VENTILACIJA

Ventilacija ima cilj da stanje vazduha u odreenoj prostoriji, a obzirom na temperaturu, vlanost,
strujanje i istou, odri u okviru odreenih granica. Zahtevi koji se u tom smislu postavljaju su
razliiti i zavise od vrste prostorije, odnosno od tehnolokog procesa u prostoriji. Zato su kod
proizvodnje acetilena, eksploziva i baruta, farbara, korienja zapaljivih tenosti i gasova,uraeni
tehniki propisi koji odreuju ventilaciju u ovakvim pogonima, s obzirom da je uloga ventilacije,
kao preventivne mere zatite od poara vrlo velika. Osnovni cilj ventilacije u industriji ugroenih
prostora je odveenje stvorene pare zapaljivih tenosti, gasove i praine van istih, kako se ne
stvorile njihove koncentracije koje bi moglo da izazovu eksploziju ili poar.
Prema tome sistem za ventilaciju pored uklanjanja zapaljivih i eksplozivnih materija iz atmosfere
prostorija ima i ulogu stvaranja odgovarajuih mikroklimatskih uslova.
Klasifikaija ventilacionih sistema
Ventilacioni sistemi mogu biti prema nemeni: opte namene, lokalne (mesne) ili
kombinovani.
Pri optoj nameni ventilacije izmena vazduha se vri po celom prostoru.
Lokalna ventilacija se predvia tamo gde se oekuje stvaranje tetnih, zapaljivih i
eksplozivnih para na odreenim mestima i odreenog intenziteta.
Pri kombinovanoj ventilaciji uz optu ventilaciju istovremeno se primenjuje i lokalna.
U zavisnosti od naina premetanja vazduha u prostoriji razlikuju se:
1. Prirodna ventilacija - kratanje vazduha i njegova zamena sveim vazduhom se
odigravaju usled delovanja vetra ili razlike temperature
2. Vetaka ventilacija ostvaruje se prinudnim kretanjem vazduha pomou odreenih
ureaja
2a. Opta vetaka ventilacija kretanje vazduha i njegova zamena sveim vazduhom
vetakim nainom (na primer ventilatorima) na itavom podruju
2b. Lokalnu vetaku ventilaciju kretanje vazduha i njegova zamena sveim vazduhom
vetakim nainom (obino izvlaenjem) primenjena na pojedini izvor opasnosti ili
lokalno podruje.
Uslov za prirodnu ventilaciju je razlika pritisaka izmeu unutranjeg i spoljanjeg vazduha, koji
sa jedne strane izaziva temperatura, a sa druge pojava vetra.
Ako je unutranja temperatura via od spoljanje, kao to je to sluaj, zimi u zagrejanim
prostorijama, usled razliitith gustina toplog i hladnog vazduha u gornjem delu prostorije dolazi
do stvaranja nadpritiska, a u donjem delu prostorije podpritisak. Usled toga, hladan vazduh ulazi
spolja na donje otvore, mea se sa postojeim toplim vazduhom i kroz gornje otvore izlazi
napolje.
Leti kada je napolju toplije nego u prostoriji, prvac kretanja je obrnut, odnosno vazduh ulazi kroz
gornje otvore, mea se sa postojeim vazduhom u prostoriji i kroz donje otvore izlazi napolje.

Za vetaku ventilaciju (optu i lokalnu) upotrebjavaju se ventilatori. Dogradnjom grejaa,

vazduh se moe i hladiti i tada imamo klimatizaciju pojedinih prostorija.
Prema konstrukciji, ventilatore delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne).
Po pravilu, sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvlaenje vazduha sa
usisnim reetkama i kanala za ubacivanje vazduha sa izduvnim reetkama.
Potrebna koliina vazduha za ventilaciju
Koliina sveeg vazduha (L) koja se dovodi u prostoriju, neophodna za smanjenje tetnih
sadraja i opasnih materija koje se izdvajaju u radnom prostoru do doputenih koncentracija,
moe se odrediti sledeom formulom:
1000 G
L=
Sgdm - Sdm
gde je:
G

g/h -

masa tetnih i opasnih materija koja se izdvaja u radnom prostoru za

jedinicu vremena

Sgdm mg/m3

granino dozvoljena koncentracija tetnih materija

mg/m3

sadraj tetnih materija u dovedenom vazduhu

Sdm

U najboljem sluaju pri dovodu istog vazduha Sdm = 0.

PRORAUN BROJA IZMENA VAZDUHA
Broj izmena vazduha pokazuje koliko puta u toku jednog sata vazduh u prostoriji
mora biti zamenjen u potpunosti.

L
K=
V
gde je:
Broj izmena vazduha

K
V

m3

Zapremina prostorije (prostora koji se ventilira)

Cilj poarnih zahteva pri projektovanju, izvoenju i odravanju ventilacionih sistema je

iskljuenje mogunosti nastanka poara ili eksplozije usled rada ventilacionog sistema, prenosa

poara i eksplozije tim sistemom, te obezbeenje uslova neophodnih za proglaavanje odreenog

prostora ugroenog eksplozivnim smesama sigurnim.
Da bi se spreilo irenje poara kroz sistem za ventilaciju, u ventilacione kanale se
ugrauje poarne klapne koje u sluaju poara automatski zatvaraju ventilacioni kanal.
U kanale za vazduh, klapne se postavljaju na mestu gde kanal:

Prolazi kroz konstrukcione elemente koji ine granicu poarnog sektora

Prolazi kroz zid za koji se postavlja uslov u pogledu njegove otpornosti prema poaru, a
takav zid ne ini granicu poarnog sektora
Ulazi ili izlazi iz glavnog kanala za vazduh , odnosno na ulazu i izlazu kanala iz ahta

Protivpoarne klapne se postavljaju u sredinu debljine zida ili meustpratne konstrukcije, tako da
se kuite klapne nalazi u jednoj i drugoj prostoriji dva susedna poarna sektora.
Prema nainu aktiviranja, poarne klapne se dele na:

Termike, klapnu zatvara termiki okida sa termikim lanom koj se topi na 70oC
Elektromagnetne, pored termikog okidaa ugraen je elektromagnetni okida koji klapnu
zatvara daljinskim posredstvom automatskih i runih javljaa poara
Elektromotorne, pored termikog aktiviranja postoji i mogunost aktiviranja od
automatskih u runih javljaa poara
Ako u objektu postoji sistem za automatsko otkrivanje i javljanje o poaru ili sistem za
automatsko gaenje poara, aktiviranje ureaja za zatvaranje klapni mora biti uslovljeno
aktiviranjem ovih sistema. To znai da se na prodore ventilacionih kanala kroz
protivpoarne zidove moraju ugraditi elektromagnetne klapne, a tim da se elektrootporne
klapne ugrauju na nepristupanim mestima, odnosno u prostorijama gde je zabranjen
ulaz ljudima usled prisustva tetnih materija po zdravlje.
U isto vreme sa zatvaranjem klapne, ventilatori se moraju automatski iskljuiti iz rada.
Pored automatskog iskljuivanja, mora postojati i taster za runo iskljuivanje ventilatora
koji se postavlja na pristupano mesto.
U sluaju kvara na ureajima za automatsko zatvaranje klapni, sve klapne se moraju
odmah automatski zatvoriti.
Celokupni ureaj za aktiviranje i automatsko zatvaranje klapni mora se kontrolisati u
upotrebi najmanje jedanput u dva meseca.

ODVOENJE DIMA
Umesto vetakom ventilacijom, dim i toplota iz objekta mogu se odvoditi i prirodnim
putem. Ovo je mogue postavljanjem ureaja za odvoenje dima i toplote na krovove zatvorenih
podzemnih objekata i na krovove poslednjeg sprata u objektima sa vie spratova, u kojima je
tavanica ujedno i krov. Ovakvi objekti se dele u dimne sektore koji ne smeju biti vei od 1600
m2, a duina sektora ne sme iznositi vie od 60 m.
Dimni sektor je prostor ispod tavanice ili krova koji je oformljen zavesama za dim i
toplotu. Zavesa za dim i toplotu je element od negorivog materijala koji vertikalno deli prostor od
donje strane krova nadole do odreene visine iznad poda i onemoguava prolazak vatre i toplote.
Prilikom sagorevanja dim koji se stvara ima tendenciju da se kree kao laki prema
gornjim delovima prostora to je vidljivo sa slika.

KOLIINE DIMNIH GASOVA

Svaki vid sagorevanja dovodi do razvoja dimnih gasova koji su toksini. Ogromne koline
dimnog gasa koje mogu nastati za veoma kratko vreme pri sagorevanju razli itih materijala
jasno su prikazane na donjem dijagramu. Graevinski materijali koji se koriste za gradnju
ojaanih krovova ili toplotnu izolaciju proizvode naroito velike koliine dima pri
sagorevanju.
Bez dimnih i toplotnih odvoda, prostorije i objekti mogu se samo za par minuta ispuniti
dimom. Sagorevanje samo male koliine suneraste gume moe prekriti stepenite dimom za
samo nekoliko minuta.
OPASNOSTI OD DIMA
Dim i vatra, kao i proizvodi sagorevanja uzrokuju znatnu tetu razgradnjom i korozijom grae i
materijala od kog je objekat sainjen. Glavna briga je meutim bazirana na efektima dima na
ljude. DIM UBIJA.
Smrtni sluajevi u poaru su sluajevi guenja i trovanja dimom, jer kako statistika pokazuje,
glavni uzronik ljudskih smrti i ozbiljnih povreda u poaru je izloenost dimu i njegovim
sastavnim gasovima, koji takoe mogu biti otrovni. Tako, na primer, u sastav dima ulaze visoke
koncentracije ugljen monoksida i cijanovodonika, kao i uzronici konih iritacija- akrolein i
hlorovodonik.
Ekstremno visoke temperature dima koji udiemo takoe mogu biti pogubne, jer uzrokuju
veoma ozbiljne opekotine plua i respiratornog trakta.

Dim smanjuje vidljivost, to dovodi do dezorijentacije, panike i usporavanja kretanja i

evakuacije.
Kombinovan efekat prethodno pomenutih injenica dovodi do smrti, trovanja i znaajnih trajnih
unutranjih oteenja kod rtava poara.
RAZBUKTAVANJE POARA I IRENJE DIMA U OBJEKTIMA BEZ
VENTILACIONOG SISTEMA

Velike koliine dima i uarenih gasova izdiu se iz vatre ka krovnoj konstrukciji direktno iznad,
tako stvarajui dimni omota. Kako se poar razvija, sloj uarenih gasova postaje progresivno
gui, sve dok se prostor apsloutno ne ispuni dimom i na taj nain se onemogui evakuacija i
efektivna protivpoarna borba. Na kraju, ekstremno visoke temperature sagorelih gasova
izazvae ruenje i unitenje strukture objekta.
GRAEVINSKE STRUKTURE ZATIENE DIMNIM I TOPLOTNIM VENTILACIONIM
SISTEMIMA

Vlade irom sveta, lokalne vlasti, graevinske firme, osiguravajue kompanije i vlasnici zgrada
shvatili su znaaj dimnih i toplotnih ventilacionih sistema za ljudski ivot, graevine i njihovu
opremu. To je rezultiralo u irokoj upotrebi ventilacionih sistema u pomenutim sferama.
Funkcija dimnih i toplotnih ventilacionih sistema je definisana u standardima i specifikacijama
brojnih zemalja, kao to je regulativa DIN 18232 koja kae: "Funkcija ventlacionih sistema je
isputanje dima i toplote u sluaju poara, i smanjivanje intenziteta dejstva vatre na
strukturu objekta".
Dimni i toplotni izduvni ventilacioni sistemi treba da sadre pravilno postavljene ulazne i izduvne
odvode, precizno pozicionirane i instalirane unutar strukture objekta.
Da bi bili efikasni, odvodi locirani u blizini poara moraju se brzo otvoriti, unosei adekvatnu
koliinu sveeg vazduha. Pokretanje automatske ventilacije obino e biti ranije izvreno nego da
se to ini runim pokretanjem ventilacije od strane nekog od stanara zgrade ili lana vatrogasne
brigade.
Na taj nain, uz pomo automatske ventilacije, lake se spreava da zgrada postane potpuno
ispunjena dimom. Pravilno dizajniran i ugraen sistem je od osnovnog znaaja u smanjivanju

tete uzrokovane poarom i on potpomae ranoj ventilaciji koja smanjuje nastanak i akumulaciju
zapaljivih gasova, tako to eliminie nedovoljno sagorele ugljovodonike i spreava sublimaciju
nesagorelih gasova.
ZATITNI CILJEVI DIMNE I TOPLOTNE VENTILACIJE
Kako se poari u objektima ne mogu preduprediti, dimna i toplotna ventilacija su od sutinskog
znaaja za zatitu od poara.
Osnovni princip na kome se baziraju sistemi dimne i toplotne ventilacije je odstranjivanje
toplote i dima iz objekta koji se nalazi u poaru naglaavajui pri tom zatitu ljudskih
ivota i vlasnitva.
U poetnim fazama poara toplota, dim i vreli gasovi se diu do plafona, a zatim se ire i
obrazuju gust sloj koji se sputa ka dole.
Ranim otvaranjem krovne ventilacije podstie se kontinualno odstranjivanje toplote i dima, i na
taj nain se ostvaruje pokuaj postizanja ravnotee izmeu brzine po kojoj se proizvode toksini
uareni gasovi i brzine u kojoj se isti izbacuju van putem dimnih odvoda.
Cilj ventilacije je da se obezbedi dovoljno jasna vidljivost, evakuacija i da se vatrogascima
omogui prilaz. Takoe, putem ventilacionih otvora smanjuje se temperature i rizik od
uruavanja objekta.
Ureaji za odvoenje dima i toplote su otvori iji se poklopci otvaraju automatski, runo
ili kombinovano. Runo aktiviranje mora se izvoditi sa bezbednog mesta. Pri automatskom
aktiviranju, predvia se na svakih 400m2 najmanje jedan dimni ili dva termika detektora, osim
na mestima sa visokim poarnim optereenjima ili sa materijala koje pospeuju poar, na koje se
postavlja dodatni detonator.

U prostorijama koje se tite sprinkler-ureajima za gaenje poara, ureaji za odvoenje

dima i toplote smeju se otvarati samo posle aktiviranja sprinkler ureeja.
Prostorija koja je opremljena sistemom za odvoenje dima i toplote mora imati otvore za
dovoenje sveeg vazduha iji se poklopci, u sluaju poara, moraju to pre otvoriti.
Geometrijska povrina preseka otvora za dovoenje sveeg vazduha mora biti najmanje dva puta
vea od geometrijske povrine otvora sistema za odvoenje dima i toplote iz sektora sa najveom
efektivnom povrinom otvora.

Prozori i vrata ispod jedne polovine srednje konstrukcione visine objekta, koji se u
sluaju poara mogu otvoriti i sa spoljanje strane, smatraju se otvorima za dovoenje sveeg
vazduha.
Svaka zastakljena povrina koja se nalazi u donjem delu konstrukcione visine objekata i
na kojoj se staklo moe razbiti, smatra se otvorom za dovoenje sveeg vazduha.
S obzirom da je dim opasan po ivot zbog svog zaguljivog i otrovnog dejstva, a i zbog
sposobnosti lakog irenja daleko od sredita poara, odvoenje dima treba predvideti kod:
objekata velike zapremine (stanice, aerodromi, sportske hale, bioskopi, pozorita, hoteli,
skladita)
visokih objekata (stambene i poslovne zgrade, hoteli)
ukopanih objekata (eleznike i metro stanice, podzemne garae, sklonita)
Prirodna ventilacija pomou fasadnih prozora

Stepenita
Posebno je vano, da u sluaju poara, stepenite ostane prohodno i bez dima jer je to najee
jedini izlazni put iz zgrade. Sistemi dimne i toplotne ventilacije stepenita su od vitalnog znaaja
za bezbednost, i oni mogu spasiti ljudske ivote u sluaju poara. Krovni prozori, svetlarnici ili
fasadni prozori, koji se nalaze na vrhu stepenita mogu posluiti kao dimni odvodi

OTPRAIVANJE
Instalacije za otpraivanje se koriste za uklanjanje praine koja nastaje pri izvoenju odreenih
operacija u sklopu tehnolokog postupka. Ova praina prlja ljude, maine, radne prostorije,
prirodu i okolinu, zapaljiva je u veini sluajeva, a kad se nae u odreenom procentu u vazduhu
onda je ta smea (vazduh-praina) i eksploziva.
Eksplozije praina mogu biti katastrofalne po radnike jer osim povreivanja imaju esto i smrtni
ishod, dovode do unitavanja celokupnog postrojenja i naruavanja ivotne sredine. U mnogim
nesreama ni poslodavci a ni zaposleni nisu bili svesni da je opasnost postojala. Zato je vano da
radne organizacije u kojima postoji ovakva opasnost one to i sagledaju i preduzmu odgovarajue
mere u cilju spreavanja traginih posledica.
Opasnosti od eksplozija zapaljive praine postoje u raznim industrijskim granama, kao to je
prehrambena industrija (npr. proizvodnja eera, zaina, skroba, hrane, brana i sl.), hemijska
industrija, proizvodnja tekstila, plastinih masa, farmaceutskih proizvoda, drvna industrija,
poljoprivreda, prerada metala, uglja i mnoge druge.
Zapaljive praine
Poarno i eksplozivno opasnim smatraju se praine svih vrstih materija koje mogu goreti ili koje
deluju oksidirajue. Takve praine, bilo istaloene ili ako lebde u vazduhu, mogu se uz odreene
uslove zapaliti, a u ogranienom prostoru izazvati i eksplozije.
Skoro svaki dovoljno fino usitnjen materijal u smei sa vazduhom moe da gori tj. eksplodira ako
mu se iz povoljnog izvora dovede energija dovoljna za iniciranje egzotermne reakcije. Niz uzroka
moe biti izvor paljenja kako je to i prikazano na slici. Statistiki je najei uzrok paljenja
mehanika varnica u 30% sluajeva, dok ostali izvori su skoro ravnopravni uzroci.
Za paljenje eksplozivne smee potrebna je zapaljiva praina, oksidator i izvor paljenja. Da bi
zapaljiva praina postala opasno eksplozivna mora biti suspendovana u vazduhu u odreenoj
koncentraciji u zatvorenom prostoru, zatvorenoj ili polu-zatvorenoj posudi ili objektu. Uslovi koji
dovode do eksplozivnog sagorevanja zapaljive smee praine i vazduhu mogu se prikazati
slicikom.

Kada su navedeni faktori prisutni dolazi do brzog sagorevanja koje rezultira primarnom
eksplozijom. Oblak praine se najee javlja pri razliitim manipulativnim radnjama, kod
oteenja sistema, nepravilnog rukovanja. Praina koja je istaloena kada se zapali moe da
uzrokuje dodatne eksplozije-sekundarne eksplozije koje mogu izazvati mnogo vea oteenja od
primarne
Pri odreivanju praine u radnoj sredini od interesa je da se zna priroda praine, njihova
koncentracija, veliina estica, predvide mogua mesta pojave praine u radnoj sredini, odredi
duina ekspozicije praina, te na taj nain da to realnija ocena o stepenu rizika
Jedna od najefikasnijih preventivnih mera zatite je spreavanje ili ograniavanje nagomilavanja
zapaljivih praina u atmosferi ili njeno taloenje. Zbog ovoga treba vriti stalnu kontrolu koliine
praine i redovno je istiti. Preporuke za uklanjanje praine iz radnog okruenja su vakuum
sistemi (industrijski usisivai), metode vlaenja praine, sistemi cevovoda za usisavanje praine,
centrifugalno odvajanje sa ciklonima visokog uinka, (dobar uinak za estice vee od 10
mikrometara).
Odvajanje fine praine postie se i delovanjem sile inercije, difuzijom i direktnim hvatanjem
estica filterskim odvajaima sa automatskim otresanjem filtar vrea. Kombinacija ciklonskog i
filtarskog odvajaa daje najoptimalnije reenje sa stanovita kvaliteta preiavanja vazduha i
ekonominosti.
Pre poetka ienja praine potrebno je eliminisati sve potencijalne izvore paljenja. Izbegavati
upotrebu etaka, metli, komprimovanog vazduha, da ne bi dolo do uzvitlavanja istaloene
praine i pojave oblaka praine. Slika daje prikaz sistema kontrole praine.

Otpraivanje se vri pomou instalacija za otpraivanje koje se postavljaju na mesta gde se

pojavljuje praina prilikom rada. Ona prihvata prainu i transportuje je do posebnog mesta gde se
ona skuplja. Instalacija za otpraivanje sastoji se iz sledeih delova:

usisna hauba
usisni cevovod
magistralni cevovod
ventilator
potisni cevovod
otpraiva

Instalacije za otpraivanje se razliito izvode, zavisno od vrste maine koje se otprauju, kao i od
vrste materijala i brzine vazduha u ureajima. Sigurnost u pogledu izbijanja poara i eksplozije u
mnogim objektima zavisi od pravilnog funkcionisanja instalacija za otpraivanje. Dobro
projektovana instalacija za otpraivanje u mnogome e doprineti da se broj poara smanji, a oni
koji se jave bie brzo i efikasno lokalizovani i ugaeni.
Na mestima gde u instalaciju za otpraivanje ulaze metalne estice, koje usled udara o metalne
delove cevovoda za otpraivanje iskre, a iskra moe da bude uzronik poara, u sistemu se
neposredno iznad haube postavljaju magnetni odvajai (permanentni magnet ili elektromagnet)
ili se na haubu postavlja mrea koja ne doputa prolaz krupnih metalnih komada. Instalacije za
otpraivanje metalne praine koja moe da prouzrokuje iskru-varnicu, ne smeju biti izvedene u
kombinaciji sa instalacijom za otpraivanje zapaljive praine.
Zadatak cevovoda je da prainu u smei sa vazduhom, dovede do otpraivaa. Oni moraju biti
napravljeni od negorivog materijala, okruglog preseka, a njihova unutranjost treba da bude
glatka. Svi cevovodi moraju biti zaptiveni po itavoj svojoj duini i ne smeju imati drugih otvora
osim onih koji su potrebni za ispravno funkcionisanje i odravanje. Kolena cevovoda ne smeju
imati otre krivine zbog mogunosti zagaivanja na tim mestima.
Ako cevovodi za otpraivanje prolaze kroz poarne prepreke (poarne zidove i tavanice), na tim
mestima se moraju postaviti automatske poarne klapne.
Poarne klapne se ostavljaju u cevovode za otpraivanje na mestima prodora kroz poarne
prepreke u sledeim sluajevima:
1. na mestima gde cevovodi za otpraivanje prolaze kroz zid koji ini granicu izmeu dva
susedna sektora
2. na mestima gde cevovodi za otpraivanje prolaze kroz zid za koji se postavlja uslov u
pogledu njegove otpornosti prema poaru
3. na mestima gde cevovodi za otpraivanje prolaze kroz tavanicu koja predstavlja granicu
poarnog sektora

Poarne klapne se postavljaju i na ulazni cevovod u filter i na povratni cevovod vazduha od

filtera ka hali, kako se eventualni poar ne bi cevovodima preneo u proizvodnu halu. Ove klapne
treba automatski da se zatvaraju.
Najvea opasnost od poara u cevovodima za otpraivanje preti od iskri varnica. Najbolji nain
uklanjanja ovog uzroka poara je postavljanje sistema za otklanjanje i gaenja iskri u cevovodima
za otpraivanje.
Sistem je potpuno automatizovan, dosta osetljiv i siguran u otkrivanju opasnih estica. Javljai
(detektori) iskri su osetljivi na zraenje uarenih estica. U trenutku prolaza takve estice pored
detektora, on daje komandu za otvaranje elektromagnetnog ventila, a paralelno sa tom
komandom na centrali se dobija svelosni i zvuni signal i dolazi do zaustavljanja radnog reima.
Zaposleno ljudstvo je duno da ostvari uvid u sistem pregledom istog.
Mlaznica za vodu je postavljena na udaljenost od detektora toliko, da uzima u obzir vreme
potrebno za detekciju i zalivanja mlazom vode i brzinu transportovanja u cevovodu. Voda iz
elektromagnetnog ventila cevovoda ide do mlaznice, zaliva iskru i poar se gasi pre izazivanja
bilo kakve materijlane tete.
Kod sistema otpaivanja, ventilatori imaju zadatak da proizvedu kretanje vazduha unutar
sistema. Oni se koriste za postizanje potrebne razlike pritiskaka, pod ijim dejstvom nastaje
vazduni mlaz u sistemu cevovoda za otpraivanje.
Poar u sistemu za otpraivanje najee nastaje zbog neodgovarajue izrade ventilatora i trenja
njegovih pokretnih delova (rotora) sa kuitem. Da bi se otklonio ovaj uzronik poara, potrebno
je da motor i kuite ventilatora budu napravljeni od materijala koji ne varnii, ili da su
prekriveni materijalom koji ne varnii. Ventilatori moraju da budu od negorivog materijala i da
budu tako smeteni da omoguavaju neposredni pristup radi popravki, ienja, pregleda i
podmazivanja.
Tadatak otpraivaa (odvajaa praine) je da meavina praine i vazduha koja doe do njega,
oslobodi praine, tako da vazduh postane potpuno ist.