darivala ki{a.
Jesen je pesma.
Pesmom su jesen darivala deca.
[kolu je jesen podarila deci.
Nexati ZEKERIJA
Za{to pesnik kaè da je jesen zlatna?
Ko je jeseni darivao:
-
ki{u,
igru,
plodove,
pesme?
[ta je jesen podarila deci?

Rad po nivoima
Izaberi {ta e{ raditi:
1. Prepi{i prva ~etiri stiha irilicom i to rukopisnim slovima.
2. Opi{i promene u prirodi u toku ovog godi{weg doba.
3. Poku{aj da ovu pesmu produì{ sa jo{ nekoliko stihova.
108
DETE I LASTA
LICA:
POZORNICA:
LASTA:
DETE:
LASTA:
DETE:
LASTA:
DETE:
LASTA:
DETE:
Dete i lasta
Lasta je lutka, napravqena od papira ili krpice.
Na pozornici je postavqena niska pregrada iscrtana vese lim bojama. To moè da bude i zavesa. Iza pregrade stoji
dete koje upravqa lastom i govori umesto we.
(Pokazuje se iza pregrade) Zbogom, zbogom, moj mali prijatequ!
Kuda ide{, lasto? Za{to ide{, lasto?
Jesen je, dete. Ubrzo }e do}i i zima. Moram da odem!
Smesti se u svoje gnezdo, pa }e ti biti toplo, lasto!
Ne, dete, moje je gnezdo napravqeno od blata i slame i u
wemu zimi nije dovoqno toplo . . .
Da}u ti jednu moju vunenu kapu, prijateqice . . . Stavi je unutra i bi}e ti udobno i toplo . . .
Hvala. A {ta }u jesti? Umre}u od gladi.
Dava}u ti mrvice hleba . . .
109
LASTA:
DETE:
LASTA:
DETE:
LASTA:
DETE:
LASTA:
DETE:
LASTA:
DETE :
LASTA:
DETE:
LASTA:
DETE:
LASTA:
DETE:
LASTA:
DETE:
I na tome ti hvala. Ali ja se naj~e{}e hranim insektima, a wih

zimi nema.
Zna~i, ipak }e{ me napustiti, prijateqice draga?
@ao mi je, ali moram da odem . . .
A . . . kuda odlazi{, lakokrila ptico?
Daleko, preko mora, tamo gde je uvek toplo i gde ima mnogo
insekata u vazduhu . . .
Veoma mi je ào {to ne mogu vi{e da te vi|am.
Nemoj tugovati. Vrati}u se, vide}e{ . . .
Vrati}e{ se? A kad }e{ mi opet do}i, prijateqice?
U prole}e!
Stvarno? Onda, hajde da zakaèmo susret!
Vaì! Zapi{i u kalendaru: Bi}u opet ovde 21. marta!
Zapisa}u i zapamti}u!
Onda, dovi|ewa, dragi prijatequ!
Dovi|ewa, lasto!
Htela bih ne{to da te zamolim pre no {to odletim:
Ho}e{ li da ~uva{ moje gnezdo da ga niko ne sru{i
dok se vratim?
O, lasto, bez brige. Mnogo }u ga paziti!
Hvala ti puno, prijatequ moj!
Sre}an put, lepa lasto! I dovi|ewa do prole}a!
Pijero BARGELINI
[ta je lasta rekla detetu?
[ta je upitao de~ak?
[ta mu je lasta odgovorila?
[ta je predloìo de~ak?
Za{to je lasta odbila da ostane kod de~aka?
[ta je lasta zamolila de~aka?
[ta joj je obe}ao de~ak?
Kwièvni pojmovi
Tekst Dete i lasta je dramski tekst. On je namewen za izvo|ewe na
pozornici.
Zadatak
îtajte ovaj tekst po ulogama.
110
SUNCE I VETAR SEVERAC

Jednom su se Sunce i svirepi Severac prepirali ko je od njih ja~i. Dugo su se tako
prepirali i najzad odlu~ili da isprobaju svoju snagu na putniku koji je u to vreme jahao
velikim drumom.
Pazi - rekao je Severac - kad se sru~im nad njega, odmah }u mu skinuti
ogrta~!
îm je to izgovorio odmah po~e da duva iz sve snage. Ali {to je vise duvao
Severac, to se putnik ja~e uvijao u svoj ogrta~. Severac se ljutio, besneo, bacao na jadnog
putnika ki{u. Putnik je ~vr{~e zategnuo pojas. Onda se i sam Severac uverio da ne moè
skinuti ogrta~ sa putnika.
Sunce, izvirilo iza oblaka, ogrejalo i osu{ilo zemju i jadnog polusmrznulog
putnika.
Osetiv{i toplotu sun~evih zrakova, putnik je sam skinuo svoj ogrta~, umotao ga i
privezao za sedlo.
Vidi{ - reklo je odna Sunce svirepom Severcu: Milo{}u i dobrotom moè
se mnogo vi{e uraditi nego ljutnjom.
Narodna pripovetka
Zagonetke
Bije te povazdan, a ne vidi{ ga.
Svemu svetu jedan tanjur dosta.
Razgovarajmo o pripoveci
O ~emu su se prepirali Sunce i Severac?
[ta je rekao Severac Suncu? A{to se njegove re~i nisu ostvarile?
Kako je Sunce postupilo s putnikom?
Ko je pobednik: Sunce ili Severac?
Objasni
Za{to je narodni pripoveda~ Suncu i Severcu dao ljudske osobine?
Koja je poruka ove pripovetke?
Zadatak
Prona|i re~enicu u kojoj je poruka ove pripovetke.
111
PRIÂ O VETRU SEVERCU

Sa stogodi{weg hrasta koji je rastao gore iznad mog sela, otrgao se i
posledwi list i pao na mokru zemqu.
Najvi{i vrh na{e planine obavila je tamna i crna magla.
Daleko sa severa ~ulo se jako duvawe:
Fiju, fiju! Fiju, fiju!
Vetar Severac pripremao se da se spusti na jug i da donese hladno}u.
Stara svraka, sa dugim {arenim repom, uzviknula je:
[trah, {trah! [trah, {trah! Mene je strah!
Sa severa su po~ele da se vuku duge i tamne magle.
Vetar Severac je opet zasvirio:
Fiju, fiju! Fiju, fiju!
Vrabac Sivko stresao se. Kroz telo su mu prostrujali hladni `marci.
Kako je stajao na niskoj gran~ici, uzviknuo je:
- Xiv, xiv! Xiv, xiv!
Ide oblak siv!
Xiv, xiv! Xiv, xiv!
Zatim se podigao i odleteo u senik.
Opet je vetar Severac zasvirio sa severa, ali sada besno i qutito:
112
- Ja sam vetar stra{an, lud,

nosim sneì}, mraz i stud.
Poqa mrznu tamo gde sam,
a i de~ji nosi} mekan . . .
Tada su sa severa jurnuli tamni oblaci. Kroz vazduh, kao bezbroj belih,
lakih leptira, po~ele su da lete kristalne pahuqice . . .
Van~o NIKOLESKI
GOVORNA VE@BA
U ovoj pri~i ima nekoliko re~i koje su nastale imitirawem (podraàvawem) zvukova u prirodi i glasova ìvotiwa.
îji su ovi glasovi: Xiv, xiv! Xiv, xiv!?
Kako se ogla{ava stara svraka?
îji su ovi zvuci, odosno glasovi:
- Tika - taka! Tika - taka!
- Din - don! Din - don!
- Av - av! Av - av!
- Gu - gu! Gu - gu!
- Kre - kre! Kre - kre!
Koji se od wih odnose na zvuke, a koji na glasove?
Ko {ta radi?
113
PRVI SNEG
Tiho. Jurim na sankama,
pod kopitom zvon se ~uje,
samo àgor sivih vrana
sa livada odjekuje.
Povijena, s dugim {tapom,

na staricu li~i neku,
a detli} pod samim vrhom
zvonko dubi koru meku.
Za~arana ~udnom tajnom,

u bajci sna drema {uma.
Sa maramom belom, sjajnom,
stoji jela pored druma.
Kaska kow, prostora mnogo,

sneg prostire bela platna.
Na zapadu put se gubi
ko beskrajna traka zlatna.
Sergej JESEWIN
(S ruskog prepevao: Dragutin Malovi})
Koji je pesnik napisao ovu pesmu?
Koliko strofa sadrì ova pesma?
Ko ima belu maramu?
Pro~itaj te stihove pesme.
Olovkom podvuci rimu u ovoj pesmi.
îtaj rimu na glas pqeskaju}i.
Opi{i zimsku sliku. Pri tome koristi neke slikovite re~i iz pesme.
Ve`be za izraàvawe
Seti se jednog doga|aja koji si doìveo u toku zime i pri~aj o tome: usmeno
ili pismeno - po svom izboru.
DOMA]I ZADATAK
Nau~i pesmu napamet.
114
PRVI ZIMSKI DAN

-
Ide zima! Ide zima! Ga~u ga~ci nad uvelim kukuruzi{tem.
- Snijeg }e! Snijeg }e! - {u{ti ogoqela jasika posqedwim, odavno suvim
li{}em.
- Jo{ malo, pa }e sve biti bijelo i ledeno! - mrmqa zec grickaju}i kupus u
kupusi{tu pod {umom.
-
Meni je zimi lijepo - sawivo se javi debeli jazavac. - Jama je duboka,
posteqa od kukuruzovine topla i meka, a hrane imam toliko da mogu grickati do

mile voqe cijelu zimu.
I polako, kao da pazi da ne posrne, otetura na dno svoje duboke jazbine.
Ba{ tada, iz nisko nadnesenih oblaka, nad {umom zalepr{a{e prve
pahuqice. Padale su na smrzlu zemqu, ogolelo grawe, uvela kukuruzi{ta . . .
Uskoro ~itav krajolik zaroni u bijelu ti{inu prvog zimskog dana.
Ga~ci usplahireno uzletje{e do svojih gnijezda u visokom {ibqu. Jasika,
ogrnuta mekanim bijelim
pokriva~em, utonu u
zimski san. Pred bijelom
vojskom pahuqica zec
potraì uto~i{te u
visokoj suvoj paprati
pored potoka.
A snijeg je padao,
padao. Pred sam mrak,
bilo ga je ve} toliko da
se ni ga~ci nisu mogli vidjeti u svojim gnijezdima, ni zec u snijegom zatrpanoj paprati, ni jasika obavijena pravom
zimskom vijavicom.
E{ref BERBI]
DOMA]I ZADATAK
Gde se doga|a opisano u ovom tekstu?

Koje li~nosti govore u tekstu?
Pro~itaj wihove iskaze.
Razgovaraj o pahuqucama.
Koji zimski opis ti se svi|a? Za{to?
Zamisli zimski pejza`.

Napi{i sastav o wemu. U svom
satavu upotrebi i slede}e re~i:
breùqak, sneg, deca, sanka,
sne`ne grudve, pesme i dr.
115
SNEG PADA
Zima je do{la preko no}i. Sneg je neprestano padao sve do jutra. Magla je pokrila jezero i
{umu. îtavu no} trajao je kovitlac snega, koji kao da se prosipao iz ogromne pukotine neba i
lebdeo u mraku spu{taju}i se lagano na golo drve}e, na pusti ~estar i na najeène stabljike
rogozi. Kuljao je sa svih strana. No} je pre{la u dan savsim neprimetno, jer u tim ~asovima nije
bilo ni no}i ni dana: samo {to je dim no}i pobeleo.
Nikoga nije bilo na vidiku sem ponekog jelena, koji pronese svoje gorde rogove, ili
malog krda ko{uta, koje, kad ~uju da tu nekog ima, zadrhte kratko svojim tankim krznom,
pogledaju i onda mirno nastave da hodaju i `va}u ono malo trave na|ene uz put.
Sneg i dalje pada, bolje re~eno, sneg kao lavina ponire, ru{i se iz nebeskih planina i
prekriva ne samo sve ìvotinjske staze ve} je i celu {umu izjedna~io sa jezerom. Samo po
vrhovima kro{nji moè se razlikovati {uma od dubokog, belog pokriva koji je sada veliko
sne`no jezero.
Kada je prestao sneg, ostao je vetar koji ga raznosi i gomila po jazovima i ritovima. Krpe
oblaka lebde nad samim kro{njama i vuku se kroz smrznute grane. [kripi i stenje {uma sve dok
oblaci ne ostavi{e za sobom ~isto, plavetno nebo sa bledim suncem i dok vetar ne prestade da
zvi`di u {ikari.
(Odlomak iz knjige Poslednja oaza)
Vladimir BUNJAC
Zagonetka
Bele koke s neba pale,
na{a vrata zatrpale?
(sneg)
Obogatite svoj renik
kovitlac - naglo i sna`no kru`no kretanje
cestar - gusta, te{ko prohodna mlada, niska {uma, gusti{
rogoz
- vrsta trave s tvrdim sabljastim listovima koja raste na mo~varnom tlu;
{a{a; {evar
lavina - ogromna masa odronjenog snega ili kamenja koja se velikom brzinom
sru~uje sa strmih strana; usov
jaz
- kanal za dovo|enje ili odvo|enje vode, udubina, jama
rit
- mo~vara, baru{tina, obi~no obrasla trskom
116
Tekst Sneg pada ima mnogo lepih slika. Koje ti se slike najvi{e svi|aju?
Kako je sneg celu {umu izjedna~io sa jezerom?
Kada su ko{ute zadrhtale?
[ta se desilo kada je prestao da pada sneg?
Koje su to krpe koje lebde nad kro{njama i vuku se kroz smrznute grane?
Objasni
Kako razume{ pi{~evu misao: No} je pre{la u dan sasvim neprimetno?
Zadatak
Napi{i sastav o jednom zimskom doga|aju.
Najpre pripremi plan po kojem }e{ pisati.
Tvoj plan treba da sadrì slede}e;
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Naslov doga|aja?
Gde se desio doga|aj?
Kada se desio doga|aj?
Koji su u~esnici doga|aja?
Tok doga|aja.
Kako se zavr{io doga|aj.
Ve`ba
Zima je. Svuda je sneg. Zimski raspust je u toku. Zamisli da si na Popovoj {apki. Ispred
tebe bela prostranstva. Raduje{ se i ushi}uje{. Ali, ne zaboravi da po{alje{ razglednicu svojim
najbliìma.
117
SLIKARKA ZIMA
Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci.
Pred ve~e stigne ona u neko selo kad su deca ve} spavala.
- Kuc! Kuc! - pokuca na prvi prozor tiho, kao kad mraz pucketa.
Iz sobe se ~ulo samo de~je duboko disawe.
- Spavaju ve}! - pomisli Zima - sad }u im na prozoru ostaviti sliku, pa
neka se raduju sutra kad se probude - i po~e {arati po staklu {ap}u}i:
Naslika}u borove
srebrom okovane
i srebrne dvorove
i srebrne grane.
Slete}e na borove
ptica svetlih krila,
u}i }e u dvorove
srebrnasta vila.
Ne sme samo mama
naloìti pe}i,
jer }e slika odmah
s prozora pobe}i.
Dovr{iv{i rad, po{la je daqe. Usput ~u kako je zove neki vrt:
Zimo, dobra Zimo,
hladno}a je quta,
118
daj mi malo svog

mekanog skuta.
Ona otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt pa po|e daqe. Stvori se tad
pred drugom ku}icom pa opet: Kuc! Kuc! Na prozor, a deca i tamo spavaju.
Ukrasiv{i i tu prozore, po|e daqe.
Kraj puta su stajali ~etinari i molili:
Zimo, dobra Zimo,
pogledaj na jele,
daj im malo svoje
ode}ice bele.
Ona im odmah dade na glave bele {ubare i na zelene {iroke {ake navu~e
im bele rukavice, pa, zadovoqna {to je u~inila dobro delo, nastavi put, ùre}i
da na{ara {to vi{e prozora i {to vi{e dece da obraduje. Kad je jutro svanulo i
deca se izbudila, na{la su na prozorima srebrne slike {to ih je no}u i{arala
Zima.
Samo deca nisu stigla da im se dovoqno nauìvaju. [are su brzo nestale.
Neke je otopilo sunce, neke vatra u pe}i, na neke su de~ica naslonila nosi}e i
svojim dahom ih izbrisala, kako se slikarka i bojala.
Desanka MAKSIMOVI]
Zima - slikarka. Kako to zami{qa{?
Gde zima naj~e{}e izlaè svoje slike?
Koji je razlog da:
Ne sme samo mama

naloìti pe}?
Za{to su borovi koje je zima slikala imali srebrne grane?

Kako su nestale slike koje je zima slikala?
Objasni
Kako razume{ slede}u misao:
Ona (zima) otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt pa po|e daqe?
119
Ve`be za izraàvawe
Sastavi pri~u o onome {to vidi{ na slici.
120
QUBIÎCE
Sunce se rodilo i zasijalo. Golo drvee je bacilo slabe senke na {umski
puteqak.
Prolee dolazi - cvrkutahu ptice. - Vreme je da budimo cvee.
[eva i kos slatko zapeva{e. Crvenda polete sa snega i stade na jednu
granu.
Neki je de~ak stajao na kraju {ume i sve to slu{ao.
Sigurno e prolee doi - re~e on - majci e biti boqe.
Cvee koje je svu zimu prespavalo u zemqu za~u ptice, ali be{e sneno i
èlelo je da nastavi san.
Nekoliko qubi~ica otvori svoje o~i plave i skrivene ispod {umskog
`buna sa strahom su gledale u de~aka. On je brao jedan po jedan cvet u svoju
pletenu korpu.
121
Milo cvee - govorio je on sa tugom - meni je ào {to te berem,

ali buket u poneti majci. Ona je bolesna. U krevetu leì.
Qubi~ice su ~ule {ta on govori i nisu se vi{e krile. On je nabrao divni
buket i poneo ga kui.
Majko - re~e de~ak - vidi, doneo sam ti qubi~ice. To je pozdrav
na{e {umice.
Ptice nisu znale ni{ta za ovo i pevale su dogod cvee nije pokrilo
zemqu, dok li{e nije skrilo mrke grane drvea, a staza {umska ostala u seni,
samo ju je nekoliko sun~evih zraka obasjavalo.
Mama je onda ozdravila.
Po V. K. KLIFORDU
Anica [AULI
U koje godi{we doba se de{ava ono o ~emu se govori u ovom tekstu? Na
osnovu ~ega dolazi do takvog zakqu~ka?
Za{to je de~ak hteo da pokloni cvee svojoj majci?
[ta je de~ak rekao majci poklawajui joj qubi~ice?
Kojom re~enicom pisac saop{tava da je de~akova majka ozdravila?
122
STIGLO JE PROLECE
Prolee je stiglo mlado,
sve je radost ubuzela,
blista sunce, sneg se topi,
zeleni se uma cela.
Nastao je as cvetanja,
prvi cvet - zdravo, zdravo!
Svuda radost i lepota,
prekrila se polja travom.
Po batama cvee nie,
brda puna ljubiica!
Ponovo nad naim krajem
zvoni cvrkut lastavica.
Da oseti srce zanos
lepih dana puni hlada,
zaigrajte, zapevajte
preko polja i livada!
Mehmedali HODZA
Razgovarajmo o pesmi
Kom godinjem dobu je posveena ova pesma?
Koje poetske slike otkriva u:
- prvoj strofi,
- drugoj strofi,
- treoj strofi?
Koje se sve promene deavaju kada nastupi prolee?
Zadatak
Prepii jednu srofu pisanim irinim slovima.
123
PROLEE JE SLIKAR
Prolee je slikar koji izlaè svoje slike na livadama, ve{a ih na grane,
crta ih u vodama i jezerima, u planinima, u visinama, na oranicama, u oknima
prozora i u qudskim o~ima.
Ne prodaju se slike Prolea. Prolee ih je darovalo qudima.
Qudi su ih poneli i sa~uvali ih u svojim o~ima.
I ìvot e nam zauvek ostati prolee: Laste e savijati gnezda pod
vedrim nebom; i u ledenoj zimi ~uemo slavuja ako sa~uvamo sliku Prolea u
svojim o~ima.
Jure KA[TELAN
Za{to je prolee slikar? Gde ono izlaè svoje slike?
Za{to se slike prolea ne prodaju?
Kome je prolee darovalo svoje slike?
[ta su qudi uradili sa slikama koje im je prolee darovalo?
Objasni
Kako moè na{ ìvot zauvek da ostane prolee?
[to pisac èli da kaè sledeom re~enicom:
I u ledenoj zimi ~uemo slavuja ako sa~uvamo sliku Prolea u svojim
o~ima?
124

, .
:
, ?
.
. , :
, , ?
. .
. .
:
.
, ?
.
, , . ,
.
, , ,
, . ,
:
: ,
, .
... .

ARAJMO O TEKSTU
me .
.
.
Ve`be za izraàvawe i tvorewe

.
125
BOJICE
Moje bojice kriju u sebi itav svet.
U plavoj je nebeski svod i sva mora
sveta. U zelenoj su livade i ume. U utoj su
sunce, maslaak i suncokret. U crvenoj se kriju
bulke i trenje, sone jabuke i kapi krvi kog
povreenog kolena. U crnoj je sakrivena no sa
dimniarem. Crna boja je jaa od milion
zvezda.
U mojim bojicama krije se duga koja
treperi na plavom svodu. U njima su bate sa
rascvetanim drveem i pupoljcima mirisnog
cvea. U njima su itna polja i ptice, leptiri i
proplanci sa jagodima.
U mojim je bojicama itav svet. aren i
pun mirisa.
Oldrih SIROVATKA
126
ta se prema piscu, krije u:
- plavoj bojici,
- zelenoj bojici,
- utoj bojici,
- crvenoj bojici,
- crnoj bojici?
Pisac kae: Moje bojice kriju u sebi itav svet.
ta ti misli: Je li to mogue?
Objasni
Zato je crna boja, prema piscu, jaa od milion zvezda?
127
LIVADA
Livada je trpeza postavqena za leptire i p~ele.
Livada je {arenica, prostrta da se po woj vaqaju deca.
Livada je {uma u kojoj mravi, cvr~ci i druge bube prave svoje kuice.
Livada ima miri{qivu kosu koju povetarac ~e{qa, a kosa~i {i{aju.
Kada po~iwe ko{ewe, livade svakog jutra osvanu sa krupnim kapqicama
na trepavicama.
To su suze trave i cvea, koje kosa~i zovu - rosa.
Koliko travki padne pod britkim kosama, toliko kapqica rose kane na
èdnu zemqu.
Dobrica ERI
128
[ta je livada za leptire i p~ele?
Za koga je livada {arenica?
[ta je, u stvari, {arenica?
Za koga je livada {uma?
Na {ta misli pisac kad kaè: Livada ima miri{qivu kosu?
[ta se de{ava s livadama kada po~iwe ko{ewe?
Objasni {ta zna~i re~: britka!
Zadatak
Posmatraj sliku i napi{i sastav o tome {ta vidi{ na woj.
129
ÔVJEKOVA OKOLINA
Voda vazduh zemqa {uma
skupa ìve od davnina
u dvije rije~i to se zove
ôvjekova okolina
ôvjek divna ~uda pravi
snagom svoga bistrog uma
samo kada su mu zdravi
voda vazduh zemqa {uma
Du{ko TRIFUNOVI
Razgovor o pesmi
- [ta sve ~ini ~oveku okolinu?
- Kako se ~ovek odnosi prema svojoj okolini?
- [ta zna{ o ekologiji?
ekologija - o~uvawe ìvotne sredine i za{tita od zagaivawa.
130
PRAZNIK LJETA
Lipanj iri rasko ljeta.
Ispred kole lipa cvjeta.
Zibaju se na sve strane
zlatnog praha pune grane.
Nad itom se eve diu.
Zadnji dani kole stiu.
Zbogom, ploe, klupe, knjige.
Zbogom teke, ake brige!
Sad ce djeca irom svijeta
slavit praznik arkog ljeta.
A kad minu dani ljetnji,
oblaci e stii sjetni.
I kad grane budu gole,
pune sunca bit e kole
Gustav KRKLEC
Kako zamilja tvoj letnji odmor?
Kakve e predmete da sakupi sa svog letovanja?
Kako se osea dok razgovara o tvom predstojeem letovanju?
Manje poznate rei i izrazi

zibati - njihati
sjetan - tuan
131
!
.
!
.

.
.

.
! . !
.
.
, ! .
.
.
.
.
?
, .
! .
. ?
: - !
.
.
! . , ! ...
, , !
.

( : )
?
?
?

, , usmeno pre .

{ator - kuica od platna za privremeni sme{taj turista, vojnika
mraviwak - leglo mrava
132
MEDIJUMSKA KULTURA
RADIO I TV EMISIJA
Slu{amo samo zvuk

Koje se emisije zovu:
Slu{amo zvuke i gledamo slike
- Radio emisije?
- Televizijske emisije?
Po ~emu se TV emisija razlikuje od radio - emisije?
Zadaci
1. U dogovoru s u~iteqicom organizovano sledite:
I grupa:
radio - emisiju za decu
II grupa:
TV - emisiju za decu
Razgovarajte o wihovoj sadrìni prema ovim pitawima:
- O ~emu je bilo re~i u emisiji?
- Koliko je trajala emisija?
- Po kom su redosledu tekli dogaaji?
- Koliko je likova u~estvovala u emisiji?
- Koji ti je od tih likova postao omiqen? Za{to?
2. Poku{aj da glumi{ (imitira{) spikera na radiju ili televiziji i
govori o aktuelnom dogaaju toga dana po svom izboru.
Obja{wewe re~i:
emisija - deo programa na radiju ili televiziji
spiker - onaj koji na radiju ili televiziji najavquje program i ~ita vesti
ilustracija - podraàvawe, oblikovawe prema nekom uzorku, kopija,
kopirawe
135
FILM
KAPA
Deca su do{la u bioskop.
Marko je odmah zauzeo dva
mesta: na jednoj stolicu je seo
on, a na drugu stavio kapu.
Qupka je stajala. Za wu
nije bilo mesta.
Do{la je u~iteqica i
rekla:
Po{tovana kapo,
da li e{ dozvoliti da na tvom
mestu sedne Qupka?
Marko je pocrveneo i
uzeo svoju kapu.
S. VANELI
RAGOVARAJMO O TEKSTU
Za{to je u~iteqica povela svoje u~enike u bioskop?
Za{to za Qupku nije bilo mesta?
Koji su razlozi {to je Marko pocrveneo?
[ta ti misli{ o wegovom postupku?
Da bi smo razgovarali o filmovima moramo znati {ta je film.
Upamti
Film je predstava namewena da se prikazuje u bioskopima ili na
televiziji (preko TV ekrana).
U bioskopskim salama film se prikazuje aparatom koji se zove
kinematograf ili kino - projektor.
136
Razmisli
Koje je osnovno izraàjno sredstvo filma?
Koje su osnovne odlike:
a) animiranog filma,
b) dokumentarnog filma,
v) igranog filma?
Zadatak
Gledaj jedan film u bioskopu ili na televiziji. Posebnu pa`wu posveti
dogaajima u filmu da bi mogao da ih prepri~a{.
Evo plana po kome e{ (prepri~avati) pri~ati:
- Naslov filma
- O ~emu se govori u filmu?
- Kako se zove glavni lik (likovi)?
- Koji je tvoj omiqeni lik?
- Kako se film zavr{ava?
- [ta ti se ne dopada u filmu?
kinematogtaf - aparat koji snima i na platno prenosi pokretne slike
kinoprojektor - aparat za preno{ewe (projektovawe) uveane slike na
platno
bioskop - dvorana ili sala u kojoj se prikazuje film
137
Crtani film
Koji se film zove crtani?

Koje si crtane filmove dosad gledao?
Koji ti se najvi{e dopao?
Koji likovi, naj~e{e,

tuma~e glavne uloge u crtanim
filmovima?
Zadatak
Gledajte organizovano crtani film i razgovarajte u odeqewu o wegovoj
sadrìni.
138
Pozori{te
[ta je pozori{te?
Ima li u tvom rodnom mestu
pozori{te?
Navedi najbliè mesto u kome ima
pozori{te.
Pozori{na predstava
Koje se pretstave zovu pozori{ne?
Koje su ti pozori{ne predstave omiqene?
139
Lutkarska pretstava
[APKA
Lutkarska predstava je po~ela. Sa{a i
Malina sede u prvom redu. Pored wih su: Vesna,
Vlatko i Biqana. Pa`qivo slede lutkarsku
predstavu. Crvenkapica je s korpicom u ruci
po{la da odnese ponudu svojoj baki. Ona se upuuje
ka kuici u {umi.
Kada je zastala na poqani da ubere
miri{qivo cvee, pred wom se pojavi vuk. U tom
trenutku Malina se upla{i i povi~e:
Crvenkapice, beì! Poje{e te vuk!
Sa{a joj je do{apnuo:
Govori ti{e! Ovo je samo lutkarska
predstava.
Jadranka GAVRILOVA
Objasni
Koja se predstava zove lutkarska?
Po ~emu se razlikuje lutkarska predstava od pozori{ne predstave?
Ko pozajmquje svoj glas lutkama?
Koje su ti se lutkarske predstave najvi{e dopale?
140
TELEFON
Zazvonio telefon. Javi se Genc, koji ve} dvadeset dana leì u bolnici.
Lekar mu je rekao da }e ga otpustiti za pet dana. Mama drì slu{alicu i drhti.
-
Alo, mama, jesi li ti?
Da, sine mamin! Jesi li dobro?
Jesam, ali mi sutra oko {est sati, donesi ono odelo sa prugama.
Zar lekar nije rekao da }e te otpustiti tek za pet dana?
Jeste, mama, ali sutra odlazi Gazmend.
Gazmend, tvoj drug iz sobe?
Da.
A za{to da ti donesem odelo: Na dan otpu{tawa iz bolnice done}u

ti novo odelo. Kupili smo ti . . .
-
Jeste, mama, ali Gazmend . . .
[ta Gazmend?
Nema odela, mamice . . . Donesi mi i duboke cipele . . .
Dobro. I wih }u ti doneti, ali ne znam {ta }e re}i Gazmendov tata...
141
Ti samo donesi. Tata mu nije kod ku}e i zato ne}e uop{te do}i po
wega. Pove{}e ga ku}i neki ro|ak . . .
-
Dobro, poìveo majci, sine!
Ali mama, pazi da cipele budu dobro o~i{ene. I da odijelo bude

ispeglano. Ponesi i jednu potko{uqu, ga}ice i ~arape. A sada odlazim . . . Qubi te
tvoj Genc!
Majka se smejala.
-
Laku no}, mama!
Laku no}, Genc!

Rifat KUKAJ
( S albanskog: Ratomir Markovi})
[to misli{ o osobinama Genca?
Za{to ba{ tako misli{ o wemu?
[ta bi u~inio ti da si na mestu Genca?
Kako bi se ti ose}ao kada bi postupio kao Genc?
DOMA]I ZADATAK
îtajte po ulogama tekst: Telefon.
142
KAKO SMO POSTALI ^LANOVI

BIBLIOTEKE
Vojkan i Bane su prolazili pored biblioteke. Brzo su se odlu~ili da se
u~lane u biblioteku. Tako bi mogli da pro~itaju sve kwige koje su potrebne za
lektiru, a mo`da i neke druge.
Kada su u{li u biblioteku, bibliotekarka Cana je upitala Baneta:
[ta voli{ da ~ita{?
On je odmah odgovorio:
Stripove!
Ali, brzo se setio lektire, pa je dodao:
A moè i ne{to iz lektire, samo da nije mnogo duga~ko.
Dok je bibliotekarka Cana popuwavala ~lansku kartu i razgovarala s
Banetom, Vojkan je za to vreme radoznalo razgledao police s kwigama iza
bibliotekarkinih le|a. Ba{ se pitao da li je ve} neko pro~itao sve te kwige.
Tada mu se bibliotekarka obratila:
A {ta ti voli{?
143
Vojkan se malo zbunio, a zatim po~eo brzo da govori: `vake, kiki,

karamele, smoki, koka - kolu, a moè i grisini ...
Uh, pa ti voli{ celu samoposlugu - prekinula ga je zainteresovano
bibliotekarka. - Zar ti ne voli{ ni{ta drugo, na premer: qude, ìvotiwe,
muziku ...
Pa volim! Volim baku! Kad god do|em kod we, uvek ima dobrih
kola~a.
Ja sam te, u stvari, pitala {ta voli{ da ~ita{ od kwiga.
Ah, tako! - zbunio se Vojkan. Sada mu je trebalo duè da razmi{qa.
Olivera [IJA^KI
Narodna poslovica
Kwiga je najboqi drug
Za{to su se Vojkan i Bane u~lanili u biblioteci?
[ta je potrebno da bi se neko u~lanio u biblioteku?
Ko radi u biblioteci?
Koje su wihove du`nosti?
Po ~emu se razlikuje gradska od {kolske biblioteke?
144
KOMPJUTERI I INTERNET NA[I PRIJATEQI

Kompjutere kao ma{ine za obradu
podataka sve ~e{e koristimo u
svakodnevnom ìvotu. Koristimo ih na
raznim mestima i za razli~ite namene.
Kopjuteri su meu sobom povezani
kompjuterskim mreàma. Wihovo
povezivawe u mreù vr{i se pomou
kablova. Preko tih kablova prenose se
podaci.
Da bi mogao neki kompjuter da se
poveè sa drugim kompjuterom u mreì,
u wega se mora ugraditi mre`na
kartica. Preko te mre`ne kartice prenose se podaci.
Najvea globalna mreà koja postoji u
kojoj je povezano vi{e hiqada kompjutera i
lokalne kompjuterske mreè zove se internet.
Mogunosti interneta su neograni~ene.
Pomou interneta qudi imaju ceo svet na
dlanu.
Proveri svoje znawe
Za{to sluè kompjuteri?
îme su oni povezani jedan sa drugim?
êmu sluì mre`na kartica?
[ta je internet?
kompjuter - ra~unar; (elektronski)
ureaj sposoban da velikom, brzinom re{ava postavqene probleme ...
internet - meunarodna kompjuterska mreà koja putem satelita i telefona povezuje mnoge mawe kompjuterske mreè i sluì za razmenu informacija
meu qudima.
145
Koju de~ju {tampu ~ita{?

[ta ti se posebno dopalo u toj {tampi?
DE^JA [TAMPA
146
SADR@AJ
JEZIK
Na{a svetlost
Oton @upan~i}
Azbuka
Re~enica
Red re~i u re~enici
Vrste re~enica po zna~ewu
Obave{tajne re~enice
Upitne re~enice
Uzvi~ne re~enice
Interpunkcijski znaci
Potvrdna i odre~na re~enica
Re~ u re~enici, slog i glas u re~i
Imenice
Zajedni~ke i vlastite imenice
Rod kod imenica
Broj kod imenica
Pridevi
Brojevi
Glagoli
Upotreba velikog po~etnog slova
Latinica
Mala i velika pisana slova
Domovina se brani kwigom
Ponos
Mihail Janu{ev
Kako raste domovina
Olivera Nikolovska
Bakina ku}a
êdomir Luni}
Moja ulica
Mirjana Stefanovi}
Semafor
Ivica Rori} Vanja
Igorov crte`
Mirjana Kostovi}
Au {to je {kola zgodna
Qubivoe R{umovi}
ârobna kreda
Vidoe Podgorac
Duga
Mila @eleznak
Moje lepe re~i
Dragan Luki}
Tata na dva sprata
Muhidin [ari}
05
06
09
10
12
12
14
15
16
18
20
22
22
24
26
28
30
31
33
34
37
43
44
46
47
49
50
51
53
56
57
58
147
Frederiko Garsija Lorka
59
Zvezde mog detiwstva

Svako svoju zvezdu ima
Petko Domazetovski
Velimir Milo{evi}
63
65
Tri druga
Valentina Osejeva
Nikola Vuji}
Ranko Pavlovi}
[imo E{i}
Branko V. Radi~evi}
Darinka Janu{eva
Budimir Ne{i}
Bo{ko Sma}oski
Voja Cari}
66
68
69
71
72
73
76
79
80
82
83
Du{an Mati~i}
narodna pripovetka
narodna pesma
narodna pri~a
narodna basna
Sun JU \um
narodna basna
narodna pri~a
Makedonska narodna bajka
87
89
90
91
92
93
94
96
98
100
101
102
Du{an Kosti}
Nexati Zekerija
Pijero Bargelini
narodna pripovetka
Van~o Nikoleski
Sergej Jesewin
E{ref Berbi}
107
108
109
111
112
114
115
Luckasta pesma
Zvezde mog detiwstva
Kad kaèm drug

Najlep{a u ulici
Deca rastu
Za svu decu sveta
Pri~a o de~aku I mesecu
Izgubqeno jutro
Najdraà igra~ka
Brzo u~ewe
Veliko kolo
Pozivnica
ârdak ni na nebu ni na zemqi
ârdak ni na nebu ni na zemqi
Razmaènka
Slavujak
Poslovice
Zagonetke
Nasradin i wegova krava
Lisica I jarac
Svitac traì prijateqa
Bik I zec
Tri lovca
Deda i repa
Kraqevi} Marko
Kalendar prirode
Septembar
Jesewa uspavanka
Dete I lasta
Sunce i vetar severac
Pri~a o vetru severcu
Prvi sneg
Prvi zimski dan
148
Qubi~ica
Stiglo je prole}e
Prole}e je slikar
Kako je ze~i} do~ekao prole}e
Bojice
Livada
ôvjekova okolina
Praznik ljeta
Medo na letovawu
Anica [auli}
Mehmedali Hodà
Jure Ka{telan
Mirjana Mir{ina
Oldrìh Sirovatka
Dobrica Eri}
Du{ko Trifunovi}
Gustav Krklec
Barbara Lavandovska
121
123
124
125
126
128
130
131
132
Medijumska kultura
Radio i TV emisije
Film
Crtani film
Pozori{te
Lutkarska predstava
Telefon
Kako smo postali ~lanovi biblioteke Kompjuter i internet na{i prijateqi
De~ja {tampa
Rifat Kukaj
Olivera [ija~ki
135
136
138
139
140
141
143
145
146
149

Srpski Jazik 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Srpski Jazik 3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski Jazik 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SRPSKI JEZIK

ZA III RAZRED OSNOVNE [KOLE

Druga nam je svetlost Mesec,,

Trea nam je svetlost vatra,

^etvrta je svetlost govor,

O kojim se svetlostima peva u ovoj pesmi?

Vuk Stefanovi Karaxi

[tampana i pisana velika i mala slova irilice

Prepi{i u svoju svesku ove re~i, ali azbu~nim redom:

Korwa~a, hartija, odmah, Bitoq, Qubqana, ugao, Zagreb, up, cepanica,

2. Napi{i tri re~enice sastavqene od dve re~i i tri re~enice

RED RE^I U RE^ENICI

O devojci na ovoj slici mo`emo napisati vi{e re~inica:

Kada je u re~enici na prvom mestu subjekat, na drugom predikat, a na

A ako pravilno podredi{ re~i koje si dobio dobi}e{ slede}u poslovicu.

VRSTE RE^ENICA PO ZNA^EWU

Re~enicama iz ovog teksta se ne{to izjavquje ili obave{tava i zato se

Sledee obave{tajne re~enice pretvori u upitne:

Ujutru se otac spremao za posao. Obratio se Stevi:

TA^KA, ZAPETA, UZVI^NIK, DVE TA^KE

Znaci o kojima se govori u pesmi pi{u se:

Ta~ka na kraju obave{tajne re~enice.

Zapeta kada se ne{to nabraja.

su aci treeg razreda.

Upitnik se pi{e na kraju upitne re~enice.

Uzvi~nik - na kraju uzvi~ne re~enice.

Mama, doi odmah!

Dve ta~ke - posle re~i u re~enici kojom se najavquje neko

Upi{i ih na odgovaraju}a mesta

Potvrdna i odri~na re~enica

Niko ne sme da igra i svira.

Niko ne sme da igra i svira.

RE^ U RE^ENICI, SLOG I GLAS U RE^I

De~ak skupqa jabuke.

slog slog slog

Svaki slog ima po jedan ili vi{e glasova.

Od datih skupova re~i sastavi re~enice:

Re~enice treba po~eti onim re~ima koje su napisane velikim slovima:

Od sledeih slogova sastavi re~i:

Zajedni~ke i vlastite imenice

Koje cvee prepoznaje{ na slikama?

Rod kod imenica

Imenice: ~ovek, je` i oblak su mu{kog roda.

Broj kod imenica

Koje e{ zajedni~ke imenice napisati ispod slika na levoj, a

Zajedni~ke imenice imaju oblik za jedninu i oblik za mno`inu.

Napi{i re~enice u kojima e{, izmeu ostalih, upotrebiti i sledee

DECO, GLEDAJTE, PADA LIST

Pesnik je listu pripisao sledee osobine:

Podvuci sve glagole u sledeem tekstu:

Pogledaj, mama! - povika de~ak kraj prozora. - Ala je danas neka

UPOTREBA VELIKOG PO^ETNOG SLOVA

latinica: , Vv, Rr, Zz, Dd

Pitala lisica krticu:

latinica: Ff, Lj lj, Nj nj, D d

MALA I VELIKA PISANA SLOVA LATINICE

KAKO RASTE DOMOVINA

AU [TO JE [KOLA ZGODNA